FINANSIRAWE VOJSKE FINANSIRAWE VOJSKE OPSTANKA ...

Godina II Broj 9 1. februar 2006. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu
Intervju
ALEKSANDAR STOJANOVI]
na~elnik Uprave za finansije i buxet
FINANSIRAWE VOJSKE
VOJNI ARHIV
NA IVICI
OPSTANKA
U poseti
DEVET
STOJIQKOVI]A
Prilog
DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTE

O B E L E @ E N D A N N I C “ V O J S K A ”
TRAG U VRE
Reprezentacija VSCG u vojnom pentatlonu, najuspe{nija ekipa u 2005. godini
Pro{lo je 127 godina otkako
je objavqen prvi broj lista
“Ratnik”, prete~e vojne
{tampe na na{im prostorima,
u kome se negde nalaze i
koreni na{e novine,
magazina “Odbrana”.
Povodom te godi{wice,
kako to ve} tradicija nala`e,
24. januara, u prisustvu
brojnih gostiju i uz zna~ajnu
medijsku pa`wu predstavqeni
su oni koji su u protekloj
godini najvi{e doprineli da
list “Vojska”, a sada magazin
“Odbrana” bude boqi,
sadr`ajniji i ~itaniji,
a predstavqeni su i sportisti
u Vojsci SCG, koji su svojim
rezultatima obele`ili
2005. godinu.
1. februar 2006.

– 2 4 . J A N U A R
Na~elnik G[ VSCG
general-potpukovnik
Qubi{a Joki} srda~no
je ~estitao desetaru po
ugovoru Goranu ^egaru
titulu sportiste Vojske
u 2005. godini
MENU
Kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u,
uru~io je priznawe novinaru godine kapetanu I klase Vladimiru Po~u~u
POSLOVNI PRIJATEQI
Akciju ”Izbor sportiste godine VSCG u
2005” i obele`avawe Dana NIC ”Vojska” pomogli
su ”Po{tanska {tedionica” AD (generalni
pokroviteq), ”Politika” AD, Vojna {tamparija
Beograd, Vojna akademija, Vojno odmarali-
{te ”Tara”, Hotel ”Breza”, Vrwa~ka Bawa, Vojno
odmarali{te ”Valdanos”, ”Zorasport”, Beograd
i ”YU marketing pres”, Beograd.
Imaju}i u vidu slo`enost i zahtevnost tema
kojima se bavio, upornost i istrajnost u
prikupqawu informacija, ali i na~in na
koji je oblikovao svoje tekstove, za najuspe{nijeg
novinara u 2005. godini kolegijum
glavnog i odgovornog urednika proglasio je
kapetana prve klase Vladimira Po~u~a. Bez obzira
na to {to je re~ o jednom od najmla|ih ~lanova
Redakcije, na{ kolega se krajwe profesionalno
uhvatio u ko{tac sa veoma te{kim temama
koje nam je stvarnost nametnula. Pisao je o
novinama u na{im elitnim sastavima, protivteroristi~kom
odredu “Kobre” i 72. specijalnoj
brigadi, ali i o aktivnostima drugih jedinica
i ustanova Vojske. Wegov osobeni stil i analiti~nost
najvi{e su do{li do izra`aja u najslo`enijim
novinarskim formama, kao {to su
~lanak i komentar. Tekstovi Vladimira Po~u~a
u magazinu “Odbrana”, posebno oni iz rubrike
“Dosije” o stambenim aferama u Vojsci, izazvali
su {iru pa`wu javnosti.
Za najuspe{nijeg saradnika lista “Vojska”
i magazina “Odbrana” u 2005. godini progla-
{en je Budimir M. Popadi}, penzionisani potpukovnik,
dopisnik iz Novog Sada. Samo u protekloj
godini on je objavio oko 60 priloga o logorovawima,
ve`bama i ga|awima jedinica Novosadskog
korpusa, ali i drugih sastava VSCG u
Novom Sadu i ostalim garnizonima u Vojvodini.
Izve{tavao je sa karaula i podru~ja ugro-
`enih pro{logodi{wim poplavama u sredwem
Banatu. Na na{im stranicama na{li su se i wegovi
zapisi sa lica mesta o podvizima vojnika i
stare{ina prilikom ga{ewa po`ara u konaku
fru{kogorskog manastira Rakovac i spasavawu
dece iz jezera u Zrewaninu.
Specijalno priznawe za seriju priloga o
ratovima u senci, koji su pro{le godine iz broja
u broj objavqivani u listu “Vojska”, dodeqeno
je kapetanu prve klase mr Slavi{i Vla~i}u.
Izme|u trinaest objavqenih naslova u
2005. godini, Kolegijum na~elnika ustanove odlu~io
je da za kwigu godine proglasi monografiju
“204. lova~ki avijacijski puk”, ~iji su autori
major Sa{a Oluji}, pilot, stariji vodnik Goran
Anti} i publicista dr Bojan Dimitrijevi}.
To nadahnuto {tivo predstavqa razvoj vojnog vazduhoplovstva
Srbije i Crne Gore od nastanka
do dana{wih dana.
Tom prilikom najuspe{nijim sportistima u
2005. godini u Vojsci Srbije i Crne Gore uru-
~eni su pehari i priznawa. @iri kojim je predsedavao
na{ poznati odbojka{ @eqko Tanaskovi}
odlu~io je da za najuspe{niju ekipu u 2005.
godini proglasi Reprezentaciju VSCG u vojnom
pentatlonu, a za najboqeg pojedinca desetara
po ugovoru Gorana ^egara, maratonca. Specijalno
priznawe za doprinos razvoju sporta i za
osvojeno tre}e mesto na Svetskom prvenstvu u
rvawu za veterane, koje je odr`ano pro{le godine
u Beogradu, dodeqeno je pukovniku Rajku
Balti}u. Za najuspe{nijeg veterana progla{ena
je atleti~arka Sne`ana Stan~eti}, a za najuspe{nijeg
mladog sportistu u~enik Vojne gimnazije
Stevan Mijailovi}. Posebno priznawe dodeqeno
je @enskoj ekipi VCSG u streqa{tvu, ~ije
su ~lanice tokom protekle godine ostvarile
zavidne rezultate.
Sowa SAVI]
Snimili: Goran STANKOVI],
Darimir BANDA i Zvonko PERGE

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore
Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik”
iza{ao je 24. januara 1879. godine
Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore
NIC ”Vojska" je povodom
125 godina vojne {tampe,
24. januara 2004. godine,
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
drugog stepena
Izdava~
Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Na~elnik NIC ”VOJSKA”
Zvonimir Pe{i}, pukovnik
Glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Radenko Mutavxi}
Pomo}nik glavnog i odgovornog urednika
Dragana Markovi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),
Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi},
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski,
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI
Na~elnik 3201-079; 23-079
Glavni i odgovorni urednik 3201-809; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3201-808; 23-808
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547
Sekretar redakcije 3201-078; 23-078
Redakcija 3201-810; 23-810; 3201-576; 23-576
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443
Marketing 3201-765; 23-765
Pretplata 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
po{t.pr. 06-1015
e-mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NIC ”Vojska”
Pretplata
Za pripadnike MO i VSCG preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
4
SADR@AJ
Snimio Zvonko PERGE
20
Obele`en Dan NIC "Vojska" - 24. januar
TRAG U VREMENU 2
Te{ka `eqezni~ka nesre}a na pruzi Beograd-Bar
DAN STRAVE I SMRTI 6
Zamenik na~elnika General{taba general-major
Zdravko Pono{ u 37. motorizovanoj brigadi
U SUSRET PROBLEMIMA 9
INTERVJU
Mr Aleksandar Stojanovi}, na~elnik Uprave
za finansije i buxet
STABILIZACIJA SISTEMA
FINANSIRAWA 12
Zakopano vojni~ko blago
OKREPQEWE SIROMA[NOG
RASIPNIKA 17
TEMA
Obuka u Vojsci Srbije i Crne Gore
PRILAGO\AVAWE
MODERNIM STANDARDIMA 20
U nizu stambenih neprilika
NA POLA KORAKA DO KORAKA 25
ODBRANA
Sto trideset godina Vojnogeografskog instituta
OFICIR I KARTA 26
Povodom spekulacija o nabavci izraelske pu{ke
OPREDEQEWE ZA DOMA]E
PROIZVO\A^E 30
1. februar 2006.
33

RE^ UREDNIKA
54
BUXET
PRILOG
DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTE
VASKRS NARODA I VOJSKE 33
Vojni arhiv
NA IVICI OPSTANKA 54
Porodica pilota Zorana Stojiqkovi}a
DOKAZ VERE U NAROD 60
TEHNIKA
Modernizacija doma}e haubice
ADUT ZA SVETSKO TR@I[TE 64
KULTURA
Zadu`bine u Beogradu
NISU SVI TRGOVCI MLETA^KI 66
FEQTON
Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs i srpski narod
1914-1929. (2)
U NI[U SA PA[I]EM:
KA@ITE SVETU... 72
Svetosavska beseda
PUTOVO\I SRPSKOG NARODA 74
PLIVAWE ZA
BOGOJAVQENSKI KRST 76
Jelena Isinbajeva, u trci sa rekordima
UMETNOST PRESKAKAWA LETVICE 77
Naj~e{}e pomiwani problem u vezi sa sistemom odbrane,
ve} dugo godina, jeste nedostatak finansijskih sredstava
ne samo za poboq{awe `ivotnog standarda pripadnika
VSCG, modernizaciju naoru`awa i vojne opreme
i reformske procese ve} i za obezbe|ewe elementarnih
potreba za `ivot i rad.
Finansisti se dovijaju kako znaju i umeju da nekako sastave
kraj s krajem, ali im, bar do sada, to nije polazilo za rukom,
ne zbog toga {to nisu znali kako nego zbog toga {to nisu
imali ~ime. Guber je uvek ostajao kra}i za nekoliko milijardi
dinara takozvanih ”prenetih obaveza” koje se iz godine u
godinu prelivaju i stalno nas dr`e daleko od pozitivne nule.
To je specifikum na{eg finansijskog sistema koji nikako
ne uspevamo da uskladimo sa dostignu}ima i standardima
modernog sveta gde je novac realna a ne virtuelna kategorija.
Da li }e to po}i za rukom Upravi za finansije i buxet
Ministarstva odbrane pokaza}e vreme. Namere ~elnih qudi
Uprave da se sistem finansirawa odbrane zemqe stabilizuje
i da se kona~no prestane sa praksom ad-hok buxetirawa
su ozbiqne. Reda u tom sistemu mora da bude, a kako se
planiraju buxetski rashodi i tro{i onoliko koliko se ima
moramo da nau~imo.
To sigurno ne}e biti lako. Ima se malo, i svake godine
nekako sve mawe, mada matematika govori druga~ije. O~ekivane
blagodeti reformskih procesa u vidu poboq{awa `ivotnog
standarda pripadnici VSCG jo{ nisu osetili. Da li
}e to opredeqewe i daqe ostati samo mrtvo slovo na papiru
vide}emo.
Najugro`enija, ali i najmasovnija kategorija koja zavisi
od vojnog buxeta ipak su vojni penzioneri. Oni penzionisani
do avgusta 2004. godine dobili su dodatnu zanimaciju
posle usvajawa Uredbe kojom je promewen penzioni osnov.
Pravo na dodatnih 340 bodova i eventualno na jo{ osam ili
16 odsto pove}awa, u zavisnosti od du`nosti koju su obavqali
pre penzionisawa, nisu ostvarili. A kada }e, ne zna
se. Oni penzionisani kasnije nemaju tih problema. Nije im
sve potaman, ali penzija je koliko-toliko ve}a. Uredba, koja
je uvela drugi ar{in za tre}e doba, nalazi se na oceni
zakonitosti. Ministarstva finansija je osporava jer bi
wenim sprovo|ewem navodno do{lo do kr{ewa zakonskih
odredbi ali i do neplaniranog zahvatawa u buxet, jer sredstva
za tu namenu nisu odobrena.
Pare za plate i penzije su obezbe|ene, a pove}awu se
mo`emo nadati samo u visini inflacije. Tek 2007. je godina
nade. A do tada, daj {ta da{. Kad bi bar dnevnice, putni tro-
{kovi i druge naknade stizale na vreme. Ne daj bo`e da ih
ukinu, govore mnogi kojima je to jedina nada da }e se nekako
raskusurati sa gazdaricama za kiriju, naravno ako ih strpqewe
ne izda u i{~ekivawu pripadaju}eg UTS-a. Neka. Navikli
smo na platu van zakona pa i na odbranu o svom tro-
{ku.
5

SA LICA MESTA
TE[KA @EQEZNI^KA
NESRE]ANAPRUZI
BEOGRAD–BAR
DAN
STRAVE
I SMRTI
Kompozicija od ~etiri
vagona putni~kog voza 6103,
koji je saobra}ao na relaciji
Bijelo Poqe-Podgorica,
23. januara u 16.03 ~asa
iskliznula je iz {ina i
survala se u provaliju u
mestu Bio~e nadomak
Podgorice. Krvavi bilans
nesre}e je 46 poginulih
putnika, me|u wima i
{estoro djece. Od preko
200 povrije|enih, 75 je
mla|e od 16 godina.
U spasavawu su u~estvovale
specijalne jedinice MUP-a
Crne Gore, pripadnici
specijalnih jedinica VSCG,
vatrogasci i gra|ani.
Izuzetnu po`rtvovanost
iskazali su zdravstveni
radnici.
Nesre}a se dogodila kada je putni~ki elektromotorni voz iskliznuo iz
{ina i sletio u provaliju duboku oko 30 metara. A onda je nastala drama.
^etiri vagona, u kojima je bilo oko 250 putnika, pretvorila su se u
gomile gvo`|a iz kojih su se ~uli vrisci i jauci povrije|enih putnika.
Na vijest o tragediji u kawonu Mora~e brzo se reagovalo. Spasila~ke
ekipe Hitne pomo}i, Specijalne jedinice MUP-a CG, VSCG i Vatrogasna
jedinica odmah su stupili u akciju spasavawa. U tom su im znatno pomogli i gra-
|ani Bio~e, koji su se prvi na{li me|u povrije|enim. Sve se radilo brzo i
efikasno. Na nesre}u, za poginule je sve bilo kasno, ali su se povrije|enim
blagovremeno pru`ili pomo} i spas, uprkos nevremenu koje je toga dana zahvatilo
kawon Mora~e. Niska temperatura, kao nijedan dan prije u toj godini,
hladan olujni vjetar i te{ko pristupa~an teren, a i slaba vidqivost koja se sa
smirajem dana pove}avala, bili su najve}i protivnici spasiocima.
Osobqe Klini~ko-bolni~kog Centra u Podgorici, domova zdravqa i
Vojnomedicinskog centra brzo je reagovalo u prihvatu povrije|enih i pru-
`awu potrebne medicinske pomo}i. Za mawe od dva sata svi povrije|eni
bili su zbrinuti u zdravstvenim ustanovama. Brzina i efikasnost u izvo|ewu
akcije pokazala je da je medicinska slu`ba u Crnoj Gori dobro organizovana
i stru~na, a da ne govorimo o spasila~kim ekipama MUP-a, VSCG i vatrogasaca.
Kao i uvijek kada je trebalo, pripadnici VSCG i ovoga puta su svojim
djelom i ~iwewem pokazali i potvrdili da su u slu`bi naroda. O anga`ovawu
pripadnika Podgori~kog korpusa i wihovom u~e{}u u spasavawu
povrije|enih i izvla~ewu postradalih u te{koj i nezapam}enoj `eqezni~koj
tragediji u Crnoj Gori, razgovarali smo sa pukovnikom ^edomirom Marinovi}em,
na~elnikom Odeqewa za qudske resurse u Komandi Podgori~kog
korpusa.
– O nesre}i smo obavije{teni u 16 ~asova i 10 minuta. Zna~i samo
sedam minuta poslije doga|aja. Odmah smo anga`ovali specijalne jedini-
6
1. februar 2006.

NAJTE@A NESRE]A
Tragedija koja se desila 23. januara na pruzi Beograd–Bar,
kod Bio~a nadomak Podgorice, najte`a je u posqedwih
10 godina na prugama Srbije i Crne Gore. U Srbiji je u
sedam `eqezni~kih udesa poginulo osam lica, a 52 su povrije|ena.
Pro{le godine na pruzi Podgorica–Beograd, izme|u
Lutova i Trebje{ice teretni voz je izletio iz {ina i pao u
provaliju. Tada je poginuo ma{inovo|a, a jedno lice je povrije|eno.
ce, bataqon vojne policije i bataqon za specijalna dejstva i
uputili ih na mjesto nesre}e. U roku od oko 40 minuta na licu
mjesta je bilo oko 50 pripadnika Vojske iz Podgori~kog
korpusa, oficira, podoficira i vojnika po ugovoru, sa odre|enom
logisti~kom podr{kom, nosilima, }ebadima, u`adima
i drugom opremom. Potom smo anga`ovali i pripadnike
drugih jedinica i za nepun sat na mjestu nesre}e bilo je oko
150 na{ih pripadnika, me|u wima i devet zdravstvenih radnika,
pet qekara i ~etiri medicinska tehni~ara. ^im je saznao
za nesre}u, komandant Korpusa je po{ao na lice mjesta,
a najodgovornije starje{ine su bile na svojim radnim mjestima.
Isto su tako uradili i komandanti i starje{ine u pot~iwenim
jedinicama. Svi su oni bili na radnim mjestima u kasarnama
i odatle su rukovodili i usmjeravali rad spasila~kih
ekipa. I u Vojnomedicinskom centru sve je bilo spremno
za prihvat povrije|enih. Mislim da je u~iweno sve {to se
moglo u tom trenutku. Sama akcija izvla~ewa rawenih i unesre}enih
i wihov transport do zdravstvenih ustanova protekli
su veoma efikasno.
Pukovnik Marinovi} isti~e i brzo reagovawe na apel
Zavoda za transfuziju krvi. Za veoma kratko vrijeme 173
pripadnika Vojske bila su spremna da daju krv.
Krvavi bilans nesre}e je 46 poginulih putnika, me|u wima
i {estoro djece. Od preko 200 povrije|enih, 75 je mla|e
od 16 godina.
Snimio Savo PRELEVI]
7

SA LICA MESTA
VOJSKA PRIKUPQA POMO]
ZA PORODICE NASTRADALIH
Uprava za qudske resurse General{taba VSCG pokrenula
je akciju za prikupqawe dobrovoqnih nov~anih priloga
za porodice nastradalih putnika u `elezni~koj nesre}i u
Crnoj Gori.
Pomo} }e se prikupqati na nivou operativnih sastava,
organizacija i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
i Crne Gore do 15. februara, kada }e biti dostavqena
Odseku za op{te poslove Uprave za qudske resurse G[
VSCG (telefon 29-437).
Celokupni iznos prikupqene pomo}i bi}e upla}en na
otvoreni `iro-ra~un za pomo} unesre}enim porodicama.
Poslije identifikacije, a u saradwi
sa kriznim {tabom i sa predsjednicima
op{tina, Vojska je organizovala
prevoz poginulih.
Crna Gora je u tuzi i bolu. Bijelo
Poqe `ali svojih 20 gra|ana, Podgorica
18. @ale i Bar, Nik{i}, Mojkovac,
Berane… @ali sav crnogorski narod,
jer je muka zajedni~ka i bol isti.
Humanost je opet do{la do izra`aja.
Kako to re~e predsjednik dr`avne
zajednice SCG Svetozar Marovi} prilikom
posjete povrije|enim u Klini~kom
centru: “Sad je najva`nije da do kraja
pomognemo onima kojima je pomo} potrebna.
Moram priznati da mi u Crnoj
Gori pripadamo nekom narodu iz gr~kih
tragedija. Uvijek smo najboqi kad je najte`e.
Tako je bilo i ovog puta”.
Slobodan VU^INI]
Foto FONET
JUNA[TVO VODN IKA GORANA FILURIJE
Za primjerno anga`ovawe i nesebi~no po`rtvovawe prilikom spasavawa povrije|enih
ministar odbrane je vanredno unaprijedio dvojicu podoficira, a jo{
10 pripadnika Vojske je pohvaqeno.
Vanredno je unaprije|en stariji vodnik Ranko Golubovi} iz bataqona vojne
policije Podgori~kog korpusa, za inicijativnost, po`rtvovanost i hrabrost u akciji
izvla~ewa poginulih i pru`awu pomo}i povrije|enim.
Vodnik prve klase Goran Filurija tako|e je vanredno unaprije|en. On je, iako
i sam povrije|en, iz smrskanog vagona izvukao troje djece. Trenutno se mladi
Kragujev~anin na slu`bi u Baru oporavqa od zadobijenih povreda u VMC u Podgorici.
Evo wegovog vi|ewa nemilog doga|aja.
– U drugom vagonu, gde sam bio, bilo je mnogo studenata i male dece. Posle
drugog zaustavqawa, kad smo krenuli, neko je povikao da nema ma{inovo|e. Nastao
je tajac, muk. Voz je ubrzavao sve vi{e. Sa jo{ dva ~oveka povukao sam ko~nicu
s namerom da zaustavimo voz. Nismo uspeli, a onda je po~elo prevrtawe. Sve se
odigralo brzo. Kad smo se zaustavili pla{io sam se da koga ne zgazim. Bio je to
stra{an prizor. Ja sam nogom razbio prozor i odmah je jedna devojka iza{la iz
vagona, pla~u}i je zvala drugaricu. Ja sam u tom trenutku izvukao jednu devoj~icu,
~ini mi se da je rekla da se preziva [ebek. Onda sam vidio drugu devoj~icu od oko
osam godina. Bili su joj krvavi dlanovi i bila je bosa. I wu sam izvukao. Ona je
plakala i zvala brata Vasilija. Ne znam kako, ali uspeo sam i wega da izvu~em. I
on je bio krvav i bos. Jednog starca sam ogrnuo nekom jaknom, jer je on nemo}no
zvao neku `enu. Tek tada sam po~eo da ose}am bolove u grudima. Ugruvao sam se i
malo sam izgreban po licu i ruci. No, sve je dobro, brzo }e pro}i – ka`e taj hrabri
~ovjek, skroman i odva`an.
8
1. februar 2006.

JEDINICE
U SUSRET
ZAMENIK NA^ELNIKA
GENERAL[TABA
GENERAL-MAJOR ZDRAVKO PONO[
U 37. MOTORIZOVANOJ BRIGADI
PROBLEMIMA
Sagledavawe konkretnih problema
sa kojima se jedinice svakodnevno
sre}u u radu jedini je na~in da se
do|e do ispravnih re{ewa pomo}u
kojih u procesu reforme mo`emo
stvoriti vojsku primerenu
potrebama i mogu}nostima dr`ave
– istakao je general Pono{
tokom obilaska jedinica
Kopnenih snaga
u Ra{koj i Novom Pazaru
Zamenik na~elnika General{taba VSCG general-major Zdravko
Pono{ posetio je nedavno 37. motorizovanu brigadu ~ije su jedinice
stacionirane u garnizonima Ra{ka i Novi Pazar i na
tri baze na administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji.
Pored generala Pono{a, u poseti su bili pomo}nik ministra
za politiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Markovi} i pomo}-
nik ministra za qudske resurse Zoran Jefti}.
U kasarni u Ra{koj, komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik
Mladen ]irkovi} referisao je zameniku na~elnika General{taba
i pomo}nicima ministra odbrane o trenutnom stawu borbene gotovosti
jedinica koje su pot~iwene toj operativnoj komandi.
– Pripadnici Kopnenih snaga obezbe|uju ukupno 1.014 kilometara
dr`avne granice i 402 kilometra du` administrativne linije
prema ju`noj srpskoj pokrajini. Nijedan od ta dva zadatka, prema
Strategiji odbrane dr`avne zajednice, ne spada u aktivnosti kojima
Vojska u budu}nosti treba da se bavi. Te policijske zadatke u
Kopnenoj zoni bezbednosti vojska ipak izvr{ava, uprkos tome {to u
buxetu nije planiran nijedan dinar za dodatne tro{kove do kojih
neminovno dolazi usled pove}anog anga`ovawa qudstva i tehnike
- podsetio je general ]irkovi}.
General Pono{ je istakao da nije dobro {to su pripadnici
vojske koji svoje zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti izvr{avaju
profesionalno prinu|eni da mesecima ~ekaju na isplatu dnevnica.
– Kada se ta dugovawa izmiruju iz postoje}eg buxeta, kao {to je
sada slu~aj, onda trpi sistem odbrane u celini jer nema novca za
ostale planirane aktivnosti od kojih zavisi razvoj na{ih oru`anih
snaga, wihov ugled u svetu, pa ~ak i sam opstanak sistema odbrane
- naglasio je on.
Komandant 37. motorizovane brigade pukovnik Radomir Mijailovi}
informisao je goste o bezbednosnim prilikama na prostoru
uz administrativnu liniju na kojem se nalaze tri baze kontejnerskog
tipa u Rudnici, Isto~nom Mojstiru i Tabalijama. Prema wegovim
re~ima, ve}i deo linije prema Kosmetu koji obezbe|uju pripadnici
te jedinice nalazi se na velikoj nadmorskoj visini. Od Pan~i}evog
vrha na Kopaoniku visokog 2.016 metara do vrha Pogled na Mokroj
gori na koti 2.154 metra linija se prote`e planinskim terenom
{to umnogome, posebno u zimskim uslovima, ote`ava izvr{ewe zadatka.
Saobra}aj se odvija niz dva koridora dolinom Ibra na kojima
su policijski punktovi, a vojsci je pripala obaveza da kontroli-
{e poku{aje nelegalne trgovine i nedozvoqene se~e {ume u planinskim
predelima. Dok je te{ko prohodan teren ograni~avaju}a
okolnost za vojnike, izvesnu pogodnost predstavqa to {to, osim
preko Mokre gore, u ve}em delu oblasti sa druge strane linije `ivi
srpsko stanovni{tvo pa nema oru`anih provokacija.
Komandir baze ”Rudnica“ kapetan Vladeta Bori~i} naglasio
je da su jednovremene patrole sa snagama Kfora doprinele boqem
me|usobnom razumevawu i saradwi.
– Razmenom informacija o situaciji na terenu postignuta je
ve}a bezbednost gra|ana, ali i vojnika, i izbegnute su mogu}nosti
za incidente do kojih mo`e do}i zbog slabe komunikacije
- rekao je on.
Prema re~ima komandira, oficiri, podoficiri i vojnici po
ugovoru anga`uju se u patrolama i zasedama dok su vojnici na redovnom
odslu`ewu vojnog roka iskqu~ivo stra`ari na samoj bazi, i
izjasnili su se dobrovoqno da `ele da ostanu na tom zadatku.
U kasarni u Novom Pazaru general Pono{ obi{ao je novoizgra|ene
objekte u kojima je sme{ten mehanizovani bataqon 37. motorizovane
brigade i uverio se da vojnici te jedinice imaju povoqne
uslove za `ivot i rad. Prema oceni doma}ina, model izgradwe
objekata koji je primewen u novopazarskoj kasarni vrlo je uspe{an
i mogao bi se iskoristiti i na drugim mestima.
Na kraju posete zamenik na~elnika General{taba rekao je da
je sagledavawe konkretnih problema sa kojima se jedinice svakodnevno
sre}u u radu jedini na~in da se do|e do ispravnih re{ewa
pomo}u kojih u procesu reforme mo`emo stvoriti vojsku primerenu
potrebama i mogu}nostima dr`ave.
Gospo|a Samarxi}-Markovi} i gospodin Jefti} istakli su da
su veoma zadovoqni {to su u neposrednom kontaktu sa pripadnicima
37. motorizovane brigade sagledali uslove u kojima `ive i rade
pripadnici Vojske {to }e im pomo}i da boqe argumentuju predloge
za preduzimawe mera u nadle`nosti sektora kojima rukovode.
Aleksandar ANTI]
9

AKTUELNO
Sednica Saveta ministara
dr`avne zajednice
UGOVOR O SATELITU BEZ
FINANSIJSKIH POSLEDICA
Savet ministara dr`avne zajednice, na sednici odr`anoj 17.
januara, predlo`io je sastanak Saveta za evropske integracije Srbije
i Crne Gore, koji }e biti odr`an pre predstoje}eg sastanka
Unapre|enog stalnog dijaloga i nastavka tehni~kih pregovora sa
Evropskom unijom o zakqu~ewu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu,
predvi|enih za 20. i 21. februar.
Pozitivno su ocewene dosada{we aktivnosti ukqu~ivawa Srbije
i Crne Gore u evroatlantske integracije i zakqu~eno da takav
rad treba nastaviti istim intenzitetom. Kada je re~ o su{tinskim
pitawima pozicije Srbije i Crne Gore u tim pregovorima, Savet
ministara insistira da se najhitnije otklone sve prepreke evropskoj
budu}nosti Srbije i Crne Gore.
Povodom informacije Ministarstva odbrane o mogu}em kori-
{}ewu satelita (SOPTRC), Savet ministara je zakqu~io da nikada
nije razmatrao ugovor o pravu kori{}ewa satelita, te nije ni dao
saglasnost na takav ugovor, niti je Ministarstvo odbrane predlagalo
Savetu ministara takav ugovor, pre svega zbog nepostojawa odgovaraju}ih
sredstava i potrebne saglasnosti dr`ava ~lanica. U
tom smislu, Savet ministara je na predlog Odbora za pravni sistem
zakqu~io da sve aktivnosti Saveta ministara u vezi sa tim pitawem
predstavqaju samo prethodne aktivnosti. Sa istim obrazlo-
`ewem Savet ministara usvojio je zakqu~ke Odbora Saveta ministara
za pravni sistem da se uop{te ne mo`e govoriti o pravnoj vaqanosti
tog posla, ~ime on ne proizvodi finansijske obaveze ni
prema dr`avnoj zajednici ni prema wenim institucijama.
Savet ministara doneo je odluke o u~e{}u profesionalnih pripadnika
Vojske Srbije i Crne Gore u predstoje}oj mirovnoj operaciji
multinacionalnih snaga UN u Sudanu i operaciji podr{ke miru u
okviru Me|unarodnih bezbednosnih snaga za pomo} Avganistanu. Savet
ministara utvrdio je i Predlog odluke da se produ`i u~e{}e profesionalnih
pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore u okviru postoje-
}ih mirovnih operacija UN u Liberiji, na Obali Slonova~e, u Burundiju
i Demokratskoj Republici Kongo i uputio ga Skup{tini Srbije
i Crne Gore na razmatrawe i usvajawe po hitnom postupku. Te odluke,
na koje su saglasnost dale obe dr`ave ~lanice, omogu}i}e kontinuirano
u~e{}e profesionalnih pripadnika na{e Vojske u mirovnim
misijama Ujediwenih nacija i doprineti poboq{awu pozicije
Srbije i Crne Gore u me|unarodnoj zajednici. Dosada{we u~e{}e
pripadnika Vojske SCG u navedenim misijama potvrdilo se kao uspe-
{an instrument kojim Srbija i Crna Gora doprinose izgradwi i o~uvawu
svetskog mira i borbi protiv globalnog terorizma.
Utvr|en je Predlog zakona o ratifikaciji Me|unarodne konvencije
UN o spre~avawu akta nuklearnog terorizma, od 13. aprila
2005, i upu}en u skup{tinsku proceduru. Konvencija predstavqa
globalni odgovor na izazove koje sa sobom nose dela nuklearnog terorizma
i wenim ratifikovawem Srbija i Crna Gora jo{ jednom }e
potvrditi politi~ku opredeqenost i zalagawe dr`avne zajednice za
miroqubivo kori{}ewe nuklearne energije, oslobo|eno od svih vidova
nuklearnih pretwi, ali i teroristi~kih akata.
Savet ministara utvrdio je vi{e predloga Zakona o ratifikaciji
me|unarodnih i bilateralnih sporazuma, me|u ostalim i ugovore
sa Turskom i Letonijom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa u
odnosu na poreze na dohodak i imovinu.
Doneta je i odluka kojom se Ha{kom tribunalu dozvoqava stavqawe
na uvid dokumentacije po osnovu osam wegovih zahteva. Tako-
|e je dozvoqeno dostavqawe dokumentacije po zahtevima advokata
optu`enih, a nekoliko svedoka oslobo|eno je du`nosti ~uvawa dr-
`avne i vojne tajne u procesima pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom.
10
MINISTAR ODBRANE ZORAN STANKOVI
MIGOVI 29 PON
Uovoj godini zapo~e}emo remont pet migova 29 i jednog aviona AN-
26. Na{ ciq je da na{e nebo ~uvaju na{i avioni, da na{i piloti
budu obu~avani u na{im akademijama i da po svim me|unarodnim
propisima na{e snage ~uvaju na{ vazdu{ni prostor – istakao je
ministar odbrane SCG Zoran Stankovi} tokom posete Vazduhoplovnim
snagama i protivvazduhoplovnoj odbrani na Aerodromu Batajnica 19. januara
i na izuzetno pose}enoj konferenciji za novinare rekao:
– Protekli period bio je veoma te`ak za na{e vazduhoplovstvo.
U pro{loj godini zabele`en je izuzetno mali broj letova, ali se nadam
da }emo sada obezbediti tra`enih ~etiri do pet hiqada tona mlaznog
goriva. Bi}e to novi po~etak, odnosno nastavak rada i funkcionisawa
na{eg vazduhoplovstva.
U pratwi na~elnika G[ VSCG general-potpukovnika Qubi{e Joki-
}a i najbli`ih saradnika, ministar Stankovi} rekao je da je ve} obezbe-
|en deo sredstava za remonte i modernizaciju aviona od deset miliona
evra, te da }e se osim stranih za remonte koristiti i na{i kapaciteti,
pre svega oni u Remontnom zavodu “Moma Stanojlovi}”.
SATELIT, STRANE PU[KE I SMENE
Odgovaraju}i na brojna novinarska pitawa na Batajnici, ministar
odbrane Zoran Stankovi} rekao je da je “operativna akcija
hvatawa Ratka Mladi}a u toku” i da zbog toga ne mo`e da govori o
detaqima. Ministar je potvrdio da su “uz civilne, i vojne snage anga`ovane
na tom zadatku”, te da }e se, u dogledno vreme, ispuniti
obaveze koje je na{a dr`ava preuzela od me|unarodne zajednice.
Ministar je potvrdio i da se krajem godine video sa porodicom tra-
`enog generala.
Ministar Stankovi} je povodom afere “Satelit” ponovio stav
Saveta ministara da je “ugovor, koji je potpisao biv{i ministar Davini}
sa Izraelcima, pravno neobavezuju}i”.
Reaguju}i na datu izjavu lidera sindikata “Zastava oru`je” nekim
medijima, Stankovi} je rekao da Ministarstvo odbrane “nema
nameru da kupuje nikakve strane pu{ke, pa ni izraelske”, te da je ta
“izjava sindikalca napravila veliku {tetu Ministarstvu”.
Povodom smene na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije,
ministar Stankovi} je pojasnio da je Miodrag Savi} smewen
“zbog problema u vezi sa kadrovskim pitawima i zbog odre|enih materijalnih
nedoslednosti u poslovawu”.
1. februar 2006.

