![hladni odgovor na vru]e izazove hladni odgovor na vru]e izazove](https://img.yumpu.com/35806155/1/500x640/hladni-odgovor-na-vrue-izazove-hladni-odgovor-na-vrue-izazove.jpg)
hladni odgovor na vru]e izazove hladni odgovor na vru]e izazove
hladni odgovor na vru]e izazove hladni odgovor na vru]e izazove
hladni odgovor na vru]e izazove hladni odgovor na vru]e izazove
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Godi<strong>na</strong> II Broj 14 15. april 2006. ce<strong>na</strong> 100 di<strong>na</strong>ra 1,20 evra www.odbra<strong>na</strong>.mod.gov.yu<br />
Ekskluzivno<br />
Novi<strong>na</strong>ri ”Odbrane”<br />
<strong>na</strong> ve`bi Natoa u Norve{koj<br />
HLADNI ODGOVOR<br />
NA VRU]E IZAZOVE<br />
Tema<br />
Vi{kovi <strong>na</strong>oru`awa i vojne opreme<br />
IZME\U POTREBA<br />
I STVARNOSTI<br />
Intervju<br />
Dr Predrag Bubalo<br />
ministar privrede u Vladi Srbije<br />
POJELI SMO SVOJE FABRIKE<br />
General-major Slobodan Tadi}<br />
<strong>na</strong>~elnik Uprave za kadrove<br />
PREDVIDIVA KARIJERA
Novinsko-izdava~ki centar<br />
”VOJSKA”<br />
PREPORU^UJE<br />
KAPITALNO<br />
IZDAWE<br />
ZEMQA<br />
310116<br />
@IVIH<br />
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan<br />
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},<br />
Qubodrag Dini} i \or|e Borozan <strong>na</strong>pisali su<br />
tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA<br />
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu <strong>na</strong><br />
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je <strong>na</strong> temequ<br />
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada<br />
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji<br />
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi<br />
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.<br />
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od<br />
dve stotine godi<strong>na</strong> i neophodno je dobro ih<br />
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo<br />
jasnije. Precizan <strong>na</strong>u~ni pristup temi, jas<strong>na</strong><br />
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva<br />
pisa<strong>na</strong> re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja<br />
sadr`i pouke i za <strong>na</strong>redne generacije.<br />
Blagoslov za {tampawe kwige dao je<br />
Patrijarh srpski gospodin Pavle.<br />
Kwiga je vrhunski opremqe<strong>na</strong>, u tvrdom povezu,<br />
sme{te<strong>na</strong> u kutiju, obima 372 strane, formata<br />
28,3 h 29 cm. Ce<strong>na</strong> kwige je 7.560,00 di<strong>na</strong>ra.<br />
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati<br />
<strong>na</strong> adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,<br />
11000 Beograd.<br />
Kwiga se mo`e <strong>na</strong>baviti i u <strong>na</strong>{oj kwi`ari<br />
– u Beogradu, Vasi<strong>na</strong> 22<br />
NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,<br />
telefaks: 011/3201-808. `iro-ra~un: 840-49849-58<br />
NARUXBENICA<br />
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ”ZEMQA @IVIH”<br />
po ukupnoj ceni od 7.560,00 di<strong>na</strong>ra.<br />
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe u<strong>na</strong>pred)<br />
2) <strong>na</strong> kredit u .................. mese~nih rata (<strong>na</strong>jvi{e 6)<br />
po .................... di<strong>na</strong>ra, uz overenu administrativnu zabranu.<br />
Kod pla}awa u<strong>na</strong>pred uz <strong>na</strong>ruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa<br />
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 di<strong>na</strong>ra. Kupci <strong>na</strong> kredit dostavqaju<br />
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC ”Vojska”) overenu u<br />
Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.<br />
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 da<strong>na</strong>.<br />
Kupac..........................................................................................................................<br />
(ime, o~evo ime, prezime)<br />
Mati~ni broj gra|a<strong>na</strong> ...................................... Broj li~ne karte ........................<br />
izdate u MUP ........................................<br />
Ulica i broj ..............................................................................................................<br />
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................<br />
Datum .........................................<br />
Potpis <strong>na</strong>ru~ioca<br />
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................<br />
(<strong>na</strong>ziv VP ili preduze}a)<br />
Ulica i broj .............................................................................................................<br />
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................<br />
MP Overa ovla{}enog lica
Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore<br />
Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik”<br />
iza{ao je 24. januara 1879. godine<br />
Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore<br />
NIC ”Vojska" je povodom<br />
125 godi<strong>na</strong> vojne {tampe,<br />
24. januara 2004. godine,<br />
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,<br />
drugog stepe<strong>na</strong><br />
Izdava~<br />
Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”<br />
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />
Na~elnik NIC ”VOJSKA”<br />
Zvonimir Pe{i}, pukovnik<br />
Glavni i <strong>odgovor</strong>ni urednik<br />
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik<br />
Zamenik glavnog urednika<br />
Radenko Mutavxi}<br />
Pomo}nik glavnog urednika<br />
Draga<strong>na</strong> Markovi}<br />
REDAKCIJA:<br />
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}<br />
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),<br />
Sne`a<strong>na</strong> \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),<br />
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},<br />
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi},<br />
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbra<strong>na</strong>),<br />
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)<br />
Stalni saradnici<br />
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,<br />
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi},<br />
mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},<br />
Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi},<br />
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},<br />
Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},<br />
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,<br />
Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi}<br />
Dizajn i prelom<br />
Enes Me|edovi} (likovni urednik),<br />
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Ves<strong>na</strong> Jovanovi}<br />
Fotografija<br />
Goran Stankovi} (urednik)<br />
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)<br />
Jezi~ki redaktori<br />
Mira Popadi}, Sla|a<strong>na</strong> Mir~evski<br />
Korektor<br />
Sla|a<strong>na</strong> Grba<br />
Sekretar redakcije<br />
Vera Denkovski<br />
Dokumentacija<br />
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski<br />
TELEFONI<br />
Na~elnik 3241-104; 23-079<br />
Glavni i <strong>odgovor</strong>ni urednik 3241-258; 23-809<br />
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808<br />
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547<br />
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078<br />
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576<br />
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481<br />
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443<br />
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765<br />
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995<br />
TELEFAKS 3241-363<br />
ADRESA<br />
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />
po{t.pr. 06-1015<br />
e-mail<br />
odbra<strong>na</strong>@beotel.yu<br />
redakcija@odbra<strong>na</strong>.mod.gov.yu<br />
Internet<br />
www.odbra<strong>na</strong>.mod.gov.yu<br />
@iro-ra~un<br />
840-49849-58 za NIC ”Vojska”<br />
Pretplata<br />
Za pripadnike MO i VSCG preko RC<br />
mese~no 160 di<strong>na</strong>ra.<br />
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice<br />
mese~no 180 di<strong>na</strong>ra.<br />
[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29<br />
CIP – Katalogizacija u publikaciji<br />
Narodne biblioteke Srbije<br />
ODBRANA<br />
ISSN 1452-2160<br />
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu<br />
4<br />
SADR@AJ<br />
Snimio Radovan POPOVI]<br />
32<br />
INTERVJU<br />
Ministar privrede u Vladi Republike Srbije<br />
dr Predrag Bubalo<br />
POJELI SMO<br />
SVOJE FABRIKE 8<br />
Per aspera<br />
ZLO^IN, MOJA DE@ELA 13<br />
DOGA\AJI<br />
Pripadnici Novosadskog korpusa u borbi<br />
sa vodenom stihijom<br />
NA PRVIM LINIJAMA 14<br />
TEMA<br />
Vi{kovi <strong>na</strong>oru`awa i vojne opreme<br />
IZME\U POTREBA<br />
I STVARNOSTI 16<br />
ODBRANA<br />
General-major Slobodan Tadi},<br />
<strong>na</strong>~elnik Uprave za kadrove Ministarstva odbrane<br />
PREDVIDIVA KARIJERA 20<br />
SA LICA MESTA<br />
Novi<strong>na</strong>ri "Odbrane" <strong>na</strong> ve`bi Natoa u Norve{koj<br />
HLADNI ODGOVOR<br />
NA VRU]E IZAZOVE 24<br />
JEDINICE<br />
Obuka u Prvoj oklopnoj brigadi<br />
TENK NIJE [ALA 30<br />
[kolovawe pilota borbene avijacije<br />
SKUP, DUGOTRAJAN<br />
I RIZI^AN PROCES 32<br />
15. april 2006.
54<br />
RE^ UREDNIKA<br />
VI[AK<br />
66<br />
SARADWA<br />
Regio<strong>na</strong>lni centar za pomo} u kontroli<br />
i verifikaciji <strong>na</strong>oru`awa<br />
NOSILAC SARADWE U REGIONU 38<br />
Verifikacioni centar Srbije i Crne Gore<br />
ZA NOVA POVEREWA 40<br />
POVODI<br />
Klub generala i admirala<br />
SERVIS DOBRIH USLUGA 44<br />
U POSETI<br />
Major Sa{a Ivanovi}, komandant 56. in`iwerijskog<br />
bataqo<strong>na</strong> u Podgori~kom korpusu<br />
^OVJEK ZAQUBQEN U MOSTOVE 47<br />
SVET<br />
Podmorni~ke s<strong>na</strong>ge u Sredozemnom moru<br />
UVA@AVAWE MO]I 54<br />
TEHNIKA<br />
Juri{<strong>na</strong> pu{ka tavor 21<br />
IZRAELSKI ADUT 58<br />
S<strong>na</strong>jperisti kroz istoriju<br />
SLOVENSKA LUKAVOST 61<br />
KULTURA<br />
Luvr u Beogradu<br />
PREPOZNAVAWE LEPOTE<br />
DODIROM 64<br />
SPORT<br />
Najboqi mladi sportista Srbije i Crne Gore<br />
u 2005. godini, vaterpolista Filip Filipovi}<br />
MOMAK OD ZLATA 74<br />
Uistinitost <strong>na</strong>rodne izreke da od vi{ka glava ne boli po-<br />
~eli smo da sumwamo, ili da je barem izgovaramo s rezervom.<br />
Da od vi{ka i te kako mo`e da boli glava uverili<br />
smo se obilaze}i ovih da<strong>na</strong> skladi{ta u kojima se ~uvaju<br />
velike koli~ine neperspektivnog <strong>na</strong>oru`awa i opreme.<br />
Re~ je o stoti<strong>na</strong>ma hiqada cevi streqa~kog <strong>na</strong>oru`awa,<br />
vi{e od 500 artiqerijskih oru|a, 1.000 protivavionskih topova,<br />
<strong>na</strong> desetine hiqada komada municije razli~itog kalibra,<br />
oko 40 milio<strong>na</strong> komada rezervnih delova i velikim koli~i<strong>na</strong>ma<br />
drugih sredstava. Sve to <strong>na</strong>lazi se, slo`e<strong>na</strong> pod ko<strong>na</strong>c,<br />
u skladi{tima Logistike. ^eka ih prodaja koja }e im produ`iti<br />
vek ili rashodovawe i pretvarawe u sekundarnu sirovinu.<br />
Kako i kome prodati toliko <strong>na</strong>oru`awe <strong>na</strong> tr`i{tu, io<strong>na</strong>ko<br />
prezasi}eno takvom robom, problem je za logisti~are i<br />
<strong>na</strong>dle`ne u Sektoru za materijalne resurse Ministarstva,<br />
koji se trude da i tako obezbede koji di<strong>na</strong>r za praznu vojni~ku<br />
kasu. Jo{ vi{e ih optere}uje problem odr`avawa i ~uvawa<br />
tih sredstava od kojih se mnoga <strong>na</strong>laze pod vedrim nebom.<br />
I to ko{ta.<br />
Poput neperspektivnih sredstava ratne tehnike ima i neperspektivnog<br />
kadra u <strong>na</strong>{oj vojsci. Oficiri su prvi <strong>na</strong> udaru,<br />
zatim podoficiri i civil<strong>na</strong> lica. Definisani su kriterijumi<br />
profesio<strong>na</strong>lizacije za detaqnu a<strong>na</strong>lizu, vrednovawe i<br />
rangirawe vojnog kadra. Uslovi koje zaposleni treba da ispune<br />
kako bi sa~uvali radno mesto i planirali daqe usavr{avawe<br />
i profesio<strong>na</strong>lnu karijeru bi}e poz<strong>na</strong>ti i dostupni svima.<br />
Svako }e, dakle, mo}i neposredno da planira svoju budu}-<br />
nost. U prvom planu je zdravstve<strong>na</strong> sposobnost, zatim nivo<br />
obrazovawa, slu`bene ocene, uspeh tokom {kolovawa, poz<strong>na</strong>vawe<br />
svetskih jezika, vreme provedeno <strong>na</strong> pojedinim du`nostima.<br />
Su{ti<strong>na</strong> je u tome da se <strong>na</strong>jboqima omogu}i razvoj <strong>na</strong> koji<br />
i sami mogu da uti~u. Pro{logodi{we gre{ke prilikom smawewa<br />
broja zaposlenih primenom principa neselektivnog i<br />
linearnog penzionisawa i otpu{tawa ne}e se vi{e ponoviti.<br />
Ali prime<strong>na</strong> kriterijuma profesio<strong>na</strong>lizacije ne}e spre~iti<br />
odliv <strong>na</strong>jperspektivnijeg kadra, ako se ne{to ne promeni u<br />
vrednovawu wihovih z<strong>na</strong>wa, iskustava i drugih po`eqnih vrli<strong>na</strong>.<br />
Sa vi{kovima radne s<strong>na</strong>ge suo~avaju se i preduze}a odbrambene<br />
industrije. Godine iza <strong>na</strong>s ostavile su <strong>na</strong> wih te{ke<br />
posledice. Nije se ulagalo u razvoj, nove tehnologije i <strong>na</strong>bavku<br />
opreme. O~uvawe socijalnog mira <strong>na</strong> subvencijama dr`ave<br />
bila je slamka spasa. Te slamke vi{e nema. Radnici su ”pojeli<br />
svoje fabrike”, ka`e ministar privrede u Vladi Srbije dr<br />
Predrag Bubalo u intervjuu za Odbranu. Mora se se}i do<br />
zdravoga, do onog broja zaposlenih koji }e omogu}iti racio<strong>na</strong>lnu<br />
proizvodwu, poru~uje ministar. Tr`i{te bi trebalo da<br />
kreira broj zaposlenih, a dr`ava da kreditira preduze}a odbrambene<br />
industrije za izlazak u svet. Bez izvoza nemaju {ansu<br />
da pre`ive. Nema vi{e iluzija. To je zele<strong>na</strong> gra<strong>na</strong> za koju<br />
treba da se uhvate. Ako u tome ne uspeju prete im bankrotstvo<br />
i ste~aj. Surova ekonomska logika koju hteli-ne hteli moraju<br />
da prihvate.<br />
5
AKTUELNO<br />
REKLI SU<br />
Potpisan Sporazum vlada<br />
General-major<br />
Zdravko Pono{,<br />
zamenik<br />
<strong>na</strong>~elnika<br />
General{taba<br />
VSCG<br />
– Broj pripadnika Vojske ve} 2007. godine<br />
trebalo bi da se smawi sa sada{wih oko<br />
50.000 <strong>na</strong> oko 36.000, {to ukqu~uje voj<strong>na</strong> i<br />
civil<strong>na</strong> lica i vojnike <strong>na</strong> slu`ewu vojnog roka.<br />
Prema Nacrtu strategijskog pregleda odbrane,<br />
ve} 2010. godine taj broj bi se sveo <strong>na</strong><br />
ispod 30.000–21.000 pod General{tabom i<br />
jo{ nekoliko hiqada u ostalim strukturama<br />
Ministarstva odbrane. Moramo da <strong>na</strong>pravimo<br />
druga~iji sistem. To podrazumeva i dodatno<br />
obu~avawe i mogu}nost potpisivawa profesio<strong>na</strong>lnog<br />
ugovora, ali za platu koja }e biti ve-<br />
}a od prose~ne u Republici, jer i posao vojnika<br />
nije prose~an.<br />
Pukovnik<br />
Radivoj<br />
Vukobradovi},<br />
<strong>na</strong>~elnik Uprave<br />
za obaveze<br />
odbrane<br />
– Odziv regruta u martovskom uputnom<br />
roku ove godine bio je 68 odsto, odnosno 5.517<br />
regruta sa teritorije Republike Srbije (od<br />
planiranih 8.090) odlu~ilo je da vojni rok<br />
provede u uniformi. U odnosu <strong>na</strong> sve uputne<br />
rokove od pro{le godine, ovaj martovski je po<br />
odzivu <strong>na</strong> tre}em mestu. U martu 2005. odziv je<br />
bio oko 60 odsto, u junu 49, a u septembru 85<br />
odsto. Na civilno slu`ewe vojnog roka u martu<br />
je upu}eno ukupno 3.829, a od toga 2.368 regruta<br />
podnelo je molbe u martu, dok je ostatak aplicirao<br />
jo{ u prethodnim uputnim rokovima.<br />
Borislav<br />
Lalevi},<br />
<strong>na</strong>~elnik Uprave<br />
za odbranu<br />
Crne Gore<br />
– U martu ove godine <strong>na</strong> teritoriji Crne<br />
Gore odziv je oko 83 odsto. Od tog procenta<br />
21 odsto regruta odlu~ilo se za vojni<br />
rok u uniformi i pod oru`jem, a ~ak 62 odsto<br />
za civilnu slu`bu. U decembru pro{le<br />
godine bilo je 41 odsto regruta pod oru`jem<br />
i 39 u civilnoj slu`bi. Mladi}i u Crnoj Gori<br />
vi{e su zainteresovani za civilno slu-<br />
`ewe nego za vojni rok pod oru`jem.<br />
KORAK KA BOQEM RA<br />
U Palati federacije ministar odbrane<br />
SCG Zoran Stankovi} i ambasador SAD Majkl<br />
Polt potpisali su, 5. aprila, Sporazum o<br />
saradwi u oblasti spre~avawa {irewa<br />
oru`ja za masovno uni{tewe i u<strong>na</strong>pre|ivawu<br />
odbrambenih i vojnih odnosa.<br />
Potpisivawu Sporazuma prisustvovali su<br />
predsednik dr`avne zajednice SGC Svetozar<br />
Marovi}, predsednik Srbije Boris Tadi} i potpredsednik<br />
Vlade Srbije Miroqub Labus.<br />
Zakqu~ewe Sporazuma predstavqa z<strong>na</strong>-<br />
~ajan korak u uspostavqawu strate{kog part-<br />
DELEGACIJA VSCG<br />
U POSETI BUGARSKOJ<br />
Delegacija Vojske Srbije i Crne Gore,<br />
koju je predvodio <strong>na</strong>~elnik General{taba general-potpukovnik<br />
Qubi{a Joki}, <strong>na</strong> poziv<br />
<strong>na</strong>~elnika General{taba generala Nikole<br />
Koleva, boravila je od 5. do 7. aprila u zvani~noj<br />
poseti oru`anim s<strong>na</strong>gama Bugarske.<br />
Na~elnik General{taba VSCG susreo<br />
se sa ministrom odbrane Republike Bugarske<br />
Veselinom Bliz<strong>na</strong>kovim, generalom Nikolom<br />
Kolevim i predsednikom Komisije za<br />
nerstva izme|u SCG i SAD, {to je jedan od<br />
prioritetnih spoqnopoliti~kih ciqeva <strong>na</strong>-<br />
{e zemqe. Sporazum ~ini bitnu polaznu<br />
osnovu za daqu pravnu i politi~ku <strong>na</strong>dgradwu<br />
bilateralnih odnosa Srbije i Crne Gore<br />
i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, te za ja~awe<br />
regio<strong>na</strong>lne bezbednosti. Osim toga, stvaraju<br />
se osnovni uslovi za kasnije pokretawe<br />
velikog broja razli~itih aktivnosti, koje bi<br />
doprinele poboq{awu bilateralne vojne<br />
saradwe i omogu}ile podr{ku SAD za br`u i<br />
kvalitetniju reformu sistema odbrane SCG.<br />
odbranu Angelom Najdenovim. Tokom tih susreta<br />
razgovaralo se o mestu i ulozi ministarstva<br />
odbrane u sistemu odbrane, pripremi<br />
zajedni~ke vojne ve`be, koja je predvi-<br />
|e<strong>na</strong> za jun ove godine u <strong>na</strong>{oj zemqi, te o<br />
iskustvima doma}i<strong>na</strong> u parlamentarnoj kontroli<br />
vojske.<br />
General Joki} i wegovi saradnici posetili<br />
su 3. avio-bazu Graf Ig<strong>na</strong>tijevo i 61.<br />
mehanizovanu brigadu u Karlovu.<br />
6<br />
15. april 2006.
SCG i SAD<br />
UKRATKO<br />
>>> MINISTAR STANKOVI] U ^E[KOJ – Ministar odbrane SCG dr Zoran<br />
Stankovi}, sa delegacijom Ministarstva odbrane i General{taba Vojske SCG,<br />
<strong>na</strong> zvani~ni poziv boravio je u Republici ^e{koj od 9. do 11. aprila. Ciq posete je<br />
u<strong>na</strong>pre|ewe bilateralnih vojnih odnosa SCG i Republike ^e{ke.<br />
Ministar Stankovi} razgovarao je sa ministrom odbrane Republike ^e{ke<br />
Karelom Kinlom o bezbednosnoj situaciji u SCG i regionu, reformi sistema odbrane,<br />
iskustvima ^e{ke <strong>na</strong>kon u~e{}a u mirovnim operacijama i bilateralnoj<br />
vojnoj saradwi SCG i Republike ^e{ke.<br />
Delegacija Ministarstva odbrane razgovarala je i sa predsednikom Komiteta<br />
za odbranu i bezbednost Poslani~kog doma Parlamenta Republike ^e{ke Janom<br />
Vidom.<br />
>>> SCG I BIH U EVROATLANTSKIM PROCESIMA – Ministri odbrane<br />
Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine dr Zoran Stankovi} i Nikola Radovanovi}<br />
ocenili su 31. marta da dve zemqe imaju ista stremqewa u evroatlantskim integracionim<br />
procesima, za ~ije ostvarewe je neophod<strong>na</strong> pu<strong>na</strong> saradwa sa Ha{kim<br />
tribu<strong>na</strong>lom.<br />
Ministri Stankovi} i Radovanovi}, posle razgovora u Palati dr`avne zajednice<br />
o politi~ko-vojnoj situaciji, reformama oru`anih s<strong>na</strong>ga i me|u<strong>na</strong>rodnoj i regio<strong>na</strong>lnoj<br />
saradwi, izjavili su novi<strong>na</strong>rima da je postignuta saglasnost o svim pitawima<br />
za koja su zainteresovane dve zemqe, prenosi Tanjug.<br />
”Razgovarali smo o nekoliko tema u okviru vojno-politi~kog dijaloga i razmenili<br />
mi{qewa o pitawu pune saradwe sa Ha{kim tribu<strong>na</strong>lom”, rekao je Radovanovi},<br />
prvi ministar odbrane BiH koji je posetio SCG. Naveo je da je stav BiH da pu<strong>na</strong><br />
saradwa sa Tribu<strong>na</strong>lom u Hagu predstavqa ”pitawe svih pitawa”, ~ije ispuwavawe<br />
je osnov<strong>na</strong> pretpostavka za daqe evroatlantske integracije i <strong>na</strong>predak, i dodao da<br />
”u BiH postoji jasno opredeqewe da se ulo`e svi <strong>na</strong>pori da se to i dogodi”.<br />
Ministar Stankovi} je izrazio zadovoqstvo razgovorom i <strong>na</strong>javio da }e se <strong>na</strong><br />
ekspertskom nivou dva ministarstva daqe razra|ivati sve ono {to je dogovoreno.<br />
ZUMEVAWU<br />
”Potpisavawe ovog sporazuma jo{ je jedan korak<br />
ka boqem razumevawu, uzajamnom po{tovawu i uva-<br />
`avawu”, ocenio je ministar Stankovi}. ”Nadam se<br />
da je ovo z<strong>na</strong>k da }emo u <strong>na</strong>rednom periodu potpisati<br />
preostale sporazume i time pokazati da smo <strong>odgovor</strong>ni<br />
za sve aktivnosti koje smo preduzeli <strong>na</strong> zbli-<br />
`avawu sa SAD”.<br />
Ambasador Polt je istakao da }e “Sporazum koji<br />
je upravo potpisan doneti i neke vidqive prednosti<br />
za SCG ~im procedura u Skup{tini bude zavr{e<strong>na</strong>.<br />
Re~ je pre svega o vi{e od 800.000 dolara u vidu<br />
specijalne opreme za detekciju oru`ja za masovno<br />
uni{tewe. Taj novac treba da se uru~i slu`bama <strong>na</strong><br />
granicama obe republike”. On je <strong>na</strong>glasio da je “potpisivawe<br />
Sporazuma z<strong>na</strong>k <strong>na</strong>{e obaveze prema SCG<br />
da pro{irimo i oja~amo bilateralne odnose. Ovo<br />
je samo jedan od niza poteza koji }emo, <strong>na</strong>damo se,<br />
poduzeti sa SCG u bliskoj budu}nosti, kako bi dodatno<br />
oja~ali <strong>na</strong>{e bezbednosne i ukupne veze.<br />
Onog trenutka kada budete spremni, zakqu~i}emo<br />
Sporazum o statusu s<strong>na</strong>ga, {to }e <strong>na</strong>m pomo}i da<br />
po~nemo sa programom partnerstva izme|u dve dr-<br />
`ave. Spremni smo da potpi{emo i Sporazum o bezbednosnoj<br />
saradwi, koji godi{we predvi|a milione<br />
dolara za vojne semi<strong>na</strong>re, obuku i fi<strong>na</strong>nsijsku pomo}<br />
daqim reformama sistema odbrane SCG”, rekao<br />
je ambasador Polt.<br />
S. \.<br />
>>> REFORMA ODBRANE SRBIJE I CRNE GORE – Radni sasta<strong>na</strong>k predstavnika<br />
Ministarstva odbrane SCG i Grupe Nato za reformu odbrane Srbije i Crne<br />
Gore odr`an je 29. marta u Klubu VSCG u Top~ideru. Ciq sastanka je a<strong>na</strong>lizirawe<br />
dosada{wih aktivnosti koje su realizovane u okviru Grupe SCG – Nato za reformu<br />
odbrane i usvajawe smernica za predstoje}i period.<br />
Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sne`a<strong>na</strong> Samarxi}- Markovi}<br />
predo~ila je prisutnim brojne mere i aktivnosti koje je <strong>na</strong>kon posledweg sastanka<br />
Grupe SCG – Nato za reformu odbrane sprovelo Ministarstvo odbrane.<br />
Direktor Direktorata za planirawe s<strong>na</strong>ga Nato Frenk Boland istakao je kao<br />
ohrabruju}u ~iwenicu da je od prvog sastanka u~iweno mnogo.Te`i{ne aktivnosti<br />
Grupe za <strong>na</strong>redni period vezane su za a<strong>na</strong>lizu tro{kova, reformu obrazovawa,<br />
konverziju baza, strategiju za odnose sa javno{}u i bilateralne sporazume izme|u<br />
SCG i Natoa.<br />
Uz predstavnike Ministarstva i General{taba VSCG sastanku su prisustvovali<br />
predstavnici Skup{tine SCG, pojedinih ministarstava Republike Srbije, te<br />
brojni izaslanici odbrane akreditovani u Beogradu i drugi.<br />
>>> KONFERENCIJA ^LANICA JADRANSKE POVEQE – Na~elnik General{taba<br />
VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, u~estvovao je<br />
u svojstvu posmatra~a u radu ^etvrte konferencije <strong>na</strong>~elnika general{tabova zemaqa<br />
~lanica Jadranske poveqe, koja je 3. aprila odr`a<strong>na</strong> u ameri~koj Komandi za<br />
Evropu u [tutgartu. Razmatrani su ostvareni rezultati u okviru programa Partnerstvo<br />
za mir, ali i iskustva oru`anih s<strong>na</strong>ga u mirovnim operacijama UN.<br />
Tokom Konferencije ostvareni su bilateralni susreti <strong>na</strong>~elnika General-<br />
{taba VSCG sa kolegama iz zemaqa u regionu i zakqu~eno da su poboq{ani voj<strong>na</strong><br />
saradwa i efikasnost u preduzimawu mera <strong>na</strong> ja~awu poverewa i saradwe.<br />
>>> MINISTAR STANKOVI] SA AMBASADORIMA I STRANIM VOJNIM<br />
PREDSTAVNICIMA – Ministar odbrane Srbije i Crne Gore dr Zoran Stankovi}<br />
je 30. marta u Klubu Vojske SCG u Top~ideru informisao ambasadore, predstavnike<br />
me|u<strong>na</strong>rodnih organizacija i strane vojne predstavnike u Beogradu o aktuelnim pitawima<br />
rada Ministarstva.<br />
Wegova ekselencija ambasador Norve{ke gospodin Hans Blakenborg zahvalio<br />
je ministru {to je u~inio transparentnim sve procese u oblasti reforme odbrambenog<br />
sistema.<br />
Ministar Stankovi} je posle sastanka izjavio da “Ministarstvo odbrane `eli<br />
da bude institucija koja }e biti veoma pris<strong>na</strong> sa gra|anima svoje zemqe, koja }e<br />
<strong>na</strong>jve}i deo svojih aktivnosti prezentovati javnosti i <strong>na</strong> taj <strong>na</strong>~in dobijati ocenu<br />
za svoj rad i po<strong>na</strong>{awe”.<br />
7
INTERVJU<br />
MINISTAR PRIVREDE<br />
U VLADI REPUBLIKE SRBIJE<br />
DR PREDRAG BUBALO<br />
POJELI SMO<br />
SVOJE FABRIKE<br />
Bez izvozne orijentacije i<br />
izlaska <strong>na</strong> svetsko tr`i{te<br />
perspektive <strong>na</strong>{e odbrambene<br />
industrije da pre`ivi veoma<br />
su male – ka`e ministar<br />
Predrag Bubalo i dodaje<br />
da se vi{e ne mo`e tro{iti<br />
nezara|eno, da se moraju<br />
zaboraviti dr`avne subvencije<br />
i da se i u ovoj grani privrede<br />
materijalni i qudski resursi<br />
moraju dovesti u sklad sa<br />
realnim tr`i{nim uslovima<br />
privre|ivawa<br />
Gospodine ministre, poz<strong>na</strong>to je da je do po~etka devedesetih<br />
godi<strong>na</strong> minulog veka, u onda{woj “velikoj” Jugoslaviji, a<br />
<strong>na</strong>ravno i Srbiji, <strong>na</strong>menska (odbrambe<strong>na</strong>) industrija bila<br />
izuzetno razvije<strong>na</strong> i da su mnoga takva <strong>na</strong>{a preduze}a bila<br />
~ak nedosti`an ideal i za neke, u to vreme, nove ~lanice<br />
Natoa. Ogroman deo deviznog prihoda tada{we dr`ave,<br />
tako|e, bio je upravo ostvarivan od izvoza <strong>na</strong>{eg <strong>na</strong>oru`awa<br />
i vojne opreme, ali i od prodaje <strong>na</strong>{eg z<strong>na</strong>wa i<br />
usluga u toj oblasti. [ta se, u me|uvremenu, dogodilo sa<br />
<strong>na</strong>{om odbrambenom industrijom i za{to je o<strong>na</strong> da<strong>na</strong>s tu<br />
gde jeste<br />
– Sa odbrambenom industrijom dogodilo se sve ono {to i sa<br />
celom <strong>na</strong>{om privredom koja je bila izvozno orijentisa<strong>na</strong>. Kao<br />
{to je poz<strong>na</strong>to, prvo se dogodio raspad doma}eg tr`i{ta, pa je <strong>na</strong><br />
ovim prostorima ostalo ne{to vi{e od jed<strong>na</strong> tre}i<strong>na</strong> od onda-<br />
{weg tr`i{ta… Uz to, i Vojska je u tom periodu do`ivela veliku<br />
transformaciju, pre svega u svom smawewu, ali i u svojim potrebama.<br />
S druge strane, <strong>na</strong>{a <strong>na</strong>menska industrija je bila vrlo izvozno<br />
orijentisa<strong>na</strong> i ekonomskim embargom o<strong>na</strong> je bila pogo|e<strong>na</strong><br />
drasti~nije i vi{e nego civil<strong>na</strong>. Dakle, to su bila ta nepovoq<strong>na</strong><br />
de{avawa koja su konvergirala u istom momentu: sa raspadom doma}eg<br />
do{lo je i do zatvarawa inostranog tr`i{ta, {to je za posledicu<br />
imalo velike probleme. Istovremeno, u takvim nesre}nim<br />
okolnostima za tu, ali i svu drugu <strong>na</strong>{u industriju, va`ila je vladi<strong>na</strong><br />
uredba da niko od radnika ne mo`e da bude progla{en tehnolo{kim<br />
vi{kom. Sami privredni subjekti, me|utim, nisu mogli da<br />
prilagode svoj broj zaposlenih i tro{kove u tim novo<strong>na</strong>stalim<br />
uslovima i tako je do{lo do kanibalizma. Sve {to se uradilo ili<br />
zaradilo u to vreme, ili {to se dobilo kao subvencija od dr`ave,<br />
odlazilo je u plate. Me|utim, ni{ta od toga nije ulagano u razvoj,<br />
u obnovu tehnologije, <strong>na</strong>bavku nove opreme tako da smo do{li do<br />
pojave kanibalizma, odnosno do fenome<strong>na</strong> da su zaposleni pojeli<br />
svoje fabrike. I to je karakteristi~no za celu <strong>na</strong>{u industriju,<br />
ali i za nijansu vi{e u <strong>na</strong>menskoj, ili kako se o<strong>na</strong> da<strong>na</strong>s zove – odbrambenoj.<br />
Me|utim, kao {to ste primetili, <strong>na</strong>menska industrija<br />
je bila <strong>na</strong>{a perjanica i za tu nijansu o<strong>na</strong> je i da<strong>na</strong>s ispred ostale,<br />
pre svega u pogledu proizvodne opreme i drugih mogu}nosti. I<br />
to je ta prednost <strong>na</strong> koju treba ra~u<strong>na</strong>ti, {ansa da }e <strong>na</strong>{a odbrambe<strong>na</strong><br />
industrija ponovo iza}i <strong>na</strong> svetsku scenu i tr`i{te.<br />
Jer, oslawaju}i se samo <strong>na</strong> doma}e potrebe ova industrija, zaista,<br />
nema perspektivu. I ko god bude kalkulisao sa tim, mislim da<br />
pravi gre{ku. Sve {anse, razvojne, proizvodne ili kako god ho}ete,<br />
postoje samo u slu~aju da se fabrike <strong>na</strong>menske industrije prilagode<br />
novim zahtevima svetskog tr`i{ta. Mislim, da “know how”,<br />
dakle z<strong>na</strong>we, iskustvo i potencijali koje imaju jo{ uvek te <strong>na</strong>{e<br />
fabrike, mada ne u onoj meri kao ranije, mo`e da im omogu}i solidnu<br />
i z<strong>na</strong>~ajnu podr{ku dr`ave u tom iskoraku ka svetskom tr`i-<br />
{tu. Me|utim, to podrazumeva i z<strong>na</strong>~ajne promene u glavama qudi<br />
u uslovima koje donosi tranzicija, mada imam utisak da je to <strong>na</strong>jve-<br />
}i problem i da se tu stvari <strong>na</strong>jsporije mewaju.<br />
[ta podrazumevate pod tim prome<strong>na</strong>ma u glavama<br />
– Podrazumevam vi{e stvari. Prvo, da mora mnogo vi{e da<br />
se radi i da ne mo`e da se tro{i ono nezara|eno, da moraju da se<br />
zaborave dr`avne ili druge subvencije, da svi resursi u odbrambenoj<br />
industriji, kako proizvodni kapaciteti, tako i oni qudski,<br />
moraju da budu dovedeni <strong>na</strong> nivo koji obezbe|uje tr`i{te. To z<strong>na</strong>~i<br />
da se vi{e ne mogu tolerisati neracio<strong>na</strong>lnosti, vi{ak zaposlenih…<br />
Z<strong>na</strong>m da izgleda vrlo surovo. U mnogim glavama je jo{ prili~<strong>na</strong><br />
koli~i<strong>na</strong> tzv. samoupravqawa, kada su govorili radnicima<br />
da smo svi mi stvorili fabrike, da su one wihove… I ukoliko se<br />
budemo dr`ali tog koncepta ube|en sam da pred tom industrijom<br />
nema perspektive. Isti<strong>na</strong>, po pitawu uskla|ivawa proizvodnih<br />
kapaciteta i broja zaposlenih u tim preduze}ima do sada je ura-<br />
|en z<strong>na</strong>~ajan korak ali je i <strong>na</strong> posledwem sastanku odlu~eno da ove<br />
godine za ta preduze}e ne}e biti subvencija. Me|utim, <strong>na</strong> tom istom<br />
sastanku smo vrlo iskreno obe}ali da }e dr`ava veoma pomo-<br />
}i i podr`ati svaki wihov razvojni projekat koji }e omogu}iti plasman<br />
proizvoda i usluga <strong>na</strong> inostrano tr`i{te.<br />
Operi{e se sa nekih 25 do 30 odsto uposlenosti proizvodnih<br />
kapaciteta u odbrambenoj industriji, <strong>na</strong>ravno, u<br />
zavisnosti od preduze}a do preduze}a. Da li }e se taj odnos<br />
reflektovati u istoj meri i <strong>na</strong> budu}i broj zaposlenih,<br />
odnosno tehnolo{ki vi{ak u tim preduze}ima<br />
8<br />
15. april 2006.
– U ovom slu~aju su bili<br />
anga`ovani stru~ni konsultant<br />
i qudi iz Ministarstva<br />
odbrane SCG koji se<br />
bave materijalnim resursima.<br />
Dakle, <strong>na</strong> osnovu stru~nih<br />
a<strong>na</strong>liza tih qudi, za<br />
svako od {est preduze}a u<br />
Srbiji je odre|eno koliko<br />
treba da ima zaposlenih. I<br />
ve}i<strong>na</strong> tih preduze}a je ve}<br />
profilisala svoj broj zaposlenih<br />
<strong>na</strong> osnovu pomenutih<br />
a<strong>na</strong>liza i sopstvene<br />
strategije razvoja. Dakle, ja<br />
sebi ne dajem za pravo da<br />
ka`em da li je to stvarno taj<br />
broj zaposlenih koji treba<br />
da <strong>na</strong>stavi da radi u odbrambenoj<br />
industriji ili<br />
ne, jer su to a<strong>na</strong>lizirali<br />
mnogo stru~niji qudi od mene.<br />
Ali, li~no mislim da u<br />
svakom preduze}u, ako primete<br />
da je i taj broj trenutno<br />
zaposlenih prevelik,<br />
treba da <strong>na</strong>stave sa racio<strong>na</strong>lizacijom<br />
radne s<strong>na</strong>ge.<br />
Kada ka`ete racio<strong>na</strong>lizacija<br />
radne s<strong>na</strong>ge,<br />
<strong>na</strong> koga konkretno mislite:<br />
radnike ili <strong>na</strong><br />
administraciju<br />
– Neminovno je, ali<br />
ba{ do kraja, da se iz tih<br />
preduze}a i{~isti sve ono<br />
{to nije vezano za <strong>na</strong>mensku<br />
industriju. Z<strong>na</strong>~i, svi tzv. usisiva~i dohotka, svi ostali delovi<br />
moraju biti odvojeni od onoga {to stvarno jeste odbrambe<strong>na</strong> industrija<br />
i podvrgnuti redovnom procesu privatizacije. Z<strong>na</strong>te, ako<br />
brod tone, da bi spasao i brod i posadu, kapetan prvo preko palube<br />
u more baca vi{ak tereta <strong>na</strong> la|i. Ovde, <strong>na</strong>ravno, nije re~ o<br />
bacawu ve} o preno{ewu u redovan proces privatizacije hotela,<br />
odmarali{ta, teniskih tere<strong>na</strong> i drugih programa koji proizvode<br />
robu {iroke potro{we, a da bi se spasilo ono {to je krucijalno,<br />
a to je <strong>na</strong>menski program. I dr`ava je velikodu{no postupila i pomogla<br />
da se sporedni delovi u tim preduze}ima prodaju i da se novac,<br />
taj ostvareni prihod, ulo`i u razvoj preduze}a, ali ne za potro{wu<br />
ili plate.<br />
Postoji li identifikovani interes u inostranstvu ili zemqi<br />
da se budu}i izdvojeni “civilni programi” u sada{wim<br />
preduze}ima odbrambene industrije kupe, odnosno privatizuju<br />
– Ja nemam <strong>na</strong>meru da se bavim time da li toga ima ili ne.<br />
Z<strong>na</strong>te, interes ne z<strong>na</strong>~i ni{ta! Prava stvar je ponuda. Odnosno,<br />
da li je neko “presavio” tabak hartije i dao ponudu. I to je prava<br />
verifikacija. Dobijao sam <strong>na</strong> desetine pisama o <strong>na</strong>merama, a posle<br />
tih nigde nema… Z<strong>na</strong>~i, mene ta pisma o <strong>na</strong>merama mnogo ne uzbu|uju…<br />
Ali, tr`i{<strong>na</strong> verifikacija se proverava upravo onda kada<br />
se javno objavi da se neko preduze}e prodaje <strong>na</strong> aukciji ili tenderu.<br />
Sve ostalo je u domenu pri~e i spekulacije!<br />
Dr`ava je, koliko je poz<strong>na</strong>to, da<strong>na</strong>s ve}inski vlasnik u preduze}ima<br />
odbrambene industrije. Kakva je, dakle, i tim povodom<br />
uloga <strong>na</strong>{e dr`ave u onome {to da<strong>na</strong>s zovemo transformacija,<br />
reorganizacija i restrukturisawe odbrambene<br />
industrije [ta dr`ava tu radi<br />
– U mnogim preduze}ima<br />
u kojima je, posledwih godi<strong>na</strong>,<br />
dr`ava postala ve}inski<br />
vlasnik, to se nije dogodilo<br />
zato {to je o<strong>na</strong> `elela<br />
ili imala interes da<br />
wima upravqa ili vodi ra-<br />
~u<strong>na</strong> o wima. Ne! To se dogodilo<br />
upravo zato {to je<br />
tim preduze}ima bila potreb<strong>na</strong><br />
pomo}, jer o<strong>na</strong> nisu<br />
mogla da servisiraju svoje<br />
stare i nove dugove, zato<br />
{to nisu mogla da pla}aju<br />
uredno poreze i doprinose…<br />
Dr`ava je tako do{la<br />
u situaciju da mora da im<br />
pomogne i da putem konvertovawa<br />
tih dugova u dr`avni<br />
kapital, zapravo, postane<br />
ve}inski vlasnik u tim<br />
preduze}ima. Ali, dr`ava<br />
time nije dobila ni{ta veliko,<br />
ve} samo brigu i glavoboqu.<br />
Naravno, ne{to je<br />
za nijansu bilo druga~ije<br />
kod odbrambene industrije.<br />
Uz realan motiv i `equ<br />
da joj se pomogne oko <strong>na</strong>gomilanih<br />
dugova, dr`ava je<br />
prema odbrambenoj industriji<br />
imala i dodatni pozitivan<br />
odnos jer je, kao<br />
{to je poz<strong>na</strong>to, re~ o vrlo<br />
va`noj industrijskoj grani,<br />
kojoj smo `eleli da, i <strong>na</strong> taj<br />
<strong>na</strong>~in, damo do z<strong>na</strong>~aja.<br />
Ali, u osnovi, ovde je vi{e<br />
bila `eqa da im se pomogne<br />
nego <strong>na</strong>mera ili interes da dr`ava poseduje ve}inski paket kapitala<br />
u preduze}ima odbrambene industrije. Upravo zato dr`ava<br />
i jeste sprem<strong>na</strong> da u <strong>na</strong>rednom periodu kontroli{e i posebnim<br />
kreditima i fi<strong>na</strong>nsijskim podsticajima pomogne sve one izvozno,<br />
ali po<strong>na</strong>vqam samo izvozno orijentisane programe tih preduze}a.<br />
Koliko je da<strong>na</strong>s realno govoriti o izvozu <strong>na</strong>{eg NVO, kao<br />
jedinoj {ansi za opsta<strong>na</strong>k odbrambene industrije, kada se<br />
z<strong>na</strong> da smo u tom pogledu u poprili~nom tehnolo{kom zastoju<br />
i da su, tokom 1999. godine, bombardovawem upravo<br />
devastirani gotovo svi va`ni objekti <strong>na</strong>{e tada{we <strong>na</strong>menske<br />
industrije Jesmo li da<strong>na</strong>s, uop{te, konkurentni u<br />
ovoj oblasti<br />
– To biste zaista morali da pitate one koji su stru~niji od mene.<br />
Iako poti~em iz industrije, ja sam radio u potpuno drugom sektoru,<br />
te nisam imao prilike da se podrobno informi{em o <strong>na</strong>menskoj<br />
industriji. Me|utim, kada se poredite sa drugima, va`no je da z<strong>na</strong>te<br />
i sa kojom ciqnom grupom se poredite. Ako su to, recimo, <strong>na</strong>jrazvijenije<br />
industrijske zemqe onda je jasno da smo, koliko i <strong>na</strong> drugim planovima,<br />
isto tako i u ovoj oblasti u ozbiqnom zaostatku u odnosu <strong>na</strong><br />
wih. Ali, ako je re~ o zemqama koje su bile u <strong>na</strong>{em rangu, onda mislim<br />
da i u ovom sektoru, zbog domi<strong>na</strong>cije ”know how” i iskustva, pa<br />
i izuzetne privr`enosti <strong>na</strong>{ih in`ewera koji su ostali u tim fabrikama,<br />
onda mi nismo u nekom drasti~nom zaostatku. Recimo, primer<br />
fabrike u Lu~anima to <strong>na</strong>jboqe pokazuje. Ta fabrika je obnovqe<strong>na</strong><br />
i o<strong>na</strong> je jed<strong>na</strong> od dve-tri u svetu te vrste koja ima gotov proizvod<br />
koji je, da tako ka`em, stopostotno izvozan artikal i mi }emo,<br />
<strong>na</strong>ravno, kao Ministarstvo to maksimalno podr`ati kao {to smo<br />
podr`ali, uz razumevawe i solidarnost drugih preduze}a iz tog lanca<br />
<strong>na</strong>menske industrije, i obnovu fabrike u Lu~anima.<br />
9
INTERVJU<br />
Ipak, qudi se pla{e za posao. Pribojavaju se spiskova vi-<br />
{kova… Kakva je da<strong>na</strong>s situacija<br />
– Odbrambe<strong>na</strong> industrija je ve} u prvom krugu o~i{}e<strong>na</strong> od<br />
vi{ka zaposlenih, ali za posao se boje i u drugim preduze}ima, a<br />
ne samo onim <strong>na</strong>menske proizvodwe. I to je neminovnost! Uostalom,<br />
ho}emo li da `ivimo u iluzijama Z<strong>na</strong>te, `iveli smo 15 godi<strong>na</strong><br />
u iluzijama da radimo i idemo <strong>na</strong><br />
posao, a u stvari smo jeli <strong>na</strong>{e fabrike,<br />
preduze}a… Ho}emo li tako da<br />
<strong>na</strong>stavimo, da `ivimo u iluzijama Naravno,<br />
to jeste jed<strong>na</strong> mogu}nost… Da<br />
fabrika radi sa 10–20 odsto svojih<br />
proizvodnih kapaciteta, a da imamo<br />
sto odsto zaposlenih qudi Nema vi-<br />
{e pri~e o tome da }e im dr`ava <strong>na</strong>}i<br />
i obezbediti posao! Naravno, dr`ava<br />
ima neki kvantum i obim posla za <strong>na</strong>mensku<br />
proizvodwu koji je potreban za<br />
funkcionisawe Vojske i koji je sada vrlo<br />
minoran. Prema tome, ako odbrambe<strong>na</strong><br />
industrija ne <strong>na</strong>|e interes, <strong>na</strong>~ine<br />
i puteve da svoje proizvode i usluge<br />
plasira <strong>na</strong> svetskom tr`i{tu, onda ja<br />
zaista ne vidim <strong>na</strong>~in da oni pre`ive<br />
i ne vidim da im se pi{e lepa sudbi<strong>na</strong>.<br />
S druge strane, mo`e da se dogodi<br />
da oni <strong>na</strong>stave da `ive u iluzijama i da zavr{e u bankrotstvu, u<br />
ste~aju… Da li je to re{ewe Da imamo jo{ vi{e nezaposlenih<br />
qudi, <strong>na</strong> ulici. Zato se mora se}i do zdravoga, do onog broja koji<br />
}e omogu}iti normalnu i racio<strong>na</strong>lnu proizvodwu, mora se broj zaposlenih<br />
odrediti prema obimu posla i do tog broja se mora povu-<br />
}i crta! Tr`i{te mora da kreira broj zaposlenih! Ne `eqa, ne socijal<strong>na</strong><br />
politika, nego tr`i{te.<br />
Kada se govori o odvajawu civilnog dela od onog odbrambenog<br />
<strong>na</strong> {ta ste misli, odnosno {ta su Vam predlo`ili<br />
direktori tih preduze}a, o ~emu oni razmi{qaju, o kojim<br />
novim projektima<br />
Ako brod tone, da bi spasao i brod<br />
i posadu, kapetan prvo preko palube u more<br />
baca vi{ak tereta <strong>na</strong> la|i. Ovde, <strong>na</strong>ravno,<br />
nije re~ o bacawu ve} o preno{ewu u redovan<br />
proces privatizacije sporednih stvari, a da bi<br />
se spasilo ono {to je krucijalno,<br />
a to je <strong>na</strong>menski program.<br />
Mora se se}i do zdravoga, do onog broja<br />
zaposlenih koji }e omogu}iti normalnu i<br />
racio<strong>na</strong>lnu proizvodwu, i do tog broja se<br />
mora povu}i crta! Tr`i{te mora da kreira<br />
broj zaposlenih! Ne `eqa, ne socijal<strong>na</strong><br />
politika, nego tr`i{te.<br />
– Oni treba da izdvoje postoje}e civilne programe. Ne treba<br />
da razmi{qaju o novim civilnim programima ve} da svoje postoje-<br />
}e izdvoje i da se to privatizuje. I to je tako jasno, ali samo treba<br />
razbiti opstrukciju koja i<strong>na</strong>~e postoji u jednom delu me<strong>na</strong>xmenta<br />
nekih preduze}a. Naravno, ima i onih preduze}a koja se iskqu~ivo<br />
bave <strong>na</strong>menskom proizvodwom i nemaju te civilne programe. Z<strong>na</strong>te,<br />
ima fabrika koje su razlupane, koje se mu~e, ne primaju subvencije,<br />
a istovremeno imaju hotel blizu svog grada koji ve} ~etiri godine<br />
ne radi, koji je zarastao u korov…<br />
A za kupovinu tog hotela postoji<br />
kupac ali oni ga ne prodaju, ve} ga ~uvaju<br />
za neko boqe vreme. Koje to vreme<br />
Pa, neka prodaju taj hotel, ili to<br />
{to ve} imaju, neka se tako pomognu,<br />
neka vrate dugove, neka od toga investiraju,<br />
sebe osposobe za daqi rad i<br />
sami sebi pomognu. To su sve diskusije<br />
koje se vode i koje vam prenosim, ali<br />
<strong>na</strong>merno ne}u da spomiwem ime<strong>na</strong> tih<br />
fabrika. Ka`u: promeni}e se situacija<br />
i vreme pa }e im hotel ostati da<br />
se odmaraju. A ja ih pitam: od ~ega da<br />
se odmarate kad ve} 15 godi<strong>na</strong> ne radite<br />
Platite vi svojim radnicima<br />
platu, pa neka oni idu da se odmaraju<br />
u koji god ho}e hotel. Manite se vi ugostiteqstva<br />
i ostalog! I radite vi ono<br />
{to <strong>na</strong>jboqe z<strong>na</strong>te, a to je oblast <strong>na</strong>menske<br />
ili civilne proizvodwe…<br />
Gospodine ministre, dugo ste bili u privredi. Koliko Vam<br />
to iskustvo direktora da<strong>na</strong>s poma`e <strong>na</strong> ovoj funkciji<br />
– Ni{ta drugo ne zagovaram, nego ono {to sam i sam radio<br />
kada sam bio direktor Livnice Kikinda. Tada je iz Livnice oti-<br />
{lo 1.714 radnika, dodu{e, ve}i<strong>na</strong> wih je oti{la dobrovoqno,<br />
kao tehnolo{ki vi{ak. Prodali smo neka predstavni{tva, hotele,<br />
sve ono {to <strong>na</strong>m je bilo vi{ak i uspeli smo da do|emo do privatizacije,<br />
do zelene grane. Dakle, nikakav druga~iji model ne<br />
<strong>na</strong>me}em da<strong>na</strong>s drugima ve} samo o<strong>na</strong>j koji je jedino mogu} i u koji<br />
duboko verujem. Ne bi bilo fer ni da sada ne{to drugo pri~am od<br />
10<br />
15. april 2006.
onoga {to sam radio i to u fabrici gde sam ponikao i ceo radni<br />
vek proveo, ta~nije punih 27 godi<strong>na</strong>.<br />
Koliko je ta situacija, da morate da otpu{tate qude u fabrici,<br />
li~no za Vas bila mu~<strong>na</strong><br />
– Pa, izuzetno mu~<strong>na</strong>… Evo, ispri~a}u vam jednu anegdotu…<br />
Krajem maja 1992. godine vratio sam se iz Indije. Tamo je trebalo<br />
da budem direktor predstavni{tva Livnice i Geneksa u Bombaju. Te<br />
no}i je osvanula vest Saveta bezbednosti UN o uvo|ewu ekonomskog<br />
embarga Jugoslaviji. Livnica Kikinda u kojoj sam radio imala<br />
je skoro 6.000 radnika koji su od izvoza godi{we zara|ivali vi-<br />
{e od 100 milio<strong>na</strong> dolara. Da li mo`ete da pretpostavite {ta je<br />
za takvu jednu firmu, koja je vi{e od 70 odsto svoje proizvodwe izvozila,<br />
z<strong>na</strong>~ila jed<strong>na</strong> takva vest Smrt! Mesec da<strong>na</strong> po uvo|ewu<br />
embarga <strong>na</strong>{oj zemqi, {etao sam jedne ve~eri sa profesorom lokalne<br />
gim<strong>na</strong>zije <strong>na</strong> trgu u Kikindi koji me je pitao, krajwe dobro<strong>na</strong>merno,<br />
{ta }emo da radimo sada kada nema posla u Livnici, kada<br />
je stao izvoz... Pitao me i imamo li vi{ka zaposlenih… Odgovorio<br />
sam mu da smo i pre uvo|ewa embarga imali u firmi vi{ak<br />
zaposlenih, a da }e sada, posle gubitka tr`i{ta, to biti katastrofa.<br />
I rekao sam mu, mada tada nisam bio generalni direktor Livnice,<br />
da }e otpu{tawa vi{ka radnika sigurno biti i da ne bih voleo,<br />
ne dao Bog, da ja budem u ko`i onog ko }e o tome morati da odlu~uje.<br />
Deset godi<strong>na</strong> kasnije, 2002, sudbi<strong>na</strong> se sa mnom poigrala i<br />
ja sam postao generalni direktor firme. Meni je zapala uloga da<br />
prvo to moram da uradim. Vidite, da smo to uradili odmah, te<br />
1992. godine, mi bismo da<strong>na</strong>s u svim<br />
tim fabrikama bili u boqoj kondiciji.<br />
Da je Slobodan Milo{evi} imao malo<br />
vi{e sluha i da je shvatio da je embargo<br />
i da mora da vodi realnu ekonomiju, a<br />
z<strong>na</strong> se da nije imao s<strong>na</strong>ge da to uradi,<br />
jer je vodio populisti~ku politiku, ne<br />
bismo da<strong>na</strong>s imali uni{tene fabrike.<br />
Molim vas, ja ne govorim ovde o politici<br />
ve} o ekonomiji i privredi! Mo-<br />
`da bih, da sam ja bio <strong>na</strong> wegovom mestu,<br />
isto kao on tada razmi{qao… Ali,<br />
da je tada zdravo shva}eno da smo sa embargom izgubili tr`i{ta i<br />
da moramo <strong>na</strong>{e resurse dovesti u realne okvire, <strong>na</strong>{e fabrike<br />
bi da<strong>na</strong>s, sasvim sigurno, bile u mnogo povoqnijoj poziciji. Ovako,<br />
umesto da je do{lo do investirawa u razvoj sve je odlazilo <strong>na</strong><br />
plate i, kao {to sam rekao, do{lo je do pojave kanibalizma.<br />
Nedavno je u Kraqevu do{lo do ozbiqnih protesta radnika<br />
u jednoj vojnodohodovnoj ustanovi; sli~<strong>na</strong> situacija je i u<br />
drugim gde radnici mesecima nisu primili plate, a tim povodom<br />
je i ministar odbrane Zoran Stankovi}, za samo nekoliko<br />
meseci, tri puta odlazio u Kara|or|evo. Kao ministar<br />
privrede Srbije, vidite li neko re{ewe za <strong>na</strong>{e vojnodohodovne<br />
ustanove i remontno-tehni~ke zavode<br />
– U ovom trenutku za remontno-tehni~ke zavode vidim mnogo<br />
mawe {anse nego za o<strong>na</strong> preduze}a koja imaju svoj konkretan proizvod.<br />
Z<strong>na</strong>te, da biste ne{to remontovali Vojska mora prvo to da<br />
koristi. Koliko z<strong>na</strong>m, <strong>na</strong>ma vojni avioni ne lete, vozila su u gara-<br />
`ama… Pa {ta onda da se remontuje<br />
Ima mnogo toga {to je za remont, ali Vojska zbog restriktivnog<br />
buxeta nema novca da to plati.<br />
– Tako je… Ali nema ni dr`ava novca da plati ne{to {to joj<br />
ne treba. Vidite, pitawe je uop{te veli~ine <strong>na</strong>{e vojske… Ja sam,<br />
kada je i<strong>na</strong>~e re~ o Vojsci, odrastao od tog vojnog di<strong>na</strong>ra jer je moj<br />
otac bio oficir pa, mo`da i zbog toga, imam nostalgi~no pozitivan<br />
odnos prema svemu tome. U celoj toj pri~i meni zato <strong>na</strong>jte`e ne<br />
pada to {to moramo da smawimo brojno stawe Vojske i weno <strong>na</strong>oru`awe<br />
i da je, <strong>na</strong> neki <strong>na</strong>~in, prilagodimo realnim okvirima, ve}<br />
~iwenica {to se ne z<strong>na</strong> ta~no {ta se ho}e i kolika se Vojska ho}e<br />
za dve, tri ili pet godi<strong>na</strong>. Iako sam u Vladi Srbije, imam utisak,<br />
mada su ti poslovi u <strong>na</strong>dle`nosti drugog ministarstva, da je to gre-<br />
{ka i jedne i druge, i one tre}e vlade, i drugih sa ovih prostora,<br />
Da je tada zdravo shva}eno da smo sa<br />
embargom izgubili tr`i{ta i da moramo<br />
<strong>na</strong>{e resurse dovesti u realne okvire,<br />
<strong>na</strong>{e fabrike bi da<strong>na</strong>s, sasvim sigurno,<br />
bile u mnogo povoqnijoj poziciji. Ovako,<br />
umesto da je do{lo do investirawa u razvoj<br />
sve je odlazilo <strong>na</strong> plate i, kao {to sam rekao,<br />
do{lo je do pojave kanibalizma.<br />
{to jo{ uvek nije jasno definisano i<br />
dovedeno do kraja {ta mi to sa Vojskom<br />
ho}emo. Kada bi postojala vizija,<br />
onda bih se svim srcem borio za<br />
to {to se ustanovilo, a <strong>na</strong> bazi savremenih<br />
kriterijuma i mi{qewa<br />
vojnih i civilnih stru~waka.<br />
Na kraju, gospodine ministre, verujete<br />
li da bi, mo`da, sa <strong>na</strong>{im<br />
ulaskom u Partnerstvo za mir, a<br />
potom i u Nato, za <strong>na</strong>{u odbrambenu<br />
industriju do{li boqi dani<br />
– Sve predstoje}e me|u<strong>na</strong>rodne integracije kojima kao dr`ava<br />
te`imo u su{tini su <strong>na</strong>{a neminovnost. Mi smo tim putem krenuli<br />
i sve je to jedno sa drugim povezano. Z<strong>na</strong>~i, ako ho}emo u<br />
Evropsku uniju moramo prvo u Partnerstvo za mir itd. Sve to shvatam<br />
kao mogu}nost i {ansu da <strong>na</strong>{a preduze}a do|u u poziciju da<br />
rade u ravnopravnim konkurentskim uslovima. I siguran sam da<br />
}e onda <strong>na</strong>{i qudi da iskoriste svoju {ansu. Mo`da }e i tu u po-<br />
~etku biti malo problema, ali }emo mi, pre ili kasnije, iskoristiti<br />
{ansu. Jer, mnogi pokazateqi govore da mi imamo tu vitalnost<br />
da iskonski istrajemo… Uostalom, mi smo i otpustom duga i<br />
drugim mehanizmima, a zahvaquju}i svemu onome {to su ova dr`ava<br />
i we<strong>na</strong> ekonomija uradile, pokazali izuzetnu vitalnost i u iznosu<br />
od 3,85 milijardi evra relaksirali brojne prethodne dugove<br />
privrede koji su <strong>na</strong>stali kao plod neracio<strong>na</strong>lnosti i zabluda, ~itavog<br />
galimatijasa problema.<br />
Dakle, ima li ipak <strong>na</strong>de i svetlosti <strong>na</strong> kraju tog mra~nog<br />
tunela kada je re~ o <strong>na</strong>{oj odbrambenoj industriji Kakve<br />
su Va{e prognoze<br />
– Ima. Ali samo ako se ta industrija osposobi da bude <strong>na</strong><br />
svetskom tr`i{tu. Dakle, bez izvoza o<strong>na</strong> nema {ansu da pre`ivi.<br />
Na{e potrebe su da<strong>na</strong>s toliko male da nema razloga dr`ati celu<br />
tu industriju i pla}ati je toliko skupo kada se to, recimo, mo`e po<br />
jeftinijoj ceni uvesti. Re{ewe je, dakle, u tome da se odbrambe<strong>na</strong><br />
industrija osposobi, da je dr`ava potpomogne kreditima, a ne subvencijama,<br />
i zakora~i <strong>na</strong> svetsku pijacu gde }e ponuditi tom tr`i-<br />
{tu z<strong>na</strong>~ajne proizvode koji, <strong>na</strong>`alost i u sada{wem svetu i konstelaciji<br />
postoje}ih odnosa, jo{ uvek imaju svoju pro|u.<br />
Du{an MARINOVI]<br />
Snimio Zvonko PERGE<br />
11
[kola <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne odbrane<br />
KOMANDANTSKO<br />
IZVI\AWE NA JUGU SRBIJE<br />
Nastavnici [kole <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne odbrane, predvo|eni <strong>na</strong>~elnikom pukovnikom<br />
Qubi{om Lojanicom, realizovali su komandantsko izvi|awe sa slu-<br />
{aocima 49. klase General{tabnog usavr{avawa <strong>na</strong> prostoru ju`ne i centralne<br />
Srbije. Realizovani su va`ni zadaci provere vaqanosti donetih odluka<br />
u u~ionicama–kabinetima u pripremi, organizovawu i realizaciji vojnih<br />
operacija i ume{nosti slu{alaca 49. klase G[U u anga`ovawu operativnih<br />
sastava VSCG, posebno sa aspekta uticaja vojnogeografskog ~inioca i anga`ovawa<br />
komandi, jedinica i ustanova VSCG <strong>na</strong> tom delu zemqe. Proverene<br />
su i mogu}nosti u~e{}a orga<strong>na</strong> vlasti, lokalne samouprave, privrednih i drugih<br />
struktura u planirawu, organizovawu i vo|ewu operacija u postoje}im<br />
uslovima, te delovawa dru{tvenih ~inilaca, istorijskih tradicija i kulturolo{kih<br />
vrednosti <strong>na</strong> procese objediwavawa i usmeravawa sadr`aja operacije<br />
kao celine.<br />
Na~elnik [kole <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne odbrane pukovnik docent Qubi{a Lojanica<br />
je i tom prilikom istakao da u procesu usavr{avawa kadra za <strong>na</strong>j<strong>odgovor</strong>nije<br />
komandne, {tabne i operativne du`nosti u Ministarstvu odbrane, General{tabu<br />
i operativnim sastavima VSCG, prakti~ni oblici <strong>na</strong>stave, a posebno<br />
komandantsko izvi|awe, imaju <strong>na</strong>jve}i z<strong>na</strong>~aj, jer je to prakti~<strong>na</strong> provera<br />
i potvrda osposobqenosti slu{alaca za dono{ewe odluka strategijskog,<br />
operativnog i takti~kog nivoa u uslovima realnih i modelovanih izazova, rizika<br />
i pretwi sistemima bezbednosti i odbrane dr`avne zajednice SCG.<br />
Na~elnik Katedre operatike pukovnik docent Zoran Jakovqevi} je istakao<br />
da su planirani sadr`aji izvi|awa uspe{no realizovani i da su slu{aoci<br />
i <strong>na</strong>stavnici ispoqili visok nivo z<strong>na</strong>wa, sposobnosti i stvarala~ke primene<br />
iskustava u wihovoj realizaciji.<br />
Posebnu pohvalu zaslu`uju doma}ini iz komandi i jedinica Operativnih<br />
i Kopnenih s<strong>na</strong>ga i predstavnici lokalne vlasti iz op{ti<strong>na</strong> centralne i ju`ne<br />
Srbije koji su omogu}ili dobre uslove za rad i boravak <strong>na</strong> terenu. U zoni <strong>odgovor</strong>nosti<br />
78. motorizovane brigade, kojom komanduje pukovnik Milosav Simovi},<br />
sagledani su i a<strong>na</strong>lizirani aspekti uticaja obezbe|ewa Kopnene zone<br />
bezbednosti, dr`avne granice sa Makedonijom, administrativne linije sa<br />
KiM, vojnih objekata i objekata od posebnog z<strong>na</strong>~aja za borbenu gotovost u<br />
uslovima izvo|ewa operacije preventivnog razme{tawa s<strong>na</strong>ga i obezbe|ewa<br />
mira <strong>na</strong> jugu Srbije.<br />
Prilikom obilaska 49. klase General{tabnog usavr{avawa <strong>na</strong> te`i-<br />
{nom zadatku <strong>na</strong>~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova~evi}<br />
je istakao “da je iz redova Vojne akademije ponikao oficirski kadar koji je<br />
sudbonosno uticao <strong>na</strong> mnoga istorijska doga|awa <strong>na</strong>{eg <strong>na</strong>roda i koji je ume-<br />
}e, sposobnosti, vojni~ku ~ast i <strong>odgovor</strong>nost posvetio otaxbini. Zato i sada,<br />
u svakoj aktivnosti, pogotovu <strong>na</strong> <strong>na</strong>jvi{em nivou {kolovawa oficira VSCG,<br />
treba razvijati sposobnosti i vrline prilagodqive vremenu: oficir–strateg–vo|a–rukovodilac–vaspita~–stru~wak,<br />
ali i dostojni reprezent Vojske,<br />
dr`ave i <strong>na</strong>roda u svim prilikama i <strong>na</strong> raznim zadacima”.<br />
Vojislav \OR\EVI]<br />
12<br />
Istra`ivawe odnosa sa<br />
medijima Agencije PRAGMA<br />
MINISTARSTVO<br />
ODBRANE ME\U<br />
NAJBOQIM<br />
Najkvalitetnije odnose sa medijima me|u dr-<br />
`avnim institucijama i politi~kim organizacijama<br />
tokom pro{le godine imali su Skup{ti<strong>na</strong> Beograda,<br />
Uprava za za{titu `ivotne sredine, Ministarstvo<br />
odbrane i Narod<strong>na</strong> banka Srbije, saop{tila<br />
je Agencija PRAGMA <strong>na</strong>kon istra`ivawa medijskog<br />
predstavqawa institucija i pojedi<strong>na</strong>ca u vi{e kategorija.<br />
Prema tom istra`ivawu ministar SCG za qudska<br />
i mawinska prava Rasim Qaji} bio je <strong>na</strong>jkomunikativniji<br />
dr`avni i politi~ki funkcioner u Srbiji<br />
tokom pro{le godine.<br />
Me|u privrednicima, glasove novi<strong>na</strong>ra dobili<br />
su Filip Cepter, Milka Forcan, Miroslav<br />
Mi{kovi}, An|elko Trpkovi} i Vojin \or|evi}, a<br />
u neprivrednom sektoru <strong>na</strong>jvi{e glasova dobio je<br />
sekretar fudbalskog kluba “Partizan” @arko Ze-<br />
~evi}.<br />
Prema rezultatima istra`ivawa, u kategoriji<br />
privrednih organizacija <strong>na</strong>jboqe odnose sa medijima<br />
imali su Telekom Srbija, Aerodrom ”Beograd”,<br />
Delta holding, Parking servis i Erste banka.<br />
Me|u neprivrednim organizacijama za <strong>na</strong>jkomunikativnije<br />
oz<strong>na</strong>~eni su fudbalski klub “Partizan”,<br />
Privred<strong>na</strong> komora Srbije, MENSA, Francuski<br />
kulturni centar i Vaterpolo savez SCG.<br />
Organizovani doga|aji koji su, prema izboru<br />
novi<strong>na</strong>ra, obele`ili pro{lu godinu su muzi~ki festival<br />
Egzit, Evropskog prvenstvo u ko{arci, Bir<br />
fest i koncert Andrea Bo~elija.<br />
U~enici Vojne gim<strong>na</strong>zije<br />
u 72. specijalnoj brigadi<br />
MOTIV ZA BUDU]I<br />
POZIV<br />
U~enici tre}eg razreda Vojne gim<strong>na</strong>zije obi-<br />
{li su 5. aprila 72. specijalnu brigadu u Pan~evu.<br />
Poseta je organizova<strong>na</strong> kao deo <strong>na</strong>stavnih aktivnosti<br />
iz predmeta “voj<strong>na</strong> obuka”. U Kasarni “Rastko<br />
Nemawi}“ profesore i oko 140 u~enika Vojne gim<strong>na</strong>zije<br />
pozdravio je zastupnik komandanta 72. spbr<br />
pukovnik Zoran Veli~kovi}.<br />
Za mladi}e koji se pripremaju da upi{u Vojnu<br />
akademiju, specijalci iz Pan~eva izveli su prikaz<br />
obuke <strong>na</strong> takti~kom poligonu za protivteroristi~ku<br />
borbu u <strong>na</strong>seqenom mestu, u gradskoj i seoskoj sredini<br />
i pokazali im kako se koriste minsko-eksploziv<strong>na</strong><br />
sredstva i hladno oru`je.<br />
– Qudi obi~no imaju predrasude o Vojnoj gim<strong>na</strong>ziji.<br />
Izjed<strong>na</strong>~avaju je sa vojnom {kolom, misle da<br />
se tu stalno kopa i juri{a. Me|utim, to je {kola op-<br />
{teg tipa koja ima <strong>na</strong>stavni plan i program kao i<br />
sve civilne gim<strong>na</strong>zije sa jednom razlikom, a to je voj<strong>na</strong><br />
obuka u tre}oj godini. Nizom aktivnosti kao {to<br />
je da<strong>na</strong>{wa poku{avamo da razvijemo interesovawe<br />
u~enika za vojni poziv, da im predstavimo realnu<br />
situaciju i tako spre~imo neka wihova ma{tawa<br />
i iluzije – rekla je psiholog Iva<strong>na</strong> Stupar.<br />
A. A.<br />
15. april 2006.