] U POSETI PILOTIMA NA BATAJNICI
OVO ]E LETETI
Ministar Stankovi} je na Batajnici obi{ao izlo`ena sredstva ratne
tehnike kojim raspola`u na{e VS i PVO, pre svega letelice i wihovo
naoru`awe i opremu. Na drugom kraju aerodroma ministar je zatim posetio
de`urnu jedinicu lova~ke avijacije i prisustvovao leta~kom programu
na{ih pilota koji su na galebu i orlu pokazali svoje veliko leta~ko ume}e.
Posle pokazne ve`be pilota sa dve letelice MiG-21, u kojoj je predstavqena
procedura i priprema za let na{ih aviona lovaca u slu~aju
ugro`avawa na{eg vazdu{nog prostora, ministar Stankovi} je u dru{tvu
pilota potpukovnika Valerija Lovrena, oko pola sata leteo u supergalebu
nad Batajnicom i okolinom.
D. MARINOVI]
PRIMOPREDAJA DU@NOSTI
Na sve~anosti u Komandi Vazduhoplovnih snaga i protivvazduhoplovne
odbrane u Zemunu, kojoj su prisustvovali ministar odbrane
i na~elnik G[ VSCG, izvr{ena je primopredaja du`nosti ~elnih
qudi tog vida.
Novoimenovani komandant VS i PVO je pukovnik pilot Dragan
Katani}, koji je tu du`nost preuzeo od dosada{weg prvog ~oveka vazduhoplovstva
general-majora Vladana Marjanovi}a.
Du`nost zamenika komandanta VS i PVO, od dosada{weg zamenika
general-majora Zorana Mili}evi}a, preuzeo je pukovnik pilot
Neboj{a \ukanovi}, dosada{wi komandant 204. lova~kog avijacijskog
puka.
V o j n a a k a d e m i j a
PRERASTAWE
U REGIONALNI CENTAR
Ministar odbrane Zoran Stankovi}
posetio je Vojnu akademiju kako bi se
u neposrednom kontaktu sa nastavnicima
i studentima te ustanove, koja u
svom sastavu objediwava
sve vojne {kole, obavestio o stawu
i perspektivama razvoja
{kolstva u Vojsci
Na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}
izneo je osnovne podatke o rezultatima {kolovawa i izvedenim
organizacijskim promenama tokom 2005. godine. Smawen je ukupan
broj upisanih studenata, jer se ve} sada javqa problem kako rasporediti
vi{e od tri stotine oficira koji se promovi{u ove godine.
Zbog istog razloga jedan broj u~enika zavr{nog razreda Vojne
gimnazije verovatno }e morati da se upi{e na civilne fakultete.
S obzirom na racionalizaciju nastave broj polaznika najvi-
{ih {kola za oficire znatno je smawen i trajawe {kolovawa je
ograni~eno na godinu dana.
General Kova~evi} je istakao da Vojna akademija raspola`e
zna~ajnim sme{tajnim kapacitetima i zadovoqavaju}im brojem kabineta,
u~ionica i amfiteatara. Problem je {to u nekim {kolskim
objektima ima stanara, mahom porodica vojnih lica iz republika
biv{e SFRJ. To {to se Vojska tokom pro{le decenije pretvorila
u socijalnu ustanovu ometa realne planove da se podigne
kvalitet nastave i uspostavi boqa saradwa sa srodnim obrazovnim
institucijama.
U predstoje}em periodu moraju se ispuniti zahtevi da se obezbedi
jo{ kvalitetnije {kolovawe. Prema re~ima pukovnika Dragutina
Jovanovi}a, uprava Akademije donela je odluku da predlo`i
{to skorije koncentrisawe svih nastavih aktivnosti unutar objekata
na Bawici u Beogradu. Prema tom predlogu Akademija bi napustila
objekte koje koristi Odsek logistike u @arkovu, za {ta je
potrebno oko sto miliona dinara, a studenti zavr{ne godine bi
se prakti~no obu~avali u jedinicama vidova i rodova, {to se izuzetno
dobro pokazalo u slu~aju pilota, koji ~etvrtu godinu studija
provode u 172. avijacijskoj brigadi na Aerodromu Golubovci kod
Podgorice.
Pod pretpostavkom da se uspe{no sprovedu navedene mere,
kapaciteti Vojne akademije na Bawici, u koje spadaju objekti kao
{to je dobro opremqen Sportski centar, omogu}avaju weno prerastawe
u Balkanski regionalni vojno{kolski centar, ~ime bi se
trajno re{ilo pitawe obezbe|ewa kvalitetnog kadra u Vojsci.
Ministar Stankovi} je posetio Odsek logistike u @arkovu,
gde se u amfiteatru susreo sa studentima tog odseka. Odgovaraju}i
na pitawa, ministar Stankovi} je istakao neophodnost {to br`eg
ulaska u evroatlantske integracije i re{avawe nagomilanih problema
koji ugro`avaju standard sada{wih i budu}ih profesionalnih
vojnika.
A. ANTI]
SVETOSAVSKE SVE^ANOSTI
U~enici i profesori Vojne gimnazije, 27. januara
priredili su tradicionalnu Svetosavsku akademiju posve}enu
svetom Savi i vekovnoj tradiciji koju inspiri{e wegovo
duhovno, prosvetiteqsko i dr`avni~ko delo.
Povodom velikog praznika u Vojnoj akademiji je vladika jegarski
Porfirije odr`ao predavawe o "Zavetu Svetog Save".
11

INTERVJU
MR ALEKSANDAR STOJANOVI], NA^ELNIK UPRAVE ZA FINANSIJE I BUXET
STABILIZACIJA
SISTEMA FINANSIRAWA
Imali smo velikih pote{ko}a
u finansirawu sistema odbrane
u 2005. godini i mogli smo
da pokrijemo samo neophodne
potrebe za wegovo
funkcionisawe. Sredstva
kojima raspola`emo u
2006. godini realno su ve}a
za 0,19 odsto. Imaju}i u vidu
da je pro{le godine znatno
smawen broj zaposlenih, zatim
da }e zbog ukidawa jednog broja
garnizona i jedinica op{ti
tro{kovi i izdvajawa za
komunalne usluge biti mawi,
za funkcionisawe sistema
odbrane ima}emo vi{e novca
nego prethodne godine.
Reference koje se vezuju uz ime mr Aleksandra Stojanovi}a,
oficira u penziji, na~elnika Uprave za finansije i buxet
Ministarstva odbrane, govore da je na tom mestu ~ovek koji
je vrlo kompetentan za tu odgovornu du`nost.
Radni vek proveo je u uniformi, najpre kao oficir tehni~ke
slu`be u jedinicama veze i vazdu{nog osmatrawa, javqawa
i navo|ewa, a zatim i kao nastavnik u Vojnoj akademiji.
Uporedo je zavr{io ekonomski fakultet i poslediplomske studije
na informatici, {to ga je odvelo u vode ekonomskih poslova,
finansija i logistike u Vojsci. Na tim du`nostima radio je
u [kolskom centru RV i PVO kao pomo}nik komandanta za pozadinu
i ujedno nastavnik. U Vazduhoplovnom zavodu “Moma Stanojlovi}”
u Batajnici bio je pomo}nik direktora za ekonomske
poslove i na~elnik finansijskog sektora.
Posle prestanka vojne slu`be 2002. godine bio je savetnik
za finansijski menaxment u ameri~koj vladinoj agenciji
USAID, gde je radio na programima razvoja lokalne samouprave
u Republici Srbiji. Potom je, sve do dolaska na ~elo Uprave,
bio direktor slovena~ke firme PERFTECH u Beogradu, koja se
bavi informacionim tehnologijama.
Sa zavr{etkom drugih poslediplomskih studija na organizaciji
preduze}a spojio je informatiku, organizaciju i ekonomiju i
na neki na~in u jednu celinu zaokru`io sva znawa i iskustva, koja
su mu, uz poznavawe sistema odbrane, neophodna za suo~avawe
sa nagomilanim problemima u finansirawu odbrane zemqe.
12
1. februar 2006.

Reforma sistema odbrane podrazumeva i reformu materijalno-finasijskog
poslovawa. U ~emu se ona ogleda i {ta
je do sada u~iweno na tom planu
Osnovni zadatak Uprave za finansije i buxet jeste upravqawe
sistemom finansirawa u Ministarstvu odbrane. Raniji
pristup, po kome je Uprava bila samo izvr{ilac i tuma~ propisa,
nije prihvatqiv i smatram da je to jedan od uzroka problema
u kojima smo se na{li. Da ne bismo ponovo dospeli u takvu situaciju
morali smo da mewamo na{ sistem i da se prilagodimo buxetskom
sistemu poslovawa
u Republici
U toku ove godine razre{i}emo sva dugovawa
prema dobavqa~ima i oni }e, kao {to je
to bilo osamdesetih godina, ponovo svojski
da se bore za ulazak u naju`i krug na{ih saradnika.
Srbiji i Trezoru
Ministarstva finansija.
Na tom poslu
intenzivno radimo
od avgusta pro-
{le godine. Slede}i
korak jeste da po dubini
re{imo materijalno-finansijsko poslovawe organa ~etvrtog
stepena, da ih pove`emo sa MFO tre}eg stepena, a wih sa
nosiocima planirawa. Tek tada }emo imati potpuni uvid i kontrolu
nad materijalnim i finansijskim sredstvima u Ministarstvu
odbrane, pa se ne mo`e vi{e desiti duplirawe posla i informacija.
Dakle, stalno mora da se radi na inovirawu sistema da
bi on boqe funkcionisao. To, naravno, zahteva i revitalizaciju
kadrovske strukture Uprave i finansijske slu`be MO i VSCG,
edukaciju qudi i razvoj modernijih softvera za materijalno
-finansijsko poslovawe, {to je zadatak na du`i rok.
Po novoj organizaciji Uprave, koju sada usagla{avamo sa
Upravom za organizaciju, uve{}emo i internu reviziju kako bi
sistem najracionalnije funkcionisao u novim uslovima. To je
potpuno u skladu sa savremenom organizacijom finansijskog sistema,
ali i sa standardima Natoa.
Da li je to {to je sada Uprava direktno “vezana” za ministra
odbrane povoqnija pozicija u odnosu na raniju, kada
ste bili u Sektoru za politiku odbrane
Smatram da je mesto Uprave za finansije i buxet uz naredbodavca,
kao {to je to i u dr`avnoj upravi, preduze}ima,
privrednom dru{tvu ili multinacionalnoj
kompaniji, gde su finansije uz donosioca odluke.
Prethodno re{ewe nije bilo racionalno, a
to se i u praksi pokazalo. Svako dono{ewe odluke
u sistemu odbrane podrazumeva i finansijsku
odluku, pa je stoga mnogo efikasnije da Uprava za
finansije i buxet bude, kako se to ka`e, neposredno
na vezi sa ministrom odbrane.
Naj~e{}e pomiwani problem u vezi sa sistemom
odbrane, ve} vi{e godina, jeste nedostatak finansijskih
sredstava, ne samo za poboq{awe `ivotnog standarda pripadnika
VSCG, modernizaciju naoru`awa i vojne opreme i reformske
procese ve} i za obezbe|ewe elementarnih potreba za `ivot
i rad.
Kako ste obezbedili da sistem odbrane pro{le godine
funkcioni{e u tako slo`enim uslovima
Imali smo velikih pote{ko}a, i uspeli smo da finansiramo
samo neophodne potrebe sistema, s tim {to su glavni problemi
preneti i u 2006. godinu. To je, u prvom redu, dug koje se
prakti~no samo preliva iz godine u godinu.
Obaveze prenete iz 2005. godine iznose oko 4,1 milijardu
dinara, i one su prakti~no na istom nivou kao i 2004. godini,
kada su iznosile 4,07 milijardi dinara. Me|utim, treba
naglasiti da smo dug, u stvari, uspeli da smawimo za 1,5 milijardi,
odnosno za 18 odsto, jer je u 2005. godini uveden porez
na dodatu vrednost.
Za razliku od prethodnih godina planirana buxetska sredstva
su u potpunosti iskori{tena. U posledwem tromese~ju 2005. godine
uspeli smo da smawimo stvarawe dodatnih obaveza i da
pokrijemo neophodne tro{kove, ne ulaze}i u rashode za koje nismo
imali odobrena sredstva.
Kako izgleda struktura neizmirenih obaveza prema dobavqa~ima
Samo za hranu dobavqa~ima trenutno dugujemo oko 350 miliona
dinara, a mese~na kvota za isplatu tog rashoda je oko 115
miliona. Prenete obaveze za energente iz prethodne
godine su oko 400 miliona, a na{a mese~na kvota za
za tu namenu je oko 100 miliona. Sli~no je sa gra|evinskim
obezbe|ewem. Dospele obaveze iznose 430
miliona, a za isplatu tih buxetskih rashoda mese~no
mo`emo da izdvojimo tek oko 90 miliona dinara.
Najve}a dugovawa imamo za opremawe naoru`awem
i vojnom opremom. Ukupne obaveze po tom zadatku iznose
oko 800 miliona dinara, a mese~na kvota kojom
raspola`emo je svega 182 miliona.
Najslo`enija situacija ipak je u finansirawu obaveza u
zdravstvu.
Finansirawe zdravstvenog zbriwavawa je veoma ote`ano.
Prenete obaveze Ministarstva odbrane i Fonda socijalnog
osigurawa vojnih osiguranika iz 2005. godine iznose oko 750
miliona dinara, a mese~ni doprinos za zdravstveno zbriwavawe
je tek oko 90 miliona. Tragamo za sistemskim re{ewem tog
problema, jer odobrenih 485 miliona dinara za te namene iz
buxetu za celu 2006. godinu nije dovoqno ni za teku}e potrebe.
Nepovoqna okolnost jeste i to {to je deo nov~anih sredstava
iz doprinosa za zdravstvo usmeren na isplatu penzija po
spornoj Uredbi.
Ima li nade da u dogledno vreme Vojska ponovo postane
po`eqan poslovni partner
Na{ plan je da ve}inu tih dugova izmirimo do polovine ove
godine i da potom redovno finansiramo dospele obaveze. To }e
umnogome zavisiti od dogovora sa dobavqa~ima i od wihovih
mogu}nosti da se deo duga reprogramira i nivo kamata snizi na
najmawu meru. To }e
biti tema sastanka koji
}emo sa dobavqa~ima
odr`ati po~etkom
februara. Ono {to
najmawe `elimo jeste
da ih dovedemo u situaciju
da ne mogu da posluju
zbog na{eg duga
prema wima, jer nemaju
svi isti kapacitet da podnesu to optere}ewe. Zato se dogovaramo
sa wima i nastojimo da pomognemo koliko mo`emo da se
to izbegne.
Za razliku od prethodnih nekoliko godina, stepen realizacije
planiranih buxetskih izdvajawa za odbranu u Republici
Crnoj Gori realizovan je pro{le godine ~ak sa 107 odsto.
Potrebe sistema odbrane u Crnoj Gori izmirivane su ote-
`ano u 2005. godini zbog nedovoqnih sredstava i nepovoqne
dinamike finansirawa. Zahvaquju}i prihodima od prodaje vojne
imovine u Crnoj Gori, ~ime je obezbe|eno oko 14,5 milina
evra, u posledwem kvartalu pro{le godine ispla}ene su zaostale
plate pripadnicima VSCG u toj republici. Izmirene su i
velike obaveze za zdravstveno zbriwavawe u visini od
200.000 evra. Pokriveni su veliki zaostaci u isplati dnevnica,
naknada, ukrcawa na brodove, a ostao je deo duga prema
Fondu za socijalno osigurawe vojnih osiguranika, koji poku{avamo
da re{imo sa Klini~kim centrom, sa dobavqa~ima lekova
i medicinske opreme za Crnu Goru.
U~e{}e u zajedni~kom finansirawu odbrane
u 2005. godini realizovano je u Srbiji sa
99,99 odsto, a u Crnoj Gori ~ak sa 107 odsto,
{to je veoma dobro u odnosu na prethodne
godine, kada je buxet bio ostvarivan u
proseku tek sa 80–90 odsto.
13

INTERVJU
Uz otpis duga po osnovu obaveza
za PDV prema dr`avi i smawewe
duga za komunalne usluge i
energente, udeo Crne Gore u vojnom
buxetu je finanasiran sa 107
odsto, {to je plod vrlo dobre saradwe
i velikih napora Ministarstva
finansija te republike.
U 2006. godini, kako sada
stvari stoje, sistem odbrane
ima}e na raspolagawu 48,4
milijarde dinara iz buxeta
Republike Srbije i 42,5 miliona
evra iz buxeta Republike
Crne Gore. Da li su ta
sredstva dovoqna za finansirawe
odbrane zemqe Za
{ta }e biti para, a {ta jednostavno
ne}e biti obuhva-
}eno buxetskim planom
Ako povu~emo paralelu izme|u
buxeta iz 2005. i 2006. godine
mo`e se zakqu~iti da se izdvajawa
za potrebe sistema odbrane
u 2006. godini pribli`avaju
realnim mogu}nostima zemqe.
Podsetio bih da smo prihvatili
aran`man sa MMF-om, i po
tom dogovori buxetski rashodi za
odbranu u 2006. godini treba da
budu 2,55 odsto bruto doma}eg
proizvoda (BDP) dok su 2005. bili
2,74 odsto.
Rashodi su nominalno smaweni,
me|utim, sredstva kojima
raspola`emo realno su
ve}a za 0,19 odsto.
Imaju}i u vidu da je pro-
{le godine znatno smawen
broj zaposlenih,
zatim da }e zbog ukidawa
jednog broja garnizona
i jedinica op{ti tro-
{kovi i izdvajawa za
komunalne usluge biti
mawi, mo`emo da zakqu-
~imo da }emo za funkcionisawe
sistema odbrane
imati vi{e novca
nego prethodne godine.
Za teku}i rashod planirano je 10,7 milijardi dinara, za
plate i naknade 20,46 milijardi, za vojne penzije 12,4 milijarde
dinara. Materijalni rashodi su nominalno zadr`ani na nivou
iz 2005. godine, ali je wihova struktura bitno izmewena. Planirana
sredstva za opremawe i modernizaciju pove}ana su sa 892
miliona u pro{loj godini na 2,44 milijarde u 2006. godini.
Situacija je mnogo boqa i u Crnoj Gori. Tako je izdvajawe
za energente sa pro{logodi{wih 655.000 evra pove}ano na 2,1
milion evra u 2006. godini. Sredstva za opremawe pove}ana su
Ukupna potra`ivawe Ministarstva odbrane
su oko 2,7 milijardi dinara, a samo Fond za
zdravstveno osigurawe duguje milijardu dinara
za usluge pru`ene civilnim osiguranicima
u Vojnomedicinskoj akademiji. Odr`avamo
kontakte sa Ministarstvom finansija i
Fondom, tako da o~ekujemo da se na neki na-
~in ta dugovawa razre{e. Nama bi, naravno,
najvi{e odgovaralo da se te obaveze plate u
razumnom roku, ali to je te{ko ostvarivo.
sa 100.000 na 300.000 evra, a pove}ana su i
sredstva za odr`awe objekata u Crnoj Gori na
oko 500.000, dok su u 2005. godini iznosila samo
200.000 evra. Znatno su ve}a i izdvajawa za
gra|evinsko obezbe|ewe u Srbiji. U 2005. godini
za tu namenu planirana su 534 miliona, a sada
iznose 1,23 milijarde.
Ta sredstva uglavnom su namewena za teku}e investiciono
odr`avawe gra|evinskih objekata.
Da li su planirana sredstva i za stambenu izgradwu
Deo sredstava namewen za stambeno obezbe|ewe
planiran je i za stambenu izgradwu kako
bi se koliko-toliko ubla`ila vrlo te{ka situacija. Zna~ajniji
rezultati u re{avawu tog problema mogu}i su samo ukoliko
se ostvare ve}i prihodi od prodaje nepokretnosti koje nisu neophodne
Vojsci, od prodaje vi{kova naoru`awa i opreme i donacija.
Koliko sredstava je planirano iz tih izvora
Ne mo`emo precizno da planiramo sredstva iz tih izvora,
ali mi bismo `eleli da to bude barem u visini duga koji nas
optere}uje iz prethodne godine. Ovih dana intenzivno kontakti-
14
1. februar 2006.

amo sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom privrede i
Direkcijom za imovinu kako bismo ubrzali proceduru prodaje
vojne imovine i {to pre do{li do tih prihoda.
O~ekivane blagodeti reformskih procesa i poboq{awe
`ivotnog standarda pripadnici VSCG jo{ nisu osetili.
Pro{logodi{we pove}awe, odnosno uskla|ivawe plata vojnici
po ugovoru, podoficiri i civilna lica nisu maltene
ni osetili. Da li }e opredeqewa o neophodnosti poboq-
{awa standarda pripadnika Vojske i daqe ostati samo mrtvo
slovo na papiru
Plate i naknade mo`emo u potpunosti da finansiramo
prema projektovanom brojnom stawu, naravno, sa korekcijom
iz oktobra meseca, koja je u proseku iznosila 14,5 odsto. Najmawe
{to o~ekujemo jeste da u toku ove godine plate budu uskla|ene
prema inflaciji i da se, mo`da, blago pove}aju. Znatnije
pove}awe plata mo`e se o~ekivati tek u 2007. godini.
Vojne penzije tako|e mo`emo redovno da ispla}ujemo, ali
ne i razlike koje su nastale usvajawem Uredbe avgusta 2004.
godine, jer za isplatu tih iznosa nemamo odobrena sredstva u
buxetu.
Zna~i li to da se
penzije od avgusta
2004. godine ne
ispla}uju u skladu
sa Uredbom
Prema Uredbi
penzije se ispla}uju
profesionalnim pripadnicima Vojske koji su penzionisani posle
tog roka. Onima koji su penzionisani pre dono{ewa Uredbe
trebalo bi u penzioni osnov obra~unati i isplatiti dodatnih
340 bodova, plus 8 ili 16 odsto u zavisnosti od du`nosti
koju su obavqali pre penzionisawa. Uredba je trenutno na oceni
zakonitosti. Po mi{qewu Ministarstva finansija, ona je
sporna i wenim sprovo|ewem prekr{ile bi se zakonske odredbe,
a to bi zahtevalo i neplanirano zahvatawe
iz buxeta, jer sredstva za tu namenu nisu odobrena.
Mi{qewe Uprave jeste da za pove}awe penzijskog
osnova od 340 bodova ima dovoqno buxetskih
sredstava. Za dodatnih 8 ili 16 odsto, koji su
sporni, nemamo odobrena finansijska sredstva i
smatramo da bi Uredbu trebalo staviti van snage
u tom delu naknada za komandne du`nosti.
Vojne penzije mo`emo redovno da ispla}ujemo,
ali ne i razlike koje su nastale sa dono-
{ewem Uredbe, avgusta 2004. godine, jer za
isplatu tih iznosa nemamo odobrena sredstva
u buxetu.
Za{to se kasni sa isplatama vojnih penzija u Crnoj Gori
Penzije su u Crnoj Gori ispla}ene zakqu~no sa oktobrom
2005, uz pomo} sredstava iz Fonda za reformu sistema odbrane.
Ula`emo napore da se penzije za novembar i u Crnoj
Gori isplate zajedno sa penzijama u Srbiji, a decembarsku penziju
isplati}e Republika Crna Gora iz sredstava koja se obezbede
iz doprinosa od januarske plate pripadnika VSCG. Za daqe
finansirawe penzija u Crnoj Gori predvi|ena su sredstva
u buxetu Crne Gore, i od januara }e i}i redovna isplata.
Zbog razlike izme|u stvarnog i obra~unskog kursa evra pripadnici
VSCG i vojni penzioneri sa teritorije Republike
Crne Gore iz meseca u mesec dobijali su mawa primawa.
Ima li na~ina da se ta nepravda otkloni
Preduzeli smo mere da se ve} od naredne isplate ta nepravda
otkloni. Januarske plate i penzije pripadnika ispla-
}iva}e se po kursu od 86 dinara za evro, i ubudu}e }e se kurs
redovno korigovati kako bi pripadnici VSCG i vojni penzioneri
u Crnoj Gori uvek dobijali isti iznos primawa. Do sada
nije bilo tako, pa su plate prakti~no svakog narednog meseca
bile mawe za pet do osam evra, a penzije za ~etiri do pet evra.
Na ionako nizak `ivotni standard pripadnika Vojske negativno
uti~e i neredovna isplata naknada za slu`bena
putovawa, dnevnica, putnih i drugih tro{kova.
Isplata takozvanih li~nih rashoda kasni od dva do tri
meseca i svakako da negativno uti~e na standard pripadnika
Vojske. Zbog moralno-psiholo{kog efekta isplata tih naknada
spada u vrh prioriteta i zavisi samo od priliva finansijskih
sredstava za tu namenu. Nastojimo da taj problem re{imo u
potpunosti u narednih nekoliko meseci.
Pro{le i pretpro{le godine podneto je vi{e od 30.000
zahteva za isplatu razlike plate u skladu sa Zakonom o
Vojsci. Pokrenute su i brojne tu`be za ostvarivawe tog
prava. Da li je mogu}e re{iti taj problem
Mogu}e ga je re{iti ukoliko bi se koli~ina odobrenih buxetskih
sredstava za plate uskladila sa tom zakonskom odredbom,
a prema jo{ va`e}em Zakonu prose~an iznos plate za
profesionalne pripadnike Vojske trebalo bi da bude u visini
tri prose~ne neto zarade u privredi republike. S obzirom da
ne postoje dovoqna sredstva za isplatu tih plata, nismo u mogu}nosti
to da ispo{tujemo, a do{li bi i u sukob
sa Zakonom o buxetu Republike Srbije i Zakonom
o buxetskom sistemu.
Veoma slo`en zadatak na kom su anga`ovani
stru~waci Uprave jeste definisawe budu}eg statusa
vojnodohodovnih ustanova i re{avawe problema
vi{ka zaposlenih u tom segmentu sistema
odbrane.
Proces transformacije vojnodohodovnih ustanova prakti~no
je zapo~eo. Formirali smo stru~ne timove za taj kompleksan
zadatak, uradili elaborat i pokrenuli inicijativu za
dono{ewe odluke Vlade Srbije. Intezivno sara|ujemo sa Ministarstvom
finansija, Ministarstvom za privredu i privatizaciju,
Ministarstvom za rad i zapo{qavawe i Direkcijom za
imovinu Srbije.
U sistemu odbrane
Najmawe {to mo`emo da o~ekujemo jeste da u
toku ove godine plate bude uskla|ena sa inflacijom
i da se, mo`da, blago pove}aju.
Znatnije pove}awe plata mo`e se o~ekivati
tek u 2007. godini.
imamo ukupno 13
vojnodohodovnih
ustanova i ~etiri
remontna zavoda.
Od toga se tri ustanove
i jedan remontni
zavod na teritoriji
Crne Gore privatizuju
po programu za privatizaciju te republike. U tom segmentu
ukupno je zaposleno 5.500 qudi, od toga je 1.825 vi{ak i
za wih }e se obezbediti otpremnine.
Imovina kojom raspola`u vojnodohodovne ustanove procewena
je na oko 24,5 milijardi dinara, a zalihe su 1,8 milijardi.
Po{to je re~ o zna~ajnoj imovini i dobrim proizvodnim
kapacitetima, smatramo da sa boqom organizacijom, boqim
menaxmentom i ve}om kontrolom ti potencijali mogu znatno da
doprinesu sistemu odbrane i da nam umawe sve rashode koje
bismo imali za proizvodwu i nabavku naoru`awa i vojne opreme.
Te ustanove bi i daqe trebalo da budu povezane sa sistemom
odbrane, a jedan od predloga je da se transformi{u u javna
preduze}a zna~ajna za sistem odbrane.
Me|utim, prema predlogu Agencije za privatizaciju i Direkcije
za imovinu, sva javna preduze}a do kraja godine trebalo
bi da pre|u ili u dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u
ili u akcionarska dru{tva. Gledaju}i te preporuke i tendencije
mo`da je najboqe re{ewe da se odmah prevedu u akcionarska
dru{tva. Imamo intenzivne kontakte sa ostalim subjektima
u tom procesu i u toku narednih dana bi}e definisan kona~an
predlog odluke, koji }e se dostaviti Vladi Srbije.
15

INTERVJU
Kolika su potra`ivawa vojnodohodovnih
ustanova
Ukupno potra`ivawe vojnodohodovnih
ustanova prema Ministarstvu
odbrane i drugim subjektima
iznosi 1,26 milijardi dinara, a
obaveze prema dobavqa~ima, bankama
i za poreze iznose oko 1,8 milijardi.
Razlika od 600 miliona je
gubitak koji mora da se razre{i na
neki na~in. Trenutni polo`aj tih
preduze}a je stvarno neodr`iv, jer ne postoji zakonska regulativa
za wihovo ostajawe u sistemu odbrane, ali ni regulativa
koja bi omogu}ila wihovo samostalno poslovawe na tr-
`i{tu. Ministarstvo odbrane ne mo`e da im uposli sve raspolo`ive
kapacitete, tako da moraju da ih ustupe ili da ih
anga`uju za potrebe drugih subjekata. Me|utim, to ne mogu da
urade zato {to ne mogu da u~estvuju na tenderima. Najkra}e
re~eno, wihov status je veoma te`ak i mora se {to pre na}i
odgovaraju}e re{ewe.
Predajom imovine dohodovnih ustanova Direkciji za
imovinu Republike Srbije, ta institucija automatski preuzima
na sebe obavezu wihove registracije, restrukturisawa,
sistematizacije. Zavodi i vojnodohodovne institucije se
istovremeno organizaciono, tehni~ki i kadrovski pripremaju
za sistematizaciju, jer bez sistematizacije ne mogu da
Januarske plate i penzije u Crnoj Gori ispla}iva}e
se po kursu od 86 dinara za evro
i ubudu}e }e se kurs redovno korigovati kako
bi pripadnici VSCG i vojni penzioneri u
toj republici uvek dobijali isti iznos. Do
sada nije bilo tako, pa su plate prakti~no
svakog narednog meseca bile mawe za pet do
osam evra, a penzije za ~etiri do pet evra.
se obezbede otpremnine, novi menaxment
i organizacija za budu}e
poslovawe.
Preduzeli smo dosta aktivnosti
i o~ekujemo da se taj proces
znatno ubrza, jer Direkcija za
imovinu nije imala tako pripremqen
teren za ostala preduze}a
koja treba da se privatizuju.
Kako }e se obezbediti otpremnine
za 1.825 prekobrojnih
To }emo re{iti sa Vladom Srbije, Ministarstvom finansija
i Ministarstvom za rad i zapo{qavawe. Kada se vojnodohodovne
ustanove registruju kao preduze}a, ulaze u program
restrukturisawa, obezbe|ewa otpremnina, otpisa dugova,
prodaje dela imovine i dokapitalizaciju.
Nezaobilazno pitawe za sam kraj intervjua jeste: da li
se kona~no stalo na kraj aferama u materijalno-finansijskom
sektoru Ministarstva odbrane, koje su u mnogome
naru{avale ugled Vojske u javnosti
Iskreno se nadam da jesmo. Mogla bi mo`da neka od ranije
da ispliva, a mislim da nova ne mo`e da se stvori.
Slavoqub M. MARKOVI]
Snimio Goran STANKOVI]
16
1. februar 2006.