P E R A S P E R A<br />
Pi{e<br />
Qubodrag<br />
STOJADINOVI]<br />
ZLO^IN<br />
MOJA DE@ELA<br />
Slove<strong>na</strong>~ki<br />
teritorijalci<br />
ubili su ju<strong>na</strong><br />
1991. godine,<br />
<strong>na</strong> grani~nom<br />
prelazu Holmec,<br />
trojicu de~aka<br />
koji se nisu<br />
branili.<br />
Podigli su ruke,<br />
nosili belo<br />
platno.<br />
U rukama nisu<br />
imali oru`je.<br />
Hteli su da ka`u<br />
da je, bar {to se<br />
wih ti~e, taj rat<br />
bio gotov.<br />
Ovo nije licitirawe sa koli~inom zla <strong>na</strong> ovom<br />
ubogom poluostrvu. Dakle, <strong>na</strong> ~ijim je le|ima<br />
od zakrvqenih bratskih <strong>na</strong>roda <strong>na</strong>jte`i<br />
krst Ili je mo`da va`nije od svega, ko je prvi<br />
po~eo! Da li su to, kao i uvek baksuzni Srbi,<br />
od Principa do da<strong>na</strong>s, nespremni za slogu, a gotovi<br />
da mahnitost svakog kratkovidog vo|e prihvate<br />
kao <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni usud<br />
Videli smo o<strong>na</strong>j zlo~in <strong>na</strong> Holmecu. Slove<strong>na</strong>~ki<br />
teritorijalci ubili su trojicu de~aka koji<br />
se nisu branili. Podigli su ruke, nosili belo<br />
platno. U rukama nisu imali oru`je. Hteli su da<br />
ka`u da je, bar {to se wih ti~e, taj rat bio gotov.<br />
Io<strong>na</strong>ko su ih genijalni stratezi tamo poslali bez<br />
obuke i bez razloga.<br />
Austrijanci su imali dovoqno pribranosti<br />
da snime tu smrt nedu`nih. Tako to ide sa prvim<br />
kom{ijama. Od prvih koraka ka nezavisnosti, oni<br />
umeju da zavire u dvori{te. Novi, mlad kom{ija,<br />
`eqan Evrope i slobode. Da vidimo kakav je kad<br />
po~iwe da mewa svet oko sebe!<br />
Prvi korak koji je u~iwen bio je zlo~in. Za<br />
svet, to je bila ”odbra<strong>na</strong> od agresije“! Za JNA,<br />
sramot<strong>na</strong> general<strong>na</strong> proba raspada. Rat koji je<br />
sistem ONO i DSZ vodio sam protiv sebe, kao<br />
kancer ~ija metastaza po~iwe <strong>na</strong> severu. Teritorijalci<br />
ubijaju vojnike armije koja ih je stvorila.<br />
Voj<strong>na</strong> elita u Beogradu je za~u|e<strong>na</strong> <strong>na</strong>d svojim maloumnim<br />
projekcijama. Sve su predvideli, ali ni-<br />
{ta ne uspeva. ^ak tragi~no propada i savr{e<strong>na</strong><br />
operacija sa regrutima bez sve~ane obaveze.<br />
Ali i takva vojska bez rukovode}eg mozga,<br />
progla{e<strong>na</strong> je silovitim ru{iteqem mlade demokratije.<br />
I takva Slovenija, li{e<strong>na</strong> milosr|a i<br />
eti~kih obzira, progla{e<strong>na</strong> je nevinom i krhkom<br />
`rtvom.<br />
Monopol za sve kasnije zlo~ine preuzeo je jug.<br />
Zlo~ine u ime Srbije po~inili su <strong>na</strong>jgori.<br />
Olo{, koji je u silnim ru{evi<strong>na</strong>ma vrednosnog<br />
sistema postao etalon rodoqubqa. A ipak je<br />
pred snimkom ubistva muslimanskih mladi}a kod<br />
Trnova, ustala cela Srbija. ”Ako je o<strong>na</strong>j, ko je pucao<br />
u le|a zarobqenim momcima Srbin“, <strong>na</strong>pisao<br />
je jedan ~italac ”Politike“, „ja to ne `elim biti!“.<br />
Ta~no je ovo: to nisu bili Srbi, to su bili<br />
zlo~inci, ubice nemo}nih. [ta su bili pre – to je<br />
svejedno.<br />
O~ekivali smo bar da Slovenci ne}e sakrivati<br />
<strong>na</strong>jgore me|u sobom kao svoje <strong>na</strong>jboqe. Samo<br />
da ka`u: ”Jeste, to je u`as koga se moramo osloboditi,<br />
sve gledaju}i istini u o~i. To je stra{an<br />
zlo~in“. Pa da onda dva vode}a Janeza, Drnov{ek<br />
i Jan{a odu <strong>na</strong> Holmec i kleknu pred uspome<strong>na</strong>ma<br />
<strong>na</strong> te de~ake.<br />
To se, <strong>na</strong>ravno, nije dogodilo. Slovenci pomno<br />
~uvaju svoju istoriju. Oni <strong>na</strong>m posredno poru~uju<br />
da je to {to je slikala austrijska televizija, ne-<br />
{to <strong>na</strong>jboqe iz we. Za wih je Holmec mo`da legendarni<br />
podvig. Ne `ele da im neka nova saz<strong>na</strong>wa razaraju<br />
romanti~ne uspomene <strong>na</strong> domovinski rat.<br />
U Hagu misle kako to nije slu~aj za wih. ”Zlo-<br />
~in nije dovoqno veliki, nismo zainteresovani!“<br />
Upadqivo }ute i nevladine organizacije iz<br />
Srbije, povodom tog ”malog“ <strong>na</strong>cisti~kog pira.<br />
One ipak ne {tite op{te humanitarno pravo, nego<br />
svoj udoban polo`aj. Tako im je stimulisan selektivni<br />
<strong>na</strong>por da se bore za istinu koju `ele. Svaki<br />
<strong>na</strong>strani hedonizam mora da ima svoju cenu.<br />
Slovenija i Srbija su posledwih godi<strong>na</strong> popravile<br />
svoje odnose. Neke stare rane po~ele su<br />
da zara{}uju. Vreme bojkota roba i zabrane putovawa,<br />
kao da je iza <strong>na</strong>s.<br />
Kad do|u veliki praznici, pun je Beograd mladih<br />
Slove<strong>na</strong>ca. ”Nigde `ivotne energije kao<br />
u Srbiji“ – ka`u momci koji su odrasli tek<br />
posle ratova. A ovde nisu bili nikada pre.<br />
Mo`da je stvoren <strong>na</strong>jboqi okvir da se zaboravi<br />
stara mr`wa.<br />
Za sve to, potreb<strong>na</strong> je saglasnost u po{tovawu.<br />
Srbija je ne{to br`e zaboravila pro{lost.<br />
A sada, posle slika sa Holmeca, vra}aju <strong>na</strong>m se<br />
fantazmagori~ne scene kozara~kog kola bratstva<br />
i jedinstva, koje igraju Jo`e Smole i Radmila An-<br />
|elkovi}. I to samo nekoliko meseci pre junskog<br />
rata, u kome je Janez Jan{a potukao Blagoja Axi-<br />
}a. Moralo je tako da bude, general je imao samo<br />
JNA, a kaplar sve ostalo.<br />
Mo`da }e Srbija, u vremenu obnove samopo-<br />
{tovawa da kupi ”Merkator“. Devedesete se ipak<br />
ne mogu vratiti. O<strong>na</strong>j u`asni snimak poma`e <strong>na</strong>m<br />
da boqe razumemo istoriju balkanskog zla. I da<br />
Srbija nipo{to ne bude u defanzivi pred wim.<br />
Niko nema prava da ovde uporno ~uva la`nu nevinost<br />
mlade Slovenije.<br />
Tamo se za~eo zlo~in. To ne opravdava nikoga<br />
kasnije, ali mora da se z<strong>na</strong>. O~ekujemo da Slovenci<br />
{irom otvorenih o~iju pogledaju u temeqe<br />
svoje dr`ave. Ni{ta se ne}e promeniti. Bez qubavi,<br />
do daqeg. Samo neka ka`u, ”u~inili smo to!“<br />
I onda }e biti pravi pobednici u ratu sa onima<br />
koji su vodili JNA. I onda }e razumeti da bi to<br />
bilo lako i bez zlo~i<strong>na</strong>.<br />
Autor je komentator lista ”Politika“<br />
13
PRIPADNICI NOVOSADSKOG KORPUSA<br />
U BORBI SA VODENOM STIHIJOM<br />
NA PRVIM LINI<br />
I pre progla{ewa<br />
vanredne odbrane<br />
od poplava, u Komandi<br />
Novosadskog korpusa<br />
preduzete su neophodne<br />
mere kako bi se s<strong>na</strong>ge i<br />
sredstva tog operativnog<br />
sastava planski<br />
anga`ovali <strong>na</strong> izgradwi<br />
<strong>na</strong>sipa, eventualnoj<br />
evakuaciji stanovni{tva<br />
i `ivotiwa, te<br />
sanitetskom<br />
i intendantskom<br />
zbriwavawu ugro`enog<br />
stanovni{tva<br />
u Vojvodini<br />
Vode<strong>na</strong> stihija, koja se i ove godine prete}i <strong>na</strong>dvila <strong>na</strong>d Vojvodinom,<br />
nije izne<strong>na</strong>dila komande i jedinice VSCG u tom delu <strong>na</strong>{e<br />
zemqe. Ve} u prvom <strong>na</strong>letu Du<strong>na</strong>va iz susedne Ma|arske po~etkom<br />
meseca, <strong>na</strong> oja~avawu <strong>na</strong>sipa i spasavawu dobara u rejonu<br />
Bezda<strong>na</strong> i Ba~kog Mono{tora anga`ovan je ve}i broj pripadnika<br />
Vazduhoplovnog <strong>na</strong>stavnog centra VSCG iz Sombora.<br />
Koriste}i ste~e<strong>na</strong> iskustva tokom pro{logodi{wih poplava u<br />
Sredwem Ba<strong>na</strong>tu, kada su pripadnici Novosasdskog korpusa prvi<br />
prisko~ili u pomo} ugro`enom stanovni{tvu, jo{ 7. aprila Komanda<br />
tog operativnog sastava formirala je poseban {tab za pra}ewe situacije<br />
i stepe<strong>na</strong> ugro`enosti od poplava u zoni svoje <strong>odgovor</strong>nosti.<br />
– Vojska }e u odbrani od poplave anga`ovati, po potrebi, sve<br />
svoje potencijale, ali sama Vojska ne mo`e da se bori protiv vodene<br />
stihije. Neophodno je da se u odbranu od poplava ukqu~e i svi ostali<br />
gra|ani, a ne da se doga|a kao sada, da grupe qudi nemo posmatraju<br />
kako vojnici rade <strong>na</strong> <strong>na</strong>sipu – rekao je pomalo revoltirano general<br />
-major Stanimir Matijevi}, u nedequ, 9. aprila, prilikom obilaska<br />
izgradwe <strong>na</strong>sipa <strong>na</strong> Du<strong>na</strong>vu, upravo uz Varadinski most, apeluju}i <strong>na</strong><br />
sve dru{tvene strukture da se {to hitnije ukqu~e u odbranu od poplava.<br />
APEL ZA POMO]<br />
Prema re~ima komandanta Korpusa, jo{ sedmog aprila iz Mesne<br />
zajednice Petrovaradin upu}en je apel za pomo}. Nekoliko deseti<strong>na</strong><br />
vojnika <strong>na</strong> ~elu sa kapetanom prve klase Qajkom Nerdizom ukqu-<br />
~eno je u odbranu od vodene stihije podgra|a te Mesne zajednice.<br />
14
Vojska Srbije i Crne Gore aktivno je ukqu~e<strong>na</strong> u odbranu od poplava<br />
<strong>na</strong> svim ugro`enim podru~jima. Na osnovu <strong>na</strong>re|ewa <strong>na</strong>~elnika<br />
General{taba general-potpukovnika Qubi{e Joki}a, vi{e od<br />
400 pripadnika Vojske iz sastava Novosadskog korpusa, Vazduhoplovnih<br />
s<strong>na</strong>ga i PVO, Kopnenih i Operativnih s<strong>na</strong>ga Vojske, zajedno<br />
sa tehni~kim sredstvima, anga`uje se <strong>na</strong> izradi odbrambenih pojaseva<br />
i drugim aktivnostima <strong>na</strong> pomo}i stanovni{tvu.<br />
Pripadnici Vojske su anga`ovani <strong>na</strong> Du<strong>na</strong>vu i Tisi, u rejonu sela<br />
@abaq, u Petrovaradinu, kod Ledi<strong>na</strong>ca, Zemu<strong>na</strong>, Kostolca i Velikog<br />
Gradi{ta. Na izradi odbrambenog <strong>na</strong>sipa du`ine 7,5 km kod<br />
Novog Sada, pored ostalih, anga`ovano je i 40 vojnika <strong>na</strong> civilnom<br />
slu`ewu vojnog roka. Istovremeno, pripadnici Vojske su anga`ovani<br />
i <strong>na</strong> za{titi pojedinih sopstvenih objekata koji su ugro`eni poplavama.<br />
AMA<br />
Snimio F. BAKI]<br />
Prodor vode je ubrzo zaustavqen. Istog da<strong>na</strong> u porti hrama Presvete<br />
Bogorodice u Sremskoj Kamenici, tek stoti<strong>na</strong>k metara udaqenom<br />
od Du<strong>na</strong>va, anga`ova<strong>na</strong> je grupa vojnika sa zastavnikom prve<br />
klase Sini{om Vlatkovi}em da spre~i prodor vode u hram.<br />
– Da Vojska nije brzo intervenisala ju~e bi sveti hram plivao<br />
u vodi. Na sre}u, ovi mladi}i su neumorno i po`rtvovano zaustavili<br />
prodor vode – ka`u sve{tenici tog hrama protojereji Todor<br />
Kati} i Gavro Milanovi}.<br />
Ni Tisa nije ostala mir<strong>na</strong>. Neo~ekivano brz rast vodostaja<br />
te reke ugrozio je selo Mo{orin, pa je <strong>na</strong> taj deo odbrambene linije,<br />
u rano jutro osmog aprila, upu}en 91 pripadnik novosadskog<br />
garnizo<strong>na</strong>. Neposredno uz @abaqski most <strong>na</strong> Tisi raspore|e<strong>na</strong> je<br />
i grupa od pedesetak artiqeraca iz Rume, kojima je zadatak da pune<br />
vre}e zemqom kako bi se oja~ao bedem u du`ini od skoro dvadeset<br />
kilometara.<br />
– Za dan i no} zemqom je <strong>na</strong>puweno vi{e od tri hiqade vre-<br />
}a. Vreme<strong>na</strong> za odmor bilo je tek da se ne{to prezalogaji, ali niko<br />
se ne `ali. Radi se udarni~ki, bez prestanka – ka`e general<br />
Matijevi}.<br />
Tisa je ozbiqno zapretila i Staji}evu, pa je iz suboti~ke<br />
oklopne brigade u to mesto nedaleko od Zrewani<strong>na</strong> upu}eno {ezdesetak<br />
stare{i<strong>na</strong> i vojnika za pomo} u odbrani <strong>na</strong>sipa.<br />
Tokom popodneva istoga da<strong>na</strong> <strong>na</strong>bujale vode Du<strong>na</strong>va po~ele su<br />
da ugro`avaju i dva skladi{<strong>na</strong> objekta 793. pozadinske baze Novosadskog<br />
korpusa u Petrovaradinu i Ledincima. Svi pripadnici te<br />
jedinice, sa raspolo`ivom mehanizacijom, <strong>na</strong>{li su se <strong>na</strong> odbrambenim<br />
<strong>na</strong>sipima.<br />
– Ako voda probije ovu liniju nema spasa ni za Beo~in, ni za<br />
Sremsku Kamenicu – upozoravaju potpukovnik Miroslav Paji} i<br />
kapetan prve klase Sini{a Prica, koji rukovode radovima u tom<br />
rejonu.<br />
Voda je kroz ka<strong>na</strong>lizaciju prodrla i u deo kruga novosadskog<br />
Vojnomedicinskog centra, ali osobqe i bolesnici za sada nisu<br />
ugro`eni.<br />
NA VISINI ZADATKA<br />
Kako smo saz<strong>na</strong>li od Bo{ka Pilipovi}a, <strong>na</strong>~elnika odeqewa<br />
za odbranu grada Novog Sada, pored pripadnika Novosadskog korpusa<br />
u Ju`noba~kom okrugu je za anga`ovawe spremno i oko 1.000<br />
vojnika <strong>na</strong> civilnom odslu`ewu vojnog roka, me|u wima oko 500 u<br />
Novom Sadu.<br />
Direktor “Voda Vojvodine” Branislav Radanovi} upozorio je<br />
da se <strong>na</strong>rednih da<strong>na</strong> o~ekuje <strong>na</strong>ilazak drugog vodenog talasa, ni{ta<br />
slabijeg intenziteta, koji bi mogao da potraje i ceo mesec. Prema<br />
wegovim re~ima, neophodno je anga`ovawe Vojske i <strong>na</strong> 22 kilometra<br />
dugoj deonici <strong>na</strong>sipa uz levu obalu Tise, takozvanog Be~kere~kog<br />
}o{ka, koji nije rekonstruisan u posledwih dvadeset godi<strong>na</strong> i<br />
predstavqa <strong>na</strong>jslabiji deo odbrambenog sistema ~itavim tokom Tise<br />
u <strong>na</strong>{oj zemqi.<br />
Pripadnici Novosadskog korpusa i drugih jedinica VSCG u<br />
Vojvodini, nema sumwe, spremno }e do~ekati i taj vodeni talas. Bi-<br />
}e sigurno, kao i mnogo puta do sada <strong>na</strong>, visini zadatka zajedno sa<br />
me{tanima ugro`enih podru~ja.<br />
Budimir M. POPADI]<br />
15
TEMA<br />
VI[KOVI NAORU@AWA I VOJNE OPREME<br />
IZME\U POTREBA I<br />
Vojni logisti~ari samo<br />
pro{le godine prodali su<br />
strancima Vojsci nepotreb<strong>na</strong><br />
sredstva u vrednosti oko<br />
devet milio<strong>na</strong> dolara, a <strong>na</strong><br />
doma}em tr`i{tu zaradili<br />
su 16 milio<strong>na</strong> di<strong>na</strong>ra. Stoga<br />
<strong>na</strong>javquju jo{ di<strong>na</strong>mi~niji<br />
<strong>na</strong>stavak procesa otu|ewa<br />
svega onoga {to i da<strong>na</strong>s<br />
imamo u brojnim vojnim<br />
magacinima i skladi{tima,<br />
a {to je oceweno kao<br />
zastarelo i neperspektivno<br />
<strong>na</strong>oru`awe i oprema.<br />
Pitawe vi{kova <strong>na</strong>oru`awa i vojne opreme (NVO), kao {to je poz<strong>na</strong>to,<br />
aktuelno je posledwih ~etiri-pet godi<strong>na</strong>. Me|utim, sa po~etkom konkretnijih<br />
organizacijsko-mobilizacijskih prome<strong>na</strong> u Vojsci, ovaj problem,<br />
koji i<strong>na</strong>~e dobrano optere}uje i Ministarstvo odbrane i Vojsku,<br />
izbija u red prioriteta i, <strong>na</strong>ravno, dobija posebno <strong>na</strong> z<strong>na</strong>~aju.<br />
Isti<strong>na</strong>, po tom pitawu ne{to je ura|eno i u minulom periodu, ali je, objektivno<br />
gledano, koli~i<strong>na</strong> NVO stalno rasla jer je proces otu|ewa bio mnogo<br />
sporiji od priliva novih vi{kova, proisteklih iz reformskih prome<strong>na</strong>.<br />
U svemu tome, uloga Logistike ostala je nezamenqiva. Zato je to i bila prava<br />
adresa <strong>na</strong> koju smo se obratili ne bismo li saz<strong>na</strong>li kakva je trenut<strong>na</strong><br />
situacija sa vi{kovima NVO, {ta je tokom minule godine otu|eno od toga i,<br />
ko<strong>na</strong>~no, {ta se planira u bliskoj budu}nosti sa vi{kovima svega onoga<br />
{to je Vojsci nepotrebno i {to je, <strong>na</strong> ovaj ili o<strong>na</strong>j <strong>na</strong>~in, optere}uje.<br />
KAD VI[AK POSTANE PROBLEM<br />
Prema re~ima <strong>na</strong>{eg sagovornika, zastupnika komandanta Logistike<br />
pukovnika spec. Vasilija [im{i}a, diplomiranog in`ewera ma{instva,<br />
<strong>na</strong> osnovu <strong>na</strong>loga General{taba VSCG, tim <strong>na</strong> ~ijem je on ~elu ima zadatak<br />
da preuzme svo suvi{no <strong>na</strong>oru`awe i vojnu opremu od jedinica takti~kog<br />
nivoa, zatim da ih smesti i ~uva i, po potrebi, izvr{i pripremu i, po prodaji,<br />
preda ih kupcima.<br />
Na po~etku razgovora pitamo pukovnika [im{i}a da li su i u kojoj<br />
meri vi{kovi NVO da<strong>na</strong>s samo vojni problem<br />
– Vi{kovi NVO, sami po sebi, nisu su{tinski problem Logistike, pa<br />
ni Vojske. Ali, kada se ima u vidu da nemamo dovoqno skladi{tenog prostora,<br />
da se vi{kovi NVO sporo prodaju i da se gomilaju, zatim da se zbog lo-<br />
16<br />
15. april 2006.
STVARNOSTI<br />
{ih uslova sme{taja degradiraju karakteristike tehnike, pa samim<br />
tim i pada we<strong>na</strong> real<strong>na</strong> vrednost, vidi se da problema ima ali da<br />
su to, pre svega, pitawa organizacione prirode. No, uprkos tome,<br />
ti problemi mogu biti re{eni – ka`e pukovnik i obja{wava kako<br />
je uop{te do{lo do tih vi{kova NVO:<br />
– Kao jed<strong>na</strong> od zakonomernosti gotovo svih zemaqa Istoka u<br />
tranziciji jeste da su se, sa tim procesom, uporedo drasti~no smawivale<br />
i wihove vojske. To se, po toj logici, dogodilo i doga|a i<br />
kod <strong>na</strong>s. Preformirawem i rasformirawem velikog broja <strong>na</strong>{ih<br />
jedinica, pojavili su se, samim tim, i neminovni vi{kovi NVO.<br />
Najz<strong>na</strong>~ajniji izvori tih vi{kova NVO kod <strong>na</strong>s su, pre svega, organizacijsko-mobilizacijske<br />
promene, ali i takti~ko-tehni~ka i tehnolo{ka<br />
zastarelost tehnike, zatim, izme<strong>na</strong> kriterijuma za prora-<br />
~un i e{alonirawe ubojnih sredstava i, ko<strong>na</strong>~no, razne mirnodopske<br />
zalihe neutro{enih rezervnih delova koje smo <strong>na</strong>sledili<br />
jo{ iz vreme<strong>na</strong> JNA. Dakle, sve vi{kove NVO mo`emo podeliti <strong>na</strong><br />
osnov<strong>na</strong>, uboj<strong>na</strong> sredstva i rezervne delove. Na{ ciq je, <strong>na</strong>jkra}e<br />
re~eno, otu|ewe svih vi{kova NVO i to {to pre. Time bismo oslobodili<br />
z<strong>na</strong>tan deo <strong>na</strong>{eg skladi{tenog prostora. Vi{kove mo`emo<br />
otu|iti prodajom, <strong>na</strong>jboqe izvozom, u zate~enom stawu, zatim, rashodovawem,<br />
to jest prodajom preko <strong>na</strong>{ih sabirno-prodajnih centara<br />
(SPC) i, ko<strong>na</strong>~no, uni{tavawem. [ta se time posti`e Otu-<br />
|ewem vi{kova NVO osloba|amo dragoceni skladi{ni prostor<br />
i drugo, ali ne i mawe z<strong>na</strong>~ajno, rastere}ujemo vojni buxet od nepotrebnih<br />
tro{kova skladi{tewa, uz dodatno stvarawe z<strong>na</strong>~ajnih<br />
prihoda.<br />
Pitamo pukovnika [im{i}a {ta ima u tom asortimanu vi-<br />
{ka i kakva je da<strong>na</strong>s ce<strong>na</strong> tog NVO <strong>na</strong> svetskom tr`i{tu<br />
Prema wegovim re~ima asortiman vi{ka je zaista veliki: od<br />
<strong>na</strong>jsitnijih delova, recimo, elektronskih komponenti i delova pe-<br />
{adijskog <strong>na</strong>oru`awa do krupnih sredstava artiqerije, tenkova,<br />
REZERVNI DELOVI<br />
U vojnim magacinima i skladi{tima i da<strong>na</strong>s ima vi{e<br />
od 400.000 asortimanskih stavki, odnosno raznih vrsta<br />
rezervnih delova. Gledano ukupno, to je oko 40 milio<strong>na</strong> komada<br />
raznih rezervnih delova ~ak i za o<strong>na</strong> sredstva koja su<br />
odavno rashodova<strong>na</strong> ili otu|e<strong>na</strong>. Tu se <strong>na</strong>laze, <strong>na</strong> primer,<br />
<strong>na</strong>jsitniji tranzistori i elektronski otpornici, razni delovi<br />
<strong>na</strong>oru`awa, tenkova, Bejli-mostova, gumenih ~amaca…<br />
Prema re~ima vojnih logisti~ara u vi{ku je, pa samim tim<br />
i za prodaju, oko 3.700 stavki rezervnih delova neperspektivnog<br />
<strong>na</strong>oru`awa i oko 1.500 stavki rezervnih delova nepotrebnih<br />
in`iwerijskih sredstava. Uz to, u vojnim magacinima<br />
ima jo{ i rezervnih delova iz vreme<strong>na</strong> JNA ali za koje<br />
u civilstvu vlada jo{ uvek veliko interesovawe. Upravo<br />
zato, ~im se pojave <strong>na</strong> SPC-ima, rezervni delovi <strong>na</strong>oru`awa,<br />
raznih in`iwerijskih ma{i<strong>na</strong>, nekih motornih vozila<br />
ruskog porekla ili starih italijanskih motocikala “planu”<br />
odmah, za dan-dva.<br />
17
TEMA<br />
oklopnih transportera, pa do raznih vrsta ubojnih sredstava velikih<br />
kalibara.<br />
– Poz<strong>na</strong>to je da je posle pada Berlinskog zida i raspada Isto~nog<br />
vojnog bloka svetsko tr`i{te u velikoj meri jo{ tada zasi-<br />
}eno ponudom raznog NVO, neperspektivnog i onog drugog, tako da<br />
je da<strong>na</strong>s te{ko o~ekivati dobru cenu <strong>na</strong> tr`i{tu – ka`e pukovnik i<br />
obja{wava situaciju kod <strong>na</strong>s:<br />
– Logistika je kod <strong>na</strong>s razme{te<strong>na</strong> u velikom broju garnizo<strong>na</strong><br />
i garnizonih mesta tako da i da<strong>na</strong>s u obezbe|ewu tih lokacija i<br />
skladi{ta u~estvuje mnogo <strong>na</strong>{ih qudi, a to, <strong>na</strong>ravno, ko{ta. Vi-<br />
{kovi NVO se ~uvaju, koliko to objektivne mogu}nosti dozvoqavaju,<br />
u <strong>na</strong>menskim skladi{tima i grupisani su po pripadnosti. Posebno<br />
isti~em da vojni vi{kovi nisu, kako se to mo`e misliti, negde<br />
<strong>na</strong>pu{teni ili odba~eni. Naprotiv, o svakom vi{ku vodi se<br />
maksimal<strong>na</strong> briga, kao i NVO koje <strong>na</strong>s sleduje po materijalnoj formaciji.<br />
Ti vi{kovi su kwigovodstveno zadu`eni i, samim tim, oni<br />
se ~uvaju po svim propisima skladi{tewa. Zbog nedostatka skladi-<br />
{tenog prostora deo tih sredstava je sme{ten i <strong>na</strong> otvorenom prostoru<br />
ali fizi~ki obezbe|en. Re~ je, pre svega o neperspektivnoj<br />
krupnoj artiqeriji, tenkovima, in`iwerijskim ma{i<strong>na</strong>ma i ubojnim<br />
sredstvima koja su, mada stokira<strong>na</strong> <strong>na</strong> otvorenom prostoru,<br />
pokrive<strong>na</strong> ceradnim pokriva~ima i za{ti}e<strong>na</strong> od atmosferskih<br />
uticaja, sa obaveznom izvedenom propisanom gromobranskom<br />
mre`om, kako ne bi do{lo do nezgoda izazvanih atmosferskim<br />
pra`wewem.<br />
[TA JE SVE NA PRODAJU<br />
Pitamo pukovnika [im{i}a {ta je do sada od vi{ka NVO<br />
otu|eno, odnosno {ta je da<strong>na</strong>s od svega toga <strong>na</strong> prodaju<br />
– Trenutno se prodaje municija za haubice 105 i 155 mm, kao<br />
i municija 57 mm za protivavionska oru|a ZSU 57/2. Sve zajedno,<br />
te municije ima oko 60.000 komada <strong>na</strong> lageru. [to se ti~e ubojnih<br />
sredstava, rashodovali smo nepotrebnu municiju 90 mm za samohod<strong>na</strong><br />
oru|a M-36 koje ima vi{e od 40.000 komada i, kao {to je<br />
poz<strong>na</strong>to, u toku je, a <strong>na</strong> osnovu Otavske konvencije ~iji smo potpisnici,<br />
uni{tavawe svih <strong>na</strong>{ih stokiranih protivpe{adijskih mi<strong>na</strong><br />
kojih je jo{ ostalo oko 360.000 komada. Naravno, za samo ogla{avawe,<br />
ugovarawe i prodaju <strong>na</strong>vedenih i drugih vi{kova NVO <strong>na</strong>dle`no<br />
je MO, a mi logisti~ari smo tu da celu stvar sprovedemo u<br />
organizaciono-tehni~kom smislu – ka`e pukovnik [im{i}.<br />
Na pitawe da li je bilo problema oko realizacije prodaje<br />
vi{ka NVO do sada, pukovnik ka`e da su oni bili uglavnom organizacione<br />
prirode. - Problem je, svakako, kada u „pet do<br />
dva<strong>na</strong>est“ budemo obave{teni da potencijalni kupac, ~esto inostrani,<br />
`eli da stekne uvid u stawe NVO u nekom od <strong>na</strong>{ih brojnih<br />
skladi{ta, ili, kada u vrlo kratkom roku moramo da pripremimo<br />
i predamo kupcu velike koli~ine NVO. Naravno, sve ovo ima i<br />
odgovaraju}e bezbednosne aspekte.<br />
– Me|utim, problem je i u ~iwenici {to jo{ nije usvojen<br />
Strategijski pregled odbrane, jer }emo tek <strong>na</strong> osnovu tog dokumenta<br />
ta~no z<strong>na</strong>ti organizaciju Vojske, pa samim tim i {ta }e biti u<br />
vi{ku od NVO – smatra pukovnik i <strong>na</strong>pomiwe:<br />
– Zato je sada te{ko precizirati {ta }e u bliskoj budu}nosti<br />
od NVO biti ponu|eno tr`i{tu <strong>na</strong> prodaju, ali se sa pouzdano{}u<br />
mo`e ve} sad re}i da }e to biti trofejno li~no <strong>na</strong>oru`awe<br />
kao {to su pu{ke M-48 svih modela, s<strong>na</strong>jperske pu{ke 7,9 mm<br />
M-76, automati 7,62 mm, pu{komitraqezi 7,9 mm i 7,62 mm, protivavionski<br />
mitraqezi 12,7 mm ”broving“, poluautomatske i deo<br />
automatskih pu{aka. Pretpostavqamo da }e tog pe{adijskog <strong>na</strong>oru`awa<br />
za prodaju biti nekoliko stoti<strong>na</strong> hiqada, zatim vi{e od<br />
500 sredstava artiqerijskog <strong>na</strong>oru`awa i do hiqadu protivavionskih<br />
topova 20/1 i 20/3 mm. Sve ostalo je pitawe. Jer, za{to<br />
bismo mi, <strong>na</strong> primer, prodavali <strong>na</strong>{e remontovane stare {lemove<br />
M-59/85 kad oni mogu i te kako, za sada, da poslu`e za opremawe<br />
ratnog sastava<br />
– Pro{le godine prodali smo ne{to topova 130 mm M-46,<br />
ve}u koli~inu pe{adijskog <strong>na</strong>oru`awa, pre svega pu{aka, ne{to<br />
pokretnih radionica i kompleta alata, elektroagregata, delova<br />
za brodske motore i, putem velikog tendera, tehnike u obliku sekundarnih<br />
sirovi<strong>na</strong> te`ine 10.000 to<strong>na</strong> (tenkovi T-55, oklopni<br />
transporteri M-60, ZSU 57/2, samohod<strong>na</strong> artiqerijska oru|a<br />
KAKO TO RADE U SVETU<br />
U razvijenim zemqama Natoa, ka`e pukovnik Vasilije<br />
[im{i}, po{to nema velikih reorganizacija vojski, nema<br />
ni enormnog vi{ka sredstava. Iz dostupnih izvora se, me|utim,<br />
z<strong>na</strong> da oni svoja zastarela sredstva samo zamewuju novim,<br />
tehnolo{ki modernijim. Drugim re~ima, zahvaquju}i<br />
svojoj ekonomskoj mo}i, oni su u poziciji da, recimo, odjednom<br />
zamene ili povuku iz operativne upotrebe ceo jedan tip<br />
borbenih avio<strong>na</strong> koji je, po wihovim merilima, zastareo.<br />
Posledice takvih odluka vojnog establi{menta razvijenog<br />
Zapada zato se mogu videti <strong>na</strong> wihovim ogromnim vojnim otpadima.<br />
Naravno, deo svojih vi{kova NVO i oni poku{avaju<br />
da modernizuju i prodaju ili ga, jednostavno, uni{tavaju.<br />
18<br />
15. april 2006.
M-36 i haubice 122 mm M-38). Za sve {to je prodato tokom pro-<br />
{le godine ostvaren je prihod od 8.942.788 dolara, mada zbog<br />
nekih jo{ nerealizovanih ugovora nije sve <strong>na</strong>pla}eno od kupaca.<br />
Uz to, od prodaje prete`no starih i suvi{nih pokretnih radionica<br />
i alata, <strong>na</strong> doma}em tr`i{tu, prihodovali smo jo{ 16 milio<strong>na</strong><br />
di<strong>na</strong>ra – ka`e za “Odbranu” pukovnik [im{i}.<br />
“VOJNI BUVQACI”<br />
Sagovornik ka`e da Logistika u svom sastavu ima i dva sabirno-prodaj<strong>na</strong><br />
centra (SPC), jedan u Zemunu (u Kasarni “Aleksa<br />
Dundi}” ili popularnijoj Kowi~koj {koli) i drugi u Ni{u. Vi{kovi<br />
NVO se u tim centrima, koje <strong>na</strong>rod jo{ <strong>na</strong>ziva i “vojnim buvqacima”,<br />
prodaju <strong>na</strong> osnovu Zako<strong>na</strong> o javnim <strong>na</strong>bavkama, dakle putem<br />
javnih tendera (za prav<strong>na</strong> lica) ali i prostom maloprodajom fizi~kim<br />
licima koja obi~no kupuju, <strong>na</strong> licu mesta, razne sitne delove<br />
alata, kqu~eve, bu{ilice, delove intendantske opreme, opasa-<br />
~e, padobrane, pribore za jelo, tovarne ili pokretne kuhiwe…<br />
Cene su, {to je zanimqivo, ali i vrlo poz<strong>na</strong>to gra|anima, vrlo<br />
pristupa~ne i ta se roba zato vrlo brzo proda. Treba dodati i da<br />
je re~ o uglavnom vrlo kvalitetnoj robi koja je, iz ovih ili onih<br />
razloga, postala nepotreb<strong>na</strong> Vojsci, a i<strong>na</strong>~e je nema <strong>na</strong> slobodnom<br />
tr`i{tu. Po tom osnovu, <strong>na</strong>pomiwe pukovnik [im{i}, u oba<br />
SPC-a, samo pro{le godine, Vojska je ostvarila prihod vi{e od<br />
186 milio<strong>na</strong> di<strong>na</strong>ra {to je, bez sumwe, umnogome pomoglo da se,<br />
jednim delom, popuni, i<strong>na</strong>~e, polupraz<strong>na</strong> voj<strong>na</strong> kasa.<br />
Pitamo sagovornika da li proces prodaje neperspektivnog<br />
NVO mo`e da se ubrza kako bi se Vojska re{ila tog vi{ka i, <strong>na</strong>ravno,<br />
zaradila neki di<strong>na</strong>r pride<br />
Pukovnik [im{i} ka`e da su u tom ciqu pripremili svoj<br />
predlog <strong>na</strong>dle`nima, a koji se odnosi <strong>na</strong> realnu mogu}nost da,<br />
umesto trenutno dva, u Srbiji bude vi{e vojnih sabirno-prodajnih<br />
centara. Naime, sagovornik smatra da bi ti centri, odnosno odre|ene<br />
maloprodajne prodavnice za vi{kove NVO mogle da se<br />
formiraju, zapravo, u ve}im gradovima Srbije i da bi se, <strong>na</strong> taj<br />
<strong>na</strong>~in, ta roba pribli`ila {to ve}em broju kupaca.<br />
U ~emu je problem {to se to jo{ nije realizovalo<br />
Osim odre|enih fiskalnih problema i onih zakonskih, u vezi<br />
sa registracijom i otvarawem takvih specijalizovanih prodavnica,<br />
ka`e pukovnik, Logistika smatra da se i druga pitawa tim<br />
povodom mogu lako prevladati. Na taj <strong>na</strong>~in bi se ubrzao proces<br />
otu|ewa vojnih vi{kova pre svega sitne opreme, delova alata,<br />
rezervnih delova ali i, recimo, neispravnih motornih testera,<br />
agregata mawih s<strong>na</strong>ga, gumenih ~amaca, vanbrodskih motora… Dakle,<br />
u tim <strong>na</strong>{im “armi {opovima”, uz ostalo, mogli bi da se kupe<br />
i delovi starih uniformi i obu}e koja je izuzetno popular<strong>na</strong> u<br />
gra|anstvu, a {to potvr|uje ~iwenicu da je o<strong>na</strong> izra|e<strong>na</strong> od kvalitetnog<br />
i otpornog materijala.<br />
SPECIJALISTA ZA VOJNU TEHNIKU<br />
Pukovnik Vasilije [im{i} je jedan od tehni~kih<br />
oficira <strong>na</strong>{e vojske koji je pro{ao sve du`nosti u karijeri.<br />
Zavr{io je Tehni~ku vojnu akademiju u Zagrebu (21.<br />
klasa) i prva du`nost<br />
mu je bila komandir voda.<br />
Obavqao je sve du-<br />
`nosti u brigadi, a potom<br />
i one u Odeqewu<br />
tehni~ke slu`be u Komandi<br />
Prve armiji.<br />
Potom je pre{ao u Komandu<br />
608. pozadinske<br />
baze gde je obavqao sve<br />
du`nosti i bio <strong>na</strong>~elnik<br />
{taba. Trenutno je<br />
<strong>na</strong> funkciji zamenika<br />
komandanta i istovremeno<br />
zastupnik komandanta<br />
Logistike. Pored<br />
Vojne akademije zavr{io je specijalizaciju iz vojnotehni~kih<br />
<strong>na</strong>uka i [kolu <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne odbrane.<br />
– Kada govorimo o prodaji vi{kova NVO moram da ka`em da<br />
<strong>na</strong>ma vreme, u tom poslu, nije saveznik i da bi taj problem trebalo<br />
re{avati mnogo br`e. I to iz dva razloga: prvi je {to s vremenom<br />
sredstvima opadaju vrednost i real<strong>na</strong> ce<strong>na</strong>, i drugo, moramo biti<br />
svesni da je svetsko tr`i{te zasi}eno <strong>na</strong>oru`awem i vojnom opremom.<br />
Kod tendera treba, recimo, i}i ka dowoj granici rentabilnosti<br />
prodaje i drugo, br`im re{avawem vi{kova NVO smawili bismo<br />
i izdatke za wihovo ~uvawe, skladi{tewe… Dakle, stvar treba<br />
{to pre ubrzati jer, nije taj<strong>na</strong>, posle usvajawa Strategijskog<br />
pregleda odbrane bi}e <strong>na</strong> <strong>na</strong>{im stokovima jo{ vi{kova neperspektivnog<br />
i suvi{nog NVO – ka`e pukovnik [im{i} i obja{wava:<br />
– ^ekawa vi{e nema i ono {to mo`emo uraditi da<strong>na</strong>s ne treba<br />
da ostavqamo za sutra. Kao ozbiq<strong>na</strong> ku}a i komanda, mi smo<br />
ve} predvideli {ta }e, kada se usvoji taj dokument, objektivno biti<br />
<strong>na</strong>{a obaveza i {ta }e, <strong>na</strong>jverovatnije, biti vi{ak. Sa dosta<br />
pouzdanosti procewujemo da }e u tom budu}em vi{ku NVO biti veliki<br />
broj <strong>na</strong>{ih tenkova i oklopnih transportera, zatim ve}i broj<br />
artiqerijskog oru|a svih kalibara i ubojnih sredstava, pre svega<br />
minsko-eksplozivnih sredstava i artiqerijske municije. O ta~nom<br />
broju sada ne mo`emo govoriti jer ne z<strong>na</strong>mo kriterijume smawewa,<br />
niti koje }e sve jedinice, koje sada du`e to NVO, biti rasformirane<br />
ili preformirane. Mi se zato, kao Logistika, zala-<br />
`emo da se odmah po usvajawu tog va`nog dokumenta krene sa procesom<br />
otu|ewa neperspektivnog i Vojsci nepotrebnog NVO i da se<br />
svi ti poslovi obavqaju neposredno <strong>na</strong> mestima gde se NVO sada<br />
i <strong>na</strong>laze. U tom vi{ku }e sigurno biti i onih sredstava koja, <strong>na</strong>jverovatnije,<br />
ne}e zanimati potencijalne kupce tako da smo spremni<br />
da ih odmah rashodujemo, odnosno po~nemo da ih uni{tavamo.<br />
[ta je sa objektima koja su u sastavu raznih skladi{ta i jedinica<br />
Logistike, kakva }e biti wihova sudbi<strong>na</strong><br />
Pukovnik ka`e da je to veoma slo`eno pitawe. Ti objekti sada<br />
zadovoqavaju svoju osnovnu <strong>na</strong>menu, a tamo gde su uskladi{te<strong>na</strong><br />
uboj<strong>na</strong> sredstva vo|e<strong>na</strong> je poseb<strong>na</strong> pa`wa. S druge strane, ima i<br />
objekata koji su veoma stradali za vreme agresije, ali i onih kojima<br />
je io<strong>na</strong>ko bila neophod<strong>na</strong> popravka. Me|utim, prioritet u<br />
Logistici je dat popravci, adaptaciji i redovnom odr`avawu<br />
objekata za sme{taj vojnika kojih je, kao {to je poz<strong>na</strong>to, sve mawe.<br />
U tom smislu, za obezbe|ewe objekata i skladi{ta anga`ovane su<br />
~uvarske slu`be koje ~ine civil<strong>na</strong> lica i vojnici po ugovoru. I tu<br />
velikog izbora nema jer se svi, pa i oni ispra`weni objekti i<br />
skladi{ta, moraju obezbe|ivati.<br />
Du{an MARINOVI]<br />
19
ODBRANA<br />
GENERAL-MAJOR SLOBODAN TADI],<br />
NA^ELNIK UPRAVE ZA KADROVE MINISTARSTVA ODBRANE<br />
PREDVIDIVA<br />
KARIJERA<br />
Snimio Z. PERGE<br />
Vaqanom kadrovskom<br />
politikom, odnosno primenom<br />
Kriterijuma za<br />
profesio<strong>na</strong>lnu vojnu slu`bu,<br />
spre~i}e se odlazak<br />
kvalitetnih oficira i<br />
podoficira iz Ministarstva<br />
i Vojske. Uslovi koje<br />
zaposleni treba da ispune<br />
kako bi ostali <strong>na</strong> radnom<br />
mestu i planirali daqe<br />
<strong>na</strong>predovawe ili<br />
usavr{avawe u struci, bi}e<br />
poz<strong>na</strong>ti i dostupni svima.<br />
Pro{le godine, otpust prekobrojnih pripadnika Vojske<br />
zasnivao se <strong>na</strong> linearnom modelu – godi<strong>na</strong>ma starosti i<br />
radnog sta`a. Takav pristup nije obezbedio za{titu kvalitetnog<br />
vojnog kadra jer nisu primewivani vaqani kriterijumi<br />
selekcije. U tom periodu posebno su bile ugro-<br />
`ene visoko obrazovane kategorije zaposlenih – lekari,<br />
<strong>na</strong>u~ni i <strong>na</strong>stavni kadar, istra`iva~i. Kako bi se <strong>na</strong>daqe<br />
izbegli sli~ni propusti Ministarstvo odbrane je razvilo i<br />
definisalo Kriterijume za profesio<strong>na</strong>lnu vojnu slu`bu.<br />
– Reformski procesi u sistemu odbrane i usvoje<strong>na</strong> doktri<strong>na</strong>r<strong>na</strong><br />
re{ewa uslovqavaju dodatno smawewe broja zaposlenih.<br />
Kako jo{ nije izves<strong>na</strong> di<strong>na</strong>mika reforme, niti je projektovano<br />
ta~no brojno stawe Vojske, <strong>na</strong>me}u se zahtevi za<br />
detaqnom a<strong>na</strong>lizom, vrednovawem i rangirawem vojnog kadra<br />
– ka`e <strong>na</strong>{ sagovornik general-major Slobodan Tadi},<br />
<strong>na</strong>~elnik Uprave za kadrove Ministarstva odbrane.<br />
Π^emu, zapravo, slu`e Kriterijumi za profesio<strong>na</strong>lnu<br />
vojnu slu`bu<br />
Pravilnom kadrovskom politikom, odnosno primenom<br />
kriterijuma profesio<strong>na</strong>lizacije, spre~i}e se odlazak kvali-<br />
20<br />
15. april 2006.
tetnih oficira i podoficira iz sistema odbrane. Osmi-<br />
{qeni Kriterijumi nisu idealni i mogu se daqe razvijati<br />
ili dogra|ivati. Uslovi koje zaposleni treba da ispune kako<br />
bi ostali <strong>na</strong> radnom mestu, planirali i kreirali daqu profesio<strong>na</strong>lnu<br />
karijeru ili stru~no usavr{avawe, bi}e poz<strong>na</strong>ti<br />
i dostupni svima, kao i rang-liste po kojima se svrstavaju<br />
u kategorije perspektivnih, potencijalno perspektivnih ili<br />
neperspektivnih pripadnika Vojske. Takav pristup je u funkciji<br />
dugoro~nog razvoja sistema predvidive karijere.<br />
Svaki stare{i<strong>na</strong> }e, u zavisnosti od ~i<strong>na</strong> koji nosi, z<strong>na</strong>ti<br />
svoje mesto ili rang u okviru<br />
roda ili slu`be kojoj pripada, odnosno,<br />
kakva mu se karijera i <strong>na</strong>predovawe<br />
nudi, te kada mu prestaje<br />
radni odnos. Da bi popravio<br />
ili dostigao odgovaraju}u poziciju<br />
potrebno je da ovlada dodatnim<br />
z<strong>na</strong>wima i ve{ti<strong>na</strong>ma.<br />
Kriterijumi profesio<strong>na</strong>lizacije<br />
obezbe|uju usavr{avawe perspektivnih pripadnika<br />
Vojske i potencijalno perspektivnih samo ukoliko su potrebni<br />
sistemu. Ne}e se ulagati u razvoj kadra koji nije ispunio<br />
ili ne mo`e da dostigne propisane uslove.<br />
ΠOd ~ega <strong>na</strong>jpre zavisi osta<strong>na</strong>k stare{i<strong>na</strong> <strong>na</strong> radnim<br />
mestima<br />
Vojska <strong>na</strong> osnovu predvi|enih misija i zadataka tra`i<br />
zdravog i sposobnog stare{inu, spremnog da uspe{no <strong>odgovor</strong>i<br />
zahtevima koji se pred wega postavqaju. Jedan od obaveznih<br />
kriterijuma profesio<strong>na</strong>lizacije jeste zdravstve<strong>na</strong> sposobnost.<br />
Pripadnici Vojske koji nisu u potpunosti zdravstveno<br />
sposobni za profesio<strong>na</strong>lnu vojnu slu`bu ne}e imati perspektivu<br />
u sistemu odbrane. Oni }e se u <strong>na</strong>rednom periodu postepeno<br />
otpu{tati, uz primenu odgovaraju}ih socijalnih programa.<br />
U tom smislu, neophodno je osavremeniti i propise za rad<br />
Kriterijumi za profesio<strong>na</strong>lnu vojnu slu`bu treba<br />
da za{tite stru~an i kvalifikovan kadar potreban<br />
sistemu odbrane, shodno projektovanoj<br />
strukturi Ministarstva i Vojske, uz planski odlazak<br />
stare{i<strong>na</strong> koji ne ispuwavaju predvi|ene<br />
uslove.<br />
vojnolekarskih komisija, kako bi se stare{ine progla{avale<br />
sposobnim ili nesposobnim za vojno zanimawe, saglasno kriterijumima<br />
za svaki rod ili slu`bu Vojske posebno.<br />
Drugi va`an uslov za osta<strong>na</strong>k <strong>na</strong> radnom mestu je nivo<br />
obrazovawa vojnih lica. Za oficire je predvi|eno visoko<br />
stru~no obrazovawe sedmog stepe<strong>na</strong> ili vi{eg, dok je za pukovnike<br />
potreban jo{ i odgovaraju}i oblik stru~nog ili poslediplomskog<br />
usavr{avawa. To ne z<strong>na</strong>~i da dodatni nivoi<br />
edukacije nisu po`eqni i za mla|e stare{ine. Podoficiri<br />
treba da imaju zavr{enu ~etvorogodi{wu sredwu {kolu.<br />
ΠKako }e se <strong>na</strong>daqe vrednovati<br />
kadar koji ispuwava pomenute<br />
uslove<br />
Primenom pomo}nih kriterijuma<br />
bodova}e se oficiri i podoficiri<br />
koji su zadovoqili osnovne<br />
uslove za profesio<strong>na</strong>lnu vojnu<br />
slu`bu – stepen stru~ne spreme,<br />
slu`bene ocene, osnov prijema u radni odnos, godine starosti,<br />
du`nosti i preme{taji, zatim, z<strong>na</strong>we stranog jezika i<br />
vreme provedeno <strong>na</strong> komandnim ili rukovode}im du`nostima.<br />
Taj model se ne}e koristiti za generale, potporu~nike,<br />
vodnike prve klase i vodnike. Potom }e se sve stare{ine<br />
rangirati u tri kategorije – perspektivne, potencijalno perspektivne<br />
i neperspektivne pripadnike Vojske.<br />
Π[ta to z<strong>na</strong>~i<br />
Definisa<strong>na</strong> je <strong>na</strong>jpre po`eq<strong>na</strong>, ta~nije prose~<strong>na</strong> starost<br />
pripadnika Vojske za svaki ~in. Ako je stare{i<strong>na</strong> mla|i<br />
od propisanih godi<strong>na</strong>, on dobija pozitivne poene, a ukoliko<br />
je stariji bodovi mu se u odre|enom stepenu umawuju. Taj kriterijum<br />
je osmi{qen u skladu sa opredeqewem da se podmladi<br />
oficirski kadar, ~ija je staros<strong>na</strong> struktura vrlo nepovoq<strong>na</strong>.<br />
Vrednuje se, zatim, prosek svih slu`benih oce<strong>na</strong> koji-<br />
Kriterijumi za MAJORE<br />
21
INTERVJU<br />
ma su oficiri i podoficiri ocewivani. Slu`be<strong>na</strong> oce<strong>na</strong> je<br />
real<strong>na</strong> slika o wihovim karakteristikama, izra`e<strong>na</strong> brojkom.<br />
O<strong>na</strong> sublimira vojnostru~nu i fizi~ku osposobqenost,<br />
kvalitet i kvantitet rada, <strong>na</strong>~in izvr{avawa zadataka, po<strong>na</strong>{awe,<br />
ugled, autoritet i me|uqudske odnose, a to su u<br />
stvari i <strong>na</strong>jpo`eqnija svojstva vojnog kadra. Izra~u<strong>na</strong>vawem<br />
sredwe vrednosti slu`benih oce<strong>na</strong> elimini{e se pristrasnost<br />
pojedinih ocewiva~a u nekom periodu profesio<strong>na</strong>lne<br />
slu`be.<br />
Potom se vrednuje i uspeh vojnih lica tokom {kolovawa<br />
i poslediplomskog usavr{avawa. Svaka prose~<strong>na</strong> oce<strong>na</strong> nosi<br />
odre|eni broj bodova. Oni se uve}avaju u zavisnosti od<br />
uspeha <strong>na</strong> dodatnim oblicima obrazovawa. U~e{}e broja bodova<br />
po tom kriterijumu u odnosu <strong>na</strong> ukupan broj poe<strong>na</strong> kod<br />
oficira iznosi od 25 do 30 odsto, a kod podoficira od 10<br />
do 13 odsto. Sa 0,5 bodova vrednuje se i svaki preme{taj<br />
stare{i<strong>na</strong> Vojske u toku slu`be, kao odraz specifi~nosti<br />
vojnog poziva i ste~enih iskustava <strong>na</strong> razli~itim du`nostima.<br />
I postavqewe <strong>na</strong> formacijsku du`nost vi{eg ~i<strong>na</strong> nosi<br />
sa sobom odgovaraju}i broj bodova, dok se stare{i<strong>na</strong>ma postavqenim<br />
<strong>na</strong> ni`e du`nosti od svog ~i<strong>na</strong> poeni umawuju.<br />
Prijem u profesio<strong>na</strong>lnu slu`bu posle zavr{etka vojne<br />
{kole donosi oficirima i podoficirima pet bodova. Voj<strong>na</strong><br />
lica koja su se <strong>na</strong>jpre {kolovala u gra|anstvu, a potom aktivirala<br />
u Vojsci ne dobijaju takve poene, jer su uskra}e<strong>na</strong> za<br />
op{tevoj<strong>na</strong> z<strong>na</strong>wa. Taj uslov, me|utim, nije u potpunosti eleme<strong>na</strong>t<br />
profesio<strong>na</strong>lizacije, ve} pre socijalni kriterijum, jer<br />
Voj<strong>na</strong> slu`ba okon~a}e se oficirima i podoficirima<br />
do kraja maja ukoliko su <strong>na</strong>vr{ili 30 godi<strong>na</strong><br />
radnog sta`a, a <strong>na</strong> posledwem vrednovawu<br />
rada su dobili slu`benu ocenu – dobar.<br />
Tokom smawewa brojnog stawa Vojske, profesio<strong>na</strong>lnu<br />
slu`bu <strong>na</strong>jpre }e izgubiti stare{ine koje<br />
su <strong>na</strong> za~equ rang-lista, formiranih prema<br />
Kriterijumima po ~inovima u okviru rodova ili<br />
slu`bi kojima pripadaju.<br />
se smatra da pripadnici Vojske koji su zavr{ili civilne<br />
{kole i fakultete pre mogu do}i do posla ukoliko se <strong>na</strong>|u<br />
van sistema.<br />
ΠDa li su Kriterijumima predvi|eni jo{ neki sadr`aji<br />
<strong>na</strong> osnovu kojih }e se rangirati oficiri i podoficiri<br />
Vojske<br />
Poz<strong>na</strong>vawe svetskih jezika je va`an uslov koji moraju<br />
zadovoqiti stare{ine Ministarstva odbrane i Vojske kako<br />
bi ostale u slu`bi. Za sada }e z<strong>na</strong>we bilo kog svetskog jezika,<br />
bez obzira <strong>na</strong> nivo i kvalitet, nositi po jedan bod. Realizacijom<br />
Programa u~ewa stranih jezika - Pelt, vojnim licima<br />
}e se dodatno vrednovati i prema propisanom Sta<strong>na</strong>gu<br />
bodovati nivo usvojenog z<strong>na</strong>wa. Tada }e i taj kriterijum profesio<strong>na</strong>lizacije<br />
nositi z<strong>na</strong>tno ve}u te`inu. Test timovi Ministarstva<br />
odbrane pojedi<strong>na</strong>~no }e ocewivati z<strong>na</strong>we svetskih<br />
jezika.<br />
Posle dogradwe Kadrovsko-informacionog sistema bi-<br />
}e osmi{qen i model za vrednovawe vreme<strong>na</strong> koje su profesio<strong>na</strong>lni<br />
pripadnici Vojske proveli <strong>na</strong> pojedinim komandno<br />
-{tabnim, <strong>na</strong>u~nim, <strong>na</strong>stavni~kim ili upravnim du`nostima.<br />
Do kraja maja profesio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> voj<strong>na</strong> slu`ba presta}e<br />
oficirima i podoficirima koji ne ispuwavaju<br />
obavezne kriterijume u pogledu stru~ne<br />
spreme i zdravstvene sposobnosti, a <strong>na</strong>vr{ili<br />
su 30 godi<strong>na</strong> radnog sta`a.<br />
Oficirima u ~inu potpukovnika koji nisu zavr-<br />
{ili dodatno poslediplomsko usavr{avawe ili<br />
stru~nu specijalizaciju, a imaju 30 godi<strong>na</strong> penzijskog<br />
osigurawa, presta}e voj<strong>na</strong> slu`ba do<br />
kraja maja 2006. godine.<br />
Ta~nije, bodova}e se vreme, zvawe ili funkcije koje su stare{ine<br />
obavqale, {to }e doprineti kvalitetu Kriterijuma.<br />
Ne mo`emo govoriti o istim elementima koji se kao zahtevi<br />
postavqaju pred oficire i podoficire razli~itih rodova<br />
ili slu`bi Vojske. Svaki rod ili slu`ba imaju specifi~nosti<br />
koje moramo uva`iti, {to }e sugerisati saveti vidova.<br />
U te zahteve bi}e ugra|eni i rezultati istra`ivawa O<br />
stru~nom profilu oficira za po~etne du`nosti. Tek u junu<br />
2006. godine Uprava za kadrove mo}i }e formirati ta~ne<br />
rang-liste perspektivnih, potencijalno perspektivnih i neperspektivnih<br />
stare{i<strong>na</strong> Vojske, jer }e imati sve potrebne<br />
elemente, koji za sada nisu razra|eni Kriterijumima.<br />
ΠKoje novine u kadrovskoj politici donose kriterijumi<br />
profesio<strong>na</strong>lizacije<br />
Kriterijumi ubla`avaju neizvesnost pripadnika Vojske<br />
o kretawu u karijeri ili prestanku slu`be. Su{ti<strong>na</strong> je da se<br />
<strong>na</strong>jboqim stare{i<strong>na</strong>ma omogu}i razvoj <strong>na</strong> koji oni mogu uticati.<br />
Neperspektivnom kadru se nudi Prisma – Program prekvalifikacije<br />
za civil<strong>na</strong> zanimawa ili penzija. Ukoliko ne<br />
budu usvojene izmene i dopune Zako<strong>na</strong> o Vojsci – penzionisawe<br />
stare{i<strong>na</strong> sa <strong>na</strong>vr{enih 20 godi<strong>na</strong> radnog sta`a,<br />
odre|en broj oficira i podoficira iza}i }e iz sistema odbrane<br />
bez penzije. Tada Kriterijumi garantuju relativno po-<br />
{ten otpust zaposlenih, jer }e bez posla ostajati voj<strong>na</strong> lica<br />
sa za~eqa rang-lista.<br />
Model po kome se rangiraju stare{ine Vojske je sublimat<br />
inostranih re{ewa prilago|enih <strong>na</strong>{im uslovima. Nemci,<br />
<strong>na</strong> primer, imaju sistem u kome su svi profesio<strong>na</strong>lni pripadnici<br />
pod ugovorom do 35 godine `ivota. Tek posle tog vreme<strong>na</strong><br />
se bira kadar za profesio<strong>na</strong>lnu slu`bu. Kadrovska politika<br />
je u stalnom hodu i promeni. U <strong>na</strong>rednom periodu treba<br />
da projektujemo kadrovska kretawa do 2010. godine, a jasno<br />
je da o<strong>na</strong> zavise od raspolo`ivih fi<strong>na</strong>nsija, bezbednosnih<br />
integracija i propisanih standarda.<br />
Sa~iwe<strong>na</strong> je i Anketa o statusu i `eqenom razvoju u karijeri.<br />
O<strong>na</strong> je po~etni poku{aj da se sagledaju i prepoz<strong>na</strong>ju<br />
<strong>na</strong>stojawa i sposobnosti oficira i podoficira za kretawe<br />
u slu`bi, od kojih zavisi daqe usmeravawe kadra. Anketom<br />
je, tako|e, proveren i socijalni status, te interesovawe za<br />
pojedine oblike zbriwavawa vi{ka zaposlenih. Istovremeno,<br />
Ministarstvo razvija i model potreba za kadrom, a <strong>na</strong><br />
osnovu rang-lista mogu se izabrati <strong>na</strong>jkvalitetnije stare{ine<br />
za pojedine du`nosti.<br />
ΠHo}e li se <strong>na</strong> taj <strong>na</strong>~in zaustaviti prijem mla|ih stare{i<strong>na</strong><br />
u slu`bu<br />
U svakom slu~aju ne. Upravo }e se insistirati <strong>na</strong> podmla|ivawu<br />
kadra. Problem je, dodu{e, u z<strong>na</strong>tno mawem broju<br />
kandidata za vojne {kole, {to je posledica standarda i<br />
22<br />
15. april 2006.
profesio<strong>na</strong>lnih vojnih lica.<br />
S druge strane, o pove-<br />
}awu standarda mo`emo govoriti<br />
samo ako smawimo<br />
broj pripadnika Vojske.<br />
Na{ buxet je definisan, a<br />
planiranim sredstvima ne<br />
mo`emo u drugoj polovini<br />
godine obezbediti dosada-<br />
{wi nivo plata i wihovo<br />
minimalno pove}awe, bar<br />
<strong>na</strong> nivou inflacije. Dakle,<br />
neophodno je {to pre odpustiti<br />
vi{ak vojnog kadra.<br />
ΠKako }e se Kriterijumi<br />
primewivati u jedinicama<br />
i ustanovama<br />
Realizacija Kriterijima<br />
je u potpunosti informati~ki<br />
podr`a<strong>na</strong>. Uprava za<br />
kadrove, <strong>na</strong>dle`<strong>na</strong> za wihovu<br />
primenu i verifikaciju,<br />
razvila je model koji se temeqi<br />
<strong>na</strong> Kadrovsko-informacionom<br />
sistemu, tako da su<br />
joj dostupni podaci o svakom<br />
profesio<strong>na</strong>lnom pripadniku<br />
Vojske. O<strong>na</strong> }e <strong>na</strong> osnovu<br />
kriterijuma profesio<strong>na</strong>lizacije<br />
sa~initi rang-liste i<br />
dostaviti ih svim jedinicama<br />
i ustanovama Ministarstva<br />
odbrane i Vojske.<br />
Va`no je da svaki perso<strong>na</strong>lac<br />
u jedinici i ustanovi <strong>na</strong><br />
vreme a`urira podatke o<br />
stare{i<strong>na</strong>ma, {to za sada<br />
nije u~iweno. No, kako }e<br />
mesto i rang biti z<strong>na</strong>~ajni<br />
svakom oficiru i podoficiru,<br />
oni }e i sami <strong>na</strong>stojati<br />
da pravovremeno evidentiraju<br />
perso<strong>na</strong>lne izmene.<br />
ΠPoz<strong>na</strong>to je da u sistemu<br />
odbrane radi veliki<br />
broj civilnih lica. Reformski<br />
procesi u Vojsci<br />
i Ministarstvu <strong>na</strong>me}u<br />
potrebu za smawewem<br />
broja i te kategorije<br />
zaposlenih. [ta<br />
preduzimaju, u tom smislu,<br />
<strong>na</strong>dle`ni<br />
Rang-lista pe{adijskih majora formira<strong>na</strong> <strong>na</strong> osnovu Kriterijuma (bez ime<strong>na</strong> stare{i<strong>na</strong> i <strong>na</strong>ziva jedinica)<br />
Na predlog Kadrovske komisije, ministar odbrane<br />
mo`e odobriti zadr`avawe u Vojsci oficira<br />
<strong>na</strong> du`nostima koje nije mogu}e vaqano popuniti<br />
ostalim kategorijama, <strong>na</strong>jdu`e do kraja<br />
kalendarske godine u kojoj se predla`e wihov<br />
osta<strong>na</strong>k u slu`bi.<br />
Po sli~nom modelu koji se primewuje za oficire i podoficire<br />
Ministarstvo odbrane kreira kriterijume za otpust<br />
civilnih lica. Osnov za izlazak iz sistema je ukidawe<br />
radnog mesta ili smawewe broja izvr{ilaca za pojedine du-<br />
`nosti <strong>na</strong> koje su raspore|eni civili. I u tom slu~aju potrebno<br />
je za{tititi stru~an kadar. Kako Samo <strong>na</strong> osnovu<br />
jasno definisanih uslova. Oni ne mogu biti identi~ni kriterijumima<br />
za stare{ine, jer se razlikuju poslovi koje obavqaju,<br />
a druga~iji je i <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> koji se odmerava kvalitet<br />
wihovog rada. No, u <strong>na</strong>rednom periodu mewa}e<br />
se u celini i <strong>na</strong>~in ocewivawa civilnih<br />
lica. Vrednovawe i kategorisawe<br />
bi}e uslovqeni godi<strong>na</strong>ma starosti, obrazovnim<br />
nivoom, dodatnim oblicima edukacije,<br />
z<strong>na</strong>wem stranih jezika u zavisnosti<br />
od poslova koje obavqaju, zatim, pojedi<strong>na</strong>~nim<br />
sposobnostima za odre|ene du`nosti,<br />
prose~nom slu`benom ocenom za posledwih<br />
deset godi<strong>na</strong> rada, ali i pojedinim socijalnim elementima<br />
– da li je zaposleni jedini hranilac porodice, zaposlenost<br />
ostalih ~lanova ili pripadnost porodici ~iji je<br />
~lan poginuo u Vojsci tokom ratnih sukoba. Krajem maja bi}e<br />
definisani kriterijumi za civil<strong>na</strong> lica u Vojsci. U svakom<br />
slu~aju, wihov otpust uslovqen je di<strong>na</strong>mikom organizacionih<br />
prome<strong>na</strong>.<br />
Vladimir PO^U^<br />
23
SA LICA MESTA<br />
NOVINARI ”ODBRANE” NA VE@BI NATOA U NORVE[KOJ<br />
HLADNI ODGOVOR<br />
NA VRU]E IZAZOVE<br />
Od 10. do 22. marta <strong>na</strong> severu<br />
Norve{ke odr`a<strong>na</strong> je jed<strong>na</strong> od<br />
<strong>na</strong>jve}ih ve`bi Natoa u ovoj<br />
godini, koja je okupila 10.000<br />
qudi iz jeda<strong>na</strong>est zemaqa. Vojnici<br />
i jedinice obu~avali su se za<br />
u~e{}e u mirovnim operacijama <strong>na</strong><br />
kriznim podru~jima u ekstremnim<br />
zimskim uslovima. Na ve`bi su, u<br />
sastavu norve{ke lake poqske<br />
bolnice, u~estvovala i ~etiri<br />
lekara sa Vojnomedicinske<br />
akademije.<br />
UAsandu, zemqi <strong>na</strong> krajwem severu Evrope, koja je 1979. godine dobila<br />
nezavisnost, tokom posledwih pet godi<strong>na</strong> kulminirao je vi{egodi{wi<br />
sukob izme|u nove demokratske vlasti i politi~ara iz<br />
perioda od pre sticawa nezavisnosti. Nestabilnosti zemqe doprinosi<br />
i jedan broj pobuweni~kih grupa, ali i visoka inflacija,<br />
koja je uzrok pada `ivotnog standarda stanovni{tva. Od 1985. godine<br />
Asando je pretrpeo i brojne prirodne katastrofe, poplave i<br />
zemqotrese, koji su dodatno ote`ali materijalni polo`aj zemqi.<br />
Separatisti~ke grupe, koje su u vezi sa me|u<strong>na</strong>rodnim teroristi~kim<br />
organizacijama, `ele da sru{e demokratsku vlast. Zbog<br />
toga je predsednik Asanda, zajedno sa svojim kolegom iz susedne zemqe<br />
Ranije, apelovao <strong>na</strong> Savet bezbednosti UN, tra`e}i pomo}<br />
kako bi se stawe smirilo, izbegao gra|anski rat i spre~ilo {irewe<br />
sukoba u regionu.<br />
Vlada Ranije postigla je sporazum sa UN, kojim wihovim oru-<br />
`anim s<strong>na</strong>gama omogu}uje da, deluju}i u skladu sa rezolucijama UN,<br />
koriste wene teritorije tokom prelimi<strong>na</strong>rnih aktivnosti u Asandu.<br />
U operaciji pod mandatom Ujediwenih <strong>na</strong>cija u~estvova}e s<strong>na</strong>ge<br />
Natoa za reagovawe u kriznim situacijama i druge me|u<strong>na</strong>rodne<br />
s<strong>na</strong>ge. Operacija je mirovnog karaktera, a sprovodi se radi normalizacije<br />
`ivota u Asandu, razdvajawa sukobqenih stra<strong>na</strong>, uspostavqawa<br />
mira i vladavine zako<strong>na</strong> <strong>na</strong> celoj teritoriji te dr`ave.<br />
U toj zami{qenoj zemqi, koja je sme{te<strong>na</strong> <strong>na</strong> krajwem severu<br />
Norve{ke, od 10. do 22. marta odr`a<strong>na</strong> je ve`ba Natoa ”Hladni<br />
<strong>odgovor</strong>” 2006. – Cold Response. Ciq wenog odr`avawa bio je, pre<br />
svega, obuka Norve{kih oru`anih s<strong>na</strong>ga, ali i s<strong>na</strong>ga drugih zemaqa<br />
~lanica Natoa i Programa Partnerstvo za mir za anga`ovawe u<br />
mirovnim operacijama <strong>na</strong> kriznim podru~jima u ekstremnim zimskim<br />
uslovima.<br />
REAGOVAWE U EKSTREMNIM USLOVIMA<br />
Svoju ume{nost pokazalo je oko deset hiqada qudi, a posle<br />
zemqe doma}i<strong>na</strong>, Velika Britanija je anga`ovala <strong>na</strong>jvi{e vojnika<br />
24
ORU@ANE SNAGE NORVE[KE<br />
Kraqevi<strong>na</strong> Norve{ka ima 4.593.041 stanovnika i prostire<br />
se <strong>na</strong> povr{ini od 307.860 kvadratnih kilometara zapadnog<br />
dela Skandi<strong>na</strong>vskog poluostrva. ^lanica je Nordijskog<br />
saveza i Natoa od wegovog osnivawa. Iako nije ~lanica<br />
Evropske unije, aktivno se zala`e za ja~awe evropske bezbednosti<br />
i zajedno sa [vedskom i Finskom u~estvuje u formirawu<br />
jedne od borbenih grupa u okviru Evropskih s<strong>na</strong>ga,<br />
koje }e postati operativne 2008. godine.<br />
Norve{ke oru`ane s<strong>na</strong>ge broje oko 21.750 pripadnika<br />
(KoV – 13.000, Mor<strong>na</strong>rica – 4.950 i RV i PVO – 3.200, Nacio<strong>na</strong>l<strong>na</strong><br />
garda – 600 i Civil<strong>na</strong> za{tita – 350 pripadnika),<br />
ukqu~uju}i vojnike <strong>na</strong> odslu`ewu vojnog roka i civile <strong>na</strong> slu-<br />
`bi u vojsci. Jedinice norve{ke vojske anga`ovane su u mirovnim<br />
misijama u Avganistanu, Bosni i Hercegovini, Sudanu<br />
i <strong>na</strong> Kosovu i Metohiji. Buxet za odbranu iznosi oko 3,2 milijarde<br />
dolara.<br />
i sredstava, a u “smirivawu stawa u Asandu” u~estvovali su i vojnici<br />
i oficiri iz [vedske, Holandije, Latvije, [vajcarske, Francuske,<br />
SAD, Finske, Danske i [panije.<br />
Ve`bu je vodio Norve{ki <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni zdru`eni {tab, uz podr{ku<br />
drugih zemaqa ~lanica Natoa, a u skladu sa Poveqom Ujediwenih<br />
<strong>na</strong>cija.<br />
Na spisku zemaqa u~esnica <strong>na</strong>{la se i Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora,<br />
iako nije ~lanica Natoa niti Programa Partnerstvo za mir. ^etvoro~lani<br />
tim lekara sa Vojnomedicinske akademije, koji su sa~iwavali<br />
hirurzi major Boban \or|evi} i kapetan prve klase Ivan<br />
Marjanovi}, te anesteziolozi major Ivo Udovi~i} i kapetan prve<br />
klase Aleksandar Vrawa<strong>na</strong>c, predstavqao je <strong>na</strong>{u vojsku u tom<br />
elitnom dru{tvu. Anga`ovani su u sastavu norve{kog kontingenta u<br />
lakoj poqskoj bolnici, koja je bila <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajniji eleme<strong>na</strong>t sanitetskog<br />
obezbe|ewa <strong>na</strong> ve`bi.<br />
Do komande ve`be stigli smo u pratwi Torbjor<strong>na</strong> Lovlanda,<br />
dopisnika norve{kog vojnog magazi<strong>na</strong> “Forsvarets forum” sa severa<br />
te zemqe, a stawe <strong>na</strong> terenu predo~io <strong>na</strong>m je u kratkom brifingu<br />
poru~nik Jan Harald Tomasen, oficir za odnose s javno{}u.<br />
– Najve}i deo aktivnosti de{avao se u priobalnom podru~ju,<br />
<strong>na</strong> vojnim poligonima i u <strong>na</strong>seqenim mestima. U~e{}e u ve`bi koja<br />
se izvodi u te{kim zimskim uslovima (temperature su se kretale u<br />
proseku oko pet<strong>na</strong>estog podeqka ispod nule) predstavqa izazov jer<br />
bi svaki vojnik i stvarno mogao da se <strong>na</strong>|e u sli~nom situacijama<br />
<strong>na</strong> zemqi, u vazduhu i <strong>na</strong> vodi. Stoga moto ve`be glasi: “Ako mo`e{<br />
da se bori{ i da pre`ivi{ u ekstremnim uslovima Arktika, onda<br />
mo`e{ da se bori{ bilo gde <strong>na</strong> svetu” – ka`e major Tomasen.<br />
Nadgledawe tere<strong>na</strong>, patrolirawe, postavqawe kontrolnih<br />
punktova, kontrola vozila i vazdu{nog prostora, ra{~i{}avawe<br />
mi<strong>na</strong>, evakuacija civila i re{avawe problema sa pobuwenicima,<br />
samo su neki od aspekata ve`be u kojoj je i svaki vojnik morao da<br />
razvija i iskazuje svoje individualne vojni~ke ve{tine i z<strong>na</strong>wa.<br />
Na putu do poqske bolnice u blizini Sotermoe<strong>na</strong>, <strong>na</strong>jve}eg<br />
garnizo<strong>na</strong> <strong>na</strong> severu Norve{ke, susre}emo kolone motornih i<br />
oklopnih borbenih vozila, izvi|a~e <strong>na</strong> sne`nim skuterima, osmatra~ke<br />
punktove, rejone razme{taja jedinica, radio-relejne centre<br />
i logisti~ke stanice. @ute table sa upozorewima da se <strong>na</strong>lazimo<br />
u rejonu izvo|ewa vojne ve`be postavqene su pored puta <strong>na</strong><br />
svakih nekoliko kilometara.<br />
– Naravno, takva frekvencija vojnih sastava i wihove aktivnosti<br />
nisu ba{ po voqi lokalnog stanovni{tva. Naro~ito im smetaju<br />
ograni~ewa brzine, no}ne akcije i imitacije vatrenih dejstava.<br />
Pomirili su se nekako sa tim, mada organizator ima dosta<br />
problema s civilima – ka`e Lovland.<br />
U ve`bi su anga`ovani i odre|eni potencijali civilne za-<br />
{tite i drugi segmenti civilne odbrane, ali samo u <strong>na</strong>jnu`nijoj meri<br />
kako se `ivot stanovni{tva ne bi posebno <strong>na</strong>ru{avao.<br />
– Vojska koristi iskqu~ivo svoje resurse u izvr{avawu odbrambenih<br />
zadataka, tako da je nezamislivo da se jedinice razme{taju u<br />
civilnim objektima, {kolama i drugim ustanovama – dodaje on.<br />
Pripadnici {vedskih oru`anih s<strong>na</strong>ga <strong>na</strong> ve`bi u Norve{koj<br />
25
SA LICA MESTA<br />
U vreme hladnog rata <strong>na</strong> severu Norve{ke <strong>na</strong>lazili<br />
su se veliki vojni potencijali. Tu je bilo locirano<br />
~ak tri<strong>na</strong>est brigada i nekoliko deseti<strong>na</strong><br />
hiqada vojnika spremnih da <strong>odgovor</strong>i <strong>na</strong> sovjetski<br />
<strong>na</strong>pad sa istoka. Kasarne, skladi{ta razli~ite <strong>na</strong>mene<br />
i drugi vojni objekti uo~qivi su svuda usput.<br />
– Sada je <strong>na</strong> tom prostoru razme{te<strong>na</strong> norve{ka<br />
brigada ”Sever”. Mnogi objekti su prazni i<br />
uop{te se ne koriste. Neki su zaposednuti samo u<br />
vreme izvo|ewa vojnih ve`bi, a neki su odavno <strong>na</strong>pu{teni<br />
ili su <strong>na</strong> prodaju – obja{wava kolega Lovland,<br />
o~igledno dobro upu}en u lokalne vojne<br />
prilike.<br />
LAKA POQSKA BOLNICA<br />
Laka poqska bolnica sme{te<strong>na</strong> je u krugu velikog<br />
vojnog kompleksa u Sotermoenu. Da smo <strong>na</strong><br />
pravom mestu videlo se ne samo po tabli <strong>na</strong> ulasku<br />
u veliki {ator, <strong>na</strong> kojoj je, po uzoru <strong>na</strong> poz<strong>na</strong>tu<br />
ameri~ku TV seriju, pisalo Welcome to M.A.S.H.<br />
(Mobile Armu Surgical Hospital – Pokret<strong>na</strong> voj<strong>na</strong> hirur{ka<br />
bolnica), ve} i po aktivnostima koje su bile<br />
u punom jeku. Iz sanitetskog vozila izno{eni su<br />
upravo pristigli ”rawenici“ sa tere<strong>na</strong>. Osobqe<br />
bolnice bilo je u punom zamahu, tako da smo <strong>na</strong> licu<br />
mesta mogli da sagledamo wen rad.<br />
U trija`nom odeqewu povre|eni su razvrstani<br />
po stepenu hitnosti za sanitetsko zbriwavawe. Oni<br />
sa <strong>na</strong>jte`im povredama zavr{ili su <strong>na</strong> operacionom<br />
stolu. Ciq je spasiti `ivot i obezbediti transport<br />
do zdravstvene ustanove, gde }e povre|eni biti potpuno<br />
zbrinuti. U de`urnom timu sa norve{kim kolegama<br />
bio je major Boban \or|evi}, vo|a tima.<br />
– Imamo ovih da<strong>na</strong> pune ruke posla. Markiranti<br />
sa razli~itim povredama pristi`u u bolnicu<br />
dawu i no}u, a ve`bali smo i <strong>na</strong> ”`ivim pacijentima“,<br />
sviwama, {to je za <strong>na</strong>s bilo nesvakida{we iskustvo<br />
– ka`e major \or|evi}.<br />
Kurs iz ratne hirurgije<br />
<strong>na</strong> sviwama<br />
Poqska bolnica je opremqe<strong>na</strong> svim potrebnim sredstvima<br />
i za <strong>na</strong>jslo`enije operacije<br />
BILATERALNA VOJNA SARADWA<br />
Dobra bilateral<strong>na</strong> voj<strong>na</strong> saradwa Kraqevine Norve{ke i <strong>na</strong>{e zemqe<br />
produbqe<strong>na</strong> je tokom 2005. godine, kada je Norve{ka dobila ulogu kontakt-zemqa<br />
za odnose Srbije i Crne Gore sa Natoom. Zapo~eti su brojni zajedni~ki<br />
projekti, koji su <strong>na</strong>stavqeni i u ovoj godini, pre svega u izradi Strategijskog<br />
pregled odbrane, zatim <strong>na</strong> pripremama predstavnika VSCG za u~e{}e u me|u<strong>na</strong>rodnim<br />
mirovnim operacijama, podr{ci reformi sistema <strong>na</strong>u~noistra`iva~ke<br />
delatnosti i vojnog {kolstva, realizaciji programa za prekvalifikaciju vi{ka<br />
vojnog kadra i saradwi u oblasti odnosa s javno{}u.<br />
Posebno z<strong>na</strong>~ajan prostor za pro{irewe bilateralne saradwe otvorio<br />
se u oblasti vojnog zdravstva, jer ta zemqa tra`i partnera koji ima potencijala<br />
za trajnu saradwu prilikom upu}ivawa s<strong>na</strong>ga za medicinsko zbriwavawe u mirovnim<br />
operacijama. Naime, ve}i<strong>na</strong> zemaqa ~lanica Natoa i Partnerstva za<br />
mir prestala je sa razvojem vojnog saniteta, pa je uo~qiv nedostatak obu~enog<br />
osobqa, jer civilni lekari nisu zainteresovani za takav posao. U okviru te<br />
inicijative predstavnici sanitetske slu`be oru`anih s<strong>na</strong>ga Norve{ke su u<br />
2005. godini u dva <strong>na</strong>vrata boravili u SCG i <strong>na</strong>javili do<strong>na</strong>ciju lake savremene<br />
poqske bolnice za kori{}ewe u mirovnim operacijama.<br />
Norve{ka je tokom 2005. godine za pomo} reformi Sektora bezbednosti u<br />
SCG izdvojila oko tri i po milio<strong>na</strong> evra, a <strong>na</strong>javqeno je i da }e u ovoj godini<br />
biti izdvojeno jo{ toliko nov~anih sredstava.<br />
– Na tom svojevrsnom kursu iz ratne hirurgije<br />
<strong>na</strong> sviwama sve se odvija po posebnoj proceduri<br />
i pod kontrolom predstavnika Organizacije<br />
za za{titu `ivotiwa. Operacija ne sme<br />
da po~ne dok weni predstavnici ne daju saglasnost.<br />
@ivotiwa se <strong>na</strong>jpre uvede u anesteziju,<br />
pa se tek onda ustreli, jer ne sme da pati prilikom<br />
rawavawa. U toku operacija instruktori<br />
su pravili <strong>na</strong>merne povrede orga<strong>na</strong> kako bi<br />
se timovi obu~avali u zbriwavawu te{kih povreda.<br />
Probu{e srce, preseku neku od velikih<br />
arterija, a mi ih daqe operi{emo. Vrlo je bitno<br />
da sviwa pre`ivi operaciju i do|e `iva u<br />
intenzivnu negu – dodaje major Marjanovi}.<br />
Rad de`urnog tima pomno prati major Tor<br />
Vormdal, kontrolor ve`be.<br />
– Veoma smo zadovoqni radom kolega iz Srbije<br />
i Crne Gore. Re~ je o vrhunskim profesio<strong>na</strong>lcima<br />
koji su se vrlo brzo uklopili u rad<br />
poqske bolnice. Sa wima imamo ukupno {est<br />
hirurga i ~etiri anesteziologa. Raspore|eni<br />
su u tri tima, u kojima se <strong>na</strong>laze i medicinske<br />
sestre, anesteti~ari, sestre za intenzivnu negu<br />
i instrumentarke. Trenutno je u norve{kom<br />
15. april 2005.
delu bolnice anga`ovano ukupno 64 qudi, i svakog da<strong>na</strong>, zajedno sa<br />
britanskim kolegama mo`emo da primimo i zbrinemo, u proseku,<br />
14 pacije<strong>na</strong>ta – ka`e major Vormdal.<br />
I<strong>na</strong>~e, za funkcionisawe lake poqske bolnice u mirovnim<br />
operacijama UN potreban je tim od <strong>na</strong>jmawe 150 qudi, razli~itih<br />
specijalnosti, dok je za wen rad u mirovnim operacijama koje vodi<br />
Nato, neophodno <strong>na</strong>jmawe dvesta qudi. Obu~eno qudstvo mo`e da<br />
je uspostavi za dva sata. [atori se vrlo brzo montiraju, jer imaju<br />
specijalnu konstrukciju koja se <strong>na</strong>duvava kompresorima, a za transport<br />
monta`nih delova potrebno je dvadesetak kamio<strong>na</strong>.<br />
– Bolnica je opremqe<strong>na</strong> svim potrebnim sredstvima i za <strong>na</strong>jslo`enije<br />
operacije u poqskim uslovima. Ima dve operacione sale,<br />
aparate za anesteziju, rendgen, jedinicu za sterilizaciju i sav<br />
drugi potreban pribor. Tu su i sala za intenzivnu negu sa ~etiri<br />
kreveta i prostorija sa 20 kreveta za zbriwavawe lak{e povre-<br />
|enih i promrzlih – ka`e kapetan Ivar Solhajm, glavni medicinski<br />
tehni~ar norve{ke poqske bolnice.<br />
– Pre izlaska <strong>na</strong> teren proveli smo dve nedeqe u Oslu, gde<br />
smo bili <strong>na</strong> nekoj vrsti prakse u norve{kim civilnim bolnicama.<br />
Sagledali smo wihovu organizaciju, <strong>na</strong>~in rada i tehniku koju koriste.<br />
Potom smo zavr{ili kurs ratne hirurgije i ukqu~ili se u<br />
Vojni~ka kapela<br />
Kapetan Ivar Solhajm, glavni medicinski tehni~ar<br />
Norve{ke poqske bolnice<br />
EVROPSKA ASOCIJACIJA VOJNIH NOVINARA<br />
Urednici norve{kog vojnog magazi<strong>na</strong> “Forsvarets forum”<br />
Tor Eigil Stordahl i Erling Eikli jesu i ~elnici<br />
Evropske asocijacije vojnih novi<strong>na</strong>ra (European Military<br />
Press Asociation – EMPA). Asocijacija postoji od 1977. godine<br />
i okupqa individualne i kolektivne ~lanove (redakcije<br />
vojnih medija) iz 17 zemaqa Starog kontinenta. Susret sa<br />
norve{kim kolegama bio je prilika da se iz prve ruke obavestimo<br />
o <strong>na</strong>~inu rada te asocijacije i proceduri za prijem<br />
Redakcije magazi<strong>na</strong> ”Odbra<strong>na</strong>” u kolektivno ~lanstvo.<br />
Pored vojnih novi<strong>na</strong>ra, ~lanovi asocijacije su i eksperti<br />
koji se bave problematikom bezbednosti i odbrane.<br />
Zadatak Evropske asocijacije vojne {tampe jeste da oja~a<br />
veze izme|u ~lanova i da podr`i wihov rad u vojnim medijima,<br />
a weni osnovni ciqevi su: razme<strong>na</strong> informacija i lak-<br />
{i pristup medijima, pojedincima i drugim izvorima u inostranstvu,<br />
promovisawe razumevawa bezbednosne i druge<br />
politike stranih zemaqa i pro{irivawe saz<strong>na</strong>wa o wihovim<br />
oru`anim s<strong>na</strong>gama.<br />
Major Tor Vormdal, kontrolor ve`be<br />
rad norve{kih de`urnih timova<br />
u poqskoj bolnici. Dosta<br />
smo <strong>na</strong>u~ili. Doma}ini su bili<br />
veoma qubazni i veoma su<br />
se trudili da <strong>na</strong>m obezbede<br />
uslove za rad – isti~e major<br />
Vrawa<strong>na</strong>c.<br />
Osobqe bolnice sme{teno<br />
je u malim {atorima, poput<br />
onih koje <strong>na</strong>{i vojnici prave<br />
od {atorskih krila. U svakom<br />
je sme{ten po jedan de`urni<br />
tim od {est do osam qudi.<br />
– Kada smo do{li <strong>na</strong> teren<br />
sledili smo se i od same pomisli<br />
da se <strong>na</strong> hladno}i od minus<br />
20 ili ~ak 25 stepeni, koliko je<br />
tih da<strong>na</strong> pokazivala `iva <strong>na</strong><br />
termometru, boravi u tim uslovima.<br />
Ali uz dobru opremu to<br />
nije problem ni u arkti~kom<br />
podru~ju – ka`e major Udovi~i}<br />
dok obilazimo rejon razme{taja<br />
bolnice. – U sredi{tu svakog<br />
{atora je pe} <strong>na</strong> <strong>na</strong>ftu, koja veoma<br />
dobro greje. Gorivo se ne<br />
{tedi i unutra je vrlo toplo.<br />
Spava se u vre}ama <strong>na</strong> podmeta~ima<br />
koji ne propu{taju vlagu.<br />
Ispod podmeta~a su samo debele<br />
asura da bi upile vodu od<br />
otopqenog snega. Visok stepen<br />
vla`nosti se podrazumeva, ali<br />
<strong>na</strong> to smo ve} <strong>na</strong>vikli.<br />
Hladan vetar podse}a <strong>na</strong>s<br />
da se <strong>na</strong>lazimo daleko <strong>na</strong> severu,<br />
<strong>na</strong> 69 paraleli. Samo<br />
zbog uticaju Atlantskog okea<strong>na</strong>,<br />
tople Golfske struje i vetrova<br />
sa zapada i juga, klima u<br />
severnoj Norve{koj je z<strong>na</strong>tno<br />
toplija nego u drugim oblastima<br />
<strong>na</strong> istim geografskim {iri<strong>na</strong>ma.<br />
Pod uticajem <strong>hladni</strong>h<br />
polarnih masa samo su <strong>na</strong>jseverniji<br />
delovi zemqe. U obalskom<br />
pojasu klima je umereno<br />
topla i vla`<strong>na</strong>.<br />
27
Na{ lekarski tim u Norve{koj: sleva <strong>na</strong> desno,<br />
majori Boban \or|evi} i Ivo Udovi~i} i<br />
kapetani prve klase Ivan Marjanovi} i<br />
Aleksandar Vrawa<strong>na</strong>c<br />
RAZMENA ISKUSTAVA<br />
Tokom boravka u Norve{koj novi<strong>na</strong>ri ”Odbrane” obi{li<br />
su Redakciju norve{kog vojnog magazi<strong>na</strong> “Forsvarets forum” u<br />
Oslu, gde su razgovarali sa glavnim i <strong>odgovor</strong>nim urednikom<br />
Torom Eigilom Stordahlom i izvr{nim urednikom Erlingom Eiklijem.<br />
“Forsvarets forum” je mese~nik, koji je, posle nedavnog ga-<br />
{ewa 16 razli~itih vojnih listova i ~asopisa, jedino {tampano<br />
glasilo Ministarstva odbrane i Norve{kih<br />
oru`anih s<strong>na</strong>ga.<br />
Oblikovawe i {irewe informacija<br />
vezanih za vojsku zadatak je Medija-centra<br />
tih s<strong>na</strong>ga. Stariji savetnik Andre Hjelset i<br />
savetnik Xon ^arls Kvam predstavili su<br />
<strong>na</strong>m tu instituciju, koja je deo Kancelarije<br />
portparola ministra odbrane. Medija-centar<br />
ima {est organizacijskih celi<strong>na</strong>: za informisawe,<br />
audiovizuelnu produkciju, multimedijalnu<br />
produkciju, marketing, produkcionu<br />
podr{ku i posebnu celinu koja sprovodi<br />
kampawe za popunu oru`anih s<strong>na</strong>ga potrebnim<br />
kadrom. Medija-centar ure|uje zvani~ni<br />
Internet sajt Ministarstva odbrane<br />
www.mil.no, koji je osnova za internu i eksternu<br />
komunikaciju i odnose sa medijima.<br />
Magazin “Forsvarets forum” nije deo<br />
Medija-centra, ali te dve institucije tesno<br />
sara|uju.<br />
U{i su po~ele da bride od hladno}e.<br />
Sklawamo se u jedan {ator u blizini<br />
poqske bolnice. Boban ka`e da je tu ”bazu”<br />
otkrio tek pre nekoliko da<strong>na</strong>. U toplom<br />
i ugodnom prostoru zati~emo posve<br />
neuobi~ajen prizor. Sto~i} <strong>na</strong> kome se<br />
<strong>na</strong>laze dve vaze sa cve}em, krst sa raspe-<br />
}em i Biblija. Pored sto~i}a je stalak sa<br />
zapaqenim sve}ama. U jednom uglu {atora<br />
bila je gitara, u drugom muzi~ka linija, a<br />
u tre}em aparat za pe~ewe bakinih kola-<br />
~a, ~inija sa testom, bokali sa toplim <strong>na</strong>picima,<br />
kutija sa marmeladom od jagoda i<br />
nugat-premazom. Sve to, zajedno sa <strong>na</strong>ftarom<br />
u sredini i nekoliko stolica sa<br />
strane – jeste vojni~ka kapela.<br />
Sa~ekala <strong>na</strong>s je Onika, korpulent<strong>na</strong><br />
`e<strong>na</strong> u uniformi. Ima ~in majora i obavqa<br />
du`nost vojnog kapela<strong>na</strong> u poqskoj<br />
bolnici. Wen je zadatak, <strong>na</strong>ravno, da vodi<br />
brigu o duhovnim potrebama vojnika <strong>na</strong><br />
terenu, a u slobodno vreme, ka`e, priprema<br />
im slatko poslu`ewe. Lovland dodaje<br />
da je ta vrsta bakinog kola~a norve{ki<br />
<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni specijalitet.<br />
NARVIK<br />
Prema sce<strong>na</strong>riju ve`be u Asandu je situacija<br />
normalizova<strong>na</strong>. Nema ni pobednika,<br />
ni pora`enih. Moderni sukobi se<br />
tako zavr{avaju.<br />
– Ste~e<strong>na</strong> su dragoce<strong>na</strong> iskustva. Posebno<br />
u komandovawu multi<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnim<br />
s<strong>na</strong>gama i koordi<strong>na</strong>ciji slo`enih aktivnosti u kriznim podru~jima<br />
– <strong>na</strong>gla{ava major Tomasen.<br />
I <strong>na</strong>{i lekari ispunili su svoju jednomese~nu misiju. Mo-<br />
`da }e se uskoro sa Norve`anima ponovo <strong>na</strong>}i u Avganistanu<br />
ili nekoj drugoj mirovnoj operaciji, a obaveza im je, <strong>na</strong>jpre, da<br />
ste~e<strong>na</strong> z<strong>na</strong>wa i iskustva prenesu kolegama u zemqi.<br />
Rastajemo se sa wima, uz dogovor da pri~u <strong>na</strong>stavimo u Beogradu.<br />
Na povratku do Bardufosa svratili smo u Narvik, jednu od<br />
<strong>na</strong>jve}ih norve{kih luka (posle Osla, Berge<strong>na</strong> i Tronhejma), preko<br />
koje se izvozi gvozde<strong>na</strong> ruda iz [vedske.<br />
Za vreme Drugog svetskog rata taj grad<br />
bio je steci{te brojnih zato~enika Vermahta.<br />
Iskreno smo se obradovali Lovlandovoj<br />
ponudi da obi|emo Spomenobele`je<br />
logora{ima, iako je ve} bilo<br />
prili~no kasno. Sumrak se polako <strong>na</strong>vla-<br />
~io <strong>na</strong> obalu norve{kog mora, sne`ne vrhove<br />
gle~era i idili~ne ku}e crvene, bele<br />
i `ute boje.<br />
Spomenik srpskim logora{ima, <strong>na</strong>`alost,<br />
nismo <strong>na</strong>{li, ali smo se, ipak, poklonili<br />
senima francuskih i norve{kih<br />
stradalnika iz Drugog svetskog rata. Norve`ani<br />
su veoma ponosni <strong>na</strong> taj deo svoje<br />
istorije, jer Hitler je upravo <strong>na</strong> podru~ju<br />
severne Norve{ke do`iveo prvi poraz.<br />
Slavoqub M. MARKOVI] i<br />
Sawa SAVI]<br />
28<br />
15. april 2005.
Ministar odbrane posetio Vojnu ustanovu ”Kara|or|evo”<br />
SOCIJALNI PROGRAM<br />
I OTPIS DUGOVA<br />
Ministar odbrane Srbije i Crne<br />
Gore Zoran Stankovi} posetio je 1. aprila<br />
Vojnu ustanovu ”Kara|or|evo”, po tre-<br />
}i put od kako je <strong>na</strong> ~elu Ministarstva,<br />
kako bi sagledao stepen realizacije zadataka<br />
<strong>na</strong> re{avawu <strong>na</strong>gomilanih problema<br />
u toj ustanovi.<br />
U razgovorima sa poslovodstvom ministar<br />
Stankovi} je zahtevao konkretne<br />
predloge za prevazila`ewe problema.<br />
Obra}aju}i se zaposlenima me|u kojima<br />
je wih 150 do 200 u vi{ednevnoj obustavi<br />
rada, on je <strong>na</strong>javio da }e u saradwi sa<br />
Vladom Srbije biti realizovan socijalni<br />
program za zbriwavawe 273 prekobroj<strong>na</strong><br />
radnika i otpis dugova po osnovu<br />
poreza i doprinosa dr`avi, te da }e <strong>na</strong>stojati<br />
da se obezbede sredstva za isplatu<br />
zaostalih primawa.<br />
Ministar Stankovi} je tako|e <strong>na</strong>javio<br />
da }e li~no biti <strong>na</strong> ~elu tima za re-<br />
{avawe statusa vojnodohodovnih ustanova.<br />
Prema re~ima zastupnika direktora<br />
majora Borivoja Mladenovi}a, u Vojnoj<br />
ustanovi ”Kara|or|evo” trenutno ima<br />
467 zaposlenih. Ukupni dugovi su oko 414<br />
milio<strong>na</strong> di<strong>na</strong>ra bez dospelih kamata, a<br />
potra`ivawa su ne{to ve}a od 30 milio<strong>na</strong><br />
di<strong>na</strong>ra. Radnici ve} pet godi<strong>na</strong> ne dobijaju<br />
redov<strong>na</strong> li~<strong>na</strong> primawa. Umesto<br />
plata primaju vrednosne bonove za koje<br />
uzimaju robu u prodavnicama Ustanove.<br />
S. M. M.<br />
RAD SEKTORA ZA MATERIJALNE RESURSE<br />
Pukovnik Branko \edovi}, pomo}nik<br />
ministra odbrane za materijalne resurse,<br />
upoz<strong>na</strong>o je ministra dr Zora<strong>na</strong> Stankovi}a<br />
sa problemima koji optere}uju svakodnevne<br />
zadatke sastava logistike. Posebno je istakao<br />
pote{ko}e zbog lo{e popune organizacionih<br />
celi<strong>na</strong> Sektora kvalitetnim ka-<br />
NAGRADA ZA ”POMAK 2”<br />
Dru{tvo za informatiku Srbije<br />
dodelilo je 7. aprila plakete i pohvale<br />
Dru{tva za izvanredne doprinose u<br />
razvoju informatike u 2006. godini.<br />
Dobitnik pohvale je, pored ostalih, i<br />
pukovnik Ivo Brajevi} za ”POMAK 2” –<br />
Informacioni sistem za izve{tavawe<br />
iz materijalnog kwigovodstva iz Vojske<br />
Srbije i Crne Gore.<br />
drom, nedostatka fi<strong>na</strong>nsijskih sredstava<br />
za logisti~ku podr{ku jedinica i ustanova<br />
Vojske i ote`anog ~uvawa vi{ka <strong>na</strong>oru`awa<br />
i vojne opreme. Od 3,2 milijarde odobrenih<br />
rashoda, kako ka`e pukovnik \edovi},<br />
Sektor je ve} realizovano 1,3 milijarde.<br />
U proteklom vremenu ostvare<strong>na</strong> je<br />
me|u<strong>na</strong>rod<strong>na</strong> logisti~ka, vojnoekonomska i<br />
<strong>na</strong>u~notehnolo{ka saradwa sa 32 zemqe.<br />
Tokom sastanka ministru odbrane su<br />
prezentovani programski paketi iz dome<strong>na</strong><br />
Informacionih sistema logisti~ke podr{ke,<br />
koje su kreirali pripadnici Sektora<br />
za materijalne resurse – Pomak 2 i<br />
Apoteka.<br />
Ministar odbrane razgovarao je i sa<br />
stare{i<strong>na</strong>ma Uprave za s<strong>na</strong>bdevawe Ministarstva.<br />
V. P.<br />
UKRATKO<br />
PREKVALIFIKACIJA<br />
OFICIRA<br />
Peti ciklus prekvalifikacije oficira<br />
za civil<strong>na</strong> zanimawa u okviru programa<br />
Prisma po~eo je sa radom 3. aprila u Centru<br />
za obuku pri Fakultetu organizacionih<br />
<strong>na</strong>uka u Beogradu.<br />
Velika Britanija je do<strong>na</strong>tor Petog ciklusa<br />
prekvalifikacije koji }e poha|ati sto<br />
polaznika.<br />
Uspe{nu obuku oficirima po`eleli su<br />
<strong>na</strong>~elnik Uprave za kadrove general-major<br />
Slobodan Tadi} i vojni izaslanik Velike<br />
Britanije u SCG pukovnik Sajmon<br />
Vandeler.<br />
I u Centru za obuku Ni{, pri Ma{inskom<br />
fakultetu u tom gradu, po~ela je prekvalifikacija<br />
druge grupe od 100 oficira<br />
VSCG za civil<strong>na</strong> zanimawa. Polaznike<br />
su pozdravili i po`eleli im uspeh u obuci<br />
<strong>na</strong>~elnik Uprave za kadrove Ministarstva<br />
odbrane general-major Slobodan Tadi},<br />
vojni ata{e Kraqevine Holandije u SCG<br />
pukovnik Jan van den Elsen, prorektor<br />
Univerziteta u Ni{u Miroqub Bogdanovi},<br />
dekan Ma{inskog fakulteta Zoran<br />
Bori~i} i me<strong>na</strong>xer Centra za obuku Miroslav<br />
Trojanovi}.<br />
Prekvalifikaciju ove grupe fi<strong>na</strong>nsira<br />
Ministarstvo inostranih poslova Kraqevine<br />
Holandije, a poma`u brojne institucije<br />
ukqu~ene u program zbriwavawa vi{ka<br />
vojnog kadra. Obuka <strong>na</strong> Ma{inskom fakultetu<br />
u Ni{u bazira<strong>na</strong> je <strong>na</strong> samostalnoj izradi<br />
projekata uz pomo} mentora, ali i <strong>na</strong><br />
razradi projekata dobijenih od potencijalnih<br />
poslodavaca.<br />
A. A. i Z. M.<br />
PRVOMAJSKI<br />
URANAK<br />
Voj<strong>na</strong> ustanova ”Kara|or|evo”, pod<br />
pokroviteqstvom Ministarstva odbrane,<br />
i ove godine organizuje tradicio<strong>na</strong>lni<br />
prvomajski ura<strong>na</strong>k.<br />
Doga|aj da<strong>na</strong> bi}e kowi~ke trke, koje<br />
}e se prvog majskog da<strong>na</strong> odvijati od 12 do<br />
17 ~asova. Za posetioce }e biti organizovan<br />
i bogat kulturno-zabavni program.<br />
U skladu sa tradicijom glav<strong>na</strong> atrakcija<br />
bi}e vo pe~en <strong>na</strong> ra`wu i pasuq iz vojni~kog<br />
kaza<strong>na</strong>. Ulaz za posetioce je slobodan.<br />
Kapmerima je obezbe|en prostor za<br />
podizawe {atora bez <strong>na</strong>dok<strong>na</strong>de, dok }e<br />
onima koji budu no}ili u kamp-prikolicama<br />
biti <strong>na</strong>pla}e<strong>na</strong> usluga prikqu~ka <strong>na</strong><br />
struju i drva za lo`ewe. Pripadnici Ministarstva<br />
odbrane i VSCG mo}i }e, uz<br />
<strong>na</strong>ro~iti popust, da rezervi{u sme{taj i<br />
u ~vrstim objektima.<br />
Potrebne informacije mogu se dobiti<br />
<strong>na</strong> telefon 021/ 765-222 i 22-057.<br />
29
JEDINICE<br />
OBUKA U PRVOJ<br />
OKLOPNOJ BRIGADI<br />
TENK NIJE<br />
Otkako je vojni rok<br />
skra}en, izra`enije je<br />
optere}ewe vojnika<br />
tokom obuke. Stare{ine<br />
su svesne da je<br />
u vremenu koje se meri<br />
danima veoma te{ko<br />
pripremiti mlade qude<br />
da koriste tenk<br />
kao mo}no borbeno<br />
sredstvo, a da ga<br />
pri tom nikada ranije<br />
nisu ni videli.<br />
30<br />
Uspe{nim izvo|ewem planskih ga|awa iz <strong>na</strong>oru`awa oklopnih i mehanizovanih<br />
jedinica <strong>na</strong> automatizovanom tenkovskom streli{tu ”Ore{ac” brojne<br />
generacije vojnika Prve oklopne brigade zavr{avaju po~etni deo svog<br />
obu~avawa za du`nosti ni{anxija operatera u tenku i borbenom vozilu<br />
pe{adije. Ostvareni rezultati nedavnih ga|awa oceweni su vrlo dobrom<br />
ocenom, {to govori da je i obu~avawem po novom <strong>na</strong>stavnom programu za<br />
vojni rok koji traje {est meseci mogu}e posti}i zadovoqavaju}e domete.<br />
– Na ukupno {es<strong>na</strong>est pripremnih i {kolskih ga|awa koje smo izveli sa<br />
vojnicima decembarske generacije iz tenkovskih i mehanizovanih ~eta pokazalo<br />
se da se i u ote`anim uslovima obuka u Prvoj oklopnoj brigadi izvodi <strong>na</strong><br />
primeran <strong>na</strong>~in – ka`e komandant jednog od oklopnih bataqo<strong>na</strong> te brigade major<br />
Qubi{a Kojadinovi}.<br />
Posle izvedenih ga|awa, <strong>na</strong>jzadovoqniji su bili vojnici koji su upravo<br />
do`iveli vatreno kr{tewe kao ni{anxije u tenkovima i borbenim vozilima<br />
pe{adije.<br />
– Pre vojske studirao sam <strong>na</strong> Fakultetu civilne odbrane. Ima dosta dodira<br />
izme|u oblasti kojima se bavimo <strong>na</strong> fakultetu i onoga sa ~ime sam se<br />
sreo tokom slu`ewa vojnog roka, jer oboje spadaju u sistem odbrane. Toliko su<br />
povezani da su studenti mog fakulteta nekada ~ak bili oslobo|eni slu`ewa<br />
vojnog roka – ka`e razvodnik Sa{a Su<strong>na</strong>jko iz Beograda, i<strong>na</strong>~e student <strong>na</strong><br />
Smeru civilne za{tite i za{tite `ivotne sredine.<br />
Wegov kolega, Aleksandar Mari} iz Stepojevca, jedva ~eka bojno ga|awe<br />
<strong>na</strong> poligonu <strong>na</strong> Pasuqanskim livadama. I wemu je to <strong>na</strong>jzanimqiviji deo obuke.<br />
– Nije mi te`ak sam teren, a <strong>na</strong>ro~ito volim ga|awa. Jedino {to mi je<br />
<strong>na</strong>porno jeste da pri polasku i odlasku spakujem svu neophodnu opremu – tvrdi<br />
Aleksandar.<br />
15. april 2006.
[ALA<br />
Jo{ jedan od <strong>na</strong>jboqih ni{anxija operatera u tenku je \or-<br />
|e Vu~kovi}, Kragujev~anin ro|en 1984. godine. Taj mladi} imao<br />
je posao pre vojske, radio je ve} dve godine i kako se prise}a,<br />
mislio je da je vojska za wega gubqewe vreme<strong>na</strong>. Me|utim, sada<br />
ka`e da je promenio mi{qewe.<br />
Snimio Radovan POPOVI]<br />
– Da nisam do{ao u vojsku, nikad ne bih imao priliku da<br />
pucam sa bojnom municijom. Ne z<strong>na</strong>m {ta je presudilo da tako<br />
dobro ga|am, vid mi nije toliko dobar, ali verovatno imam dobru<br />
koordi<strong>na</strong>ciju pokreta i zato je sve bilo kako treba.<br />
Iz perspektive vojnika, posebno onih kojima vojni~ke ve-<br />
{tine idu od ruke, izgleda da je obuku relativno lako savladati.<br />
Niko od wih ne pomiwe neke bitnije probleme u <strong>na</strong>stavi.<br />
No, stare{ine izvo|a~i obuke ipak imaju <strong>na</strong>jboqi uvid u to {ta<br />
je sve potrebno uraditi da bi ti momci uop{te iza{li <strong>na</strong> teren<br />
i tamo izveli sva ga|awa predvi|e<strong>na</strong> programom obuke.<br />
– Osnovni problemi su malobrojno stawe vojni~kog sastava<br />
i skra}eni period za obuku. Iste obaveze imali smo ranije<br />
sa 40 vojnika u tenkovskoj ili preko stotinu vojnika u mehanizovanoj<br />
~eti, kada smo mogli da odvojimo neke vojnike za stra-<br />
`u, po`arstva i de`urstva i da se proces obuke zavr{i kvalitetno<br />
i u roku. S druge strane, do skora je ra|eno po programu<br />
koji predvi|a oko ~etiri i po meseca obuke pred ga|awe, a sada<br />
pro|e svega mesec da<strong>na</strong> od prvog susreta vojnika s borbenim<br />
vozilom do ga|awa – obja{wava komandir voda u mehanizovanoj<br />
~eti poru~nik Mladen Baloti}.<br />
Mnogo pa`we se, po re~ima mla|ih stare{i<strong>na</strong>, mora posvetiti<br />
onima koji “kaskaju” za ostalima tokom obuke. Nema se<br />
vreme<strong>na</strong> za ponovno odra|ivawe tema, nego se z<strong>na</strong>wa i ve{tine<br />
vojnika popravqaju do nivoa kojim se zadovoqavaju postavqeni<br />
kriterijumi do vreme<strong>na</strong> predvi|enog za ga|awa. Mora se<br />
ispo{tovati broj ~asova, jer <strong>na</strong> primer temu od 30 ~asova po<br />
starom programu sada treba svesti <strong>na</strong> svega deset.<br />
Komandir tenkovske ~ete u jednom od oklopnih bataqo<strong>na</strong><br />
kapetan Vitomir Kiproski ka`e da su pomenuti problemi u obuci<br />
<strong>na</strong>ro~ito zao{treni kod prve generacije vojnika koja se obu~ava<br />
po novom programu.<br />
Ulazni podaci vojnika koji<br />
pristi`u u jedinicu nisu<br />
ba{ ohrabruju}i, jer ima i<br />
onih sa krimi<strong>na</strong>lnom pro-<br />
{lo{}u, u slaboj su fizi~koj<br />
kondiciji, i mali je<br />
broj onih koji poseduju tehni~ko<br />
obrazovawe potrebno<br />
za rod oklopnih i mehanizovanih<br />
jedinica.<br />
– Tek posle mesec i po da<strong>na</strong><br />
vojnik stvarno vidi tenk.<br />
Ovi momci koji su upravo<br />
ga|ali bili su u tenku dvadesetak<br />
da<strong>na</strong>, a <strong>na</strong>kon jo{<br />
Major Qubi{a Kojadinovi}<br />
mesec da<strong>na</strong> i}i }e <strong>na</strong> bojno<br />
ga|awe. Ako imamo u vidu<br />
da podoficir koji se {koluje devet meseci, tek po po~etku slu`be<br />
po~iwe da detaqnije u~i sve ono {to mora da z<strong>na</strong> o tenku, jasno<br />
je da je to vreme kratko – ka`e kapetan Kiproski.<br />
A kako ekonomisati u procesu obuke koja nosi velike tro-<br />
{kove<br />
– Po{to je materijal<strong>na</strong> baza suvi{e slaba, pripremom i<br />
organizacijom obuke posti`emo da obuka ne trpi. Nemamo<br />
sredstava da popravimo deo tre<strong>na</strong>`era koji su <strong>na</strong>m od neprocewive<br />
vrednosti. Zato se obuka izvodi <strong>na</strong> samom borbenom<br />
sredstvu odnosno tenku – ka`e zamenik komandanta oklopnog<br />
bataqo<strong>na</strong> kapetan prve klase Sa{a Anti}.<br />
Pozitivni pomaci de{avaju se trudom samih stare{i<strong>na</strong><br />
koji planiraju i izvode obuku. Komanda jedinice nedavno je<br />
uspela da osposobi sobni poligon za ga|awe koji dugo nije bio<br />
u funkciji i sada se ve`be u ga|awu izvode u sobnom poligonu.<br />
Time je donekle olak{ano uve`bavawe ni{anxija {to pokazuju<br />
i dobri rezultati sa ga|awa <strong>na</strong> poligonu “Ore{ac”.<br />
Aleksandar ANTI]<br />
31
OBUKA<br />
[KOLOVAWE PILOTA<br />
BORBENE AVIJACIJESKUP<br />
DUGOTRAJAN<br />
I RIZI^AN<br />
PROCES<br />
Svaki propust u {kolovawu pilota, pre ili kasnije,<br />
mo`e biti uzrok te{kih posledica, prvenstveno zbog<br />
slabije osposobqenosti leta~kog kadra i ni`eg<br />
stepe<strong>na</strong> gotovosti jedinica avijacije za izvr{ewe<br />
<strong>na</strong>menskih zadataka. To neretko izaziva te`e<br />
posledice – gubitak qudskih<br />
`ivota. Jedan od <strong>na</strong>jva`nijih puteva<br />
da se izbegnu ne`eqene posledice jeste<br />
kvalitet<strong>na</strong> leta~ka obuka.<br />
32<br />
15. april 2006.