OSVRT
ZAKOPANO VOJNI^KO BLAGO
Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]
OKREPQEWE SIROMA[NOG
U bliskoj perspektivi
profesionalizam je objektivno
najjeftiniji. Finansirawe vojske
u toj varijanti bi}e odnos relativno
stabilne dr`ave prema jednoj
profesiji, koja se u vrednosnom
smislu ne}e temeqiti samo na
”~asti, dostojanstvu i ponosu“,
ve} pre svega na dobro pla}enom
zanatu, koji ne}e imati monopol
na ideolo{ku patetiku.
RASIPNIKA
Iskreno se nadam da mi po{tovani ~italac ne}e zameriti {to
pi{em u prvom licu. To ina~e nerado ~inim, nezavisno od autorskih
trendova u modernom novinarstvu.
Ali, ipak...
Sredinom ’92. godine pro{loga veka, moja plata je bila zastra{uju}e
velika. Nekoliko stotina milijardi onda{wih dinara,
u stagflaciji koja zamalo nije postala {ampion svih vremena, sam
vrh istorije {tampawa bezvrednog novca. Za te pare, oko deset sati
pre podne moglo je da se kupi pet onda{wih DM. Ali, samo koji
sat kasnije, mese~na zarada jednog pukovnika nije mogla da se trampi
na ulici ni za 50 pfeniga.
Pa, od ~ega smo onda `iveli Ne mogu da se setim, zaista.
Ipak nismo bili gladni. Pisali smo ~ekove, koji nikada nisu ni
kwi`eni. Na wima je bilo mesto za beskona~no mnogo nula, koje i
sa devetkom na ~elu nisu zna~ile ni{ta.
Te davne ’92. JNA se smawila na Vojsku Jugoslavije. Drugovi
oficiri i podoficiri koji nisu mogli da saberu pare da plate tur-
{iju, ga}e i kiriju – postali su gospoda. Sve je propadalo uz mnogo
romanti~arskog o~aja. Tada{wa civilna vlast tra`ila je od vojske
da obe}a nepobedivost, i to bez para.
Samo dve godine kasnije, kod ^ente je odr`ana ve`ba RV i
PVO, koju su posmatrali kolektivna Vrhovna komanda, General-
{tab i novinari. Jedan ~lan VSO uverqivo je objasnio javnosti
da nama sankcije ne mogu ni{ta. [to oni vi{e prite`u – mi smo
sve boqi. [to mawe novca, to ve}a borbena gotovost. Kad ne bude
ni~ega, bi}emo nerawivi.
To je, naravno, bila strategija propadawa, jedna ideolo{ka
podvala sopstvenoj vojsci. Da se kroz najgora vremena pro|e samo
rawenim srcem, i da vojska na svojim ple}ima iznese sve mahnite
opite, pa {ta od we ostane.
Ni{ta nije te`e nego danas napraviti bilanse {ta je ostalo.
Vi{e hiqada besku}nika. Avioni koji od ^ente naovamo lete sve re-
|e. Nedostatak dobrih ideja {ta kona~no u~initi od srpsko-crnogorske
oru`ane sile. Nejasna definicija ”titulara“: dakle, ~ija je
imovina koju koristi Vojska. I ~iji sve fondovi za reforme mogu da
je rasprodaju. Siroma{tvo koje se odavno vi{e ne mo`e sakriti.
Za moj mati~ni list ”Politiku“ razgovarao sam nedavno sa
ministrom odbrane Zoranom Stankovi}em i na~elnikom General-
{taba generalom Qubi{om Joki}em. Moj javni odnos prema vojnopoliti~koj
eliti u principu nosi negativan predznak, ali wih dvojica
su sasvim dobra i skladna kombinacija. Stankovi} je odlu~an da
ra{~isti afere i vrati ugled koji je proteklih godina izgubqen. I
general Joki} se sla`e s tim, uz ta~no zapa`awe da ugled u javnosti
nikada nije gubila vojska kao institucija, nego qudi koji su svim silama
`eleli da se poistovete s wom. Dakle, isti oni koji su izgubili
svoj i tu|i ugled, a onda i polo`aje.
Sada, kona~no, u rukovo|ewu Vojskom prevladavaju razum i
stalo`enost. Pro{lo je vreme plasti~nih heroja i pobednika nad
sopstvenim jedinicama. Na ~elnim mestima su qudi kojima je dobro
poznato da male zemqe i wihove vojske mogu da pobe|uju samo ako
ne ratuju. To je novo, razumno rodoqubqe, koje se mora oslawati na
sigurne simbole stabilne dr`ave i mudru politiku. Do simbioze
racionalne snage i mudre politike moramo jo{ da ~ekamo. Ali, mora
se po~eti odmah.
Na po~etku ovog teksta be{e re~i o inflaciji koja juri najlu-
|im kowskim galopom. Danas nam to vreme izgleda kao daleki ko-
{mar, iz koga smo iza{li traumirani, raweni i o{te}eni, ali
spremni na oporavak. Skoro da smo sigurni kako je najgori deo srpske
vojni~ke istorije za nama. Ali ipak smo veoma siroma{na dr-
`ava. Odakle onda namaknuti objektivno velike novce za dr`avnu
silu, koja }e biti dugoro~ni simbol stabilnosti
Klasi~no buxetsko finansirawe mo`da pripada pro{losti. U
wemu se armija pojavquje kao parazit koji stalno i{~ekuje rebalanse,
a stalno slu{a depresivne vesti o jakoj promaji iz dr`avne
kase. Ni najbogatije zemqe (Nema~ka, na primer) ne dobijaju lavovska
sredstva iz buxeta, nego iz beskona~nog toka kreativnog finansirawa,
to jest produktivnih ulagawa. To je re{ewe koje je rezultat
strategijskog dr`avnog zahvata. Proces koji je za mnoge mozgove u
nas, optere}ene ve~nom regrutskom ideologijom, prava jeres: to je
jasna ideja o profesionalnoj vojsci.
Sklon sam da tvrdim da za takav projekt ima para. Ima para i
za socijalni program za one delove vojske koji bi morali da naprave
profesionalne zaokrete. I za one veterane koji bi oti{li u ne-
{to raniju penziju. Ovo {to sada imamo jeste najskupqe, a pru`a
najmawe.
U bliskoj perspektivi profesionalizam je objektivno najjeftiniji.
Finansirawe vojske u toj varijanti bi}e odnos relativno
stabilne dr`ave prema jednoj profesiji, koja se u vrednosnom smislu
ne}e temeqiti samo na ”~asti, dostojanstvu i ponosu“, ve} pre
svega na dobro pla}enom zanatu, koji ne}e imati monopol na ideolo{ku
patetiku.
Dr`avna zajednica i dr`ave ~lanice mora}e kona~no da odlu-
~e: `ele li vojsku u obliku tromog i ruiniranog xina, koji }e vapiti
za finansirawem sopstvenog raspadawa. Ili koncepcijski sa`etu,
profesionalnu silu, moderno i dinami~no kreiranu i isto tako
finansiranu. Naoru`anu lakim sistemima, spremnu za ono {to nas
mo`e sna}i: pobunu na jugu Srbije, jake teroristi~ke ili mafija-
{ke udare.
Dr`ava bi mo`da i zapo~ela ne{to novo, ali navodno je kasa
prazna. I tako se vrtimo u zatvorenom krugu: para nema, i to {to
ih nema podrazumeva sve ve}e rasipni{tvo. Pare su ipak tu, kako
re~e onaj skr`avi Piro}anac sinu, ve~itom studentu. Pare su tu, no
zaludni sin, od silnih obaveza, nije stigao ni da otvori kwigu.
Autor je komentator lista “Politika”
17

AKTUELNO
VOJNA SARADWA
SA FRANCUSKOM
Tro~lana delegacija Republike Francuske,
na ~elu sa general-potpukovnikom
Patrikom de Rusijeom, boravila je 24. i
25. januara u dvodnevnoj zvani~noj poseti
na{oj zemqi. Tom prilikom usagla{en je
Plan bilateralne vojne saradwe za 2006.
godinu izme|u dve zemqe, koji su 25. januara
potpisali pomo}nik ministra odbrane
SCG za politiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Markovi}
i francuski general Patrik
de Rusije.
Plan predvi|a dve te`i{ne aktivnosti
u ovoj godini - unapre|ewe vojnog
{kolstva i razvijawe politi~ko-vojnog dijaloga
izme|u dr`ava potpisnica. Planira
se i anga`ovawe francuskog stru~waka za
kadrove koji bi odre|eno vreme pru`ao
usluge Sektoru za qudske resurse Ministarstva
obrane SCG.
NA[I OFICIRI
U LIBERIJI
Major Bojan Nedeqkovi} i kapetan
Dragan Stojanovi} iz 119. helikopterskog
puka, otputovali su 7. januara u Liberiju,
gde }e se pridru`iti ~etvorici pripadnika
VSCG koji veoma uspe{no izvr{avaju
zadatke vojnih posmatra~a u mirovnoj misiji
Ujediwenih nacija u Liberiji (UN-
MIL). Pre odlaska, obojica su uspe{no
zavr{ili kurseve za vojne posmatra~e i
dodatnu pripremu u Centru za mirovne
operacije General{taba VSCG. U Liberiji
}e ostati godinu dana.
Pripadnici VSCG u ovoj mirovnoj
misiji Ujediwenih nacija (UN) u~estvuju od
decembra 2003. Do sada je ukupno 14 oficira
VSCG anga`ovano na zadacima vojnih
posmatra~a u Liberiji, po {estorica
u jednom mandatu.
Pored pripadnika VSCG, u misiji
UNMIL nalaze se i sedam pripadnika
MUP-a Srbije i jedan pripadnik MUP-a
Crne Gore.
U misiji u Liberiji ukupno je anga`ovano
14.656 pripadnika mirovnih snaga,
193 vojna posmatra~a, 1.008 civilnih policajaca,
558 civilnih slu`benika UN i
433 dobrovoqca UN, koji uspe{no sprovode
mandat misije. Do sada je izvr{ena
implementacija Sporazuma o prekidu vatre,
razoru`awe i demobilizacija paravojnih
formacija, zapo~eta je reforma
sistema bezbednosti, organizovani su i
odr`ani predsedni~ki izbori, humanitarna
pomo} se distribuira sigurno i
bezbedno.
18
U Ministarstvu spoqnih
poslova SCG
POTPISAN
SPORAZUM
O TRANZITU
TRUPA EUFOR
Ministar spoqnih
poslova SCG Vuk Dra{kovi}
i komandant snaga Eufora
u Bosni i Hercegovini
italijanski general \anmarko
Kjarini potpisali su
23. januara Sporazum
o uslovima za tranzit trupa
evropske unije iz Bosne i
Hercegovine preko teritorije
Srbije i Crne Gore.
Sporazum je potpisan prvenstveno radi
omogu}avawa eventualnog brzog oja~avawa
snaga Kfora na Kosovu i Metohiji, ukoliko
se za to uka`e potreba. Potpisivawem sporazuma
na{a zemqa potvr|uje svoju voqu da
sa oru`anim snagama Evropske Unije gradi
partnerske i prijateqske odnose. Jedina
prepreka da i na{e oru`ane snage postanu
deo Eufora i deo evropskih vojnih saveza
uop{te, prema re~ima ministra Dra{kovi-
}a, jeste slawe pred me|unarodni sud u Hagu
svih koji su optu`eni za ratne zlo~ine.
[ef diplomatije SCG je rekao da je
Sporazum stupio na snagu danom potpisivawa,
”ali svaka strana ga u svakom trenutku
pismenim putem mo`e raskinuti uz odre|enu
prethodnu najavu predvi|enu Sporazumom“.
Pre potpisivawa sporazuma ministar
odbrane SCG Zoran Stankovi} razgovarao
je sa komandantom snaga Eufor u BiH gene-
STUDIJA CENTRA ZA DEMOKRATSKU
KONTROLU ORU@ANIH SNAGA IZ @ENEVE
Smawewe broja pripadnika Vojske SCG na oko 20.000 omogu}ilo bi ve}a ulagawa u
modernizaciju vojske i bio bi primeren ekonomskoj razvijenosti SCG, oceweno je u studiji
”Demobilizacija i prekvalifikacija za budu}nost“, koju je nedavno izdao Centar za demokratsku
kontrolu oru`anih snaga iz @eneve.
- Smawewe broja pripadnika oru`anih snaga moglo bi da pomogne u postizawu razumnijeg
sastava VSCG, na primer u pogledu starosne strukture i ~inova - rekao je na
promociji studije u beogradskom diplomatskom klubu wen autor Tobijas Pic iz Me|unarodnog
centra za konverziju u Bonu.
Oceniv{i da je kqu~na novina u Srbiji posle petooktobarskih promena 2000. opredeqewe
za ~lanstvo u Nato, Pic je napomenuo da ~este promene u vrhu sistema odbrane
”nisu imale veliki uticaj na tok reformi i opredeqewe za Nato“. On je ukazao na podatke
iz 2004. o tome da je prose~na starost oficira u Vojsci SCG 40 godina, {to je, prema
wegovim re~ima, veliki starosni prosek.
Do 2005. prekvalifikovana su 434 oficira u okviru programa Ministarstva odbrane
Prisma, a Nato je uspostavio fond od {est miliona evra za zbriwavawe vi{ka
vojnog kadra u SCG. Nema~ki stru~wak je izrazio `aqewe {to je novi, peti kurs za prekvalifikaciju
oficira otkazan zbog slabog odziva, i ukazao da bi trebalo razmisliti o
mogu}nosti da ona postane obavezna.
Ambasador [vajcarske u SCG Vilhelm Mejer je ocenio da ”prekobrojne oru`ane
snage mogu da dovedu do nestabilnosti u dru{tvu i nesigurnosti u upravqawu vojskom“.
R. F.
1. februar 2006.

Re{avawe stambenih problema u novosadskom garnizonu
RAZMENOM IMOVINE DO STANOVA
Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi} i na~elnik G[ VSCG
general-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, boravili
su 26. januara u Novom Sadu i sa predstavnicima pokrajinske
i gradske vlasti razgovarali o ubrzawu razmene imovine
radi re{avawa stambenih pitawa pripadnika Vojske
U Komandi Novosadskog korpusa, o zadacima, radu i problemima u funkcionisawu
tog operativnog sastava Vojske SCG goste je informisao general
-major Stanimir Matijevi}, komandant Korpusa. Zatim su pripadnici vojne
policije, jedinice za specijalna dejstva i 240. srp PVO na ve`bali{tu Kasarne
„Jugovi}evo“ demonstrirali svoju vrhunsku obu~enost.
Ministar Stankovi} i general Joki} su sa ~elnicima pokrajinske i gradske
vlasti - Bojanom Pajti}em, predsednikom Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, i Majom
Gojkovi}, gradona~elnicom Novog Sada, razgovarali o zajedni~kom re{avawu
prvenstveno statusnih problema pripadnika Vojske u Novosadskom korpusu.
Tokom razgovora vo|enih u Izvr{nom ve}u dogovoreno je da se, radi sagledavawa
razmene vojnih nepokretnosti, formira radna grupa koju bi ~inili
predstavnici Ministarstva odbrane i Izvr{nog ve}a.
U razgovorima vo|enim u Gradskoj ku}i razgovaralo se o konkretnim merama
koje se mogu preduzeti kako bi se pokrenulo re{avawe te{kih stambenih
prilika profesionalnih i penzionisanih pripadnika novosadskog garnizona
i izgradwe vojne baze ”Majurska ada“. Tom prilikom istaknuto je da je
ral-majorom \anmarkom Kjarinijem o bezbednosnoj
situaciji u regionu i na Kosovu i Metohiji, kao i snagama
Eufor u BiH.
Potpisivawu sporazuma prisustvovali su i na-
~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a
Joki}, pomo}nik ministra za politiku odbrane
Sne`ana Samarxi}-Markovi}, kao i predstavnici
Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu koji su u~estvovali
u usagla{avawu Tehni~kog aran`mana izme|u SCG
i Eufora.
A. ANTI]
FOND ZA REFORMU
SISTEMA ODBRANE SCG
DOBIO NOVOG
DIREKTORA
Obren Joksimovi}, funkcioner Demokratske
stranke Srbije i nekada{wi ministar zdravqa,
preuzeo je du`nost direktora Fonda za reformu
sistema odbrane SCG. Odluka o razre{ewu nekada{weg
direktora Vladana @ivulovi}a sa tog mesta
i imenovawu Joksimovi}a doneta je 17. januara
na sednici Saveta ministara.
Obren Joksimovi} je ~lan Glavnog odbora
DSS i poslanik te partije u Skup{tini SCG. Bio je
ministar zdravqa u vladi Zorana \in|i}a.
Fond za reformu sistema odbrane osnovan je
jula 2004, a na inicijativu Vrhovnog saveta odbrane.
Wegov ciq je da obezbedi sredstva za podsticawe
i podr{ku reformi sistema odbrane i dodatna
sredstva za funkcionisawe sistema odbrane.
Vladan @ivulovi} je na ~elu Fonda bio od
wegovog osnivawa, a predsednik je nevladine organizacije
Atlantski savet SCG.
REORGANIZACIJA
NOVOSADSKOG
KORPUSA
Ministar odbrane Zoran
Stankovi} demantovao je tvrdwe
da se razmi{qa o ukidawu
Novosadskog korpusa VSCG i
istakao da se planira wegova
reforma, kao i reforma svih
drugih formacijskih struktura
Vojske na prostoru cele zemqe.
Na~elnik General{taba
VSCG general-potpukovnik Qubi{a
Joki} rekao je da je pripremqen
originalan predlog
za re{avawe statusa Novosadskog
korpusa, vode}i ra~una o
mogu}nostima i potrebama Vojske
u Vojvodini.
Novi Sad veoma zainteresovan za razmenu
nepokretnosti sa Ministarstvom
odbrane na nekim po`eqnim lokacijama,
kao {to su Klub VSCG i zemqi{te u
Sremskoj Kamenici. Sa razmenom se mora
i}i postepeno, jer procewena vrednost
vojnih objekata uveliko prevazilazi
trenutne mogu}nosti Grada, pa bi u
razmenu trebalo uvrstiti i potencijalne
investitore.
Direktor Zavoda za izgradwu
grada Igor Mirovi} izneo je planove
nastavka izgradwe dve lamele u novosadskom
nasequ ”Jugovi}evo“, a zavr{etak
wihove izgradwe mo`e se o~ekivati
u ovoj godini.
Tokom boravka u Novom Sadu ministar
Zoran Stankovi} i general-potpukovnik
Qubi{a Joki} obi{li su stambene
objekte u nasequ ”Jugovi}evo“, zapo~ete
pre desetak godina, i Vojnomedicinski
centar u Petrovaradinu.
B. M. POPADI]
19

TEMA
OBUKA
U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE
PRILAGO\A
MODERNIM STAND
Obuku treba uskladiti sa doktrinarnim dokumentima
i standardima u evroatlantskim integracijama,
uva`avaju}i sopstvene tradicije i iskustva, ali i savremene
tendencije u razvoju vojne delatnosti. To je zacrtani ciq do ~ijeg
ostvarewa mo`emo do}i samo uz ve}i stepen profesionalizacije
Vojske, prevazila`ewe problema finansirawa i osavremewavawe
materijalne baze obuke.
20
1. februar 2006.

REORGANIZACIJA SISTEMA OSPOSOBQAVAWA
U ovoj godini predstoji temeqita reorganizacija sistema
osposobqavawa. Po nacrtu Strategijskog pregleda odbrane predvi|eno
je da obuka u narednom periodu funkcioni{e druga~ije nego
do sada. Trenutno imamo kombinovan sistem osposobqavawa koji
se sprovodi u centrima za obuku, mati~nim jedinicama i sastavima
za posrednu popunu. To je prili~no razu|en sistem koji je, na`alost,
i prili~no neekonomi~an.
Nova re{ewa usmerena su na formirawe teritorijalnih centara
za obuku u kojima bi se, po jedinstvenom Planu i programu,
obu~avali svi regruti koji do|u na odslu`ewe vojnog roka i u kojima
bi vojnik nau~io kako da pre`ivi na boji{tu, upotrebqava sredstva
li~ne za{tite i li~no naoru`awe. Nakon toga, vojnici se upu-
}uju na realizaciju stru~no-specijalisti~ke obuke u vidovske centre
za obuku i tamo se osposobqavaju za pojedine vojnoevidencione
specijalnosti.
Poznata je i {ema lokacija centara za obuku. Tako }e se Centar
za obuku KoV nalaziti u Po`arevcu, Centar za obuku VS i PVO
u Batajnici, Centar za obuku Mornarice u Kumboru, Centar za
obuku i usavr{avawe kadra logistike u Kru{evcu i Centar za obuku
kadra veze u Gorwem Milanovcu. Regionalni centri za obuku bi-
}e formirani u Zrewaninu, Zaje~aru, Vaqevu, Kragujevcu, Jakovu,
[apcu, Kru{evcu, Danilovgradu, Ra{ki i Leskovcu.
VAWE
ARDIMA
Borbena obuka bila je do nedavno jedna od naj~e{}e kori{}enih
sintagmi u vojnoj terminologiji. Govorili smo da je to na{e „tajno
oru`je” kojim se mo`emo i ja~ima suprotstaviti, tako da je s
vremenom stvoren i kult vrhunske osposobqenosti srpskocrnogorskog
vojnika. Te{ko je bilo zamisliti bilo kakvu analizu,
obra}awe ~elnih qudi Vojske ili razgovor sa komandantima jedinica
a da borbena obuka ne bude u centru pa`we. U me|uvremenu,
u prvi plan izbile su reforme, integracije, mirovne misije i drugi
oblici vojnog anga`ovawa, a proces osposobqavawa se sve re|e pomiwe.
[ta se de{ava u toj oblasti vojni~kog `ivota, koji su problemi,
kako se obuka izvodila u pro{loj godini i kako }e osposobqavawe
komandi, jedinica, stare{ina i vojnika izgledati sutra, pitali
smo qude koji se time bave u General{tabu, komandama Kopnenih i
Operativnih snaga, nastavnim centrima i jedinicama VSCG.
OSNOVNA DELATNOST
Da podsetimo, pre godinu dana u General{tabu je formirana
Uprava za obuku koja se odmah suo~ila sa te{kim zadacima da o~uva
kontinuitet obuke, zadr`i stepen osposobqenosti vojske na potrebnom
nivou, prilagodi sistem obuke du`ini trajawa vojnog roka
od {est meseci i krene sa obu~avawem u skladu sa definisanim
misijama i zadacima vojske.
– Privid je da je obuka izgubila na zna~aju – tvrdi doskora-
{wi na~elnik te uprave general-major Miloje Mileti} – jer priprema
qudstva za izvr{avawe namenskih zadataka ostaje i daqe
osnovna delatnost vojske u miru. O~uvali smo sistem osposobqavawa
na nivou iz ranijih godina, a u pojedinim segmentima smo ga i
unapredili – nagla{ava on.
U prilog toj oceni general Mileti} navodi da se u Vojsci Srbije
i Crne Gore svakog dana izvede od 15 do 20 ga|awa, jedna do
dve ve`be sa minsko-eksplozivnim sredstvima i ve}i broj takti~kih
ve`bi. Prema re~ima na~elnika Odseka za obuku u Kopnenim
snagama pukovnika Jordana Deni}a, samo u tom sastavu pro{le godine
vi{e od 60.000 izvr{ilaca izvelo je 2.500 ga|awa iz pe{adijskog
naoru`awa, 500 ga|awa iz naoru`awa ostalih rodova,
350 takti~kih ve`bi na nivou odeqewa, voda i ~ete i 150 pokaznih
i metodsko-pokaznih ve`bi.
Sli~ni rezultati ostvareni su i u Operativnim snagama gde
su, prema re~ima na~elnika Odeqewa za mobilizaciju i obuku
pukovnika Du{ana Stojanovi}a, izveli 2.861 ga|awe i 242 ve`be
svih nivoa. Broj realizovanih aktivnosti u obuci predstavqa podvig,
a ulo`eni trud na prevazila`ewu problema u radu numeri~ki
se ne mo`e izraziti.
Ipak, najzna~ajnije dostignu}e u procesu osposobqavawa
predstavqa ~iwenica da se na brojnim aktivnostima u obuci nije
dogodio nijedan vanredni doga|aj.
Rezultati vredni pa`we ostvareni su i na planu pribli`avawa
standardima Natoa i usagla{avawa plana i programa obu~avawa
sa misijama i zadacima Vojske Srbije i Crne Gore.
– Sve dok imamo stru~ne i osposobqene oficire i podoficire
odane pozivu ima}emo i dobru vojsku. Zbog toga najvi{e pa`we
poklawamo obuci stare{ina za osnovne misije i zadatke vojske i
mogu}e izazove, rizike i pretwe po bezbednost Srbije i Crne Gore.
U pro{loj godini na{a osnovna tema u obuci bila je protivteroristi~ka
borba i anga`ovawe vojske u takvim situacijama, dok
}e u narednoj kqu~na biti pomo} ~lanicama dr`avne zajednice u
slu~aju prirodnih katastrofa i elementarnih nesre}a {irih razmera
– ka`e general Mileti}.
21

ME\UNARODNA VOJNA SARADWA
Krupan napredak u osposobqavawu pripadnika Vojske Srbije
i Crne Gore ostvaren je i brojnim aktivnostima na planu me|unarodne
vojne saradwe. Zajedni~ke ve`be sa pripadnicima oru`anih
snaga Italije i Bugarske omogu}ile su da na{i vojnici i stare{ine
ovladaju standardima i procedurama rada u multinacionalnom
okru`ewu i da se osposobe za u~e{}e u mirovnim misijama.
Pored toga, predstavnici VSCG u~estvovali su u radu {tabova
i pratili ve`be vojski evropskih zemaqa, oficiri i studenti
Vojne akademije {koluju se u stranim zemqama, a preduzima se i
veliki broj drugih aktivnosti vezanih za u~e{}e u izgradwi i o~uvawu
mira u svetu.
U Centru za mirovne operacije odr`ano je vi{e kurseva na
kojima je obuku pro{lo 340 qudi, dok je 70 stare{ina osposobqeno
za u~e{}e u mirovnim misijama na kursevima u inostranstvu.
– U ovom trenutku imamo potpuno spremne vojnike i stare{ine
pe{adijske i in`iwerijske ~ete, voda vojne policije i sanitetskog
odeqewa koji mogu da se, posle odluke nadle`nih dr`avnih
organa, anga`uju u mirovnim misijama bilo gde u svetu – podse}a
general Mileti}.
Prema wegovim re~ima, novine u procesu osposobqavawa
usmerene su uglavnom na prilago|avawe standardima evroatlantskih
bezbednosnih integracija. Naravno, prioritet je dat osposo-
bqavawu stare{ina i komandi i u tom delu su organizacioni i
prakti~ni oblici obuke, poput grupnih zanimawa, trena`a i {tabnih
ratnih ve`bi, planirani i izvedeni po standardima Natoa.
– Te{ko je re}i da smo ve} sada potpuno prihvatili standarde
Severnoatlantskog saveza – ka`e general Mileti} – ali je sigurno
da smo ostvarili znatan napredak u tom pravcu. Stekli smo dragocena
iskustva na osnovu kojih je i doneta odluka da se u ovoj godini
izradi doma}e Pravilo za rad komandi i {tabova po procedurama
Natoa.
Po mi{qewu komandanta Operativnih snaga general-majora
Dragana Kolunxije, mora}e jo{ dosta toga da se uradi kako bi sistem
obuke u na{oj vojsci postao kompatibilan standardima stranih
armije {to je i preduslov za zajedni~ke aktivnosti. Te`wa da se na-
{a zemqa integri{e u sisteme kolektivne bezbednosti inicira nove
zahteve u osposobqavawu kadra za izvr{avawe zadataka u okviru
tog sistema, {to podrazumeva obuku dela kadra u inostranstvu, primenu
sredstava informati~ke podr{ke i izu~avawe stranih jezika.
Na primer, pro{le godine u Operativnim snagama 86 polaznika zavr{ilo
je kurs engleskog jezika ali to je i daqe nedovoqno.
KOMPROMIS IZ NU@DE
Sistem obuka u Vojsci Srbije i Crne Gore bio je na velikom
ispitu kada je doneta odluka o skra}ewu vojnog roka sa devet na
{est meseci. To nije iznenadilo organe za obuku, ali su problemi
nastali jer skra}ewe vojnog roka nije pratila i postepena profesionalizacija
vojske. Iskustva iz drugih armija govore da su
zemqe koje su vojni rok skratile na {est meseci, odmah posle toga
Sleva:
pukovnik Jordan Deni},
na~elnik Odseka za obuku
u Kopnenim snagama
pukovnik Du{an Stojanovi},
na~elnik Odeqewa
za mobilizaciju i obuku u
komandi Operativnih snaga
pukovnik Vinko Markovski,
komandant 565.
nastavnog centra KoV
22
1. februar 2006.

ubrzano po~ele da profesionalizuju oru`ane snage. Zbog materijalnih
prilika to se kod nas nije dogodilo, a usled skra}ewa vojnog
roka izmewen je i dopuwen Plan i program obuke u Vojsci Srbije
i Crne Gore kojim je vreme trajawa obuke skra}eno sa ~etiri
i po na tri meseca.
Skra}eno vreme obu~avawa izazvalo je reakcije stru~waka
koji se bave obukom, pri ~emu su neki tvrdili da tri meseca nisu
dovoqna da se vojnici osposobe za sve vojnoevidencione specijalnosti
i da postoji dowa granica ispod koje je nemogu}e skra}ivawe
obuke. Dodu{e, u izmenama i dopunama Plana i programa
stoji da obuka traje sve vreme slu`ewa vojnog roka.
– To je fraza iza koje se svi krijemo – ka`e komandant 565.
nastavnog centra KoV u Po`arevcu pukovnik Vinko Markovski. I
general Mileti} se sla`e da je stav o obuci tokom celokupnog
trajawa vojnog roka samo slovo na papiru, ali o~ekuje da se taj
problem re{i organizacijsko-mobilizacijskim promenama u ovoj
godini. Te promene treba da smawe broj takti~kih jedinica i re{i
vi{ak objekata, naoru`awa i opreme. Tako }e se smawiti broj
vojnika anga`ovanih na zadacima izvan obuke.
– Ra~unamo da }e reforme biti dosledno sprovedene. Situacija
u kojoj smo sada je kompromis iz nu`de i cena prelaznog perioda
koju moramo platiti – isti~e general Mileti}.
Hroni~an nedostatak nov~anih sredstava nije ni{ta novo u
obuci Vojske Srbije i Crne Gore i on se reflektuje na nemogu}-
nost nabavke ubojnih, pogonskih i nastavnih sredstava i rezervnih
delova ali i na druge segmente obuke. Manevarske municije,
meta, dimnih ulo`aka, upaqa~a za razne vrste mina i drugih nastavnih
sredstava naknada je bilo u izobiqu, a sada se dele na
ka{i~icu. Niska materijalna baza, amortizovanost i zastarelost
nastavnih materijalnih sredstava, istro{enost resursa, nemogu}nost
izvr{ewa planiranih remonta i nabavke novih sred-
General-major Miloje Mileti}
doskora{wi na~elnik Uprave za obuku G[ VSCG
(NE)BORBENA OBUKA
Navikli smo na termin borbena obuka ali od nedavno u tom terminu
nema vi{e odrednice ”borbena”. U General{tabu VSCG ka`u da
je ta izmena tehni~kog karaktera i da je do we do{lo jer vojska vi{e
ne izvr{ava samo borbene zadatke. Naime, Strategija odbrane dr-
`avne zajednice Srbija i Crna Gora propisala je misije i zadatke
Vojske Srbije i Crne Gore me|u kojima je i daqe najzna~ajniji zadatak
osposobqavawe vojske za odbranu dr`avne zajednice, ali su precizirane
i dve nove misije vojske kao {to su u~e{}e u izgradwi mira u regionu
i svetu i podr{ka dr`avama ~lanicama u slu~aju prirodnih nepogoda,
katastrofa i elementarnih nesre}a ve}ih razmera.
Dakle, Vojska Srbije i Crne Gore ima nove i to neborbene
zadatke, {to zna~i da se za wih mora i osposobqavati. Tako }e, na
primer, u 2006. godi{wa tema za obuku profesionalnih vojnika i
komandi biti: ”Anga`ovawe vojske u otklawawu posledica od elementarnih
nepogoda, hemijskih udesa i drugih akcidentnih situacija
u miru”.
23

TEMA
stava, te nedovoqna popuna gorivom, doveli su do toga da se obuka
vojnika i jedinica pojedinih rodova i slu`bi prekidala, a pilotska
se prakti~no nije ni izvodila. Zbog nedostatka para odustalo
se od izvo|ewa zavr{nih logorovawa i nekih bojnih ga|awa.
Zvu~i tu`no ali je istinito da su raketa{i posledwi put ga-
|ali ciqeve u vazduhu tokom ratne 1999. godine.
Zastarela sredstva su poseban problem. Koristi se dosta
tehnike kojoj su istekli resursi i to stvara velike pote{ko}e.
Kako se ta ~iwenica ogleda u praksi Kod protivavionskih topova
30/2 mm postoji, na primer, tehni~ki zahtev da se posle opaqewa
2.000 metaka promeni cev, {to je u na{oj vojsci ispo{tovano
u zanemarqivo malom broju slu~ajeva. Na sli~an na~in se
preko dozvoqenih granica tro{e i drugi resursi. Dodu{e, ta~no
je i to da postoje ogromne koli~ine borbene i druge tehnike koja
je rezultat nasle|a biv{e JNA a ogla{ena je suvi{nom i neperspektivnom
za vojsku. Naravno da bi bilo suludo ulagati u remont
i odr`avawe takvih sredstava ako ve} planiramo da ih iz-
NASTAVNI CENTRI
Kopnene snage u svom sastavu imaju vi{e nastavnih centara kao
{to su Centar za obuku KoV u Po`arevcu, Centar za obuku voza~a
borbenih vozila u Vr{cu, Centar za usavr{avawe kadrova ABHO u
Kru{evcu, Nastavni centar za obuku izvi|a~ko-diverzantskih jedinica
u Ni{u i jedinice u Zaje~aru i Pirotu gde se osposobqavaju pe-
{adinci i grani~ari. U centrima i jedinicama Kopnenih snaga pro-
{le godine osposobqeno je vi{e od deset hiqada vojnika za potrebe
jedinica i ustanova Vojske Srbije i Crne Gore. U Centru za obuku
Kopnene vojske u Po`arevcu obu~avaju se vojnici 20 razli~itih specijalnosti
(strelci, snajperisti, mitraqesci, poslu`ioci ru~nog raketnog
baca~a, bestrzajnog topa, POLK-a, minobaca~a, baca~a granata
i dr.) za izvr{avawe namenskih zadataka.
– Rad u centru je kao u rudniku – ka`e komandant pukovnik Vinko
Markovski – zato {to godi{we imamo 500 ga|awa dok nam je pauza
izme|u partija vojnika svega nekoliko dana.
U Centru rade mladi qudi (25 potporu~nika i 50 vodnika) koji
iskazuju veliki elan u izvo|ewu obuke ali treba znati da je obuka
zanat koji se u~i i da je neophodno obezbediti vreme za usavr{avawe
izvo|a~a obuke.
OBUKA RATNE ARMIJE
Ve} dugo godina ne izvodi se obuka rezervnog sastava. To je
~iwenica od koje se ne mo`e pobe}i i koju ne mogu osporiti ni
sporadi~na pozivawa vojnih obveznika na jednodnevnu obuku kriti~nih
specijalnosti.
Prakti~no se odustalo od Petogodi{weg plana pozivawa i
obu~avawa rezervnog sastava, {to ukazuje da po mi{qewu nadle-
`nih organa postoje pre~e stvari i da osposobqavawe ratne armije
nije prioritet u procesu reforme sistema osposobqavawa u
Vojsci Srbije i Crne Gore.
– Iskreno se nadam – ka`e general-major Miloje Mileti}
– da ne}emo platiti cenu zbog takvog opredeqewa.
bacimo iz upotrebe. Me|utim, nema ni poboq{awa na nekoj drugoj
strani. Mo`da bi, recimo, bilo mogu}e nabaviti nova sredstva
za obuku poput savremenih simulatora jer, kako re~e na~elnik
Odeqewa za obuku vidova u Upravi za obuku G[ VSCG pukovnik
Branko Deleti}: ”Obuka se kod nas izvodi na sredstvima ratne
tehnike a to je najskupqa vrsta obuke”.
[ta }e se dogoditi sa sistemom obuke u Vojsci Srbije i Crne
Gore kada se vojska profesionalizuje Te{ko je zamisliti da
bi i u tom slu~aju moglo da se potpuno odustane od neke vrste osposobqavawa
gra|ana za odbranu zemqe. O~ekivawa su da }e profesionalizacija
promeniti standard, ugled i polo`aj vojske u dru-
{tvu, te da }e ona (kao u drugim zemqama u svetu) uspeti da privu-
~e veliki broj mladih qudi da u woj rade kao profesionalni vojnici.
Vojska }e, naravno, svoje profesionalce obu~avati ali za
sada jo{ nema jasne dr`avne strategije kako }e se sredwo{kolci,
studenti i drugi gra|ani osposobqavati za vojni~ke du`nosti.
Da li je na pomolu stara i dobro poznata predvojni~ka obuka
i da li }e Vojska Srbije i Crne Gore u~estvovati u toj pri~i To
je, ipak, hipoteti~ko pitawe za ne{to daqu budu}nost. U bliskoj
budu}nosti potrebno je zadatke obuke u Vojsci Srbije i Crne Gore
uskladiti sa doktrinarnim dokumentima i standardima koji va`e
u evroatlantskim integracijama, uva`avaju}i sopstvene tradicije
i iskustva, te savremene tendencije u razvoju vojne delatnosti. To
je zacrtani ciq a do wegovog ostvarewa treba se izboriti u vrlo
slo`enim uslovima. Ipak, ne ka`e na{ narod slu~ajno – na muci
se poznaju junaci.
Zoran MILADINOVI]
24
1. februar 2006.