Osim odgovaraju}eg <strong>na</strong>stavnog kadra i dobro osmi{qenog<br />
pla<strong>na</strong> i programa, {kolovawe pilota borbene avijacije<br />
zahteva i odgovaraju}a <strong>na</strong>stav<strong>na</strong> sredstva, pre svega kvalitetan<br />
{kolski avion, koji je, bez sumwe, jedan od kqu~nih<br />
faktora uspe{nog osposobqavawa pilota.<br />
Naime, {kolski avion je <strong>na</strong>menski gra|en ili adaptiran<br />
vazduhoplov za obuku pilota i ostalog leta~kog osobqa. To je,<br />
<strong>na</strong>~elno, dvosed sa ugra|enim dvostrukim komandama. Da<strong>na</strong>s u<br />
svetu postoji veliki broj razli~itih tipova {kolskih avio<strong>na</strong>,<br />
koji se <strong>na</strong>j~e{}e razvrstavaju prema vrsti pogonske grupe (klip<strong>na</strong>,<br />
turboelis<strong>na</strong> i mlaz<strong>na</strong>) i prema fazi leta~ke obuke u kojoj se<br />
upotrebqavaju. Treba imati u vidu da se {kolovawe borbenih<br />
pilota odvija u etapama, jer zbog razumqivih razloga budu}eg<br />
pilota nije odmah mogu}e staviti u kabinu borbenog avio<strong>na</strong> i<br />
poslati ga <strong>na</strong> zadatak. Faze leta~ke obuke su veoma sli~ne u<br />
svim vojnim sistemima koji se bave obukom pilota. To su faza<br />
po~etne, osnovne, <strong>na</strong>predne/prelazne i borbene obuke.<br />
OBUKA PO FAZAMA<br />
Po~et<strong>na</strong> leta~ka obuka jeste faza u kojoj u~enik pilot treba<br />
da stekne prva iskustva u upravqawu vazduhoplovom i da se<br />
prilagodi uslovima letewa. U toj fazi, <strong>na</strong>kon 10 do 15 ~asova<br />
<strong>na</strong>leta provodi se osnov<strong>na</strong> selekcija, kako bi se pouzdano procenila<br />
podobnost kandidata za letewe. Dobrom selekcijom smawuje<br />
se broj kandidata koji otpadaju tokom kasnijih, osetno skupqih<br />
faza obuke.<br />
Osnov<strong>na</strong> leta~ka obuka obuhvata sadr`aje koji u~eniku pilotu<br />
omogu}avaju da stekne temeqne ve{tine upravqawa i vo|ewa<br />
vazduhoplova u prostoru. Program sadr`i osnovno, akrobatsko<br />
i <strong>na</strong>vigacijsko letewe, a po`eqno je da sadr`i i osnove grupnog<br />
i instrumentalnog letewa. Nalet u toj fazi iznosi 80 do 130<br />
sati, {to je blizu polovine ukupnog <strong>na</strong>leta tokom obuke.<br />
Napred<strong>na</strong>/prelaz<strong>na</strong> leta~ka obuka sprovodi se sa ciqem da<br />
student pilot, pored usavr{avawa sadr`aja osnovne obuke, ovlada<br />
instrumentalnim i no}nim letewem. U toj fazi po~iwe se i sa<br />
osnovnom borbenom obukom, koja ukqu~uje dejstvo <strong>na</strong> {kolskom<br />
poligonu. Nalet iznosi od 90 do 130 sati, <strong>na</strong>j~e{}e <strong>na</strong> mlaznom<br />
{kolsko-borbenom avionu, ~ije su osobine veoma sli~ne pravim<br />
borbenim avionima, ali – uz osetno ni`u cenu eksploatacije.<br />
Borbe<strong>na</strong> (<strong>na</strong>menska) obuka jeste specijalisti~ko osposobqavawe.<br />
Provodi se <strong>na</strong>j~e{}e u jedinici i <strong>na</strong> <strong>na</strong>menskom tipu<br />
– ta~nije <strong>na</strong> borbenim avionima dvosedima kojima su <strong>na</strong>oru`ane<br />
jedinice prve linije.<br />
Iz <strong>na</strong>vedenog mo`e da se uo~i da do dolaska u borbenu jedinicu<br />
i preobuke <strong>na</strong> <strong>na</strong>menski tip avio<strong>na</strong> mladi pilot ostvari<br />
od 180 do 270 sati <strong>na</strong>leta. Naravno, to su sistemi koji se<br />
ozbiqno bave obukom i koji ne `ele da prave kompromise sa<br />
bezbedno{}u letewa i borbenim osposobqewem pilota.<br />
Zadovoqewe tih uslova, uz {to ekonomi~niju obuku, problem<br />
je kojim se bave brojni eksperti u toj oblasti {irom sveta.<br />
Wihova razmatrawa umnogome se bave istra`ivawem kombi<strong>na</strong>cije<br />
{kolskih avio<strong>na</strong> koji }e se upotrebqavati u obuci.<br />
Problem postaje utoliko slo`eniji kada {kolski avioni ne treba<br />
da slu`e samo kao sredstvo za osposobqavawe pilota ve} i<br />
za tre<strong>na</strong>`u velikog broja pilota, koji zbog problema sa gorivom<br />
ili resursima nisu u stawu da aktivno lete <strong>na</strong> borbenim avionima<br />
prve linije. Zato u odre|enim slu~ajevima nije pretenciozno<br />
re}i da ovakva vrsta vojnih avio<strong>na</strong> mo`e da ima veliki z<strong>na</strong>-<br />
~aj za opsta<strong>na</strong>k i funkcionisawe jednog vazduhoplovstva.<br />
U obuci pilota, kao {to je re~eno, koristi se vi{e avio<strong>na</strong>,<br />
sa razli~itim pogonskim grupama i letnim odlikama. To je<br />
nu`no jednostavno zato {to mladi pilot, bez obzira <strong>na</strong> prirodne<br />
predispozicije, ne mo`e odmah, posle samo nekoliko letova<br />
<strong>na</strong> malom klipnom avionu, da ukroti borbenu letelicu koja se<br />
za desetak sekundi odvaja od zemqe brzinom ve}om od 300 kilometara<br />
<strong>na</strong> ~as. Jednostavno, to bi bilo kao kada biste novope-<br />
~enog voza~a juga 45 stavili za volan por{ea i poslali <strong>na</strong> auto-trke.<br />
Dakle, po{tovawe principa postupnosti jedan je od<br />
uslova kvalitetne i bezbedne leta~ke obuke.<br />
PRVA LETA^KA ISKUSTVA<br />
Da<strong>na</strong>s u svetu budu}i piloti svoja prva leta~ka z<strong>na</strong>wa sti~u<br />
<strong>na</strong> klipno-elisnim avionima. [kolski avioni u toj, po~etnoj fazi<br />
obuke, odnosno selekciji, slu`e da se utvrdi da li kandidati<br />
koji `ele da se bave leta~kim pozivom imaju prirodne predispozicije<br />
i smisao za bavqewe tim zahtevnim pozivom. Lete}i <strong>na</strong><br />
klipno-elisnim avionima, iskusni instruktori }e ve} <strong>na</strong>kon nekih<br />
10 do 15 sati provedenih u vazduhu proceniti da li kandidat<br />
G4 super galeb – Snimio Slavi{a VLA^I]<br />
33
Super Tukano<br />
poseduje dobru koordi<strong>na</strong>ciju pokreta i potrebnu brzinu reagovawa,<br />
zatim kako se s<strong>na</strong>lazi u nestandardnim polo`ajima avio<strong>na</strong>,<br />
kako se orijenti{e u prostoru, itd. Pravilan odabir budu-<br />
}ih pilota je veoma bitan, jer je fi<strong>na</strong>nsijski pogubno da nepodoban<br />
kandidat do|e do vi{ih stepe<strong>na</strong> obuke (gde je ~as letewa<br />
z<strong>na</strong>tno skupqi) i da se tek tada utvrdi da ne mo`e da savlada leta~ku<br />
obuku <strong>na</strong> skupqim borbenim avionima.<br />
Najkra}e re~eno, u ovoj fazi se, osim iskusnih instruktora,<br />
tra`i klipni {kolski avion mawih brzi<strong>na</strong> (raspo<strong>na</strong> od 100<br />
do 250 km/h), sa stajnim trapom koji se ne uvla~i, koji ne}e biti<br />
niti komplikovan niti prejednostavan za letewe i koji }e,<br />
istovremeno, omogu}iti dobru procenu kandidata po svim elementima<br />
po kojima se bira budu}i pilot. Tipi~ni predstavnici<br />
te grupe avio<strong>na</strong> jesu nema~ki grob 115, britanski T-67, {vedski<br />
MFI 17 i ~e{ki zlin 242.<br />
Posebnu podgrupu klipno-elisnih {kolskih avio<strong>na</strong> ~ine<br />
avioni sa ne{to s<strong>na</strong>`nijom pogonskom grupom (preko 200 kW) i<br />
uvla~e}im stajnim trapom. To su italijanski SF 260, ruski JAK-<br />
52, ~ileanski T-35 pilan i doma}a lasta. Dijapazon wihove upotrebe<br />
ne zavr{ava se selektivnim letewem, ve} je pro{iren i<br />
<strong>na</strong> osnovnu leta~ku obuku.<br />
Kandidati koji uspe{no savladaju selekciju <strong>na</strong>stavqaju sa<br />
osnovnom leta~kom obukom. U pojedinim vazduhoplovstvima o<strong>na</strong><br />
se, kao {to je pomenuto, <strong>na</strong>stavqa <strong>na</strong> istom tipu avio<strong>na</strong> koji se<br />
upotrebqava <strong>na</strong> selekciji, {to je z<strong>na</strong>tno ekonomi~nije, ali i<br />
mawe produktivno posmatrano sa aspekta kvaliteta leta~a koji<br />
se {koluju. U ve}em broju slu~ajeva, {to se <strong>na</strong>ro~ito uo~ava u<br />
razvijenim vazduhoplovstvima (SAD, Velika Britanija, Francuska),<br />
obuka se <strong>na</strong>stavqa <strong>na</strong> turboelisnim {kolskim avionima.<br />
To su, u stvari, mlazni avioni <strong>na</strong> kojima se energija gasova,<br />
oslobo|e<strong>na</strong> u komori sagorevawa mlaznog motora, prenosi preko<br />
reduktora <strong>na</strong> elisu, ostvaruju}i time ¾ ukupne sile potiska<br />
(vu~e), dok se ¼ ostvaruje dejstvom mlaza. Takav {kolski avion<br />
ima <strong>na</strong>jboqi odnos potro{we goriva i letnih osobi<strong>na</strong> <strong>na</strong> brzi<strong>na</strong>ma<br />
do 600 km/h. S<strong>na</strong>ga tih motora kre}e se od 559 do 820<br />
kW i oni omogu}avaju raspon brzi<strong>na</strong> od 450 do 600 km/h, brzinu<br />
pewawa od 12 do 20 m/s i plafon leta od 12.000 metara.<br />
Prema tim osobi<strong>na</strong>ma veoma su sli~ni pojedinim lovcima iz<br />
Drugog svetskog rata.<br />
STICAWE ZRELOSTI<br />
Konstrukcija turboelisnih avio<strong>na</strong> je dovoqno ~vrsta da mogu<br />
da podnesu ve}a G preoptere}ewa i izvo|ewe slo`enijih akrobatskih<br />
figura, ~ijim se izvo|ewem izgra|uje leta~ko samopouzdawe.<br />
Radi bezbednosti letewa izbaciva sedi{ta su postala<br />
sastavni deo opreme. Uglavnom su postavqe<strong>na</strong> jedno iza drugog<br />
(tandem raspored), a uobi~ajeno je da zadwe sedi{te bude izdignuto<br />
radi boqe preglednosti <strong>na</strong>stavnika letewa. Anti-g i kiseoni~ki<br />
sistem tako|e su sastavni deo opreme. Osim fizikalnih<br />
prednosti kojima se smawuje stepen zamora pilota, anti-g oprema<br />
i kiseoni~ki sistem <strong>na</strong>laze se u svakom savremenom borbenom<br />
avionu, pa je zato dobro da se student pilot {to ranije <strong>na</strong>vikne<br />
<strong>na</strong> no{ewe kacige, upotrebu kiseoni~ke maske i <strong>na</strong>duvavawe<br />
anti-g odela. Digitalni displeji, kao i HOTAS komande (ruke<br />
<strong>na</strong> palici i gasu), postaju standard i <strong>na</strong> turboelisnim avionima.<br />
Time se stvara rad<strong>na</strong> atmosfera tipi~<strong>na</strong> za kabine borbenih<br />
avio<strong>na</strong>, {to je tako|e eleme<strong>na</strong>t po`eqan u obuci.<br />
Turboelisni avioni predstavqaju idealnu stepenicu za prelazak<br />
<strong>na</strong> mlazne avione koji se koriste u posledwim fazama obuke.<br />
Wihovi resursi su veliki, a ce<strong>na</strong> sata leta je nez<strong>na</strong>tno ve}a<br />
u odnosu <strong>na</strong> klipno-elisne {kolske avione. Tako|e, u <strong>na</strong>oru`anoj<br />
varijanti mogu uspe{no da se upotrebqavaju kao laki borbeni<br />
avioni za blisku vazduhoplovnu podr{ku, borbu protiv helikoptera<br />
i bespilotnih letelica, <strong>na</strong>vo|ewe <strong>na</strong> ciq drugih vrsta avijacije,<br />
i sli~no. Zbog svoje ekonomi~nosti s vremenom su iz faze<br />
osnovne leta~ke obuke potisnuli mlazne {kolske avione prve generacije,<br />
kao {to su to bili CM-170 magister, L-29, T-37, xet<br />
provost i MB 326. Ono {to tako|e treba da se <strong>na</strong>pomene jeste<br />
da po svojim letnim osobi<strong>na</strong>ma turboelisni avioni ne zaostaju<br />
mnogo za <strong>na</strong>vedenim {kolskim mlaznim avionima.<br />
Tipi~ni predstavnici turboelisne kategorije {kolskih<br />
avio<strong>na</strong> jesu {vajcarski pilatus PC-9, brazilski embraer tukano,<br />
ju`nokorejski KT-1, poqski orlik i ameri~ki T-6A teksan (izveden<br />
iz PC-9).<br />
Kao glav<strong>na</strong> ma<strong>na</strong> turboelisnih avio<strong>na</strong> <strong>na</strong>vodi se relativno<br />
visoka <strong>na</strong>bav<strong>na</strong> ce<strong>na</strong> u odnosu <strong>na</strong> klipne {kolske avione. Ta relacija<br />
ide i do 1:10, {to z<strong>na</strong>~i da za jednog pilatusa PC-9 mo`e<br />
da se <strong>na</strong>bavi 10 avio<strong>na</strong> tipa SF 260 ili lasta. Taj podatak oslikava<br />
jednu od osnovnih nedoumica u odre|ivawu modela obuke<br />
borbenih pilota, posebno kada je re~ o vazduhoplovstvu sa tawim<br />
buxetom.<br />
Najve}a ma<strong>na</strong> turboelisnih {kolskih avio<strong>na</strong> jeste nemogu}-<br />
nost postizawa velikih <strong>na</strong>padnih uglova, {to je potrebno da bi<br />
se u~enici piloti {to pre <strong>na</strong>vikli <strong>na</strong> po<strong>na</strong>{awe savremenih<br />
borbenih avio<strong>na</strong> koji mogu da lete <strong>na</strong> <strong>na</strong>padnim uglovima ve}im<br />
od 30°. Isto tako, zbog toga {to su konstruisani za brzine do<br />
600 km/h, ovi avioni imaju relativno debele aeroprofile, pa<br />
im je brzi<strong>na</strong> okretawa oko uzdu`ne ose mawa nego kod borbenih<br />
avio<strong>na</strong>.<br />
Kako {kolski avion za vi{e stepene obuke mora u vazduhu<br />
da se po<strong>na</strong>{a {to sli~nije borbenom avionu, {to se izme|u<br />
ostalog o~ituje u prethodno <strong>na</strong>vedenim elementima – maksimalnoj<br />
brzini, maksimalno dozvoqenom <strong>na</strong>padnom uglu i brzini<br />
34<br />
15. april 2006.
okretawa oko uzdu`ne ose – jasno je da turboelisni<br />
avioni imaju limit upotrebe. Zbog toga se turboelisni<br />
{kolski avioni koriste samo za sticawe<br />
osnovnih i dela <strong>na</strong>prednih leta~kih ve{ti<strong>na</strong>, a<br />
slo`enija borbe<strong>na</strong> obuka izvodi se <strong>na</strong> mlaznim<br />
avionima koji imaju performanse mnogo sli~nije<br />
borbenim tipovima. Tako|e, aerodi<strong>na</strong>mi~ki posmatrano,<br />
elisa ograni~ava maksimalnu brzinu<br />
avio<strong>na</strong>, zbog ~ega ovi avioni verovatno nikada ne-<br />
}e u potpunosti mo}i da preuzmu ulogu mlaznih<br />
{kolskih avio<strong>na</strong>.<br />
FINALE NA MLAZWAKU<br />
Upravo zato, u fazi <strong>na</strong>predne/prelazne leta~ke<br />
obuke nema nedoumice o neophodnosti mlaznog<br />
{kolsko-borbenog avio<strong>na</strong> vi{ih performansi<br />
(britanski hok, francuski alfa xet, italijanski<br />
MB 339, {panski C-101 i doma}i G-4 supergaleb).<br />
Te`i se da uslovi leta <strong>na</strong> {kolskom avionu<br />
za prelaznu obuku budu {to sli~niji onima koji<br />
vladaju <strong>na</strong> borbenim avionima – posebno u sferi<br />
brzi<strong>na</strong> leta, G preoptere}ewa i <strong>na</strong>padnih uglova.<br />
Kao neke od okvirnih odlika tih avio<strong>na</strong> izdvajaju<br />
se krstare}a brzi<strong>na</strong>, koja se kre}e od 600 do 800<br />
km/h, brzi<strong>na</strong> uzdizawa do 30 m/s, plafon leta od<br />
12.000 m i dolet vi{e od 2.000 kilometara.<br />
Budu}i da su mlazni {kolski avioni posledwa<br />
stepenica sa koje student pilot prelazi za komande<br />
borbenog tipa, standard za te avione se tako|e<br />
mewa. Prvi korak u postizawu novog standarda<br />
jeste modifikacija ve} postoje}ih mlaznih tipova<br />
ugradwom ja~e pogonske grupe radi pove}awa<br />
odnosa potiska po jedinici te`ine i nove digitalne<br />
avionike, kako bi radno okru`ewe u kabini bilo<br />
{to sli~nije onom u borbenom tipu. Obimno se<br />
<strong>na</strong>dogra|uje postoje}a elektronska oprema, ukqu-<br />
~uju}i uvo|ewe tzv. ”staklenog“ kokpita, koji pod-<br />
Italijanski mlazwak M346<br />
Snimio Slavi{a VLA^I]<br />
Snimio Darimir BANDA<br />
Obuka stude<strong>na</strong>ta VA VSCG<br />
<strong>na</strong> avionu Utva 75
OBUKA<br />
razumeva dowe i gorwe prikaziva~e, HOTAS sistem komandi,<br />
kompjutere misije, imitatore radara, inercijalne i GPS sisteme<br />
<strong>na</strong>vigacije, i sli~no. Re~ je o standardu opreme <strong>na</strong>lik <strong>na</strong> <strong>na</strong>jsavremenije<br />
borbene avione. Ta oprema omogu}ava i obuku pilota<br />
za upotrebu <strong>na</strong>jsavremenijih, precizno vo|enih, ubojnih<br />
sredstava.<br />
Na tim principima <strong>na</strong>stale su usavr{ene verzije avio<strong>na</strong> hok<br />
(hok 127), L 39 (L 159) i MB 339 (MB 339 CD). S obzirom <strong>na</strong> veoma<br />
uspela konstruktiv<strong>na</strong> re{ewa doma}eg avio<strong>na</strong> G-4 supergaleb,<br />
prirodno je da i <strong>na</strong>{i stru~waci uveliko razmatraju modernizaciju<br />
te letelice u skladu sa savremenim trendovima.<br />
Me|utim, kategoriju mlaznih avio<strong>na</strong> <strong>na</strong>mewenih <strong>na</strong>prednoj/prelaznoj<br />
obuci ne reprezentuju samo stariji, ali usavr{eni<br />
modeli, ve} i potpuno nove konstrukcije, kao {to su italijanski<br />
M-346, ju`nokorejski T-50 i ruski JAK-130 (zvani~no prihva}en<br />
od strane ruskog RV) odnosno MiG-AT. U wihovom koncepcijskom definisawu<br />
primewe<strong>na</strong> su <strong>na</strong>jnovija aerodi<strong>na</strong>mi~ka i tehnolo{ka<br />
re{ewa kori{}e<strong>na</strong> kod savremenih lova~kih avio<strong>na</strong>, kao {to su<br />
krila i uvodnici vazduha prilago|eni letu <strong>na</strong> velikim <strong>na</strong>padnim<br />
36
uglovima i, <strong>na</strong>ravno, kabinski prostor opremqen modernom avionikom.<br />
Poseban kvalitet predstavqa adaptivni sistem elektri~nih<br />
komandi leta, koji omogu}ava da se letni kvaliteti i <strong>na</strong>~in reagovawa<br />
avio<strong>na</strong> prilago|avaju tokom obuke, shodno porastu nivoa<br />
z<strong>na</strong>wa i ve{ti<strong>na</strong> u~enika. Takav sistem komandi leta omogu}ava da<br />
se u domenu podzvu~nih brzi<strong>na</strong> simulira po<strong>na</strong>{awe odre|enih savremenih<br />
bobenih avio<strong>na</strong> i prakti~no ostvare “lete}i simulatori”<br />
`eqenih tipova operativnih avio<strong>na</strong> prve linije.<br />
Na taj <strong>na</strong>~in mo`e z<strong>na</strong>tno da se skrati vreme <strong>na</strong>menske obuke<br />
i obezbedi lak{i prelazak u~enika <strong>na</strong> bilo koji savremeni<br />
borbeni avion. Time se z<strong>na</strong>tno doprinosi racio<strong>na</strong>lizaciji i<br />
ekonomi~nosti sistema obuke – {to je imperativ u svim fazama<br />
osposobqavawa pilota.<br />
Pa ipak, kako se u praksi pokazuje, kvalitet {kolskog avio<strong>na</strong><br />
koji je realno jedan od <strong>na</strong>jbitnijih faktora uspe{nog {kolovawa<br />
vojnih pilota, nije uvek presudan za odre|ivawe modela<br />
{kolovawa. Na to uti~e i niz drugih ~inilaca koji nisu usko vezani<br />
za kvalitet {kolskog avio<strong>na</strong>.<br />
Zato }e u jednom od <strong>na</strong>rednih brojeva “Odbrane” biti vi-<br />
{e re~i o modelima {kolovawa pilota i <strong>na</strong>~inima <strong>na</strong> koji se,<br />
prema {kolskim avionima, iz<strong>na</strong>lazi <strong>na</strong>jefikasniji sistem obuke<br />
u specifi~nim okolnostima.<br />
Mr Slavi{a VLA^I]<br />
37
SARADWA<br />
REGIONALNI CENTAR<br />
ZA POMO] U KONTROLI<br />
I VERIFIKACIJI<br />
NAORU@AWA<br />
NOSILAC<br />
SARADWE U REGIONU<br />
Na{a zemqa, kao predsedavaju}a<br />
Me|u<strong>na</strong>rodne savetodavne grupe Regio<strong>na</strong>lnog<br />
centra za pomo}u u kontroli i verifikaciji<br />
<strong>na</strong>oru`awa (RACVIAC), posle godi<strong>na</strong><br />
uslovqavawa, nosilac je saradwe u regionu<br />
Ministarstvo odbrane SCG i Regio<strong>na</strong>lni centar za pomo} u verifikaciji<br />
i primeni kontrole <strong>na</strong>oru`awa – RACVIAC organizovali<br />
su 3. aprila u Beogradu sasta<strong>na</strong>k Me|u<strong>na</strong>rodne savetodavne<br />
grupe (Multi<strong>na</strong>tio<strong>na</strong>l Advisory Group – MAG) radi a<strong>na</strong>lize<br />
rada i definisawa budu}ih zadataka. Taj sasta<strong>na</strong>k je jedan od<br />
prvih multilateralnih me|u<strong>na</strong>rodnih skupova iz oblasti odbrane<br />
koji je odr`an u Beogradu. I ne samo to, Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora predsedava<br />
radom MAG tokom ove godine, a predsedavaju}i je zamenik<br />
<strong>na</strong>~elnika General{taba Vojske SCG general-major Zdravko Pono{,<br />
{to u ovom trenutku nosi z<strong>na</strong>~ajnu politi~ku poruku.<br />
Posle godi<strong>na</strong> uslovqavawa <strong>na</strong>{a zemqa je u situaciji da bude<br />
nosilac saradwe u regionu, ”uz mogu}nost da se <strong>na</strong>{a re~ <strong>na</strong> tako<br />
velikom forumu saslu{a“, kako je to <strong>na</strong>glasila pomo}nik ministra<br />
odbrane za politiku odbrane Sne`a<strong>na</strong> Samarxi}-Markovi}.<br />
Na sastanku MAG u Beogradu razgovaralo se o kqu~nim oblastima<br />
rada: kontroli <strong>na</strong>oru`awa, merama izgradwe poverewa i<br />
bezbednosti i novoj oblasti rada tog centra – konverziji odbrane<br />
(preobuka vi{ka perso<strong>na</strong>la, konverzija baza i restrukturisawe<br />
vojne industrije). U tim oblastima Regio<strong>na</strong>lni centar }e sara|ivati<br />
i sa ostalim regio<strong>na</strong>lnim inicijativama. Pored toga, dogovoreno je<br />
da }e RACVIAC ubudu}e pomagati u reformi sektora bezbednosti u<br />
zemqama regio<strong>na</strong>.<br />
Na osnovu upitnika u kojem su se zemqe ~lanice izjasnile o budu}oj<br />
ulozi Regio<strong>na</strong>lnog centra zakqu~eno je da <strong>na</strong>jve}i broj ~lanica<br />
smatra da taj Centar treba da se razvija kao forum za regio<strong>na</strong>lni<br />
dijalog i da bi trebalo da ima intenzivniju saradwu sa<br />
Evropskom unijom i Severnoatlatskim savezom.<br />
U~esnici sastanka saglasili su se i da se dosada{wem direktoru<br />
Regio<strong>na</strong>lnog centra brigadnom generalu OS Gr~ke Stergiosu<br />
Papotisu, kome mandat isti~e ove godine, produ`i mandat za jo{<br />
jednu godinu.<br />
– Pokazalo se da je RACVIAC jedan od <strong>na</strong>juspe{nijih projekata<br />
u okviru Tre}eg radnog stola Pakta stabilnosti jugoisto~ne Evrope.<br />
38<br />
Trenutno je u rad ukqu~eno 20 zemaqa u svojstvu redovnih ~lanica i<br />
osam u svojstvu posmatra~a. Osobqe zaposleno u ovom jedinstvenom<br />
multi<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom telu sastavqeno je od pripadnika vojnog i civilnog<br />
sastava iz 14 zemaqa – izjavio je <strong>na</strong>kon sastanka general Papotis<br />
<strong>na</strong> konferenciji za novi<strong>na</strong>re <strong>na</strong>kon sastanka Me|u<strong>na</strong>rodne savetodavne<br />
grupe i dodao – jasno definisan interes svih zemaqa jugoisto~ne<br />
Evrope za izgradwu kapaciteta i regio<strong>na</strong>lnu saradwu u<br />
konverziji sistema odbrane potvr|uje da je ta institucija <strong>na</strong> pravom<br />
putu i da ima stvarnu mogu}nost da doka`e svoju ulogu.<br />
Regio<strong>na</strong>lni centar za pomo} u kontroli i verifikaciji <strong>na</strong>oru-<br />
`awa – RACVIAC pru`a pomo} u implementaciji i realizaciji odredaba<br />
Sporazuma o kontroli <strong>na</strong>oru`awa u regionu. Osnovan je krajem<br />
2000. godine <strong>na</strong> inicijativu specijalnog koordi<strong>na</strong>tora Pakta<br />
stabilnosti u jugoisto~noj Evropi (PSJIE) i funkcioni{e pod okriqem<br />
Tre}eg radnog stola PSJIE (za odbrambeno-bezbednos<strong>na</strong> pitawa).<br />
Nalazi se u selu Rakitje pored Zagreba.<br />
Osnovni ciq Regio<strong>na</strong>lnog centra jeste ja~awe regio<strong>na</strong>lne kooperacije<br />
i pomo} u efikasnijoj primeni Sporazuma u oblasti kontrole<br />
<strong>na</strong>oru`awa i drugih odbrambeno-bezbednosnih pitawa od<br />
interesa za zemqe u~esnice, posebno ~lanova 2, 4. i 5. Aneksa 1-B<br />
BEZ PREDRASUDA<br />
– S po~etkom novog stole}a, u Regio<strong>na</strong>lnom centru za pomo}<br />
u kontroli i verifikaciji <strong>na</strong>oru`awa oficiri iz regio<strong>na</strong> po~eli<br />
su da se okupqaju i, sve mawe optere}eni pro{lo{}u, da razgovaraju<br />
o problemima koji pristi`u u postkonfliktnom periodu.<br />
Oficiri u ovom regionu su u stawu da sa mawe emocija razgovaraju<br />
o vremenima koja su za <strong>na</strong>ma nego qudi iz drugih sfera,<br />
zbog ~ega smatramo da bi RACVIAC mogao biti mesto za dijalog,<br />
<strong>na</strong> kome bi se okupqali i parlamentarci, <strong>na</strong>u~ni radnici, nevladine<br />
organizacije i ostali subjekti koji se bave pitawima<br />
odbrane i bezbednosti. Za Ministarstvo odbrane taj centar je<br />
va`an zbog regio<strong>na</strong>lne saradwe, ali i zbog prilike da se u svom<br />
regionu afirmi{emo kao zemqa i kao vojska koja je sprem<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />
saradwu, ~ime istovremeno otklawamo predrasude prema <strong>na</strong>ma.<br />
Mislim da smo u tome bili uspe{ni. To pokazuje i ~iwenica da je<br />
<strong>na</strong>{oj zemqi ponu|e<strong>na</strong> pozicija predsedavaju}eg Me|u<strong>na</strong>rodne<br />
savetodavne grupe kao upravqa~kog tela Regio<strong>na</strong>lnog centra za<br />
pomo} u kontroli i verifikaciji <strong>na</strong>oru`awa – rekao je <strong>na</strong>kon<br />
sastanka te grupe general-major Zdravko Pono{.<br />
15. april 2006.
Dejtonsko-pariskog sporazuma i Be~kog dokumenta, ali i razvijawe<br />
i ja~awe Oebsovih mera za izgradwu bezbednosti i poverewa u regionu<br />
jugoisto~ne Evrope.<br />
Regio<strong>na</strong>lni centar svoj ciq ostvaruje distribucijom potrebnih<br />
informacija, koordi<strong>na</strong>cijom inspekcijskih i evaluacijskih aktivnosti<br />
za kontrolu <strong>na</strong>oru`awa, kursirawem qudstva iz zemaqa u~esnica,<br />
odr`avawem semi<strong>na</strong>ra i instrukta`a o <strong>na</strong>vedenim sporazumima<br />
i sli~nim aktivnostima koje su u funkciji <strong>na</strong>vedene podr{ke.<br />
Stalni sastav Centra broji 38 qudi iz 14 zemaqa regio<strong>na</strong>.<br />
SCG aktivno u~estvuje u radu od formirawa, ali i u realizaciji<br />
organizovanih sadr`aja obuke, instrukta`a semi<strong>na</strong>ra, konferencija<br />
i drugih. Rad predstavnika SCG fi<strong>na</strong>nsijski poma`e Velika<br />
Britanija.<br />
Centar sara|uje sa drugim regio<strong>na</strong>lnim i evropskim institucijama<br />
koje se bave pitawima bezbednosti: Oebsom, Natoom, regio<strong>na</strong>lnim<br />
centrima i agencijama za verifikaciju. Glavni do<strong>na</strong>tor<br />
Centra je Nema~ka, koja je do sada u wegov razvoj ulo`ila vi{e od<br />
pet milio<strong>na</strong> evra. SCG tako|e – premda mnogo mawe – redovno upla-<br />
}uje kontribuciju, pa je tako, ilustracije radi, 2004. godine u~estvovala<br />
u buxetirawu rada sa 10.000 evra (1% od ukupnog buxeta<br />
Centra za 2004). Regio<strong>na</strong>lnim centrom upravqa Me|u<strong>na</strong>rod<strong>na</strong> savetodav<strong>na</strong><br />
grupa – MAG , koju ~ine vojno-politi~ki predstavnici svih<br />
zemaqa u~esnica Pakta stabilnosti u jugoisto~noj Evropi.<br />
Regio<strong>na</strong>lni centar za pomo} u kontroli i verifikaciji <strong>na</strong>oru-<br />
`awa ispunio je ciq svog osnivawa u oblasti kontrole <strong>na</strong>oru`awa.<br />
Na osnovu deklaracije ministara odbra<strong>na</strong> zemaqa procesa<br />
saradwe u jugoisto~noj Evropi, usvojene 31. marta 2005, godine u<br />
Bukure{tu, to telo }e {iriti i ja~ati svoju ulogu u regionu kao telo<br />
koje pru`a pomo} zemqama u tranziciji, u procesu konverzije odbrane<br />
(prekvalifikacija vojnog kadra, konverzija vojnih baza i konverzija<br />
vojne industrije).<br />
Semi<strong>na</strong>ri, kursevi i radionice obuhvataju sve mere za izgradwu<br />
poverewa i bezbednosti, te s tim poveza<strong>na</strong> pitawa bezbednosnih<br />
reformi i bezbednosne politike. Wegov program tako|e ukqu-<br />
~uje glavne sporazume o kontroli <strong>na</strong>oru`awa. Aktivnosti su uop-<br />
{teno <strong>na</strong>mewene visokim civilnim i vojnim slu`benicima u ministarstvima<br />
inostranih poslova i ministarstvima odbrane, dok su<br />
kursevi <strong>na</strong>meweni vojnim i civilnim stru~wacima ili osobqu verifikacionih<br />
agencija. Namera je da se pro{iri spektar u~esnika i<br />
ukqu~e akademske zajednice, parlamentarni poslanici, nevladine<br />
organizacije zemaqa regio<strong>na</strong>...<br />
Sne`a<strong>na</strong> \OKI]<br />
Snimio D. BANDA<br />
UKRATKO<br />
>>> ME\UNARODNA KONFERENCIJA O TRANSFORMA-<br />
CIJI SISTEMA ODBRANE – Delegacija Ministarstva odbrane<br />
SCG, koju je predvodio zamenik <strong>na</strong>~elnika General{taba VSCG general-major<br />
Zdravko Pono{, u~estvovala je <strong>na</strong> me|u<strong>na</strong>rodnoj konferenciji<br />
”Transformacija sistema odbrane” u Evropskom centru<br />
za bezbednosne studije ”Xorx Mar{al” u Garmi{-Partenkirhenu<br />
(Nema~ka), 10. i 11. aprila.<br />
>>> POSETA DELEGACIJE ORU@ANIH SNAGA SAD – ^etvoro~la<strong>na</strong><br />
delegacija Evropske komande oru`anih s<strong>na</strong>ga SAD, koju<br />
je predvodio Tod Laviwe, boravila je od 3. aprila u ~etvorodnevnoj<br />
poseti Srbiji i Crnoj Gori. Tokom posete, sa predstavnicima<br />
Ministarstva odbrane SCG i General{taba Vojske SCG usagla{en<br />
je Plan bilateralne vojne saradwe za idu}u godinu.<br />
>>> MINOLOVAC VERSO U LUCI BAR – U okviru bilateralne<br />
vojne saradwe Srbije i Crne Gore i Francuske brod Ratne<br />
mor<strong>na</strong>rice Francuske, minolovac ”Versaus M 651” – (Verso) bio je<br />
u zvani~noj poseti Mor<strong>na</strong>rici VSCG u vremenu od 31. marta do 4.<br />
aprila. Tokom boravka broda uprili~en je susret delegacije koju su<br />
sa~iwavali kapetan Markantoni, prvi savetnik u ambasadi Francuske<br />
u SCG, Ines Bareli i izaslanik odbrane Francuske Tjeri<br />
Navrez sa grado<strong>na</strong>~elnicom grada Bara i predstavnicima lokalne<br />
samouprave.<br />
Goste je primio i komandant Mor<strong>na</strong>rice VSCG kontraadmiral<br />
Dragan Samarxi}.<br />
>>> VOJNA SARADWA SCG I HRVATSKE – Plan bilateralne<br />
vojne saradwe izme|u Ministarstava odbrane Srbije i Crne<br />
Gore i Republike Hrvatske potpisali su, 30. marta, u Upravi za<br />
Me|u<strong>na</strong>rodnu vojnu saradwu Ministarstva odbrane SCG, izaslanik<br />
odbrane Hrvatske pukovnik Smiqan ^ubeli} i zastupnik <strong>na</strong>~elnika<br />
Uprave za me|u<strong>na</strong>rodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mladenovi}.<br />
>>> POSETA DELEGACIJE MA\ARSKE – U okviru bilateralne<br />
saradwe sa Ministarstvom odbrane Republike Ma|arske,<br />
Vojnoistorijski institut, Vojni muzej i Muzej vazduhoplovstva bili<br />
su krajem marta doma}ini predstavnicima Vojnoistorijskog instituta<br />
(VII) i muzeja, te Kancelarije za negovawe tradicija i grobaqa<br />
Ministarstva odbrane Republike Ma|arske.<br />
Delegaciju Ma|arske primio je i <strong>na</strong>~elnik Uprave za odnose<br />
sa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}. Predstavnici<br />
doma}i<strong>na</strong> dobili su poziv da <strong>na</strong> jesen ove godine posete ma|arski<br />
Vojnoistorijski institut i muzej, te da u~estvuju <strong>na</strong> konferenciji o<br />
doga|ajima iz 1956. godine u Ma|arskoj.<br />
>>> IZASLANIK ODBRANE GR^KE POSETIO VOJNU AKA-<br />
DEMIJU – Izaslanik odbrane Republike Gr~ke brigadni general<br />
Efstratios Haralampios posetio je 4. aprila Vojnu akademiju. Tom<br />
prilikom razgovarao je sa <strong>na</strong>~elnikom te vojno{kolske institucije<br />
general-majorom Vidosavom Kova~evi}em.<br />
>>> RADIONICA ZA INSTRUKTORE IZ PRAVA ORU@ANIH<br />
SUKOBA – U saradwi sa Upravom za me|u<strong>na</strong>rodnu vojnu saradwu,<br />
Me|u<strong>na</strong>rodni komitet Crvenog krsta (MKCK) organizovao je u Centru<br />
za mirovne operacije “Radionicu za instruktore iz prava oru-<br />
`anog sukoba“. Glavni instruktor bio je regio<strong>na</strong>lni delegat MKCK<br />
za oru`ane s<strong>na</strong>ge @il Leba.<br />
Polaznici radionice, koja je odr`a<strong>na</strong> od 4. do 7. aprila, bili<br />
su pripadnici Ministarstva odbrane i VSCG koji su se osposobqavali<br />
za ulogu instruktora prilikom organizovawa i izvo|ewa<br />
obuke iz prava oru`anih sukoba u svojim jedinicama i ustanovama.<br />
U idu}em periodu odr`a}e se kurs <strong>na</strong> kome bi sada{wih 15<br />
polaznika bili u ulozi instruktora iz razli~itih oblasti prava<br />
oru`anih sukoba, a planirano je i odr`avawe ve`be u kojoj bi se<br />
primenila z<strong>na</strong>wa iz humanitarnog prava u oru`anim sukobima.<br />
39
SARADWA<br />
VERIFIKACIONI CENTAR<br />
SRBIJE I CRNE GORE<br />
ZA NOVA<br />
POVEREWA<br />
Aktivnosti verifikacionih<br />
centara u svim zemqama<br />
Oebsa imaju neposredan<br />
z<strong>na</strong>~aj u procesu kontrole<br />
<strong>na</strong>oru`awa, ali su i doprinos<br />
ukupnim <strong>na</strong>porima<br />
za ostvarivawe ve}eg<br />
poverewa, saradwe i<br />
bezbednosti. U tom procesu<br />
Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora uspe{no<br />
sprovodi sve me|u<strong>na</strong>rodne<br />
obaveze, a wen Verifikacioni<br />
centar ima u tome<br />
<strong>na</strong>jaktivniju ulogu.<br />
Uprva tri meseca ove godine Verifikacioni centar Ministarstva<br />
odbrane SCG obavio je ukupno osam kontrola. Od toga su<br />
~etiri bile kod <strong>na</strong>s, a ~etiri puta su <strong>na</strong>{i inspektori boravili<br />
u kontroli oru`anih s<strong>na</strong>ga u drugim zemqama – u Ukrajini,<br />
Sloveniji, Norve{koj i [vedskoj.<br />
– Tim aktivnostima <strong>na</strong>stavili smo veoma di<strong>na</strong>mi~an rad ostvaren<br />
posledwih godi<strong>na</strong> – isti~e <strong>na</strong>~elnik pukovnik ^edo Vu~i}evi}.<br />
– Od 2001. godine, kada je <strong>na</strong>{a zemqa primqe<strong>na</strong> u Oebs, broj dokume<strong>na</strong>ta<br />
po kojima se sprovodi kontrola <strong>na</strong>oru`awa z<strong>na</strong>tno je pove}an.<br />
Samim tim i <strong>na</strong>{ obim posla. Ali je u me|uvremenu smawen<br />
broj izvr{ilaca, tako da <strong>na</strong>{ mali kolektiv realizuje zaista veliki<br />
broj zadataka. To radimo, oceweno je, efikasno i uspe{no, pa je<br />
i <strong>na</strong>{e zadovoqstvo utoliko ve}e – dodaje pukovnik Vu~i}evi}.<br />
Verifikacioni centar taj <strong>na</strong>ziv nosi od 2001. godine. Do tada<br />
je to bila Uprava za kontrolu <strong>na</strong>oru`awa, formira<strong>na</strong> 1. avgusta,<br />
prelazi u Ministarstvo odbrane (u Sektor za me|u<strong>na</strong>rodnu<br />
vojnu saradwu, da<strong>na</strong>{wi Sektor za politiku odbrane) i dobija novi<br />
<strong>na</strong>ziv – Verifikacioni centar.<br />
Prome<strong>na</strong> <strong>na</strong>ziva uslovqe<strong>na</strong> je promenom <strong>na</strong>ziva sli~nih institucija<br />
u regionu. I obim poslova se z<strong>na</strong>tno pove}ava. Sa ulaskom<br />
u Oebs <strong>na</strong>{a zemqa prihvata obaveze iz Be~kog dokumenta<br />
40
Inspekcijski tim u kontroli oru`anih s<strong>na</strong>ga [vedske, februar 2006.<br />
1999, Konvencije o zabrani upotrebe hemijskog <strong>na</strong>oru`awa, Konvencije<br />
o biolo{kom <strong>na</strong>oru`awu, obaveze iz Dokumenta o malom i<br />
lakom <strong>na</strong>oru`awu, Otavske konvencije o protivpe{adijskim mi<strong>na</strong>ma<br />
i svih dokume<strong>na</strong>ta iz oblasti kontrole <strong>na</strong>oru`awa iz <strong>na</strong>dle-<br />
`nosti Ujediwenih <strong>na</strong>cija. Upravo se <strong>na</strong>lazimo u postupku pristupawa<br />
i potpisivawa dokumenta Otvore<strong>na</strong> neba (Open skies).<br />
PO^ECI<br />
– Od 1996. do kraja 1999. mi smo realizovali samo Dejtonski<br />
mirovni sporazum, ~lan 4, aneks B, i <strong>na</strong>stojali da pre svega uspostavimo<br />
me|usobno poverewe i saradwu <strong>na</strong> prostoru <strong>na</strong> kome se<br />
do ju~e ratovalo – ka`e pukovnik Vu~i}evi}. – U skladu sa prihva-<br />
ORGANIZACIJA<br />
Verifikacioni centar je organizacijska jedinica Sektora<br />
za politiku odbrane i ~ine ga dva odeqewa. Prvo se bavi<br />
implementacijom sporazuma iz <strong>na</strong>dle`nosti UN i Oebsa, a<br />
drugo odeqewe implementacijom Dejtonskog mirovnog sporazuma,<br />
aneksa 4 i 5.<br />
Prema formaciji Centar bi trebalo da ima 14 lica, od<br />
toga 13 inspektora i jedno civilno lice – sekretara. Ali trenutno<br />
ima 11 inspektora. Kada se po~iwalo 1996. godine tu je<br />
bilo 27 qudi. Sve reorganizacije i smawewa Vojske uticali<br />
su i <strong>na</strong> reorganizaciju Centra, iako je od 2001. godine mnogo<br />
vi{e obaveza nego do tada.<br />
– Sa velikim <strong>na</strong>porima uspevamo da <strong>odgovor</strong>imo svim zadacima<br />
koje podrazumeva implementacija brojnih sporazuma,<br />
ka`e <strong>na</strong>~elnik pukovnik ^edo Vu~i}evi}. – Ali zato imamo veoma<br />
dobro pripremqene qude i vodimo ra~u<strong>na</strong> o wihovoj edukaciji.<br />
Tako|e, i u jedinicama imamo obu~ene qude koju z<strong>na</strong>ju kako<br />
da do~ekaju inspekciju i kvalitetno ispune zadatak.<br />
Pukovnik Vu~i}evi} <strong>na</strong>vodi primer Nema~ke, koja kada je<br />
re~ o kontroli <strong>na</strong>oru`awa ima iste obaveze kao i <strong>na</strong>{a zemqa,<br />
ali kod wih to radi 240 qudi, a kod <strong>na</strong>s samo 14! Posle<br />
jednog od susreta i razmene iskustava, <strong>na</strong>~elnik nema~kog Verifikacionog<br />
centra general Jens Cimerman se zapitao da li<br />
wima treba ba{ 240 qudi<br />
}enim obavezama u Dejtonskom mirovnom sporazumu uspostavqali<br />
smo u <strong>na</strong>{im oru`anim s<strong>na</strong>gama limite u <strong>na</strong>oru`awu zacrtane tim<br />
dokumentom. To je podrazumevalo da obavqamo kontrole <strong>na</strong> teritorijama<br />
stra<strong>na</strong> u sporazumu, kod <strong>na</strong>s, u Hrvatskoj, Federacija BiH<br />
i Republici Srpskoj. Da oni dolaze kod <strong>na</strong>s i mi kod wih, te da<br />
uporedo sprovodimo redukciju <strong>na</strong>oru`awa.<br />
Ciq odre|ivawa limita bio je stvarawe balansa s<strong>na</strong>ga u regionu,<br />
kao uslov za poverewe i ja~awe mira. Model proporcio<strong>na</strong>lnosti<br />
prihvatile su sve strane potpisnice Dejtonskog sporazuma, i onda<br />
se krenulo u proces realizacije inspekcijskog re`ima i redukcije.<br />
Do 1998. svi su spustili svoje <strong>na</strong>oru`awe <strong>na</strong> propisane limite.<br />
Sami po~eci bili su specifi~ni zbog me|usobnog nepovere-<br />
DEJTONSKI SPORAZUM<br />
Od 1996. do 2004. godine u okviru sprovo|ewa Dejtonskog<br />
sporazuma obavqeno je 236 misija svih stra<strong>na</strong>. U wima je<br />
bilo 529 inspekcija u komandama i jedinicama. Tokom tog perioda<br />
u radu su u~estvovala i 784 posmatra~a Oebsa iz 29 zemaqa,<br />
koji su verifikovali <strong>na</strong>{u pravilnu implementaciju tog<br />
sporazuma.<br />
U toku pro{le godine <strong>na</strong>{i inspektori bili su u pet kontrola.<br />
Jednoj u Republici Srpskoj (Mawa~a kod Bawaluke) i po<br />
dve u Federaciji BiH (Mostar i Visoko) i Hrvatskoj (Zagreb i<br />
Oto~ac).<br />
Wihovi timovi su kod <strong>na</strong>s realizovali sedam poseta (Subotica,<br />
Ni{, Kraqevo, Nik{i}...)<br />
PROFIL<br />
Kako se postaje inspektor za kontrolu <strong>na</strong>oru`awa Oficir<br />
koji to `eli da postane, a i to je va`no pored drugih uslova,<br />
treba da pro|e test op{te kulture, psiholo{ki i test inteligencije,<br />
te da z<strong>na</strong> jedan od {est jezika Oebsa do nivoa nesmetanog<br />
rada sa predstavnicima drugih oru`anih s<strong>na</strong>ga (Sta<strong>na</strong>g II). Sva<br />
lica koja dolaze u Centar prolaze bezbednosnu proveru.<br />
Iako je <strong>na</strong>{ tim malobrojan, a posla mnogo, iskustvo pokazuje<br />
da svi koji vide kako se u Centru radi po`ele da to bude wihov<br />
posao. Ali selekcija je stroga, jer taj rad tra`i oprez, koncentraciju,<br />
po{tovawe lica s kojima se radi i normi po kojima<br />
se radi. Qudi se pa`qivo biraju i zato sa izabranima nema<br />
problema. Naprotiv, vlada uverewe da imamo mo`da <strong>na</strong>jkvalitetnije<br />
inspektore za kontrolu <strong>na</strong>oru`awa u Evropi.<br />
41
SARADWA<br />
OBUKA<br />
Obu~avawe inspektora i drugih<br />
u~esnika u procesu kontrole <strong>na</strong>oru-<br />
`awa sprovodi se <strong>na</strong> kursevima u zemqi<br />
i inostranstvu. U zemqi se organizuju<br />
po dva kursa godi{we, a u<br />
inostranstvu se za obuku koriste<br />
centri za obuku inspektora za kontrolu<br />
<strong>na</strong>oru`awa. To su Oberamergau<br />
u Nema~koj, Regio<strong>na</strong>lni centar<br />
RACVIAC u Zagrebu i drugi centri u<br />
<strong>na</strong>dle`nosti pojedinih verifikacionih<br />
centara, kao {to su u Gr~koj i<br />
Italiji. U te centre <strong>na</strong>{i inspektori<br />
idu <strong>na</strong> osnovu poziva.<br />
U kontroli <strong>na</strong>{ih oru`anih s<strong>na</strong>ga<br />
wa svih stra<strong>na</strong> i trebalo je uporno obja{wavati ciq i <strong>na</strong>~ine kontrola.<br />
Posebne dvoumice izazivalo je uni{tavawe <strong>na</strong>oru`awa, za<br />
koje se izdvajao veliki novac. Tako je bilo i kod <strong>na</strong>s, a <strong>na</strong>ro~ito u<br />
biv{im jugoslovenskim republikama koje su oru`je u ratnim godi<strong>na</strong>ma<br />
uvozile. Qudi su emotivno te{ko prihvatali da seku <strong>na</strong>oru-<br />
`awe kojim su rukovali, pogotovo ako je ono bilo ispravno.<br />
Tako je bilo <strong>na</strong> po~etku, a kasnije, nova smawewa armija i organizacione<br />
promene u~iwene u me|uvremenu uticali su da dr`ave<br />
po~nu smawewe <strong>na</strong>oru`awa i ispod tra`enih limita. Najvi{e zbog<br />
ekonomskih razloga. Po~elo se postavqati pitawe odr`avawa nekih<br />
artiqerijskih, oklopnih, pa i vazduhoplovnih sistema, koji vi-<br />
{e nisu bili rentabilni za odr`avawe.<br />
U procesu smawewa armija sve strane su pratile kako je to ura-<br />
|eno u Evropi, i polako redukovale nepotrebno <strong>na</strong>oru`awe. Tako je,<br />
od po~etnog razloga – uspostavqawe poverewa u regionu, s vremenom<br />
po~eo da dolazi do izra`aja ekonomski faktor, pa su pojedine<br />
strane smawile broj <strong>na</strong>oru`awa i ispod limita. O svakoj promeni<br />
strane su obavezne da obaveste Oebs i druge potpisnice sporazuma.<br />
REDUKCIJE<br />
U procesu smawewa <strong>na</strong>oru`awa do limita datih u Dejtonskom<br />
sporazumu, a kasnije i ispod wih, prema ekonomskim mogu}nostima<br />
i perspektivama razvoja oru`anih s<strong>na</strong>ga, i <strong>na</strong>{a zemqa izvr{ila<br />
je plansku redukciju svog <strong>na</strong>oru`awa.<br />
Od 1996. godine <strong>na</strong> prostorima SRJ, BiH i Republike Hrvatske<br />
uni{teno je oko 10.000 komada raznog <strong>na</strong>oru`awa koje podle-<br />
`e kontroli. Od toga je SRJ uni{tila oko 2.800 komada, a samo u<br />
2005. godini 485 sredstava.<br />
Pored limita kao obavezuju}eg, dobrovoqno je smawen broj<br />
pojedinih sredstava zato {to nisu perspektiv<strong>na</strong> i ne uklapaju se u<br />
viziju organizacije <strong>na</strong>{ih oru`anih s<strong>na</strong>ga. Drugo, nisu rentabil<strong>na</strong><br />
za odr`avawe, kao tenkovi T-34, topovi 76 mm M-48 B-1, i sli~no.<br />
Time se posti`e trostruki efekat: ispuwavawe obaveze iz Sporazuma,<br />
smawewe tro{kova i ostavqawe mogu}nosti za <strong>na</strong>bavke<br />
novih savremenijih sredstava.<br />
Prodaje se i ono {to mo`e da se proda. Tokom 2005. legalno su<br />
prodati 24 haubice 105 mm M-56 i 11 topova 130 mm M-46. Nema<br />
zapravo ilegalne trgovine <strong>na</strong>oru`awa. Niko ne mo`e ni{ta da kupi<br />
niti da proda dok o tome ne obavesti Oebs i Ujediwene <strong>na</strong>cije.<br />
U procesu redukcije uni{teni su i neki avioni, jer <strong>na</strong>ma nisu<br />
potrebni, niko ne}e da ih kupi, a pojedini trideset godi<strong>na</strong> nisu<br />
servisirani.<br />
Redukcije su izvo|ene i po sporazumima o smawewu malog i<br />
lakog <strong>na</strong>oru`awa, protivpe{adijskih mi<strong>na</strong>, hemijskog <strong>na</strong>oru`awa...<br />
Treba ista}i da deo tro{kova za uni{tewe vi{ka <strong>na</strong>oru`awa obezbe|uje<br />
me|u<strong>na</strong>rod<strong>na</strong> zajednica realizacijom programa do<strong>na</strong>cija.<br />
Sve je to deo procesa kontrole <strong>na</strong>oru`awa u svetu, a jedan<br />
od bitnih razloga je da to <strong>na</strong>oru`awe ne dospe u ruke neo-<br />
PREVLAKA<br />
Kontrola <strong>na</strong>oru`awa je jedan od pogodnih mehanizama<br />
za re{avawe spornih pitawa izme|u dr`ava. Takvo sporno<br />
pitawe izme|u SCG i Hrvatske jeste Prevlaka. Dve dr`ave<br />
potpisale su Privremeni protokol uz ju`nu granicu, po kome<br />
se taj prostor kontroli{e sa kop<strong>na</strong>, mora, iz vazduha i demilitarizuje.<br />
Nikakvi vojni efektivi ne mogu se tu <strong>na</strong>laziti. To<br />
je regio<strong>na</strong>lni sporazum, ali su svi elementi uskla|eni prema<br />
Be~kom dokumentu.<br />
Taj prostor se redovno kontroli{e dva puta godi{we, u<br />
trajawu od po 48 ~asova, po utvr|enim procedurama. Kao rezultat<br />
te aktivnosti mo`e se re}i da su pale tenzije u tom delu<br />
obale, a to je z<strong>na</strong>~ajno za turizam, <strong>na</strong>{ u Herceg Novom, a<br />
wihov u Dubrovniku. Granica se z<strong>na</strong>, ali je sporan deo oko<br />
rta O{tro, <strong>na</strong> ulasku u Boku kotorsku, o ~emu me|udr`avni<br />
sporazum tek treba da bude postignut.<br />
42<br />
15. april 2006.
BE^KI DOKUMENT I OTVORENA NEBA<br />
Po~etkom oktobra 2005. godine sprovede<strong>na</strong> je zajedni~ka<br />
aktivnost po Be~kom dokumentu 99. i Sporazumu Otvore<strong>na</strong> neba<br />
(Open skies). Za 18 posmatra~a iz 16 zemaqa Oebsa, 16.<br />
mabr iz Rume uspe{no je izvela ve`bu bataqonskog nivoa sa<br />
bojnim ga|awem. Jednovremeno je realizovan tre<strong>na</strong>`ni let <strong>na</strong><br />
teritoriji SCG po odredbama Sporazuma Otvore<strong>na</strong> neba za<br />
inspekcijski tim Nema~ke. Maksimalnom koordi<strong>na</strong>cijom prate-<br />
}eg tima SCG, tim Open skies snimio je ve`bu 16. mabr i rezultate<br />
prikazao posmatra~ima Oebsa.<br />
Reagovawa <strong>na</strong> rezultate bila su izuzetno pozitiv<strong>na</strong> i to<br />
je uslovilo da se <strong>na</strong>{im predstavnicima omogu}i detaqno<br />
predstavqawe te metodologije svim ~lanicama Oebsa u Be~u,<br />
tokom godi{we a<strong>na</strong>lize realizacije dokume<strong>na</strong>ta o kontroli<br />
<strong>na</strong>oru`awa iz <strong>na</strong>dle`nosti Oebs, odr`ane po~etkom marta<br />
ove godine.<br />
Pukovnik ^edo Vu~i}evi},<br />
<strong>na</strong>~elnik Verifikacionog<br />
centra SCG<br />
Kontrola po Dejtonskom mirovnom<br />
sporazumu u Hrvatskoj i BiH<br />
vla{}enih, <strong>na</strong>ro~ito teroristi~kih<br />
grupa.<br />
AKTIVNOSTI<br />
Za sprovo|ewe svih kontrola<br />
postoje me|u<strong>na</strong>rodno prihva}eni<br />
dokumenti. Svaka zemqa je du`<strong>na</strong><br />
da primi odre|eni broj zainteresovanih<br />
inspekcija od drugih ~lanica<br />
Oebsa, kao {to ima pravo da<br />
prijavi i ode u inspekciju oru`anim<br />
s<strong>na</strong>gama druge zemqe. Broj takozvanih<br />
kvota, aktivnih i pasivnih,<br />
dakle onih kad se ide u posetu<br />
ili se poseta prima, odre|uje se<br />
<strong>na</strong> po~etku godine <strong>na</strong> osnovu prijava<br />
koje svaka zemqa izvr{i posredstvom komunikacione mre`e Oebsa.<br />
To je direkt<strong>na</strong> za{ti}e<strong>na</strong> veza sa Oebsom, koju ima svaka zemqa<br />
~lanica, ta~nije wen verifikacioni centar. Oebs je, u stvari, posrednik<br />
odnosa izme|u zemaqa koje imaju ista prava i obaveze.<br />
Drugi plan saradwe jesu bilateralni kontakti, koji dodatno<br />
doprinose ja~awu transparentnosti, me|usobnog poverewa i saradwe<br />
stra<strong>na</strong> u sporazumu.<br />
Svaka zemqa u Oebsu ima verifikacioni centar ili instituciju<br />
sli~nog <strong>na</strong>ziva i <strong>na</strong>mene, pri ministarstvu odbrane ili pri<br />
ministarstvu spoqnih poslova. Kod <strong>na</strong>s je to pri Ministarstvu odbrane<br />
i plan rada Verifikacionog centra SCG <strong>na</strong> godi{wem nivou<br />
odobrava ministar odbrane. Izlaz<strong>na</strong> komunikacija, dakle, sve<br />
{to se {aqe Oebsu i UN, ide preko direkcija za Oebs i UN u Ministarstvu<br />
spoqnih poslova SCG.<br />
Treba <strong>na</strong>glasiti da su oblici anga`ovawa raznovrsni. Pored<br />
inspekcija, tu su i druge kontrole, posete, razmene informacija,<br />
demonstracije novih tipova <strong>na</strong>oru`awa, bilateral<strong>na</strong> saradwa sa<br />
pojedinim zemqama...<br />
U pro{loj godini Verifikacioni centar je po Be~kom dokumentu<br />
obavio ukupno 24 aktivnosti u zemqi i inostranstvu. Kod<br />
<strong>na</strong>s su bili Grci, Rumuni, Nemci, Danci, Makedonci, Slovaci, Slovenci,<br />
a mi smo bili u Poqskoj, Turskoj, Bugarskoj, Albaniji, Gr~koj,<br />
Hrvatskoj, Sloveniji, [paniji, Francuskoj i Nema~koj.<br />
PROCEDURE<br />
Jed<strong>na</strong> dr`ava <strong>na</strong>javquje svoju posetu preko komunikacione<br />
mre`e Oebsa, u skladu sa odredbama dokumenta po kome `eli da<br />
sprovodi kontrolu. Druga stra<strong>na</strong> du`<strong>na</strong> je <strong>na</strong>jpre da <strong>odgovor</strong>i da li<br />
kontrolu prihvata ili ne. Uobi~ajeno je, zapravo pravilo, da se<br />
inspekcija prihvata, a mo`e se odbiti samo zbog vi{e sile, <strong>na</strong><br />
primer, zemqotresa, prirodne katastrofe...<br />
Delegacija se do~ekuje <strong>na</strong> granici, uz obezbe|ene diplomatske<br />
vize i diplomatski imunitet svim inspektorima, jer svi imaju diplomatske<br />
paso{e. U podru~jima u kojima nisu svi odnosi sre|eni<br />
opasno je i}i bez diplomatskog imuniteta. Odmah <strong>na</strong> po~etku posete,<br />
prate}i tim dr`ave koja prima inspekciju informi{e inspekcijski<br />
tim o aktivnostima oru`anih s<strong>na</strong>ga u tom trenutku. To je bitno<br />
da inspekcija ne bi remetila z<strong>na</strong>~ajnije redovne aktivnosti. I<br />
tada se timovi dogovaraju o radu.<br />
Po Be~kom dokumentu <strong>na</strong>javquje se prostor ili jedinica u kojoj<br />
se `eli sprovesti inspekcija. I sve {to je <strong>na</strong> tom prostoru podlo-<br />
`no je inspekciji. Verifikuje se ta~nost podataka iz informacija<br />
koje postoje za svaku dr`avu, odnosno wene oru`ane s<strong>na</strong>ge. To podrazumeva<br />
kontrolu samo jedne jedinice, sa <strong>na</strong>javom tri do pet da<strong>na</strong><br />
pred dolazak, a ako se kontroli{e specifi~no podru~je, onda sve<br />
jedinice <strong>na</strong> tom terenu treba da pripreme informacije – brifinge<br />
i obrazlo`e svoje aktivnosti.<br />
Ako je inspekcija po Dejtonskom sporazumu, plan inspekcije<br />
saz<strong>na</strong>je se sat vreme<strong>na</strong> posle ulaska inspekcijskog tima u zemqu.<br />
Ne z<strong>na</strong> se u<strong>na</strong>pred {ta }e biti kontrolisano, samo se z<strong>na</strong> grani~ni<br />
prelaz. Vreme trajawa inspekcije za prvi <strong>na</strong>javqeni objekat je 48<br />
sati, a za svaki <strong>na</strong>redni 36, tako da o<strong>na</strong> <strong>na</strong>jdu`e traje 48 sati. Ako<br />
bi se spojilo vi{e inspekcija, <strong>na</strong> primer tri-~etiri, onda <strong>na</strong>jdu`e<br />
kumulativno vreme mo`e biti 10 da<strong>na</strong>. Ali u praksi svi planiraju<br />
jednu do dve inspekcije.<br />
Treba <strong>na</strong>pomenuti da je Dejtonski sporazum vi{e vojni dokument,<br />
sa te`i{tem <strong>na</strong> kontroli <strong>na</strong>oru`awa, brojnog stawa qudi, a<br />
Be~ki dokument je vi{e vojno-politi~ki, gde te`i{te nije <strong>na</strong> sredstvima,<br />
ve} <strong>na</strong> aktivnostima jedinica, wihovoj organizaciji, planovima...<br />
Va`no je <strong>na</strong>glasiti i da se svake godine po svim sporazumima<br />
razmewuju informacije, u kojima se daje pregled jedinica i sredstava<br />
u oru`anim s<strong>na</strong>gama. Takvu informaciju dostavqa svaka zemqa<br />
i ta~no se z<strong>na</strong> celokup<strong>na</strong> organizacija oru`anih s<strong>na</strong>ga, te koliko<br />
koja jedinica ima qudi, sredstava, da li izvodi odre|ene aktivnosti...<br />
Svaki poku{aj skrivawa je nedopustiv. To {to drugi z<strong>na</strong>ju<br />
o <strong>na</strong>ma, i mi z<strong>na</strong>mo o svim drugima.<br />
Tim za kontrolu po Dejtonskom sporazumu ima do devet inspektora<br />
zemqe koja sprovodi inspekciju i dva asistenta Oebsa, a<br />
Be~ki dokument predvi|a ~etiri inspektora. U oba sporazuma predvi|eno<br />
je pomo}no osobqe (prevodioci, voza~i). Me|u ta ~etiri<br />
inspektora jedan ili dva mogu biti i gosti, dakle iz drugih dr`ava.<br />
Inspektor gost prethodno dolazi <strong>na</strong> zajedni~ke pripreme, zatim<br />
u~estvuje u radu i, posle zavr{etka inspekcijske posete, sudeluje u<br />
a<strong>na</strong>lizi. Pozivawe inspektora gosta postalo je uobi~ajeno, jer je<br />
z<strong>na</strong>k poverewa i transparentnosti. I <strong>na</strong>{i inspektori rado su vi-<br />
|eni u drugim timovima, tako da su pro{le godine bili gosti u makedonskom,<br />
nema~kom i albanskom timu.<br />
Raznovrsne aktivnosti verifikacionih centara imaju neposredan<br />
z<strong>na</strong>~aj u procesu kontrole <strong>na</strong>oru`awa, ali predstavqaju i<br />
veliki doprinos ukupnim <strong>na</strong>porima za ostvarivawe ve}eg stepe<strong>na</strong><br />
poverewa, saradwe i bezbednosti u regionu.<br />
Radenko MUTAVXI]<br />
43
VETERANI<br />
KLUB GENERALA<br />
I ADMIRALA<br />
SERVIS<br />
DOBRIH USLUGA<br />
Generali i admirali bili su<br />
i ostali deo <strong>na</strong>{e vojske, stoga<br />
teze o <strong>na</strong>{em <strong>na</strong>vodnom<br />
elitisti~ko-konformisti~kom<br />
separatizmu iz oficirskog<br />
kora, kao i o<strong>na</strong> da je <strong>na</strong>{ klub<br />
neka generalska stranka,<br />
neozbiqne su i neosnovane<br />
– ka`u ~elni qudi<br />
Udru`ewa, generali u penziji<br />
Qubi{a Stojimirovi} i<br />
Spasoje Smiqani}<br />
Od ideje do formirawa Kluba generala i admirala Vojske Srbije i<br />
Crne Gore (Kluba) bilo je potrebno dva<strong>na</strong>est godi<strong>na</strong>. Razloga za<br />
to dugo “stagnirawe“ ima vi{e ali, kada se z<strong>na</strong> dru{tveno-istorijski<br />
ambijent o kojem govorimo, a posebno put kojim je mar{irala<br />
i pro{la Vojska, prvo SR Jugoslavije, a potom Srbije i Crne<br />
Gore, stvari postaju jasnije. Ovome treba dodati i odre|ene dileme<br />
i razumqiva kolebawa dela generalskog kadra u vezi <strong>na</strong>vedene<br />
ideje od biti ili ne biti do one kocka (ni) je ba~e<strong>na</strong> – ka`e za “Odbranu”<br />
predsednik Saveta kluba general u penziji Qubi{a Stojimirovi}<br />
i obja{wava:<br />
– Januara 2005. godine jeda<strong>na</strong>est generala i admirala VSCG, aktivnih<br />
i penzionisanih, konstituisali su inicijativni odbor radi<br />
formirawa Kluba. Inicijativa je <strong>na</strong>i{la <strong>na</strong> razumevawe u Ministarstvu<br />
odbrane SCG i do ju<strong>na</strong> pro{le godine Odbor je izvr{io pripreme<br />
za odr`avawe Osniva~ke skup{tine i izradio potreb<strong>na</strong>, zakonom<br />
predvi|e<strong>na</strong> dokumenta za rad Skup{tine i registraciju Kluba.<br />
[TA BI GENERALI<br />
Na Osniva~koj skup{tini Kluba, odr`anoj 30. ju<strong>na</strong> 2005. u Centralnom<br />
domu VSCG u Beogradu prisustvovalo je i u~estvovalo u radu<br />
186 generala i admirala. Tada je doneta Odluka o osnivawu Kluba,<br />
usvojeni su Statut kluba i druga dokumenta, a tajnim glasawem izabrani<br />
su Statutom predvi|eni organi Kluba: predsednik i potpredsednik<br />
Skup{tine, predsednik i ~lanovi Saveta kluba, Statutar<strong>na</strong> komisija,<br />
Nadzorni odbor i Sud ~asti. Ubrzo, ta~nije 20. jula 2005, Klub je registrovan,<br />
odnosno upisan u Registar udru`ewa gra|a<strong>na</strong> kod Ministarstva<br />
za qudska i mawinska prava SCG.<br />
Pitamo sagovornike {ta su konkretno hteli generali i admirali<br />
osnivawem svog kluba<br />
Prema re~ima predsednika Skup{tine ovog udru`ewa generala u<br />
penziji Spasoja Smiqani}a i Qubi{e Stojimirovi}a, svrha wegovog<br />
formirawa i postojawa definisa<strong>na</strong> je “strategijskim“ ~lanom 8 Statuta<br />
kojim su, zapravo, definisani i wegovi osnovni zadaci. A to su negovawe<br />
tradicija i o~uvawe ugleda i drugih vrednosti oficirskog kora Vojske,<br />
razvijawe i izgradwa vojni~ke etike i kodeksa generala i admirala, planirawe<br />
i organizovawe razli~itih aktivnosti <strong>na</strong> ja~awu ugleda Vojske i<br />
~lanova Kluba, inicirawe <strong>na</strong>u~noistra`iva~kog rada svojih ~lanova i<br />
organizovawe <strong>na</strong>u~nih, vojnostru~nih i informativnih predstavqawa <strong>na</strong><br />
javnim skupovima u zemqi i inostranstvu, inicirawe re{avawa statusnuh<br />
pitawa i pomo} svojim ~lanovima i pripadnicima Vojske. Osnovni<br />
zadatak Kluba je i pra}ewe geopoliti~kog stawa u regionu i svetu, izrada<br />
stru~nih i <strong>na</strong>u~nih a<strong>na</strong>liza u vezi sa ja~awem sistema odbrane zemqe i<br />
dostavqawe istih <strong>na</strong>dle`nim organima i organizacijama, saradwa sa<br />
organizacijom Rezervnih vojnih stare{i<strong>na</strong> i udru`ewima vojnih penzionera<br />
SCG i sli~nim asocijacijama, saradwa sa udru`ewima generala i<br />
admirala drugih zemaqa, organizovawe kulturnih, rekreativnih i drugih<br />
44<br />
15. april 2006.
aktivnosti ~lanova Kluba, planirawe, organizovawe i realizovawe<br />
saradwe sa medijima objavqivawem saop{tewa, stru~nih<br />
<strong>na</strong>pisa i reagovawa putem konferencije za {tampu, te organizovawe<br />
drugih poslova i aktivnosti predvi|enih programom<br />
rada Kluba ili vanredno pokrenutih i utvr|enih odlukama <strong>na</strong>dle`nih<br />
orga<strong>na</strong> Kluba.<br />
– Klub se fi<strong>na</strong>nsira sredstvima iz ~la<strong>na</strong>ri<strong>na</strong>, komercijalnog<br />
anga`ovawa ~lanova kroz predavawa i sli~no, do<strong>na</strong>cija,<br />
sponzorstava i drugih izvora, a u skladu sa va`e}im<br />
propisima. Nov~a<strong>na</strong> sredstva Kluba vode se <strong>na</strong> posebnom ra-<br />
~unu kod Srpske banke i wihovo kori{}ewe ure|eno je pravilnikom<br />
– ka`u sagovornici i dodaju da ~lanovi Kluba mogu<br />
biti aktivni i penzionisani generali i admirali VSCG, a izuzetno,<br />
po odluci Skup{tine kluba, mogu se primiti i po~asni<br />
~lanovi. Me|utim, po<strong>na</strong>{awe i rad ~lanova Kluba moraju<br />
biti u skladu sa Statutom i Kodeksom udru`ewa. Uostalom,<br />
~lanstvo u Klubu je dobrovoqno, sti~e se potpisivawem pristupnice,<br />
a dokazuje ~lanskom kartom Kluba.<br />
GENERATORI UDRU@EWA<br />
Kako obja{wavaju sagovornici, <strong>na</strong> godi{woj Skup{tini<br />
odr`anoj krajem novembra 2005. usvojen je Program rada<br />
Kluba za 2006. godinu, doneta je Odluka o formirawu podru-<br />
`nice Kluba u Ni{u, formirano je pet sekcija, a organi Kluba<br />
su obavezani da <strong>na</strong> osnovu usvojenog Programa izrade odgovaraju}e<br />
godi{we planove rada.<br />
– Na Skup{tini su razmatra<strong>na</strong> i aktuel<strong>na</strong> pitawa reforme<br />
sistema bezbednosti i VSCG, profesio<strong>na</strong>lno-socijalni<br />
status vojnih lica i vojnih penzionera, te potreba dogradwe<br />
odre|enih dokume<strong>na</strong>ta Kluba, posebno Kodeksa – ka`u generali<br />
i <strong>na</strong>pomiwu da je uspe{an rad Skup{tine i Kluba pismeno<br />
po`eleo ministar odbrane SCG, a u ime <strong>na</strong>~elnika G[<br />
VSCG Skup{tinu je pozdravio general-major Milan Stanimirovi}.<br />
Gosti Skup{tine bili su tada i predsednik Udru`ewa<br />
vojnih penzionera SCG general u penziji Milenko Gligorevi},<br />
predstavnici Organizacije rezervnih vojnih stare{i<strong>na</strong><br />
VSCG, SUBNOR-a i novi<strong>na</strong>ri.<br />
Zahvaquju}i razumevawu, uzajamnom uva`avawu i obostranoj<br />
zainteresovanosti 21. novembra delegaciju Kluba<br />
primili su <strong>na</strong>~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{a<br />
Joki}, a 27. decembra 2005. ministar odbrane Zoran Stankovi}.<br />
Kako ka`u Smiqani} i Stojimirovi}, ti susreti su bi-<br />
li srda~ni, radni i obostrano korisni sa razmenom informacija<br />
i stavova o va`nim pitawima iz oblasti odbrane,<br />
bezbednosti i reforme <strong>na</strong>{e vojske, a <strong>na</strong>~elnik G[ VSCG je<br />
tom prilikom poklonio Klubu kwigu “Zemqa `ivih“. Poklon je<br />
primqen kao podr{ka ideji ~lanova, da vlastitim s<strong>na</strong>gama i<br />
od poklo<strong>na</strong>, formiraju biblioteku Kluba.<br />
– Uspesi svake organizacije zavise, pre svega, od qudskog<br />
faktora, wegove brojnosti, kvaliteta, organizovanosti,<br />
odlu~nosti, upornosti, kreativnosti, entuzijazma... Na{ klub<br />
je do sada obuhvatio 46 odsto svih <strong>na</strong>{ih generala-admirala<br />
i broj ~lanova Kluba se stalno uve}ava. U Klubu nema vojne<br />
subordi<strong>na</strong>cije i obezbe|e<strong>na</strong> je apsolut<strong>na</strong> jed<strong>na</strong>kost ~lanova,<br />
uz razumqivo posebno po{tovawe ~lanova kojima je Skup-<br />
BEZ POLITIKE<br />
Na pitawe da li je Klub, zapravo, prikrive<strong>na</strong> generalska<br />
stranka ili neko udru`ewe ”apisovske orijentacije”, general<br />
Qubi{a Stojimirovi} ka`e da se i iz samog re{ewa o<br />
registraciji udru`ewa vidi da nije re~ ni o kakvoj politi~koj<br />
stranci ve} o `eqi profesio<strong>na</strong>laca, odnosno prerano penzionisanih<br />
generala i admirala da (u aktivnoj slu`bi nema ni<br />
jednog ”ratnog” generala iz 1999.), preko Kluba, <strong>na</strong> neki <strong>na</strong>-<br />
~in, <strong>na</strong>stave da se bave pre svega onim pitawima kojima su se<br />
bavili tokom svoje oficirske karijere. Dakle, <strong>na</strong>pomiwe general,<br />
Klub, kao organizacija, nije politi~ki opredeqen i ne<br />
bavi se ni dnevnom ni stra<strong>na</strong>~kom politikom. On po{tuje sve<br />
dr`avne odluke ali i smatra da je sasvim u redu da wegovi pojedini<br />
~lanovi imaju svoje politi~ko mi{qewe o odre|enim<br />
temama i da mogu biti istovremeno ~lanovi politi~kih stra<strong>na</strong>ka<br />
ili drugih organizacija tim pre, {to su generali i admirali,<br />
kako ka`u, visoko obrazovani qudi ogromnog `ivotnog<br />
iskustva i zavidnog nivoa politi~ke kulture. Me|utim, ukoliko<br />
neko od ~lanova Kluba ipak istupa u javnosti povodom odre|enih<br />
politi~kih pitawa, onda to mora ~initi iskqu~ivo u<br />
svoje li~no ime – ka`e Stojimirovi} i precizira da su i ta<br />
pitawa regulisa<strong>na</strong> Statutom i Kodeksom Kluba. Odre|eni<br />
stavovi Kluba, od z<strong>na</strong>~aja za dr`avne institucije i javnost,<br />
moraju biti verifikovani <strong>na</strong> Skup{tini Kluba, odlukom<br />
ve}ine generala i admirala ~lanova Kluba.<br />
Sa jednog od sasta<strong>na</strong>ka generala i admirala
VETERANI<br />
{ti<strong>na</strong> ukazala poverewe da rukovode Klubom, kao i starijih<br />
generala i admirala. Kod <strong>na</strong>s, dakle, nema postrojavawa, vojnih<br />
po~asti, pozdrava <strong>na</strong>levo, rav<strong>na</strong>wa <strong>na</strong>desno, prekomandi,<br />
prekovremenog rada i vanrednih doga|aja – ka`e, vi{e u<br />
{ali, general Stojimirovi} ali i precizira:<br />
– Istovremeno, Klub ne ograni~ava prava svojih ~lanova da<br />
budu ~lanovi i drugih institucija, udru`ewa, organizacija ili<br />
politi~kih stra<strong>na</strong>ka. U tom smislu jedan broj generala ~lanova<br />
Kluba, grade}i svoje civilne karijere, opredelio se za politi~ki<br />
anga`man, drugi za me<strong>na</strong>xerske <strong>izazove</strong>, tre}i za svoje produ`eno<br />
profesio<strong>na</strong>lno anga`ovawe u struci u civilnom sektoru... Takav<br />
perso<strong>na</strong>lni mozaik dokazuje da su ~lanovi Kluba qudski materijal<br />
visoke otpornosti <strong>na</strong> postraumatski {ok penzionisawa po<br />
potrebi slu`be. Vidite, <strong>na</strong>jmla|i generali ~lanovi Kluba imaju<br />
oko 50 godi<strong>na</strong>, a <strong>na</strong>jstariji od 80, do ~ak 92 godine. Ukupno radno-profesio<strong>na</strong>lno<br />
iskustvo, ili da ka-<br />
`emo radni vek ~lanova<br />
Kluba iznosi<br />
blizu 8.000 godi<strong>na</strong><br />
ili osam milenijuma!<br />
POZNATA<br />
IMENA<br />
Pitamo sagovornike,<br />
do skoro aktivne<br />
generale, ako<br />
to nije “klupska i voj<strong>na</strong><br />
taj<strong>na</strong>”, ko su wihovi<br />
~lanovi, jesu li<br />
wihova ime<strong>na</strong> poz<strong>na</strong>ta<br />
i {iroj javnosti<br />
Qubi{a Stojimirovi}<br />
Tako saz<strong>na</strong>jemo da su me|u 245 ~lanova Kluba i dva donedav<strong>na</strong><br />
<strong>na</strong>~elnika G[ VSCG generali Branko Krga i Dragan Paska{,<br />
~etiri prethod<strong>na</strong> zamenika <strong>na</strong>~elnika G[ VSCG generali<br />
Svetozar Marjanovi} i Milan Zari} i admirali Milivoje Pavlovi}<br />
i Mihailo @arkovi}, donedavni zamenici <strong>na</strong>~elnika G[<br />
VSCG za vidove, komandanti strategijskih grupacija i korpusa,<br />
tri <strong>na</strong>~elnika VMA… Tu su, recimo, i u svojstvu ~lanova Saveta<br />
Kluba, jo{ i generali u penziji Radoslav Babi}, Mom~ilo Mom-<br />
~ilovi}, Qubomir An|elkovi}, Geza Farka{, Radoslav [kori},<br />
Branislav Petrovi} i admiral Vlade Nonkovi}. Pomenimo<br />
i generale u penziji, i<strong>na</strong>~e ~lanove dvaju komisija i Suda ~asti,<br />
Milo{a Gojkovi}a, Du{a<strong>na</strong> Zori}a, @ivomira Ninkovi}a,<br />
Branka Fezera, Gradimira @ivanovi}a, Borivoja Jovani}a,<br />
Qubomira Domazetovi}a, Radomira Gojovi}a, Jovu Milanovi-<br />
}a, Petra Trkuqu, Mila<strong>na</strong> \akovi}a, te ~elne generale podru-<br />
`nice Kluba u Ni{u Veroquba @ivkovi}a i Mirka Star~evi}a.<br />
Uz to, vele sagovornici, posebno <strong>na</strong>u~no-kreativno jezgro Kluba<br />
~ine oko 30 doktora i magistara vojih, medicinskih, ekonomskih,<br />
tehni~kih i drugih <strong>na</strong>uka. ^lanovi Kluba mogu biti i pukovnici<br />
koji su Ukazom bili postavqeni <strong>na</strong> generalske du`nosti,<br />
uspe{no ih obavqali u potrebnom vremenu, ali su “potrebe<br />
slu`be“, posledwih nekoliko godi<strong>na</strong>, zahtevale da “ponovo budu<br />
u<strong>na</strong>pre|eni u ~in pukovnika“ i, <strong>na</strong>ravno, penzionisani.<br />
Generatori Kluba su pet wegovih sekcija u kojima je grupisano<br />
oko sedamdeset generala i admirala sa kontinuiranim<br />
planskim radom tokom cele godine, osim u avgustu. U tim<br />
sekcijama ~lanovi, <strong>na</strong> osnovu li~nih afiniteta, individualno<br />
i kolektivno, realizuju godi{wi Plan Kluba u relevantnim<br />
programskim sadr`ajima: politika odbrane, statusni i<br />
socijalni polo`aj aktivnih i penzionisanih vojnih lica, sa-<br />
Spasoje Smiqani}<br />
radwa sa institucijama, organizacijama i medijima, kultura<br />
i rekreacija.<br />
Za sada, “privilegovani“ primalac a<strong>na</strong>liza i stavova Kluba<br />
iz <strong>na</strong>vedenih oblasti su Ministarstvo odbrane i General-<br />
{tab VSCG, ali u <strong>na</strong>rednom periodu taj broj adresa bi}e ve}i. U<br />
tom smislu, ka`u sagovornici, Klub treba shvatiti kao profesio<strong>na</strong>lno-ekspertski<br />
servis dobrih usluga. Trenutno je anga`ovan<br />
<strong>na</strong> a<strong>na</strong>lizi i izradi stavova o aktuelnim doktri<strong>na</strong>rno-zakonskim<br />
dokumentima iz oblasti reforme sistema bezbednosti i<br />
Vojske, kao i <strong>na</strong> a<strong>na</strong>lizi aktuelnog vojnog potencijala dr`ava u<br />
regionu i vojnim reformama u susednim dr`avama. Istovremeno<br />
teku pripreme i za po~etak rada <strong>na</strong> velikom vi{egodi{wem projektu<br />
“Stru~no profesio<strong>na</strong>lne reference generala i admirala<br />
VSCG od 1990. do 2005. godine“ kao i za savetovawe po temi<br />
“Reforme sistema odbrane SRJ i SCG od 1990. do 2006. godine<br />
– iskustva i pouke”, planirano za oktobar ove godine.<br />
Klub je inicirao saradwu sa Udru`ewem vojnih penzionera<br />
SCG i Organizacijom rezervnih vojnih stare{i<strong>na</strong> VSCG<br />
radi obezbe|ivawa o~ekivane i po`eqne saradwe i anga`ovawa<br />
u realizaciji jednog broja zajedni~kih i aktuelnih zadataka.<br />
Razumqivo je da }e Klub intenzivno sara|ivati i sa<br />
drugim organizacijama i institucijama gde postoji obostrani<br />
interesi, programsko sli~ni zadaci i ciqevi ili zajedni~ki<br />
izazovi. O toj saradwi i rezultatima rada udru`ewa glavni<br />
informator od maja meseca bi}e Internet sajt Kluba, a kako<br />
ka`u generali, odgovaraju}i uslovi za rad Kluba obezbe|eni<br />
su u Centralnom domu VSCG.<br />
– Oko formirawa Kluba bilo je pojedi<strong>na</strong>~nih nerazumevawa.<br />
Na takve usamqene i ishitrene slu~ajeve nismo reagovali<br />
i prihvatili smo ih, pre svega, kao posledicu nedovoqne<br />
informisanosti o Klubu ili male qudske sujete. ‘Strah’<br />
od generalskog Kluba, kojim se, <strong>na</strong>vodno, ugro`avaju jedinstvo<br />
i monolitnost oficirskog kora je bezrazlo`an – ka`e Stojimirovi}<br />
i obja{wava:<br />
– Generali su bili i ostali deo oficirskog kora <strong>na</strong>{e vojske<br />
i teza o ‘elitisti~ko-konformisti~kom separatizmu’ generala<br />
iz oficirskog kora je neozbiq<strong>na</strong> i neosnova<strong>na</strong>. Ve}i<strong>na</strong> generala<br />
i admirala su istovremeno i ~lanovi Udru`ewa vojnih penzionera<br />
SCG (50 odsto ~lanova Kluba su ~lanovi UVP) i Organizacije<br />
rezervnih vojnih stare{i<strong>na</strong> VSCG, te drugih udru`ewa.<br />
Tako|e, Statut Kluba omogu}ava i prijem po~asnih ~lanova, izme|u<br />
ostalog i oficira. I <strong>na</strong> kraju, kao {to su nekada vrata<br />
Srpske kraqevske akademije (kasnije Srpske akademije <strong>na</strong>uka)<br />
bila otvore<strong>na</strong> za generale Jova<strong>na</strong> Draga{evi}a, Dimitrija \uri}a,<br />
Jova<strong>na</strong> Mi{kovi}a i @ivka Pavlovi}a, tako su i vrata generalskog<br />
i admiralskog kluba od 20. jula 2005. otvore<strong>na</strong> za<br />
oficirski kor <strong>na</strong>{e vojske. Dakle, gospodo dobro do{li!<br />
Du{an MARINOVI]<br />
Snimili G. STANKOVI] i D. BANDA<br />
46<br />
15. april 2006.
DRU[TVO<br />
MAJOR<br />
SA[A IVANOVI],<br />
KOMANDANT<br />
56. IN@IWERIJSKOG<br />
BATAQONA<br />
U PODGORI^KOM<br />
KORPUSU<br />
U POSETI<br />
^OVJEK<br />
ZAQUBQEN<br />
U MOSTOVE<br />
Sva o<strong>na</strong> potucawa i <strong>na</strong>pori po bespu}ima i nedo|ijama zaborave se kad<br />
se posao zavr{i – <strong>na</strong>pravi most ili probije put. Tada radost dijelimo<br />
sa <strong>na</strong>rodom toga kraja, jer ura|eno <strong>na</strong>jvi{e <strong>na</strong>rodu koristi i za<br />
potomstvo ostaje<br />
Na{ Nobelovac Ivo Andri}, po~etkom pro{log vijeka <strong>na</strong><br />
jednom mjestu zapisa – Od svega {to ~ovjek u `ivotnom <strong>na</strong>gonu<br />
podiza i gradi, ni{ta nije u mojim o~ima boqe i vrednije<br />
od mostova. Oni su va`niji od ku}a, op{tiji od hramova,<br />
sva~iji i prema svakome jed<strong>na</strong>ki, podignuti uvijek smisleno,<br />
<strong>na</strong> mjestu <strong>na</strong> kome se ukr{tava <strong>na</strong>jve}i broj qudskih<br />
potreba, istrajniji su od drugih gra|evi<strong>na</strong> i ne slu`e ni-<br />
~em {to je tajno i zlo. Napisa Andri} i <strong>na</strong>ma ostavi da ~itamo<br />
i wegovu tvrdwu potvrdimo ili osporimo. Svakako da su mostovi<br />
prava spajali{ta krajeva i qudi. Ta uzajamnost traje s vremenom<br />
i potvr|uje se `ivotom. Qudi vole mostove, neki su u wih<br />
i zaqubqeni, a qubavi nema ako se ne zaqubimo. Jedan od zaqubqenika<br />
u mostove je i major Sa{a Ivanovi}, komandant 56.<br />
in`iwerijskog bataqo<strong>na</strong> u Podgori~kom korpusu.<br />
– Postoji bezbroj mostova gra|enih od drveta, kame<strong>na</strong>, beto<strong>na</strong><br />
ili gvo`|a. Ali <strong>na</strong>jboqi i <strong>na</strong>jqep{i su oni s du{om gra|eni<br />
i s qubavqu sazidani, svejedno od ~ega su <strong>na</strong>pravqeni. Va`no je<br />
kako su <strong>na</strong>pravqeni i {ta neimaru z<strong>na</strong>~e – ka`e Ivanovi}.<br />
No, otkud ta qubav za mostove kod wega<br />
MOST KOJI ]U PAMTITI<br />
Po~eo je svoju pri~u prvim sje}awima <strong>na</strong> rano djetiwstvo. Ro-<br />
|en u skromnoj porodici Miomira Ivanovi}a, policajca, i majke<br />
Radmile, doma}ice, rastao je Sa{a izme|u dvije sestre, uz budno<br />
oko majke, jer je otac, s obzirom <strong>na</strong> prirodu posla, bio mawe sa<br />
djecom. Ali su <strong>na</strong>d wihovim domom uvijek bdjeli wegova “strogo}a”<br />
i briga da djeca rastu skromno i budu vaspita<strong>na</strong> u duhu tradicije.<br />
^esti odlasci u maj~in rodni kraj, selo Kuti u andrijeva~koj<br />
op{tini, blizu granice sa Republikom Albanijom, <strong>na</strong> Sa{u<br />
su imali veliki uticaj. Tamo se jo{ kao dijete sreo sa <strong>na</strong>{im<br />
grani~arima. Wihovo oru`je i uniforma u~inili su da dje~ak<br />
zavoli vojsku. Jo{ kada je od djeda, maj~inog oca, dobio <strong>na</strong> poklon<br />
sabqu, dje~ija qubav za budu}i poziv sve je vi{e i vi{e<br />
uzimala maha. Poslije osnovne {kole, koju je zapo~eo u Bijelom<br />
Poqu, mjestu ro|ewa, a zbog o~eve prekomande zavr{io u Podgorici,<br />
upisao je Sredwu geodetsku i bio jedan od <strong>na</strong>jboqih |aka.<br />
Slijedili su upis <strong>na</strong> Prirodno-matemati~ki fakultet, Odsjek<br />
fizika, a ubrzo zatim i odluka da se odslu`i vojska. Otac<br />
se nikad nije protivio <strong>na</strong>mjeri si<strong>na</strong>, ali je uvijek vodio ra~u<strong>na</strong><br />
47
U POSETI<br />
da ne “zaluta”. To je isto va`ilo i za sestre. Vojni~ki rok je odslu`io<br />
u Karlovcu, u {koli Rezervnih oficira in`iwerije. Tada<br />
se i javila prva qubav prema mostovima i san da i sam bude<br />
graditeq nekog od wih. A potom je sve krenulo svojim tokom. Bilo<br />
je to 1989. godine.<br />
– Smatrao sam tu du`nost kao i svaku drugu i ne slute}i da<br />
}u zavoqeti mostove. A oni su me prosto plijenili. I onda kada<br />
nijesam li~no u~estvovao i<br />
wihovom gra|ewu, volio sam<br />
pri~e o wima. Do sada sam vezan<br />
za sedam mostova koje je<br />
gradila jedinica pod mojom komandom.<br />
Svi su oni duboko<br />
urezani u sje}awe, ali tri<br />
imaju posebno mjesto. Prvje<strong>na</strong>c<br />
sam gradio kao mlad potporu~nik<br />
sa rezervnim sastavom<br />
i vi{e sam ja tada u~io od<br />
wih nego oni od mene. Drugi je<br />
gra|en u Fo~i poslije bombardovawa<br />
1999. godine, kada<br />
je Nato sru{io mostove <strong>na</strong><br />
Drini. I wega sam gradio sa<br />
tre}epozivcima. Posebno isti~em<br />
wihovu `equ i upornost,<br />
istrajnost i po`rtvovawe da<br />
most {to prije <strong>na</strong>prave. Kao<br />
da su wime htjeli da prkose sili<br />
i nepravdi. – A onda dubok<br />
uzdah iz majorovih grudi. Pogled<br />
kroz prozor i <strong>na</strong>stavak<br />
pri~e.<br />
– Most koji }u pamtiti dok<br />
sam `iv, ve} je sru{en. Ali je<br />
ZNA[ LI TI [TA ZNA^I OPASA^<br />
Otac se nikad nije mije{ao u moje odluke. Kad sam mu<br />
rekao da sam primqen u Vi{u vojnu {kolu i da sam <strong>na</strong>pustio<br />
fakultet, pitao me je: Z<strong>na</strong>{ li ti {ta z<strong>na</strong>~i opasa~<br />
Z<strong>na</strong>m – <strong>odgovor</strong>io sam.<br />
Mo`e{ li ti to izdr`ati<br />
Mogu.<br />
Ja se ne sla`em sa tom odlukom, a tebi neka je sa sre}om.<br />
Tako me je otac ispratio – ka`e Ivanovi}. Nijesam mu vidio<br />
suze, ali sam osjetio da mu je bilo te{ko. Vjerovatno zato<br />
{to sam bio jedi<strong>na</strong>c i {to sam relativno mlad oti{ao od ku}e.<br />
svakako, iako je kratko vreme kori{}en, imao veliki z<strong>na</strong>~aj.<br />
Gradili smo ga sa grupom rezervista onda kada je rezerva ve}<br />
bila raspu{te<strong>na</strong>, <strong>na</strong>kon bombardovawa 1999. godine. Bilo je<br />
to u Murinu, malom mjestu u andrijeva~koj op{tini, gdje su stradala<br />
nedu`<strong>na</strong> djeca kada su ja~i i mo}ni, bez ikakvog razloga,<br />
sru{ili most <strong>na</strong> Limu. Smrt ~etvoro djece iskreno <strong>na</strong>s je pogodila<br />
i zaboqela. U~estvovali smo i u poku{aju spasavawa. Ali<br />
je za wih bilo sve kasno. Sa dobrovoqcima smo brzo postavili<br />
pontonski most i on je uspje{no kori{}en pola godine. Demontiran<br />
je <strong>na</strong>kon izgradwe novog mosta. U mom sje}awu ostao je za<br />
sva vreme<strong>na</strong> kao z<strong>na</strong>k <strong>na</strong>{e neuni{tivosti – zavr{ava svoju pri-<br />
~u o mostovima major Ivanovi}.<br />
NEKA SU ONI @IVI I ZDRAVI<br />
Sa{a i ja nikada nijesmo planirali<br />
koliko }emo djece imati. Samo<br />
neka su o<strong>na</strong> <strong>na</strong>ma `iva i zdrava.<br />
Svako }e <strong>na</strong>}i svoj put, samo ga treba<br />
pravilno usmjeriti. Meni je <strong>na</strong>jva`nije<br />
da su mi djeca zdravo i da u<br />
porodici vladaju harmonija i zdravi<br />
odnosi. To je <strong>na</strong>jve}a sre}a i izvan<br />
toga ni{ta ne postoji – ka`e<br />
Sa{i<strong>na</strong> supruga Anica.<br />
TO [TO NIKO<br />
NE MO@E,<br />
VOJSKA MO@E<br />
No, `ivot<strong>na</strong> pri~a se <strong>na</strong>stavqa.<br />
Poslije dobijawa ~i<strong>na</strong><br />
poru~nika Sa{a je sa dvadeset<br />
godi<strong>na</strong> i ~etiri mjeseca postao<br />
komandir ~ete. Prilike i doga-<br />
|aji ga odvode <strong>na</strong> Kordun. To je<br />
bilo za mene ne{to posebno,<br />
ka`e Sa{a. Primio sam ~etu<br />
koja je u~estvovala u ratnim de-<br />
{avawima i imala gubitke (pet<br />
mrtvih i sedam rawenih). Mislim<br />
da sam je dobro i uspje-<br />
{no vodio, svih {est mjeseci<br />
koliko sam proveo <strong>na</strong> rati{tu.<br />
Za mene kao mladog oficira<br />
bila je to velika {kola. Po povratku<br />
u Prokupqe sre}e svoju<br />
`ivotnu saputnicu Anicu Mihajlovi},<br />
Prokup~anku, sa kojom<br />
se upoz<strong>na</strong>o tokom saradwe<br />
sa omladinskom organizacijom<br />
garnizo<strong>na</strong>. Svoju vezu dvoje<br />
mladih ozvani~ilo je brakom.<br />
Mezimac porodice sin Du{an<br />
Djeca su <strong>na</strong>{e <strong>na</strong>jve}e bogatstvo,<br />
major Ivanovi} sa }erkama<br />
Jovanom, Tijanom i Miqanom<br />
48<br />
15. april 2006.
A potom je uslijedila Sa{i<strong>na</strong> molba za premje{taj u Podgoricu,<br />
{to je i odobreno 1994. godine.<br />
U Podgorici se porodica uve}ala: Ivanovi}i su dobili tri<br />
k}erke i si<strong>na</strong> – Jovanu, Tijanu, Miqanu i Du{a<strong>na</strong>. O wima se stara<br />
majka Anica, koja ka`e da nije sigur<strong>na</strong> da ih ne}e biti jo{.<br />
– Mo`da djeluje pomalo ~udno imati ~etvoro djece u ovo vrijeme<br />
kada djecu nije lako podizati i vaspitavati – ka`e Anica. –<br />
Ali ja polazim od toga da je Sa{in otac bio jedi<strong>na</strong>c, Sa{a jedi<strong>na</strong>c,<br />
i onda sam odlu~ila da se ta situacija u porodici Ivanovi-<br />
}a promijeni. I<strong>na</strong>~e <strong>na</strong>m prijeti bijela kuga, i to je iz da<strong>na</strong> u dan<br />
sve izra`enije. Nimalo mi ne smetaju zamjerke <strong>na</strong>{ih prijateqa<br />
kada se sretnemo u Prokupqu sa prinovom, a oni se i{~u|avaju –<br />
Zar opet Mnogo mi je prijatnije kada <strong>na</strong>m ro|aci i prijateqi ovdje<br />
ka`u – budite zdravo i nek’ vas je jo{ vi{e. Jeste da nemamo<br />
stan, ali vjerujemo da }e sve biti boqe. Samo neka su djeca zdravo<br />
i neka rastu – osmjehnula se Anica. Nakon dolaska u Podgoricu,<br />
Sa{a je <strong>na</strong>stavio sa li~nim usavr{avawem. Upisao je Fakultet<br />
civilne odbrane i zavr{io ga sa visokom ocjenom. Prije nego<br />
je do{ao <strong>na</strong> du`nost koju sada obavqa, u Podgorici je Ivanovi}<br />
obavqao du`nosti komandira pionirskog voda, komandira pionirske<br />
~ete, <strong>na</strong>~elnika Odsjeka za operativne poslove u puku, komandanta<br />
pionirskog bataqo<strong>na</strong>, a 2001. godine bio je komandant<br />
in`iwerijskog bataqo<strong>na</strong> u okviru 56. in`iwerijskog puka. Najnovijim<br />
organizacijsko-formacijskim promje<strong>na</strong>ma, koje su uslijedile<br />
2004. godine, 56. in`iwerijski puk je prefomiran u bataqon<br />
u Podgori~kom korpusu. Svoj poziv neskriveno voli i sa zadovoqstvom<br />
govori o kolektivu kojim komanduje.<br />
– Kad je neko sa 36 godi<strong>na</strong> <strong>na</strong>jstariji me|u qudima kojima<br />
komanduje, a prosjek wihove starosti iznosi 27 godi<strong>na</strong> i mawe,<br />
onda on s razlogom treba da se ponosi. Govorim o oficirima<br />
iz sastava moje jedinice. Ali ima i razlog vi{e, a to su podoficiri,<br />
ako izuzmemo jednog zastavnika, oni u prosjeku imaju<br />
oko 23 godine. Dodamo li tome ~iwenicu da smo kolektiv stru-<br />
~an, obu~en i osposobqen da izvr{ava sve postavqene zadatke,<br />
{to i ~inimo, razlozi za radost i ponos su tu. A ilustracije radi<br />
pomenu}u zadatke i poslove koje je bataqon izvr{io u toku<br />
pro{le godine, jer smo do sada, krajem zime i po~etkom proqe-<br />
}a, imali velike nevoqe sa snijegom. Pomenu}u samo deblokadu<br />
puta do ma<strong>na</strong>stira “Ostrog” u danilovgradskoj op{tini. Bio sam<br />
prisutan kada je <strong>na</strong>{a ma{i<strong>na</strong>, poslije maksimalnog <strong>na</strong>pora i<br />
truda rukovaoca, probila ogromne <strong>na</strong>mete i pojavila se pravo<br />
pred ma<strong>na</strong>stirom. Nikada ne}u zaboraviti radost i blagoslove<br />
mo<strong>na</strong>ha pri susretu sa <strong>na</strong>ma. Potom smo radili <strong>na</strong> ra{~i{}avawu<br />
snijega u op{ti<strong>na</strong>ma Danilovgrad, Podgorica i Nik{i}.<br />
Da ne pomiwemo izvr{avawe redovnih zadataka i obaveza, ~ime<br />
smo obezbijedili nesmetan rad u okviru jedinice Podgori~kog<br />
korpusa, prije svega 650. logisti~ke brigade i drugih. Izvr-<br />
{ili smo i proboj puta u du`ini od 600 metara, nove trase i<br />
rekonstrukciju 400 metara u op{tini Ro`aje. Taj zadatak su prije<br />
<strong>na</strong>s poku{avali da izvr{e razli~iti izvo|a~i, ali su svi odustajali<br />
zbog te{kog tere<strong>na</strong>. Mi smo uspjeli i po ko z<strong>na</strong> koji put<br />
potvrditi da ono {to niko ne mo`e, vojska mo`e. Bili smo okru-<br />
`eni priz<strong>na</strong>wima gra|a<strong>na</strong> Ro`aja. Izrazili su `equ da i daqe<br />
sara|ujemo, <strong>na</strong> obostrano zadovoqstvo. Zatim smo radili <strong>na</strong><br />
ure|ewu pla`e u Vojnom odmarali{tu “Valdanos” i izgradwi<br />
protivpo`arnih puteva u masliwacima oko te ustanove. Radili<br />
smo i <strong>na</strong> Aerodromu Golubovci, potom <strong>na</strong> rekonstrukciji puta u<br />
selima Tepca, Mala Cr<strong>na</strong> Gora u `abqa~koj op{tini. U Podgorici<br />
smo uklonili stari most preko rijeke Ribnice u ulici Ratnih<br />
vetera<strong>na</strong> i postavili ga preko rijeke Su{ice, gdje }e koristiti<br />
za potrebe vojske. Sve ove zadatke izvr{ili smo krajwe<br />
savjesno i <strong>odgovor</strong>no, uz velike <strong>na</strong>pore i maksimalno anga`ovawe<br />
svih pripadnika kolektiva. Nije <strong>na</strong>m bilo lako, ali smo ipak<br />
uspjeli. Ostvarili smo i prihod vi{e od 20.000 evra – rekao<br />
<strong>na</strong>m je <strong>na</strong> kraju major Ivanovi}.<br />
Slobodan VU^INI]<br />
UKRATKO<br />
>>> VMA PREDSTAVQA SVETSKI BREND – Ministar odbrane<br />
dr Zoran Stankovi} izjavio je 29. marta da potencijal Vojnomedicinske<br />
akademije (VMA) predstavqa svetski brend koji mo-<br />
`emo da aktiviramo i preko u~e{}a u mirovnim misijama <strong>na</strong> kriznim<br />
podru~jima.<br />
Posle razgovora sa ~lanovima Kolegijuma <strong>na</strong>~elnika VMA,<br />
ministar odbrane je rekao novi<strong>na</strong>rima da imamo zahteve me|u<strong>na</strong>rodne<br />
zajednice za u~e{}e sanitetskih timova u mirovnim misijama.<br />
”To bi bio jo{ jedan dodatni dokaz <strong>na</strong>{e spremnosti za sve one<br />
integracije kojima te`imo”, rekao je ministar Stankovi}.<br />
Za potrebe VMA, u <strong>na</strong>jskorije vreme, bi}e obezbe|eni savremeni<br />
dijagnosti~ki aparati, a bi}e ura|e<strong>na</strong> i neophod<strong>na</strong> potpu<strong>na</strong><br />
rekonstrukcija, koja nije obavqa<strong>na</strong> posledwih 25 godi<strong>na</strong>, <strong>na</strong>javio<br />
je ministar Stankovi} i izrazio o~ekivawe da }e za te potrebe, u<br />
vrednosti oko desetak milio<strong>na</strong> evra, novac biti obezbe|en iz<br />
Fonda za reformu Vojske.<br />
Na~elnik VMA general-major Miodrag Jefti} predo~io je ministru<br />
odbrane <strong>na</strong>~in rada i probleme u svakodnevnom delovawu<br />
sa kojima se susre}u zaposleni u toj ustanovi.<br />
>>> SUPROTSTAVQAWE SAVREMENOM TERORIZMU – U<br />
Institutu ratne ve{tine 4. aprila je odr`an sasta<strong>na</strong>k tima za koordi<strong>na</strong>ciju<br />
rada <strong>na</strong> <strong>na</strong>u~noistra`iva~kom makroprojektu ”Sektor<br />
bezbednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu savremenom terorizmu”.<br />
U konstruktivnoj raspravi a<strong>na</strong>liziran je dosada{wi rad i<br />
date su smernice za daqu realizaciju <strong>na</strong>u~noistra`iva~kog zadatka.<br />
Sastanku, kojim je rukovodio pukovnik dr Branislav \or|evi},<br />
prisustvovali su predstavnici orga<strong>na</strong> dr`ava ~lanica i dr`avne<br />
zajednice SCG, u~esnika u projektu.<br />
>>> IZMIRENA NOV^ANA DUGOVAWA U KZB – Ministarstvo<br />
odbrane SCG uspelo je da izmiri sva nov~a<strong>na</strong> dugovawa za<br />
pro{lu godinu prema profesio<strong>na</strong>lnim pripadnicima Vojske SCG i<br />
Ministarstva odbrane, koji su anga`ovani <strong>na</strong> izvr{avawu posebnih<br />
zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti. Tako je 27. marta ove<br />
godine ispla}e<strong>na</strong> <strong>na</strong>k<strong>na</strong>da zakqu~no sa prvom polovinom januara<br />
2006. godine, u ukupnom iznosu od 143.800.000 di<strong>na</strong>ra, te <strong>na</strong>k<strong>na</strong>da<br />
za grani~ne jedinice, zakqu~no sa decembrom 2005. godine, u<br />
ukupnom iznosu od 16.347.632 di<strong>na</strong>ra.<br />
>>> POMO] RADNICIMA VGU ”KRAQEVO” – Ministarstvo<br />
odbrane u saradwi sa Ministarstvom za kapitalne investicije<br />
urgentno razmatra upo{qavawe kapaciteta Vojnogra|evinske<br />
ustanove ”Kraqevo”, kao {to je upravo pokrenuto anga`ovawe vojnogra|evinskih<br />
kapaciteta <strong>na</strong> sanirawu posledica izazvanih klizi{tima<br />
i poplavama u Srbiji i eventualne avansne isplate ugovorenih<br />
radova.<br />
Tako|e, u saradwi sa <strong>na</strong>dle`nim ministarstvima Republike<br />
Srbije, Ministarstvo odbrane <strong>na</strong>stoji da obezbedi konkret<strong>na</strong> fi<strong>na</strong>nsijska<br />
sredstva iz socijalnog programa radi <strong>na</strong>dok<strong>na</strong>|ivawa<br />
neispla}enih zarada i doprinosa u iznosu od oko 64 milio<strong>na</strong> di<strong>na</strong>ra.<br />
Ministarstvo odbrane je ve} kontaktiralo Direkciju za imovinu<br />
Republike Srbije radi hitnog razmatrawa i verifikacije<br />
zahteva za transformaciju i restrukturisawe Vojnogra|evinske<br />
ustanove ”Kraqevo”, da bi se problem trajno re{io. Problemi sa<br />
kojima se susre}u radnici te ustanove se`u godi<strong>na</strong>ma u<strong>na</strong>zad, delom<br />
su subjektivne prirode i ne mogu se re{iti za sedam da<strong>na</strong>, kako<br />
to zahtevaju radnici koji su pokrenuli nelegalnu obustavu rada.<br />
Ilustracije radi, od 48 milio<strong>na</strong> di<strong>na</strong>ra avansa dobijenog krajem<br />
2004. godine za ugovoreni posao u Ni{u, oko 34 milio<strong>na</strong> su potro{ili<br />
za plate, umesto da pokrenu proizvodwu, te preti i tu`ba<br />
investitora za neispuwewe ugovora.<br />
Ministarstvo odbrane }e u~initi sve, u skladu sa <strong>na</strong>dle`nostima<br />
i realnim mogu}nostima, da se problem vojnodohodovnih<br />
ustanova {to pre re{i.<br />
49
SAVETI<br />
Lajmska bolest javqa se kod qudi i `ivotiwa,<br />
a zapaqenskim procesom mogu<br />
biti zahva}eni svi organi i sistemi,<br />
<strong>na</strong>j~e{}e ko`a, nervni sistem,<br />
zglobovi i srce. Osetqivost <strong>na</strong> infekciju<br />
je op{ta i oboqewa su registrova<strong>na</strong><br />
u svim uzrasnim grupama humane<br />
populacije, ali je rizik od zaraze ve}i kod<br />
osoba ~iji stepen izlo`enosti stani{tima<br />
krpeqa traje du`e, bilo da im je to profesio<strong>na</strong>l<strong>na</strong><br />
delatnost ({umari, sto~ari,<br />
vojnici i dr.) ili su povremeno izlo`eni<br />
<strong>na</strong>padu krpeqa (lovci, ribolovci, rekreativci,<br />
kamperi).<br />
Ko`a je jedan od orga<strong>na</strong> koji je <strong>na</strong>j-<br />
~e{}e zahva}en u infekciji uzro~nikom<br />
lajmske bolesti. Promene <strong>na</strong> woj <strong>na</strong>kon uboda<br />
krpeqa mogu biti posledica lokalne reakcije<br />
<strong>na</strong> mestu uboda, u vidu crvenila pre~nika<br />
1-2 cm, koje nema tendenciju daqeg {irewa<br />
i spontano se povla~i <strong>na</strong>kon dva-tri<br />
da<strong>na</strong>. U vi{e od 80 odsto slu~ajeva prvi<br />
z<strong>na</strong>k bolesti je prste<strong>na</strong>sto crvenilo (erythema<br />
migrans), koje se javqa izme|u prvog i<br />
trideset {estog da<strong>na</strong> od infekcije. Eritem<br />
je bezbolan, periferno se {iri i mo`e dosti}i<br />
oko 30 cm u pre~niku, sporo se povla-<br />
~i, i ako se ne le~i mo`e da traje nekoliko<br />
nedeqa. U tom periodu, sa ili bez eritema,<br />
mogu se javiti i povi{e<strong>na</strong> teles<strong>na</strong> temperatura,<br />
glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i zglobovima<br />
i uve}awe limfnih `lezda.<br />
U tom stadijumu va`no je prepoz<strong>na</strong>ti<br />
oboqewe i primeniti pravilnu antibiotsku<br />
terapiju, koja <strong>na</strong>j~e{}e dovodi do izle-<br />
~ewa. Kod nele~enih i nedovoqno dugo le-<br />
~enih bolesnika mogu se nekoliko nedeqa<br />
ili meseci posle infekcije ispoqiti manifestacije<br />
drugog stadijuma lajmske bolesti<br />
<strong>na</strong> centralnom i perifernom nervnom<br />
sistemu, zglobovima i srcu. Efikasno le-<br />
~ewe antibioticima u ranoj fazi obi~no<br />
spre~ava <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>k kasne faze bolesti i<br />
ispoqavawe te{kih hroni~nih formi.<br />
Stru~waci Instituta za epidemiologiju<br />
VMA, svake godine po~ev od 1989. godine,<br />
ispituju prisustvo krpeqa <strong>na</strong> odre|enom<br />
broju lokaliteta u Beogradu – Ko{utwak,<br />
Avala, Top~iderski park, Bawica i<br />
Ada Ciganlija. Rezultati ispitivawa aktivnosti<br />
krpeqa ukazuju da wihova brojnost i<br />
pojavqivawe u prirodi variraju zavisno od<br />
klimatsko-meteorolo{kih uslova, dok je<br />
utvr|e<strong>na</strong> zara`enost krpeqa bakterijom<br />
Borrelia burgdorferi (zavisno od lokaliteta)<br />
KRPEQI I LAJMSKA<br />
OPASNI VESNICI<br />
PROLE]A<br />
Krpeqi postaju aktuel<strong>na</strong> tema<br />
sa prvim prole}nim danima<br />
jer se tada bude iz zimskog<br />
s<strong>na</strong>, a sve ve}i broj qudi<br />
odlazi u prirodu. Iako<br />
prenose i mnoga oboqewa,<br />
qudi se <strong>na</strong>jvi{e pla{e lajmske<br />
bolesti. Da<strong>na</strong>s u Srbiji ima<br />
oko 7.000 obolelih.<br />
Z<strong>na</strong>k bolesti je prste<strong>na</strong>sto crvenilo<br />
PREPORUKE<br />
Pacijenti koji do|u <strong>na</strong> pregled u ambulantu<br />
Instituta za epidemiologiju<br />
VMA mogu da za 15 minuta dobiju<br />
rezultat da li je odstrawen krpeq<br />
bio zara`en i zavisno od toga daqe<br />
preporuke. Gra|ani se za sve informacije<br />
mogu javiti <strong>na</strong> telefone<br />
011-3609-367 i 3609-332.<br />
BOLEST<br />
iznosila od 15% do 35%, prose~no 23%. Ta<br />
ispitivawa omogu}avaju da se sagleda rizik<br />
od infekcije <strong>na</strong> pojedinim podru~jima i<br />
predlo`e mere prevencije. One se mogu odnositi<br />
i primeniti <strong>na</strong> samo stani{te krpeqa,<br />
i podrazumevaju redovno ko{ewe trave,<br />
ure|ewe tere<strong>na</strong> uklawawem i spaqivawem<br />
nisko`bu<strong>na</strong>stog rastiwa, te primenu<br />
hemijskog tretma<strong>na</strong>. Ali, treba imati u vidu<br />
da ove mere ne z<strong>na</strong>~e potpuno uni{tewe krpeqa,<br />
ve} samo z<strong>na</strong>tno smawewe wihove<br />
brojnosti <strong>na</strong> nekom lokalitetu. Zato je vi-<br />
{e puta predlagano da se takvi lokaliteti<br />
vidno obele`e tablama, kako bi qudi z<strong>na</strong>li<br />
u kakvo podru~je ulaze i pravovremeno<br />
primene neku od mera li~ne za{tite (za-<br />
{titu ko`e ode}om sa dugim rukavima i nogavicama,<br />
uvla~ewe nogavica u ~arape, ili<br />
mazawe otkrivenih delova ko`e sredstvima<br />
koje odbijaju insekte). Nakon boravka u<br />
prirodi moraju se pa`qivo pregledati svi<br />
delovi tela, a ukoliko su sa vama bili i<br />
ku}ni qubimci, obavezno pregledajte i wih.<br />
^esto se de{ava da se preko wihove dlake<br />
unese krpeq u ku}u i da uku}ani zarade ubod<br />
krpeqa a da nisu boravili u prirodi.<br />
Ukoliko je do{lo do uboda krpeqa,<br />
nema razloga za paniku, jer nije svaki krpeq<br />
zara`en uzro~nikom tog oboqewa, a i<br />
da jeste, to ne z<strong>na</strong>~i i da }ete se razboleti.<br />
Va`no je z<strong>na</strong>ti da se pravilnim i pravovremenim<br />
odstrawivawem krpeqa z<strong>na</strong>tno smawuje<br />
rizik od infekcije. Krpeqa ne treba<br />
gwe~iti, kidati, ~upati, niti premazivati<br />
raznim hemijskim supstancama (alkohol,<br />
etar, uqe, aceton, benzin i dr.), ve} je <strong>na</strong>jboqe<br />
da se odmah obratite lekaru da on to<br />
uradi. Ukoliko to ne mo`ete odmah, poku-<br />
{ajte sami da ga pravilno izvadite tako<br />
{to }ete pincetom uhvati krpeqa {to bli-<br />
`e ko`i i polako izvu}i, a mesto uboda potom<br />
dezinfikovati. Kasnije se obavezno javite<br />
lekaru zbog stavqawa pod zdravstveni<br />
<strong>na</strong>dzor, kako bi se pravovremeno otkrili<br />
prvi simptomi ove bolesti: crvenilo <strong>na</strong><br />
mestu uboda, povi{e<strong>na</strong> temperatura, zamor,<br />
malaksalost i bolovi u zglobovima.<br />
Rezultati <strong>na</strong>{eg vi{egodi{weg rada<br />
sa pacijentima koji su se javili u ambulantu<br />
Instituta za epidemiologiju VMA zbog uboda<br />
krpeqa, ukazali su da je deset puta ve}i<br />
rizik od infekcije i oboqevawa od lajmske<br />
bolesti u grupi onih koji su sami <strong>na</strong> nepropisane<br />
<strong>na</strong>~ine odstrawivali krpeqa.<br />
Dr Radovan ^EKANAC<br />
50<br />
15. april 2006.
[TA JE SUD U<br />
STRAZBURU<br />
Aktuel<strong>na</strong> tema – kritika rada pravosu|a,<br />
pa nesporno nedefinisa<strong>na</strong><br />
<strong>na</strong>dle`nost po pitawima sudske<br />
za{tite u upravnom sporu profesio<strong>na</strong>lnih<br />
pripadnika Vojske i wenih<br />
penzionisanih ~lanova <strong>na</strong>kon ukidawa<br />
vojnog pravosu|a, sve ~e{}e zavr{avaju<br />
komentarom: Sve }u ja to tu`iti<br />
Strazburu! [ta je zapravo Sud u Strazburu<br />
Savet Evrope je me|u<strong>na</strong>rod<strong>na</strong> organizacija<br />
sa sedi{tem u Strazburu<br />
koja okupqa vi{e od 45 evropskih zemaqa.<br />
Svaka dr`ava u Evropi mo`e postati<br />
~lan Saveta Evrope pod uslovom<br />
da prihvata <strong>na</strong>~elo vladavine prava i<br />
jem~i qudska prava i osnovne slobode<br />
svakome u okviru svoje <strong>na</strong>dle`nosti.<br />
Savet Evrope bavi se svim <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajnijim<br />
pitawima sa kojima se suo~ava<br />
evropsko dru{tvo, osim odbrane. Wegov<br />
program ukqu~uje oblasti qudskih<br />
Priprema<br />
Radojka MARINKOVI]<br />
PRAVNIK VAM ODGOVARA<br />
prava, medije, pravnu saradwu, odnose<br />
u dru{tvu, sport, zdravstvo, obrazovawe,<br />
kulturu, lokalnu samoupravu,<br />
saradwu me|u dr`avama, `ivotnu sredinu<br />
i regio<strong>na</strong>lno planirawe. Savet<br />
ne treba me{ati sa Evropskom unijom,<br />
jer su ove dve organizacije sasvim razli~ite.<br />
Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora primqene su<br />
u ~lanstvo Saveta Evrope u prole}e<br />
2003. godine. Po~etkom januara 2004.<br />
godine u SCG je stupio <strong>na</strong> s<strong>na</strong>gu Zakon<br />
o ratifikaciji Evropske konvencije za<br />
za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda<br />
od strane dr`ava ugovornica.<br />
Evropski sud za qudska prava, koji je<br />
sme{ten u Strazburu, jedini je pravi<br />
sudski organ ustanovqen u skladu sa<br />
Evropskom konvencijom o qudskim pravima.<br />
Sastavqen je od 41 sudije i osigurava,<br />
kao posledwa sudska instanca,<br />
da dr`ave ugovornice po{tuju svoje<br />
obaveze preuzete ratifikacijom <strong>na</strong>vedene<br />
Konvencije. Me|utim, jedan od<br />
osnovnih preduslova za obra}awe Sudu<br />
u Strazburu je, kako je to regulisano<br />
odredbom ~la<strong>na</strong> 35. Konvencije, da<br />
su iscrpqeni svi unutra{wi pravni<br />
lekovi, u skladu s op{tepriz<strong>na</strong>tim <strong>na</strong>-<br />
~elima me|u<strong>na</strong>rodnog prava. Pravnos<strong>na</strong>`ne<br />
presude Evropskog suda za qudska<br />
prava su obavezne i izvr{ne za<br />
dr`avu koja je bila stranka u sporu.<br />
Ukoliko Sud svojom presudom utvrdi da<br />
je prekr{e<strong>na</strong> Konvencija ili protokol<br />
uz wu, <strong>odgovor</strong><strong>na</strong> dr`ava du`<strong>na</strong> je da<br />
obe{teti o{te}eno lice.<br />
FOTO<br />
AL BUM<br />
Obuka artiqeraca<br />
1946. godine<br />
Snimio<br />
P. Karamatijevi}<br />
Pripremio<br />
Radovan POPOVI]<br />
51
Reagovawa<br />
”ODBRANA”<br />
Bra}e Jugovi}a 19<br />
11000 Beograd<br />
e-mail: odbra<strong>na</strong>@beotel.yu<br />
DUH PRO[LIH VREMENA<br />
(“Moralista ili sve{tenik u kasarni”,<br />
Odbra<strong>na</strong> br. 9, 1. februar)<br />
piti. Da li je vama poz<strong>na</strong>t stav Crkve o ratovawu, a pogotovo<br />
prema Bo`ijoj zapovesti ”Ne ubij!” Kada su i gde to predstavnici<br />
SPC pozivali da se ne ide u vojsku i {irili defetizam Konkretno<br />
<strong>na</strong>vodim SPC, jer zaista postoje odre|ene verske grupe –<br />
sekte koje propagiraju defetizam i samim tim slabe odbrambenu<br />
sposobnost <strong>na</strong>{e dr`ave. Ako se to odnosilo <strong>na</strong> wih, duboko se<br />
izviwavam. A {to se ti~e odnosa SPC prema VSCG, uputio bih<br />
doti~nog gospodi<strong>na</strong> <strong>na</strong> dela Lazara Mili<strong>na</strong>, istaknutog apologete<br />
20. veka u krilu SPC, koji <strong>na</strong> konkretan <strong>na</strong>~in iznosi postavqen<br />
problem u svojoj kwizi ”Crkve i sekte”. Ili, da li je poz<strong>na</strong>ta<br />
istorijska ~iwenica da je i <strong>na</strong>{ kanonizovani svetiteq sv.<br />
Nikolaj Velimirovi}, episkop `i~ki i ohridski, po <strong>na</strong>logu Nikole<br />
Pa{i}a, za vreme Prvog svetskog rata odlazio u Englesku i<br />
Ameriku i tamo po kolexima, univerzitetima, hotelima, crkvama<br />
i <strong>na</strong> svakom mestu, branio interese srpskog <strong>na</strong>roda i <strong>na</strong> taj <strong>na</strong>-<br />
~in pridobijao ~ak i protestante i rimokatolike da se bore za<br />
srpsku stvar! Nije on pozivao da se bezrezervno ubija neko u<br />
ime pravoslavqa, ve} da se brani otaxbi<strong>na</strong>.<br />
Jo{ mnogo toga bih izneo, ali ne `elim da vam vi{e zauzimam<br />
prostor, mada iskreno i ne verujem da }ete objaviti moje<br />
pismo.<br />
Stariji vodnik prve klase<br />
Damwan TODOROVI],<br />
Veliko Gradi{te<br />
@eleo bih <strong>na</strong> po~etku da pozdravim<br />
va{u po{tovanu redakciju,<br />
iskreno se <strong>na</strong>daju}i da }e i u <strong>na</strong>rednom<br />
periodu <strong>na</strong>staviti uspe{an<br />
rad, koji se ogleda u mno{tvu zanimqivih<br />
tekstova. Razlog mog obra-<br />
}awa je slede}i: u broju 9 od<br />
1.2.2006. godine objavili ste<br />
tekst pod <strong>na</strong>slovom ”Moralista<br />
ili sve{tenik u kasarni”, koji je<br />
potpisao gospodin Stevan Stojanovi}<br />
iz [apca. O tom tekstu<br />
govori}u u svoje ime, mada verujem<br />
da }u govoriti i u ime jednog dela pripadnika<br />
VSCG. Kao prvo, veoma je ru`no kako je gospodin Stojanovi} izneo<br />
tvrdwu da bi zame<strong>na</strong> moralista sve{tenicima bila samo<br />
po onoj <strong>na</strong>rodnoj: “Sjahao Murta, uzjahao Kurta”, uz dodatak od<br />
”tri prsta”. Kao prvo, po{tovani gospodine, ta tri prsta nekome<br />
veoma mnogo z<strong>na</strong>~e i simbolizuju Oca i Si<strong>na</strong> i Svetoga Duha,<br />
Svetu Trojicu, za koje je neko od <strong>na</strong>s `ivotno vezan. Nekome je,<br />
mo`da, po{tovani gospodine, VERA u Svetu Trojicu pomogla da<br />
prebrodi te{ke trenutke kojima je bila izlo`e<strong>na</strong> celokup<strong>na</strong> <strong>na</strong>-<br />
{a <strong>na</strong>cija u prethodnom periodu.<br />
Gospodinu smeta {to je Crkva u sada{we vreme u velikoj<br />
ekspanziji. Kamo lepe sre}e da je oduvek tako bilo kod <strong>na</strong>s Srba!<br />
A to da Gospodin Bog nije mogao da <strong>na</strong>m pomogne u neka ranija<br />
boqa vreme<strong>na</strong>, <strong>odgovor</strong>i}u samo pitawima: a kako smo se<br />
mi odnosili prema Wemu u proteklih pedesetak godi<strong>na</strong> Na koji<br />
<strong>na</strong>~in smo se odnosila prema <strong>na</strong>{im crkvama, ma<strong>na</strong>stirima Ko<br />
je ru{io svoje svetiwe u ime neke ideologije U iznesenom izlagawu<br />
gospodi<strong>na</strong> Stojanovi}a ne mogu a da ne primetim, ili<br />
boqe re}i osetim, duh nekih pro{lih vreme<strong>na</strong>, ili je mo`da<br />
boqe re}i – duh nekih vreme<strong>na</strong> koja dolaze!<br />
Dozvoli}ete meni gre{nom da iznesem neko svoje mi{qewe,<br />
po kome ve}i<strong>na</strong> pripadnika Vojske ne bi imala ni{ta protiv<br />
uvo|ewa sve{tenika u SCG.<br />
Iznosite podatak da je enorm<strong>na</strong> ekspanzija Crkve uzrok {to<br />
mladi Srbi ne `ele da idu u svoju vojsku, da ne}e da nose oru`je!!!<br />
Ako ve} iznosite neke argumente, morate ih ne~im i potkre-<br />
TRI GRUPE<br />
BESKU]NIKA<br />
(“Ili jesmo, ili nismo”,<br />
br. 10, 15. februar)<br />
Pro~itao sam intervju sa gospodinom Obrenom Joksimovi}em,<br />
direktorom Fonda za reformu sistema odbrane, u kome<br />
akcentira <strong>na</strong> dvadeset dve hiqade besku}nika, sa razmi{qawem<br />
kako taj goru}i problem re{iti.<br />
Moje je mi{qewe da sve besku}nike treba podeliti u tri<br />
kategorije, i to:<br />
– lica koja su tokom svog radnog veka od svojih pri<strong>na</strong>dle-<br />
`nosti pla}ala stambeni doprinos. Postavqa se pitawe gde su<br />
ta sredstva. Ako je zakonodavac nekome ta sredstva dao, onda<br />
treba da tra`i povra}aj. Sramota je da je isti zakonodavac<br />
sam sebe zloupotrebio;<br />
– drugoj grupi besku}nika pripadaju izbeglice iz biv{ih<br />
republika. Preispitati postoji li mogu}nost povratka <strong>na</strong> wihova<br />
ogwi{ta, a ako ne postoje, onda<br />
preko <strong>na</strong>dle`nih tra`iti da se takvim<br />
besku}nicima isplati <strong>na</strong>dok<strong>na</strong>da<br />
za oduzetu i uni{tenu imovinu;<br />
– tre}u grupu sa~iwavaju<br />
lica koja su <strong>na</strong> slu`bi u VSCG. Nere{avawe<br />
stambene problematike<br />
i te kako uti~e <strong>na</strong> ta lica. Da bi<br />
se lak{e i bezbolnije re{avao<br />
taj goru}i problem, <strong>na</strong>ve{}u nekoliko<br />
predloga.<br />
Od VSF otkupqeni su stanovi<br />
i oni potpadaju pod skup-<br />
{tinu sta<strong>na</strong>ra. Takvi stanovi u ve}ini slu~ajeva<br />
su sa ravnim krovom koji proki{wava. Pojedine skup{tine<br />
sta<strong>na</strong>ra, da bi re{ile taj problem, izdaju dozvolu da se izvr-<br />
52<br />
15. april 2006.
{i <strong>na</strong>dogradwa. Smatram da po tim pitawima treba mewati<br />
propise i da prvenstvo <strong>na</strong>dzi|ivawa ima VSCG.<br />
Na taj <strong>na</strong>~in bi se br`e i jeftinije re{avalo pitawe besku}nika.<br />
Gra|evinska uprava Ministarstva odbrane ima sve<br />
stru~ne kadrove koji mogu da ispitaju pomenute zgrade i zemqi-<br />
{te <strong>na</strong> kome se <strong>na</strong>laze. Vojska u tom slu~aju ne bi morala da kupuje<br />
stanove, zemqi{te, da pla}a infrastrukturu kad te zgrade<br />
sve to poseduju. Vojska bi jedino bila u obavezi da od skup{tine<br />
op{tine dobije urbanisti~ko re{ewe, a sa skup{tinom sta<strong>na</strong>ra<br />
da re{i ostale probleme.<br />
Iz svega pomenutog dobili bismo tri stvari: veoma jeftino<br />
re{avawe pitawe besku}nika, za{titili bismo stambeni objekat<br />
od proki{wavawa i onemogu}ili onim koji raspola`u sa ogromnim<br />
nov~anim sredstvima da <strong>na</strong> lak{i <strong>na</strong>~in izvedu <strong>na</strong>dzi|ivawe.<br />
Ne bismo smeli da dozvolimo da propisi i zakon ~ine jedno,<br />
a `ivot<strong>na</strong> praksa sasvim drugo.<br />
Zastavnik u penziji<br />
@ivan GOJKOVI],<br />
Kru{evac<br />
PLANSKO RE[AVAWE<br />
PROBLEMA<br />
(”Kadrovska piramida”<br />
i ”Ja~awe potencijala”,<br />
Odbra<strong>na</strong> br.13,<br />
1. april)<br />
Kao aktivan oficir redovno ~itam<br />
magazin ”Odbra<strong>na</strong>” i veoma<br />
sam zadovoqan koncepcijskim prome<strong>na</strong>ma.<br />
A<strong>na</strong>lizirawem i izno{ewem<br />
u javnost pitawa o stambenim<br />
problemima i re{avawu vi{ka zaposlenih,<br />
sigurno ste zainteresovali<br />
~itala~ku javnost i unutar i<br />
van sistema odbrane. To je posebno uo~qivo u posledwem broju<br />
”Odbrane”, gde ste objavili intervju sa mr Zoranom Jefti}em,<br />
pomo}nikom ministra odbrane za qudske resurse i ~la<strong>na</strong>k pukovnika<br />
dr Mitra Kova~a o Strategijskom pregledu odbrane.<br />
Iz intervjua i ~lanka vidi se da sada{wi me<strong>na</strong>xment ima<br />
jasnu sliku o predstoje}im reformama i plan kako da se sprovedu<br />
neophodne promene. Ono {to je posebno va`no, u oblasti<br />
upravqawa qudskim resursima vidqiva je spremnost Ministarstva<br />
odbrane da se socijalni problem zaposlenih i problem<br />
vi{ka kadra svih kategorija re{ava planski, uz uva`avawe<br />
dostojanstva zaposlenih i specifi~nosti vojnog poziva. Naravno,<br />
ostaje da se vidi koliko }e se i kako realizovati planovi<br />
i da li }e se u re{avawe problema ukqu~iti i dr`ava.<br />
Mislim da bi trebalo da <strong>na</strong>stavite sa daqim istra`ivawem<br />
i pra}ewem tema vezanih za upravqawe qudskim resursima,<br />
jer su qudi, i u vremenu brzog tehnolo{kog razvoja, osnovni<br />
~inilac sistema odbrane.<br />
@eqko GAJI]<br />
IMA LI KRAJA<br />
Po{tova<strong>na</strong> Redakcijo,<br />
<strong>na</strong>dam se da }ete s<strong>na</strong>gom javne re~i uspeti da pomognete vojnim<br />
osiguranicima koji su ovih da<strong>na</strong> izlo`eni neprijatnostima po<br />
zdravstvenim ustanovama u Kru{evcu.<br />
Svima je dobro poz<strong>na</strong>to da pojedine specijalisti~ke preglede<br />
nije mogu}e obaviti u garnizonim ambulantama, tako da su vojni<br />
osiguranici, uz uredno izva|en uput, pojedine zdravstvene probleme<br />
re{avali u civilnim zdravstvenim ustanovama.<br />
A onda, od pre nekoliko da<strong>na</strong>, ukoliko ste posednik plave<br />
kwi`ice, za vas po~iwe ko{mar, jer neshvatqivom odlukom Ministarstva<br />
zdravqa vojni osiguranici vi{e ne mogu da idu kod civilnih<br />
pedijatara, oftalmologa, ginekologa, ortopeda... Ako, ne<br />
daj bo`e, uganete nogu – ni{ta stra{no...<br />
Sa~eka}ete organizovani prevoz do vojne bolnice u Ni{u, a<br />
za tu prigodu morate ustati pod okriqem no}i i, uz prve petlove,<br />
ta~no u pet ujutru, krenuti da zadovoqite svoje pravo da budete<br />
zdravstveno zbrinuti.<br />
Ili, ukoliko supruga treba da se porodi, ponovi}ete isti<br />
postupak uz <strong>na</strong>du da u kr{tenici budu}eg deteta kao mesto ro|ewa<br />
ne}e stajati ”Autoput”... I tako daqe, bez kraja i konca..<br />
S druge strane, ukoliko po`elite da sebe i svoje <strong>na</strong>jmilije sa~uvate<br />
ovakvih maltretirawa i pute{estvija, mo`ete oti}i do civilnog<br />
lekara i dostojanstveno platiti vi{e stoti<strong>na</strong> di<strong>na</strong>ra, za jednostavnije<br />
preglede, do vi{e deseti<strong>na</strong> hiqada di<strong>na</strong>ra (!), ukoliko<br />
je u pitawu poro|aj.<br />
Sve je samo stvar izbora, a izbor uvek postoji, zar ne<br />
Na kraju, postavqaju se raz<strong>na</strong> pitawa.<br />
Ima li kraja nipoda{tavawu i omalova`avawu vojni~ke uniforme,<br />
poziva, ~asti Da li }e iko ustati u odbranu <strong>na</strong>{eg digniteta,<br />
ili se od <strong>na</strong>s o~ekuje da doveka mirno prihvatamo sve eksperimente<br />
koji se <strong>na</strong>d <strong>na</strong>ma sprovode<br />
Ima li kraja tra`ewu profesio<strong>na</strong>lizma, a da se zauzvrat<br />
daju samo praz<strong>na</strong> obe}awa i uvrede<br />
Posledwi postupak Ministarstva zdravqa to, svakako, jeste...<br />
Potpukovnik mr Dragan PETKOVI], dipl. in`.<br />
Kru{evac<br />
BAWICA BEZ AMBULANTE<br />
Kada sam nedavno i{ao kod lekara <strong>na</strong> VMC Slavija, svratio<br />
sam kod upravnika. Izneo sam mu problem koji me mu~i. Na kraju,<br />
to i nije samo moj problem. Ti~e se i drugih osiguranika koji `ive<br />
<strong>na</strong> Bawici.<br />
Rekao sam, do{ao sam da Vas molim, ako je i{ta u Va{oj <strong>na</strong>dle`nosti<br />
da pomognete da se vrati ambulanta <strong>na</strong> Bawici.<br />
Izneo sam li~ni problem zbog zdravstvenih tegoba moje k}erke.<br />
Samo u <strong>na</strong>{em susedstvu ima nekoliko te{kih bolesnika, a <strong>na</strong> podru~ju<br />
cele Bawice da i ne govorim.<br />
Qubazni doktor pa`qivo me saslu{ao. I sam podr`ava ideju<br />
o vra}awu ambulante u kojoj se le~ilo vi{e od 3.000 osiguranika.<br />
Dao mi je adresu Redakcije magazi<strong>na</strong> ”Odbra<strong>na</strong>“ i broj telefo<strong>na</strong>.<br />
Obavezno da vam se obratim. Zato vas <strong>na</strong>jqubaznije molim<br />
da u granicama va{ih mogu}nosti date svoj doprinos da se {to pre<br />
otvori ambulanta.<br />
S <strong>na</strong>dom da }ete iza}i u susret mojoj molbi, u<strong>na</strong>pred vam zahvaqujem<br />
i drugarski vas pozdravqam.<br />
Jordan JEREMI], Beograd<br />
Objavqivawem Va{eg apela da se ponovo otvori ambulanta<br />
”Bawica” mi smo uradili sve {to je u <strong>na</strong>{oj mo}i.<br />
Nadamo se da }e to pro~itati i neko od <strong>na</strong>dle`nih za re-<br />
{avawe tog problema.<br />
Redakcija magazi<strong>na</strong> ”Odbra<strong>na</strong>”<br />
53
SVET<br />
PODMORNI^KE SNAGE<br />
U SREDOZEMNOM MORU<br />
UVA@AVAWE MO]I<br />
Sredozemnim morem<br />
plove veoma uverqivi<br />
multi<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni<br />
sastavi, ~iji su deo i moderne<br />
konvencio<strong>na</strong>lne podmornice<br />
zemaqa ~lanica Alijanse.<br />
Stalno su prisutne i ameri~ke<br />
<strong>na</strong>padne podmornice,<br />
<strong>na</strong>oru`ane krstare}im<br />
raketama.<br />
54<br />
Dvadeset jed<strong>na</strong> dr`ava izlazi svojim obalama <strong>na</strong> sredozemni<br />
basen i skoro sve imaju svoje, {to trgova~ke, {to ratne<br />
mor<strong>na</strong>rice. A polovi<strong>na</strong> i podmornice u okviru svojih s<strong>na</strong>ga<br />
<strong>na</strong> moru, uz svu potrebnu logistiku i tehnolo{ku mo}, neophodnu<br />
za sve kompleksniju i zahtevniju energetsku podr{ku u<br />
okviru logistike.<br />
Od zemaqa Sredozemqa podmornice da<strong>na</strong>s nemaju Albanija,<br />
BiH, Kipar, Liban, Libija, Malta, Maroko, Mo<strong>na</strong>ko, Sirija,<br />
Slovenija i Tunis. Nekoliko dr`ava je {ezdesetih godi<strong>na</strong>, po<br />
ni`im ce<strong>na</strong>ma (za prijateqe) kupilo podmornice od Sovjetskog<br />
Saveza – Sirija tri iz klase Romeo, Libija {est iz klase Foxtrot,<br />
a Albanija dve iz klase Whiskey. Sve je to odavno zastarelo<br />
i delimi~no rashodovano. Zanimqivo je da albansku podmorni~ku<br />
bazu <strong>na</strong> ostrvu Sazan renoviraju Turci, {to izaziva broj<strong>na</strong><br />
<strong>na</strong>ga|awa o wenom daqem statusu.<br />
GRUPA I<br />
U grupu zemaqa I, koje imaju samo diverzantske podmornice<br />
(xepne), svrstavaju se Hrvatska i Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora.<br />
Hrvatskoj je <strong>na</strong>kon raspada SFRJ 1991. godine ostala jed<strong>na</strong><br />
podmornica iz sastava jugoslovenske 88. flotile podmornica<br />
oz<strong>na</strong>ke 914. O<strong>na</strong> je preure|e<strong>na</strong> i neka svojstva su joj poboq-<br />
{a<strong>na</strong>. Sada je to podmornica pod imenom Velebit, oz<strong>na</strong>ke 01,<br />
ali nije operativ<strong>na</strong> zbog isteklih resursa akumulatora. Hrvatska<br />
je imala vrlo ambiciozne planove za daqe projektovawe i<br />
gradwu podmornica, ali }e odlukama Natoa odustati od toga,<br />
pa i u tom kontekstu treba gledati <strong>na</strong> izvesno taktizirawe da li<br />
da uop{te <strong>na</strong>bavqa nove akumulatore za objekat 01.<br />
Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora imaju tri podmornice istog tipa, koje<br />
su <strong>na</strong>kon ukidawa 88. FP aprila 2005. ostale u operativnoj<br />
upotrebi pod oz<strong>na</strong>kama 913, 915 i 916, a u sastavu kombinovane<br />
mor<strong>na</strong>ri~ke jedinice za dejstva pod vodom. Oklevawem da se<br />
<strong>na</strong>bave novi akumulatori poja~ava se teza o me|ukoraku ka potpunom<br />
ukidawu tog segmenta pomorske mo}i dr`avne zajednice.<br />
Pomenutim rasformirawem 88. FP ostale su u vi{ku dve<br />
diverzantske i tri velike podmornice, {to uz jednu prethodno<br />
15. april 2006.