STANDARD
U NIZU STAMBENIH NEPRILIKA
NA POLA KORAKA
Sa kakvim te{ko}ama se
svakodnevno susre}u
biv{i i sada{wi
pripadnici Vojske koji
sa porodicama ve}
~etrnaest godina stanuju
u Sportsko-rekreacionom
centru Sur~in
DO KORAKA
USportsko-rekreacionom centru Sur~in
stanuje 185 porodica, odnosno oko 800
stanara, izbeglih posle sukoba sa prostora
biv{ih jugoslovenskih republika. Danas
su to mahom penzionisani pripadnici
Vojske. Me|u wima je tri stotine dece i jedan
broj ratnih vojnih invalida. Kako nagla{ava
penzionisani pilot potpukovnik Vlado \uki}, predsednik
Odbora stanara, vojno naseqe Sur~in ima
oko 25 odsto nelegalnih stanovnika.
^itav taj kompleks, ta~nije nekada{we odmarali{te
JNA, udaqen je od Beograda i Zemuna
dvadesetak kilometara, a od sela Sur~in pet.
Do prve saobra}ajnice, na putu Jakovo-Sur~in,
ima ne{to vi{e od tri kilometra.
Naseqe je delom u nadle`nosti Vojnogra-
|evinskog centra Beograd - 162 prizemne ku}e,
zidane ili monta`ne, a deset drvenih i tri zidana
bungalova pripadaju Vojnoj ustanovi Dediwe.
Stambeni objekti kojima raspola`e Vojnogra|evinski
centar progla{eni su za slu`bene
stanove pripadnika Vojske, dok ostali spadaju u
hotelski sme{taj. Upravo je to uzrokovalo nejednak
status stanara Sur~ina, iako `ive u sli~nim
uslovima. Naime, razlikuju se nov~ane nadoknade
koje te dve kategorije stanovnika pla-
}aju i ostvaruju. Vojnoj ustanovi Dediwe snose
se samo tro{kovi sme{taja, a stanari primaju
naknadu za uve}ane tro{kove stanovawa. Tako-
|e, oni se ubrajaju u pripadnike Vojske koji nemaju re{eno stambeno
pitawe. Ostali stanovnici naseqa Sur~in nemaju takve mogu}nosti
- pla}aju stanarinu, komunalne tro{kove, struju, vodu, grejawe,
ne primaju uve}ane tro{kove stanovawa, a, kako tvrde, neuslovni
sme{taj im se ra~una kao slu`beni stan. Da paradoks bude ve}i, jedan
broj stanara je otkupio ranije ste~ene stanove u Bosni i Hercegovini,
dobio stambene kredite ili stan od Vojske po prioritetu, a
ipak stanuje u Sur~inu.
No, sve stanovnike naseqa, kada je re~ o svakodnevnom `ivqewu,
mu~e iste brige. Ote`ano im je zdravstveno zbriwavawe jer se
najbli`i vojnomedicinski centar nalazi na Novom Beogradu. Nemaju
pijacu, a jedina prodavnica u Sur~inu nije dobro snabdevena
osnovnim `ivotnim namirnicama. Grejawe nije redovno, a ku}e nemaju
dimwake. Telefonske veze su ~esto u prekidu. Prostor nije dovoqno
osvetqen. Gradski prevoz vozi na svaki sat, a posledwi je u
21.45 ~asova, tako da je |acima i studentima ote`an povratak iz
{kola i sa fakulteta. U
PROBIJEN ZID ]UTAWA nasequ je veliki broj pasa
lutalica, ima glodara
– Suo~ili smo se sa brojnim te{ko}ama vezanim za
i zmija, leti komaraca, a
zbog ~estog izlivawa kanalizacije
u obli`we jezero
Sur~in vi{e li~i na
smetli{te nego na ure|en
prostor za stanovawe. Uz
sve pomenuto, stanari
struju i vodu, te uli~nu rasvetu
pla}aju po industrijskoj
tarifi.
Na pomenute probleme
nadovezuje se i nere{en
status samog naseqa
- vojni objekat ili
gradsko naseqe, te ~este
izmene vojnih stambenih
pravilnika i wihova neuskla|enost sa republi~kim propisima.
Iako je u jednom periodu odlu~eno da se sme{taj u nasequ Sur-
~in pripadnicima Vojske ne ubraja u kategoriju slu`benog stana, kako
nagla{ava pukovnik u penziji Bo`o Dukari}, re{ewa nikada nisu
doneta. Zato je 90 odsto stanara odbilo da pla}a razli~ite tro-
{kove sme{taja i komunalnih usluga, a ~itav spor se ve} godinama
nalazi pred sudom. Penzionisani pilot pukovnik Nikola Borojevi}
tvrdi da je neophodno izjedna~iti stanare Sur~ina sa ostalim gra-
|anima i zaposlenima u VSCG.
– Jedino ispravno i ~ini mi se po{teno re{ewe je da se najpre
odredi status vojnog naseqa Sur~in, a zatim wegovim stanarima
vrati oduzeto pravo prioriteta za re{avawe stambenog pitawa,
grupno ili pojedina~no, onako kako je to bilo propisano u vreme
kada smo do{li u Beograd - napomiwe potpukovnik u penziji pilot
Marjan Novak.
Vladimir PO^U^
`ivot obi~nog ~oveka u vojnom nasequ Sur~in. ^uli smo
wihove zahteve i zato }emo formirati grupu stru~waka
iz Ministarstva koji }e vaqano sagledati celokupnu situaciju
i predlo`iti re{ewa po kojima }emo nadaqe delovati.
U to se moraju ukqu~iti Skup{tina grada Beograda
ali i ostale op{tinske, te dr`avne strukture. Nije
potrebno vra}ati se daleko u pro{lost jer je to samo gubqewe
vremena, ve} se posvetiti konkretnim problemima
i prevazi}i ih. Prodaja Sportsko-rekreacionog centra
Sur~in je najjednostavniji model, ali ona ne mo`e
obezbediti dovoqan broj stanova. Prioritetno }e biti
re{eni zahtevi ratnih vojnih invalida - rekao je ministar
odbrane SCG Zoran Stankovi}, tokom razgovora sa
predstavnicima stanara.
Snimio Z. PERGE
25

ODBRANA
S T 0 T R I D E S E T G O D I N A
OFICIR I K
V O J N O G E O G R
Od davnina oficir bez
karte ne mo`e. A {to se
vi{e ratovalo, ~e{}e
su se mewale dr`avne
granice i vi{e je bilo
posla za geodete i
kartografe. I danas su im
sudbine sli~ne, s tim
{to }e karte mo`da
i pre`iveti, a vojne
geodete, ko zna. Mo`da im
osvit sto tridesete godine
postojawa donese povoqan
vetar u le|a kako bi
zaplovili u izvesniju
budu}nost.
Kada se ka`e karta, ~itav svet se otvara pred nama i nema onoga ~ije
oko ne zasija dok ispituje wen sadr`aj i kad u mno{tvu pojmova prepozna
re~i koje ispisuju naziv rodnog grada, reke, planine ili dr`ave.
One su divna tvorevina qudskog uma – stru~na i estetska – i istrajni
hroni~ar dru{tveno-istorijskih promena, pa se ne ka`e bez
razloga “weno veli~anstvo karta”.
A u zaglavqu svih tih vrednih dokumenata u{tampano je ime tvorca
ili ustanove koja ih svetu daruje. U na{oj zemqi ve} 130 godina to je ime
Vojnogeografskog instituta. I tokom svi tih leta dramati~nih i prelomnih,
ratnih i poratnih, sirotiwskih i beri}etnih, i vremena kad su padala
carstva i nastajale nove dr`ave, oni su opstajali i pravili karte. I u
najte`im vremenima uvek su bili vojna ustanova ali od izuzetnog dr`avnog
interesa.
Oni imaju “tapiju” nad topografskim i gravimetrijskim premerima,
nad nivelmanskom mre`om (nadmorskih visina), nad slovima i bojom koju
na papir nanose. U wihovoj arhivi pohraweni su crte`i i opisi svih trigometrijskih
ta~aka na{e zemqe i piramida na wima, tu su stotine karata
raznih razmera i namena. U Institutu je pohraweno i ono {to se ne vidi
– iskustvo i znawe preno{eno generacima i na hiqade pre|enih kilometara
po te{ko dostupnim, a wima znanim mestima na{e domovine.
26
1. februar 2006.

A F S K O G I N S T I T U T A
ARTA
SVE SE MEWA, OBAVEZE OSTAJU
Ovih dana kada proslavqaju svoj jubilej ose}awa su im podeqena.
U srcu kriju damare tih slavnih vremena, ali i strepwu
koju nosi java. Svesni su svojih mo}i i jo{ vi{e ograni~ewa.
Danas, zbog neselektivnog linearnog smawewa vojske i lo-
{ih materijalnih uslova, Institutu preti da ostane bez imena
i kadra. A dve magi~ne re~i zbog kojih ova pri~a ne li~i slavqeni~ki
i ima ukus oporosti i razo~arewa jesu pare i kadar.
Zbog wih je i Institut poput nasukanog broda koji se ququ{ka
no{en talasima, a nema plime da ga ponese ka moru. Unazad
devet godina reformisan je tako {to je smawivan po raznim
osnovama, pa je iz wega oti{lo vi{e od polovina zaposlenih.
Sada u neizvesnu budu}nost gleda malo vi{e od 110 qudi.
I u organizacionom smislu VGI je prili~no raspet. U avgustu
pro{le godine pretpot~iwen je Upravi za sistem logistike,
Sektora za materijalne resurse MO, a takti~ki nosilac za geotopografsko
obezbe|ewe i izvr{ni organ geodetske slu`be ostao
je u General{tabu – kao odsek za geodetsku slu`bu u Upravi
za operativne poslove General{taba (G-3). No i to, kako izgleda,
ne}e biti kona~no re{ewe. Promene }e uslediti tokom ove
i naredne godine kada se donesu osnovna dokumenta, pre svega,
Strategijski pregled odbrane. Tada bi VGI trebalo da bude preformiran
i zajedno sa ostalim nau~noistra`iva~kim ustanovama
u Vojsci ukqu~en u jednu organizacionu celinu. Po predlozima
u najnovijim dokumentima i daqe ostaje na buxetu, iako je bilo
opcija da se delimi~no prevede na dohodovni princip.
Nisu im se promenile jedino nadle`nosti i zadaci jer i daqe
treba da prikupqaju podatke o prostoru i a`uriraju postoje-
}e geotopografske materijale. Ne}e se mewati ni korisnici –
pripadnici Vojske i oni izvan sistema odbrane, ali }e ovi prvi,
i daqe karte dobijati besplatno. A kolika je to u{teda vidi se iz
slede}ih podataka. Na{a karta u papirnom obliku staje oko 10
evra, digitalna skenirana je izme|u 1.000 i 1.200 dinara, dok je
vektorska skupqa, a, prema dostupnim podacima, karta za na{u
teritoriju u razmeri 1:50.000, koju radi SAD, ko{ta oko 20 dolara.
Ako se cena i na{e karte pomno`i sa godi{wim potrebama
Vojske od oko 200.000 vidi se koliko je to velika suma.
PRETE]A MINUS FAZA
Mo`da se pitate za{to je toliko dramati~no postavqeno
pitawe kadra. U ovoj profesiji to je lako obja{wivo. Malo ih
se {koluje, a potrebe su velike.
Tokom 2005. usled smawewa Vojske, iz VGI je po raznim
osnovama oti{lo vi{e od 10 odsto civila. I danas postoje
pritisci da se nastavi sa smawewem, ali da su u Institutu to
uradili ostali bi bez kadra. Ovo je posledwa godina u kojoj
mo`e ne{to da se u~ini kako ne bi prestalo da funkcioni{e
geotopografsko obezbe|ewe. Sada imaju tzv. kriti~nu masu qudi
koja ne sme vi{e da se smawuje jer bi to imalo dalekose`ne
posledice. ^ak iako bi kasnije primili nove qude ne bi imao
ko da im prenese iskustvo i znawe – ka`u u toj ustanovi.
Sre}om, sredinom pro{le godine u Institut je do{lo 12
potporu~nika geodeta. To je posledwa {kolovana generacija
oficira koji su zavr{ili Geodetski smer na Vojnoj akademiji.
PRODUKTIVNOST
Dvadesetih godina pro{log veka produktivnost Instituta
bila je tolika da se {tampawem karata u toku samo
jedne godine isplatila celokupna nova zgrada koja je
za wih izgra|ena. U toj zgradi se od 1956. godine nalazi
Vojni muzej.
GEODETSKE PIRAMIDE
Teritorija na{e zemqe pokrivena je sa 140 ravnomerno
raspore|enih trigonometrijskih ta~aka, mre`e prvog
reda, koje se nalaze na prose~nom me|usobnom rastojawu
od oko 30 kilometara. Koordinate ta~aka odre|ene
su milimetarskom precizno{}u i na tim mestima podizane
su piramide da bi moglo da se na wih opa`a. Visine piramida
zavisile su od uslova na terenu, pa ih ima od par
metara do onih vi{ih od 18 metara.
Oni imaju zvawe diplomiranih in`ewera geodezije i ~in potporu~nika.
S obzirom na to {to je VGI znatno u~estvovao u kreirawu
nastavnog plana i programa, da im je jedan broj nastavnika
iz VGI dr`ao nastavu, da su ve`bali uglavnom u Institutu
i radili na wihovim instrumentima, ure|ajima i softverima,
ti potporu~nici su se posle jednomese~nog sta`irawa odmah
ukqu~ili u redovne zadatke. Nedostaje im samo rutina, ali }e
27

POVODI
morati brzo da u~e jer ih ove godine o~ekuju prvi samostalni
odlasci na terene. Uskoro }e preuzeti jo{ jednu obavezu – da
zamene oficire koji }e zbog najavqenih smawewa tako|e morati
da odu iz sistema odbrane.
Naredna generacija geodeta u Vojnoj akademija jo{ nije upisana
iako su u VGI planirali i uputili zahtev da se na {kolovawe
primi petnaestak qudi. To je jedini na~in da se obnovi kadar
i nastavi kontinuitet slu`be stare 130 godina. Drugog izbora
nema, jer jako malo geodetskih in`ewera zavr{ava civilne
fakultete (ispod deset qudi godi{we), a velike su potrebe
za tim stru~wacima u zemqi, budu}i da predstoje opse`ni radovi
za koje je dr`ava dobila kredite i donacije da katastarski i
geodetski uredi teritoriju. Otvoreno je i mnogo privatnih agencija
tako da nezaposlenih geodetskih stru~waka u zemqi nema.
Zbog smawewa zaposlenih prisiqeni su na organizacijske
i formacijske promene jer moraju uva`iti ~iwenicu da ih je sve
mawe, a broj obaveza ostaje znatan. Ovako usitweni i sada
te{ko da rade.
DOPRINOS STRUCI
Kada je re~ o radu, onda se pored kadra ispre~io jo{ jedan
problem – nedostatak savremene tehnologije. Zbog we su neki
poslovi ostali nezavr{eni. Ali, kada se sve stavi na papir, i
ono {to je ura|eno nije malo. Geodete su zavr{ile digitalni
model visina na osnovu karte 1:25.000, zadatak koji smatraju
kapitalnim delom wihove generacije. To je dugo o~ekivani najta~niji
i najboqe ura|eni modele za tre}u dimenziju za SCG.
Zavr{ili su i digitalnu kartu 1:300.000 i prvi put je, za
relativno kratko vreme, na savremen na~in a`urirali. Potom
su osavremenili klasi~ne papirne karte tako {to su na wih na-
{tampali UTM mre`u. Ona je u{tampana na sve listove karata
1:100.000, a brzo }e biti zavr{ena i za karte 1:50.000. Institut
je po~eo da prevodi u digitalan oblik i kartu vodoobjekata
u razmeri 1:50.000.
Najve}i posao koji VGI radi je prevo|ewe topografske
karte 1:25.000 u digitalni oblik. Digitalizacija te karte i
odr`avawe a`urnog stawa je veoma skup i ne profitabilan posao,
a mo`e da ga radi samo organizovan
sistem koji dr`ava formira
i obezbe|uje mu sredstva. A
korist imaju svi. Tokom prethodne
dve godine, osim reqefa koji je
ura|en digitalnim modelom visina,
priveli su kraju hidrografiju,
i ona je ve} vektorizovana, a brzo
}e biti izgra|ena i baza podataka.
Zapo~eli su i pripreme za
vektorizaciju puteva, pruga, dalekovida,
stambenih objekata, fabrika
i svega ostalog {to se na
karti prikazuje crnom bojom. To je
najobimniji deo sadr`aja koji se
ina~e najbr`e mewa. Pretpostavqaju
da }e tokom ove godine zavr-
{iti polovinu predvi|enih broja
listova za teritoriju SCG.
Vojne geodete su napravile i
korak daqe u okviru metrolo{kog
obezbe|ewa merila za du`ine i
uglove. Ovla{}ewa i akreditacije
koje su imali za etalonirawe i
izdavawe atesta za merila unutar
sistema odbrane, ove godine pro-
PRVI TOPOGRAFSKI PREMER
Od 1881. do 1891. godine, pod upravom general-
{tabnog pukovnika Radovana Mileti}a, Geografsko odeqewe
Glavnog |eneral{taba Kraqevine Srbije prvi put
je topografski premerilo tada{wu teritoriju Kraqevine
Srbije u razmeri 1:50.000 (posle je izra|ena karta razmere
1:75.000). U premeru je u~estvovalo 29 na{ih oficira,
a me|u wima, u ~inu kapetana radile su i poznate
srpske vojvode – @ivojin Mi{i}, Stepa Stepanovi} i Petar
Bojovi}.
AEROFOTO SNIMCI
Za neposredne potrebe Solunskog fronta, Topografsko
odeqewe (ratni naziv Instituta) izvodilo je radove
na topografskom premeru i kartografisawu sopstvenih i
neprijateqevih polo`aja. Teritorija koju je neprijateq
zaposeo kartirana je na osnovu aerofoto snimaka, {to je
bila wihova prva primena u na{oj nacionalnoj kartografiji.
PODUHVAT VEKA
Premer Jugoslavije radi izrade topografske karte
razmera 1: 25.000 obavqen je u periodu od 1947. do
1967. O obimnosti radova govori podatak da je 1956. bilo
anga`ovano oko 200 oficira, 1.118 vojnika, 23 motorna
vozila, 315 kowa i vi{e od 140 zapre`nih vozila.
To je bio najve}i geodetski poduhvat na tlu Jugoslavije. Prvo
izdawe te karte sadr`alo je 3.029 listova.
SLAVNI PRETHODNICI
Od Jovana D. Prapor~etovi}a, prvog na~elnika VGI
do sada{weg, izmenilo se 16 oficira. Osta}e zabele`eno
da je Institut iznedrio tri ministra – dva vojna, jednog
akademika i jednog narodnog heroja. Najvi{e ih je nosilo
generalske zvezdice.
28
1. februar 2006.

{irene su na rad za civile.
Bilo je posla i u Crnoj Gori.
Naime, Hidrografski institut
Mornarice ugovorio je sa civilnim
strukturama u toj republici da
se uradi hidrografski premer luke
Bar. Institut je obezbedio
stru~ni kadar i opremu, tako da su
detaqno premereni obalne linije
luke, postoje}a infrastruktura i
more. Dubine mora su izmerene
vrlo gusto i ta slika bi}e iskartirana
tako da lu~ke vlasti mogu da
imaju validan dokument. Zadatak je
uspe{no zavr{en i to im je otvorilo
vrata i za naredne poslove.
Za Agenciju za telekomunikacije
Crne Gore su radili i reqefnu
kartu Crne Gore, a u toj republici
prodaju se i sve druge karte.
Geodete godinama rade na
obele`avawu, premeru i odr`avawu
dr`avne granice, a radi}e i u
budu}e, isto kao {to }e {tampati
sve potrebne tira`e karata. Tokom ove godine ciq }e im biti
da prilagode sve wihove geotopografske materijale standardima
Natoa.
PORE\EWE
Sli~ne institucije drugih armija ili vojski, pored
znatno boqeg finansirawa, imaju i vi{e zaposlenih. Na
primer Francuska, ~ija je povr{ina pet puta ve}a od SCG,
ima 1.800 zaposlenih geodeta, ^e{ka (povr{ine oko 70
odsto na{e zemqe) ima oko 300, Ma|arska, ~ija je povr-
{ina pribli`na na{oj, ima 250 qudi, a Rumunija vi{e od
200.
RODITEQI UMETNIKA
Stru~waci VGI nisu samo uspe{no pravili karte.
Mnogi od wih su i roditeqi poznatih umetnika. Otac Svetlane
Bojkovi}, Cvetko Bojkovi}, bio je pukovnik geodetske
slu`be, otac glumice Merime Isakovi} je potpukovnik Halil
Isakovi}, a otac peva~ice Sla|ane Milo{evi} potpukovnik
Milutin Milo{evi}…
POSLOVAWE
Svojim radom, ta~nije pru`awem usluga i prodajom proizvoda
civilima, VGI je lane ostvario znatna sredstva. Bili su
veoma agilni u naplati tih prihoda jer, prema va`e}im propisima,
ne mogu da pru`e uslugu, a da ona prethodno avansno nije napla}ena.
Istovremeno, u Institutu su uspe{no za{titili svoja
autorska prava, tako da se nijedan proizvod ne prodaje bez naplate
autorskih prava. Ta sredstva idu na zajedni~ki ra~un, sa
odgovaraju}im podbrojem koji se odnosi i registruje kao prihod
VGI. Na taj na~in uve}ali su tanu{na buxetska sredstva od samo
1,4 miliona dinara. Dakle, para je bilo, ali je problem wihove
realizacije i kupovine repromaterijala i opreme. Preko Uprave
za snabdevawe 2005. uspeli su da nabave samo novu GPS
opremu i da sklope ugovor sa jednom firmom da im instalira
pasivnu ra~unarsku mre`u. Nova GPS oprema pomogla im je na
premeru granice, u luci Bar i za premer poligona u Nikincima.
To je oprema posledwe generacije, za koju ka`u da je vrlo pouzdana
i univerzalna jer mo`e da radi sa bilo kojim satelitskim sistemom
(sem GPS sa evropskim “Galileom“ i ruskim “Glonasom“).
Wihova vi{egodi{wa muka je i avion za fotogrametrijsko
snimawe. Taj kapitalni deo opreme za premer i izradu geotopografskog
materijala je u izuzetno lo{em stawu, pa avion izuzetno
retko poleti. Pro{le godine ni{ta od planiranog nisu
snimili, niti su pru`ili usluge, a prakti~nu obuku u avionu nije
pro{ao odre|en broj qudi. Tek su ove godine obavili nekoliko
sati leta.
Kako je wihov rad na a`urirawu karata koncipiran na
osnovu avio-snimaka, pokrenuli su inicijativu da se nabavi novi
avion, nova kamera za avio-snimawe, novi skener za skenirawe
tih avio-filmova, i da se uspostavi kompletna kartografska
proizvodna linija za a`urirawe karata na savremeni na~in kori{}ewem
digitalne tehnologije. Od toga nije bilo ni{ta, iako
su za te namene izdvojili znatna sredstva iz prihoda. A kako izgleda
osta}e im daleko i a`urirawe karata na osnovu satelitskih
snimaka, jer i za kori{}ewe tih snimaka treba savremena
oprema koju VGI nema. Ali, u Institutu nisu sedeli skr{tenih ruku.
Wihovi stru~waci prate nekoliko godina unazad tu tehnologiju,
a i kod wih je tokom pro{le godine neko vreme boravila jedna
ekipa iz nacionalnog instituta Francuske za domen kartografije.
Probali su tehnologiju a`urirawa karata kori{}ewem
savremene tehnologije i stru~waci iz VGI su mogli da na konkretnom
primeru, na jednom listu, isprobaju tehnolo{ki put koji
vodi do a`urne karte. Do{li su do vrlo optimisti~kih pokazateqa
– na{u topografsku karta 1:25.000 mogu}e je kompletno a`urirati
za samo tri godine. Sa kapacitetima i tehnologijama kojima
sada Institut raspola`e za taj posao trebalo bi ~ak 50 godina.
Interes za a`urnom kartom 1:25.000 nije samo vojni ve} i
dr`avni jer je ona osnova za sve druge krupnijeg razmera.
Mo`da im osvit ove sto tridesete godine postojawa donese
malo sunca, nade i povoqan vetar u le|a kako bi zaplovili u
mirnu budu}nost. I nikada ne treba ispustiti iz vida da iako
nemaju najsavremeniju opremu i tehnologiju, imaju tradiciju. Naravno,
treba sa~uvati i qude koji bi preneli tu tradiciju.
Nadajmo se da }e i oni koji donose odluke hteti da sa~uvaju
VGI i wemu po trajawu sli~ne ustanove u Vojsci. Malo je tako
vreme{nih. Institut ima samo nekoliko “ispisnika“. Kada su
vredeli pre vi{e od sto godina, u jo{ te`im vremenima, za{to
ne bi i sada.
Mira [VEDI]
Snimio Goran STANKOVI]
29

DOGA\AJI
U Centru za civilno-vojne odnose
Povodom spekulacija
o nabavci izraelske pu{ke
OPREDEQEWE ZA
DOMA]E PROIZVO\A^E
U vezi sa brojnim spekulacijama u
medijima o nabavci izraelske pu{ke za
potrebe Vojske SCG, Ministarstvo odbrane
najodlu~nije odbacuje tvrdwe da je u
tom ministarstvu razmatrana nabavka navedene
pu{ke radi opremawa jedinica
Vojske.
U Ministarstvu odbrane nije razmatrana
kupovina bilo koje strane pu{ke za
opremawe Vojske SCG, ve} se ozbiqno ra-
~una na usvajawe doma}eg proizvoda, pu-
{ke koju razvija ”Zastava oru`je” iz Kragujevca.
Na`alost, Ministarstvo odbrane nema
raspolo`ivih buxetskih sredstava za
nabavku naoru`awa i vojne opreme, a ukoliko
dr`avni organi izna|u sredstva za
preko potrebno opremawe Vojske, stav Ministarstva
odbrane je jasan i nedvosmislen
– sve vrste opreme i naoru`awa treba
tra`iti, pre svega, u proizvodnim programima
doma}ih proizvo|a~a.
BEOGRADSKA [KOLA
ZA STUDIJE BEZBEDNOSTI
Pomo}nik ministra odbrane SCG za
politiku odbrane Sne`ana Markovi}
-Samarxi} i zastupnik na~elnika Uprave
za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva
pukovnik Mihajlo Mladenovi} posetili
su Centar za civilno-vojne odnose, u
kome je 9. januara otvoreno novo istra-
`iva~ko odeqewe – Beogradska {kola za
studije bezbednosti.
Tom prilikom, direktor Centra Miroslav
Haxi} govorio je gostima o projektima
koje [kola realizuje. Tako|e im
je predstavio mlade istra`iva~e, koji se na
interdisciplinaran na~in bave pitawima iz
oblasti evroatlantskih bezbednosnih integracija,
problemima u Jugoisti~noj Evropi i
Zapadnom Balkanu, reformom sistema odbrane
na{e zemqe, te razvojem i javnim nadzorom
sistema bezbednosti. Predstavnici Ministarstva
odbrane su najavili saradwu sa
Beogradskom {kolom u domenu daqih reformskih
procesa sistema odbrane Srbije i Crne
Gore.
V. P.
Indikativno je da se u javnost plasiraju
razli~ite ideje odmah posle dono{ewa
konkretnog zakqu~ka, kojim se zaustavqa
neko {tetno postupawe u sistemu odbrane,
poput aktuelnog osporavawa pravne
vaqanosti ugovora o kori{}ewu izraelskog
satelita, o ~emu je zakqu~ak usvojen
na sednici Saveta ministara SCG 17.
januara.
Te ideje, po pravilu, poti~u iz neimenovanih
izvora ili od nekompetentnih
i nenadle`nih pojedinaca, a u javnosti ih
daqe razra|uju samozvani eksperti i
”specijalisti {irokog spektra znawa”,
~ime se, prakti~no, priprema javnost za
nove poku{aje {tetnog postupawa.
Ministarstvo odbrane Srbije i Crne
Gore }e i daqe dosledno istrajavati u
po{tovawu zakonitosti u radu i spre~avawu
svake vrste {tetnog postupawa, uprkos
poku{ajima razli~itih interesnih
grupa i pojedinaca da realizuju svoje ne-
~asne ciqeve, navodi se u saop{tewu Ministarstva
odbrane.
Analiza borbene gotovosti Gardijske brigade
POPRAVQAWE IMIXA
U prostorijama vojni~kog kluba Gardijske brigade u Kasarni “Dediwe”, 24. januara
odr`ana je godi{wa analiza borbene gotovosti tog sastava. Skupu su prisustvovali ~lanovi
Kolegijuma na~elnika General{taba VSCG, a uvodnu re~ dao je komandant Gardijske
brigade pukovnik Goran Radovanovi}.
Pukovnik Radovanovi} je istakao da je izgradwa borbene gotovosti u Gardijskoj brigadi
imala mnoge specifi~nosti, iako se odvijala u op{tim uslovima koji sve jedinice
suo~avaju sa odre|enim tipskim pote{ko}ama. Prema wegovim re~ima, vanredni doga|aj
iz oktobra 2004, u kome su smrtno stradala dva vojnika na odslu`ewu vojnog roka, negativno
je uticao na sve aspekte funkcionisawa jedinice. Mere preduzete za rasvetqavawe
tog slu~aja propra}ene su o{trim podelama u javnosti, a brigada je pretrpela znatnu
{tetu, jer se na{la na udaru kritike, ~ak i neodmerenih napada.
Zato su tokom protekle godine preduzete brojne mere kako bi se zadaci izvr{avali
uz potpuno po{tovawe procedure. Time je, prema komandantovim re~ima, izbegnuta eskalacija
vanrednih doga|aja i uspostavqeno optimalno svakodnevno obavqawe du`nosti.
Zbog otpu{tawa velikog broja civilnih lica i odlaska u penziju odre|enog broja vojnih
lica, sastav brigade umawen je za oko 47 procenata. S obzirom na to da je racionalizacijom
obezbe|ewa broj anga`ovanih qudi smawen za svega 25 posto, postavqeni zadaci
su sa raspolo`ivim snagama izvr{avani uz maksimalno naprezawe.
U svom obra}awu pripadnicima Gardijske brigade general-major Qubisav Todorovi}
je u ime General{taba naglasio da je ostvarena borbena gotovost dokaz da je brigada
uspela da o~uva svoje potencijale na zadovoqavaju}em nivou.
A. A.
30
1. februar 2006.