PORE\EWA<br />
A<strong>na</strong>lizom kvaliteta podmornica zemaqa koje izlaze <strong>na</strong><br />
Sredozemno more mo`e se re}i da Hrvatska i SCG, grupa I,<br />
nemaju ozbiqan tretman po vi{e kriterijuma, uz podse}awe<br />
da je mesto SFRJ bilo u grupi III.<br />
U grupi II, Al`ir, a <strong>na</strong>ro~ito Egipat, z<strong>na</strong>tno zaostaju iza<br />
Izraela, koji ima mogu}nost da lansira i rakete.<br />
U grupi III, [panija, Turska, Gr~ka i Italija su po jednom<br />
kriterijumu vrlo izjed<strong>na</strong>~ene, a po drugom Gr~ka i Italija su u<br />
z<strong>na</strong>tnoj prednosti zbog <strong>na</strong>bavke podmornica tre}e generacije.<br />
U grupi IV samo je Francuska i we<strong>na</strong> podmorni~ka flotila<br />
<strong>na</strong>jja~a, jer poseduje nuklearne podmornice.<br />
Ukup<strong>na</strong> borbe<strong>na</strong> mo} podmorni~kih flotila mo`e se iskazati<br />
brojkom od 930 torpeda i raketa, koliko iznosi zbir<br />
bojnih kompleta podmornica mediteranskih zemaqa. A svaka<br />
boj<strong>na</strong> glava nosi u proseku 250 kg eksploziva.<br />
rashodovanu ~ini ukupno {est objekata kojim raspola`e Ministarstvo<br />
odbrane. Do sada u~iweni potezi u 2004. i 2005. ne<br />
obe}avaju prodaju pa je sve bli`a izvesnost da }e Nik{i}ka `eqezara<br />
do}i do kvalitetnog starog gvo`|a.<br />
GRUPA II<br />
Grupu zemaqa II, koje imaju dve do ~etiri velike podmornice,<br />
~ine Al`ir, Egipat i Izrael.<br />
Al`ir ima dve mo}ne podmornice iz ruske klase Kilo, <strong>na</strong>jve-<br />
}e klasi~ne objekte <strong>na</strong> svetu, pored klase Collins – Australija, od<br />
3.000 to<strong>na</strong> podvodnog deplasma<strong>na</strong> i b/k od 18 torpeda, koje mogu da<br />
lansiraju i rakete. Oba objekta su <strong>na</strong> sredini veka trajawa, pa se<br />
o~ekuje nu`<strong>na</strong> modernizacija, koju Rusi ve} izvode <strong>na</strong> toj klasi za<br />
sebe i strane kupce.<br />
Egipat ima ~etiri podmornice ruske klase Romeo, sagra|ene<br />
u Kini 1983/1984. godine, deplasma<strong>na</strong> 1.700 to<strong>na</strong>, stare koncepcije<br />
i tehni~kih re{ewa koja bi, uz ameri~ku pomo}, hitno trebalo<br />
da osavremene radi prihvata protivbrodskih raketa i pove}awa<br />
wihove borbene mo}i. Ima informacija i o mogu}em transferu<br />
dve podmornice iz jedne evropske zemqe, kako bi se ubla`io tehnolo{ki<br />
jaz izme|u tih podmornica i modernih objekata koje poseduju<br />
tradicio<strong>na</strong>lno neugodne kom{ije.<br />
Izrael je 1999/2000. uveo u sastav tri <strong>na</strong>jmodernije podmornice<br />
sagra|ene u Nema~koj (brodogradili{te TNSW), deplasma<strong>na</strong><br />
1.800 to<strong>na</strong>, sa 10 torpednih cevi i b/k od 16 torpeda ili<br />
raketa Harpoon. Objekti su sagra|eni <strong>na</strong> bazi poz<strong>na</strong>tog nema~kog<br />
tipa 209, uz z<strong>na</strong>tno uva`avawe izraelskih zahteva, {to ih je svrstalo<br />
u respektivne podmorni~ke s<strong>na</strong>ge <strong>na</strong> Sredozemnom moru.<br />
GRUPA III<br />
Grupi zemaqa III, u kojima su podmorni~ke flotile u okviru<br />
ukupnih mor<strong>na</strong>ri~kih efektiva z<strong>na</strong>tno <strong>na</strong>gla{ene, pripadaju [panija,<br />
Turska, Gr~ka i Italija.<br />
[panija ima dve grupe (klase) podmornica. Tip Daphne sa ~etiri<br />
objekta, deplasma<strong>na</strong> 1.000 to<strong>na</strong>, izgra|e<strong>na</strong> je 1973–1975. u<br />
Francuskoj i predvi|e<strong>na</strong> je za mnogobrojnu posadu, {to govori o<br />
arhai~nosti tehni~kih re{ewa. Druga grupa je sa~iwe<strong>na</strong> od podmornica<br />
klase Agosta 90A, tako|e francuske proizvodwe, ali je<br />
z<strong>na</strong>tno modernija i ubojitija od prethodnih. Sagra|ene su 1981<br />
-1984. godine, deplasman im je 1.700 to<strong>na</strong>, a b/k je 20 torpeda. I<br />
wih odlikuje prevelik broj ~lanova posade u odnosu <strong>na</strong> sli~<strong>na</strong> re-<br />
{ewa drugih.<br />
Projekat nove klase podmornica Scorpene, opremqenih AIP<br />
sistemom, ura|en je u saradwi sa Francuskom i priveden kraju, pa<br />
}e {pansko podmorni~arstvo, koje je derivat francuskog, sa ~etiri<br />
takva objekta dr`ati korak sa modernim tokovima.<br />
Turska kao zemqa sa hiqadama kilometara sredozemne obale<br />
veoma dr`i do svojih podmorni~kih s<strong>na</strong>ga, koje su koncipirane da<br />
zadovoqe sve zahteve odbrane wenog arhipelaga i obale. Turci su<br />
svoje poverewe jo{ pre trideset godi<strong>na</strong> poklonili nema~koj podmorni~koj<br />
{koli, tako da da<strong>na</strong>s imaju dve generacije podmornica.<br />
[est objekata je iz starije klase Atilay i samo je prva sagra|e<strong>na</strong> u<br />
Nema~koj, a ostale u doma}oj brodogradwi (1975–1988); deplasman<br />
im je 1.300 t i imaju b/k od 14 torpeda. Novija klasa Preveze<br />
od {est podmornica tako|e je sagra|e<strong>na</strong> u Turskoj u periodu<br />
1989–1999. godine. To je modifikovani tip 209, deplasma<strong>na</strong> 1.600<br />
to<strong>na</strong>, sa istim brojem torpeda i posadom od samo trideset qudi.<br />
Logistika turske podmorni~ke flotile nema ve}ih problema,<br />
jer su Nemci sagradili desetine tih objekata za potrebe brojnih<br />
kupaca, ~ime je optimizovano i provereno svako tehni~ko re{ewe.<br />
Najve}i problem turskih podmorni~ara jesu toksi~ni i korozivni<br />
efekti dejstva vodonik-sulfida, koga u velikim koli~i<strong>na</strong>ma<br />
imaju vode, posebno u dubi<strong>na</strong>ma <strong>na</strong> kojim operi{u wihove podmornice.<br />
Gr~ka je tako|e svoju inventivnost u podmorni~koj tehnologiji<br />
prepustila nema~koj brodogradwi. Osvedo~enim kvalitetom i {irinom<br />
ponude Nemci su udovoqili svim specifi~nim `eqama Gr~ke<br />
mor<strong>na</strong>rice, tako da Grci imaju odli~ne podmornice klase<br />
209/1.100 to<strong>na</strong> (~etiri objekta sagra|e<strong>na</strong> 1971–1975) i<br />
209/1.200 to<strong>na</strong> (~etiri objekta sagra|e<strong>na</strong> 1976–1980). Modernizovane<br />
posle 15–17 godi<strong>na</strong> eksploatacije, sa po 14 torpeda u b/k<br />
predstavqaju zaista respektivnu s<strong>na</strong>gu. Prate}i svetske tokove u<br />
pogonu podmornica bez prisustva vazduha, tzv. AIP (Air Independent<br />
55
STRANE ARMIJE<br />
Propulsion), Gr~ka je sa Nema~kom ugovorila gradwu ~etiri objekta,<br />
od kojih je prvi – Papanicolis izgra|en u Kilu (brodogradili{te<br />
HDW), a slede}a tri }e pod <strong>na</strong>dzorom nema~kih stru~waka biti sagra|e<strong>na</strong><br />
u doma}em brodogradili{tu Skaramanga. To je poz<strong>na</strong>ti nema~ki<br />
tip 212, kao eksport<strong>na</strong> varijanta {ifrovan oz<strong>na</strong>kom 214,<br />
sa deplasmanom 1.700 to<strong>na</strong>, osam torpednih cevi i b/k od 12 torpeda.<br />
Italija kao pomorska sila u pro{losti i sada dr`i primat u<br />
Sredozemqu (ako se ne ra~u<strong>na</strong>ju francuske nuklearne podmornice).<br />
U periodu 1980 -1995. izgradili su ~etiri tzv. mini serije sa<br />
po dve podmornice, stalno poboq{avaju}i svojstva i pove}avaju}i<br />
deplasman od 1.630 to<strong>na</strong> <strong>na</strong> tipu Sauro iz 1980. do 1.860 to<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />
tipu Primo Longobardo iz 1993. godine. Svih osam objekata gra|eno<br />
je sa impozantnim pre~nikom ~vrstog trupa od 6,8 metara, a imaju<br />
po {est torpednih cevi i b/k od 12 torpeda.<br />
Italijani su tako|e blagovremeno uhvatili korak sa AIP tehnologijom,<br />
pa ve} imaju dve zavr{ene podmornice, od ~etiri ugovorene,<br />
po licenci za objekte 212, koje samostalno grade pod nema~kim<br />
<strong>na</strong>dzorom u svom brodogradili{tu Mugijano.<br />
GRUPA IV<br />
Francuska (IV) kao mediteranska zemqa gradi i izvozi konvencio<strong>na</strong>lne<br />
podmornice, ali ih nema u svojoj operativi, ve}<br />
poseduje samo nuklearne, i to tri klase. Najstarija je Rubis, sa<br />
{est jedinica (gra|ene 1983–1993) od 2.700 to<strong>na</strong>, sredwa klasa<br />
je Inflexible, dva objekta (1985-1986) od 9.000 to<strong>na</strong> i <strong>na</strong>jnovije<br />
Triomphant, u kojoj su sagra|ene dve, a plan je ~etiri jedinice<br />
(1997–2009.) od 14.100 to<strong>na</strong>.<br />
POVE]AWE SNAGE<br />
Prva ispitivawa ruskog AIP sistema Kristal 20E dala<br />
su dobre rezultate, pa je ja~i sistem Kristal 27E ugra-<br />
|en <strong>na</strong> dve podmornice klase Kilo, ~ije je eksploataciono<br />
ispitivawe u toku. Ruski stru~waci do 2010/2012. godine<br />
o~ekuju s<strong>na</strong>gu sistema od 600 KW, koji bi trebalo da budu<br />
ugra|ivani u klasu podmornica Amur.<br />
GRADITEQI<br />
Nekada je i SFRJ pripadala<br />
grupi zemaqa graditeqa podmornica,<br />
ali je ve} uo~qiva te-<br />
`wa ka smawewu te grupe, pa i<br />
neke tehnolo{ki z<strong>na</strong>tno <strong>na</strong>prednije<br />
zemqe odustaju od takvih<br />
poslova.<br />
Sa aspekta kvaliteta i sigurnosti<br />
podmornica i novih<br />
tehnolo{kih re{ewa, vrlo brzo<br />
izdvoji}e se samo nekoliko<br />
isporu~ilaca, prvenstveno Nema~ka,<br />
Rusija, [vedska i Francuska.<br />
Stare podmornice u Tivtu<br />
Neke procene govore da bi Francuzi daqim podizawem<br />
performansi svojih AIP podmornica klase Agosta 90V mogli vrlo<br />
brzo da ih uvrste i u svoju podmorni~ku flotilu.<br />
NOVA RE[EWA<br />
Podmornice tipa 212 (214) sa posebno primewenim energetskim<br />
re{ewima predstavqaju vrhu<strong>na</strong>c u svetskoj brodogradwi i uz<br />
bok su sa {vedskim tipom Gotland i francuskim Agosta 90B. To su<br />
objekti koji ~ine tre}u generaciju podmornica (I – klasi~ne dizel<br />
-elektri~ne, II – nuklearni pogon), sa glavnom odlikom produ`enog<br />
boravka pod vodom, bez kontakta sa atmosferom do 20 da<strong>na</strong><br />
(2005). Ve} se <strong>na</strong>javquju pove}awa podvodne autonomije do 60 da<strong>na</strong><br />
(2010–2012), ~ime bi se z<strong>na</strong>tno pribli`ile nekim svojstvima<br />
atomskih podmornica.<br />
Tu prednost omogu}avaju im <strong>na</strong>predne zapadne tehnologije, posle<br />
vi{edecenijskih snova i eksperime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> pogonima nezavisnim<br />
od vazduha. Tako energiju za pogon podmornice 212 pod vodom<br />
obezbe|uju gorive }elije ekvivalenta 300 KW, bez tro{ewa kapaciteta<br />
osnovnih akumulatora. Gotland pokre}u stirling-motori<br />
56<br />
15. april 2006.
OBIQE@EN DAN PODMORNI^ARA<br />
VUKOVI<br />
POD MOREM<br />
Smotrom pripadnika Prvog divizio<strong>na</strong><br />
podmornica, koju je obavio komandant<br />
kapetan fregate Ne<strong>na</strong>d Bolmanovi},<br />
i ~itawem <strong>na</strong>redbi o pohvalama<br />
i <strong>na</strong>gradama, u zgradi podmorni~ara<br />
u Tivtu obiqe`en je 8. april – dan<br />
podmorni~ara i 78. godi{wica od<br />
osnivawa te slu`be u Mor<strong>na</strong>rici VSCG<br />
NA[A SERIJA<br />
Doma}e podmornice tipa 911 izgra|ene su u seriji<br />
od {est objekata u periodu 1983–1988. godine u Brodogradili{tu<br />
specijalnih objekata u Splitu. Deplasman im<br />
je 100 to<strong>na</strong>, pre~nik ~vrstog trupa 2,7 metara, a mogu da<br />
nose ~etiri mine AIM M-70/82 ili da prevoze ~etiri do<br />
{est pomorskih diverza<strong>na</strong>ta sa opremom. Pogon im je ~isto<br />
akumulatorski (bez motora i generatora), {to ima odre|enih<br />
i prednosti i ma<strong>na</strong>.<br />
s<strong>na</strong>ge 2 h 75 KW, a podmornici Agosta 90B energiju obezbe|uje turbinski<br />
pogon od 200 KW.<br />
Ovo su re{ewa koja }e vrlo brzo izmeniti poglede <strong>na</strong> podmorni~ki<br />
rat u dokumentima malih zemaqa, koje deceniju u<strong>na</strong>zad<br />
nisu ni sawale da mogu posedovati podmornice koje }e ostati neotkrivene<br />
nedeqama pred protivni~kim vodama, <strong>na</strong> komunikacijama,<br />
u izvi|awu, specijalnim prevo`ewima i u sli~nim misijama.<br />
Pri tom je jasno da sve to, <strong>na</strong>bavka podmornica, obu~avawe<br />
posada, prihvatawe novih tehnologija i obezbe|ewe o{trih logisti~kih<br />
zahteva, mnogo ko{ta. Nema~ka je ugovorila ~etiri svoje<br />
podmornice za 1,2 milijarde evra (sa razvojem pogo<strong>na</strong>), Gr~ka ~etiri<br />
za 960 milio<strong>na</strong> evra, Italija za 250 milio<strong>na</strong> evra po jedinici.<br />
Pakistan je postigao cenu od 900 milio<strong>na</strong> dolara za tri objekta<br />
od Francuza, a Izraelci su svoje podmornice platili Nema~koj<br />
po 340 milio<strong>na</strong> dolara.<br />
Milan KOMAR<br />
Nakon {to je pro{le godine rasformira<strong>na</strong> 88. flotila podmornica<br />
kao poseb<strong>na</strong> jedinica u sastavu Mor<strong>na</strong>rice, Prvi<br />
divizion podmornica koji ~ine tri male podmornice tipa<br />
”U<strong>na</strong> P-911“ uveden je u sastav 82. pomorskog centra, specijalne<br />
mor<strong>na</strong>ri~ke jedinice kojom komanduje kapetan bojnog broda<br />
mr Oto Iker. Pored kapeta<strong>na</strong> bojnog broda Ikera, sve~anosti u<br />
Tivtu prisustvovao je i nekada{wi komandant 88. flotile podmornica,<br />
a sada zamjenik komandanta Mor<strong>na</strong>rice VSCG, kapetan bojnog<br />
broda Rajko Bulatovi}.<br />
I<strong>na</strong>~e, 8. april se obiqe`ava kao Dan podmorni~arstva u<br />
spomen <strong>na</strong> isti datum 1928. godine kada su u ratnu luku Tivat<br />
uplovile prve jugoslovenske podmornice ”Hrabri“ i ”Neboj{a“ izgra|ene<br />
te godine u Velikoj Britaniji za potrebe RM Kraqevine<br />
Jugoslavije. Ve} 1929. godine jugoslovenska RM <strong>na</strong>bavila je u<br />
Francuskoj jo{ dvije podmornice ”Osvetnik“ i ”Smeli“, a krajem<br />
tridesetih godi<strong>na</strong> pro{log vijeka u Wema~koj je <strong>na</strong>ru~ila izgradwu<br />
jo{ dvije male obalske podmornice od 250 to<strong>na</strong> deplasma<strong>na</strong>, koje<br />
joj zbog izbijawa Drugog svjetskog rata nikada nisu isporu~ene.<br />
Od podmornica Kraqevine Jugoslavije Drugi svjetski rat<br />
pre`ivjela je samo podmornica ”Neboj{a“ koji je <strong>na</strong>kon kapitulacije<br />
17. aprila 1941. prebjegla saveznicima u Aleksandriju. Sa<br />
tim ratnim brodom koji je po povratku u domovinu 1945. godine dobio<br />
ime ”Tara“, po~ela je obnova podmorni~kih s<strong>na</strong>ga SFRJ u koje<br />
su u{le i iz mora izva|ene i obnovqene, u ratu potopqene italijanske<br />
podmornice ”Sava P-802“ i ”Mali{an P-901“. Izgradwom<br />
novih podmornica ”Sutjeska P-811“ i ”Neretva P-812“ po~etkom<br />
{ezdesetih, SFRJ se uvrstila u veoma uski krug dr`ava koje su<br />
razvile i gradile sopstvene tipove podmornica {to se u<br />
brodogradwi smatra izuzetnim dostignu}em. Nakon toga uslijedila<br />
je i izgradwa novih i jo{ modernijih dizel-elekti~nih podmornica<br />
”Heroj P-821“, ”Ju<strong>na</strong>k P-822“ i ”Uskok P-823“ po~etkom sedamdesetih,<br />
odnosno ”Sava P-831“ i ”Drava P-832“ po~etkom osamdesetih<br />
godi<strong>na</strong> pro{log vijeka. Posqedwe jugoslovenske podmornice<br />
izgra|ene pred raspad biv{e SFRJ bile su {est malih diverzantskih<br />
podmornica tipa ”U<strong>na</strong> P-911“ koje su i da<strong>na</strong>s me|u <strong>na</strong>juspjelijim<br />
brodovima te vrste i <strong>na</strong>mjene u svjetu.<br />
Praznik koji je obiqe`en 8. aprila u Tivtu bio je i prilika<br />
za susret sa brojnim starim, penzionisanim ili podmorni~arima<br />
koji su u me|uvremenu iz te jedinice oti{li <strong>na</strong> brojne druge vojne i<br />
civilne du`nosti.<br />
Kako se ~ulo, biv{i pripadnici te jedinice <strong>na</strong>mjeravaju da<br />
uskoro u Tivtu formiraju Udru`ewe podmorni~ara po ugledu <strong>na</strong><br />
ve} postoje}e dvije NVO sa imenom ”Podmorni~ar“ koje djeluju u<br />
Novom Sadu i Beogradu.<br />
N. BO[KOVI]<br />
57
TEHNIKA<br />
JURI[NA PU[KA<br />
TAVOR 21<br />
IZRAELSKI ADUT<br />
Oru`je odlikuje<br />
velika preciznost,<br />
jednostav<strong>na</strong> konstrukcija,<br />
lako odr`avawe i upotreba.<br />
Odre|eni delovi izra|eni su<br />
od aluminijumskih legura,<br />
{to pu{ci daje vi{e nego<br />
prihvatqivu te`inu.<br />
Di<strong>na</strong>mika ratovawa, a i nova global<strong>na</strong> opasnost – terorizam<br />
zahtevaju veoma veliku mobilnost svih s<strong>na</strong>ga, a <strong>na</strong>ro~ito specijalnih<br />
jedinica, koje su obu~ene i opremqene za vo|ewe<br />
protivteroristi~kih dejstava. Da bi se taj, mo`da i <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajniji<br />
zahtev ispunio, pred proizvo|a~e streqa~kog <strong>na</strong>oru`awa<br />
zadu`ene za opremawe takvih jedinica postavqa se nekoliko<br />
uslova, koji se sada uglavnom svode <strong>na</strong> gabarit i te`inu oru`ja.<br />
Pored toga, tra`e se ta~nost i preciznost, jednostavnost u rukovawu<br />
i mogu}nost dogradwe {to vi{e dodatnih ure|aja, kao {to<br />
su optoelektronski ni{ani, balisti~ki ra~u<strong>na</strong>ri, potcevni baca~i<br />
gra<strong>na</strong>ta, takti~ka svetla, laserski obele`ava~i ciqeva, juri{ne<br />
predwe dr{ke i sva ostala oprema koja doprinosi uspe{nom izvo-<br />
|ewu zadatka.<br />
Israel Military Industries (IMI), osnova<strong>na</strong> 1947, do sada je nekoliko<br />
puta zadivila svet osmi{qavawem i proizvodwom ru~nog vatrenog<br />
oru`ja, koje ”bije” glas da je u vrhu sa ostalim poz<strong>na</strong>tijim<br />
firmama koje imaju dugogodi{wu tradiciju proizvodwe, kao {to su<br />
Colt, I`ma{, Smith & Wesson, Remington, Walther... Pre nekoliko godi<strong>na</strong><br />
IMI je predstavila svoj novi proizvod, koji se u potpunosti<br />
razlikuje od svega do sada vi|enog. Najpre je dobio ime AAR (Advanced<br />
Assault Rifle – {to bi u prevodu z<strong>na</strong>~ilo u<strong>na</strong>pre|e<strong>na</strong> juri{<strong>na</strong> pu-<br />
{ka), a sada nosi <strong>na</strong>ziv Tavor Assault Rifle 21 (TAR – juri{<strong>na</strong> pu{ka<br />
tavor 21). Ime je dobila po istoimenoj planini, koja se pomiwe u<br />
Starom zavetu kao va`no boji{te u jevrejskoj istoriji.<br />
KONFIGURACIJA BUL-PAP<br />
Pu{ka je izra|e<strong>na</strong> u konfiguraciji bul-pap (Bull Pup), {to z<strong>na</strong>-<br />
~i da se okvir <strong>na</strong>lazi iza rukohvata sa mehanizmom za okidawe i<br />
da se zatvara~ki sklop kre}e unutar kundaka. Takva konfiguracija<br />
juri{ne pu{ke pojavila se prvi put 1942. godine, i to kao model<br />
korobov TKB – 408, u kalibru 7,62 h 39 mm. Me|utim, qudi koji su<br />
odlu~ivali o sudbini te pu{ke proglasili su je previ{e futuristi~kom,<br />
i o<strong>na</strong> je ostala u drugom planu <strong>na</strong>rednih tridesetak godi<strong>na</strong>,<br />
sve do sedamdesetih, kada je Stauer AUG ponovo aktivira, pa se<br />
{irom sveta pojavquje sve vi{e modela automatskih pu{aka u konfiguraciji<br />
bul-pap. Najpoz<strong>na</strong>tiji po~etni model bio je Stauer AUG<br />
A 1, pa prototip SA 80 iz ~uvene engleske firme Enfield koji posle<br />
usavr{avawa dobija oz<strong>na</strong>ku L85A1 i <strong>na</strong> kraju ~uve<strong>na</strong> ”truba” iz<br />
francuskog Giat-a, a to je FA MAS G-1.<br />
58<br />
15. april 2006.
MOGU]E DOGRADWE<br />
Po izboru, odnosno `eqi kupca – <strong>na</strong>ru~ioca, <strong>na</strong> TAR<br />
21 mogu se dodati i dograditi <strong>na</strong>jsavremeniji optoelektronski<br />
dnevni ni{ani, pasivni ni{ani tre}e generacije, remnik<br />
za no{ewe, okvir od 20 ili od 30 metaka, pribor za ~i-<br />
{}ewe sa {ipkom, ”bipod” dvono`ac, potcevni baca~ gra<strong>na</strong>te<br />
M 203, {ine Natoa (Viverova ili Pikatinijeva), prigu{iva~<br />
pucwa, kratka cev za karabine i duga cev za s<strong>na</strong>jperske<br />
pu{ke.<br />
Konfiguracija bul-pap doprinosi kompaktnosti oru`ja, boqoj<br />
manipulaciji i pomera te`i{te oru`ja u<strong>na</strong>zad ({to z<strong>na</strong>~i da<br />
postoji mogu}nost produ`ewa cevi, a samim tim i pove}awa uspe-<br />
{nog dejstva oru`ja), ali isto tako ima i neke nedostatke, pre svega<br />
u samom rukovawu sa takvom konfiguracijom. Dok kod klasi~ne<br />
konfiguracije u le`e}em stavu okvir uti~e <strong>na</strong> veli~inu ciqa u le-<br />
`e}em stavu, ako se zauzima <strong>na</strong> otvorenom prostoru, to kod konfiguracije<br />
bul-pap nije veliki problem, jer se okvir <strong>na</strong>lazi iza rukohvata,<br />
ali ozbiqan problem <strong>na</strong>stupa kada treba da se zameni<br />
rezervni okvir. Bez obzira da li ste lovoruk ili de{wak, stav<br />
(bez obzira koji je) treba vidno da se <strong>na</strong>ru{i (z<strong>na</strong>~i otkrije, ako je<br />
u le`e}em stavu) da biste ubacili pun okvir.<br />
PRIHVATQIVA TE@INA<br />
Tavor 21 je veoma kompaktno oru`je. Kalibar je prilago|e<strong>na</strong><br />
standardu Natoa, {to z<strong>na</strong>~i da je 5,56 h 45 mm. Pu{ka se puni<br />
okvirom od 30 metaka i pri tome koristi okvir pu{ke M-16. Masa<br />
joj je mawa od tri kilograma, a teoretska brzi<strong>na</strong> ga|awa iznosi<br />
900 metaka u minuti. Cev je `lebqewem pri~vr{}e<strong>na</strong> u sanduk i<br />
iznutra je tvrdo hromira<strong>na</strong>. Na usta cevi ugra|en je kompenzatorskriva~-razbija~<br />
plame<strong>na</strong>, koji bi trebalo da umawi odskok cevi.<br />
Kundak je ergonomski dizajniran, kao i veliki broj drugih delova<br />
koji su izgra|eni od visokootpornih i laganih polimerskih masa. U<br />
zavisnosti od potrebe <strong>na</strong>ru~ioca, ti delovi se boje u razli~ite<br />
boje – od sivomasli<strong>na</strong>ste – zelene, pa do boje peska i svetlosme|e.<br />
Odre|eni delovi izra|eni su od aluminijumskih legura i one daju<br />
pu{ci vi{e nego prihvatqivu te`inu. Pored toga, oru`je odlikuju<br />
veoma velika preciznost, jednostav<strong>na</strong> konstrukcija i lako odr`avawe<br />
i upotreba.<br />
OSNOVNE ODLIKE<br />
Pu{ka se izra|uje u nekoliko verzija (osnov<strong>na</strong>, kompakt, mikro<br />
i poluautomatska za civilnu upotrebu). Ugra|en je i regulator<br />
rafalne paqbe. Svaka pu{ka ima mehani~ki ni{an, ali on je pomo}ni,<br />
jer kada se ne upotrebqava on je u preklopqenom polo`aju,<br />
tako da ne ometa ni{awewe preko drugih ni{anskih sprava – ure-<br />
|aja. Osnovni ni{an pu{ke jeste optoelektronski ni{anski ure-<br />
|aj, koji se lako montira <strong>na</strong> nosa~ malo izdignut iz<strong>na</strong>d poklopca<br />
sanduka i <strong>na</strong>lazi se ta~no iz<strong>na</strong>d rukohvata. Re~ je o Pikatinijevoj<br />
{ini, koja je po standardu Natoa, pa se <strong>na</strong> wu mogu uspe{no montirati<br />
svi ti optoelektronski ure|aji, balisti~ki ra~u<strong>na</strong>r, laserski<br />
obele`ava~ ciqa, itd. Pored ovih ure|aja, juri{<strong>na</strong> pu{ka trebalo<br />
bi da ima mogu}nost montirawa jo{ nekih <strong>na</strong>dogradwi, kao {to su<br />
”bipod” (pu{komitraqeski dvono`ac) i baca~ gra<strong>na</strong>te M 203.<br />
ZGODNA I ZA LEVORUKE<br />
Komande kod TAR 21 su obostrane, {to z<strong>na</strong>~i da pu{kom bez<br />
ikakvih problema mogu da rukuju i vojnici koji su levoruki. Wen gasni<br />
mehanizam poseduje ve} vi|e<strong>na</strong>, ali i neka nova re{ewa. [ipka<br />
koja se prostire od cevi sa predwe strane i ubla`ava~a udara<br />
<strong>na</strong> kapi kundaka sa zadwe strane vodi nosa~ zatvara~a <strong>na</strong> wenom<br />
kretawu <strong>na</strong>pred-<strong>na</strong>zad. Nosa~ se kre}e samo po jednoj vo|ici da bi<br />
se smawile dodirne povr{ine izme|u zatvara~a i sanduka/usadnika.<br />
Ovaj sistem trebalo bi da produ`i vek trajawa pu{ke, a <strong>na</strong>ro-<br />
~ito u ote`anim ekstremnim uslovima (pesak, blato itd.). Da bi<br />
spre~ili obrtawe nosa~a zatvara~a sa obe strane, pu{ka je potpomognuta<br />
sa dva aluminijumska pomo}<strong>na</strong> nosa~a. Bravqewe se vr-<br />
{i zakretawem zatvara~a, koje obezbe|uje fiks<strong>na</strong> vertikal<strong>na</strong> igla<br />
vo|ica, po kojoj se kre}e spiralni `leb zatvara~a.<br />
Izvlaka~ je postavqen <strong>na</strong> zatvara~ pod uglom od 15 stepeni u<br />
odnosu <strong>na</strong> horizontalnu ravan, da bi se ugao izbacivawa sveo <strong>na</strong><br />
45 stepeni i u<strong>na</strong>zad. Na taj <strong>na</strong>~in postignuto je slede}e – da bez<br />
obzira <strong>na</strong> to {to se otvor za izbacivawe ~aura <strong>na</strong>lazi odmah ispod<br />
obraza strelca, prazne ~aure ne}e udarati u wega, ve} }e leteti<br />
u<strong>na</strong>zad pod uglom od 45 stepeni u odnosu <strong>na</strong> osu cevi. To obezbe|uje<br />
izbaca~ koji je sme{ten sa suprotne strane u odnosu <strong>na</strong> izvlaka~.<br />
Podsklop mehanizma za okidawe, iako robustan, jednostavne<br />
je konstrukcije. On se sastoji od ku}i{ta, udara~a, okida~a, zapiwa~e<br />
i automatske zapiwa~e. Ovaj podsklop izra|en je kao poseb<strong>na</strong><br />
celi<strong>na</strong>, kako bi se {to lak{e odvajao od pu{ke radi ~i{}ewa i<br />
odr`avawa. Automatsku zapiwa~u aktivira zatvara~ kada se o<strong>na</strong><br />
potpuno zabravi, a to onemogu}ava slu~ajno opaqewe metka u toku<br />
uvo|ewa u le`i{te. Poluga ko~nice, odnosno selektor paqbe, sme-<br />
{te<strong>na</strong> je tik iz<strong>na</strong>d pi{toqskog rukohvata,<br />
tako da se sa wima veoma lako<br />
upravqa palcem. Poluga ima tri<br />
polo`aja: uko~eno, jedi<strong>na</strong>~<strong>na</strong> i rafal<strong>na</strong><br />
paqba. Kada je oru`je uko~eno<br />
sigurnos<strong>na</strong> poluga blokira i udara~<br />
i obara~u.<br />
Poluga za zapiwawe zatvara~a<br />
<strong>na</strong>lazi se sa gorwe desne strane,<br />
uz sam vrh sanduka. Hod mu je relativno<br />
kratak, a zbog mesta gde se<br />
<strong>na</strong>lazi, veoma lako se zapiwe slabijom<br />
rukom, bez promene polo`aja<br />
oru`ja.<br />
59
NAORU@AWE<br />
Pu{ka se veoma jednostavno kontroli{e prilikom dejstva<br />
rafalnom paqbom. Kontrola oru`ja je boqa od austrijskog AUG-a<br />
i mnogo boqa od britanskog L85A1.<br />
PORE\EWE VI[E MODELA<br />
Ako uporedimo TAR 21 sa ostalim modelima u svetu, posebno<br />
sa modelima bul-pap, koji su atraktivni <strong>na</strong> svetskoj pijaci <strong>na</strong>oru-<br />
`awa (austrijski Stauer AUG, engleski L 85A1, francuska ”truba”<br />
FA MAS, pa ~uve<strong>na</strong> belgijska FN 2000, ju`noafri~ki vektor, zatim<br />
ceo ameri~ki program OICW, francuski PAPOP, i dr.) dolazimo do<br />
zanimqivih saz<strong>na</strong>wa. Odmah je uo~qivo da su neki modeli, <strong>na</strong> primer,<br />
Stauer AUG ili L 85 A1 i FA MAS, uveliko dede za TAR 21, jer<br />
su oni u <strong>na</strong>oru`awe uvedeni me|u prvima u toj konfiguraciji davnih<br />
sedamdesetih godi<strong>na</strong>. Ako posmatramo samo tehniku izrade<br />
oru`ja tih sedamdesetih godi<strong>na</strong>, sa onom primewenom <strong>na</strong> TAR 21,<br />
o~ita je velika razlika u samom kvalitetu izrade delova. Sem toga,<br />
proizvo|a~ je kod TAR 21 glavni akce<strong>na</strong>t stavio <strong>na</strong> te`inu – u<br />
fazi izrade maksimalno su iskori{}ene kompozitne lake legure i<br />
materijali.<br />
Amerikanci su odustali od svoga programa OICW zbog niza<br />
nezgoda koje su se de{avale tokom opitovawa, <strong>na</strong>ro~ito potcevnog<br />
baca~a. Naime, doga|alo se da se gra<strong>na</strong>te same aktiviraju u okviru<br />
– ~ipovi su prerano aktivirali projektil. Postojao je jo{ je-<br />
Mikro verzija – MTAR21<br />
PRESUDNA JE CENA<br />
Kada TAR 21 uporedimo sa klasi~nim modelom, <strong>na</strong> primer,<br />
sa <strong>na</strong>{om automatskom pu{kom M 21, <strong>na</strong> prvi pogled uo~avamo<br />
velike prednosti TAR 21, pre svega kada je re~ o teorijskoj brzini<br />
ga|awa, ukupnoj du`ini i, {to je <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajnije, te`ini. Lak-<br />
{a je od M 21 dva kilograma. Ta dva kilograma <strong>na</strong> boji{tu z<strong>na</strong>-<br />
~i mnogo, ~ak i glavu mogu da spasu. Me|utim, pravi rezultati<br />
upore|ewa mogli bi da se saop{te tek kada bi se pu{ka opitovala<br />
kod <strong>na</strong>s u Nikincima. Tu su, pored <strong>na</strong>{e M 21, ispitivane i<br />
<strong>na</strong>jpoz<strong>na</strong>tije svetske pu{ke, kao {to su M 16 i neki weni modeli,<br />
zatim FN FAL, Stauer AUG, AK 74 i mnoge druge. Zastava oru`je<br />
je jedi<strong>na</strong> garantovala da se cevima wene pu{ke ne}e dogoditi<br />
ni{ta ako se u zimskim uslovima iz pu{ke ispali nekoliko okvira<br />
metaka rafalnom paqbom i odmah potom potopi u bure sa<br />
ledenom vodom. Za model M 16 A2 ~ak nisu ni preporu~ivali<br />
taj opit, jer bi se cev sigurno deformisala, a M 21 je taj opit<br />
pro{la bez ikakvih problema.<br />
I izraelska i <strong>na</strong>{a pu{ka imaju jednu zajedni~ku osobinu,<br />
a to je refleksni kolimatorski ni{an MARS koji je predvi|en i<br />
za <strong>na</strong>{u pu{ku. Namewen je za ni{awewe u svim vremenskim<br />
dnevnim uslovima i u sumrak. To je opti~i instrument koji je integrisan<br />
sa laserskim obele`ava~em ciqa. U dnevnim uslovima,<br />
kroz optiku (koja i<strong>na</strong>~e ne uveli~ava niti ima kon~anicu),<br />
posle ukqu~ivawa ure|aja pojavquje se crve<strong>na</strong> ta~kica pomo}u<br />
koje se uspe{no ni{ani do 400 m. No}u i u sumraku mo`e se koristiti<br />
i laserski obele`ava~ ciqa (integrisan u samom ni{anu)<br />
koji ima dva spektra zra~ewa – vidqivi i nevidqivi. No}u<br />
se uspe{no ni{ani do 300 m. Pored ovog ni{a<strong>na</strong> za <strong>na</strong>{u M<br />
21 predvi|e<strong>na</strong> su jo{ dva uspe{<strong>na</strong> izraelska optoelektronska<br />
ure|aja za ni{awewe, a to je LOC AIM 2000 (laserski obele-<br />
`ava~ ciqa) tako|e proizvod firme ITL i pasivni monokular za<br />
osmatrawe MINI N/SEAS.<br />
Na osnovu svega i laici bi mogu da zakqu~e da je pu{ka<br />
TAR 21 boqa od M 21, me|utim detaqnijim razmatrawem uz<br />
a<strong>na</strong>lizu i pore|ewe cene proizvoda, rada i sirovi<strong>na</strong>, utvrdilo<br />
bi se da je <strong>na</strong>{a automatska pu{ke M 21 mnogo jeftinija. A<br />
upravo je ce<strong>na</strong> TAR 21 presudila da Izraelci pu{ku uvedu samo<br />
u neke specijalne jedinice svoje i indijske armije.<br />
Kompakt<strong>na</strong> verzija – CTAR21<br />
KLASI^NI MODEL TAR21 I NA[A M21<br />
dan razlog – ce<strong>na</strong> gotovog proizvoda bila je visoka ~ak i za wih.<br />
Francuzi su tako|e od svog programa PAPOP odustali zbog cene,<br />
pa su prihvatili mnogo jeftiniju varijantu – da ve} postoje}u ”trubu”<br />
FA MAS modernizuju u varijantu 2. Jedini koji su ostali u trci<br />
sa TAR 21 jesu belgijska FN 2000 i ju`noafri~ki vektor.<br />
I pored toga {to Izraelska voj<strong>na</strong> industrija (IMI) z<strong>na</strong> da izne<strong>na</strong>di<br />
svetsko tr`i{te svojim smelim proizvodima, postavqa se<br />
pitawe zbog ~ega su promenili konfiguraciju kada su sa prethodnim<br />
modelom Gallil postigli mnogo ve}i uspeh nego do sada sa ovom<br />
novom pu{kom. Za{to su se ba{ oni odlu~ili da proizvedu savr-<br />
{enu juri{nu pu{ku u konfiguraciji bul-pap kada to ne pada <strong>na</strong> pamet<br />
ni Amerikancima koji uveliko rade <strong>na</strong> zameni M 16 novom HM<br />
8 pu{kom. ^ak je i Rusija, koja je davnih ~etrdesetih godi<strong>na</strong> me|u<br />
prvima ponudila novu konfiguraciju u konstrukciji automatskih<br />
pu{aka, i to sistema bul-pap,<br />
do da<strong>na</strong>s uradila samo jedan noviji<br />
model – a to je GROZA (iako je to<br />
oru`je u fazi ispitivawa, wime su<br />
ve} <strong>na</strong>oru`ane neke specijalne jedinice<br />
ruske armije). Svojevremeno<br />
je i Zastava – <strong>na</strong>menska uradila<br />
prototip juri{ne pu{ke u konfiguraciji<br />
bul-pap, ~ija je osnova bio<br />
automat 5,56 mm M 85, ali se odustalo<br />
od proizvodwe.<br />
I{tvan POQANAC<br />
60
SNAJPERISTI KROZ ISTORIJU<br />
SLOVENSKA<br />
LUKAVOST<br />
Svaki s<strong>na</strong>jperista je dobar<br />
ili odli~an strelac,<br />
ali svaki odli~an strelac<br />
ne mora biti i dobar<br />
s<strong>na</strong>jperista. O<strong>na</strong>j pravi<br />
mora biti izuzetno ve{t<br />
u kamufla`i, stapawu sa<br />
prirodom, prikradawu<br />
i osmatrawu... da ostane<br />
nevidqiv, a sve vidi<br />
i uni{ti.<br />
Izraz s<strong>na</strong>jper, u bukvalnom prevodu, z<strong>na</strong>~i {qukar, odnosno ”lovac<br />
<strong>na</strong> {quke“. [quka (engleski s<strong>na</strong>jp) je vrsta male ptice poz<strong>na</strong>te<br />
po brzom i krivudavom letu, {to zahteva posebnu ve{tinu<br />
lovca koji `eli da je pogodi. Pomenuta kovanica <strong>na</strong>stala je<br />
polovinom 18. veka, a kasnije je postala sinonim za <strong>na</strong>tprose~no<br />
kvalitetnog strelca.<br />
S<strong>na</strong>jperista, me|utim, sa vojnog aspekta, mora da ima i<br />
druge kvalitete. Svaki s<strong>na</strong>jperista je dobar ili odli~an strelac,<br />
ali svaki odli~an strelac ne mora biti i dobar s<strong>na</strong>jperista.<br />
Razloga je vi{e, i ne odnose se svi <strong>na</strong> sposobnost s<strong>na</strong>jperiste<br />
da kroz opti~ki ni{an vidi ~oveka koga }e ubiti i kasnije<br />
zbog toga (ne)ose}ati gri`u savesti ili kajawe. Pravi s<strong>na</strong>jperista<br />
mora biti izuzetno ve{t u kamufla`i, stapawu sa prirodom,<br />
prikradawu i osmatrawu, odnosno u onome {to su pripadnici<br />
nema~kog Vermahta zvali slovenska lukavost, o~ajni zbog<br />
stalnih gubitaka koje su im <strong>na</strong>nosili sovjetski s<strong>na</strong>jperisti. To je<br />
demonstrirano i septembra 1941. kada je 465. pe{adijski puk<br />
Vermahta, tokom odmora u gustoj {umi, za samo nekoliko sati<br />
pretrpeo gubitke od 75 mrtvih i 25 nestalih vojnika. Naneo ih<br />
je neprijateq koji je nestajao u dubini {ume. Slovenska lukavost<br />
je, zapravo, samo bila kvalitetno izvede<strong>na</strong> kamufla`a i<br />
prikradawe, u skladu sa motom sovjetskih s<strong>na</strong>jperista: Ja ostajem<br />
nevidqiv... ali vidim sve, i uni{tavam.<br />
VE[TINA KROZ VEKOVE<br />
Oduvek je prvi zadatak s<strong>na</strong>jperiste bio eliminisawe protivni~kih<br />
oficira po principu {to vi{i ~in, utoliko boqe. Prvi zabele`eni<br />
podatak u tom smislu susre}e se u sredwevekovnom Japanu.<br />
Velikom bitkom kod Naga{i<strong>na</strong> 1575. godine, Oda Nobu<strong>na</strong>ga je<br />
potpuno porazio vojsku svog protivnika Takede [inge<strong>na</strong> i time stvorio<br />
prostor da Tokugava {ogu<strong>na</strong>t vlada du`e od ~etvrt veka. Taj uspeh<br />
je ostvaren mudrim kori{}ewem pu{aka sa fitiqem koje su u<br />
Japan prvi doneli portugalski trgovci 1543. godine. Tada{we pu-<br />
{ke su se sporo punile, bile neprecizne <strong>na</strong> ve}im rastojawima,<br />
glomazne i te{ke, a iz<strong>na</strong>d svega je wihova prime<strong>na</strong> zavisila od vremenskih<br />
uslova – suvo vreme je bilo imperativ. Me|utim, vispreni<br />
Nobu<strong>na</strong>ga je izabrao idealno mesto za bitku, poqe [itarabara<br />
ograni~eno rekom sa tri strane. Naredio je kopawe rovova sa pu-<br />
{karnicama i izgradwu fortifikacija od bambusa. Problem brzine<br />
puwewa pu{aka re{io je tako {to je 3.000 strelaca rasporedio<br />
Pu{ka vitvort izuzetno preciz<strong>na</strong> i vrlo skupa<br />
61
NAORU@AWE<br />
Japanske arkebuze – pu{ke sa fitiqem<br />
Oda Nobu<strong>na</strong>ga<br />
u ~etiri vrste – dok je prva ga|ala ostale tri su punile pu{ke, pripremale<br />
fitiq i doturale oru`je prvoj vrsti. Do podneva je Takeda<br />
[ingen izgubio veliki broj vojnika u uzaludnim <strong>na</strong>padima, a i sam<br />
je poginuo od pu{~anog zr<strong>na</strong>. Sre}a prati hrabre, ka`e izreka, pa<br />
se mora <strong>na</strong>pomenuti da je dan bitke, 21. maj, bio usred ki{ne sezone,<br />
ali tada nije pala ni kap, iako je prethodnog da<strong>na</strong> pqu{tala. Da<br />
nije bilo povoqnih vremenskih uslova, pitawe je kako bi se odvijala<br />
istorija Japa<strong>na</strong>.<br />
Francuski kraq Luj XIV zahtevao je da wegovi strelci ga|aju<br />
vitezove u oklopu i smatra se da su ta<strong>na</strong>d, koja su te`ila 30 grama,<br />
bila dovoq<strong>na</strong> da te{ku, oklopqenu kowicu zauvek odstrane sa bojnog<br />
poqa i u~ine je bez<strong>na</strong>de`no zastarelom.<br />
Hroni~ari engleskog gra|anskog rata (1642–1648) bele`e podatak<br />
o smrti lorda Bru<strong>na</strong>, tokom opsade Li~filda 1643. godine,<br />
kada ga je rojalisti~ki strelac pogodio u oko hicem sa krova katedrale<br />
sa razdaqine od oko 150 jardi (135 metara). Za to vreme<br />
bio je ovo vrlo precizan pogodak, pogotovo ako se uzme u obzir da<br />
je Brun bio zaklowen ku}nim tremom, odakle se <strong>na</strong>gao kako bi video<br />
dejstvo obli`weg topa.<br />
Tokom ameri~kog rata za nezavisnost jasno su se ispoqile dve<br />
razli~ite koncepcije. Britanskoj vojsci (crvenim mundirima) <strong>na</strong>oru`anoj<br />
sa nepreciznim musketama braun bes, dometa oko 200 me-<br />
tara, <strong>na</strong>vikloj <strong>na</strong> linearnu borbu (gde vojnici stoje rame uz rame i<br />
razmewuju plotune sa rastojawa od pedesetak metara), suprotstavila<br />
se vojska ameri~kih pobuwenika, odli~nih strelaca, ve{tih lovu<br />
i `ivotu u prirodi. Naoru`ani kentaki pu{kama, maweg kalibra a<br />
visoke preciznosti, oni su se stapali sa prirodom, a stalnim i<br />
neo~ekivanim <strong>na</strong>padima dovodili su Britance do o~ajawa. Preciznost<br />
kentaki pu{aka je s razlogom legendar<strong>na</strong>. Naime, 1922. origi<strong>na</strong>lnom<br />
pu{kom iz vreme<strong>na</strong> revolucije, pri ga|awu sa oslonca,<br />
pet pogodaka grupisano je u promer kruga od pet centimetara <strong>na</strong> rastojawu<br />
od 200 metara.<br />
Britanski general Sajmon Frejzer ubijen je hicem sa oko 500<br />
jardi (450 metara), {to je direktno uticalo <strong>na</strong> tok jedne bitke u korist<br />
pobuwenika. Britanci su takvo ratovawe smatrali za nefer<br />
borbu i pri~a se da je jednom prilikom Xorx Va{ington, vo|a pobuwenika,<br />
bio <strong>na</strong> ni{anu britanskog strelca, ali oficir nije dozvolio<br />
vojniku da puca, sa obrazlo`ewem da nije posao obi~nog vojnika<br />
da ubija boqe od sebe.<br />
Stavovi se brzo mewaju, te je ve} za vreme Napoleonovih ratova<br />
britanska vojska oformila nekoliko jedinica strelaca, odevenih<br />
u zeleno (radi kamufla`e), sa osnovnim ciqem da elimini{u<br />
neprijateqske oficire. Najpoz<strong>na</strong>tiji je hitac Tomasa Planketa kojim<br />
je ubio generala Kolbera januara 1809. kod Viqafranke u [paniji,<br />
sa oko 300 jardi (270 metara) iz pu{ke tipa bejker. ^uveni<br />
britanski admiral Horacije Nelson poginuo je od s<strong>na</strong>jperskog hica<br />
ispaqenog sa jarbola neprijateqskog broda u bici kod Trafalgara<br />
1805. godine.<br />
BERDANOVI STRELCI<br />
Tokom ameri~kog secesionisti~kog rata, pukovnik Unije Hajram<br />
Berdan osnovao je dva puka ”Berdanovih strelaca“. Uslov za prijem<br />
bio je jedinstven: kandidat je morao da grupi{e 10 uzastopnih<br />
pogodaka u krug pre~nika pet centimetara <strong>na</strong> rastojawu od 600 stopa<br />
(180 metara). Mada su mnogi vojnici poneli i koristili sopstvene<br />
pu{ke, pukovnik Berdan je uspeo da 1862. godine opremi svoje jedinice<br />
pu{kama tipa {arps, koje su u`ivale zavidnu reputaciju u<br />
pogledu preciznosti i pouzdanosti.<br />
Jedino u ~emu su se razlikovali<br />
od drugih vojnika Unije bila je<br />
boja uniforme – zele<strong>na</strong> umesto<br />
plave. Tvrdi se da su ”Berdanovi<br />
strelci” izbacili iz stroja vi{e<br />
ju`wa~kih vojnika nego bilo koja<br />
jedinica unionista.<br />
Ju`waci su tako|e imali odli~ne<br />
strelce, koji su mahom bili<br />
<strong>na</strong>oru`ani engleskim pu{kama enfild<br />
ili vitvort sa o`qebqenim<br />
cevima. Ove pu{ke su bile izuzetno<br />
precizne i vrlo skupe: dok je ce<strong>na</strong><br />
{arpsa bila 42 dolara, vitvort<br />
je ko{tao 600, a sa opti~kim<br />
ni{anom skoro 1.000 dolara.<br />
Pogibija britanskog admirala<br />
Nelso<strong>na</strong> u bici kod Trafalgara<br />
– pogodio ga je s<strong>na</strong>jperski hitac<br />
ispaqen sa jarbola neprijateqskog<br />
broda<br />
62<br />
15. april 2006.
U rukama pravih strelaca bile su i precizne i ubojite - ka<strong>na</strong>dska<br />
pu{ka ros i pu{ke bejker, kentaki i SMLE1 mk3r<br />
Najpoz<strong>na</strong>tiji primer efikasnog dejstva s<strong>na</strong>jperista u ovom ratu<br />
je smrt general-majora Unije, Xo<strong>na</strong> Sexvika, tokom bitke kod<br />
Spotsilvanije 9. maja 1864. godine. On je vr{e}i kontrolu svojih<br />
jedinica upozoren da su ju`wa~ki strelci vrlo aktivni i opasni, pa<br />
mu je savetovano da se zakloni. Na to je Sexvik <strong>odgovor</strong>io: Oni ne<br />
bi pogodili ni slo<strong>na</strong> <strong>na</strong> ovoj razdaqini! Ubrzo je pao sa kowa, pogo|en<br />
ispod levog oka hicem iz pu{ke vitvort, sa neverovatne daqine<br />
od 800 jardi (700 metara). Wegova smrt dovela je do konfuzije u<br />
redovima Unije i bila je jedan od faktora koji su doprineli pobedi<br />
secesionista u ovoj bici.<br />
STRAH I TREPET ZA PROTIVNIKA<br />
Prvi svetski rat i rovovsko ratovawe bili su idealno mesto<br />
za s<strong>na</strong>jperska dejstva svih zara}enih stra<strong>na</strong>, u ~emu su se Nemci posebno<br />
istakli. Ne samo da su regrutovali lovce, lovokradice i lovo~uvare<br />
koji su <strong>na</strong>vikli <strong>na</strong> `ivot u prirodi, ve} su <strong>na</strong> po~etku rata<br />
imali 15.000 spremnih pu{aka tipa mauzer 98 sa opti~kim ni{anom.<br />
Vrlo brzo su s<strong>na</strong>jperisti postali trn u oku Britancima i Francuzima.<br />
Nemci su pravilno uo~ili demoralizuju}i psiholo{ki efekat<br />
koji samo prisustvo s<strong>na</strong>jperiste <strong>na</strong>nosi protivni~koj strani.<br />
NAJUBOJITIJI<br />
STRELAC<br />
S<strong>na</strong>jperista sa verovatno<br />
<strong>na</strong>jve}im brojem<br />
pogodaka (542) u<br />
istoriji ratova bio je<br />
Fi<strong>na</strong>c Simo Hejhe. Sve<br />
pogotke postigao je tokom<br />
rata izme|u SSSRa<br />
i Finske, ta~nije od<br />
30. novembra 1939. do<br />
6. marta 1940, kada je<br />
bio te{ko rawen.<br />
Sa druge strane, Britanci su u po~etnoj fazi rata imali profesio<strong>na</strong>lnu<br />
vojsku koja je bila obu~e<strong>na</strong> za preciznu plotunsku i sasre|enu<br />
vatru, ali ne i kvalifikovane s<strong>na</strong>jperiste. Osim toga,<br />
standard<strong>na</strong> vojni~ka pu{ka li-enfild SMLE pu{ka br. 1, Mk.3 nije va-<br />
`ila za <strong>na</strong>ro~ito precizno oru`je. Stoga je Ministarstvo rata<br />
februara 1915. godine kupilo 52 lova~ka karabi<strong>na</strong> velikog kalibra<br />
i dodelilo ih strelcima <strong>na</strong> rati{tu, dok nova varijanta, SMLE<br />
pu{ka br. 3 Mk. 1, nije bila sprem<strong>na</strong> za upotrebu.<br />
Vode}i eksponent s<strong>na</strong>jperske ve{tine u Vojsci Ujediwenog Kraqevstva<br />
bio je major Hesket Pri~ard, predratni lovac <strong>na</strong> krupnu<br />
divqa~, koji je brzo uo~io nizak nivo obuke britanskih s<strong>na</strong>jperista<br />
i lo{ kvalitet wihove opreme. Vojnici su dobili pu{ke sa opti~kim<br />
ni{anom, ali ne i neophodnu obuku u vezi sa pode{avawem,<br />
upucavawem i odr`avawem oru`ja, kamufla`e, prikradawa. Skoro<br />
60 odsto takvih pu{aka postalo je neupotrebqivo posle mesec<br />
da<strong>na</strong> u rovovima. Pri~ard je jedan od <strong>na</strong>jzaslu`nijih za osnivawe<br />
prve vojne {kole za s<strong>na</strong>jperiste, osmatrawe i izvi|awe, koja je dovela<br />
do preporoda s<strong>na</strong>jperista u britanskoj vojsci.<br />
Ka<strong>na</strong>dske jedinice su koristile pu{ku tipa ros koja se, i pored<br />
izuzetne preciznosti, lo{e pokazala u uslovima rovovskog ratovawa<br />
sa aspekta pouzdanosti. Ali, ta pu{ka je u rukama pravog<br />
strelca stvarala ~uda. Takav je bio kaplar Frensis Pegamagabau,<br />
ka<strong>na</strong>dski Indija<strong>na</strong>c iz pleme<strong>na</strong> Oxibva u Ontariju, jedan od retkih<br />
vojnika koji je pre`iveo ceo rat od 1914–1918, ukqu~uju}i i prvu<br />
bitku kod Ipra, aprila 1915. godine kada su Nemci, prvi put u<br />
istoriji ratovawa, upotrebili bojni otrov iperit. Wegov obi~aj<br />
je bio da ~im padne no} otpu`e iz rova u ni~iju zemqu, odakle je<br />
sejao strah i trepet nema~kim trupama. Prema nekim izvorima,<br />
smatra se da je imao ~ak 378 pogodaka.<br />
Drugi istaknuti s<strong>na</strong>jperista bio je Australija<strong>na</strong>c indijskog<br />
porekla, Bili Sing. Tokom zlosre}nog iskrcavawa kod Galipoqa,<br />
brzo je uspostavqe<strong>na</strong> rovovska linija u kojoj su rovovi bili <strong>na</strong> rastojawu<br />
~esto mawem od 100 metara. Turci su imali odli~ne strelce<br />
koji su svakom bataqonu Komonvelta <strong>na</strong>nosili gubitke od 12 do<br />
15 mrtvih dnevno. Bili Sing je pu{kom bez opti~kog ni{a<strong>na</strong> zvani~no<br />
pogodio 150 Turaka, a nezvani~no vi{e od 200. Osim {to je<br />
bio poz<strong>na</strong>t po izuzetnom strpqewu, on je bio jedan od retkih s<strong>na</strong>jperista<br />
koji je radio uz pomo} osmatra~a zadu`enog za pro<strong>na</strong>la-<br />
`ewe ciqeva.<br />
ZIMSKI RAT<br />
Rat izme|u SSSR-a i Finske 1939–1940. godine doneo je vrlo<br />
velike gubitke Crvenoj armiji. ^ovek koji je direktno doprineo<br />
tome bio je Simo Hejhe. Wegovo ime zapisano je u istoriji kao s<strong>na</strong>jperiste<br />
sa verovatno <strong>na</strong>jve}im brojem pogodaka (542) u istoriji<br />
ratova. Sve pogotke postigao je od 30. novembra 1939. do 6. marta<br />
1940, kada je bio te{ko rawen.<br />
Jo{ kao mladi} postao je poz<strong>na</strong>t po svojoj streqa~koj ve{tini,<br />
jer je jednom prilikom, za opkladu, iz pu{ke bez opti~kog ni{a<strong>na</strong>,<br />
pogodio standardnu metu <strong>na</strong> odstojawu od 150 metara {es<strong>na</strong>est<br />
puta za jedan minut. Koriste}i finsku vojni~ku pu{ku mosin-<strong>na</strong>gan<br />
M28, a ponekad i automat suomi, on je samo 21. decembra 1939.<br />
imao 25 potvr|enih pogodaka, a posle tri sedmice rata 138.<br />
Nije koristio opti~ki ni{an, jer ga je smatrao nepotrebnim i<br />
rizi~nim. Naime, uvek je isticao da se za ni{awewe kroz opti~ki<br />
ni{an glava mora mnogo vi{e podi}i, a wemu su nekoliko puta hici<br />
sovjetskih s<strong>na</strong>jperista prozujali samo <strong>na</strong> nekoliko centimetara pored<br />
glave. Posebno je poz<strong>na</strong>t wegov duel sa s<strong>na</strong>jperistom koji je <strong>na</strong><br />
jednom delu fronta zadavao muke Fincima. Od ranog jutra,<br />
Hejhe je ~ekao u snegu, bez ijednog pokreta do trenutka kada se zraci<br />
sunca, koje mu je u suton za{lo za le|a, nisu odbili o optiku protivni~kog<br />
s<strong>na</strong>jperiste. Pogodio ga je <strong>na</strong> daqini od oko 450 metara.<br />
Hejhe je te{ko rawen 6. marta 1940. dok je {titio odstupnicu<br />
svojim saborcima. Tane mu je raznelo dowu vilicu i obraz, ali je<br />
~vrsti Fi<strong>na</strong>c, vrlo niskog rasta (158 cm) i tihe prirode, pre`iveo<br />
i ovo isku{ewe i umro u dubokoj starosti 2002. godine.<br />
( U idu}em broju: U vrtlogu Drugog svetskog rata)<br />
Dr Aleksandar MUTAVXI]<br />
63
KULTURA<br />
LUVR U BEOGRADU<br />
PREPOZNAVAWE LEPOTE<br />
DODIROM<br />
Kako slabovide ili slepe<br />
osobe mogu da u`ivaju<br />
u vizuelnom<br />
trodimenzio<strong>na</strong>lnom<br />
ili dvodimenzio<strong>na</strong>lnom<br />
umetni~kom delu samo pod<br />
uslovom da mu pristupe<br />
posredno, Muzej Luvr<br />
je tra`io re{ewa i<br />
izabrao dodir kao <strong>na</strong>~in<br />
da ta publika u`iva<br />
u lepoti wegovih<br />
kolekcija<br />
Po~etak 2006. godine doneo je Beogradu, osim sibirskih hladno}a<br />
i mediteranskih otopqewa, uvek dobrodo{lu kulturu, bez<br />
obzira <strong>na</strong> to da li o<strong>na</strong> dolazi iz hladne Skandi<strong>na</strong>vije ili<br />
toplije Francuske. Tako je po~etkom ove godine jo{ jednom<br />
potvr|eno da je Beograd postao nezaobilaz<strong>na</strong> desti<strong>na</strong>cija <strong>na</strong><br />
kulturnoj mapi Evrope i sveta.<br />
Naime, posle izlo`be Tapija Virkale, legendarnog finskog<br />
dizajnera, ~ije je stvarala{tvo obele`ilo 20. vek, a koja je obilaze}i<br />
svetske metropole gostovala i u Beogradu, a polovinom februara u<br />
<strong>na</strong>{ grad stigla je jo{ jed<strong>na</strong> putuju}a izlo`ba, ~ije }e gostovawe po<br />
mnogo ~emu ostati zapam}eno. Prvi put u istoriji Narodni muzej u<br />
Beogradu ugostio je jednu izlo`bu pariskog Muzeja Luvr i wegove<br />
Taktilne galerije. Re~ je o izlo`bi ”U dodiru sa antikom“, koja je, pre<br />
svega, <strong>na</strong>mewe<strong>na</strong> i prilago|e<strong>na</strong> osobama sa posebnim potrebama.<br />
^ARI BEOGRADSKE IZLO@BE<br />
Posebnost u uvodnom delu <strong>na</strong>javqenog kulturnog doga|aja nije<br />
samo u dolasku jednog od <strong>na</strong>jve}ih i <strong>na</strong>jpoz<strong>na</strong>tijih svetskih muzeja u<br />
Srbiju, ve} i u tome {to je sama postavka izlo`be Taktilne galerije<br />
<strong>na</strong>mewe<strong>na</strong> i prilago|e<strong>na</strong> osobama sa invaliditetom. Ideja za<br />
formirawe jedne takve galerije prvi put se javila 1995. godine u<br />
Lu<strong>vru</strong>, a podstakle su je kopije remek-dela evropske skulpture.<br />
Izlo`ba ”U dodiru sa antikom“, koja se, posle proputovawa po<br />
Italiji, mo`e videti <strong>na</strong> prostorima Balka<strong>na</strong>, osmi{qe<strong>na</strong> je <strong>na</strong><br />
osnovu izlo`be “Po anti~kom modelu“ iz 2000. godine.<br />
Muzej Luvr je <strong>na</strong>pravio selekciju kopija <strong>na</strong>jpoz<strong>na</strong>tijih dela gr~ko<br />
-rimskog vajarstva, kojim `eli da poka`e kako je antika tema kojoj se<br />
64<br />
15. april 2006. 1.
PRATE]I PROGRAMI<br />
U okviru projekta ”U dodiru sa antikom“ tokom trajawa<br />
izlo`be u Narodnom muzeju planiran je veliki broj<br />
radionica sa decom {kolskog uzrasta i decom sa posebnim<br />
potrebama. Bi}e odr`a<strong>na</strong> i predavawa stru~waka o praksi<br />
i iskustvu Muzeja Luvr u radu <strong>na</strong> programima prilago|enim<br />
za slepe i slabovide osobe i dodiru, kao <strong>na</strong>~inu da se<br />
publika upoz<strong>na</strong> sa wegovim kolekcijama.<br />
Izlo`bu prati katalog i multimedijalni CD, a za decu<br />
je prire|e<strong>na</strong> slikovnica koja im <strong>na</strong> kreativan i pristupa~an<br />
<strong>na</strong>~in predo~ava izlo`e<strong>na</strong> dela.<br />
neprestano vra}amo i koja predstavqa jedan od <strong>na</strong>~i<strong>na</strong> da se<br />
pristupi umetnosti, lepoti i kulturi. Biraju}i ekspo<strong>na</strong>te, autori<br />
izlo`be Siril Gujet i @enevjev Bresk-Botje `eleli su da <strong>na</strong>glase<br />
<strong>na</strong>~in <strong>na</strong> koji su se z<strong>na</strong>menita anti~ka dela kasnije kopirala,<br />
imitirala i {irila, ali i transformacije koje su s vremenom<br />
do`ivela. Osim toga, ideja sa kojom je izlo`ba krenula <strong>na</strong> put<br />
bila je da pro{iri i dopuni se}awe <strong>na</strong> antiku tako {to }e biti<br />
oboga}e<strong>na</strong> zbirkama iz raznih muzeja u kojima se izla`e.<br />
Postavka je u Ankoni bila povod da se predstavi maketa poz<strong>na</strong>te<br />
Trajanove trijumfalne kapije, a izlo`ba u Splitu prilika da<br />
podseti <strong>na</strong> cara Dioklecija<strong>na</strong> i wegovu palatu, dok je izlo`ba u<br />
Zagrebu bila specifi~<strong>na</strong> po tome {to je objedinila dva muzeja,<br />
Tiflolo{ki, <strong>na</strong>mewen slepim osobama, i Arheolo{ki.<br />
Beogradska izlo`ba sadr`i 27 kopija izvornih anti~kih<br />
skulptura i dela <strong>na</strong>stalih po wihovom uzoru. Od toga su 24 iz<br />
zbirke Muzeja Luvr, tri iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu,<br />
{est origi<strong>na</strong>lnih kapitela korintskih stubova i tri reqefa<br />
koji su deo stalne postavke Narodnog muzeja. Ukqu~uju}i u<br />
postavku i origi<strong>na</strong>le, Narodni muzej je svesno odstupio od<br />
propisanih muzeolo{kih pravila, omogu}uju}i posetiocima<br />
pore|ewe origi<strong>na</strong>la i kopija. Iz zbirki beogradskog muzeja<br />
predstavqene su kopije Glave devojke – Venere, Singidunum (II<br />
vek), Stela Bankara – <strong>na</strong>dgrobni spomenik, Vimi<strong>na</strong>cijum (III vek) i<br />
De~ak koji vadi trn, Simeo<strong>na</strong> Roksandi}a iz 1922. godine. Prva<br />
dva ekspo<strong>na</strong>ta iz Narodnog muzeja posle zatvarawa izlo`be<br />
<strong>na</strong>}i}e se u Taktilnoj galeriji u Lu<strong>vru</strong>.<br />
NEBRIGA ILI NE[TO VI[E<br />
Kako slabovide ili slepe osobe mogu da u`ivaju u vizuelnom<br />
trodimenzio<strong>na</strong>lnom ili dvodimenzio<strong>na</strong>lnom umetni~kom delu samo<br />
pod uslovom da mu pristupe posredno, Muzej Luvr je tra`io<br />
re{ewa i izabrao dodir kao <strong>na</strong>~in da i ta publika "vidi" wegove<br />
kolekcije. Osetiv{i potrebu da se i <strong>na</strong>{a zemqa <strong>na</strong>|e <strong>na</strong> putu<br />
aktivnijeg ukqu~ewa osoba sa invaliditetom u kulturni `ivot<br />
uop{te, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Narodni muzej<br />
iz Beograda, uz veliku podr{ku Ambasade Republike Francuske i<br />
Francuskog kulturnog centra u Beogradu, doveli su projekat “U<br />
dodiru sa antikom" i u <strong>na</strong>{u zemqu. Time su osobama sa<br />
invaliditetom omogu}ili da, makar <strong>na</strong>kratko, osete i u`ivaju u<br />
umetni~kim delima, ali i svim drugim posetiocima da, koriste}i<br />
jo{ jedno ~ulo, do`ive anti~ke skulpture <strong>na</strong> nov <strong>na</strong>~in. Izlo`ba je<br />
prilago|e<strong>na</strong> i korisnicima invalidskih kolica, kao i osobama sa<br />
o{te}enim sluhom. Kako organizatori isti~u, ovo je samo prvi<br />
korak i mali <strong>na</strong>por da se ukqu~e u bitku protiv postoje}eg<br />
negativnog odnosa i nebrige prema qudima sa invaliditetom, koji<br />
su <strong>na</strong> bukvalan <strong>na</strong>~in sputani da pristupe raznim kulturnim<br />
sadr`ajima i da u wima u~estvuju.<br />
Kao z<strong>na</strong>~ajan aspekt izlo`be Siril Gujet, koji je u Muzeju<br />
Luvr zadu`en za izlo`be <strong>na</strong>mewene osobama sa invaliditetom i<br />
mladima, u katalogu objavqenom povodom izlo`be isti~e<br />
pedago{ku funkciju kopije: “Vajarstvo je jedi<strong>na</strong> umetnost koja<br />
mo`e da se do`ivi ~ulom dodira, a kopija je neophodno sredstvo<br />
slepim osobama da upoz<strong>na</strong>ju<br />
dela ~iji su origi<strong>na</strong>li<br />
suvi{e osetqivi da<br />
bi se dodirivali.<br />
Na taj <strong>na</strong>~in kopija,<br />
zami{qe<strong>na</strong> da<br />
poslu`i umetnicima<br />
kao obrazovno<br />
sredstvo i da zadovoqi<br />
strast kolekcio<strong>na</strong>ra,<br />
dobija novi smisao kao<br />
jedino sredstvo koje<br />
mo`e da poslu`i<br />
slabovidim i slepim<br />
osobama da se upoz<strong>na</strong>ju<br />
sa umetni~kim delom.“<br />
Izlo`ba }e biti<br />
otvore<strong>na</strong> do kraja<br />
aprila.<br />
Sawa SAVI]<br />
65
P R I K A Z K W I G E<br />
ODGOVOR<br />
TERORIZMU<br />
U teoriji i praksi terorizma ova kwiga<br />
daje solidnu polaznu osnovu da se stekne<br />
uvid u <strong>na</strong>~ine suprotstavqawa tom<br />
problemu me|u<strong>na</strong>rodne zajednice<br />
Krajem septembra 2005.<br />
godine objavqe<strong>na</strong> je kwiga<br />
pod <strong>na</strong>slovom ”Odgovor<br />
terorizmu”, ~iji je autor<br />
<strong>na</strong>{ poz<strong>na</strong>t stru~wak za<br />
bezbednost, vanredni profesor<br />
Fakulteta civilne odbrane<br />
Univerziteta u Beogradu dr<br />
Milan Mijalkovski. Izdava~<br />
kwige je <strong>na</strong>vedeni fakultet, a<br />
recenzent Milan Milo{evi}.<br />
Kwiga obima od 311 stra<strong>na</strong>,<br />
strukturisa<strong>na</strong> je tako da sadr`i<br />
uvod, glavni deo, dva priloga,<br />
popis kori{}ene literature i<br />
indeks va`nijih ime<strong>na</strong> i pojmova. Glavni deo rada sadr`i tri<br />
funkcio<strong>na</strong>lno povezane celine.<br />
Prva celi<strong>na</strong> je domi<strong>na</strong>ntno posve}e<strong>na</strong> genezi <strong>na</strong>stanka<br />
islamisti~kog teroristi~kog kolektiviteta Al kaida. Na taj<br />
<strong>na</strong>~in, autor predstavqa saz<strong>na</strong>wa o uslovima <strong>na</strong>stanka i<br />
razvoja Al kaide, kao uzroku wenog aktuelnog stawa. Potom<br />
predstavqa ciqeve, aktivnosti (s te`i{tem <strong>na</strong> teroristi~kim<br />
aktima) i organizacionu strukturu (aktuel<strong>na</strong> je za 2001. godinu)<br />
Al kaide. Imaju}i <strong>na</strong>vedene aspekte razmatrawa osnovnih<br />
obele`ja Al kaide, profesor Mijalkovski ukazuje <strong>na</strong><br />
specifi~nosti odbrane od we.<br />
Taj deo kwige je posebno z<strong>na</strong>~ajan budu}i da se <strong>na</strong> jednom<br />
mestu u me|usobnu vezu dovode ~iwenice o ”^etvrtom svetskom<br />
ratu”, koji je izme|u ostalog posledica prethod<strong>na</strong> tri svetska<br />
rata, a posebno Tre}eg (Hladnog)! Prema autoru, kao i u svakom<br />
ratu, veliki problem je nepomirqiv antagonizam ciqeva<br />
zara}enih stra<strong>na</strong>. S jedne strane, ciqevi Al kaide su Uma<br />
(”...zajednica muhameda<strong>na</strong>ca, koja bi <strong>na</strong>jpre obuhvatala<br />
teritorije <strong>na</strong>stawene pripadnicima, vernicima, islamske<br />
verske zajednice, a potom prostor ~itave <strong>na</strong>{e planete”),<br />
islam, {erijat (islamski verozakon), itd., dok su im<br />
suprotstavqeni ciqevi antiteroristi~ke koalicije (od 134 do<br />
142 dr`ave, zavisno od razmatrane faze rata protiv<br />
terorizma), koja <strong>na</strong>stoji da sa~uvaju pozitivne tekovine<br />
savremenog sveta. U zahvatu aktivnosti Al kaide zanimqivi su<br />
<strong>na</strong>vodi o raznovrsnosti wenih ”borbenih” i ”neborbenih”<br />
anga`ovawa, pri ~emu autor posebno isti~e zagonetnost<br />
fi<strong>na</strong>nsirawa. Najzad, u ovome delu kwige vrlo je zanimqivo i<br />
razmatrawe ”asimetri~nosti” teku}eg svetskog rata, zbog<br />
neravnote`e s<strong>na</strong>ga zara}enih stra<strong>na</strong>, pri ~emu je domi<strong>na</strong>cija<br />
apsolutno <strong>na</strong> strani antiteroristi~ke koalicije.<br />
Druga celi<strong>na</strong> je posve}e<strong>na</strong> reagovawu <strong>na</strong> teroristi~ke akte.<br />
Pre svega, autor ukazuje <strong>na</strong> <strong>odgovor</strong> terorizmu, a zatim <strong>na</strong> rat<br />
protiv terorizma. Me|utim, profesor Mijalkovski <strong>na</strong>vedenom<br />
reagovawu <strong>na</strong> terorizam dodaje jo{ jednu, su{tinsku dimenziju te<br />
66<br />
reakcije, ukazuju}i <strong>na</strong> to da se o<strong>na</strong> odnosi <strong>na</strong> strah i<br />
neposrednih, i posrednih `rtava teroristi~kih akata.<br />
Ovaj deo kwige posebno je z<strong>na</strong>~ajan zbog a<strong>na</strong>lize<br />
reagovawa <strong>na</strong> razli~ite teroristi~ke akte u razli~itim<br />
uslovima. Pri tome profesor Mijalkovski ”ba{tini” iskustva<br />
koja se odnose <strong>na</strong> reakcije <strong>na</strong>dle`nih orga<strong>na</strong> <strong>na</strong> teroristi~ke<br />
pretwe i akte. Tu je zanimqivo izdvojiti predvi|awa o trajawu<br />
rata protiv terorizma, jer sve procene govore da }e trajati<br />
veoma dugo (prema pojedinim, veoma ozbiqnim prognozama, rat<br />
}e biti okon~an za 20 do 30 godi<strong>na</strong>).<br />
Pored <strong>na</strong>vedenog, profesor Mijalkovski u ovoj celini<br />
kwige identifikuje mere kojima <strong>na</strong>dle`ni organi reaguju <strong>na</strong><br />
terorizam. Prema wemu, u <strong>na</strong>jva`nija reagovawa <strong>na</strong> terorizam<br />
spadaju: politi~ka, ekonomska, psiholo{ka, medijska,<br />
zdravstve<strong>na</strong>, prosvet<strong>na</strong>, bezbednos<strong>na</strong> i odbrambe<strong>na</strong> reagovawa.<br />
Tre}a celi<strong>na</strong> je posve}e<strong>na</strong> osnovnim obele`jima<br />
teroristi~kih akata u zavisnosti od dr`ava u kojima se de{avaju.<br />
Pri tome autor sistematizuje osnov<strong>na</strong> obele`ja teroristi~kih<br />
akata protiv dr`ava koje su terorizmom <strong>na</strong>jvi{e ugro`ene, poput<br />
Rusije, pojedinih ~lanica Zajednice Nezavisnih Dr`ava (npr.,<br />
Uzbekistan), [panije, Srbije, Makedonije, Izraela, Iraka,<br />
Saudijske Arabije, Avganista<strong>na</strong>, Indonezije, Filipi<strong>na</strong>, i dr.<br />
Ovaj deo rada posebno je z<strong>na</strong>~ajan za a<strong>na</strong>lizu uslova <strong>na</strong>stanka<br />
i razvoja albanskog terorizma <strong>na</strong> prostoru Srbije i Makedonije,<br />
wegovog aktuelnog stawa, ali i pretenzija wegovih nosilaca da se<br />
pro{iri <strong>na</strong> Gr~ku. Kao nosioca ispoqavawa albanskog terorizma<br />
<strong>na</strong> prostoru Balka<strong>na</strong> autor identifikuje Albansku <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnu<br />
armiju (ANA), kao svojevrsnog <strong>na</strong>slednika Oslobodila~ke vojske<br />
Kosova (OVK). Navedenu teroristi~ku organizaciju autor obra|uje<br />
sa aspekta wenih aktivnosti i strukture, pri ~emu je posebno<br />
z<strong>na</strong>~ajno razmatrawe wenih veza sa Al kaidom.<br />
U aktuelnoj fazi teorije i prakse terorizma i odgovara <strong>na</strong><br />
wega, ova kwiga daje solidnu polaznu osnovu da se stekne uvid u<br />
problem i <strong>na</strong>~ine suprotstavqawa savremenom terorizmu,<br />
”kako ma~em, tako i perom!” Me|utim, evolucija problema<br />
<strong>odgovor</strong>a <strong>na</strong> terorizam zahteva}e <strong>na</strong>stavak autorovih<br />
istra`ivawa, ali i ostalih <strong>na</strong>u~nika u <strong>na</strong>vedenoj oblasti.<br />
Posebno z<strong>na</strong>~aj<strong>na</strong> dimenzija ove kwige jeste podsticaj, koji wen<br />
autor upu}uje svim, a posebno mla|im kolegama – da istraju u<br />
<strong>na</strong>porima koji vode ko<strong>na</strong>~noj pobedi <strong>na</strong>d terorizmom!<br />
Dane SUBO[I]<br />
SVE^ANOSTI<br />
18. i 19. april – Velika sala<br />
u 19 sati<br />
48. FESTIVAL BEOGRAD-<br />
SKIH HOROVA<br />
KONCERTI<br />
25. april – Velika sala u<br />
20 sati<br />
KONCERT UMETNI^KOG<br />
ANSAMBLA VSCG<br />
“STANISLAV BINI^KI”<br />
26. aprila – Velika sala u<br />
18 sati<br />
VELIKI USKR[WI<br />
KONCERT SRPSKE<br />
TRADICIONALNE I<br />
DUHOVNE MUZIKE<br />
K U L T U R O S K O P<br />
IZLO@BE<br />
20. april u 19 sati – otvarawe<br />
samostalne izlo`be<br />
radova akademskih slikara<br />
VERA VIRIJEVI], Prokupqe<br />
MILANA PAUNOVI],<br />
Beograd i IVANA JO-<br />
VANOVI], Zemun<br />
Izlo`ba traje do 7. maja<br />
15. april 2006.
TRADICIJE<br />
90 godi<strong>na</strong> od iskrcavawa Srpske vojske <strong>na</strong> Krf<br />
OSTRVO SPASA<br />
Za mnoge iznurene srpske vojnike i civile, 1916. godine, posle<br />
albanske golgote, to gr~ko ostrvo zaista je bilo ko<strong>na</strong>~no mesto<br />
spasa. Me|utim, za 7.751 ~oveka ono je, uz ostrvo Vido i<br />
“plavu grobnicu”, postalo ve~<strong>na</strong> ku}a – za <strong>na</strong>s da<strong>na</strong>s, mesto<br />
hodo~a{}a i se}awa <strong>na</strong> slavne dane srpske istorije.<br />
Sve~a<strong>na</strong> akademija<br />
PROMETEJI<br />
NADE<br />
Scenskim kola`om “Prometeji<br />
<strong>na</strong>de” u Narodnom pozori{tu u Beogradu,<br />
5. aprila sve~ano je obele`e<strong>na</strong><br />
devedesetogodi{wica iskrcavawa<br />
srpske vojske <strong>na</strong> gr~ka ostrva<br />
Krf i Vido, a posle tragi~nog povla-<br />
~ewa preko Albanije.<br />
Prepunom gledali{tu, u kome su<br />
bili ~lanovi srpske vlade i skup{tine,<br />
strani vojni izaslanici, visoke<br />
vojne li~nosti i ceweni gosti, <strong>na</strong> po-<br />
~etku akademije obratio se, u svojstvu<br />
organizatora, ministar za rad, zapo{qavawe<br />
i socijalnu politiku Republike<br />
Srbije Slobodan Lalovi}.<br />
Sce<strong>na</strong>rio za uspeli scenski kola`<br />
uradila je Jelica Zupanc uz stru~nu<br />
saradwu dr Mileta Bjelajca, dok je<br />
re`ija povere<strong>na</strong> Sa{i Gabri}u. Uz<br />
poz<strong>na</strong>ta gluma~ka ime<strong>na</strong> u jednosatnoj<br />
predstavi poseban ton kola`u dali su<br />
hor i orkestar Umetni~kog ansambla<br />
Vojske Srbije i Crne Gore “Stanislav<br />
Bini~ki” i orkestar Opere Narodnog<br />
pozori{ta u Beogradu. Pod dirigentskom<br />
palicom Pavla Medakovi}a i<br />
Milova<strong>na</strong> Pan~i}a “Prometeji <strong>na</strong>de”<br />
zavr{eni su pesmom “Tamo daleko” i<br />
ovacijama brojne publike. .<br />
Srpska vojska se povla~ila kroz Albaniju decembra 1915.<br />
i januara <strong>na</strong>redne godine sa delom Crnogorske vojske i<br />
masom izbeglog <strong>na</strong>roda. U uslovima jakih mrazeva, gladi,<br />
zamora, bolesti i gotovo stalnih borbi protiv pqa~ka<br />
{kih albanskih odreda, glavni<strong>na</strong> srpskih s<strong>na</strong>ga krenula je<br />
ka Medovi i Dra~u, lukama za s<strong>na</strong>bdevawe i evakuaciju. Tokom<br />
odstupawa kroz Albaniju glad<strong>na</strong> i ogoqe<strong>na</strong> Srpska vojska<br />
pretrpela je te{ke gubitke, te zato ono i spada u red<br />
<strong>na</strong>jtragi~nijih i <strong>na</strong>jte`ih odstupnih mar{eva u istoriji.<br />
Prema istra`ivawima dr Mileta Bjelajca, procewuje se da<br />
je prilikom tog povla~ewa poginulo, umrlo ili nestalo oko<br />
144.000 srpskih vojnika i oko 100.000 civila. Me|utim,<br />
<strong>na</strong>gla{ava istori~ar, ta~an broj <strong>na</strong>stradalih nikada se ne-<br />
}e saz<strong>na</strong>ti.<br />
Ono {to je preostalo od Srpske vojske skupilo se do kraja<br />
januara 1916. <strong>na</strong> albanskom primorju, ~ekaju}i savezni~ku<br />
pomo}. Me|utim, Italija je odbila da prihvati Srpsku vojsku,<br />
tako da su Francuzi odlu~ili da evakui{u Srbe <strong>na</strong>jpre za Tunis,<br />
u Bizertu, 4. januara 1916. godine. Tek sutradan, a posle<br />
ozbiqnog Ruskog ultimatuma, doneta je zajedni~ka odluka saveznika<br />
da se evakui{u <strong>na</strong> ostrvo Krf, koje su, tim povodom, okupirale<br />
francuske s<strong>na</strong>ge od tada neutralne Gr~ke.<br />
Ukrcavawe Prve i Tre}e srpske armije po~elo je 6. januara<br />
u Dra~u i trajalo je do 16. februara 1916. godine. Od<br />
26. januara otpo~elo je ukrcavawe i u Valoni, koje je trajalo<br />
do 5. aprila, kada su posledwi delovi Kowi~ke divizije preba~eni<br />
<strong>na</strong> Krf ili, kako su ga ve} tada Srbi <strong>na</strong>zvali – Ostrvo<br />
spasa.<br />
U evakuaciji Srpske vojske i civila u~estvovalo je 87<br />
transportnih i sanitetskih brodova, od toga 45 italijanskih,<br />
25 francuskih, 11 britanskih, a u obezbe|ewu cele operacije<br />
70 ratnih brodova. Ostalo je zabele`eno da su saveznici tokom<br />
tih meseci <strong>na</strong> Krf evakuisali 151.828, Bizertu 13.000,<br />
Korziku i Francusku oko 5.000 srpskih vojnika i civila. Ostao<br />
je, <strong>na</strong>ravno, i tu`an podatak da je od bolesti i iznurenosti<br />
<strong>na</strong> Krfu umro 7.751 srpski vojnik.<br />
Od tada je, eto, pro{lo punih 90 godi<strong>na</strong>. Tim povodom nedavno<br />
je, uz sve~anu akademiju u Narodnom pozori{tu u Beogradu,<br />
organizova<strong>na</strong> i tribi<strong>na</strong> u Centralnom domu Vojske SCG, <strong>na</strong><br />
kojoj su, ponekad i sa suzama u o~ima, govorili veliki poz<strong>na</strong>valac<br />
srpske istorije general u penziji dr Milorad Prelevi},<br />
istori~ar Dejan Risti}, iz Ministarstva za rad, zapo{qavawe<br />
i socijalnu politiku Srbije, Drago{ Petrovi} iz Arhiva<br />
Srbije, general u penziji dr Marko Negovanovi} i pukovnik<br />
Mi}a @ivojinovi} iz Ministarstva odbrane. Na po~etku tribine<br />
poz<strong>na</strong>tu pesmu Miluti<strong>na</strong> Boji}a “Plava grobnica” govorio<br />
je glumac Zoran Simonovi}.<br />
Bio je to, <strong>na</strong>ravno, tek po~etak velikog se}awa <strong>na</strong> te slavne<br />
i tragi~ne dane <strong>na</strong>{e otaxbine, <strong>na</strong>roda i vojske. Kako je tom<br />
prilikom <strong>na</strong>javqeno, central<strong>na</strong> proslava devedesetogodi{wice<br />
od po~etka evakuacije Srpske vojske i <strong>na</strong>roda <strong>na</strong> Ostrvo<br />
spasa, u prisustvu <strong>na</strong>jvi{ih dr`avnih i vojnih li~nosti Srbije<br />
i Crne Gore odr`a}e se <strong>na</strong> Krfu 18. i 19. aprila ove godine,<br />
kada }e, po tradiciji, u “plavu grobnicu” biti polo`eni venci<br />
i cve}e u slavu svih srpskih ju<strong>na</strong>ka umrlih <strong>na</strong> Krfu i Vidu.<br />
D. MARINOVI]<br />
67
FEQTON<br />
Pi{e<br />
Vlada RISTI]<br />
150 GODINA OD RO\EWA NIKOLE TESLE (3)<br />
MILIONI ZA<br />
PATENTE<br />
Pra`wewe elektri~nog oscilatora<br />
pri <strong>na</strong>ponu od 12 milio<strong>na</strong> volti<br />
Posle prodaje svih svojih<br />
dotada{wih pate<strong>na</strong>ta Xorxu<br />
Vestinghausu, <strong>na</strong>{<br />
pro<strong>na</strong>laza~, i posle<br />
izbijawa nesuglasica sa<br />
ameri~kim mag<strong>na</strong>tom,<br />
spasava od propasti wegovo<br />
preduze}e. Tesla obe}ava i<br />
da }e pro<strong>na</strong>}i <strong>na</strong>~in da se<br />
elektri~<strong>na</strong> energija prenosi<br />
be`i~nim putem.<br />
Uz pomo} posade Tesla je uklonio kvar tek oko ~etiri sata ujutro. Kvar<br />
je <strong>na</strong>stao zato {to su zbog kratkog spoja pregoreli neki <strong>na</strong>motaji u<br />
rotoru ma{ine. Tesli je posle toga ugled z<strong>na</strong>tno porastao, tako da mu<br />
je Edison rekao: ”Imao sam mnogo vrednih pomo}nika, ali Vi ste <strong>na</strong>jboqi!”<br />
Bilo je, dakako, dosta razloga da ga Edison pohvali, jer je uo~io Teslinu<br />
veliku upornost u radu, stru~nost, z<strong>na</strong>we i ume}e. Tim pre {to<br />
je Tesla, dok je radio u Edisonovom preduze}u, pro<strong>na</strong>{ao mnogo <strong>na</strong>~i<strong>na</strong> za<br />
usavr{avawe di<strong>na</strong>moma{i<strong>na</strong> i pove}awe wihovog u~inka. To Edisonovom<br />
oku nikako nije moglo da promakne. ”Da}u Vam 50.000 dolara”, rekao mu je<br />
Edison ”ako u~inite da se i dobit mog preduze}a pove}a”.<br />
Podstaknut tom ponudom, Tesla se odmah svesrdno prihvatio posla<br />
<strong>na</strong>praviv{i plan za popravku 26 raznih di<strong>na</strong>moma{i<strong>na</strong>. Su{ti<strong>na</strong> celog<br />
posla, jednostavnije re~eno, bila je u zameni elektromagneta sa duga~kim<br />
68<br />
15. april 2006.
jezgrom, koji su se tada upotrebqavali,<br />
elektromagnetima sa<br />
kra}im jezgrom, a samim ma{i<strong>na</strong>ma<br />
je pridodao po nekoliko<br />
automatskih kontrolnika, koje je<br />
kasnije patentirao. Di<strong>na</strong>moma-<br />
{ine su bile inovirane i isprobane.<br />
Ispalo je sve o<strong>na</strong>ko<br />
kako je Tesla zamislio, a kada<br />
je zatra`io da mu se isplati<br />
obe}a<strong>na</strong> suma, Edison je samo<br />
kratko prozborio: ”Tesla, Vi ne<br />
razumete ameri~ki humor”.<br />
Bilo je to u prole}e 1885.<br />
godine. Za Teslu je to bilo jo{<br />
jedno razo~arawe u susretu sa<br />
kapitalistom. Uzeo je svoju nedeqnu<br />
platu i otkazao posao.<br />
Kod Ediso<strong>na</strong> se nije zadr`ao ni<br />
godinu da<strong>na</strong>. Me|utim, za to<br />
vreme je stekao glas izvanredno<br />
darovitog stru~waka, {to je<br />
brzo uo~ila jed<strong>na</strong> grupa preduzimqivih<br />
qudi, predlo`iv{i<br />
mu da zajedni~ki oforme dru-<br />
{tvo pod wegovim (Teslinim)<br />
imenom, <strong>na</strong> {ta je Nikola pristao.<br />
U tome je, sem ostalog, video<br />
i priliku da dovr{i svoj<br />
sistem <strong>na</strong>izmeni~nih struja, o<br />
~emu je obavestio i budu}e akcio<strong>na</strong>re,<br />
ali su mu oni rekli<br />
da wih to ne zanima.<br />
Tada <strong>na</strong>staje <strong>na</strong>jte`e doba<br />
u Teslinom `ivotu. Nije imao<br />
nikakav izvor prihoda. Tek u zimu<br />
1887. upoz<strong>na</strong>je A. K. Brau<strong>na</strong>,<br />
iz Ameri~kog telegrafskog dru-<br />
{tva, koji je, zajedno sa svojim<br />
prijateqem, prihvatio vrednosti<br />
<strong>na</strong>izmeni~nih struja. Obojica<br />
su po~ela da fi<strong>na</strong>nsiraju<br />
Teslino elektri~no dru{tvo,<br />
tako da je aprila iste godine<br />
Tesla otvorio laboratoriju <strong>na</strong><br />
Petoj aveniji u Wujorku, nedaleko<br />
od radionice Edisonovog<br />
dru{tva.<br />
I ko bi rekao: Edison je<br />
potpuno odbacio Teslinu teoriju<br />
<strong>na</strong>izmeni~nih struja, a sada<br />
mu je, eto, Tesla postao prvi<br />
kom{ija, koji je imao vlastitu<br />
laboratoriju gde je prakti~no<br />
po~eo da razra|uje svoju (suparni~ku)<br />
teoriju. Na tom malom<br />
prostoru }e se, kako se kasnije<br />
videlo, povesti borba elektroindustrije<br />
u pogledu primene<br />
jednosmerne ili <strong>na</strong>izmeni~ne<br />
struje. Ve} oven~an slavom u<br />
Americi, a i u Evropi, Edison<br />
je bio veliki pristalica jednosmerne<br />
struje. Wegove elektri~ne<br />
centrale bile su montirane<br />
u nekoliko velikih grado-<br />
Nikola Tesla u svojoj laboratoriji u Wujorku<br />
REVOLUCIJA U ELEKTROTEHNICI<br />
Vrlo upe~atqivu ocenu Teslinog ostvarewa <strong>na</strong> podru~ju<br />
elektrotehnike izneo je 1921. jedan od prvih konstruktora i<br />
teoreti~ara indukcionih motora, ameri~ki profesor X. N.<br />
Berend: ”Kada bismo iz <strong>na</strong>{e industrije iskqu~ili rezultate<br />
Teslinog istra`iva~kog rada, svi to~kovi te industrije<br />
prestali bi da se okre}u, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi<br />
bi bili u mraku, a fabrike mrtve i dokone. Wegov rad je<br />
od dalekose`nog z<strong>na</strong>~aja… Teslino ime obele`ava epohu <strong>na</strong>pretka<br />
<strong>na</strong>uke o elektricitetu. Iz wegovih istra`ivawa proizi{la<br />
je revolucija u elektrotehnici…”<br />
NEPRIHVA]ENA PONUDA<br />
Napraviv{i motor za dvofaznu <strong>na</strong>izmeni~nu struju Tesla<br />
nije dobio samo potpuno nov tip elektri~nog sistema, nego<br />
je i prakti~no pokazao da wegov negda{wi profesor Pe{l,<br />
sa Visoke tehni~ke {kole u Gracu, nije bio u pravu. Ali, {ta<br />
sad Kome da ponudi svoj pro<strong>na</strong>lazak kada uprava Edisonovog<br />
dru{tva u kome je radio nije htela ni da ~uje za wegove teorije<br />
o <strong>na</strong>izmeni~noj struji, jer bi im propala ogrom<strong>na</strong> ulagawa<br />
u centrale {to su proizvodile jednosmernu struju<br />
Zato se Tesla obratio gospodinu Bozenu, predsedniku<br />
op{tine Strazbura, koji je bio <strong>na</strong>klowen mladom pro<strong>na</strong>laza~u<br />
i koji je verovao da se primenom motora za proizvodwu<br />
<strong>na</strong>izmeni~ne struje otvaraju velike mogu}nosti. Pozvao je<br />
vi|enije Strazbur`ane <strong>na</strong> sasta<strong>na</strong>k <strong>na</strong> kome je prikazan rad<br />
Teslinog motora, ali niko nije iskazao zanimawe za wegov<br />
proizvod.<br />
Posle tog sastanka Tesla nije mogao da sakrije razo~arawe<br />
i utu~enost. Naime, Tesla nikako nije mogao da shvati<br />
kako qudi mogu potpuno da odbace <strong>na</strong>jve}i pro<strong>na</strong>lazak u <strong>na</strong>uci<br />
o elektricitetu, koji je, i u komercijalnom pogledu, imao<br />
neograni~ene mogu}nosti.<br />
va. Tesla je, me|utim, bio nepoz<strong>na</strong>t,<br />
sa vrlo skromnom nov~anom<br />
podr{kom. Jednosmer<strong>na</strong><br />
struja je, isti<strong>na</strong>, u tehni~kom<br />
pogledu bila jednostavnija za<br />
primenu, dok je <strong>na</strong>izmeni~<strong>na</strong><br />
slo`enija, ali se upravo u wenoj<br />
slo`enosti skriva ogrom<strong>na</strong><br />
mogu}nost prakti~ne upotrebe.<br />
Nikola Tesla je bio svestan<br />
da prihvatawe ili neprihvatawe<br />
sistema <strong>na</strong>izmeni~nih struja<br />
nije stvar samo <strong>na</strong>u~nog i<br />
tehni~kog saz<strong>na</strong>wa, nego da to u<br />
velikoj meri zavisi od predrasuda,<br />
straha od inovacija, uskra}ivawa<br />
zarada onih koji su<br />
ulo`ili u sisteme jednosmerne<br />
struje, a i od same qudske prirode<br />
i velikih ”inertnih <strong>na</strong>slaga”<br />
u wihovim razmi{qawima.<br />
”Ipak, wegova zvezda je jednom<br />
morala da zasija i da obasja<br />
nepregledno nebo elektrotehnike”<br />
(Xon O’ Nil).<br />
^im je osnovao elektri~no<br />
dru{tvo <strong>na</strong> Petoj aveniji, Tesla<br />
je u svojoj laboratoriji po~eo<br />
da izra|uje razne tipove di<strong>na</strong>moma{i<strong>na</strong><br />
za proizvodwu<br />
elektri~ne energije. [to je veoma<br />
zanimqivo, nije mu bilo<br />
potrebno da pravi prora~une<br />
i crte`e. Sve mu je bilo u pameti;<br />
~ak i <strong>na</strong>jsitniji detaqi<br />
pojedinih elektri~nih <strong>na</strong>prava<br />
pomo}u kojih je dokazivao principe<br />
svog vi{efaznog sistema<br />
<strong>na</strong>izmeni~nih struja u praksi<br />
ispadali su o<strong>na</strong>ko kako ih je<br />
slavni pro<strong>na</strong>laza~ zamislio.<br />
Jedan jedini aparat, o<strong>na</strong>j {to<br />
ga je <strong>na</strong>pravio u Strazburu, prvi<br />
model indukcionog motora,<br />
bio mu je sasvim dovoqan kao<br />
dokaz o ta~nosti svih ostalih<br />
wegovih prora~u<strong>na</strong>.<br />
Nikola Tesla je <strong>na</strong>pravio<br />
tri celovita sistema ma{i<strong>na</strong><br />
za <strong>na</strong>izmeni~nu struju, za jednofazne,<br />
dvofazne i trofazne<br />
<strong>na</strong>izmeni~ne struje, i obavio<br />
eksperimente sa ~etvorofaznim<br />
i {estofaznim strujama.<br />
Za svaki od ta tri glav<strong>na</strong> sistema<br />
izradio je di<strong>na</strong>moma{ine<br />
za proizvodwu struje, elektromotore<br />
iz kojih se dobija mehani~ki<br />
rad i transformatore za<br />
pove}awe ili slabqewe elektri~nog<br />
<strong>na</strong>po<strong>na</strong>, te razne <strong>na</strong>prave<br />
za automatsku kontrolu<br />
tih ma{i<strong>na</strong>. Nekoliko meseci<br />
posle otvarawa laboratorije<br />
u Wujorku, Tesla je V. A. Antoniju,<br />
profesoru Kornelovog<br />
69
FEQTON<br />
univerziteta, predo~io rad<br />
svog dvofaznog motora i zamolio<br />
ga da ga ispita, {to je on i<br />
u~inio. U svom kasnijem izve-<br />
{taju profesor Antonio je,<br />
sem ostalog, <strong>na</strong>pisao: ”Ovaj<br />
motor je u pogledu stepe<strong>na</strong> korisnog<br />
dejstva isto tako dobar<br />
kao i <strong>na</strong>jboqi motor jednosmerne<br />
struje”.<br />
Ohrabren mi{qewem poz<strong>na</strong>tog<br />
ameri~kog profesora,<br />
Tesla je <strong>na</strong>stavio da izra|uje<br />
ma{ine prema svojoj zamisli i<br />
da, istovremeno, razra|uje matemati~ku<br />
teoriju <strong>na</strong> kojoj se zasnivao<br />
wihov rad. Matemati~ku<br />
teoriju je, prema tvr|ewu Xo<strong>na</strong><br />
O’Nila, razradio tako temeqito<br />
da je wome obuhvatio ne samo<br />
ma{ine koje rade sa normalnom<br />
frekvencijom od 60 perioda<br />
u sekundi ve} i za struje<br />
vi{e i ni`e u~estalosti. U sistemu<br />
razvo|ewa Edisonove jednosmerne<br />
struje nije se moglo<br />
raditi uz <strong>na</strong>pone ve}e od 220<br />
volti, dok je <strong>na</strong>izmeni~nu struju<br />
bilo mogu}e proizvesti i preneti<br />
<strong>na</strong> daqinu ~ak i pri <strong>na</strong>ponu<br />
od nekoliko hiqada volti. To<br />
je vodilo ka ekonomi~nom kori-<br />
{}ewu struje, posebno zato {to<br />
je <strong>na</strong>pon mogao i da se smawi,<br />
zavisno od potrebe potro{a~a<br />
elektri~ne energije.<br />
Tesla je, u to vreme, zapravo,<br />
hteo da samo jednim jedinim<br />
patentom za{titi ceo svoj elektri~ni<br />
sistem, sve svoje di<strong>na</strong>moma{ine<br />
i transformatore, sistem<br />
razvo|ewa struje i motore<br />
~iji se rad zasnivao <strong>na</strong> Teslinim<br />
<strong>na</strong>izmeni~nim strujama. Me|utim,<br />
zahtev za patentirawe, podnesen<br />
12. oktobra 1887, nije odmah<br />
prihva}en, jer je biro za patente<br />
od Teslinih advokata zahtevao<br />
da se ”prijava ra{~lani<br />
<strong>na</strong> sedam posebnih izuma i da se<br />
za svaki podnese odvoje<strong>na</strong> prijava”,<br />
{to je i u~iweno do 23. decembra<br />
te godine.<br />
Teslini pro<strong>na</strong>lasci su bili<br />
vrlo origi<strong>na</strong>lni. Toliko su<br />
duboko zadirali u neispita<strong>na</strong><br />
podru~ja <strong>na</strong>uke o elektricitetu<br />
da su za samo {est meseci patentirani.<br />
VIZIONARSKO SHVATAWE IZUMA<br />
Svojim patentima prijavqenim u jesen 1887, a priz<strong>na</strong>tim<br />
i objavqenim maja 1888. godine, Tesla je veoma jasno izlo`io<br />
izum vi{efaznog indukcionog motora i prvi dobio sva prava<br />
<strong>na</strong> taj izum. On je, za razliku od svojih savremenika, prvi i<br />
eksperimentalno dokazao da se indukcioni motor mo`e <strong>na</strong>praviti<br />
sa visokim stepenom korisnog dejstva. Vizio<strong>na</strong>rski je<br />
shvatio z<strong>na</strong>~aj svog pro<strong>na</strong>laska za razvoj civilizacije.<br />
Tesla nije samo izumeo, ve} je nepogre{ivo predvideo<br />
z<strong>na</strong>~aj tog motora u sistemu za proizvodwu, preno{ewe i<br />
upotrebu elektri~ne energije pomo}u vi{efaznih <strong>na</strong>izmeni~nih<br />
struja, sistem koji <strong>na</strong>m vi{e od jednog veka omogu}ava<br />
moderan `ivot.<br />
PRVI MODEL INDUKCIONOG KALEMA<br />
U vreme dok je bio zaposlen u Edisonovom kontinentalnom<br />
dru{tvu u Parizu, Tesla je ~esto odlazio u druge gradove<br />
Francuske. Izvesno vreme je proveo u Strazburu, u tada-<br />
{woj nema~koj pokrajini Alzas, gde je bilo nekih problema<br />
oko odr`avawa elektri~ne centrale instalisane <strong>na</strong> novoj<br />
`elezni~koj stanici. Na taj zadatak je upu}en, sem ostalog,<br />
zbog toga {to je govorio nema~ki, ali i zbog prili~no velikog<br />
iskustva koje je stekao u odr`avawu Edisonovih centrala,<br />
koje su proizvodile jednosmernu struju. Nema~ka vlada<br />
nije htela da primi instalacije, pa je francusko preduze}e<br />
bilo pred ozbiqnim problemom.<br />
Zahvaquju}i Tesli, wegovoj stru~nosti i ume{nosti, problem<br />
je re{en. Boravak u Strazburu Tesla je, me|utim, iskoristio<br />
i da <strong>na</strong>pravi prototip prvog motora za dvofaznu <strong>na</strong>izmeni~nu<br />
struju, pri ~emu je posebno zanimqivo to da su u ma{inskoj<br />
radionici izra|eni svi delovi bez prethodnih crte`a.<br />
Tesla ih je imao samo u glavi. A te slike su mu se ~inile `ivqe<br />
nego da su bile <strong>na</strong> crte`u. Svaki prora~un mu je bio ta~an.<br />
Teslin kalem za pra`wewe<br />
elektriciteta Zemqe<br />
Za pro<strong>na</strong>laske koje je posle<br />
pola godine prihvatio ameri~ki<br />
Biro za patente ubrzo su saz<strong>na</strong>li<br />
elektroin`eweri, za koje<br />
Tesla vi{e nije bio nepoz<strong>na</strong>t.<br />
Zbog z<strong>na</strong>~aja tih epohalnih otkri}a<br />
veliki <strong>na</strong>u~nik je 16. maja<br />
1888. pozvan da u Ameri~kom<br />
institutu elektroin`ewera<br />
odr`i predavawe, {to je <strong>na</strong>{<br />
pro<strong>na</strong>laza~ i prihvatio. Uostalom,<br />
pru`ila mu se prilika da<br />
stru~nu javnost obavesti o celokupnom<br />
sistemu <strong>na</strong>izmeni~nih<br />
struja i ogromnim preimu}stvima<br />
<strong>na</strong>d sistemom jednosmerne<br />
struje. To Teslino predavawe<br />
smatra se ”klasikom elektrotehnike”,<br />
jer je tada prikazao<br />
teoriju <strong>na</strong>izmeni~nih struja i<br />
prakti~nu primenu u proizvodwi<br />
elektri~ne energije, a patenti<br />
kojima je za{ti}e<strong>na</strong> wegova<br />
intelektual<strong>na</strong> svoji<strong>na</strong> u osnovi<br />
su elektrotehnike i elektrosistema<br />
koji se, uz raz<strong>na</strong> poboq-<br />
{awa, i da<strong>na</strong>s koriste. Ni{ta<br />
novo, ~ak ni pribli`no, nije<br />
ostvareno u savremenoj elektrotehnici.<br />
Ti izumi u~inili su<br />
Nikolu Teslu ocem <strong>na</strong>uke o sistemu<br />
<strong>na</strong>izmeni~nih struja i istaknutim<br />
pro<strong>na</strong>laza~em <strong>na</strong> podru~ju<br />
elektriciteta.<br />
Bio je to povod da <strong>na</strong>u~nik<br />
Xon O’Nil <strong>na</strong>pi{e: “Tesla je<br />
izazvao plimu koja je jednim veli~anstvenim<br />
talasom ponela<br />
svet u novi vek elektri~ne<br />
energije… Ameri~ki elektroin`eweri<br />
bili su zadivqeni,<br />
zbuweni i oma|ijani brojem otkri}a<br />
koja je Tesli<strong>na</strong> laboratorija<br />
bez prekida iznosila pred<br />
wih. Teslin sistem proizvodwe<br />
energije, koji se koristio visokim<br />
<strong>na</strong>ponom za preno{ewe <strong>na</strong><br />
daqinu, oslobodio je elektri~ne<br />
centrale za proizvodwu<br />
struje svake zavisnosti od toga<br />
da budu ~isto lokal<strong>na</strong> preduze-<br />
}a, sposob<strong>na</strong> da daju energiju<br />
<strong>na</strong> prostoru od <strong>na</strong>jvi{e 1,5 do<br />
2 kilometra u pre~niku. Wegovi<br />
motori su koristili <strong>na</strong>izmeni~nu<br />
struju koja je mogla jevtino<br />
da se prenosi stoti<strong>na</strong>ma kilometara<br />
daleko…”<br />
U slede}em broju:<br />
VELIKI PROTIVNIK RATOVA<br />
70<br />
15. april 2006.
DOGODILO SE...<br />
VREMEPLOV<br />
16. april 1917.<br />
Posle Februarske revolucije u Rusiji i<br />
svrgavawa carskog re`ima, Vladimir<br />
Ili~ Uqanov Lewin dolazi iz [vajcarske,<br />
preko Nema~ke, u Petrovgrad. Sutradan<br />
ujutro, pred vode}im partijskim<br />
radnicima, Lewin je pro~itao svoj program<br />
“O zadacima proleterijata u sada-<br />
{woj revoluciji”, poz<strong>na</strong>t pod <strong>na</strong>zivom<br />
Aprilske teze.<br />
16. april 1944.<br />
Bez ikakve <strong>na</strong>jave, dok su Beogra|ani proslavqali Vaskrsewe<br />
Hristovo, angloameri~ki avioni bombardovali su srpsku prestonicu.<br />
U tom bombardovawu poginulo je oko 2.000, a raweno<br />
oko 5.000 qudi. Nema~ki gubici u qudstvu bili su sto puta mawi.<br />
Bilo je to prvo savezni~ko bombardovawe Beograda, a do septembra<br />
te godine usledilo je jo{ deset takvih razarawa.<br />
18. april 1867.<br />
Posle dugih pregovora, Otomanska imperija je tokom aprila i<br />
maja povukla svoje garnizone iz Beograda, [apca, Smedereva i<br />
Kladova. Sultanov ferman o predaji srpskih gradova sve~ano je<br />
pro~itan u Beogradu tog da<strong>na</strong>. Posle gotovo ~etiri veka turska<br />
vojska <strong>na</strong>pustila je tvr|ave u Srbiji.<br />
20–23. april 1919.<br />
U Beogradu odr`an Kongres ujediwewa socijaldemokratskih<br />
radni~kih partija i socijalisti~kih grupa, <strong>na</strong> kome je osnova<strong>na</strong><br />
Socijalisti~ka radni~ka partija Jugoslavije (komunista).<br />
20. april 1974.<br />
^lanice Natoa daju negativan <strong>odgovor</strong> <strong>na</strong> predlog Var{avskog<br />
pakta o raspu{tawu oba voj<strong>na</strong> bloka.<br />
21. april 1941.<br />
Dragomir Dragi Jovanovi} u okupiranoj Srbiji organizovao<br />
Specijalnu policiju koja je, zajedno sa nema~kom tajnom policijom<br />
(GESTAPO), bila podre|e<strong>na</strong> Policiji bezbednosti (SIPO).<br />
Srpska Specijal<strong>na</strong> policija je bila deo nema~kih obave{tajnih,<br />
policijskih i propagandnih slu`bi koje su imale svoje mre`e u<br />
okupiranoj Srbiji.<br />
21. april 1995.<br />
Usvoje<strong>na</strong> Rezolucija 988 Saveta bezbednosti Ujediwenih <strong>na</strong>cija o<br />
suspenziji dela sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji.<br />
23. april 1815.<br />
Na sastanku vi|enijih qudi u Takovu, za vo|u Drugog srpskog<br />
ustanka izabran Milo{ Obrenovi}. Te`i{te ustanka bilo je u<br />
Rudni~koj, Vaqevskoj, ^a~anskoj i Kragujeva~koj <strong>na</strong>hiji, gde su<br />
ustanici ubrzo oslobodili Rudnik i po~eli sa opsadom drugih<br />
turskih garnizo<strong>na</strong>.<br />
23. april 1913.<br />
Turska posada Skadra predala<br />
se crnogorskoj vojsci.<br />
Komandant odbrane Skadra,<br />
Esad-pa{a predao je<br />
sutradan kqu~eve grada<br />
prestolo<strong>na</strong>sledniku Danilu,<br />
a crnogorska zastava<br />
zavijorila se <strong>na</strong> skadarskoj<br />
tvr|avi.<br />
25. april 1915.<br />
Savezni~ki desant <strong>na</strong> Galipoqe. Iskrcan je ekspedicioni korpus<br />
od 65.000 qudi, koji je po~etkom 1916. evakuisan u Solun.<br />
25. april–26. jun 1945.<br />
Odr`a<strong>na</strong> osniva~ka skup{ti<strong>na</strong> Organizacije ujediwenih <strong>na</strong>cija<br />
u San Francisku. Na zavr{etku zasedawa potpisa<strong>na</strong> je Poveqa<br />
Ujediwenih <strong>na</strong>cija.<br />
27. april 1992.<br />
Na sve~anoj sednici oba ve}a Saveznog parlamenta prihva-<br />
}en je Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Republika Srbija<br />
i Republika Cr<strong>na</strong> Gora oformile su SRJ kao dr`avu koja <strong>na</strong>stavqa<br />
kontinuitet Socijalisti~ke Federativne Republike<br />
Jugoslavije.<br />
28. april 1919.<br />
U Parizu usvojen predlog Statuta Dru{tva <strong>na</strong>roda i potpisan<br />
Pakt kojim je obrazovano Dru{tvo <strong>na</strong>roda. Predlog za formirawe<br />
Dru{tva <strong>na</strong>roda podneo je predsednik SAD Vudro Vilson.<br />
28. april 1975.<br />
Posledwe jedinice SAD<br />
<strong>na</strong>pu{taju Sajgon, ~ime se<br />
zavr{ila dvadesetogodi-<br />
{wa voj<strong>na</strong> intervencija<br />
SAD u Ju`nom Vijet<strong>na</strong>mu.<br />
30. april 1941.<br />
Nemci doneli odluku da<br />
se plan <strong>na</strong>pada <strong>na</strong> SSSR<br />
odlo`i za 22. jun 1941.<br />
(plan “Barbarosa”).<br />
30. april 1941.<br />
Ante Paveli} izdao zakonsku<br />
odredbu o rasnoj pripadnosti,<br />
koja je poslu`ila kao osnov<br />
za progone i istrebqewe<br />
Srba, Jevreja i Roma u<br />
Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj.<br />
30. april 1941.<br />
Obrazova<strong>na</strong> Komesarska<br />
uprava, civil<strong>na</strong> srpska vlast<br />
pod nema~kom okupacijom,<br />
kojom je predsedavao Milan<br />
A}imovi}. Osnovni zadaci<br />
Komesarske uprave bili su<br />
zavo|ewe reda pod okupacijom i<br />
spre~avawe eventualnog <strong>na</strong>rodnog<br />
ustanka.<br />
30. april 1945.<br />
Adolf Hitler izvr{io samoubistvo.<br />
30. april 1945.<br />
Jugoslovenska armija po~ela takozvano<br />
osloba|awe Trsta.<br />
Pripremio Miqan MILKI]<br />
71
LI^NOSTI<br />
DOMENTIJAN<br />
Savin u~enik, Domentijan, <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajniji<br />
je srpski pisac 13.<br />
veka, ali i jedan od velika<strong>na</strong><br />
srpske kwi`evnosti. Za wega<br />
ka`u da je bio “kwigoqubac”<br />
i “z<strong>na</strong>lac svetskih kwiga”.<br />
Grandioz<strong>na</strong> Domentijanova figura<br />
uzdi`e se visoko iz<strong>na</strong>d svojih savremenika.<br />
Kao <strong>na</strong>stavqa~ dela<br />
svetog Save, on pripada vrhu one<br />
struje u kwi`evnosti i duhovnom<br />
`ivotu koja je izra`avala <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne<br />
i op{tequdske ideje nemawi}ke<br />
politike dr`avnog i kulturnog<br />
osamostaqewa srpskog <strong>na</strong>roda.<br />
Ro|en oko 1210, Domentijan<br />
je rano stekao {iroko obrazovawe. Odli~an poz<strong>na</strong>valac svih<br />
teolo{kih discipli<strong>na</strong> i literature, vizantijske i slovenske, bio<br />
je upu}en u saz<strong>na</strong>wa hri{}anskog Istoka. Kako sam ka`e, bio je<br />
“posledwi u~enik svetog Save”, wegov pratilac u svete zemqe;<br />
prisustvovao je wegovoj smrti i pogrebu u Trnovu u Bugarskoj i ostao<br />
kraj Savinog groba do prenosa mo{tiju u Srbiju (oko 1227).<br />
Kao hilandarski jeromo<strong>na</strong>h, `iveo je i pisao u Karejskoj<br />
}eliji <strong>na</strong> Svetoj Gori. Napisao je op{irno delo “@ivot svetoga<br />
Save”, <strong>na</strong>jverovatnije 1242/43. godine. Dve decenije kasnije<br />
(1264), opisao je “@ivot svetog Simeo<strong>na</strong>” (Steva<strong>na</strong> Nemawe) u<br />
pirgu Preobra`ewa <strong>na</strong> Spasovoj vodi vi{e Hilandara. Ubrzo je<br />
umro (posle 1264), a poz<strong>na</strong>ti kwi`evnici Teodor Span i Teodosije<br />
izra`avali su duboko po{tovawe prema Domentijanovom delu.<br />
Pi{u}i retori~ko `itije svetog Save, Domentijan je, u<br />
stvari, sa~inio istoriju Nemawinog, Savinog i Stefanovog vreme<strong>na</strong><br />
u Srbiji, balkanskim prostorima i Bliskom istoku. On je<br />
Nemawinu ideju o bo`anskom poreklu svoje vlasti, iskazanu u<br />
arengi prve “Hilandarske poveqe”, Nemawine autobiografije, a<br />
onda prihva}enu od wegovih sinova, “pro{irio <strong>na</strong> srpsku dr`avu<br />
i ceo srpski <strong>na</strong>rod”, uzdi`u}i ga <strong>na</strong> “nivo predodre|enog, izabranog<br />
Bo`jeg <strong>na</strong>roda, Novog Izraiqa”.<br />
U^ENIK SVETOG SAVE<br />
Skoro sve {to z<strong>na</strong>mo o svetom Savi, po~iva <strong>na</strong> Domentijanovim<br />
kazivawima. Iako pi{e po “<strong>na</strong>ruxbini dvora”, Domentijan<br />
je <strong>na</strong>stojao da sa~uva “relativnu samostalnost” i <strong>na</strong>pi{e realnu<br />
istoriju Savinog `ivota. Priz<strong>na</strong>ju mu da je postupio kao pravi<br />
istori~ar. Pored li~nog se}awa i svedo~anstava pouzdanih svedoka,<br />
on je ugra|ivao u svoj tekst i prethodne poz<strong>na</strong>te pisane izvore.<br />
Dabome, tu su raz<strong>na</strong> dokumenta, pisma, proglasi, Savine<br />
besede, putopis iz Palestine i drugo. Upravo zato wegova istorija<br />
obiluje z<strong>na</strong>~ajnim podacima o zemqama, qudima, <strong>na</strong>~inu `ivota,<br />
odnosima me|u qudima i <strong>na</strong>rodima. Uostalom, za Domentija<strong>na</strong><br />
je istorija va`nija od pojedinca, od ~oveka, pa i onda kad je<br />
taj ~ovek Bogom dat kao wegov Sava.<br />
Istori~ari kwi`evnosti za Domentija<strong>na</strong> ka`u da je “tvorac<br />
<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne svesti u srpskoj kwi`evnosti”. On je uspeo da<br />
ostvari veoma aktivan odnos izme|u svetog Save i wegovog ota-<br />
~estva, pa je to glav<strong>na</strong> ideja <strong>na</strong> kojoj se gradi ceo Savin `ivotopis.<br />
Spoqa posmatrano, Sava putuje,<br />
“odlazi iz ote~estva, vra}a<br />
mu se, uvek s novim vrednostima<br />
kojima ga ukra{ava”, ka`e Radmila<br />
Marinkovi}. Duhovno se usavr-<br />
{avaju}i <strong>na</strong> Svetoj Gori, Si<strong>na</strong>ju i<br />
Gori Tavorskoj, Sava, ipak, svoju<br />
~istotu daruje ota~estvu.<br />
Po Domentijanu, Savin `ivot<br />
je “neka sve~a<strong>na</strong>, duhov<strong>na</strong>, ~ista<br />
slu`ba otaxbini”. Delo ima<br />
vi{e od 200 stranica u modernijem<br />
izdawu. Polaze}i po osi Savinih<br />
kretawa Zapad–Istok, u delu<br />
se <strong>na</strong>izmeni~no prepli}u boravci<br />
u zemqi i putovawa. I<strong>na</strong>~e,<br />
delo se sastoji od 32 zaokru`ene strukture, a zajedno sa pogovorom,<br />
kompozicio<strong>na</strong> celi<strong>na</strong> ima 33 dela, {to odgovara broju Hristovih<br />
godi<strong>na</strong>. Ta ~iwenica otkriva Domentijanovo poimawe svetog<br />
Save kao obnovqene Hristove pojave <strong>na</strong> zemqi, ali ovoga puta<br />
u Izraiqu, me|u Srbima. Domentijanove pohvale predstavqaju<br />
vrhunski domet srpske retorike sredweg veka i sublimaciju celokupne<br />
Savine pojave.<br />
@IVOT SVETOG SIMEONA<br />
Svoje drugo delo “@ivot svetog Simeo<strong>na</strong>” (1264), Domentijan<br />
je <strong>na</strong>pisao <strong>na</strong> osnovu ranijih pisanih dela Nemawinog `ivotopisa<br />
od Stefa<strong>na</strong> Prvoven~anog, iz koga je izvr{io izbor, i iz svoga<br />
`ivotopisa o svetom Savi, biraju}i one delove koji govore o wegovom<br />
ju<strong>na</strong>ku. Slave}i svetog Simeo<strong>na</strong>, Domentijan je <strong>na</strong> kraju primewivao<br />
i pohvale, a posebno “Pohvale ruskom knezu Vladimiru”, od<br />
Ilario<strong>na</strong>, mitropolita kijevskog. Naime, knez Vladimir se smatra<br />
utemeqiva~em hri{}anstva me|u Rusima, kao {to je i Nemawa svojim<br />
delovawem “jed<strong>na</strong>k apostolima”, po shvatawu tada{we srpske<br />
kwi`evnosti. Dakako, time je Domentijan `eleo dati s<strong>na</strong>`niji legitimitet<br />
Nemawinoj verskoj politici. Ovo mawe obimno Domentijanovo<br />
delo, u odnosu <strong>na</strong> prethodno, ima 12 celi<strong>na</strong>. Time se simbolizuje<br />
broj Hristovih u~enika, apostola. “@ivot svetog Simeo<strong>na</strong>” boqe<br />
se uklapa u tradicio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> crkve<strong>na</strong> shvatawa o `ivotopisu “svetog<br />
~oveka”, pa je prihva}en kao kanonski tekst o svetom Simeonu.<br />
U slu`bi povesti o srpskoj istoriji, Domentijan je ujedinio<br />
tri osnov<strong>na</strong> `anra tada{we srpske kwi`evne vrste – poeziju<br />
kao motivaciju, prozu kao <strong>na</strong>raciju, a retoriku kao sublimaciju.<br />
Godi<strong>na</strong>ma je u`ivao reputaciju nejasnog i misti~nog mislioca. No,<br />
kada su istorijska <strong>na</strong>uka i kwi`evnost boqe razotkrile zakonitosti<br />
sredwovekovne poetike, “isplivale su Domentijanove vrednosti”.<br />
Tako je on postao srpski pisac u kome <strong>na</strong>{a savremenost<br />
“i{~itava svu duhovnost monumentalnog srpskog 13. veka”. Oba<br />
dela su izuzetan izvor za upoz<strong>na</strong>vawe li~nosti i stvarala{tva<br />
Save Nemawi}a i, <strong>na</strong>ravno, prilika u Srbiji onoga vreme<strong>na</strong>.<br />
Obe Domentijanove biografije izdao je \ura Dani~i}<br />
(1865). Upotrebio ih je u origi<strong>na</strong>lnom tekstu Ivan Pavlovi} pripremaju}i<br />
“Doma}e izvore za srpsku istoriju” (1877), a prevod <strong>na</strong><br />
da<strong>na</strong>{wi kwi`evni jezik izvr{io je Lazar Mirkovi} (1938).<br />
Krsman MILO[EVI]<br />
72<br />
15. april 2006.