Prva laparoskopska operacija
u ginekologiji u Srbiji i Crnoj
Gori ura|ena je 20. januara na
Vojnomedicinskoj akademiji
u Beogradu. Operaciju je vodio
jedan od najpoznatijih
izraelskih hirurga,
{ef odeqewa za ginekologiju
[iba centra u Tel Avivu,
Mordehai Goldenberg.
Laparoskopska tehnika omogu}ava uklawawe
materice pomo}u samo tri reza du`ine
od 0,5 do jednog centimetra, dok je za klasi~nu
operaciju neophodno pravqewe reza
od 12 centimetara. Govore}i o prednostima
laparoskopije, profesor Goldenberg je
istakao da ta metoda donosi znatno boqe
kozmeti~ke efekte jer se radi o minimalnim
rezovima i omogu}ava br`i postoperativni
oporavak tako da pacijent mo`e da bude
otpu{ten za 12 do 24 ~asa.
Ceo tok operacije preno{en je preko
video bima u amfiteatru VMA, tako da su
brojni posetioci i medicinski stru~waci
mogli na licu mesta da se uvere u prednosti
laparoskopske metode i da postavqaju pitawa
profesoru Goldenbergu, koji je obja-
{wavao svoj rad.
– Vide}ete da pacijent posle kratkog
vremena mo`e da ode ku}i. Izme|u 70 i 80
odsto operacija kod nas u Izraelu izvodi
se primenom ove metode. U~ini}u sve da endoskopska
{kola ovde bude deo sada{wosti
Na VMA prva laparoskopska operacija u ginekologiji
PREDNOSTI NOVE METODE
Dr Mordehai Goldenberg
za vreme operacije na VMA
a ne neke daleke budu}nosti – rekao je Goldenberg.
Na~elnik VMA general-major Miodrag
Jevti} istakao je zna~aj saradwe sa pokroviteqem
skupa, izraelskom kompanijom Breslauer,
u daqem unapre|ivawu rada na{ih stru~waka
i dostizawu evroatlantskih partnera.
“Vojnomedicinska akademija ima tradiciju
162 godine, iskustvo, stru~nost i sve
{to je potrebno da se uhvatimo u ko{tac sa
novim izazovima. Pro{le godine smo poslali
15 qudi na usavr{avawe u svet, u
SAD, Nema~ku i Izrael, da usvoje najnovija
znawa u oblasti medicine, koje bi potom podelili
zajedno u na{em radu”, kazao je Jevti}.
On je dodao da se drugi segment unapre-
IZBOR NAJBEZBEDNIJEG VOZA^A
|ewa stru~nosti ogleda u “dovo|ewu najistaknutijih
svetskih stru~waka koji }e ovde
da poka`u svoje ve{tine koje mi treba da
usvojimo”.
– Ova intervencija bi}e na VMA stvar
rutinske prakse u narednom periodu. Mi planiramo
da u na{oj ustanovi formiramo endoskopski
centar gde }e se obu~avati mnogi
stru~waci i van na{ih prostora, ukqu~uju}i
i Evropsku uniju i dr`ave sa Balkana – naglasio
je Jevti}.
Pozdravqaju}i skup, ambasadorka Izraela
u SCG, Jafa Ben Ari zahvalila je na-
~elniku VMA na realizaciji inicijative koju
je zapo~eo wegov prethodnik i dodala da
se nada da }e “svi zajedno uspeti da pomognu
`enama da im `ivot bude lep{i”.
Pored velikog broja doma}ih stru~waka
u oblasti medicine skupu je prisustvovala i
predstavnica Svetske zdravstvene organizacije
za region Balkana, Dorit Nican-Kaluski.
– Ovde sam ~etiri meseca i zaista sam
impresionirana znawem i metodama koje vi
primewujete – rekla je prisutnim lekarima
Nican-Kaluski.
Medicinski centar u [ibi bio je jedan
od prvih u svetu u koji je po~eo da se bavi ve-
{ta~kom oplodwom. Danas se u wemu godi-
{we obavi preko 3.000 takvih intervencija.
Na VMA je planirano otvarawe Centra
za endoskopsku hirurgiju i Centra za
vantelesnu oplodwu. U wihovom radu trebalo
bi da u~estvuju najpoznatija imena u
oblasti laparoskopske hirurgije, ne samo
iz Izraela nego i iz Evrope i SAD.
Dalibor @IVANOVI]
U Ministarstvu
odbrane uru~ene su
nagrade najboqim
voza~ima u 2004.
i 2005. godini
U kategoriji civilnih lica
voza~a najboqi u 2004. godini bio
je Darko Luka~evi} iz Komande
Podgori~kog korpusa. U istoj kategoriji
za 2005. godinu najboqi je
Neboj{a Rajkovi} iz 63. padobranske
jedinice.
Najboqi u kategoriji voza~a
profesionalnih vojnika u 2004.
godini bio je vojnik po ugovoru Goran Por-
~i} iz 46. logisti~ke brigade, dok je u 2005.
godini u istoj kategoriji najboqi stariji
vodnik Mihailo Cveti} iz 5. bataqona vojne
policije. Oni su pro{le i pretpro{le
godini vozili bez prekr{aja i time zaslu-
`ili da budu progla{eni najboqima.
“U vojsci sam od 1993. godine. Vozim
putni~ka i teretna vozila u 63. padobranskoj“,
rekao je za magazin “Odbrana“ Neboj-
{a Rajkovi} dodaju}i “da je u vojsci
te{ko biti najboqi jer su svi
voza~i odli~ni“.
Mihailo Cveti} sla`e se sa
svojim kolegom i dodaje da “ko voli
posao onda nije te{ko“.
Vojnik po ugovoru Goran Por-
~i} je 2004. godine u svojoj kategoriji
pre{ao najve}i broj kilometara
bez prekr{aja. Ovo nije prvo
priznawe za wega. On je jo{
kao civil 1995. godine bio dr`avni
prvak u C kategoriji na takmi-
~ewu u Somboru.
Najboqi voza~i dobili su na
poklon kwige i nov~ane nagrade
koje je uru~io zastupnik pomo}nika ministra
odbrane za materijalne resurse general
-major Vladimir Pejak.
D. @.
31

HRONIKA
Saop{tewe Ministarstva odbrane
[TA JE STVARNO UKRADENO
IZ VOJNIH MAGACINA
Posledwih dana u delu {tampe u Srbiji i
u Crnoj Gori pojavili su se ~lanci o kra|ama
”naoru`awa i druge vredne vojne opreme” iz
vojnih magacina. Pri tome, dosta se licitira
sa koli~inom i vrstom nestalog naoru`awa, a
delom plasira i teza da Vojska SCG prikriva
slu~ajeve kra|e naoru`awa, ka`e se na po~etku
saop{tewa Ministarstva odbrane.
Konkretni povod za navedene napise bila
su dva slu~aja nestanka naoru`awa i municije
iz vojnih magacina u Nik{i}u i Baru. Iz skladi{ta
ratnih materijalnih rezervi u Nik{i}u,
iz magacina u kome su ~uvaju naoru`awe i municija
Vojnog okruga Podgorica, nestalo je 47
pi{toqa M-57 7,62 mm, tri snajperske pu{ke
M-76 7,9 mm i jedan signalni pi{toq. Slu~aj
je otkriven 4. januara.
Drugi slu~aj se desio 5. januara u Baru, u
5. motorizovanoj brigadi Podgori~kog korpusa,
kada je u kasarni jedinice ”Narodni heroj
Pero ]etkovi}” ustanovqeno da je obijen magacin
sa naoru`awem. Tokom uvi|aja koji su
obavili organi vojne policije ustanovqeno je
da iz magacina nedostaje jedan pu{komitraqez
M-84, jedna automatska pu{ka M-70, jedan no`
za automatsku pu{ku i 420 metaka kalibra
7,62 mm za automatsku pu{ku.
U oba slu~aja odmah su obave{teni dr`avni
tu`ioci u Nik{i}u i Baru, koji su nadle`ni
za vo|ewe pretkrivi~nog postupka.
Povodom navedenih slu~ajeva, organi vojne
policije i Vojnobezbednosne agencije ostvarili
su kontakte sa predstavnicima MUP-a Republike
Crne Gore i Agencije za nacionalnu
bezbednost Republike Crne Gore radi koordinacije
svih aktivnosti na rasvetqavawu kra|a
naoru`awa i municije iz vojnih magacina, ka-
`e se u saop{tewu Ministarstva odbrane.
KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV
PUKOVNIKA SAVI]A
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore
doneo je re{ewe o penzionisawu na~elnika
Uprave za odbranu u Republici Srbiji pukovnika
Miodraga Savi}a i protiv wega je predata
krivi~na prijava nadle`nom javnom tu-
`iocu.
Nadle`ni organi Ministarstva odbrane
podneli su krivi~nu prijavu protiv pukovnika
Savi}a zbog sumwe na po~iwena krivi~na dela
u oblasti kadrovske problematike i raspolagawa
materijalno-finansijskim sredstvima.
Postupawe i u ovom slu~aju jasno ukazuje
na nedvosmislenu opredeqenost i odlu~nost
Ministarstva odbrane da, na zakonom propisan
na~in, razre{i sve nepravilnosti koje se
uo~e.
POGINUO ISKA^U]I IZ VOZA
Vojnik Uro{ (Milovana) Petkovi}, iz 565. nastavnog centra KoV u Po-
`arevcu, preminuo je usled te{kih povreda glave 15. januara u bolnici ”Stefan
Visoki” u Smederevskoj Palanci.
Prema raspolo`ivim ~iwenicama, vra}aju}i se sa odobrenog vikendodsustva,
Petkovi} je isko~io iz voza u pokretu i prilikom pada zadobio
smrtonosne povrede. Prona|en je na izlasku iz `elezni~ke stanice Velika
Plana, u pravcu Beograda, sa vidqivim povredama glave i kolima hitne pomo}i
prevezen je u bolnicu u Smederevskoj Palanci, gde je podlegao povredama.
Vojnik Uro{ Petkovi}, iz Smederevske Palanke, ro|en je 3. marta 1986,
a u Vojsci SCG bio je od 3. decembra 2005.
STUDENT VOJNE AKADEMIJE IZBODEN NO@EM
Student Vojne akademije Vladimir (Milomira) Lazovi} te{ko je povre-
|en tokom porodi~ne sva|e koja se dogodila 16. januara oko 21 sat u selu Vapa,
op{tina ^a~ak. Wegov zet, Dragan Popovi}, naneo mu je te{ke povrede
ubodom no`em u predelu grudnog ko{a.
U trenutku nesre}e student 127. klase Odseka za logistiku Vojne akademije
Vladimir Lazovi} bio je na produ`enom redovnom semestralnom odsustvu
do 17. januara.
PAD SLOVA^KOG AVIONA U MA\ARSKOJ
^etrdeset i dve osobe
poginule su prilikom pada
slova~kog vojnog aviona
AN-24 u planinama isto~ne
Ma|arske, u ~etvrtak,
19. januara. U avionu su
bila ukupno 43 putnika, a
ve}ina su bili slova~ki
vojnici, pripadnici Kfora,
koji su se vra}ali iz
Pri{tine ku}i u Ko{ice.
Nesre}u je pre`iveo
samo oficir Martin Farka{,
koji je neposredno po-
{to se avion sru{io mobilnim
telefonom pozvao
suprugu i zatra`io pomo}.
Ma|arski spasioci su ga
ubrzo na{li, svesnog ali u
kriti~nom stawu sa te{kim
povredama glave i prevezli
ga u Ko{ice. Letelica
se zapalila kada su vatrogasci
stigli na mesto nesre}e.
Drugi avion iz Pri-
{tine u kome je bio prtqag
vojnika povratnika sa Kosova
sleteo je pola sata
nakon nesre}e bez problema na aerodrom u Ko{icama.
Slova~ka armija u misiji Kfora na Kosovu ima od 1999. stotinak vojnika u
zajedni~kom ~e{ko-slova~kom bataqonu. Do sada je izgubila jednog vojnika koji
je stradao u saobra}ajnoj nesre}i.
(BETA)
32
1. februar 2006.

SPECIJALNI PRILOG 5
ISTORIJA KOJA SE NE ZABORAVQA
VASKRS
NARODA I VOJSKE
Ovih }e dana venac sve`eg cve}a, otisnut sa ostrva Vida
i no{en blagim talasima, otploviti prema pu~ini.
Odjeknu}e po~asni plotuni pred Spomenikom branilaca
Beograda, u ~ast hrabrih ratnika i wihovog komandanta majora
Dragutina Gavrilovi}a. Izgovori}e se sve~ane re~i na Ceru,
kraj Kolubare, na Ma~kovom kamenu... Do}i }e nam u posetu
vojne delegacije zemaqa saveznica iz Prvog svetskog rata.
U slavu hrabrih srpskih vojnika, kao po~ast nikada ta~no
pobrojanim `rtvama oja|enog naroda, pred belegom na kome je
ispisano devedeset godina srpske Golgote...

D E V E T D E C E N I J A O
Na prelazu izme|u 1915. i 1916. godine
srpski narod i wegova vojska do`iveli su i
pre`iveli isku{ewa nezabele`ena u istoriji
ratovawa. Balkanska vetrometina, interesi
velikih sila, osvaja~i ve} opusto{ene zemqe
i `eqa naroda da `ivi u slobodi napisali su
scenario za nevi|enu ratnu dramu. Po svim
odlikama tragediju, potom ep uveli~an
vaskrsnu}em pre`aqenog naroda i wegove
vojske pred o~ima zanemele Evrope. Bilo bi
neprimereno govoriti o nekakvom sre}nom
kraju, jer je danak te i takve pobede na stotine
hiqada `ivota, vi{e od milion besku}nika, do
bezna|a razorena dr`ava... Zato je plemenita
obaveza svih potowih generacija srpskog
naroda koje `ive i koje }e `iveti u
savremenom svetu da se s dubokim po{tovawem
se}aju stradawa od pre ravno devet decenija,
kada su wihovi preci svojom `rtvom i
patwama utemeqili zna~ewe pojmova mir i
sloboda!
Rat kao najmra~nija dru{tvena pojava nije
uvek sledio jasnu logiku, o pravu ili pravdi
da i ne govorimo. Na{i preci i mi to najboqe
znamo. Niti smo ga ikada `eleli, niti, ne daj
bo`e, prizivali. A kucao nam je na vrata kako
mu se prohtelo. Pro{li vek je najboqe
svedo~anstvo. Znali smo u tih sto godina da
budemo i ovakvi i onakvi, ali {ta smo radili,
radili smo sebi i u na{oj ku}i! Nismo harali
po tu|ini, nismo osvajali, `arili, palili,
otimali... I da smo kojim slu~ajem bili sila,
opet bi bilo isto. Nije u bi}u srpskog naroda
da tla~i druge, niti drugom zlo priziva.
Dodu{e, uhvati}emo se s kom{ijom za gu{u,
zbaci}emo i kraqa ako ne vaqa, ali svog
kom{iju i svog kraqa!
Drugi prema nama nisu bili tako
milosrdni. Ako Srbija ima svoje JA – u}utkaj
Srbiju, ukoliko Srbin ne da svoju zemqu –
otmi je, ako ne}e milom – udri silom. Be{e
ba{ tako.
Ima li na{e krivice u tome {to je vojska
Austrougarske palila ku}e i ubijala sve na
{ta je nai{la, ima li na{e krivice u tome
{to nismo pristali na ropstvo, komadawe
zemqe, progon Mo`da smo bili politi~ki
nedorasli perfidnim pregovara~ima
carevina i kraqevina tog vremena,
mo`e biti da je nedostatak autoriteta i
ugleda Srbije bila posledica brutalnog
svrgavawa kraqa na po~etku veka, ali
ponajpre je u pravu mudri Jovan Cviji}, koji je
napisao da smo podigli ku}u na sred puta.
A tim putem su mnogi hteli, ne toliko zbog ku}e
ve} zbog druma.
Kada je buknuo Prvi svetski rat sve maske
su pale. Dodu{e, neki ih nisu ni imali, a
drugi su lica ovla{ pokrivali diplomatskim
rukavicama. I kakav bi to rat bio, pa jo{
svetski, a da se ambicije velikih ne prelome
preko srpskih glava Mala i siroma{na
Srbija u magli baruta i obe}awa saveznika
nije imala izbora. Livrejisani Po}orekovi
oficiri i nalickani soldati osetili su {ta
zna~e srpski ponos i prkos. Za cenu se nije
pitalo. Slavne vojvode i wihovi vojnici, od
uglednih intelektualaca do qudi ~ije su ruke
svikle na motiku, stali su na grudobran
otaxbine. I drugopozivci, pa sede glave
tre}epozivaca, hiqadu golobradih kaplara i
wihovi vr{waci tek stasalih za pu{ku.
E, to drugi nisu imali. Ni takav narod, ni
takvu vojsku. Prostodu{no srpsko verovawe u
emotivne sintagme bratstvo, savezni{tvo i
prijateqstvo ostavilo je jedan narod i wegovu
vojsku u kanxama krvo`ednih zveri i sa zapada
i istoka.
Licemerna uloga saveznika i osvetni~ka
`eqa da se ”Srbiji ve} jednom do|e glave”
re`irale su progon ~itavog naroda. Istorija
ne bele`i da je ijedan kraq zajedno s vladom
krenuo istim putem. Najpre povla~e}i se na
Kosovo, a onda preko albanskih gudura do
spasonosnih gr~kih obala. I to pod borbom.
U sli~nim (ne)prilikama suvereni su sa svojim
svitama i tovarima blaga odlazili na daleka
putovawa da na miru potro{e vreme rata.
^asna Crnogorska vojska potukla je
neprijateqa kod Mojkovca i pru`ila bratsku
pomo} Srbima u nesre}i. Da nije bilo Bo`i}a
na Mojkovcu, ne bi bilo vaskrsa na Krfu. I
Srbi su uzvratili jednako. To je vera u nevoqi.
Prizori sa Vida, Plava grobnica, kolona
`ivih skeleta, ne blede ni posle devedeset
godina. Tek tada se uznemirila savest Evrope.
Napokon je stigla dugo obe}avana pomo}.
Oporavqena, naoru`ana i opremqena Srpska
vojska nezadr`ivo je krenula u juri{ put
otaxbine. Posle proboja Solunskog fronta,
~uveni francuski general @ozef @ofr
izrekao je misao koja }e ostati uokvirena na
stranicama vojne istorije: ”Najboqi manevar
i najve}i brzinu ima francuska kowica, ali
od francuske kowice jedino je br`a srpska
pe{adija!”
Zemqa je oslobo|ena, rat je nastavqen...
Branko KOPUNOVI]
34
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
CENA VELIKIH POBEDA
RAWENA
ZEMQA
Posle velikih srpskih pobeda, od Drine,
preko Cera, Kolubare i Suvobora,
protiv brojno i tehni~ki nadmo}nije
Austrougarske vojske, Srbija je prvih
meseci 1915. godine bila na vrhuncu
vojne slave, osokoqena pobedonosnim Vojnik Dragutin Mati}, izvi|a~ 3. pe{adijskog puka
odbrambenim bitkama. Istovremeno,
bila je te{ko rawena zbog izuzetno velikih `rtava koje je podnela. Od svojih
250.000 najboqih boraca, izgubila je 163.557, a me|u wima i 2.110 oficira.
Dakako, nemilim brojkama treba dodati oko 69.000 umrlih od rana i bolesti.
U tim okolnostima Srpska vojska nije imala snagu da kruni{e svoju briqantnu
pobedu protiv neprijateqa, prebaci operacije na wegovu teritoriju i pro{iri
svoj uspeh. Nastupilo je operativno zati{je.
Pre devet decenija Xon Rid, ameri~ki novinar zadu`en da
prati prilike u Srbiji, napisao je da se nalazi u “zemqi
smrti”. Verovatno je bio u pravu. Dok je oko sebe zapa`ao
paralizu privrednog `ivota, Rida su mu~ila neverovatna
obja{wewa nekog ~inovnika: “Svi mu{karci u Srbiji su u
vojsci ili su mrtvi, a sve volove je Vlada uzela da vuku topove
i komorxijska kola”. Kada je obi{ao polo`aje na Drini posle
te{kih borbi, ose}ao je “zadah i takore}i hodao po mrtvima,
tako mnogo ih je bilo”.
Posle svega {to se dogodilo tokom 1914. godine, vojnim
rukovodstvima potu~ene Austrougarske i Nema~ke ozloje|ene
zbog neuspeha svog saveznika, ostalo je da ponovno prou~e vrednost
Srpske vojske. Nije im trebalo mnogo da uo~e visoku stru~nost,
hrabrost i sposobnost srpskih komandira i komandanata,
za koju Albin Ku~bah 15. januara 1915. ka`e: “Oficiri su s
vojne ta~ke gledi{ta besprekorni”. Sud o vojvodi Radomiru
Putniku dala je austrijska obave{tajna slu`ba. Ocenili su da
je vojvoda “veoma popularan i u`iva poverewe celog naroda...
ima jak uticaj na dvor i vladine krugove... to je mirna i trezvena
glava... vojno je veoma darovit... star i bolestan, ali ima uz
sebe izvanredne saradnike”. Ta slu`ba za vojvodu @ivojina
Mi{i}a ka`e da je “veoma visoko obrazovan... da je du{a najvi{eg
srpskog komandovawa... da je najsposobniji srpski oficir
i vo|a”. Naravno, nisu izostali ni hvalospevi vojvodi Stepi
Stepanovi}u, za koga zakqu~uju da je “miran i odlu~an, veoma
energi~an”. Te i takve ocene prihvatio je i General{tab nema~ke
vojske, kada je u septembru 1915. godine pripremao novu
savezni~ku ofanzivu na Srbiju.
VRHUNSKI STARE[INSKI KADAR
Austrougarski i nema~ki eksperti pisali su o celom oficirskom
kadru “koji se jo{ u balkanskim ratovima dokazao na
izvanredan na~in”, pa se “s pravom mo`e tvrditi da su uspesi
vojske najve}im delom zasluga srpskih oficira”. Za srpsku pe-
{adiju se ka`e da je “izuzetno sposobna za mar{evawe, `ilava
je i izdr`qiva... u odbrambenim bitkama se bori tvrdoglavo,
aktivno i uspe{no”. Za artiqeriju stoji ocena “da je najboqi
deo Srpske vojske, elitna … raspola`e veoma dobro obu~enim
i najinteligentnijim oficirskim sastavom, ga|a veoma precizno”.
U savezni~kim i neutralnim zemqama, borbe na Drini,
Ceru, Kolubari i drugim ratnim popri{tima donele su Srbiji
i Crnoj Gori velike simpatije. Cerska bitka je do`ivqena kao
prva savezni~ka pobeda, a preokret u Kolubarskoj bici kao izuzetan
ratni~ki podvig. Sve tri sile Antante morale su da ra-
~unaju i na Srpsku vojsku kao va`nu ~iwenicu. Srbija je postala
politi~ki jo{ va`nija u wihovoj koaliciji.
A onda, tokom prve polovine 1915. godine, u Srbiju su “nagrnuli
mnogi stranci da bi je upoznali i obavestili svoje vlade
i javnost o onome {to su videli i saznali”. Posete britanskog
generala lorda Ralfa Pexeta i francuskog generala Mi-
{ela Poa imale su vojni, politi~ki, propagandni i moralni
zna~aj. [vajcarski stru~wak za kriminalistiku i veliki humanista
Ar~ibald Rajs svoje nalaze o zlo~inima nad civilima po-
~iwene na tlu Srbije, obelodanio je jo{ u toku Kolubarske bitke.
Pored wih, vaqa pomenuti dolazak i boravak Xona Rida,
Bordmana Robinsona, Rokfelera (mla|eg sina poznatog bizni-
35

D E V E T D E C E N I J A O
smena), Roberta Votsona, Artura Evansa, Xorxa Treveqana,
^arlsa Omana, i druge.
Ugled malih balkanskih dr`ava, Srbije i Crne Gore, izuzetno
je rastao. Me|utim, one su bile te{ko iscrpqene u dotada{wim
ratovima, koji su otpo~eli jo{ 1912. godine. Privreda
je bila razorena, a za eventualni uspe{an nastavak rata
bila je potrebna ogromna pomo}. U Srbiji se “`ivelo u senci
topova koji su svakog ~asa mogli ponovo zagrmeti”. Uprkos svemu
{to je pre`ivela, Srbija je sa~uvala snagu da se bori, ali i
strahovala za budu}nost. Nema~ki agent Ku~bah obave{tavao je
svoju centralu: ”Borbena voqa vojske jo{ nije opala... Vojska
opet dosti`e broj od 250.000 qudi”.
VREME STRADAWA
U Srbiji je vladala ogromna nesta{ica `ivotnih namirnica,
stoke za vu~u, sirovina, radne snage... Veliki deo teritorije
bio je razoren i popaqen. Najte`e su stradali krajevi u
kojima je bio koncentrisan
ekonomski `ivot cele Kraqevine.
Ceo ekonomski i
trgovinski `ivot je prese-
~en, Beograd je sasvim opusto{en.
Pi{u}i o Ma~vi,
Xon Rid ka`e: “Ceo je ovaj
kraj bio spaqen, opqa~kan,
a stanovni{tvo pobijeno.
Nijedno grlo stoke nismo
videli, a kilometrima ni
~oveka. Pro{li smo kroz
varo{ice u kojima je trava
rasla po ulicama, gde nijedno
qudsko bi}e nije `ivelo”.
Epidemije su uzimale
svoj danak jo{ od druge polovine
decembra 1914, a
vrhunac su dostigle u martu
1915. godine. Ruski poslanik Sergej Pisarov je izve{tavao:
“Po {talama, na slami i preko poqana le`e mrtvi”. Bolnice
su odavale sliku u`asa. Vaqevo je opisivano ovako “velika kaznionica
u kojoj se jedva zna ko je `iv, a ko mrtav”. Prema Rajsovom
opisu “grobqa su pro{irena preko mere, a grobari su
kopali rake od zore do mraka”. Smatra se da je u to vreme obolelo
vi{e od 400.000 qudi, a umrlo oko 100.000 gra|ana,
30.000 – 35.000 vojnika i oko 30.000 ratnih zarobqenika.
U nastaloj situaciji, od kraja 1914. iz inostranstva je po-
~ela da pristi`e pomo} u medicinskom kadru, sredstvima i novcu.
Bilo je tu i lekara specijalista sa potrebnim bolni~kim
osobqem. Me|u prvima je do{la misija lejdi Pexet (sestra generala
Pexeta), koja je otvorila bolnicu u Skopqu, a onda ruska
misija grofice Trubecke, `ene ruskog poslanika u Srbiji.
U aprilu je stigla bolnica misis Stobert, sastavqena iskqu-
~ivo od 50 `ena lekara i bolni~arki, sa 55 {atora, 255 kreveta,
tri automobila... Dabome, trebalo bi pomenuti medicinske
ekipe i pomo} gospo|e Hortvig, Toma Liptona, Beneta, ledi
Vindborn, gospo|e Saviwon, Edvarda Rajana, i druge. Najve}a
pomo} pristigla je iz Rusije, Velike Britanije i Francuske,
ali su pomogle i SAD, Gr~ka, [vajcarska, Italija i Holandija.
I kako to obi~no biva u ratu, za vreme epidemija, bole-
{tine nisu mimoi{le ni medicinsko osobqe koje se borilo
protiv wih. Prvi {ef ameri~ke medicinske misije umro je od
tifusa, a razboleli su se i lejdi Pexet i Edvard Rajan. “^etvrtina
srpskih lekara, ve} i ina~e malobrojnih, ostavila je `ivote
na boji{tu, pored svojih bolesnika”, pisao je Ar~ibald
Rajs. Ruski lekari su 9. februara 1915. iz Beograda javili da
su tog dana “od epidemije umrla 22 srpska lekara”, a ve} pomenuti
Ku~bah je u svojim uspomenama zabele`io da je od “440
srpskih vojnih i civilnih lekara, toj bolesti podleglo oko
200”. Iako su podaci o broju nastradalog medicinskog osobqa
razli~iti, nema sumwe da su gubici bili ogromni. I poznata
slikarka Nade`da Petrovi} umrla je od tifusa kao bolni~arka
u Vaqevu, aprila 1915. godine.
POLITI^KI @IVOT
Uprkos ogromnim stradawima u borbi, od bole{tina, raznih
nesta{ica, veliki broj qudi je i daqe pod oru`jem. “Srbija
je bila zemqa u kojoj se tada sna`no politi~ki `ivelo”,
ka`e poznati istori~ar Andrej Mitrovi}. Stranci su sa ~u|e-
Regent Aleksandar Kara|or|evi} i proslavqeni vojvoda @ivojin Mi{i} na polo`ju
wem posmatrali kako na ulicama, po kafanama, `elezni~kim stanicama
i drugim mestima “oficiri, ~inovnici, sve{tenici i
obi~ni qudi... zajedni~ki sede, {etaju i raspravqaju o politici,
~esto grde Vladu i wenog predsednika”. Xon Rid je pisao da je jedan
ko~ija{, koji ga je vozio od Krupwa do Vaqeva, “ponosan na
svoju zapregu, svom kowu nadenuo ime Vojvoda Mi{i}”.
Zanimqivo, politi~arilo se kao da rata i grobova nije ni
bilo, kao da ne preti nikakva opasnost. Nikola Pa{i} je ~esto
isticao da “izme|u Vrhovne komande i vlade vlada potpuna harmonija”.
Ku~bah je obavestio svoju centralu da “srpska vlada ima
sna`an oslonac u oficirima”. Ono {to je za Srbiju i Srbe svojstveno,
na politi~koj sceni je vo|ena o{tra politi~ka borba.
Pa{i} i Vlada su bili prvi na udaru. Taj utisak naveo je Rida da
zabele`i kako je Srbija “jedna od najdemokratskijih zemaqa na
svetu”. Ipak, nije to bilo ba{ tako.
U organizaciji “Ujediwewe ili smrt” i wenom odnosu prema
regentu Aleksandru postoji veoma razli~ito mi{qewe. Ono {to
nije sporno, “crnorukci” su sigurno dr`ali svoja mesta u vojsci.
Wihove istaknute li~nosti (Vojin Popovi}, Vojislav Tankosi} i
Velimir Vemi}) bile su komandanti dobrovoqa~kih jedinica, a
general Damjan Popovi} bio je komandant trupa “Novih oblasti”.
Dragutin Dimitrijevi} Apis, tada potpukovnik, postavqen je za
na~elnika [taba U`i~ke, a ne{to kasnije Timo~ke vojske. Regent
Aleksandar, kao dvadeset{estogodi{wak, vrhovni komandant, `i-
36
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
@estok otpor nadmo}nijem neprijatequ: mitraqesci 10. puka
veo je u senci starih i slavnih vojvoda i generala, a posebno
vojvode Putnika, ali i iskusnog i lukavog predstavnika Vlade
Nikole Pa{i}a.
Nalaze}i se u opoziciji, srpska socijaldemokratija, uz
ruske boq{evike, jedina je glasala protiv ratnih kredita svoje
vlade. Veliki broj wenih ~lanova u~estvovao je u odbrani zemqe
i izginuo. Me|u wima bio je i najistaknutiji socijalista
Dimitrije Tucovi}, koji je poginuo kao oficir u novembru 1914.
godine.
SAN O JUGOSLAVIJI
U Srbiji je sna`no `ivelo mi{qewe da je ona “predvodnik”
ili “formator” ujediwewa “neoslobo|ene bra}e”. Robert
Votson je u januaru 1915. skretao pa`wu na srpsku “op~iwenost
snom o Jugoslaviji”, a Rid je, putuju}i Srbijom, stekao utisak
da je “tajni san svakog Srbina ujediwewe svih srpskih naroda
u jedno veliko carstvo, od Bugarske do Jadrana...” List
“Politika” je u broju od 30. aprila 1915. pisao: “Kada je re~
o oslobo|ewu i ujediwewu na{eg plemena u jednu celinu, samo
taj ideal kre}e danas na{e narodne mase i samo za taj ideal
po~ivaju oni silni grobovi”. Iako je bilo u pitawu prili~no
naivno shvatawe, ono je “prvorazredni moralni faktor u prete{koj
borbi”.
Naravno, program o ujediwewu je 1915. imao male izglede
na me|unarodnoj politi~koj sceni. Velike sile iz sukobqenih
blokova imale su svoje planove. Antanta je samo primila
na znawe Ni{ku deklaraciju. Otvoreno je nije prihvatila.
@ele}i da pridobije Italiju, planirala je da joj ustupi isto~ne
obale Jadrana. U tome je i uspela potpisivawem tajnog ugovora
u Londonu 26. aprila 1915. godine. Tada su Italiji obe-
}ani Istra, Kvarner, severna Dalmacija sa Zadrom. Bugarskoj
je ponu|ena Makedonija. Zbog toga su saveznice vr{ile pritisak
na Vladu Srbije, sme{tenu u Ni{u, da ustupi oblasti u Makedoniji.
Razumqivo, i Centralne sile su odlu~no odbacile jugoslovenski
program. I one su `elele Bugarsku, pa su joj ponudile
celu Makedoniju i neke druge srpske teritorije. Na kraju, po-
{lo im je za rukom da je pridobiju. Tajnim ugovorom od 6. septembra
1915. Bugarskoj su obe}ane Makedonija, dolina Ju`ne
Morave s Toplicom i cela isto~na Srbija do Velike Morave!
Srpska vlada je odlu~no odbila sve kalkulacije velikih
sila. Nikola Pa{i}, ~ovek koji je umeo da izbegne sukobe u razgovorima,
na re~i ruskog poslanika da “Srbija ne bi trebalo
da se igra vatrom i opire zahtevima Antante”, odgovorio je:
”Srbija je spremna da se do posledwih snaga bori ne samo s
Austrijom nego i sa sopstvenim saveznicima”.
Proslavqeni komandanti sa Kumanova, Bitoqa, Bregalnice,
Drine, Cera, Kolubare i drugih rati{ta uporno su odbijali
svaku pomisao da se ispune savezni~ki zahtevi ili ostvare
zamisli Centralnih sila. Razgovaraju}i sa Valentinom ^irolom,
pukovnik @ivko Pavlovi} je ustvrdio da “Srbija nikad ne-
}e mo}i da pristane da Bugarska prese~e wenu jedinu prugu povezanu
sa Egejskim morem... Pitawe Makedonije je vojno i mo`e
se re{iti samo na bojnom poqu”.
Nova ratna isku{ewa su se nadvila nad Srbijom...
37

D E V E T D E C E N I J A O
PRIPREMA TROJNOG NAPADA
U S A M Q E N A
DR@AVA
Krajem juna 1915. godine ruski
vojni ata{e u Srbiji obavestio je
svoj general{tab da bugarski kraq
i vlada “pripremaju da se bace
na Srbe”. Uvo|ewe nema~kog oru`ja
u Bugarsku vojsku, “razgoli}ena
{ovinisti~ka kampawa” sofijske
{tampe protiv Srbije, dolazak
za ministra vojnog germanofila
@ekova, komitske provokacije
i vojni manevri uz granicu prema
Srbiji, jasno su ukazivali
na bugarske namere. Srbija je
morala da brani ne samo svoje
dostojanstvo ve} i opstanak.
Na sastanku Vlade i Vrhovne komande Srpske vojske 26.
avgusta u Kragujevcu, na Pa{i}evo pitawe kakvi su izgledi
na uspeh u slu~aju austrijsko-nema~ke ofanzive na Srbiju,
generali su verovali u uspe{nu odbranu samo u slu~aju da
ne budu anga`ovani Bugari. U suprotnom, “izgled bi bio
nikakav”. Po{to se nije moglo ra~unati da }e Gr~ka ispuniti
savezni~ke obaveze, a sa Bugarima nije bila mogu}a nagodba,
Srbija se morala pokoriti voqi saveznika. Pred usamqenom
Srbijom nadvila su se najve}a ratna isku{ewa.
Septembra 1915. u Sremu i severoisto~noj Bosni koncentrisala
se austrougarska Tre}a armija, u ju`nom Banatu nema~ka
Jedanaesta armija, u zapadnoj Bugarskoj wena Prva, a ju`no
od we Druga armija. Svim trupama, ja~ine oko 800.000 qudi,
koje su bile savremeno opremqene i u`ivale podr{ku vazduhoplovstva,
komandovao je nema~ki feldmar{al August fon Makenzen,
do tada jedan od najsposobnijih nema~kih vojskovo|a. Za
razliku od Antante, koja je po~etak vojnih operacija za Balkan
u jesen 1915. do~ekala neslo`na i nespremna, Centralne sile
radile su slo`no, brzo i odlu~no. Neprijateq je po~etkom oktobra
imao 393 bataqona pe{adije, 40 eskadrona kowice,
497 baterija artiqerije, a do kraja meseca pove}ao pe{adiju
na 440 bataqona.
Nasuprot takvoj vojnoj sili, Srbija se mogla suprotstaviti
sa oko 300.000 vojnika, mahom starijeg `ivotnog doba, razvu~enih
na oko 1.150 kilometara fronta. Pred po~etak neprijateqske
ofanzive Srpska vojska je imala 13 pe{adijskih divizija.
Od tih snaga obrazovane su Prva, Druga i Tre}a armija,
Timo~ka vojska, Odbrana Beograda, trupe Novih oblasti i niz
odreda. Pod Vrhovnom komandom bile su Kowi~ka divizija, dve
eskadrile aeroplana i deo te{ke artiqerije. Pa je tako, po-
~etkom oktobra, glavnina Srpske vojske imala 288 bataqona,
40 eskadrona, 678 artiqerijskih oru|a raznog kalibra.
Vrhovna komanda Srpske vojske ta~no je procenila namere
neprijateqa. Suo~iv{i se s ~iwenicom da }e joj biti nametnuta
borba na dva fronta, da }e na po~etku morati da se sama
bori sa tri neprijateqske dr`ave i dvostruko nadmo}nijim
snagama, Vrhovna komanda je odlu~ila “da se na oba fronta
dr`i u defanzivi i da gleda da o~uva Srpsku vojsku intaktnu do
dolaska savezni~ke pomo}i”.
Britanski vojni ministar lord Horej{a Ki~iner tra`io je
da “Srbi izdr`e najvi{e dvadesetak dana, a onda }e vlade Velike
Britanije i Francuske, u slu~aju bugarskog napada, blagovremeno
poslati vojnu pomo} u ciqu za{tite desnog boka i pozadine
Srpske vojske”.
Glavnina Srpske vojske bila je podeqena na dve velike
operativne grupacije: za zatvarawe velikomoravskog i ni{avskog
pravca. Ostali delovi trebalo je da {tite grani~ni
front. Prema takvoj zamisli, glavnina srpskih borbenih trupa
bila je ovako grupisana: na zapadu, prema Bosni, nalazila se
Prva armija, pod komandom vojvode @ivojina Mi{i}a; na severu,
na neprijateqevom glavnom pravcu napada, nalazila se
Tre}a armija, pod komandom generala Pavla Juri{i}a-[turma;
na istoku, prema Bugarskoj, razvila se Druga armija, pod
komandom vojvode Stepe Stepanovi}a, a Beograd su branile
38
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
trupe Odbrane Beograda, kojim je komandovao general Mihailo
@ivkovi}. Vrhovna komanda nalazila se u Kragujevcu.
Pred po~etak borbenih dejstava Srbija je mogla da ra~una
jedino na pouzdanu saradwu Crnogorske vojske, koja je vezivala
austrougarske snage na svom frontu i {titila levi bok Prve
armije. Crnogorska vojska imala je oko 42.000 vojnika i stare{ina.
Uo~i nema~ko-austrijskog napada na Srbiju, 5. oktobra, u
Solunu je po~elo iskrcavawe francuske 156. i engleske 10.
divizije, koje je zavr{eno sredinom meseca. Te savezni~ke snage
ostale su na prostoru Soluna. Upu}ivawe francusko-engleskih
trupa u pomo} Srbima trajalo je sve do decembra 1915.
godine. Da nevoqa bude ve}a, Englezi nisu prihvatili predlog
generala @ozefa @ofra da se savezni~ke snage stave pod Vrhovnu
komandu Srpske vojske, pa su te snage obrazovale zasebne
operativne grupe odgovorne svojim vladama.
BEOGRAD NA UDARU
Odre|uju}i jednog od najslavnijih vojskovo|a za pohod na
Srbiju, nema~ki car Vilhelm Drugi je saop{tio: ”U~ini}u veliku
~ast hrabrim srpskim vojnicima, protiv wih }u poslati mar-
{ala Makenzena”. Posle svega {to se zbilo u predve~erje nove
ofanzive, crni oblaci su se jo{ vi{e nadvili nad malom,
iznurenom i usamqenom Srbijom, suo~enom sa atakom silnih
germanskih carevina, odlu~nih da je nemilosrdno kazne i uni-
{te.
Beograd je bio prvi na udaru. Makenzen je odlu~io, za razliku
od Oskara Po}oreka, da glavni pravac napada na Srbiju
ide sa severa, s centralnim udarom preko Beograda. Kao veoma
iskusan i sposoban general, Makenzen je znao koliko je te-
Sa vojskom su se povla~ile beskrajne kolone oja|enog naroda
{ko osvojiti Beograd zbog wegovog izuzetno jakog odbrambenog
polo`aja, velikog gradskog utvr|ewa koje dominira nad rekama,
dokazane po`rtvovanosti i `ilavosti srpskog vojnika i celog
naroda. Re{ewe problema na{ao je u anga`ovawu mo}ne
artiqerije koja }e prosto razoriti Beogradsku tvr|avu i sistem
odbrambenih polo`aja Beograda, ~ime bi raskr~io put
pe{adiji.
Prema takvoj zamisli, Makenzen je tokom septembra prema
prestonici rasporedio oko 350 topova razli~itog kalibra,
ukqu~uju}i i merzere (305 i 420 mm). Koliko je ozbiqno
cenio ratni~ku vrednost srpskog vojnika, mo`e se zakqu~iti i
iz zapovesti koju je izdao pred ofanzivu: ”... Vi ne polazite ni
na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite
na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji iznad svega
voli slobodu... Pazite da ovaj malobrojni neprijateq ne pomra~i
slavu i ne kompromituje dosada{we uspehe slavne nema~ke
armije.”
Bombardovawe Beograda otpo~elo je jo{ sredinom septembra
1915. godine, dvadesetak dana pre op{teg napada. Kanonada
artiqerije poja~avala se iz dana u dan. Narod je masovno
napu{tao grad, be`e}i pe{ice prema Resniku i Raqi.
Na putu u izbegli{tvo granate su raznosile cele porodice. Veliki
po`ari su se {irili po celom gradu. Za prva tri dana oktobra
varo{ je opustela. “Ne ~uje se vi{e ni pisak lokomotive
u Top~ideru. Oko Resnika je pravi logor Beogra|ana, glad, bolesti,
nema{tina, desetkuju redove izgnanih”, zabele`io je hroni~ar.
A onda, op{ti napad na Beograd i Srbiju kre}e 6. oktobra,
uraganskom artiqerijskom pripremom po polo`ajima u
gradu. Samo u jednom danu na Beograd je palo vi{e od 30.000
granata. Samo prostor od Karaburme
do Ade Ciganlije zasut je sa blizu
4.000 projektila. Lomili su se
debeli vekovni bedemi Beogradske
tvr|ave, dizali stubovi zemqe i dima,
ku}e letele u vazduh. Smrt je kosila
i vojsku i civile. Pod tim datumom
dr Slavka Mihajlovi} je u
svom dnevniku zabele`ila: ”I{~ezao
je ose}aj straha, ne javqa se ni
`eqa za `ivotom. Gospodare samo
ose}aj zamora u glavi i `eqa da se
sve jednom svr{i”.
Mada je brzo postalo jasno da
general Mihajlo @ivkovi} ne mo`e
odbraniti Beograd, ipak je bilo vidqivo
da }e taj napad, kao i ~itava
“ekspedicija” protiv Srbije, stajati
napada~a izuzetno mnogo `rtava.
Pored vojnika, prestonicu su branili
civili, starci, `ene i deca,
koji su uzimali oru`je s poginulih
vojnika. Izve{taj generala @ivkovi}a,
upu}en ujutru 8. oktobra, glasio
je: ”Borba jo{ traje i nije nikako
prestajala. Na{e trupe jo{ napadaju
neprijateqa kod Dunavskog
keja. Na Velikoj pak Adi Ciganliji
neprijateq se oja~ao i vr{i napad...
Neprijateqske trupe se razvijaju
u Maki{u... Prema energi~nim
39