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM<br />
VERNOST<br />
[ta qudi mogu u~initi bez vernosti [ta bez vernosti polazi za<br />
rukom Ni{ta. Ali, sada{wi svet malo {ta ho}e da z<strong>na</strong> o tome.<br />
On proslavqa koristoqubivu svojevoqnost; on li{en vernosti<br />
i ne prime}uje weno odsustvo. Sveop{te osloba|awe od okova,<br />
sveop{te uzajamno izdajstvo vode ~ove~anstvo prema pogibeqi.<br />
Sve {to je veliko sme{teno je u dubini; ono zri polagano,<br />
zahteva qude sa dubokim ose}awima i tvrdom voqom – qude koji imaju<br />
zahtevnost za dovr{enu vrlinu svojih ube|ewa i koji se ose}aju<br />
dobro samo onda kada z<strong>na</strong>ju da ih podr`ava wihova vernost. Brzo<br />
nikne samo ono {to je bezvredno; zato ono i `ivi nedugo, kao leptir<br />
jednodnevnik, i bez<strong>na</strong>~ajno je kao pomete<strong>na</strong> pra{i<strong>na</strong>. Velika ideja –<br />
duboke dvoumice – dugi <strong>na</strong>por – istinska vernost; to je jedini la<strong>na</strong>c<br />
pretpostavki <strong>na</strong> kojima se gradi sve stvarala~ki veliko, kako u `ivotu<br />
<strong>na</strong>roda, tako i u duhu pojedinog ~oveka.<br />
Kako jednostavno i ta~no zvu~e ove re~i: ”Ostajem koji jesam;<br />
vole}u ono {to je privezalo moje srce; radi}u tako sve dok se moje<br />
grudi budu punile disawem `ivota”. ^ini se, kako je jednostavno biti<br />
veran! Me|utim, vernost je – redak gost <strong>na</strong> zemqi. Za{to<br />
Zato {to vernost dolazi iznutra i pretpostavqa ciqnost du-<br />
{e; ali savremen ~ovek je sklon rasipawu, premi{qawu, rezonerstvu,<br />
svepori~u}em kritikantstvu. Ako je ~ovek ciqan, on ovladava<br />
jedinstvenim duhovnim centrom koji i odre|uje wegov `ivot; tada je<br />
sklon vernosti. Ako je rasut, u wemu se ugnezdi nekoliko nemo}nih<br />
”centara”, koji se potom takmi~e jedan sa drugim, izme|u kojih se on<br />
koleba i koji ga stalno nemo}aju i izdaju jedno drugo. Ali, vernost je<br />
– ono du{evno jedinstvo, o<strong>na</strong> duhov<strong>na</strong> ”apsolutnost” iz koje se ra|a<br />
unutra{wa sigurnost vernika.<br />
Da bi bio veran, treba ne{to da voli{; to jest, treba uop-<br />
{te umeti voleti, upravo nerazdvojivom potpunom qubavqu. Ta qubav<br />
i odre|uje ~oveka. O<strong>na</strong> ga vezuje za voqenu vrednost i vernost<br />
<strong>na</strong> taj <strong>na</strong>~in postaje privr`enost vrednosti. Ko ni{ta ne voli, taj<br />
nepokajan, lepr{a, ni~emu nije veran, i sve izdaje. Ko doista voli,<br />
taj ”ne mo`e druk~ije”: u wemu vlada unutra{wi zakon, sveta neophodnost.<br />
Ne da bi o<strong>na</strong> u wemu prebivala kao ote`ica ili ga ko~ila:<br />
ne, on i ne `eli druk~ije, on ni{ta drugo niti bi `eleo, niti bi mogao.<br />
Tu neophodnost on prihvata kao ne{to {to je odabrao i {to je<br />
`eleo: kao samoodre|ewe, kao istinsku slobodu. O<strong>na</strong> je za wega laka<br />
i ”prirod<strong>na</strong>”; i on nosi i svoju vernost, kao jedinstvenu i prirodnu<br />
mogu}nost svoga `ivota...<br />
Veran ~ovek ovladava dubinom karaktera. Onome ko je nedubok<br />
i prazan vernost ne ”polazi za rukom”. Veran ~ovek ima jasno,<br />
~asno srce. O<strong>na</strong>j ko `ivi sa sumra~nim, tamnim srcem, odjednom gubi<br />
svoju vernost u tom mra~nom haosu. Veran ~ovek ovladava jakom, tvrdom<br />
voqom. Kako mo`e da shvati vernost slabovoqan ~ovek Veran<br />
~ovek je o<strong>na</strong> duhov<strong>na</strong> s<strong>na</strong>ga Bitija, o<strong>na</strong> neizre~e<strong>na</strong> zakletva i zavet,<br />
o<strong>na</strong> ta~ka otpora koju je zahtevao Arhimed da bi pomerio svet. Poni-<br />
~u}i iz unutra{we s<strong>na</strong>ge, sama vernost je isto~nik sile. O<strong>na</strong> se ja~a<br />
karakterom, dostojanstvom i ~a{}u. O<strong>na</strong> je – iskra Bo`ija, blagoslov<br />
Bo`ji, o<strong>na</strong> je – istinsko ukrepqewe u Gospodu....<br />
Sve {to se u~inilo u qudskoj istoriji odistinski ozbiqno i<br />
”realno”, {to je umelo da pobedi sve sumwe, strahove i opasnosti;<br />
{to je crpilo iz dubine i vite{ki stradalo – `ivelo je u vernosti.<br />
Vernost je za <strong>na</strong>s, <strong>na</strong> taj <strong>na</strong>~in, kao zov <strong>na</strong>{ih predaka i – obe}awe<br />
<strong>na</strong>{im unucima; a za <strong>na</strong>s ta re~ zvu~i kao duboko ube|ewe, uteha i<br />
spokojstvo. Koji odista poz<strong>na</strong>je vernost, ume}e pone{to da shvati i o<br />
bla`enstvu, i o wenoj vi{oj sre}i.<br />
Ivan A. IQIN<br />
Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,<br />
Svetigora, Cetiwe, 2001.<br />
VERSKI PRAZNICI<br />
15-30. aprila<br />
Pravoslavni<br />
15. april – Lazareva subota – Vrbica<br />
16. april – Ulazak Gospoda Isusa Hrista<br />
u Jerusalim – Cveti<br />
20. april – Veliki ~etvrtak (Veliko bdenije)<br />
21. april – Veliki petak<br />
22. april – Velika subota<br />
23. april – Vaskrsewe Gospoda Isusa<br />
Hrista – Vaskrs<br />
24. april – Vaskrsni ponedeqak<br />
25. april – Vaskrsni utorak<br />
Rimokatoli~ki<br />
16. april – Uskrs<br />
Jevrejski<br />
25. april – Jom a{oa<br />
VASKRS<br />
DUHOVNOST<br />
Vaskrs je praznik <strong>na</strong>d svim praznicima. On je<br />
sredi{te ~itave liturgijske godine. To je i prvi praznik<br />
koji se slavi od apostolskih vreme<strong>na</strong>. Koliko su<br />
apostoli i wihovi u~enici Isusovo vaskrsnu}e smatrali<br />
va`nim za hri-<br />
{}ansku veru, <strong>na</strong>jboqe<br />
dokazuje ~iwenica<br />
da su uspomenu <strong>na</strong> to<br />
delo po~eli da slave<br />
ne samo <strong>na</strong> taj dan,<br />
nego i svakog prvog<br />
da<strong>na</strong> u nedeqi, <strong>na</strong>zvav{i<br />
ga “Danom Gospodwim”.<br />
Isusovo vaskrsnu-<br />
}e apostoli uzimaju<br />
kao temeq hri{}anske<br />
vere, jer ono je<br />
<strong>na</strong>jo~iglednije svedo-<br />
~anstvo Hristova Bo-<br />
`anstva, a ujedno je i<br />
potvrda vaskrsnu}a u<br />
ve~ni `ivot.<br />
Kao sredi{wi praznik crkvene godine on se<br />
u liturgiji slavi punih pedeset da<strong>na</strong>, tj. do Duhova.<br />
Vaskrs mogu pravo slaviti i razumeti samo oni koji<br />
su uistinu po pokornoj ispovesti umrli u grehu i<br />
vaskrsli <strong>na</strong> `ivot u milosti. Stoga poslu{ajmo opomenu<br />
svetog Pavla: “Bra}o, o~istite stari kvasac<br />
da, kad ste ve} beskvasni, postanete novo testo, jer<br />
je `rtvovan Hrist, <strong>na</strong>{e ve~no jagwe. Zato slavimo<br />
praznik, ali ne sa starim kvascem, s kvascem zlobe<br />
i greha, nego s beskvasnim hlebom iskrenosti i<br />
istine”.<br />
73
SPORT<br />
MOMAK<br />
NAJBOQI MLADI SPORTISTA SRBIJE I CRNE GORE U 2005. GODINI, VATERPOLISTA FILIP FILIPOVI]<br />
OD ZLATA<br />
Tokom 2005. godine, sa<br />
mladom Vaterpolo<br />
reprezentacijom SCG,<br />
Filipovi} je postao prvak<br />
sveta u Argentini i juniorski<br />
{ampion Evrope <strong>na</strong> turniru u<br />
Sofiji, gde je progla{en i za<br />
<strong>na</strong>juspe{nijeg igra~a<br />
Prvenstva i Starog<br />
kontinenta. Zbog toga je<br />
vaterpolistu ”Partiza<strong>na</strong>” i<br />
list "Sport" izabrao za<br />
<strong>na</strong>jboqeg mladog sportistu<br />
<strong>na</strong>{e dr`ave<br />
u protekloj godini.<br />
74<br />
Godi<strong>na</strong> koja je za <strong>na</strong>ma o~igledno Vam je bila <strong>na</strong>klowe<strong>na</strong>.<br />
Nakon osvojene dve zlatne medaqe <strong>na</strong> velikim takmi~ewima,<br />
progla{eni ste i za <strong>na</strong>jboqeg sportistu u 2005. godini.<br />
Da li ste o~ekivali takvo priz<strong>na</strong>we<br />
– Da budem iskren, nisam se previ{e <strong>na</strong>dao ~asti koja mi<br />
je ukaza<strong>na</strong>. Osim vaterpolista, u godini koja je za <strong>na</strong>ma velike<br />
uspehe zabele`ili su mladi rukometa{i, potom ko{arka{ice,<br />
a i fudbaleri su pro{li bara` protiv Hrvata. Poz<strong>na</strong>to je da<br />
su to sve sportovi koji su u <strong>na</strong>{oj zemqi popularniji od vaterpola.<br />
Zbog svega toga sam se jo{ vi{e obradovao <strong>na</strong>gradi.<br />
Pri~a o Va{em po~etku u vaterpolu je zanimqiva. Krenuli<br />
ste sa ocem da se upi{ete u fudbalski klub...<br />
– Da, sa sedam godi<strong>na</strong> otac i ja smo krenuli <strong>na</strong> Bawicu da<br />
se upi{em u tamo{wi fudbalski klub i po~nem sa treninzima.<br />
Budu}i da tatin prijateq, koji je trebalo da <strong>na</strong>s uputi kod jednog<br />
od trenera, nije do{ao, oti{li smo <strong>na</strong> plivali{te “Bawica“<br />
i odgledali trening vaterpolista. Po{to sam <strong>na</strong>u~io da<br />
plivam jo{ sa pet godi<strong>na</strong>, svidelo mi se ono {to sam video i<br />
tako je sve po~elo. Da<strong>na</strong>s ne mogu ni da zamislim dan bez vode<br />
i baze<strong>na</strong>.<br />
Kad smo kod vode i baze<strong>na</strong>, rekoste da <strong>na</strong>kon intervjua imate<br />
trening, a prili~no ste prehla|eni. Kako }ete, s obzirom<br />
<strong>na</strong> zdravstveno stawe, da odradite trening<br />
– U vaterpolu termini kijavica, prehlada i glavoboqa ne<br />
postoje. I pored hladne vode koja <strong>na</strong>s veoma ~esto do~eka u ba-<br />
15. april 2006.
zenu, treniramo kao da smo apsolutno zdravi. Ako, primera radi,<br />
vaterpolista ima upalu uva, radi}e u teretani i van baze<strong>na</strong>,<br />
dok }e u bazenu odraditi ve`be za noge. To je sve od po{tede<br />
koja mo`e da se dobije. [to se preventive ti~e, mi u “Partizanu”<br />
pred zimu dobijamo vakcinu protiv gripa. Ove godine je i<br />
o<strong>na</strong> izostala, ne z<strong>na</strong>m zbog ~ega. Oni koji se bave bilo kojim<br />
sportom dobro z<strong>na</strong>ju da se sportista koji jednom ispadne iz forme,<br />
jako te{ko vra}a. Kada bismo pauzirali zbog svake kijavice,<br />
nikada ne bismo dostigli vrhunsku formu. Mo`da zvu~i surovo<br />
i spartanski, ali je to ce<strong>na</strong> koju moramo da platimo ako<br />
`elimo sportski vrh sveta. Medaqe i priz<strong>na</strong>wa su satisfakcija<br />
za sve ulo`ene <strong>na</strong>pore.<br />
Kako izgleda uobi~ajen sportski dan vrhunskog vaterpoliste<br />
– I nije <strong>na</strong>ro~ito zanimqiv. U toku da<strong>na</strong> imamo dva treninga.<br />
Jutarwi od 9.30 do 12 i ve~erwi od 19 do 21. Imamo organizovanu<br />
ishranu u restoranu gde odlazimo posle jutarweg i ve-<br />
~erweg treninga. Nakon toga smo slobodni. Ukoliko u toku sutra{weg<br />
da<strong>na</strong> imam neku utakmicu, te ve~eri ne idem nigde ve}<br />
se odmaram i spavam. Ako to nije slu~aj, vidim se sa devojkom<br />
ili prijateqima.<br />
U Partizanu ste kao junior ~etiri sezone <strong>na</strong>stupali za prvi<br />
tim a ove godine ste potpisali prvi profesio<strong>na</strong>lni ugovor.<br />
Sportisti, ali i funkcioneri, obi~no izbegavaju da<br />
govore o fi<strong>na</strong>nsijskoj strani ugovora. @elite li da ka`ete<br />
koliko je pla}en jedan vaterpolo reprezentativac u Srbiji<br />
i Crnoj Gori<br />
– U odnosu <strong>na</strong> neke druge sportove i sportiste, vaterpolisti,<br />
i to oni vrhunski, pla}eni su z<strong>na</strong>tno mawe. Iako je vaterpolo<br />
<strong>na</strong>{ <strong>na</strong>jtrofejniji sport u posledwim decenijama novac<br />
koji se zaradi ne mo`e da se upore|uje ni sa rukometa{ima ni<br />
sa ko{arka{ima. O fudbalerima da i ne govorim. Maksimum<br />
novca koji se mo`e dobiti od petogodi{weg ugovora u <strong>na</strong>{oj zemqi<br />
meri se u desetima hiqada evra. Nagla{avam, to je maksimum<br />
i to mo`e da plati samo <strong>na</strong>jbogatija ekipa. Od ukupne cifre<br />
odmah se dobije 20 odsto, a ostatak se deli u deset rata.<br />
Treba li da <strong>na</strong>glasim i to da apsolut<strong>na</strong> sigurnost isplate ne<br />
postoji<br />
BIOGRAFIJA<br />
Filip Filipovi} je ro|en 2. maja 1987. u Beogradu. Od<br />
sedme godine igra za “Partizan”.<br />
U juniorskoj konkurenciji, sa evropskih i svetskih turnira<br />
doneo je u ovu zemqu ~etiri zlat<strong>na</strong> i dva srebr<strong>na</strong> odli~ja.<br />
Kao {es<strong>na</strong>estogodi{wak pozvan je u seniorsku reprezentaciju<br />
2003, godine kada se <strong>na</strong> Evropskom prvenstvu u Krawu<br />
okitio zlatnom medaqom, rame uz rame sa Ikodinovi}em,<br />
Vujasinovi}em, [api}em.<br />
U ugovoru koji ste potpisali <strong>na</strong> pet godi<strong>na</strong> postoji klauzula<br />
prema kojoj mo`ete da odete iz kluba u slu~aju povoqne ponude<br />
iz inostranstva. Gde biste voleli da <strong>na</strong>stavite karijeru<br />
– U ovom trenutku ne mogu da zamislim `ivot bez Bawice i<br />
“Partiza<strong>na</strong>”. Jednostavno, ne vidim sebe u drugom klubu. Ali, svako<br />
ima neki svoj san pa i ja. Moj san je [panija, ta~nije Barselo<strong>na</strong>.<br />
Imao sam veliku sre}u da igraju}i vaterpolo posetim taj grad<br />
nekoliko puta i svaki boravak tamo pru`io mi je ne{to novo.<br />
Mentalitet tamo{wih qudi je jako sli~an <strong>na</strong>{em, ali su im ulice<br />
~iste i uredne. Tamo sve sija. Barselo<strong>na</strong> je grad mojih snova.<br />
Ne<strong>na</strong>d S. MILENKOVI]<br />
“NEBESKE VIDRE” NA JAHORINI<br />
NAJBOQI EKIPNO I POJEDINA^NO<br />
Padobranska ekipa Vojske Srbije i Crne Gore “Nebeske vidre”<br />
u~estvovala je krajem marta <strong>na</strong> tri paraski takmi~ewa<br />
<strong>na</strong> Jahorini – Prvom me|u<strong>na</strong>rodnom paraski kupu 2006. godine,<br />
Tre}em otvorenom prvenstvu Bosne i Hercegovine u paraskiju,<br />
a istom prilikom odr`ano je i Osam<strong>na</strong>esto dr`avno prvenstvo<br />
SCG u paraskiju u pojedi<strong>na</strong>~noj konkurenciji. Na prva dva takmi~ewa<br />
u~estvovalo je osam ekipa, a ekipa “Nebeskih vidri”<br />
<strong>na</strong> oba takmi~ewa zauzela je ekipno prvo mesto.<br />
Stariji vodnik prve klase Miroqub Jani}ijevi} iz 63. padobranske<br />
brigade bio je prvi u pojedi<strong>na</strong>~noj konkurenciji <strong>na</strong><br />
sva tri takmi~ewa, dok je stariji vodnik prve klase Radmila<br />
\uri} <strong>na</strong> sva tri takmi~ewa zauzela tre}e meste u pojedi<strong>na</strong>~noj<br />
konkurenciji, odnosno prvo u `enskoj kategoriji.<br />
I<strong>na</strong>~e, paraski takmi~ewe je kombi<strong>na</strong>cija takmi~ewa u veleslalomu,<br />
prema pravilima svetskog kupa, i padobranskih skokova<br />
<strong>na</strong> ciq <strong>na</strong> padinu pod uglom od 35 stepeni.<br />
STUDENTSKO PRVENSTVO BEOGRADA<br />
U ORIJENTIRINGU<br />
NAJUSPE[NIJA<br />
EKIPA VOJNE AKADEMIJE<br />
Uokviru 9. studentskog prvenstva Beograda u orijentiringu, u<br />
beogradskom <strong>na</strong>sequ Bra}e Jerkovi} odr`ano je i prvenstvo<br />
Vojne akademije u orijentiringu, kao svojevrstan uvod u predstoje}e<br />
sportsko prvenstvo Vojne akademije. Takmi~ewe je odr-<br />
`ano pod pokroviteqstvom Skup{tine grada Beograda, a u organizaciji<br />
Orijentiring saveza Beograda, POK “Obili}” i<br />
Univerzitetskog sportskog saveza Beograda i Vojne akademije.<br />
Veliki broj u~esnika iskoristio je sun~an i topao prole}-<br />
ni dan da, takmi~e}i se u odgovaraju}oj kategoriji, preispita<br />
svoju spretnost i brzinu <strong>na</strong> kratkoj distanci, u stambenom <strong>na</strong>sequ<br />
sa dosta mikrodetaqa. Vaqa <strong>na</strong>glasiti i da je ovo takmi-<br />
~ewe bilo uvertira za Otvoreno prvenstvo Srbije u orijentiringu<br />
u Smederevskoj Palanci, koje }e da bude i jedno od kvalifikacionih<br />
takmi~ewa za izbor reprezentacije za u~e{}e <strong>na</strong><br />
Svetskom studentskom prvenstvu u orijentiringu od 14. do 21.<br />
avgusta u Slova~koj.<br />
Posle sumirawa rezultata, <strong>na</strong>juspe{niji student Beogradskog<br />
univerziteta u orijentiringu jeste Rade Goqovi} sa Gra|evinskog<br />
fakulteta, a <strong>na</strong>jboqa studentkiwa Naja \uri} dolazi<br />
sa Ekonomskog fakulteta. Ekipno, u kategoriji stude<strong>na</strong>ta, ubedqivo<br />
<strong>na</strong>jboqi bili su studenti Vojne akademije, dok su studentkiwe<br />
Filozofskog fakulteta pobedile u `enskoj konkurenciji.<br />
[to se ti~e prvenstva Vojne akademije, prvo mesto zauzeo<br />
je student @eqko ]ori} sa Odseka PVO, drugi je bio Marko<br />
Anti} (KoV), a tre}i Vuka{in Mijailovi} (KoV). Ekipno, <strong>na</strong>jboqi<br />
su bili studenti Odseka KoV, drugi su bili studenti sa Odseka<br />
VS i PVO, a tre}i u~enici Vojne gim<strong>na</strong>zije.<br />
S. SAVI]<br />
75
SPORT<br />
U SUSRET 19. BEOGRADSKOM<br />
“BANCA INTESA” MARATONU 2006.<br />
BOQI USLOVI<br />
ZA BOQA VREMENA<br />
I ove godine organizatori su se potrudili da<br />
maraton, koji }e biti odr`an 22. aprila, bude<br />
fi<strong>na</strong>nsijski i sadr`ajno bogatiji od prethodnih<br />
Osim {to se dolasku aprila ve}i<strong>na</strong> <strong>na</strong>s raduje zbog toga {to <strong>na</strong>m<br />
donosi lep{e i toplije vreme, <strong>na</strong>~iwawe prvih da<strong>na</strong> ~etvrtog<br />
meseca u godini <strong>na</strong>javquje i pribli`avawe jednog od <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajnijih<br />
sportskih manifestacija u Beogradu, a i {ire. Naravno,<br />
re~ je o Beogradskom maratonu o kome su pro{le godine, posredstvom<br />
<strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajnijih svetskih televizijskih ku}a, agencija, sportskih<br />
dnevnika i veb stranica, bili obave{teni qubiteqi tr~awa<br />
<strong>na</strong> svim kontinentima. Ovi podaci, ne samo {to govore o mestu<br />
koje Beogradski maraton zauzima u svetu sporta, ve} i <strong>na</strong>me}u<br />
obavezu da svaki slede}i bude, ako ne boqi, ono bar <strong>na</strong> nivou<br />
prethodnog. Tako su se i ove godine organizatori, uz z<strong>na</strong>tnu podr-<br />
{ku sponzora, pre svega italijanske banke “Inteza”, potrudili<br />
da 19. maraton, koji }e biti odr`an 22. aprila, bude fi<strong>na</strong>nsijski<br />
i sadr`ajno bogatiji od prethodnih.<br />
Za predsednika Upravnog odbora Marato<strong>na</strong> izabran je <strong>na</strong>{<br />
dugogodi{wi ko{arka{ki reprezentativac Aleksandar \or|evi}<br />
dok je promoter ”Beogradskog Banca intesa marato<strong>na</strong>”, <strong>na</strong>jboqi<br />
atleti~ar svih vreme<strong>na</strong> Karl Luis, rekorder po du`ini nepobedivosti<br />
u svetskoj atletici – vi{e od deset godi<strong>na</strong> nije bio pora`en<br />
u skoku u daq, a za to vreme se takmi~io 63 puta.<br />
Kao i prethodnih godi<strong>na</strong>, i ovogodi{wi maraton ima}e humanitarni<br />
deo koji je posve}en Unicefovoj akciji ”[kola bez<br />
<strong>na</strong>siqa”, pa otuda i wegov slogan glasi “19. beogradski Banca Intesa<br />
maraton – za {kolu bez <strong>na</strong>siqa”.<br />
Ovoj humanitarnoj akciji, koju organizuje Unicef u saradwi<br />
sa republi~kim ministarstvima zdravqa, rada i prosvete i sporta<br />
Srbije, pe~at }e dati ambasador Unicefa Aleksandar \or|evi}<br />
i Karl Luis koji }e se anga`ovati <strong>na</strong> prikupqawu {to vi{e<br />
novca. Akciji }e doprineti i fudbalski klubovi ”Partizan” i<br />
”Crve<strong>na</strong> zvezda” po{to su za 126. fudbalski derbi {tampani<br />
posebni dresovi koje su potpisali akteri derbija i dve lopte.<br />
Oni }e biti stavqeni <strong>na</strong> aukcijsku prodaju koja }e biti organizova<strong>na</strong><br />
<strong>na</strong> veb sajtu Beogradskog marato<strong>na</strong>. Prihod se o~ekuje i od<br />
prodaje maratonskih majica sa z<strong>na</strong>kom Unicefa i ”19. Beogradskog<br />
Banca Intesa marato<strong>na</strong> – za {kolu bez <strong>na</strong>siqa”.<br />
Kako smo ve} <strong>na</strong>vikli, uvod u “veliki” maraton predstavqa,<br />
”De~iji Smoki maraton” koji }e biti odr`an 15. aprila u beogradskom<br />
zoolo{kom vrtu. Iz wega je i proistekao projekat ”Po~nimo<br />
sa sportom” osmi{qen sa ambicijom da preraste u sistematski<br />
pristup uvo|ewu <strong>na</strong>{ih <strong>na</strong>jmla|ih sugra|a<strong>na</strong> u organizovane<br />
atletske aktivnosti. Tako }e posle ovogodi{weg ”De~ijeg<br />
Smoki marato<strong>na</strong>” 240 u~esnika fi<strong>na</strong>lnog takmi~ewa biti pozvano<br />
u atletsku ”{kolicu” iz koje }e zahvaquju}i prilago|enim<br />
zdravstvenim, tre<strong>na</strong>`nim, takmi~arskim i edukativnim programima<br />
iza}i spremniji za daqe bavqewe sportom.<br />
Od ove godine u~esnici Marato<strong>na</strong> mogu da se prijave za<br />
u~e{}e i posredstvom Interneta, a novi<strong>na</strong> je i da }e se rezultati<br />
meriti elektronski, uz pomo} ~ipova. Nagradni fond za ovu<br />
godinu je uve}an, tako da }e <strong>na</strong>jboqi marato<strong>na</strong>c dobiti 8.000, a<br />
maratonka 6.000 evra. U sklopu glavne trke odr`a}e se i Prvenstvo<br />
Balka<strong>na</strong> u maratonu i Regio<strong>na</strong>lno vojno prvenstvo u maratonu.<br />
S. S.<br />
ODR@ANO 48. SVETSKO<br />
VOJNO PRVENSTVO U SKIJAWU<br />
ZA REZULTATE<br />
SU NEOPHODNA<br />
ULAGAWA<br />
Ekipa Vojske SCG u skijawu prvi put je <strong>na</strong>stupila<br />
<strong>na</strong> Svetskom skija{kom vojnom prvenstvu u<br />
Andermatu u [vajcarskoj. Premijerni <strong>na</strong>stup<br />
obele`ili su brojni kontakti sa ekipama iz<br />
drugih zemaqa.<br />
Prvi put, skija{ka ekipa Vojske Srbije i Crne Gore u~estvovala<br />
je <strong>na</strong> Svetskom vojnom prvenstvu u skijawu koje je krajem<br />
marta odr`ano u poz<strong>na</strong>tom {vajcarskom ski-centru Andermat.<br />
^etvoro~lanu ekipu, koja se prozvala ”Medvedi“, ~inili<br />
su vo|a ekipe i predstavnik <strong>na</strong>{e vojske u alpskom skijawu<br />
potporu~nik Aleksandar Milo{evi}, takmi~arka u `enskom veleslalomu<br />
profesorka sa Vojne akademije Lela Mari} i predstavnik<br />
u nordijskim discipli<strong>na</strong>ma vodnik prve klase Igor Vukovi}<br />
iz Gardijske brigade. Trener ekipe je profesor Vojko Petkovi}.<br />
U konkurenciji mu{ki veleslalom, me|u 34 takmi~ara, <strong>na</strong>{<br />
predstavnik Aleksandar Milo{evi} zauzeo je 20 mesto, {to je<br />
odli~an rezultat kada se ima u vidu da su prvih 19 mesta zauzeli<br />
profesio<strong>na</strong>lni skija{i koji se takmi~e u Svetskom kupu, a mnogi<br />
od wih su bili i <strong>na</strong> Olimpijadi u Torinu. U `enskoj konkurenciji,<br />
<strong>na</strong>{a predstavnica je otpala u prvoj trci i ostala bez plasma<strong>na</strong>.<br />
Takmi~ar Igor Vukovi}, u konkurenciji 76 skija{a, zauzeo je 60.<br />
mesto u nordijskom skijawu (prvih 58 su profesio<strong>na</strong>lci), a kako<br />
za wega nije <strong>na</strong>bavqe<strong>na</strong> odgovaraju}a takmi~arska pu{ka, Vukovi},<br />
iako je bio prijavqen i za takmi~ewe u bijatlonu, nije se<br />
takmi~io.<br />
Po povratku u Beograd, vo|a ekipe obja{wava da ”ovakav<br />
rezultat <strong>na</strong>{e ekipe nije izne<strong>na</strong>|uju}i kada se ima u vidu da ve-<br />
}i<strong>na</strong> profesio<strong>na</strong>lnih skija{a trenira 11 meseci godi{we, a sve<br />
se organizuje u ~vrstoj sprezi dr`ave i vojske koje mnogo ula`u u<br />
u<strong>na</strong>pre|ewe i razvoj sporta“.<br />
Mo`da se kao <strong>na</strong>jvredniji rezultat prvog <strong>na</strong>stupa ”Medveda“<br />
<strong>na</strong> Svetskom vojnom prvenstvu u skijawu mogu ista}i kontakti koje<br />
su ostvarili sa predstavnicima drugih ekipa. Tako je dogovore<strong>na</strong><br />
saradwa sa Slovencima i detaqno razra|en plan gostovawa u<br />
Sloveniji, te mogu}nost pozajmqivawa wihove opreme <strong>na</strong>{im takmi~arima<br />
i obuka sportista i trenera. Sa hrvatskom ekipom ugovore<strong>na</strong><br />
je pozajmica potrebnih pu{aka za bijatlon. Dakle, svi<br />
pomenuti dogovori su razra|eni, ali da bi oni bili realizovani<br />
formalne ugovore treba da potpi{u zvani~nici vojnih diplomatija.<br />
Sawa JEFTOVI] -^ANOVI]<br />
76<br />
15. april 2005.
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA<br />
DOPUNA KONKURSA<br />
Za izbor lica u <strong>na</strong>stavni~ko zvawa Vojnomedicinske akademije u Beogradu<br />
a) I z b o r - <strong>na</strong> formaciji VMA<br />
1. Jednog <strong>na</strong>stavnika za predmet FARMACEUTSKA TEHNO-<br />
LOGIJA u zvawe vanrednog profesora<br />
USLOVI KONKURSA<br />
Konkurisati mogu lica <strong>na</strong> slu`bi u Vojsci Srbije i Crne Gore<br />
koja ispuwavaju ove uslove:<br />
OP[TI USLOVI<br />
– da su dr`avqani SCG;<br />
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog<br />
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosno<br />
koji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od {est<br />
meseci (utvr|uje po slu`benoj du`nosti <strong>na</strong>dle`ni organ);<br />
– da su zavr{ili medicinski fakultet i da ispuwavaju uslove<br />
propisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim <strong>na</strong>u~noistra-<br />
`iva~kim ustanovama Vojske Srbije i Crne Gore za izbor u<br />
odgovaraju}e <strong>na</strong>stavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;<br />
– da imaju objavqene <strong>na</strong>u~ne i stru~ne radove;<br />
– da pokazuju sklonost za <strong>na</strong>stavni~ki rad.<br />
POSEBNI USLOVI<br />
– Za <strong>na</strong>u~no zvawe pod rednim brojem 1 mogu konkurisati lica<br />
koja imaju <strong>na</strong>u~ni stepen doktora <strong>na</strong>uka iz oblasti za koju<br />
se biraju,<br />
– Za <strong>na</strong>u~no zvawe pod rednim brojem 1 mogu konkurisati civil<strong>na</strong><br />
lica koja su u posledwa dva ocewivawa ocewe<strong>na</strong> slu-<br />
`benom ocenom <strong>na</strong>jmawe ”vrlo dobar”;<br />
Prednost pri izboru imaju kandidati koji:<br />
– imaju du`i <strong>na</strong>stavni~ki sta` u izvo|ewu <strong>na</strong>stave iz predmeta<br />
za koji konkuri{u;<br />
– imaju vi{e objavqenih <strong>na</strong>u~nih i stru~nih radova iz predmeta<br />
odnosno <strong>na</strong>u~no-<strong>na</strong>stavne oblasti za koju konkuri{u;<br />
– se slu`e sa vi{e stranih jezika.<br />
NA^IN KONKURISAWA<br />
Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Crnotravska<br />
broj 17.<br />
Uz molbu se prila`e:<br />
– overe<strong>na</strong> fotokopija uverewa o dr`avqanstvu;<br />
– overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom fakultetu<br />
i doktoratu<br />
– spisak objavqenih stru~nih i <strong>na</strong>u~nih radova sa radovima u<br />
prilogu;<br />
– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqewe<br />
<strong>na</strong>stavni~kim du`nostima i bavqewe <strong>na</strong>u~noistra`iva~kim<br />
radom.<br />
Fotokopije dokume<strong>na</strong>ta se overavaju kod perso<strong>na</strong>lnog orga<strong>na</strong><br />
jedinice – ustanove u kojoj je kandidat <strong>na</strong> slu`bi.<br />
Konkurs je otvoren 15 da<strong>na</strong> od da<strong>na</strong> objavqivawa u magazinu<br />
”Odbra<strong>na</strong>”.<br />
O rezultatima izbora kandidati }e biti pismeno obave{teni<br />
u roku od 10 da<strong>na</strong> <strong>na</strong>kon izvr{enog izbora.<br />
Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno<strong>na</strong>u~nog<br />
ve}a VMA <strong>na</strong> telefon 2661-122 lokal 26-384.<br />
MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE I CRNE GORE<br />
UPRAVA ZA ODNOSE SA JAVNO[]U<br />
r a s p i s u j e<br />
KONKURS<br />
za prijem u radni odnos <strong>na</strong> neodre|eno<br />
vreme<br />
1. Jednog civilnog lica za radno mesto prevodioca za engleski<br />
jezik – Referent u Odseku za internet.<br />
OP[TI USLOVI<br />
– da je dr`avqanin SCG;<br />
– da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog<br />
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nije<br />
osu|ivano za takvo delo kaznom zatvora du`om od {est meseci<br />
(utvr|uje <strong>na</strong>dle`ni organ po slu`benoj du`nosti);<br />
– da je zavr{ilo Filolo{ki fakultet, smer engleski jezik i<br />
kwi`evnost.<br />
POSEBNI USLOVI<br />
– da poseduje iskustvo u radu <strong>na</strong> prevo|ewu;<br />
– da poz<strong>na</strong>je rad <strong>na</strong> ra~u<strong>na</strong>ru, programski paket Microfot Office.<br />
NA^IN KONKURISAWA<br />
Molba se podnosi Upravi za odnose sa javno{}u Ministarstva<br />
odbrane SCG, Bir~aninova br. 5 Beograd.<br />
Uz molbu se prila`e:<br />
– Izvod iz mati~ne kwige ro|enih<br />
– Lekarsko uverewe<br />
– Potvrda da se ne vodi sudski postupak<br />
– Overe<strong>na</strong> fotokopija Uverewa o dr`avqanstvu<br />
– Overe<strong>na</strong> fotokopija Diplome, uverewa o zavr{enom fakultetu<br />
– Rad<strong>na</strong> beiografija<br />
Konkurs je otvoren 15 da<strong>na</strong> od da<strong>na</strong> objavqivawa u magazinu<br />
”Odbra<strong>na</strong>”.<br />
O rezultatima konkursa kandidati }e biti pismeno obave-<br />
{teni u roku od 15 da<strong>na</strong> <strong>na</strong>kon izbora.<br />
Sve informacije mogu se dobiti u Upravi za odnose sa javno-<br />
{}u, telefon 3203-188 i 3203-016.<br />
77
OGLASI<br />
MINISTARSTVO ODBRANE<br />
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE<br />
UPRAVA ZA KADROVE<br />
r a s p i s u j e<br />
K O N K U R S<br />
za prijem oficira <strong>na</strong> redovno Komandno-{tabno i General{tabno usavr{avawe<br />
u Vojnoj akademiji<br />
Profesio<strong>na</strong>lni oficiri Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva<br />
odbrane mogu konkurisati za redovno Komandno-{tabno,<br />
odnosno General{tabno usavr{avawe u Vojnoj akademiji u {kolskoj<br />
2006/2007. godini, ako ispuwavaju slede}e uslove.<br />
OP[TI USLOVI:<br />
– da su dr`avqani SCG<br />
– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu (utvr|uje <strong>na</strong>dle`<strong>na</strong><br />
voj<strong>na</strong> zdravstve<strong>na</strong> ustanova) i<br />
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog<br />
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno,<br />
da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`om od {est<br />
meseci.<br />
POSEBNI USLOVI:<br />
a) Za Komandno-{tabno usavr{avawe:<br />
– da su zavr{ili Vojnu akademiju ili fakultet sa prose~nom ocenom<br />
<strong>na</strong>jmawe 8 (kandidati koji su zavr{ili Vojnu akademiju sa<br />
prose~nom ocenom mawom od 8 pola`u poseban ispit)<br />
– da do trenutka zatvarawa Konkursa imaju <strong>na</strong>jmawe ~in majora<br />
– da su du`nost za koju je odre|en ~in majora ili vi{i ~in uspe-<br />
{no obavqali <strong>na</strong>jmawe dve godine<br />
– da su u toku slu`be imali sve povoqne slu`bene ocene, odnosno<br />
<strong>na</strong>jmawu ocenu vrlo dobar u posledwem periodu ocewivawa,<br />
pre upu}ivawa <strong>na</strong> usvar{avawe<br />
– da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa<br />
– da su ro|eni 1966. godine ili kasnije<br />
– da nisu upu}ivani <strong>na</strong> poslediplomske studije<br />
– da poz<strong>na</strong>ju jedan svetski jezik (engleski, francuski, ruski, nema~ki)<br />
u obimu prvog stepe<strong>na</strong> kursa ({kole) stranih jezika<br />
b) Za General{tabno usavr{avawe:<br />
– da su Komandno-{tabno usavr{avawe oficira ili poslediplomske<br />
studije u oblasti ratne ve{tine oblika magisterijuma<br />
zavr{ili sa prose~nom ocenom <strong>na</strong>jmawe 8 (osam)<br />
– da imaju <strong>na</strong>jmawe ~in potpukovnika<br />
– da su komandne, {tabno-operativne, <strong>na</strong>u~no-<strong>na</strong>stavne ili druge<br />
du`nosti za koje se odre|uje ~in potpukovnika ili vi{i ~in<br />
uspe{no obavqali <strong>na</strong>jmawe dve godine<br />
– da su za posledwi period ocewivawa oceweni slu`benom ocenom<br />
odli~an<br />
– da poz<strong>na</strong>ju jedan svetski jezik (engleski, ruski, francuski ili<br />
nema~ki) u obimu drugog stepe<strong>na</strong> kursa ({kole) stranih jezika<br />
– da su ro|eni 1959. godine ili kasnije<br />
Prednost za prijem <strong>na</strong> Komandno-{tabno, odnosno General{tabno<br />
usavr{avawe ima profesio<strong>na</strong>lni oficir, koji ima boqu posledwu<br />
slu`benu ocenu, a ako imaju istu posledwu slu`benu ocenu – prednost<br />
ima kandidat koji je du`e vreme neprekidno ocewivan boqom<br />
slu`benom ocenom, koji ima boqi uspeh iz prethodnog {kolovawa,<br />
koji ima vi{i ~in, koji je postavqen <strong>na</strong> formacijsko mesto vi{eg<br />
~i<strong>na</strong> i koji je uspe{nije obavqao vi{e razli~itih du`nosti.<br />
Na osnovu odluke o izboru kandidata sa sednice Kolegijuma ministra<br />
odbrane Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse<br />
Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore done}e <strong>na</strong>redbu o upu-<br />
}ivawu izabranih kandidata <strong>na</strong> Komandno-{tabno i General-<br />
{tabno usavr{avawe.<br />
NA^IN KONKURISAWA<br />
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa popuwavaju upitnik za<br />
{kolovawe (”Slu`beni vojni list”, broj 41/93, obrazac br. 2).<br />
Uz upitnik treba prilo`iti slede}e dokumente: uverewe<br />
o dr`avqanstvu, overenu kopiju posledwe dve slu`bene ocene,<br />
izvod iz mati~ne kwige ro|enih, ocenu zdravstvene sposobnosti<br />
koju donosi <strong>na</strong>dle`<strong>na</strong> vojnolekarska komisija, dokaz da se protiv<br />
kandidata ne vodi krivi~ni postupak niti postupak zbog krivi~nog<br />
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, prepis diplome o zavr{enoj<br />
Vojnoj akademiji, odnosno fakultetu (ako u diplomi nema<br />
prose~ne ocene uspeha, prila`e se izvod iz predmetnih oce<strong>na</strong>) i<br />
uverewe o poz<strong>na</strong>vawu engleskog, ruskog, nema~kog ili francuskog<br />
jezika. Osim <strong>na</strong>vedenih dokume<strong>na</strong>ta, kandidati za General{tabno<br />
usavr{avawe treba da dostave i prepis diplome o zavr{enom Komandno-{tabnom<br />
usavr{avawu ili o zavr{enom magisterijumu.<br />
Kandidati koji su vojnu akademiju zavr{ili sa prose~nom ocenom<br />
mawom od osam, a ispuwavaju sve druge uslove konkursa, podnose<br />
prijavu za polagawe posebnog ispita, propisanu Uputstvom o posebnom<br />
ispitu za prijem <strong>na</strong> Komandno-{tabno usavr{avawe za kandidate<br />
koji su vojne akademije zavr{ili sa prose~nom ocenom mawom od<br />
osam (”Slu`beni vojni list”, broj 11/00, u daqem tekstu – Uputstvo).<br />
Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata i mi{qewem stare-<br />
{ine ranga komandanta puka – brigade ili vi{eg, <strong>na</strong>dle`<strong>na</strong> komanda,<br />
odnosno ustanova dostavqa Upravi za kadrove Sektora za qudske<br />
resurse, odvojeno za K[U i G[U, <strong>na</strong>jkasnije 10 da<strong>na</strong> posle zakqu~ewa<br />
Konkursa. Pri prosle|ivawu prijave obavezno<br />
<strong>na</strong>vesti du`nost <strong>na</strong> koju }e kandidat biti postavqen posle<br />
zavr{etka {kolovawa (<strong>na</strong>ziv du`nosti i jedinicu).<br />
Nepotpuni i nekompletni dokumenti ne}e se razmatrati.<br />
Usavr{avawe po~iwe 1. septembra 2006. i traje jednu {kolsku<br />
godinu.<br />
Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore i<br />
lica primqenih <strong>na</strong> usavr{avawe reguli{u se ugovorom.<br />
Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Upravi<br />
za kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane (<strong>na</strong><br />
tel. 23-965, odnosno 011/3201-965). Uprava za kadrove ne}e<br />
vra}ati dokumente kandidatima koji nisu izabrani.<br />
Konkurs je otvoren 30 da<strong>na</strong> od da<strong>na</strong> objavqivawa u magazinu ”Odbra<strong>na</strong>”.<br />
Uprava za kadrove }e, <strong>na</strong>kon a<strong>na</strong>lize broja podnetih molbi, obavestiti<br />
kandidate koji podle`u polagawu posebnog ispita, za koje<br />
se rodove i slu`be nije prijavio potreban broj kandidata koji<br />
ispuwavaju uslove, <strong>na</strong> <strong>na</strong>~in propisan ta~kom 10. Uputstva.<br />
Poseban ispit realizova}e Voj<strong>na</strong> akademija u skladu sa Uputstvom.<br />
78<br />
15. april 2006.
MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE I CRNE GORE<br />
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE<br />
UPRAVA ZA KADROVE<br />
r a s p i s u j e<br />
K O N K U R S<br />
za prijem kandidata iz gra|anstva u Vojnu akademiju<br />
U {kolskoj 2006/2007. godini prima}e se kandidati iz gra|anstva za studente Vojne akademije - smer:<br />
– pe{adija;<br />
– ARJ PVO;<br />
– OMJ;<br />
– avijacija;<br />
– VOJ;<br />
– tehni~ka slu`ba KoV;<br />
– vazduhoplovnotehni~ka slu`ba<br />
OP[TI USLOVI KONKURSA :<br />
– da su mu{kog pola;<br />
– da su dr`avqani SCG;<br />
– da su zdravstveno sposobni za {kolovawe (utvr|uje <strong>na</strong>dle-<br />
`<strong>na</strong> voj<strong>na</strong> lekarska komisija);<br />
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak<br />
zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti,<br />
odnosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u<br />
trajawu du`em od {est meseci ili kaznom maloletni~kog zatvora<br />
i<br />
– da nisu o`eweni.<br />
POSEBNI USLOVI KONKURSA :<br />
– da su ro|eni 1985 godine ili kasnije;<br />
– da su zavr{ili ~etvorogodi{wu sredwu {kolu;<br />
– da u svim razredima iz matematike imaju <strong>na</strong>jmawe ocenu 4<br />
(vrlo dobar);<br />
– da u svim razredima iz vladawa imaju <strong>na</strong>jmawe ocenu 5 (odli~an)<br />
i<br />
– da su u sva ~etiri razreda sredwe {kole postigli <strong>na</strong>jmawe<br />
vrlo dobar op{ti uspeh.<br />
Kandidati sposobni za Vojnu akademiju pola`u kvalifikacioni<br />
ispit iz matematike, podle`u psiholo{kom ispitivawu i<br />
proveri fizi~ke sposobnosti.<br />
[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE STUDENATA<br />
[kolovawe u Vojnoj akademiji po~iwe 2. oktobra 2006. godine<br />
i traje ~etiri ili pet godi<strong>na</strong>, zavisno od smera. Po zavr{etku<br />
{kolovawa, studenti sti~u visoko obrazovawe i<br />
stru~no zvawe diplomiranog oficira Vojske Srbije i Crne<br />
Gore, primaju se u profesio<strong>na</strong>lnu vojnu slu`bu i u<strong>na</strong>pre|uju u<br />
~in potporu~nika odgovaraju}eg roda - slu`be.<br />
Za vreme {kolovawa studenti stanuju u inter<strong>na</strong>tu, a sve tro-<br />
{kove {kolovawa snosi Ministarstvo odbrane Srbije i Crne<br />
Gore.<br />
Me|usobne obaveze lica primqenih <strong>na</strong> {kolovawe i Ministarstva<br />
odbrane Srbije i Crne Gore reguli{u se ugovorom.<br />
NA^IN KONKURISAWA<br />
Kandidati iz gra|anstva podnose prijavu komandi vojnog odseka<br />
(odeqka) <strong>na</strong> teritoriji stalnog mesta boravka, <strong>na</strong> obrascu<br />
koji se dobija kod tog orga<strong>na</strong>, a vojnici – komandi vojnog<br />
odseka <strong>na</strong> ~ijoj se teritoriji <strong>na</strong>laze <strong>na</strong> odslu`ewu vojnog<br />
roka.<br />
UZ PRIJAVU PRILA@U:<br />
– overenu fotokopiju uverewa o dr`avqanstvu;<br />
– overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih;<br />
– potvrdu <strong>na</strong>dle`nog orga<strong>na</strong> da se protiv wih ne vodi krivi~ni<br />
postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni<br />
po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva<br />
dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci ili<br />
kaznom maloletni~kog zatvora;<br />
– overene fotokopije svedo~anstava svih razreda i diplome<br />
sredwe {kole.<br />
Fotokopije dokume<strong>na</strong>ta tra`enih po konkursu kandidat mo`e,<br />
uz davawe <strong>na</strong> uvid wihovog origi<strong>na</strong>la, besplatno da overi u<br />
komandi vojnog odseka (odeqka) <strong>na</strong> teritoriji stalnog mesta<br />
boravka.<br />
Konkurs je otvoren do 30 da<strong>na</strong> od da<strong>na</strong> objavqivawa.<br />
Kandidati za studente Vojne akademije, mo}i }e u komandama<br />
vojnih odseka (odeqaka) gde su konkurisali da dobiju obave-<br />
{tewe o rezultatima konkursa po~ev od 20. septembra 2006.<br />
godine.<br />
Kandidatima koji nisu izabrani za {kolovawe dokumenta se<br />
ne}e vra}ati.<br />
Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom, program ispita iz<br />
matematike i provere fizi~ke sposobnosti mogu se dobiti u<br />
Vojnoj akademiji i vojnim odsecima.<br />
MALI OGLASI<br />
Stan u [apcu, 61 kv, II, CG, lift,ukwi`en.<br />
Mewam za stan u Beogradu.<br />
Tel. 015/370-516<br />
Jubilarnih 20 godi<strong>na</strong> od zavr{etka XIII klase OSV[ ”Bratstvo<br />
jedinstvo” Beograd obele`i}emo 27. maja 2006. godine. Okupqawe<br />
klasi}a je u zgradi {kole u 11 ~asova. Kontakt: Predrag Simi},<br />
32-305, 011/3603-305 i Qubi{a Miki}, 28-250, 011/3053-250<br />
79
1.<br />
VOJNA<br />
TURISTI^KA<br />
AGENCIJA<br />
BEOGRAD<br />
Resavska 34/A<br />
CENE za leto 2006.<br />
80<br />
15. april 2006.
USLOVI PRODAJE:<br />
1. Doplata za pansionski ru~ak u VU ”TARA”, u<br />
objektima ”Omorika” i ”Javor” i VU ”Vrwa~ka<br />
Bawa” iznosi 300,00 din. za sve kategorije<br />
korisnika.<br />
2. U VO ”Valdanos” u objektu ”MENDRA” soba 1/2<br />
ima cenu 1/2 MONT. KU]ICE, dok je ce<strong>na</strong> PO-<br />
LUAPARTMANA kao u ZIDANIM BUNGALO-<br />
VIMA 1/4.<br />
3. U VO ”Valdanos” polupansion podrazumeva kori{}ewe<br />
obroka doru~ak – ve~era, dok je doplata<br />
za pansionski ru~ak , za sve kategorije<br />
korisnika, 3,00 evra.<br />
4. Ce<strong>na</strong> pansio<strong>na</strong> – polupansio<strong>na</strong> po osobi u autoprikolici,<br />
kada koristi jed<strong>na</strong> osoba, <strong>na</strong>pla-<br />
}uje se po ceni za 1/2 uve}anoj za 10%.<br />
5. Ce<strong>na</strong> pansio<strong>na</strong> – polupansio<strong>na</strong> po osobi u<br />
bungalovima kada koriste dve osobe <strong>na</strong>pla}uje<br />
se <strong>na</strong> bazi cene 1/3 uve}anoj za 20%.<br />
6. Usluge rezervacija u Vojnoj turisti~koj agenciji<br />
za sva odmarali{ta <strong>na</strong>pla}uju se u iznosu<br />
od 826,00 din. sa PDV-om, po jednoj sme{tajnoj<br />
jedinici.<br />
7. ZA IZVR[ENE REZERVACIJE, u vojnim odmarali{tima<br />
”Tara”, ”Vrwa~ka Bawa” i ”Valdanos”,<br />
gosti pored jednokratne uplate aran-<br />
`ma<strong>na</strong> mogu usluge pla}ati u vi{e mese~nih<br />
rata (~ekovima gra|a<strong>na</strong>) i to:<br />
VU ”TARA”– ~etiri rate:<br />
– prva rata – akontacija visini 30% kompletnog<br />
aran`ma<strong>na</strong>, prilikom rezervacije;<br />
– druga rata 30% kompletnog aran`ma<strong>na</strong>, u toku<br />
boravka u hotelu;<br />
– tre}a rata 20% kompletnog aran`ma<strong>na</strong> odlo-<br />
`eno 30 da<strong>na</strong> od da<strong>na</strong> odlaska;<br />
– ~etvrta rata 20 % kompletnog aran`ma<strong>na</strong> odlo`eno 60 da<strong>na</strong> od<br />
da<strong>na</strong> odlaska. Za tre}u i ~etvrtu ratu ~ekovi se deponuju <strong>na</strong> recepciji<br />
hotela.<br />
Individualni gosti usluge boravka mogu platiti i kreditnom karticom.<br />
VU ”VRWA^KA BAWA”– ~etiri rate:<br />
– prava rata – akontacija 30% vrednosti aran`ma<strong>na</strong>, prilikom<br />
rezervacije,<br />
– druga rata 20% vrednosti aran`ma<strong>na</strong>, u toku boravka u hotelu.<br />
Preostali iznos deli se <strong>na</strong> dve jed<strong>na</strong>ke rate i to:<br />
– tre}a rata <strong>na</strong>kon 30 da<strong>na</strong>, od posledweg da<strong>na</strong> boravka u hotelu;<br />
– ~etvrta rata <strong>na</strong>kon 60 da<strong>na</strong> od posledweg da<strong>na</strong> boravka u hotelu<br />
Za tre}u i ~etvrtu ratu ~ekovi se deponuju <strong>na</strong> recepciji hotela.<br />
Za avansne uplate kompletnog aran`ma<strong>na</strong>, <strong>na</strong>jkasnije 7 da<strong>na</strong> pre<br />
po~etka prve usluge, odobrava se popust od 5%.<br />
VU ”BOKA” – Ulciw, VO ”VALDANOS” – Valdanos – pla}awe<br />
usluga u vi{e mese~nih rata i to: prva rata – akontacija 20%<br />
vrednosti aran`ma<strong>na</strong>, prilikom rezervacije, a preostali deo <strong>na</strong><br />
vi{e jed<strong>na</strong>kih mese~nih rata, ~ekovima gra|a<strong>na</strong>, s tim da posledwa<br />
rata dospeva <strong>na</strong>jkasnije do 15. decembra 2006. ^ekovi se deponuju<br />
u Vojnoj turisti~koj agenciji – Beograd.<br />
Za jednokratnu uplatu celokupnog aran`ma<strong>na</strong> do 20. ju<strong>na</strong> 2006.<br />
odobrava se popust od 5% .<br />
8. Gosti u odmarali{tu pla}aju boravi{nu taksu koja je odre|e<strong>na</strong><br />
odlukom republi~kih orga<strong>na</strong> i osigurawe.<br />
9. Turisti~kim agencijama za individualne aran`mane <strong>na</strong> upit<br />
odobrava se provizija od 5% <strong>na</strong> cenu pansio<strong>na</strong>/polupansio<strong>na</strong>,<br />
a kompletan iznos aran`ma<strong>na</strong> se pla}a do roka <strong>na</strong>z<strong>na</strong>~enog<br />
<strong>na</strong> profakturi.<br />
10. Cene su garantovane osim u slu~aju promene pariteta di<strong>na</strong>ra<br />
i z<strong>na</strong>~ajnijeg poskupqewa stavki koje direktno uti~u <strong>na</strong> formirawe<br />
ce<strong>na</strong>. U tom slu~aju korekciji ne podle`e ve} upla}eni<br />
deo aran`ma<strong>na</strong>.<br />
11. POPUSTI ZA DECU:<br />
Deca do 3 godine starosti, ukoliko ne koriste poseban le`aj i<br />
hranu, ne pla}aju usluge boravka, osim osigurawa.<br />
Deca od 3 do 10 godi<strong>na</strong> starosti imaju slede}i popust:<br />
– 30% ako koriste hranu i poseban le`aj,<br />
– 50% ako koriste ili le`aj ili hranu,<br />
– 70% ako koriste zajedni~ki le`aj sa roditeqima i ne koriste<br />
hranu.<br />
Deca od 3 do 10 godi<strong>na</strong> starosti mogu koristiti samo jedan popust.<br />
12. OTKAZI:<br />
– od 30 ili vi{e da<strong>na</strong> vra}a se kompletan iznos akontacije ili<br />
aran`ma<strong>na</strong> uz odbitak tro{kova povra}aja,<br />
– od 29 do 15 da<strong>na</strong> obustavqa se 20% akontacije odnosno aran-<br />
`ma<strong>na</strong>,<br />
– od 14 do 8 da<strong>na</strong> obustavqa se kod akontacije 50%, a kod aran-<br />
`ma<strong>na</strong> 40%,<br />
– do 7 da<strong>na</strong> obustavqa se ceo iznos akontacije odnosno 80%<br />
aran`ma<strong>na</strong>.<br />
Otkazi se dostavqaju u pisanoj formi uz prilagawe rezervacije<br />
i origi<strong>na</strong>l uplatnice.<br />
U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bolest, slu`be<strong>na</strong> spre~enost<br />
i sl ), {to se mora i dokazati odgovaraju}im dokumentom,<br />
upla}eni iznos se vra}a u celosti uz odbitak manipulativnih<br />
tro{kova. Iznos <strong>na</strong> ime tro{kova rezervacija se ne vra}a.<br />
13. Organizovan autobuski prevoz <strong>na</strong> relaciji Beograd-Valdanos-Beograd,<br />
a za Taru ukoliko bude bilo dovoqno zainteresovanih<br />
putnika.<br />
14. Uz ovaj program va`e ”Poseb<strong>na</strong> uputstva za primenu ce<strong>na</strong> u<br />
vojnim odmarali{tima”.<br />
VOJNA TURISTI^KA AGENCIJA – BEOGRAD<br />
Tel. 011/ 636-535, 32-01-887, 32-03-342,<br />
faks 011/36-16-155<br />
81
[AH<br />
IZABRANA PARTIJA<br />
[AMPION<br />
NA DELU<br />
Topalov - Adams<br />
San Luis, 2005.<br />
1.Sf3 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 c5<br />
[ahovski svet je priz<strong>na</strong>o Bugari<strong>na</strong><br />
Veseli<strong>na</strong> Topalova kao novog {ahovskog<br />
kraqa. FIDE je ranije organizovala<br />
jo{ nekoliko {ampio<strong>na</strong>ta,<br />
ali <strong>na</strong> wima nisu igrali <strong>na</strong>jboqi<br />
velemajstori da<strong>na</strong>{wice. Posle<br />
Kasparovqeve odluke da vi{e ne<br />
igra, bezmalo <strong>na</strong>jja~e dru{tvo se nekako<br />
okupilo, a <strong>na</strong> titulu je reflektovalo<br />
vi{e wih. Topalov je bio<br />
ubedqivo <strong>na</strong>jboqi <strong>na</strong> tom turniru.<br />
Ovu partiju po~iwe ne ba{<br />
”{kolskim” potezom, a drugi potez<br />
karakteri{e Englesku partiju.<br />
4.g3 b6 5.Lg2 Lb7 6.0-0 Le7<br />
7.Te1 Se4 8.d4 Sc3 9.bc3 Le4<br />
10.Lf1 d6<br />
A<strong>na</strong>liziraju}i ovu partiju u svom<br />
~asopisu ”Moderni {ah”, me|u<strong>na</strong>rodni<br />
majstor Milo{ Jovi~i} pi-<br />
{e da se ispostavilo da je ovaj<br />
”prirodan” potez - teoretska novost.<br />
Naravno, on tako pi{e jer tog<br />
<strong>na</strong>stavka nema u wegovoj ”bazi”.<br />
A<br />
R<br />
O<br />
S<br />
A<br />
UKR[TENE RE^I<br />
w<br />
S<br />
R<br />
11.h4 Sd7 12.d5 0-0 13.a4 h6<br />
14.Lh3 ed5 15.cd5 Lf6 16.Ta3 b5<br />
Pita}ete se ~emu ova `rtvica<br />
Crni }e spre~iti pretwu beloga<br />
17. c4, ali je to nije bilo svrsishodno,<br />
jer je wegov protivnik ipak<br />
sproveo svoj plan!<br />
17.ab5 Sb6 18.c4 Lf3 19.Tf3<br />
Sc4 20.Da4 Se521.Ta3 Te8 22.h5<br />
Te7 23.Lf4 Tb8 24.Lf5 De8 25.Lc2<br />
O<br />
ZANIMQIVOSTI<br />
GENERALOVA UDOVICA<br />
Smatra se da ~etvrti svetski<br />
{ampion Aleksandar Aqehin,<br />
i<strong>na</strong>~e sin ”mar{ala plemstva” i<br />
~la<strong>na</strong> ruske Dume, nije mnogo dr-<br />
`ao do `e<strong>na</strong>. Promenio ih je ~etiri,<br />
a jed<strong>na</strong> od wih bila je Nade`da<br />
Vasiqev<strong>na</strong>, udovica jednog<br />
ruskog generala. Bila je trideset<br />
godi<strong>na</strong> starija od Aqehi<strong>na</strong>.<br />
UNIFORMISANI [AHISTI<br />
Filipinska {ahovska federacija<br />
ima ode}u propisanu za<br />
{ahiste. [ah je u toj zemqi jako<br />
popularan, ali <strong>na</strong>m nije poz<strong>na</strong>to<br />
ko je sve i u kojoj prilici obavezan<br />
da nosi propisano odelo.<br />
VODORAVNO:<br />
18. Kovanica od dva di<strong>na</strong>ra, 19. [amar, {qaga (2.slovo: q), 20. Na-<br />
{a slikarka, Beta, 21. Upi{ite: k, e, 22. Raznosa~ poziva za vojne<br />
obveznike, 23. Upi{ite: a, n, 24. Mu{ko ime odmila, 25. Koji je kao<br />
vosak, <strong>na</strong>lik <strong>na</strong> vosak, 26. Simbol radijuma, 27. Biv{a filmska zvezda,<br />
Doris, 28. Veo, kopre<strong>na</strong>, 29. Misterioznost, taj<strong>na</strong>, 30. Upi{ite:<br />
s, p, 31. Pripadnik biblijskog pleme<strong>na</strong> E<strong>na</strong>k, 32. Vrsta cigarete (po<br />
Portoriku), 33. Noge u obliku slova “O”, 34. Pisme<strong>na</strong> potvrda, overa<br />
(tur.), 35. Oblast u Kini (domovi<strong>na</strong> Manxuraca), 36. Napad, atakovawe,<br />
37. Mesto kraj Zrewani<strong>na</strong> (ribwak), 38. ^obanica, 39. Mili,<br />
omiqeni, 40. Osnovno <strong>na</strong>~elo taoizma, 41. Vo{ta<strong>na</strong> sve}a, 42.<br />
Planinski putni prelaz, 43. Auto-oz<strong>na</strong>ka za Oregon (SAD), 44. Proizvod<br />
ili jelo od testa, 45. U`i~anin, 46. Re~<strong>na</strong> ostrva, 47. Predlog:<br />
s, 48. Kr~ma, gostionica (pokr.), 49. Visoka plani<strong>na</strong> u Gr~koj, 50.<br />
Predlog, 51. Vrsta lova~kog psa, 52. Auto-oz<strong>na</strong>ka za San Antonio,<br />
53. Plovilo sa tri trupa (mn.), 54. Pisac memoara, 55. [tampa<br />
“zlatnim” slovima.<br />
G<br />
Q<br />
A<br />
R<br />
Dd7 26.De4 Sg6 27.Dd3 c4 28.Dc4<br />
Sf4 29.Df4 Te5 30.Df3 Dh3<br />
Dama kao dama - nije prva koju<br />
su ponele emocije, pa je zalutala.<br />
31.Ta7 Th5 32.e3 Dh2 33.Kf1<br />
Dh3 34.Ke2 Te5 35.Tc7 Tc8<br />
Beli: Ke2, Df3, Tc7, Te1, Lc2, b5,<br />
d5, e3, f2, g3<br />
Crni: Kg8, Dh3, Tc8, Te5, Lf6, d6,<br />
f7, g7, h6<br />
Sledi ”grom iz vedra neba”!<br />
36.Lf5! Tf5 37.Tc8 Kh7 38.Th1<br />
1:0<br />
To je bio {ampion <strong>na</strong> delu. Ali,<br />
”bati<strong>na</strong> ima dva kraja”. U slede}em<br />
broju }emo prikazati kako je Englez<br />
<strong>na</strong>terao novope~enog {ampio<strong>na</strong> da<br />
ispije prvu ~a{u `u~i!<br />
A<br />
M<br />
N<br />
L<br />
KOMBINACIJA<br />
Estrin - Skuja<br />
SSSR, 1951.<br />
Beli: Kg1, Dd6, Te1, Te3, Sf3, a3, c5,<br />
d4, f2, g2, h2<br />
Crni: Kg8, Df7, Te8, Te7, Lc6, a5,<br />
b7, d5, e6, f6, h7<br />
Beli <strong>na</strong> potezu.<br />
1.Se5! fe5 2.Tg3 Kf8 3.De5 Td7<br />
4.Tee3! Ke7 5.Tg7<br />
1:0<br />
Pripremio @arko \OKI]<br />
K<br />
Pripremio<br />
Rade MILOSAVQEVI]<br />
majstor Fide<br />
B<br />
V<br />
T<br />
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: datarija, oblozi, tast,<br />
unitarac, boa, opse<strong>na</strong>r, {ahovski turnir, tran{, Amerika, as, osa, {eta~,<br />
Ni, a, iko, talent, neka, itd, oro, <strong>na</strong>lik, a-tim, n, v, isto, revan, eta, Adi,<br />
[<br />
X<br />
Kant, gladan, Uma, k, E[, Otaru, Eme, fi, imovite, Varus, @eqko Obradovi},<br />
Ilijada, ker, satirawe, }a}a, Ajland, stari<strong>na</strong>r.<br />
USPRAVNO:<br />
1. Polovi<strong>na</strong> od 56, 2. ^arape za zimu (od vune), 3. Upi{ite: o,k, 4.<br />
Strano mu{ko ime (3.slovo: k), 5. [e}er {to ga sadr`i meso, 6. Ro-<br />
`<strong>na</strong>ti izra{taj <strong>na</strong> prstu, 7. Avarin, Obar, 8. Kineska mera za te`inu,<br />
9. Upi{ite: k, }, 10. [est mu{karaca, 11. Logi~ka nejasno}a (gr~.),<br />
12. U kojoj meri, kako obim<strong>na</strong>, 13. Jedan kontinent, 14. Galama, vikawe,<br />
15. Ime glumca i peva~a Monta<strong>na</strong>, 16. Vrlo duga godi<strong>na</strong> (koja mora<br />
da se slu`i caru), 17. Jezik kojim govore Arapi, 19. Veliki kostur<br />
ili kost, 21. Savez<strong>na</strong> dr`ava u SAD, 22. Mala kera, keri}, 24. Ime<br />
pisca Veselinovi}a, 25. Stru~wak u montanistici, 28. Vrsta papagaja,<br />
29. Francuski <strong>na</strong>u~nik, Luj, 30. Glavni grad Ka<strong>na</strong>de, 32. Sawalice,<br />
fantasti, 33. [areni tropski papagaji, 35. Zidni (sobni) plakat,<br />
36. Mawe dramsko delo, 38. Spret<strong>na</strong>, kadra, 39. Ime biv{eg boksera<br />
Karnere, 41. Bik (u {panskoj koridi), 42. Manekenska agencija iz<br />
Wujorka, 45. Omladinska rad<strong>na</strong> akcija (skr.), 46. Uz, do, pored, 48.<br />
Jedinica za elektri~nu otpornost, 49. Simbol talijuma, 50. Vrhunski<br />
sportist.<br />
S<br />
\<br />
82<br />
15. april 2006.
Mini poster<br />
Snimio Radovan POPOVI]
Change language