D E V E T D E C E N I J A O
kontranapadima na{ih trupa, neprijateqski preba~eni delovi
ne bi se mogli odr`ati na zauzetom zemqi{tu, da nije ovako
velika nesrazmera u artiqeriji i po broju i po kalibru”.
Komandant Kombinovanog odreda izvestio je da j neprijateq
na wegovu jedinicu “ga|a sa preko 20.000 granata, od kojih
vi{e od polovine te{kog kalibra... Nemo}ni smo ispod ove vatre...”
Ipak su se branioci Beograda u toj danono}noj borbi
hrabro dr`ali i “na udarac odgovarali udarcem”. Major Dragutin
Gavrilovi} je, prikupiv{i naizgled rasturene jedinice,
krenuo u protivnapad, izdaju}i legendarno nare|ewe. Borcima
na Dor}olu izdao je zapovest: ”Ta~no u 15 ~asova neprijateq se
ima razbiti va{im silnim juri-
{em, razneti va{im bombama i
bajonetima. Obraz Beograda,
na{e prestonice, ima da bude
svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna
komanda izbrisala je na{ puk iz
svog brojnog stawa. Vi nemate
vi{e da brinete za va{e `ivote,
koji vi{e ne postoje. Zato,
napred, u slavu”. Ove re~i u{le
su u antologiju najsvetlijih patriotskih
pokli~a, uz poruku Leonide,
koji je sa Spartancima
polo`io `ivot na Termopilima,
brane}i svoju otaxbinu od Persijanaca.
cawa Srpske vojske prema jugu, koja }e se zavr{iti srpskom Golgotom.
Osvajawe Beograda i potiskivawe wegovih branilaca “ko-
{talo” je Makenzena oko 10.000 vojnika izba~enih iz stroja. I
Odbrana Beograda je izgubila pet hiqada boraca. Ne{to kasnije,
ocewuju}i tu operaciju, feldmar{al Makenzen je zakqu~io da
je ovo bio “najve}i uspeh u ratu protiv Srbije 1915. godine”.
Svoje divqewe juna{tvu i po`rtvovawu branilaca Beograda
Makenzen je potvrdio naredbom da se u wihovu slavu postavi
spomenik na Top~iderskom grobqu, neposredno uz spomenik
izginulim nema~kim i austrougarskim borcima. Smatra se
SPOMENIK
NEPRIJATEQU
Hrabri branioci grada,
suo~eni s neuporedivo nadmo}-
nijim neprijateqem, povla~ili
su se “stopu po stopu, uz `estok
otpor koji se pretvarao u krvave
uli~ne borbe, prsa u prsa,
na bajonet”. Bili su to dani
besprimernog juna{tva i po`rtvovawa,
dani u kojima su pisane
najsvetlije stranice odbrane Beograda tokom wegove duge
istorije. I pored nevi|enog po`rtvovawa branilaca i ogromnih
gubitaka, pod olujom artiqerijske vatre, slamala se srpska
odbrana. Pe{adijske jedinice su se iskrcavale na desnu obalu
Dunava i Save. Beograd je bio pred padom.
Ako se posmatra sa vojnostrate{ke ta~ke gledi{ta, mo`da
je bilo nepromi{qeno ulagati toliku snagu i podneti tolike gubitke
u odbrani Beograda. Me|utim, prkos, hrabrost i odlu~nost
koju su ispoqili wegovi branioci i `iteqi oktobra 1915.
godine, osta}e ve~iti simbol slobodarstva, uzor pokolewima
srpskog naroda. Jedan od branilaca je u svom dnevniku, pod datumom
10. oktobar, lamentirao nad ve} palim Beogradom: ”No}
je pro{la na miru... U mraku, neosvetqen, ne daju}i znaka `ivota,
tu ispod na{ih nogu, Beograd je izgledao kao stari vitez
koji se borio, borio, ali je morao pasti i sad je mrtav! No} tu-
`na. U ovoj tami ~udno pada ki{a, kao da nebo pla~e nad jednim
uzvi{enim mrtvacem, koji je pre nekoliko ~asova pustio svoj
posledwi ropac... Beograd }e opet vaskrsnuti, da, on mora vaskrsnuti!”
Makenzenove trupe su ovladale Beogradom do 10. oktobra,
a zatim nastavile da potiskuju jedinice Odbrane Beograda
prema unutra{wosti Srbije. Bio je to po~etak op{teg uzmi-
Ostaci pobijenih Srba u okolini Leskovca
da je to jedinstven primer u istoriji – da pobednik podigne spomenik
svom neprijatequ, sa `eqom da taj primer slu`i za ugled
i sopstvenoj naciji kako se brani najsvetiji prag otaxbine.
PRELOMNI DATUM
I na drugim delovima fronta doga|alo se sli~no. Na zapadu
i severozapadu Prva armija je desetak dana uspe{no zadr`avala
neprijateqa. Na pravcu neprijateqevog glavnog udara
Tre}a armija je odgovarala bezuspe{nim protivnapadima,
ali su neke nema~ke jedinice ve} prvog dana bitke imale po hiqadu
qudi izba~enih iz stroja. Makenzenov na~elnik {taba je
bele`io da je “otpor `estok” i da se “Srbi tuku juna~ki”.
Kako je otpo~elo, tako je i nastavqeno. Neprijateq je napredovao,
ali veoma sporo i uz velike gubitke. Za dve nedeqe
neprekidnih borbi, Makenzenove snage su u{le tek oko 30 kilometara
u dubinu Srbije, osvojiv{i mnogo mawe nego {to su
planirale. No, sa padom Beograda i Smedereva stvorena je
potpuno nova situacija na srpskom severnom frontu. Posebno
se 14. oktobar uzima kao prelomni datum za obe strane. Ulazak
u rat Bugarske, ~ije su trupe, upravo tog dana pre{le srpsko-bugarsku
granicu bez objave rata, stavio je Srpsku vojsku u
izuzetno te{ku situaciju.
40
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
UBRZANE OPERACIJE PROTIV SRBIJE
PRAZNA
OBE]AWA
SAVEZNIKA
Udar Bugara u le|a srpske odbrane
privremeno je zaustavqen. Srpska
Druga armija je wihovu Prvu armiju
“brzo prikovala za mesto i nanela joj
znatne gubitke”. No, jedinice bugarske
Druge armije, koje su napadale ju`nije,
prema Makedoniji, uspele su da potisnu
slabije snage Novih oblasti.
Vrhovna komanda Srpske vojske uvi|ala je te`inu polo`aja
u kojoj su se na{le wene snage. Bila je svesna i opasnosti
koju je doneo prodor Bugara u dolinu Ju`ne Morave. Po-
{to su se ru{ile nade u efikasnu pomo} bilo s koje strane,
vojvoda Radomir Putnik je 23. oktobra naredio trupama
severnog fronta da “zapo~nu postepeno odstupawe na novu
skra}enu liniju otpora”. Na frontu Druge armije Bugari nisu
mogli, pored svih napora i `rtava, da probiju srpski front
kod Pirota. Bodre}i svoje jedinice, vojvoda Stepa Stepanovi}
im je poru~io: ”Va{i polo`aji ispred Pirota nisu gradovi koje
podi`u qudi i koji se mogu poru{iti topovima. Va{e je polo-
`aje Bog stvorio i oni se ne mogu poru{iti topovima ni oteti
juri{ima”. Pozvao je svoje vojnike da “visoko dr`e slavom
oven~ane zastave, kao i do sada”.
Uprkos ogromnim naporima, Bugari se ni korak nisu pomerili
sve do 24. oktobra, kada je Druga armija, po nare|ewu
vojvode Putnika, otpo~ela povla~ewe radi odbrane Ni{a.
Na pravcu Vrawa i u Makedoniji, bugarska Druga armija
je izvr{ila duboke prodore i presekla komunikaciju Vrawe–Skopqe,
gde su se nalazile slabije srpske snage. Prekid
komunikacija sa Solunom, preko koga se Srpska vojska snabdevala
borbenim sredstvima i provijantom, uz oklevawe saveznika
da pomognu deblokadu, ubrzao je dono{ewe odluke o daqem
povla~ewu na jug “radi skra}ivawa fronta, izbegavawa
bo~nih udara i o~uvawa `ive sile, do pristizawa obilnije savezni~ke
pomo}i”. O srpskom vapaju za pomo}, u zvani~noj nema~koj
istoriji rata ka`e se: ”Srbi su uzalud zahtevali i o~ekivali
upu}ivawe Antantinih snaga prema severu”.
Vojvoda Putnik je prozreo Makenzenovu nameru i ideju o
odlu~uju}oj bici na prostoru Kragujevca. Da bi izbegao tu
“klopku”, on je 23. oktobra odlu~io da napusti Kragujevac bez
“re{avaju}e bitke” i izdao nare|ewe Prvoj i Tre}oj armiji i
trupama Odbrane Beograda da se “nastavqaju}i manevarsku
odbranu”, postepeno povla~e ju`no od Kragujevca. Moralni obziri
i daqe nadawe u savezni~ku pomo} zahtevali su da se pru-
`a {to du`i otpor na uzastopnim polo`ajima. Istina, vojvoda
@ivojin Mi{i} nije se slagao sa dubqim povla~ewem, pa je 26.
oktobra predlo`io da izvr{i protivnapad sa ^umi}kih polo-
`aja u pravcu Topole. Iako je prihvatio Mi{i}ev predlog, kada
je saznao da su Bugari, uz pomo} pobuwenih [iptara, zauzeli
Ka~anik istoga dana, pa tako presekli i posledwu vezu sa
Solunom, Putnik je obustavio Mi{i}evo nare|ewe za protivnapad.
Naredio je da se produ`i povla~ewe na moravske polo-
`aje. ”Ma koliko da je ova odluka bila bolna i te{ka”, ka`e se
u dokumentu Vrhovne komande, “ipak ju je Srpska vojska primila
sa pouzdawem, uverena da }e to biti samo privremena mera i
da }e ubrzo, sa dolaskom poja~awa saveznika, preduzeti sna-
`nu ofanzivu i proterati neprijateqa iz otaxbine, kao u jesen
1914. godine”.
Po{to nije uspeo prvi poku{aj okru`ewa, Makenzen je 2.
novembra naredio da austrougarski Devetnaesti korpus nastupa
na jug i da po svaku cenu, “makar izgubio i polovinu qudstva”,
pre|e Zapadnu Moravu kod ^a~ka i preduzme brz obuhvatni
manevar prema Kraqevu, spre~avaju}i povla~ewe Prve
armije dolinom Ibra. Trupe austrougarske Tre}e i nema~ke Jedanaeste
armije trebalo je da nastave sna`an frontalni pritisak,
s ciqem da “potisnu srpske trupe na bugarsku Prvu armiju”,
koja je imala zadatak da osvoji Ni{ i sadejstvuje u zatvarawu
obru~a oko glavnine Srpske vojske.
Putnikovo nare|ewe o povla~ewu Srpske vojske na obale
dveju Morava imalo je strategijski zna~aj. Zahvaquju}i smelosti
i upornosti jedinica i li~noj hrabrosti vojnika i stare{ina,
a iznad svega ve{tini {tabova, celokupna Srpska vojska,
koja se nalazila na severnom i isto~nom frontu, nakon mesec
dana izuzetno te{kih odstupnih borbi, uspe{no se prebacila
do 8. novembra. Neprijatequ nije stvorena prilika da razbije
ili zarobi nijednu ve}u jedinicu.
Organizovano povla~ewe trupa sa isto~nog fronta bilo
je ote`ano izbog ogromne mase civilnog stanovni{tva, koje se,
be`e}i ispred bugarskih jedinica, ozlogla{enih zbog mnogobrojnih
zverstava u prethodnim ratovima, povla~ilo pod za-
{titom svoje vojske. Vojvoda Stepanovi} je punih pet dana uporno
branio Ni{, ratnu prestonicu Srbije i najosetqiviji bok
Srpske vojske. Obi~ni borci, nadahnuti li~nom hrabro{}u
svojih komandanata i ozloje|eni gledaju}i duge kolone unezverenih
staraca, `ena i dece u bekstvu, iza kojih su goreli napu-
{teni domovi, “ulivali su najve}u snagu pukovima vojvode Stepanovi}a”,
zabele`io je nema~ki pisac Ralf Bate. Budu}i da
savezni~ka pomo} nije stizala, Druga armija je obustavila odbranu
Ni{a 4. novembra, a Tre}a armija dan ranije Para}in,
prebacuju}i se po delovima na moravske polo`aje.
Srbi su pod stalnim pritiskom jakih neprijateqskih snaga
organizovano odstupali. Desetine hiqada civila, s neja~i u potovarenim
kolima ili u rukama, nose}i ono {to se moglo poneti,
i{le su prema jugu, ne znaju}i gde }e se zaustaviti. Ruski poslanik
je javqao “Srbija predstavqa pokretnu masu izbeglica
bez krova i hrane, masu koja odstupa po nevremenu”, pa se pribojavao
epidemije“ kao u prole}e iste te godine”.
Dragi{a Lap~evi}, novinar i politi~ar, ostavio je opis
onoga {to je video u Jagodini: ”Jo{ od prvih dana rata Jagodina
je puna be`anije, naro~ito iz Beograda. Sad, kada je nastalo
prodirawe neprijateqa sa svih strana, be`anija je pridolazila
dawu i no}u, vozovima, kolima i pe{ke, pa odlazila daqe.
Ipak se mnogi begunci zadr`avaju; mnogi su pod vedrim nebom,
bez hleba, a sirotiwa gola i bosa, propada ovih hladnih
oktobarskih dana...”
41

D E V E T D E C E N I J A O
POVLA^EWE
KAO JEDINI IZLAZ
PRAVAC
KOSOVO
Jedini izlaz iz prete{ke situacije u kojoj se na{la Srpska
vojska, Vrhovna komanda je videla u nastavku povla~ewa
na jug, kako bi u sadejstvu sa francuskim snagama kod
Krivolaka i Grackog otvorila ka~ani~ki prolaz i
uspostavila vezu sa saveznicima. Da bi se postigla saglasnost
svih vojnih i politi~kih faktora za takvu odluku, 4. novembra
je odr`ana vanredna sednica Vlade u Ra{koj. Usvojen je stav
da “treba ostati uz na{e dosada{we saveznike”. Vojvoda
Putnik je izjavio da “borbu treba produ`iti do kraja i
povla~iti se, “ako se bude moralo, na Kosovo, pa eventualno,
~ak preko Prizrena i Debra, u ju`nu Makedoniju i Albaniju”.
Prema utvr|enoj zamisli, vojvoda Putnik je obavestio francuskog
generala Saraja da je obrazovao operativnu grupu
za proboj kroz Ka~ani~ki tesnac u Makedoniju, tra`e}i
wegovo sadejstvo u toku te operacije. Naime, ideja je bila
da Sarajeve snage preduzmu napad u pravcu Velesa i Skopqa
u vreme srpskog napada od Pri{tine. No, od ostvarewa te
zamisli nije bilo ni{ta. U toku osmodnevnih neefikasnih borbi,
Sarajeve snage su sporo napredovale. Zbog opasnog razvoja
situacije kod Srba, neprijateqskog stava Gr~ke, kolebawa
Rumunije i ka{wewa ruske intervencije, Francuska je smatrala
da je “rizi~no je zadr`avati jedinice kod Krivolaka i Gradskog”.
Procenili su da je “igra u Srbiji izgubqena”, pa su Srbe
obavestili o svojim namerama da se povuku ka Solunu.
Saznav{i za `alosnu odluku Francuza, Vrhovnoj komandi
Srpske vojske preostalo je da grupi{e glavne snage na Kosovu i
poku{a proboj preko Karadaga i Ka~anika u pravcu Skopqa.
Situacija je nalagala da se gro snaga, sa planinskog zemqi{ta
izme|u Ju`ne i Zapadne Morave povu~e ka Kosovu, uz obezbe|ewe
minimuma snaga za usporavawe neprijateqevog nadirawa sa
severa. Taj poduhvat doneo je najve}e pote{ko}e i neizvesnost.
Feldmar{al Makenzen je naslutio namere Vrhovne komande
Srpske vojske, pa je 5. novembra izdao direktivu svojim
armijama “da nikako ne dozvole da velike neprijateqeve snage
odstupe na jug”. Levokrilnom Desetom korpusu naredio je da
ubrza dejstvo od Para}ina prema Stala}u i da sa divizijama
bugarske Prve armije, koje su nadirale prema Prokupqu i Leskovcu,
okru`i i zarobi srpsku Tre}u armiju i Timo~ku vojsku.
Austrougarskoj Tre}oj armiji naredio je prodor u pravcu Novog
Pazara i Ra{ke, na odstupni pravac srpske Prve armije i Odbrane
Beograda. Od Devetnaestog korpusa zahtevao je da prodorom
u dolinu Ibra, a u sadejstvu sa bugarskom Drugom armijom
koja je napredovala prema Pri{tini, opkoli i zarobi glavninu
Srpske vojske pre nego izbije na Kosovo.
LESKOVA^KI PROTIVUDAR
Ve} sutradan osetio se sna`an pritisak neprijateqa na
svim delovima srpskog fronta. Najve}u agresivnost ispoqila
je bugarska Prva armija i odred pukovnika Ribareva, nadiru-
}i dolinom Veternice u pozadinu srpske Druge i Tre}e armije
i Timo~ke vojske. Neproverena vest da Bugari nadiru u pravcu
Leskovca, iza le|a Timo~ke divizije, izazvala je nemir me-
|u vojnicima. ^ak je i stari kraq Petar Prvi, koji je krenuo u
pravcu Prokupqa, oti{ao na polo`aj da osokoli vojsku. I
ovoga puta, vojvoda Putnik je ispoqio poslovi~nu hladnokrvnost.
Naredio je vojvodi Stepanovi}u da prikupi trupe (“imate
vi{e jedinica od neprijateqa”), odbaci neprijateqa i bezuslovno
za{titi komunikaciju Prokupqe–Kur{umlija–Prepolac.
Kada je Moravska divizija drugog poziva, koja je upu}ena
kao poja~awe vojvodi Stepanovi}u, stigla na odredi{te, Bugari
su ve} prodrli u dolinu Puste reke. Energi~ni komandant
Moravske divizije, pukovnik Qubomir Mari}, koji je objedinio
komandu nad tri divizije, preduzeo je napad u pravcu Leskovca.
Blagodare}i sna`nom i preciznom dejstvu srpske artiqerije,
koje su se Bugari uvek pla{ili, srpska pe{adija je pre-
{la u sna`an protivnapad i u toku 11. i 12. novembra odbacila
Bugare do Leskovca i Hisara. Tako je onemogu}eno da neprijateq
zaposedne komunikaciju Kur{umlija–Prepolac i obezbe-
|ena odstupnica srpskim snagama koje su se povla~ile sa severnog
fronta.
Opisuju}i te borbe u dolini Puste reke i Jablanice, ve}
pomenuti pisac Ralf Bate zabele`io je: ”Silina tog protivnapada
(Srba) potpuno je iznenadila Bugare, koji su se sa te{kim
gubicima povukli 18 kilometara do samog Leskovca”. I general
Milan Zelenika o tome pi{e: ”Bitka kod Leskovca redak je
primer da jedna trupa, posle tolikih napora u neprekidnom od-
42
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
stupawu od gotovo mesec dana
i posle takore}i ju~era{we
velike depresije, mo`e povesti
ofanzivu i pri tom ~ak izvojevati
pobedu”. Zahvaquju}i
sjajnom uspehu srpskih snaga, u
kome se naro~ito istakla Moravska
divizija drugog poziva,
Bugari su odba~eni, a Srbi su
zadr`ali komunikaciju Prepolac–Pri{tina,
sve dok nije zavr{eno
povla~ewe na Kosovo.
Do po~etka proboja kroz
Ka~anik austrijsko-nema~ke
trupe, uprkos svim nastojawima,
nisu uspele da prodru preko
linije Novi Pazar–Leposavi}i–Merdare–Tupalski
vis–Kopilak. Srpska Prva armija
odolevala je frontalnom
pritisku nema~kog Dvadeset
drugog korpusa i obuhvatnom
manevru austrijskog Devetnaestog
korpusa i time omogu}ila
bezbedno povla~ewe Vrhovne
komande Srpske vojske, Vlade
i nepregledne mase izbeglica.
Naravno, posebno treba ista-
}i nesebi~nu pomo} crnogorske
Sanxa~ke vojske jedinicama
Prve armije, koja je brane-
}i pravac Zlatibor–Kokin
brod–Nova Varo{ i Ivawica–Javor,
bezbedno dr`ala
sve pravce koji od Drine vode
u Sanxak. I tako, herojskom
odbranom Prve i Druge armije
spre~en je i drugi Makenzenov
poku{aj opkoqavawa Srpske
vojske u trouglu izme|u Zapadne
i Ju`ne Morave i omogu}eno
weno izvla~ewe na Kosovo.
Neprekidne i te{ke borbe
koje su vo|ene veoma nepovoqno
su uticale na brzinu i
ja~inu snaga koje su Srbi mogli da anga`uju za planirani ka-
~ani~ki manevar. Naime, od pet pe{adijskih divizija, dva
zdru`ena odreda i Kowi~ke divizije, snaga koje su bile planirane
za proboj i podeqene u dve grupe (Ka~ani~ku i Gwilansku),
na vreme nisu mogle sti}i Kombinovana i Kowi~ka
divizija i Krajinski odred, pa nisu ni u~estvovali u operaciji.
Ipak, od 17. do 21. novembra vo|ene su ogor~ene borbe na
Velikoj planini i planini @egovcu. Neprijateq je 20. novembra
uspeo da izbije na staru srpsku ju`nu granicu i zapretio
da prese~e komunikaciju kod Ka~anika i Gwilana i opkoli
Srpsku vojsku.
BROJNO STAWE
Vrhovna komanda nije imala ta~ne podatke o ukupnoj
snazi svoje vojske. Na osnovu brojnog stawa u pe{adijskim
pukovima, koje je spalo na 1.000 do 2.000 qudi, moglo se zakqu~iti
da je ono drasti~no smaweno. Prema podacima koji
su kasnije svedeni, evidentno je da je Srpska vojska pred po-
~etak trojne invazije imala 563.180 qudi na hrani. U taj
broj su ura~unati i “starci posledwe odbrane”, koji su ~uvali
mostove i magacine. U operativnim jedinicama bilo je
420.600 qudi, a na Kosovo je stiglo oko 320.000 vojnika i
stare{ina. Dakle, u toku dvomese~nog povla~ewa brojno stawe
se smawilo za oko 260.000. Tom broju pripadaju poginuli,
umrli, oboleli, zaostali u civilnim bolnicama, ali i
oni koji su “izgubiv{i veru u preokret ratne sre}e, napustili
jedinice pri prolasku kroz svoja sela”. Ako se ukupnoj
tragici doda da je qudstvo, koje se okupilo na Kosovu, mu~no
izgledalo u ritama, boso, promrzlo, polugladno, onda se dobija
prava slika tada{wih prilika.
I zima kao neprijateq: prelazak preko Belog Drima,
novembar 1915. godine
TE[KA ODLUKA
U uslovima krajwe premorenosti, pove}anih gubitaka,
oskudice u artiqerijskoj municiji i pasivnosti saveznika, Vrhovna
komanda Srpske vojske morala je da obustavi daqe operacije,
pa je 21. novembra
svim trupama naredila da se
povla~e na levu obalu reke
Sitnice, gde je trebalo koncentrisati
sve snage za odlu-
~uju}u bitku. Povla~ewe je zavr{eno
24. novembra, a grupisawe
za bitku do 26. novembra.
Kada se uvidelo da je “vojska
jako prore|ena, gladna i
premorena, a artiqerijska municija
utro{ena”, bilo je o~igledno
da u planiranoj bici
nema izgleda na uspeh. Vrhovna
komanda je 25. novembra
donela odluku “da se bitka ne
primi, a odstupawe produ`i ka
obalama Jadranskog mora”. Time
je zavr{eno povla~ewe
Srpske vojske, ispuweno besprimernim
herojstvom, koje je
trajalo gotovo dva meseca, po
dubini od blizu 500 kilometara.
U prvoj polovini novembra
srpske trupe su se slivale na
Kosovo, a sa wima i mnogobrojne
izbeglice. U ogromnim
kolonama naroda i vojske
kretao se i kraq Petar Prvi.
On se izvesno vreme kretao
automobilom, a kada je ostao
bez wega, prevozio se na municijskoj
kari, koju su vukla
~etiri mr{ava vola. “Tre}epozivci
sa kojima je bio nisu
mogli poverovati da je sa wima
stari kraq Petar”. Preko
Blaca i Prokupqa stigao je u
Pri{tinu. Tu se sreo i sa
Branislavom Nu{i}em, koji je
zabele`io: ”Mada wegove
stara~ke o~i nisu bile kadre
dogledati ono {to je on `eleo
da vidi, on je, ipak, dugo
i dugo zabrinuto stojao na prozoru i upiwao pogled da vidi
bar onaj dim, koji je ve} pao na vode Moravine i vode Sitni-
~ine... To je sada ve} bio slomqen iznemogao starac, bri`an
za dobru sudbinu svoga naroda...”
O stawu duha svedo~i i francuski poslanik Ogist Bop,
koji ka`e ”Do{av{i do mesta iz koga nema izlaza, masa zapa-
`a da je zapala u klopku”. Iza vojske i izbeglica su ostali
mnogobrojni le{evi, neizmerne li~ne tragedije i te{ke patwe.
Me|u poginulima bio je i Vojislav Tanaskovi}, a me|u rawenima
dotad nepoznati Kosta Vojnovi}. Pesnik Velimir Raji}
nije mogao da izdr`i telesne i duhovne patwe, “presvisnuo
je”, zapisao je Branislav Nu{i}. Ostav{i bez nade, kwi-
`evnik Milutin Uskokovi} se utopio. No, mnogo vi{e je bilo
onih koji su bili spremni da se suo~e s bedom istorijskog trenutka.
43

D E V E T D E C E N I J A O
PROMENE U ODNOSU SAVEZNIKA
VOJNE I MORALNE
DILEME
Strahote i stradawa Srba tokom dvomese~nih te{kih
borbi uzbudili su javno mwewe u savezni~kim
zemqama. Nemaran odnos prema hrabrom savezniku
i jo{ jedan u nizu poraza na Balkanu doveli su do
promena u vojnim i vladinim vrhovima Francuske,
Engleske i Rusije. Odluka Srba da, uprkos svim
isku{ewima, ostanu lojalni saveznici, prisilila je
vlade sila Antante da usklade odnose na Balkanu.
Posle potpisivawa direktive o povla~ewu Srpske vojske na
Jadransko primorje, ve} sutradan, 26. novembra, Vrhovna
komanda je otputovala u Skadar da bi organizovala prihvat
trupa na morskoj obali i stupila u dodir sa saveznicima.
No, pomenuta direktiva, koja je pro~itana u svim komandama
i jedinicama, nai{la je na razli~ito raspolo`ewe.
Mnogi vojnici su bili razo~arani, uz ose}awe da su ih
saveznici prevarili, pa su ostali na Kosovu i krenuli svojim
ku}ama, u neizvesnost. Deo oficira je negodovao, isti~u-
}i “da bi radije poginuli na svom ogwi{tu nego da po|u u tu-
|inu”.
U trenucima velikih vojnih i moralnih nedoumica, zanimqivo
je pismo na~elnika {taba [umadijske divizije drugog
poziva majora Du{ana Simovi}a, upu}eno 27. novembra vojvodi
Stepanovi}u. ^asni oficir je jedini spas video u “preduzimawu
ofanzive, jer }e nas napu{tawem i posledweg par~eta
slobodne Srbije napustiti ~ak i ostaci na{e vojske, na{i veterani.
Oni }e videti da je sa Srbijom svr{eno i da daqoj
borbi wihovoj nema ciqa. Stoga ostajmo ovde, na ovoj posledwoj
grudi slobodne Srbije i umrimo ~asno...”
Na taj patriotski apel
majora Simovi}a, vojvoda Stepanovi}
je smireno odgovorio:
”Najbitniji i najsvetiji interesi
Srpstva bezuslovno nala`u
svakome da i u ovim stra-
{nim vremenima slu{a i sa
po`rtvovawem izvr{ava nare-
|ewa Vrhovne komande, koja
boqe poznaje celokupnu situaciju
nego iko od nas”.
Sutradan, 28. novembra,
vojvoda Stepanovi} je imao novog
zagovornika ideje da se
Srpska vojska ne povla~i, ve}
da preuzme ofanzivu na sever.
Bio je to komandant Prve armije vojvoda Mi{i}. Na wegovu
inicijativu, do 3. decembra odr`ano je {est sednica komandanata
armija u Pe}i. Predsedavao je vojvoda Stepanovi}, kao
najstariji komandant armije. Na osnovu prispelih podataka o
neprijatequ, vojvoda Mi{i} je zakqu~io “da je ofanzivna sposobnost
neprijateqa iscrpqena i da bi Srpska vojska, ako bi
preduzela energi~nu ofanzivu, imala dobrih izgleda na uspeh”.
U zapisniku sa prve od tih sednica navedene su re~i vojvode
Mi{i}a da bi se “time spre~ilo opasno osipawe qudstva
i izbeglo pogibeqno povla~ewe kroz Albaniju i Crnu Goru”.
Na sastanku od 1. decembra rekao je “da u ovim prilikama
ostaju dve rezolucije: da se krenemo napred u ofanzivu, te vidimo
od koga be`imo, pa uspemo li – dobro, ne uspemo li – onda
da po{aqemo parlamentare neprijatequ i stupimo u pregovore
u ciqu obustave neprijateqstva”.
MASOVNA GROBNICA
Iako neprijateqima nije uspelo da preseku odstupnicu
Srpske vojske preko Albanije, muke su bile prevelike, stradawa
neopisiva. Albanske planine su postale “masovna grobnica
neprebrojanih qudi”. U
STRA[NE @RTVE
Prema evidenciji Vrhovne komande, na albanskim obalama
je posledwih dana decembra 1915. bilo pribli`no
110.000 vojnika i 2.350 oficira. Ra~unalo se da je u brojnom
stawu nedostajalo 70.000 od svih koji su po~eli odstupawe.
Stradalo je vi{e od 27.000 regruta. Ve} tokom povla~ewa
bilo ih je mawe od 15.000, a po spiskovima napravqenim
kasnije u Bizerti, na licu mesta su se na{la samo
7.192. Od 6.000 mladi}a ro|enih1897. i 1898, u `ivotu ih
je ostalo samo pet stotina. Naravno, to je samo deo cene
“Golgote Srbije”. Time je okon~ana tek prva etapa stradawa.
Na obalama Albanije Srpsku vojsku nisu ~ekali ni kona~i-
{te, ni dovoqno hrane, ni savezni~ki brodovi...
osvrtu Vrhovne komande na to
povla~ewe, stoji: ”Sudbina
Srba, zbog zime i divqih albanskih
planina, bila je ipak
grozna... Trebalo je celu jednu
vojsku prevesti stazama kojima
se i pojedinci kre}u s opasno-
{}u po `ivot. Trebalo je izdr-
`ati nekih deset dana i no}i
bilo na ki{i, bilo na ci~i zimi
i blatu, bez krova i hrane...”
Dvojica diplomata, ruski
i francuski poslanici u Srbiji,
Nikolaj Trubecki i Ogist
44
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
Bop, bili su o~evici patwi i stradawa Srpske
vojske i izbeglica. Oni su ostavili potresna
svedo~anstva o toj tragediji. U pismu
ministru Sezonovu, gospodin Trubecki je,
pri kraju pisma istakao: ”Bez obzira {ta }e
se daqe doga|ati, smatram svojom du`no{}u
da posvedo~im kako su Srpska vojska, narod
i vlada ~asno izvr{ili svoj zadatak. Izgubiv{i
sve, do{li su ovamo s nadom da je na
moru, kraj wihovih stradawa i da }e saveznici
najzad na}i na~ina da im pru`e ruku
pomo}i... Sre}a je za nas (Rusiju), {to nismo
krivi za ovakvo stawe...” Francuski poslanik
Ogist Bop dao je potresnu sliku izgleda
srpskih vojnika posle dolaska u Skadar:
“Svi su bili do krajwih granica malaksali,
pravi pokretni le{evi. Hodali su te{ko,
mr{avi i bledi, sa bolnim o~ima... Nikakva
`alba ne iza|e sa usana ovih qudi koji behu
sve pretrpeli... Ponekad se moglo ~uti da
ka`u hleba. To be{e jedina re~ koju su imali
snage da izgovore...”
Opisuju}i svoje vi|ewe situacije na
drumu Prizren–Qum Kula, Steva Stefanovi},
pi{e: ”Po drumu i oko wega pobacano
je sve {to pojedincu nije neophodno... Noge
do ~lanaka upadaju u pu{~anu municiju, hamove,
kai{eve, rance... Preska~emo preko
topovskih metaka, novih i sjajnih, preko lafeta,
sanduka za municiju, `ivotiwskih le-
{eva... Na ovom uskom prostoru, izme|u mrtvih
stena i divqe reke (Beli Drim), na drumu
dugom trideset kilometara, vr{i se likvidacija
jedne dr`ave... Daqe, napred, jo{
strahovitije...”
Izuzetno potresan opis povla~ewa Srpske vojske i izbeglica
napisao je potpukovnik Milan Nedi}. Opisuju}i izgled
vojnika posle dolaska na morsku obalu, bele`i: ”Davali su utisak
qudi koji su na koncu `ivotne mo}i – pravi qudski kosturi,
isu{eni, o~iju upalih i uga{enih, a lica pocrnela kao zemqa.
Idu nemo, vo|eni samo svojom sudbinom. Ni protesta ni `albe.
U poderanoj ode}i, sa zapu{tenom kosom i bradom, izgledali
su kao utvare iz drugog sveta. Trpeli su i stoi~ki nosili svoj
mu~eni~ki krst. Bez roptawa, predavali su svoju namu~enu du{u
Gospodu Bogu”.
EPOPEJA KRAQA PETRA
Sudbinu svoje vojske i izbeglica delio je i stari, bolesni
kraq Petar Prvi. U Prizrenu je ostavio sve svoje stvari, ukqu-
~uju}i i odli~ja. U stra{nom i neopisivom mete`u krenuo je automobilom
prema Qum Kuli. Ve} na po~etku “video je mnogo plamenova
koje su gutale silno bogatstvo vojske”. Bile su to vatre
u kojima su srpski vojnici spaqivali kola, lafete, automobile.
Hroni~ar Anri Barbi je zabele`io: ”I evo Albanije, sa te-
{kim zimskim nebom; wu kraq Petar prelazi bez pratwe, oskudan
kao i posledwi od wegovih seqaka i vojnika... I on, potresen
u`asom, gleda slom Srbije. On, tako star, tako umoran i
toliko slab... Zar opet u izgnanstvo... Pa ipak, wegova voqa
nije slomqena...”
Arnaldo Frakaroli pi{e: ”Bekstvo kroz Albaniju bilo
je stra{no. Od Qum Kule, automobil vi{e nije mogao da ide.
Zaboravqeni: ostaci za{titnice glavnine Srpske vojske
Nema vi{e puta, samo u`asni niz provalija, dolina i strmih
planina... Ne znam kakva nam je to intimna i nesvesna odvratnost
prema smrti dala energiju da izdr`imo... Na kraju, pe-
{ke, sa svoja tri oficira i {est gardijskih vojnika koji su ga
~uvali, Kraq je prevalio sedam dana putovawa po u`asnom
vremenu, oko 150 kilometara preko planine od granice do
Qe{a...” U daqem opisu te epopeje, Frakaroli dodaje: ”Samo
poneki vojnik, koji je pao od iznemoglosti, pokazivao je
kraqevoj pratwi kuda su pro{li wihovi drugovi... Put spasewa
imao je i tragi~nih obele`ja, le{evi vojnika umrlih od
gladi, bolesti, zime i goli kosturi kowski, nad kojima je vojska
iskalila bes gladi. I bedni ~obani koji `ive po planinama,
nikada ne}e mo}i da znaju da je onaj stari srpski oficir,
bled i slab, bio kraq Srbije. To fabulozno lutawe jednog
kraqa, dramsko i neverovatno, kao stara legenda, trajalo je
sedam dana...”
Iz Qe{a je kraq Petar oti{ao u Tiranu, gde ga je srda~no
primio Esad-pa{a. Upravo, taj Esad-pa{a je odr`ao re~ datu
Nikoli Pa{i}u, kojom se omogu}ava Srpskoj vojsci prelazak
preko Albanije, uprkos zahtevu cara Viqema da se to spre~i.
Po opisu A. Barbija, “Esad-pa{a je ~ovek kome svi mi Srbi,
Francuzi, Englezi, Rusi i neutralni ~lanovi vojnih misija, dugujemo
{to nismo pali u ruke Austro-Nemaca i Bugara. Wemu i
samo wemu, zahvalni smo mi i hiqade zarobqenika bez oru`ja,
{to smo mogli da pre|emo surovu Albaniju, te{ko pristupa~nu
i divqu.”
45

D E V E T D E C E N I J A O
ODGOVOR NA PRETWE SRBIJI I CRNOJ GORI
POMO] BRATU
U NEVOQI
Po~etkom januara 1916. godine, Srpska vojska se na{la pred
novom opasno{}u. Austrougarske trupe su otpo~ele novu
ofanzivu radi osvajawa Crne Gore i zarobqavawa Srba u
severnoj Albaniji. Konrad je imao nameru da potpuno uni{ti
ostatke Srpske vojske, anektira Crnu Goru i Albaniju i
protera trupe Antante iz Soluna.
Da bi po{tedio svoje trupe novih gubitaka, Falkenhajm se
“usprotivio nastavqawu kampawe na Balkanu”. Zbog toga
je Konrad izdvojio svoju Tre}u armiju iz grupe Makenzena
i zatra`io od Falkenhajma da mu vrati 57. diviziju, kako
bi sve raspolo`ive snage na Balkanu anga`ovao za osvajawe
Crne Gore i Albanije. Naravno, to je izazvalo srxbu Falkenhajma,
koji je izjavio da “nema vi{e poverewa u austrougarsku
Vrhovnu komandu i da smatra da je iskqu~en daqi uspe{an
zajedni~ki rad”.
Prema postavqenom ciqu, grupisawe austrougarskih snaga
zavr{eno je do 4. januara 1916. godine. Plan je bio da se izvr-
{i obuhvatni napad na Crnu Goru, potu~e wena vojska i u albanskom
primorju “dokraj~i i zarobi Srpska vojska”. Ako se analizira
ukupna vojna situacija na Balkanu,
nije te{ko zakqu~iti da je Konrad napravio
ogromnu gre{ku. Utro{io je mesec dana
za novi raspored svojih jedinica, stvorio
operativno zati{je i olak{ao Srpskoj
vojsci da pod za{titom svoje Prve armije
i Sanxa~ke vojske uspe{no zavr{i
povla~ewe na albansko primorje.
SUMWI^EWA
Nakon povla~ewa Srpske vojske sa
Kosova i Metohije i francusko-britanskih
jedinica iz Makedonije na prostor
Soluna, prema austrougarskim snagama
nalazila se samo Crnogorska vojska.
Usamqena, budu}i da su je saveznici prepustili
sudbini, na{la se u krajwe te-
{koj situaciji. Ona je tada imala oko
44.000 boraca, 155 topova i 107 mitraqeza.
Sa Crnogorskom vojskom bilo je
oko 3.500 srpskih vojnika, sa dve baterije
poqskih topova.
Prema takvoj Crnogorskoj vojsci,
Austrougarska je anga`ovala 150.000
Crnogorski ministar vojni
serdar Janko Vukoti}
pe{aka, 1.172 kowanika, 417 mobilnih i 530 tvr|avskih topova.
Odnos snaga bio je krajwe nepovoqan za Crnogorce. Neprijateqeve
snage su imale tri do tri i po puta vi{e qudi i
bile neuporedivo boqe naoru`ane, opremqene i snabdevene.
Crnogorski vojnik je gladan, municije nije imao dovoqno, artiqerijsko
naoru`awe je bilo znatno slabije, a bio je i premoren
dotada{wim borbama. Trebalo je braniti front du`ine
od oko 500 kilometara. Kraq i vlada su uporno tra`ili pomo}
od saveznika, ali uzalud.
Najja~a neprijateqska operativna grupa (Devetnaesti korpus,
oko 50.000 boraca) koncentrisana je na glavnom pravcu
udara: Boka–Lov}en–Cetiwe, gde su Crnogorci imali svega
9.000 boraca. Na severu, gde je neprijateq anga`ovao pomo}-
ne snage (oko 34.000 boraca), crnogorska
Sanxa~ka vojska imala je oko 23.635
boraca. I pored svih nevoqa koje je imala,
Crnogorska vojska je u vreme najja~e
neprijateqske ofanzive vodila svoje najsjajnije
bitke.
Umesto pomo}i, savezni~ke vlade su
prigovarale kraqu Nikoli da “vodi tajne
pregovore sa Austrougarskom o zakqu-
~ewu separatnog mira”. U tome su najglasniji
bili Italijani. Grof Sonino je jo{
6. decembra osumwi~io Crnogorce da bi
dolazak Srba u Skadar mogli iskoristiti
kao izgovor “da nas izdaju”. Posle ~etiri
dana osumwi~io ih je “za potapawe
savezni~kih teretnih brodova u dra~kom
i meduovskom pristani{tu”.
Za takve sumwe saveznici su upori-
{te nalazili u pona{awu nekih crnogorskih
zvani~nika, posebno prestolonaslednika
Danila, o`ewenog Nemicom.
Wega je crnogorski zet i kraq Italije
Vitorio Emanuelo Tre}i direktno prozvao
za {pijuna`u u korist Centralnih
46
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
Srpske snage stale su u zajedni~ku odbranu sa bratskom Crnogorskom vojskom
sila. Po nalogu saveznika, Pa{i} je iz Skadra putovao na Cetiwe
i razgovarao sa kraqem Nikolom, obave{tavaju}i ga da
}e Srbija “bez kolebawa ostati uz sada{we saveznike”. Kraq
Nikola je dva puta postavio isto pitawe: ”[ta }e u~initi Srbija
ako je saveznici ne pomognu hranom i ne prevezu wenu vojsku
na sigurno” Pa{i} je dva puta isto odgovorio: “Ne verujem
da saveznici ne}e pomo}i...” Bilo kako bilo, sve savezni~ke
zemqe su upozorile kraqa Nikolu na te{ke posledice ako se
odlu~i na separatni mir. Istina, nijedna od tih saveznica nije
pomiwala svoju odgovornost {to su Crna Gora i Srbija ostavqene
na cedilu i prepu{tene same sebi.
MOJKOVA^KI BADWACI
Zavr{ne operacije Austrougarske vojske protiv Crne Gore
po~ele su uo~i pravoslavnog Bo`i}a 1916. godine. Divizijar
serdar Janko Vukoti} izdao je nare|ewe za protivnapad,
koji je zapo~eo u zoru 7. januara. U borbi s mnogo napada i protivnapada,
koja je trajala od zore do sumraka, u te{kim zimskim
uslovima i po vrletnom terenu, Sanxa~ka vojska je odbacila
neprijateqa i oduzela mu ofanzivnu snagu. Tu se posebno
istakla Kola{inska brigada i wen Rova~ki bataqon. U op{tem
protivnapadu ~itave Prve divizije Crnogorci su uspeli da odbrane
Mojkovac. Tada dostignutu liniju izme|u Berana i Andrijevice,
kod Mojkovca i na reci Tari, Sanxa~ka vojska je odr`ala
sve do 18. januara, dok od svoje Vrhovne komande nije dobila
nare|ewe da se povu~e. Osim veli~anstvenog primera po-
`rtvovawa Crnogoraca u odbrani svoje otaxbine, Mojkova~ki
boj je i primer `rtvovawa za Srpstvo u za{titi odstupnice
Srpskoj vojsci. Oni su onemogu}ili neprijateqa da se preko
severne crnogorske granice probije prema Skadru, kuda se povla~ila
Srpska vojska.
Na pravcu Lov}ena stawe je bilo druga~ije. [est puta
nadmo}nije snage Devetnaestog korpusa prodrle su duboko i
10. januara ugrozile Cetiwe. Tako brz uspeh napada~a ostavio
je utisak “da je odbrana bila slaba”. Dabome, ta slika se
brzo pro{irila Crnom Gorom, pa je doprinela op{toj utu~enosti.
Me|utim, neprijateq je na lov}enskom boji{tu ostavio
~ak 1.260 vojnika, {to pokazuje da su se Crnogorci sr~ano borili.
A onda su kraq Nikola i Vlada, umesto da upute naredbu
vojsci da se postepeno povla~i za Srpskom vojskom, zatra`ili
primirje. U podne 16. januara, Vlada Crne Gore usvojila je zahtev
o bezuslovnoj kapitulaciji, a 21. januara potpisan je i ugovor
o tome. Narednog dana vojska je polo`ila oru`je na prostoru
Podgorice. U Skadar su se uputile preostale srpske jedinice
i srpski oficiri koji su bili u Crnogorskoj vojsci, me-
|u wima i pukovnik Pe{i}. Time je uloga Crnogorske vojske u
tom ratu bila zavr{ena. Iako je u brojnim operacijama uporno
branila svoju zemqu i pru`ila neprocewivu bratsku pomo}
Srpskoj vojsci, voqom vladaju}ih krugova morala je da polo`i
oru`je.
Obave{tavaju}i ruskog cara Nikolaja Drugog o predaji
vojske, kraq Nikola je naveo da se “morao obratiti austrijskom
caru da bude milostiv prema wegovom narodu, jer se Crnogorci
nisu hteli daqe da bore”. Naravno, Rusi su imali pouzdane
informacije o juna~kom dr`awu Crnogoraca, pa su saop-
{tewe kraqa Nikole primili sa podsmehom. Na margini telegrama
kraqa Nikole ruski ministar Sazonov napisao je: ”Ovo
ti je labudova pesma”.
Kraq Nikola je potajno napustio zemqu posle podne 19.
januara. Najpre je oti{ao u Skadar, gde se nalazila Vrhovna
komanda Srpske vojske, a zatim se italijanskim brodom prebacio
u Brindizi. Sve ukazuje na to da je kraq Nikola u inostranstvo
hteo sam, a ne sa svojom vojskom. Za kraqem su po{le neke
crnogorske vojne stare{ine. U Crnoj Gori su ostala samo tri
ministra, me|u wima i ministar vojni. Serdar Janko Vukoti} je
ostao u zemqi. Nova “krwa vlada” je raspustila vojsku.
Uprkos svemu, Crnogorska vojska se pokazala doraslom
isku{ewima istorijskog trenutka. Wena snaga je bila u borbenom
moralu. Komandant austrougarske Tre}e armije ocenio je
tih dana “da bi Crnogorci jo{ mogli pru`ati otpor, ukoliko bi
wihov kraq bio odlu~an da ih na to podsti~e”. Dosta je ~iwenica
koje daju za pravo ovoj proceni. Za vrh dr`avnog vo|stva
Crne Gore mo`e se re}i suprotno od onoga za vojsku.
47

D E V E T D E C E N I J A O
POVLA^EWE NA KRF
PUTOKAZ
SPASEWA
Posle stravi~nog satirawa po crnogorskim i albanskim
gudurama, po ki{i, velikoj zimi i snegu, oslowena samo
na bratsku Crnogorsku vojsku, Srpska vojska na albanskom
primorju nije na{la ni obe}anu hranu, ni municiju,
ni saveznike da je za{tite dok se ne oporavi. Vlada Italije,
koja je u maju istupila iz Trojnog saveza, kad su joj sile
Antante obe}ale Istru i Dalmaciju, na Srpsku vojsku je
gledala kao na prepreku za ostvarewe svojih pretenzija
na jugoslovenske zemqe. Velikoj Britaniji je tada Srpska
vojska smetala da se oslobodi balkanskog rati{ta.
Ppored pozitivnog nastojawa Francuske i Rusije, izgubqen
je ~itav mesec dana dok su se saveznici kona~no sporazumeli
da wihovi brodovi prebace iscrpqenu Srpsku vojsku
na Krf.
Kada je do Srba rasturenih na albanskoj obali stigao
francuski general Pjaron de Mondezir, video je oja|ene qude,
`ene, decu, starce, vojnike rawene i osaka}ene, ~ak i samrtnike.
Wega je kraq Petar, i sam u reumati~nim bolovima, do~ekao
re~ima: ”Saveznici su trebali da se trude da nas izvla~e
iz {kripca pre nego {to smo do{li dovde... Ukoliko ostane
Srbija, bojim se da ubrzo ne}e biti vi{e Srba”.
Iz Skadra, gde se prikupilo oko 186.000 qudi i 36.450
grla stoke, mogao se prebaciti na ostrvo Krf samo mawi deo.
Ve}ina je trebalo da prepe{a~i do Dra~a, a onda od Dra~a do
Valone, razdaqinu blizu 200 kilometara. O putu od Skadra
prema moru francuski potpukovnik Alojzije je pisao: ”Stawe u
kom se nalazi nesre}na i herojska Srbija tako je tragi~no da u
istoriji nema primera da je neki narod bio doveden u takvu bedu.
Ipak, na ovom putu, jedinom koji spaja Skadar sa morem, jedan
narod kora~a. Uputili su se ka primorju u nejasnoj nadi da
se tamo ukrcaju. Wihova beda, pod surim nebom, u ovom mu~nom
pejza`u dobija neku tragi~nu veli~inu”.
Put od Qe{a prema Dra~u opisao je u svom “Dnevniku” i
Milorad Markovi}, koji ka`e: ”Ve} {est dana idemo iz Qe{a.
Upadali smo u blato, neki su tu i ostajali, pu{taju}i `alosne, jezive
krike... Prelazili smo i preko reka nekih. I tu su qudi ostajali,
davili se, premrzavali. U urvine mnogi popada{e... Sti`emo
u Dra~. Tu nas ~eka glad. ^uli smo, odatle za Valonu...”
Put prema Dra~u se u tada{wim prilikama mogao savladati
za osam do deset dana. O tom stra{nom putu svedoci su
ostavili dosta sumornih i jezivih zabele{ki. Opisuju}i Dra~
pred pokret srpskih kolona prema Valoni, A. Barbi je zabele-
`io: ”U Dra~u, Arnauti i Turci, Grci, Italijani, Maltezi, svi
koji su sa~iwavali heterogeno stanovni{tvo varo{i, o~ekivali
su `rtvu. Oni su uspeli tako da smawe vrednost banknota,
pa i samom srebrnom novcu, da je jedan obrok jela ko{tao 20
dinara... Uspeli su vrlo lako da nas potpuno oderu”.
Put do Valone vodio je preko mo~varnog i malari~nog zemqi{ta.
Hroni~ari i mnogi u~esnici tog te{kog mar{a zabele-
`ili su da su iza sebe “ostavqali mo~varno zemqi{te, iz koga
su virile ruke i noge klonulih vojnika”. Jedan od wih, Milutin
Velimirovi}, pi{e: ”Zamoreni, izgladneli i bolesni, padali
su qudi u blato i vodu, umirali. Nije bilo puta, stalno se i{lo
kroz vodu. Zato su ovde-onde iz blata virili, u poderanim i
istrulelim uniformama, kosturi umrlih vojnika...” U jednom
{umarku, gde je verovatno bio bivak, pomenuti hroni~ar je opisao
prizor koji poti~e iz vremena prvih susreta sa albanskom
obalom: ”Vidi se, sedeli su tu qudi, odmarali se... Mnogi su
ostali. Bilo ih je mnogo. Le`ali su na suvoj travi, ili zgr~eni...
Na golim lobawama stajale su nekima istrulele kape...
Neobi~na ti{ina i slab zadah, vladali su u tom carstvu mrtvih...
Vojnici su }utawem odali pa`wu zaostalim drugovima”.
I tako, uz Tantalove muke i ogromne gubitke du` celog puta, jedan
deo Srpske vojske je sa prostora Dra~a stigao do Valone,
odakle je brodovima preba~en na Krf.
ZAHVALNOST FRANCUZIMA
Dramati~nost situacije i vape}i apeli Vlade i Vrhovne
komande Srpske vojske po~eli su da daju prve plodove, ali tek
od polovine januara 1916. godine. Ubrzana evakuacija se odlagala.
Za razliku od drugih, Vlada Francuske je sve odlu~nije
nastojala da “uspe{no okon~a spasavawe”, pa je na svojoj sednici
od 28. januara zakqu~ila da wena mornarica “odlo`i sve
druge transporte dok iz Albanije ne bude izvu~ena Srpska voj-
48
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
OSTRVO SMRTI
Posle svega {to se zbilo, susret
sa Krfom je do`ivqen kao prelaz
“iz pakla u raj”. No, bilo je i
problema. Na jedan od wih ukazuje i
Bo`idar \ermanovi}: ”...Odjednom
isuvi{e jaka hrana u izgladnele trbuhe
oterala je mnoge na ostrvo Vido,
a odatle u smrt, u Plavu grobnicu...
To je bila najbolnija srpska
smrt. To nisu granate {to otkidaju
noge i ruke, to nisu mitraqeska zrna
{to zuje kao bumbari… Ostrvo
Vido je grobqanska kapela”.
Pripreme za sme{taj i snabdevawe
srpskih trupa nisu izvr{ene
na vreme, zbog zakasnele odluke saveznika
da se Srpska vojska prebaci
na Krf. Jo{ nije bilo {atora ni
prostirki. U po~etku, vreme je bilo
izuzetno lo{e, danima je padala ki-
{a, takva da su je srpski vojnici u
Spas na Krfu: srpski vojnik u svezni~koj bolnici te`io je samo 27 kilograma
svojim pesmama “poredili sa biblijskom
poplavom”. U slabim i pocepanim
odelima, jedinice su logorovale pod otvorenim ne-
ska”. Tako su, krajem januara i po~etkom februara, u Dra~ i Valonu
po~eli ~e{}e da sti`u savezni~ki brodovi. U Dra~u su bom, na goloj vla`noj zemqi.
ukrcane Prva i Tre}a armija, o Svetom Jovanu Druga, a u Valoni
Trupe novih oblasti, Odbrana Beograda, delovi Timo~ke voj-
po~etku katastrofalna. Bolesnici su masovno umirali, dnevno
I tu, na Krfu, situacija je vi{e nedeqa bila te{ka, a u
ske i, mnogo kasnije, Kowi~ka divizija. Iako su podaci o broju i vi{e od sto qudi. ”Smrt je kosila svakoga dana... Od 23. januara
do 23. marta bilo je 4.847 smrtnih slu~ajeva. U po~etku
evakuisanih razli~iti (neprecizni), do 10. februara ukrcano
je oko 90.000 vojnika i 5.000 civila.
je umiralo ~ak 120 vojnika dnevno”, se}ala se kasnije jedna
Vlada Srbije preba~ena je na Krf 18. januara, a Vrhovna francuska bolni~arka.
komanda i regent Aleksandar 6. februara. Na wenom ~elu nalazio
se tada general Petar Bojovi}, koji je jo{ u decembru ostrvcu Vido kraj Krfa, ali se na wemu odigravala agonija
Bolesnici su radi izolacije i le~ewa bili skupqani na
zamenio te{ko obolelog vojvodu Radomira Putnika. Do 15. mnogih koji su do tada izdr`ali, pa je ono u uspomenama i Srba
februara stiglo je oko 120.000, a do 25. februara oko i saveznika ostalo poznato pod imenom“Ostrvo smrti”. Le{evi
su spu{tani u more, u opevanu Plavu grobnicu, jer nije bilo
135.000 evakuisanih. U isto vreme u Bizertu je preba~eno
12.000 qudi. Toliko ih je do tada pre`ivelo strahote povla- uslova da se sahrane.
~ewa. Na obalama Albanije ostalo je jo{ nekoliko jedinica, S tugom do`ivqavaju}i te nesre}ne dane, Du{an Bori} je zabele`io:
”Neumitna stihija smrti brzo je zavr{ila svoje delo i
me|u wima i Kowi~ka divizija. Wihov prevoz se otegao ~ak do
5. aprila 1916, kada je operacija prebacivawa na Krf najzad
i zavr{ena.
su s tra~kom nade da }e ponovo videti svoju majku, svoje selo i
odnela sa sobom veliki deo namu~enih srpskih vojnika... Umirali
Ostrvo Krf (oko 150.000 stanovnika), sa blagom sredozemnom
klimom i bre`uqcima prekrivenim masliwacima, vi-
poveravawe talasima plavog Krfskog zaliva, na ve~ni po~inak”.
Srbiju... Tu`no je bilo posmatrati preno{ewe mrtvih i wihovo
nogradima, limunovima i naranxama, bilo je izuzetno pogodno O stradawu srpskih regruta (Rezervna vojska) ostalo je
za oporavak desetkovane i iznurene Srpske vojske.
mnogo pisanih tragova. Milo{ \uri} je zabele`io tu`no ukrcavawe
regruta na brod “Kordovu”. Umesto “starih ratnika, ugle-
Vojska i izbeglice bili su na kraju fizi~kih i psihi~kih
snaga. Razumqivo, svoj danak uzimali su iscrpqenost, stoma~ne
bolesti i tuberkuloza. Iznemogli vojnici su li~ili na mladi}e... Oni koji su stajali, oslawali su se na pu{ku, a oni
dah decu regrute, decu krsta{e, posledwu odbranu, golobrade
`ive kosture. Jedan francuski o~evidac je to iskrcavawe na koji su le`ali nepomi~no, podupirala ih je prigrqena pu{ka...”
Krf opisao ovako: ”Svi uop{te behu potpuno iscrpqeni, Kada je tih oko 2.000 momaka stiglo na Krf, francuski oficir
strahovito mr{avi... Jadni Srbi izlazili su iz ~amaca pridr`avani
od mornara i {esera, peli se te{ko uz brdo podu-
avetiwski izgled... Vojnici [estog bataqona te{e ih i paze kao
ih je opisao ovako: ”Te{ko je gledati wihove grozni~ave o~i i
piru}i se pu{kama i najzad se survavali potpuno klonuli, gotovo
besvesni”. Te{ko bolesnih bilo je oko 15.000, ali se ma”. Na Krfu i Vidu ukupno je umrlo 5.400 iznemoglih qudi, koje
svoju decu... Umor, fatalizam i inercija vladaju tim mladi}i-
Krf nije mogao pretvoriti u ogromnu bolnicu. Bilo je to si-
je pesnik Milutin Boji} opevao u pesmi “Plava grobnica”.
roma{no ostrvo, pa se za potrebe
140.000 stradalnika moralo najpre
prevesti sve, po~ev{i od hrane.
49

D E V E T D E C E N I J A O
KONA^NA ODLUKA
VELI^ANSTVENI
POVRATAK
Prvih meseci 1916. nastupila je sasvim nova situacija.
Teritorija Srbije, s prore|enim stanovni{tvom, bila je
u rukama osvaja~a. Srpski vladar, regent, Vlada, ve}i deo
narodnih poslanika, za borbu sposobni vojnici i na hiqade
civila, nalazili su se u izbegli{tvu. Najve}i broj izbeglih
Srba, uglavnom vojnika, nalazio se na Krfu (oko 140.000)
i u Bizerti (oko 11.000). Civilne izbeglice su bile preba~ene
u nekoliko zemaqa, a ponajvi{e u gradove Francuske, Tunisa,
Al`ira i Maroka. Oko 2.000 bolesnih le~eno je u bolnicama
Francuske.
Od po~etka rata do izbegli{tva, Srpska vojska je imala blizu
400.000 poginulih, ali se u inostranstvu, ipak, na{lo
oko 150.000 qudi. Ukupan broj izbeglih dostizao je
170.000 . Sve ih je trebalo odmoriti i okrepiti, a vojsku
ponovo organizovati i opremiti. Novi ambijent, ostrvo
Krf, postalo je privremeno politi~ko sredi{te Srbije, po{to
se na wemu nalazila i do kraja rata ostala Vlada, a uz wu i
strane diplomatske misije. Srbi nisu prihvatili ponudu da se
Vlada smesti u grad Eks an Provans, na jugu Francuske. Tako su
najzna~ajnije dr`avne li~nosti ostale sa svojom vojskom, u blizini
svojih armija.
Dok je u Vladi bilo mawih izmena, korenite promene u~iwene
su u Vrhovnoj komandi. Vojvoda Putnik, ponajvi{e zbog bo-
lesti, razre{en je du`nosti u Skadru, a wegovo mesto je preuzeo
general Bojovi} (zvani~no 12. januara 1916). Du`nosti je
razre{en i Putnikov zamenik @ivko Pavlovi}, a umesto wega
imenovan Petar Pe{i}. Vojvoda Mi{i} je posle le~ewa u Italiji
i obilaska fronta u Francuskoj, kona~no vra}en na Krf.
Tolika pomerawa na vojnom vrhu, verovatno su imala “politi~ku
pozadinu”, ali dosada{wa istra`ivawa nisu dala odgovor kakvu.
Ipak, nije sporno, odlu~ila je voqa regenta Aleksandra,
koji se u slu~aju Putnika i Pavlovi}a “ose}ao u senci kao vrhovni
komandant i vladar”, smatra istori~ar A. Mitrovi}. Osim
toga, oni su pru`ali podr{ku Dragutinu Dimitrijevi}u, iako
nisu pripadali “Crnoj ruci”. U to vreme “crnorukci” su po~eli
da postavqaju pitawe “krivca” za slom odbrane, optu`uju}i Vla-
50
1. februar 2006.

D S R P S K E G O L G O T E
du i regenta za nesposobnost. Opravdano ili ne, smene u Vrhovnoj
komandi su tuma~ene poku{ajima regenta i tada{we vlade
“da krivicu sa sebe prebace na vojsku”, a sve istorijske analize
su pokazale da je pitawe “krivca” bilo potpuno bezrazlo`no.
Dugo dr`awe vojvode Mi{i}a van komandne du`nosti ukazuje
da je i tu postojala neka “pozadina”. Wegova visoka samosvest
i osobina da samostalno odlu~uje izazivali su sve ve}e
podozrewe regenta Aleksandra. Naravno, regent mu nije zaboravio
oklevawe da izvr{i zapovest o povla~ewu kroz Albaniju.
Na to se nadovezuje i pitawe “separatnog mira u slu~aju neuspeha
ofanzivnog udara”, za koji se zalagao vojvoda Mi{i}. [ta je
u svemu tome ta~no, jo{ uvek nije mogu}e preciznije odgovoriti.
U uslovima svetskog rata koji se tada rasplamsavao i emigracije
koja je donela veoma neizvesnu budu}nost, za Srbiju je
najva`nije bilo da se spasene oru`ane snage {to pre osposobe
za povratak na boji{te, pokazuju}i time da i daqe predstavqa
vojnu i politi~ku ~iwenicu. Aktivno{}u svojih vojnih i politi~kih
predstavnika, srpsko vo|stvo je u~inilo u Parizu, Londonu,
Petrogradu i na me|usavezni~koj konferenciji u [antiju prve
neophodne korake, stavqaju}i na znawe i saveznicima i neprijateqima
da nastavqa borbu. Jedino pravo sredstvo kojim je
Srbija tada raspolagala, a koje se moglo upotrebiti u nastojawima
da se ponovo afirmi{e, bila je wena vojska.
PO STAROM USTROJSTVU
Na Krfu je Srpska vojska bila reorganizovana, ali je u su-
{tini zadr`ala staro ustrojstvo i imena jedinica koja su postala
slavna. Ukazom od 27. februara 1916. divizije prvog i drugog
poziva su spojene u jednu, zadr`av{i oblasne nazive. Formirane
su tri armije, a u svakoj po dve divizije, jedan artiqerijski
puk i drugi delovi. Pe{adijske divizije su imale po dve brigade
od po dva puka, ukupne ja~ine oko 20.000 qudi. U sastav Prve armije
(komandant general Vasi}) u{le su Moravska i Vardarska, u
sastav Druge armije (komandant vojvoda Stepanovi}) – [umadijska
i Timo~ka, a u sastav Tre}e armije (komandant general Pavle
Juri{i}-[turm) – Drinska i Dunavska divizija. Kowi~ka divizija
je bila pod Vrhovnom komandom. U sastavu Druge armije bili
su hercegova~ki, bokeqski i crnogorski dobrovoqci. Srpski vazduhoplovci
stigli su na Krf bez aviona, a u aprilu je prva grupa
oficira upu}ena u Francusku na obuku u pilotirawu.
Vrhovna komanda Francuske vojske `elela je da se srpski
pukovi upu}uju u Solun pojedina~no, po meri kako budu reorganizovani.
Vrhovni komandant Francuske vojske general @ofr nastojao
je da se {to pre oja~aju francuske i britanske snage kod
Soluna, radi olak{awa savezni~ke ofanzive na Zapadnom i Isto~nom
frontu. Na~in ukqu~ivawa Srpske vojske u ratne operacije
nije bio zna~ajan samo s vojne ve} mnogo vi{e s politi~ke
ta~ke gledi{ta. Zbog toga se Vrhovna komanda Srpske vojske
opravdano usprotivila toj ideji, tra`e}i da se Srpska vojska
“mora boriti i kao celina i kao posebna grupa armija”, da na
Solunskom frontu mora dobiti svoj odsek operacija i da u okviru
op{teg plana Savezni~ke komande ima samostalno komandovawe.
Dakle, `elela je da sa~uva svoje nacionalno svojstvo, sopstvenu
egzistenciju, svoju autonomiju. Pored toga, izrazila je `equ
da dejstvuje na operacijskom pravcu Solun–Vodena–Bitoq–Skopqe,
koji je bio najkra}i put za povratak u otaxbinu.
Prema o~ekivawu, zbog takvog srpskog stava, izbijali su o{tri
sporovi koji su se protezali ~etiri-pet meseci, ali su re{eni
na zadovoqstvo srpske strane. @ofr se na kraju priklonio.
U pretrpqenom slomu Srpske vojske stradali su oru`je i
vojna oprema. Reorganizacijom i opremawem Srpske vojske rukovodila
je francuska vojna misija generala Mondezira. Bilo
je dogovoreno da oru`je, municiju i logorsku opremu daje iskqu~ivo
Francuska, a hranu, odelo i obu}u zajedni~ki Francuska
i Velika Britanija. U logorima su podignute pukovske bolnice
i logorske poqske bolnice. Na Krf se nedeqno iskrcavalo
oko 4.000 tona raznih namirnica.
Srpska vojska je od saveznika dobila velike koli~ine naoru`awa.
Tu treba pomenuti 100.000 brzometnih pu{aka, po
dva mitraqeza na bataqon, za svaku diviziju po jedan divizion
brzometnih topova, po dva brdska diviziona topova i po jedan
haubi~ki divizion. Pe{adija je bila opremqena kao i Francuska
vojska. Francuska je dodelila Srpskoj vojsci i 25.000 kowa
i mazgi, sa potrebnim kolima i prikolicama za formirawe
{est divizijskih eskadrona.
SRPSKA PU[KA
Izvanredan i iskusan stare{inski kadar, proveren u petogodi{wem
ratu, bio je veliki oslonac za saveznike i Srpsku
vojsku u celini. Po{to je naoru`awe bilo francusko, pod rukovodstvom
wihovih instruktora, po~etkom marta, otpo~ela je
obuka vojnika. Kada su savladali rukovawe naoru`awem, pre-
{lo se na {kolska ga|awa, a kada je poboq{ano fizi~ko stawe,
izvo|eni su dnevni i no}ni mar{evi. Dabome, francuski
51

D E V E T D E C E N I J A O D S R P S K E G O L G O T E
oficiri su na srpski oficirski sastav prenosili iskustva iz
“rovovske vojne” sa Zapadnog fronta, s kojim }e se Srpska vojska
suo~iti na Solunskom frontu.
Prilikom predaje srpskih, a prijema francuskih pu{aka,
bilo je mnogo dirqivih doga|awa. Srpske pu{ke (sa pet metaka)
dobro su se pokazale u ratovima od 1912. godine, ali su zbog
stalne upotrebe, sve do dolaska na Krf, bile dosta o{te}ene,
jedva upotrebqive. Iz mno{tva primera dirqivih opro{taja
sa srpskim pu{kama vaqa pomenuti primer u bataqonu potpukovnika
Vojislava Bumba{irevi}a. On je naredio da se ceo bataqon
postroji sa srpskim
pu{kama. Ispred
bataqona, u sanducima,
bile su francuske pu-
{ke. Pre podele francuskih,
uzeo je srpsku
pu{ku i rekao: ”Koliko
nam je slave donela!
Ona nas je upoznala sa
celim svetom. Ona nas
je uzdigla na visinu, na
koju se nije nijedan narod
uzdigao!” Zatim je
ostavio srpsku pu{ku i
uzeo francusku, rekav-
{i: ”Daj, juna~e, tu pu-
{ku (srpsku), koja je ceo
svet tukla, a evo ti pu-
{ka, kojom }e{ osloboditi
svoju Otaxbinu,
svoje mile i drage...”
Iako su bili prekaqeni u mnogim borbama, “vojnicima su
tekle suze {to se rastaju od pu{ke koja im je bila i otac i majka,
i brat i sestra od 1912. godine... Ona im je postala sastavni
deo `ivota. Neki su ~ak, pri predaji, i poqubili na{u
pu{ku... Po zavr{enoj zameni pu{aka, bataqon je paradnim
mar{em prodefilovao... Ko bi rekao da su to oni vojnici koji
su goli, bosi, gladni, `edni i polumrtvi do{li na Krf...” pisao
je Tadija Pejovi}.
PUT U LEGENDU
Brigom saveznika, pre svega Francuske, Srpska vojska se
na Krfu odmorila, oporavila, reorganizovala, naoru`ala i
opremila, pa je po~etkom aprila bila spremna za prebacivawe
u Solun. Francuzi su bili impresionirani vanrednim borbenim
duhom srpskih vojnika. General Mondezir je izvestio
francusku Vrhovnu komandu: ”Moralno stawe Srpske vojske je
vrlo dobro. Stare{inski kadar je solidan i probran. Celina
je sna`na i ubojita. Ako pravac dejstva bude Stara Srbije, armija
}e vatreno i}i u borbu”.
I transport Srpske vojske sa Krfa u Solun organizovala
je Francuska. Pet francuskih pomo}nih krstarica obavilo je
15 putovawa, a ostatak zakupqeni brodovi i dva italijanska
plovila. Prevo`ewe glavnine po~elo je 18. aprila. Prvo je
prevezena Prva armija, a onda druge dve i Kowi~ka divizija,
sa kojom je 17. maja i zavr{eno prebacivawe oko 127.000 srpskih
vojnika i oficira, koji su prikupqeni na Halkidici.
Na Krfu je ostalo blizu 8.000 bolesnih i rawenih srpskih
vojnika, oko 800 prekobrojnih oficira, Vlada i diplomatski
kor. Nekoliko hiqada regruta i pitomaca ostalo je u
Bizerti. Na dowem Vardaru nalazilo se 3.000 srpskih vojnika,
onih koji su u jesen 1915. godine direktno odstupali u Solun.
Prema podacima koji se smatraju najpouzdanijim, ukupno
brojno stawe Srpske vojske na Solunskom frontu bilo je:
124.200 vojnika, 6.025 oficira, 25.500 kowa... Da bi se uo~i
operacije obezbedila popuna jedinica, od 18.000 dobrovoqaca
sa 262 oficira, formirana je Prva dobrovoqa~ka divizija.
U logorima na poluostrvu Halkidici, koje su uredili Francuzi,
dopuwavano je naoru`awe i izvo|ena poja~ana vojna obuka.
Tu se Srpska vojska pripremala da postane udarni deo savezni~kih
snaga. Vreme }e pokazati – ona je u tome i uspela.
Nema~ko i bugarsko
komandovawe bilo
je iznena|eno brzom obnovom
Srpske vojske i
wenim vra}awem na rati{te
u takvoj snazi. Da
bi potkopali wen borbeni
duh, {irili su la-
`ne vesti “da se u okupiranoj
Srbiji dobro
`ivi i da se srpski zarobqenici
osloba|aju”.
Naravno, ti subverzivni
poku{aji ostali su
bez uspeha. Srpska vojska
je bila odlu~na da
nastavi prekinutu borbu
i oslobodi svoju zemqu.
I tako, solunskim
utvr|enim logorom, Antanta
je, posle mnogo natezawa, osigurala svoj opstanak na Balkanu,
~ime je u o~ima sveta “sa~uvala ne{to od svog presti`a”,
toliko kompromitovanog katastrofom Srbije.
Ponovna pojava srpskih armija na boji{tu nije imala samo
vojni ve} i politi~ki zna~aj. Svetom se brzo pronela vest o
tome, pa je i neprijateq ose}ao nelagodnost. “@ilavi protivnik,
propagandom progla{en za uni{tenog, pokazuje da i daqe
postoji”. U Be~u su shvatili “da ne}e biti ni{ta od potpunog
uni{tewa srpske dr`ave”.
Na Solunskom frontu, naspram ~etiri protivni~ke armije,
Srpska vojska je zauzimala najzna~ajnije polo`aje, a u moralnom
smislu bila je ki~ma svih snaga. Tako je iz najve}e katastrofe,
koju je srpski narod do`iveo posle 1913. godine, vaskrsla
wena vojska, ponovno preporo|ena i moralno oja~ana.
“Vi{e nije bila sila koja brani samo svoju nacionalnu slobodu
nego i budu}nost evropske istorije”, ka`e akademik Milorad
Ekme~i}. To je bilo vi{e nego vaskrs jedne uni{tene vojske.
Za razumevawe kolektivnog psiholo{kog i moralnog stawa,
kao istorijski izvor slu`i pesma koja je pratila ceo ovaj
put od sloma do ponovnog ulaska u borbu, pesma puna te{ke nostalgije,
naj~e{}e ispuwena optimizmom. Peva~ je iz zemqe “gde
limun cveta `ut”, slao misli “tamo daleko, gde sunce lep{e
sja”, gde je wegovo selo... Nostalgi~na pesma tu`ne melodije zavr{avala
se gromkim “@ivela Srbija”.
Komanda artiqerije prati ga|awe neprijateqevih polo`aja na Solunskom frontu
Urednik priloga Branko KOPUNOVI]
Autor tekstova Krsman MILO[EVI]
Likovno grafi~ki urednik Branko SIQEVSKI
52
1. februar 2006.

UVREME
TRANSPARENTNOSTI
MORALISTA
ILI SVE[TENIK
U KASARNI
Da li je uvo|ewe vere u kasarne jedini
za sada nere{en problem u Vojsci SCG
Po svemu sude}i moralistima je odzvonilo.
U kojoj armiji sveta se po{tuje jedna
od deset bo`jih zapovesti ”ne ubij”
Ubroju 6, od 15. decembra 2005, ODBRANA je donela tekst
pod naslovom ”Tragawe za identitetom”, odnosno regulisawe
vojnog `ivota u VSCG. Kada ovo pro~itaju moralisti
u jedinicama o autoru teksta Du{anu Gli{i}u ima}e
sasvim drugo, ali ne povoqno, mi{qewe. U stvari, wegovo
mi{qewe uklapa se u reformu Vojske SCG o smawewu brojnog
stawa armije, olak{ava im posao. To je taman dobar razlog
Ministarstvu odbrane da bez ”po muke” smawi za jo{ neku hiqadu
brojno stawe, a da nema problema sa otpu{tenima. Uvo-
|ewem vere u kasarne nedostatak moralista nadoknadili bi
sve{tenici, {to bi na{ narod rekao: ”Sjahao Murta, uzjahao
REAGOVAWA
Usvakom obra}awu (ako `elimo da budemo qudi sa dignitetom)
~ovek ima problem samo sa po~etkom. On puno govori
i, svakako, puno uti~e na daqni tok razgovora. Poku{avao
sam sve a najvi{e da izbegnem prvu misao i nisam uspeo.
Tako se i vama obra}am sa tom prvom misli posle ~itawa
~uvenog dosijea “afera Cve}ara” pod radnim nazivom “ANA-
TOMIJA LEGITIMNE OBMANE” a koja glasi Vuk dlaku mewa
ali }ud nikako.
Godina, broj, deo grafi~ke opreme, kvalitet {tampe i mnoge
druge promene nikako ne ~ine su{tinu lista, jasno opredeqewe
za petnaestodnevno izla`ewe zbog namene, karaktera i sadr`aja
ostaje samo opredeqewe. U ovom slu~aju najboqa karakteristika
je samo plasti~na kesa i dobro je {to ona postoji.
Autor teksta nije sposoban da napravi dosije, jer to je
preozbiqan posao, ali zato mo`e sutra da se javi i uspe{no
radi u tabloidima. Prvi pregled teksta ukazuje da je dobar deo
materijala preuzeo iz “Kurira” ili su se slu`ili iz istog izvora,
ali dileme nema oni su ~vrsta veza.
U ovom trenutku ({to ne zna~i da to nije bitno) poku{avam
da zanemarim ~iwenicu da ste objavqivawem ~lanka prekr{ili
Zakon o za{titi podataka i da ste sa tabelama u{li u baze koje
mogu da otvore samo sud i policija, naravno i sami stanari ako
ho}e. To je stvar tih stanara da li }e vas tu`iti sudu, ne vidim
razlog za{to se prave fini pred vrlo zlonamernim qudima. Ako
objavite {eme stanova i po mogu}nosti raspored kreveta gde ti
“afera{i” spavaju dobar deo qudi bi}e vam vrlo zahvalan.
Po{to volite da zakqu~ujete unapred “legitimna obmana”,
a pretpostavqam da kao svaki ozbiqan ~asopis stru~no pripremate
naslove, mogu da vam dam jo{ jedan podatak za zadovoqstvo.
Od tih anatemisanih “afera{a” koji se bave obmanama
sada imate jednog mawe (na sre}u vas i naru~ioca, u me|uvremenu
umro je general-potpukovnik u penziji Karajovi} dr
Milan) – nije imao snage da vam daqe daje inspiraciju.
Svaki dosije se pravi kada se prikupe svi podaci, potom
se podaci provere i to ~ini bazu podataka. Tada na scenu izlaze
stru~waci, zainteresovane strane, po potrebi anga`uju i
nezavisne institucije i zaokru`uje se dosije. Priprema dosijea
za {tampu podrazumeva vrlo ozbiqan posao jer autor mora
da iz dosijea o~isti podatke koji se ne mogu objavqivati, da
napravi dobru strukturu, da osmisli dinamiku koja }e ~itaoca
u~initi zavisnim i da sa svojim urednicima izabere naslov
koji }e da ostane upam}en. Svakako da se u normalnim uslovima
zna izbor tema i na~in objavqivawa u novinama (dnevno
izla`ewe) a zna se i izbor tema za ~asopise (nedeqno, petnaestodnevno,
mese~no izla`ewe), no to za dosije ne va`i iz jednostavnog
razloga {to su tu gre{ke pogubne.
Kada se rade naru~eni ~lanci (kao {to ste vi radili ovaj)
onda nam je svima jasno da se ovakvi zahtevi ne mogu primeniti.
To je trenutak kada se rade posebni tekstovi u kojima se razvijaju
tabloidne ideje. Poku{aj prawa svega i sva~ega da bi “afera-
{i” bili {to ne~astiviji ostao je samo poku{aj i sramna stranica
lista. Tako list “Odbrana” postaje jedan od retkih ~asopisa
koji u par brojeva gubi nit, imix, ugled i postaje almanah (zna
se ~iji i kakav). Iznositi bilo ~iji stav bez kriti~kog i stru~nog
promi{qawa mo`e samo onaj ko ima “zadatak”.
^udno je da u vreme najve}ih demokratskih promena u dr-
`avi, vremenu transparentnosti, vremenu stru~ne kompetentnosti
postajemo servis naru~enih tekstova sa stru~no sramnim
nivoom ali zato sa jakim, trenutnim, politi~kim uticajem.
@ao mi je {to u sunovrat odlazi jedan potencijalno dobar
~asopis, a jo{ sam tu`niji {to je sada gori nego pre dvadeset
godina kada je tajna bila i ono {to je na banderi a novina
je bila u funkciji veli~awa uticajnih.
Slobodan KOSOVAC,
general-potpukovnik u penziji
Kurta”, jer, u su{tini, zadatak moralista i sve{tenika je isti,
samo se jo{ dodaju ”tri prsta”. Ne mislim nikako da vre|am
ili omalova`avam vernike i sve{tenstvo. Naprotiv, podr`avam
da svako ima pravo na svoje ube|ewe, ali kolektivno mi-
{qewe je ne{to drugo.
Bez obzira na vreme u kome `ivimo crkva je sada u velikoj
ekspanziji. Na sve strane grade se nove crkve. Na red su
do{le i kasarne, ali ne za renovirawe.
Interesuje me ako gospod Bog nije mogao da nam pomogne
u neka ranija boqa vremena – sada ima jo{ mawe {anse.
Mi{qewa sam da nije vreme da se u kasarnama preduzima
bilo {ta u pogledu stvarawa posebnih uslova za rad crkve.
Pedeset prethodnih godina ve}ina stanovni{tva se nije
nikome molila pa su dobro `iveli.
Ba{ zbog enormne ekspanzije crkve dolazi do toga, {to
kod Srba nikad nije bilo, da mladi ne}e u svoju armiju ve} u
neko ”civilno slu`ewe” vojske, ne}e da nose oru`je jer }e, veruju,
ako do|e do nekog rata, drugi ratovati za wih.
Ovo je za sada samo propaganda da se Vojska SCG {to pre
ugasi, jer posle ovoga niko ne}e da ide u Vojsku i nosi pu{ku.
Svako }e re}i: pa i vojna {tampa pi{e o odnosu vojske i crkve.
Dobro sam pro~itao tekst, ima dosta spornih mesta koja
tra`e obrazlo`ewe, ali i ovo je dovoqno ako `elimo da nam
vojska odgovori na svoje zakonom odre|ene obaveze prema narodu
i dr`avi.
Stevan STOJANOVI], [abac
53

DRU[TVO
VOJNI ARHIV
NA IVICI
OPSTANKA
Ukoliko se data obe}awa
o nala`ewu i dodeli
odgovaraju}ih skladi{ta
i depoa Vojnoistorijskom
institutu hitno ne pretvore
u stvarnost, Vojnom arhivu,
u kome se nalaze i neprocewivi
dokumenti iz sredine 19. veka,
preti kolaps, a ovom narodu
nestanak dobrog dela
wegovog nacionalnog blaga
Telegrafski saop{teno: problem je – veliki. Vojnoistorijski
institut, koji se ve} du`e vreme nalazi u Bir~aninovoj broj
pet u Beogradu, nedavno je, sticajem okolnosti, dospeo u - `i-
`u javnosti.
[ta se to dogodilo da i ta vojna ustanova postane zanimqiva
za novinare i medije
Povodom sve ~e{}ih zahteva tu`ila{tva Ha{kog suda (Karle
del Ponte) da im se iz Vojnog arhiva dostave odre|ena dokumenta
za okrivqena lica pred tim tribunalom, nedavno se ispostavilo
da se do nekih tra`enih dokumenata, koja ina~e postoje u tom arhivu,
zapravo, fizi~ki - ne mo`e do}i.
Tu`iteqka, pa i deo onih koji bi najradije da se cela pri~a o
okrivqenim {to pre zavr{i, najverovatnije su se nasmejali argumentaciji
koja je, tim povodom, stigla iz Bir~aninove broj pet, a ti~e
se ”nedostavqenih dokumenata“. Ispalo je, maltene, da neko namerno
krije i ne da tra`ene dokumente o okrivqenom generalu i drugim,
nekada vojnim licima. Bio je to povod za razne sumwe, pa i optu`be
na ra~un Vojske da i na taj na~in ”krije od pravde“ okrivqena lica.
54
1. februar 2006.

NAJSTARIJI DOKUMENTI
Najstariji dokument koji se nalazi u Vojnom arhivu je iz
1847. godine, kao i oni koji su za wim sledili. Ta gra|a u Arhivu
je formalno podeqena na dva dela: od 1847. do 1945. i
od 1945. godine do danas. Dokumenti koji se nalaze u Arhivu
zna~ajna su i neponovqiva istorijska svedo~anstva o pro{lom
vremenu, te nije preterano re}i da predstavqaju pravo nacionalno,
kulturno i dru{tveno blago. Tu se nalaze i dokumenti
najvi{ih srpskih vojnih rukovodilaca iz vremena oslobodila~kih
ratova 19. i s po~etka 20. veka, ali i oni iz devedesetih
godina pro{log stole}a.
Gde je istina I da li je stvarno mogu}e da u jednom zvani~nom
arhivu, koji upravo obele`ava 130 godina postojawa, zaposleni
ne mogu da do|u do odre|enih dokumenata, koje im stranke, kao {to
je to ina~e normalno svuda u svetu, zatra`e
ARHIVA U ZAKQU^ANIM SANDUCIMA
Direktor Vojnoistorijskog instituta pukovnik dr Mihajlo Basara
i na~elnik Vojnog arhiva pukovnik Dragan Krsmanovi} ka`u da
je uzrok ovakve situacije, koja je za neupu}ene ~ak i banalna, upravo
to {to se i danas, {est godina nakon bombardovawa, do velikog
broja ”vojnih papira“ zaista fizi~ki ne mo`e dopreti, a ne zbog toga
{to neko ne}e da prilo`i tra`ene dokumente.
Tim povodom, a zbog ozbiqnosti situacije, jer nije {ala igrati
se sa strpqewem Karle del Ponte, nedavno se oglasio ministar
odbrane SCG Zoran Stankovi}, koji je za medije objasnio da je istina
da se ”mnogi vojni dokumenti i danas nalaze u nekakvim metalnim
sanducima“, na vi{e mesta, da je arhiva nesre|ena, te da se i
do mnogih va`nih dokumenata ni danas ne mo`e do}i.
– Moram da ka`em da nije dobro kada se stawe koje je, ina~e,
ve} godinama alarmantno, pokre}e sa svoje mrtve ta~ke tek kada o
tome progovori ministar! Da podsetim: godinama smo, i dok smo
bili u okviru General{taba VSCG (do 25. februara 2005), a i sada,
kada smo u okviru Ministarstva odbrane, upozoravali pretpostavqene
na veoma lo{e stawe Vojnog arhiva - ka`e direktor Basara
i nagla{ava:
– I po Zakonu o kulturnoj ba{tini i onom o arhivskoj gra|i
Vojna arhiva se i ima tretirati kao kulturno blago. Uostalom, ni
istorija srpskog naroda i wegove dr`ave ne bi se mogla napisati
bez gra|e koja se nalazi u Vojnom arhivu. Zato sudbina Vojnog arhiva
ne bi trebalo da bude briga samo Ministarstva odbrane ve} i
Ministarstva kulture, pa i vlada i jedne i druge ~lanice dr`avne
zajednice.
Basara ka`e da je Vojni arhiv, bez obzira na to {to je u wemu
prvenstveno arhivska gra|a vojne provenijencije, zapravo samo
specijalni deo svih drugih arhiva u SCG. Na`alost, 1999. godine,
kada su bombardovane zgrade u Nemawinoj i Bir~aninovoj ulici,
gde su se do tada nalazile prostorije i depoi Instituta i Vojnog
arhiva, stvari se – bitno mewaju.
– Pre bombardovawa na ovoj smo lokaciji imali sasvim pristojne
uslove za rad Arhiva. Zbog opasnosti od bombardovawa Arhiv
je 1999. na vreme evakuisan na nekoliko mesta. Od tada su na{i
dokumenti na pet lokacija u Srbiji: u Beogradu na tri, na jednoj u Ni-
{u i na jednoj kod Gorweg Milanovca - `ali se direktor Basara.
Koliko takva situacija ote`ava rad I u kakvim se uslovima
danas nalazi vojna arhiva
Prema re~ima sagovornika u Vojnom arhivu danas nemaju ni
elementarne uslove za rad. Jer arhiv mora da ima sre|enu gra|u u
skladu sa Zakonom, odnosno da za svu gra|u koju ~uva ima i odre|enu
bazu podataka, ra~unare, odgovaraju}i sme{tajni prostor…
Posledica svega toga, obja{wava prvi ~ovek Instituta, jeste da
oni sada objektivno ne mogu u potpunosti da zadovoqe korisnike
arhivske gra|e, i dodaje:
– I tu`ila{tvo i odbrana okrivqenih u Ha{kom tribunalu
potra`ivali su odre|enu arhivsku gra|u od nas i mi smo, u skladu
sa Zakonom, sve {to nam je bilo na raspolagawu dali i jednoj i drugoj
strani. Ali voleo bih da se zna da mi u Institutu i u Arhivu nismo
ti koji bilo {ta selektuju. Mi radimo iskqu~ivo u skladu sa
”papirom“ koji dobijamo od Saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom
na{eg MO (a koji je, opet, u vezi sa nacionalnim centrom za tu
saradwu, na ~ijem je ~elu ministar Rasim Qaji}). Na tom ”papiru“
ta~no pi{e {ta treba dati, odnosno {ta moramo da iskopiramo od
dokumenata iz na{eg arhiva! Zna~i, ne postoji mogu}nost da mi ne-
{to u Arhivu ho}emo ili ne}emo da damo! Naravno, ono {to ne postoji,
ne mo`emo ni da damo. Ne mo`emo ni da sakrijemo ono {to
imamo, jer postoji evidencija o tome. ^ak smo bili u situaciji da
neku {iroko postavqenu potrebu sami defini{emo i na|emo ono
{to ni sam tra`ilac nije znao precizno da iska`e.
HITNI ISTORIJSKI SLU^AJEVI
Prema re~ima pukovnika Basare i Krsmanovi}a, wihovi korisnici
su odnedavno i doma}i sudovi za ratne zlo~ine, zatim civilni
sudovi koji sada procesiraju ono {to su nekada radili vojni sudovi
i ~ija se gra|a nalazi u Vojnom arhivu. Ali u Arhiv sve ~e{}e
dolaze sa zahtevom i mnoga fizi~ka lica, koja smatraju da imaju
55

DRU[TVO
pravo, na osnovu zakona o rehabilitaciji Ravnogorskog pokreta, da
dobiju arhivsku gra|u o tome da su i oni bili ~etnici kako bi, na
osnovu Uredbe o tome, mogli da reguli{u svoje pravo na penziju.
Me|utim, ~esto se doga|a da u Arhivu, ka`u sagovornici, nema pisanih
dokumenata o tome ko je, kada i gde bio u nekoj ~etni~koj jedinici,
pa se nekima objektivno ne mo`e iza}i u susret tim povodom, jer
pisanog traga o tome nema.
Direktor Basara obja{wava da je zbog tih hitnih slu~ajeva,
ali i nesre|enosti gra|e, Arhiv postao ”usko grlo“ u toj pri~i. Jer
u Arhivu ima potpuno nesre|ene, one delimi~no a`urirane i, naravno,
sre|ene gra|e. Uz to, korisnici koji dolaze u Vojni arhiv da
istra`uju ne samo da ~esto ne mogu da pristupe gra|i ve} u Bir~aninovoj
ulici nemaju ni normalnu ~itaonicu, koja bi trebalo, kako je
to {irom sveta, da ima svoje ~ita~e, skenere, kompjutere, aparate
za pregled mikrofilmova…
– Da ne govorimo o fizi~ko-tehni~koj za{titi dokumenata…
Eto, moram da ka`em da mi arhivsku gra|u vozimo na{im privatnim
vozilima ili javnim gradskim prevozom, jer Institut nema slu-
`beno vozilo! - jada se direktor. - I kako onda da odemo do na-
{ih depoa u Ni{u, Gorwem Milanovcu, ovde u Beogradu Na nekim
lokacijama nemamo, zamislite, ni telefonsku vezu! Ve} {est godina
zvani~no ukazujemo na ozbiqne probleme sa sme{tajem gra|e,
ali imamo utisak da nadle`ni, jednostavno, nisu shvatili ozbiqnost
problema, po{to do sada, kao {to vidite, ama ba{ ni{ta nije
ura|eno na tom planu.
Posledice takvog stawa u Arhivu ve} se i te kako ose}aju. U Institutu
odbijaju odgovornost za to. Oni smatraju da upravo zbog pomenutih
problema i ne mogu da izvr{e svoje elementarne zadatke. Uostalom,
napomiwe direktor, o svemu tome je ve} odavno obave{tena
nadle`na uprava, ali te molbe, za
sada, nisu urodile plodom.
ARHIVISTI I METRI
Arhiv SANU ima 420 metara arhivske gra|e i 10 zaposlenih
lica (42 m po zaposlenom). Arhiv Srbije ima 7.600 m
arhivske gra|e i 83 zaposlena (92 m po zaposlenom), a Arhiv
SCG ima 10.000 m arhivske gra|e i 70 zaposlenih (143 m po
zaposlenom). Me|utim, Vojni arhiv ima 7.200 m arhivske gra|e
i registraturskog materijala i 22 zaposlena, {to zna~i da na
jednog zaposlenog sada dolazi ~ak - 327 metara te gra|e.
Primera radi, svi drugi arhivi kod nas imaju ~ak tri do pet puta
vi{e arhivista po metru arhivske gra|e od Vojnog arhiva.
Ipak, ka`u sagovornici, i kada bi se arhiva digitalizovala i
kada bi se dobila ra~unarska oprema, opet bi bili potrebni novi
qudi. Uostalom, javnost ne zna da je Arhivu ameri~ki Xeferson institut
ponudio konkretnu pomo} u opremawu savremenom ra~unarskom
opremom, ~ime bi i po~ela digitalizacija na{e vojne arhive. Me|utim,
sle`u ramenima sagovornici, danas u Institutu nema ni mesta
gde bi te ra~unare i skenere smestili, tako da je realizacija te nemale
donacije odlo`ena zbog - sme{tajnih problema!
Tim povodom u Institutu postoji ideja da se posle opremawa
ra~unarskom opremom nadle`nima predlo`i mogu}nost civilnog
slu`ewa vojnog roka i u Arhivu. Naime, posle kra}e obuke za poslove
digitalizacije arhivske gra|e, u Arhivu bi mogli da rade na
skenirawu dokumenata mnogi mladi}i kojima bi takav anga`man odgovarao.
I to bi, po mi{qewu sagovornika, bila najbr`a i najboqa
pomo} ne samo Arhivu ve} i na{oj dr`avi. Time bi, istovremeno,
zapo~eo i veliki posao sre|ivawe bogate istorijske gra|e.
Pukovnik Dragan Krsmanovi} ka`e da je, na`alost, sudbina
ovog naroda i wegove dr`ave bila da su se stvarali u borbi i da je
wihov opstanak bio vezan za ratove i oru`ane sukobe. Zbog toga su
i dokumenti koji se odnose na te sukobe zna~ajna gra|a za prou~avawe
ne samo vojne ve} i celokupne istorije srpskog naroda.
Na`alost, ka`e Krsmanovi}, Arhiv se nalazi u vojnoj orga-
POSAO
ZA STO GODINA
Pitamo i koliko je vremena i
qudi potrebno da se Vojni arhiv i
gra|a srede i budu primereni svojoj
nameni
Direktor ka`e da bi za taj
ogroman posao trebalo oko sto godina,
pod uslovom da se Institut
kadrovski ne siroma{i, jer je, samo
pro{le godine, bez ikakvog
kriterijuma otpu{teno pet lica.
Snimio Goran STANKOVI]
Bez elementarnih uslova
za rad: pukovnici dr
Mihajlo Basara i
Dragan Krsmanovi}
ODLO@ENO RE[EWE
Pro{le godine je stvar oko
sme{taja Vojnog arhiva gotovo
zavr{ena, jer je kona~no, ~inilo
se, bilo na|eno prihvatqivo re-
{ewe u Resavskoj ulici broj ~etiri,
gde se, ina~e, nalazi Vojna
{tamparija. Ta zgrada je u prili~no
dobrom stawu i trebalo je
najmawe sredstava za adaptaciju…
Sve je bilo potpisano, ali
su nedavne smene u Ministarstvu
odlo`ile do daqweg re{avawe
problema sme{taja Vojnog arhiva
- ka`e direktor Mihajlo Basara.
56
1. februar 2006.

BEZ MIKROFILMOVA
Mikrofilmsku sekciju Vojni arhiv je izgubio 1999. godine,
tako da danas u wemu postoje samo mikrofilmovi sa na{om arhivskom
gra|om, koju je, za svoje potrebe, a na osnovu potpisanog
ugovora, uradio Muzej holokausta iz Va{ingtona. Naime, taj muzej
je mikrofilmovao te dokumente za svoje potrebe i samo ono
{to je wih zanimalo, te su Vojnom arhivu, posle obavqenog posla,
dali kopiju tog mikrofilma. Na`alost, sve drugo nije mikrofilmovano,
tako da danas u Srbiji ne postoji taj drugi, ali
ne mawe va`an oblik ~uvawa vojne istorijske gra|e.
Oko 3.600 sanduka ~eka na
otvarawe
nizaciji, koja je, ina~e, posledwih godina na margini dru{tvenog
zanimawa.
- Jo{ je `alosnije {to je Arhiv i institucija kulture i {to bi
trebalo da joj se zna, a ne zna se, pravo mesto u dru{tvu. Zato je neshvatqivo
da je i posle {est godina Arhiv jo{ raseqen na pet mesta,
me|usobno udaqenih po nekoliko stotina kilometara, bez prevoza i
mogu}nosti komunikacije… U takvim uslovima te{ko je zamisliti normalan
rad. Kako uop{te prona}i odre|eni dokument - pita se i sam
Krsmanovi} i dodaje da dokumenti koji jednom u|u u Arhiv, kasnije ne
mogu biti otu|eni ni na koji na~in.
Na~elnik Arhiva ka`e i da su svi wihovi dokumenti dostupni
javnosti, ali da je, po{to gra|a nije arhivisti~ki sistematizovana,
pristup pojedinim dokumentima fizi~ki ote`an.
OD SLAVIJE DO KALEMEGDANA I NAZAD
- Zbog prostornih problema ponekad veoma te{ko dolazimo
do pojedinih materijala. To se uostalom mo`e videti po na{im de-
DONACIJE
Najava donacija i `eqa razvijenog sveta da pomogne Vojnom
arhivu vidi se i u tome {to je Xefersonov institut iz SAD jo{
uvek voqan da na{u ustanovu opremi savremenim ra~unarima i
opremom. U Arhivu ka`u da jo{ ne mogu da pristanu na to, jer osim
{to nemaju prostora za sme{taj te ra~unarske opreme, ni sami
ne znaju gde }e im biti mesto u reorganizovanom sistemu. Drugim
re~ima, bez jasnog plana i projekta razvoja Vojnog arhiva nema
ni nov~ane donacije Amerikanaca.
Depo u Klati~evu, ovih
dana...
poima, gde su sanduci sa arhivskom gra|om slo`eni u nekoliko nivoa
i redova. U takvoj situaciji, koja ma koliko bila banalna, pojavila
se pri~a iz Ha{kog tribunala da mi ”ne}emo da damo neke dokumente“.
Me|utim, ispalo je da je to dobra prilika da {iroj javnosti
obelodanimo kakva je stvarna situacija u Arhivu… I da obavestimo
i one u inostranstvu da mi u Arhivu, doslovno, zbog tih brojnih
sanduka ne mo`emo da do|emo do odre|enih dokumenata - ka`e
pukovnik Krsmanovi}, i nastavqa:
– Ali da ne bude zabune! Ulo`ili smo veliki napor i trud da
prona|emo tra`ene dokumente… Samo pro{le godine Centru za
saradwu sa Ha{kim sudom predali smo vi{e od 12.000 kopija i stavili
na uvid 70.000 stranica dokumenata. Ali, ni to, izgleda, nije
bilo dovoqno… Mi ne `elimo da qaga padne na nas kao stru~nu
instituciju, koja zbog objektivnih okolnosti u kojima radi ne mo`e
da ispuni sve zahteve odmah. Na{ je ciq da ispunimo sve preuzete
obaveze i to na efikasan, korektan i na zakonu zasnovan na~in, da
ne bi ispalo da ne{to krijemo ili da ne}emo da sara|ujemo. Mi
smo i institucija ovog dru{tva, ho}emo da pomognemo i gra|anima,
ali molimo da dr`ava pomogne i nama.
Kako smo saznali, u Vojnom arhivu ima 20 zaposlenih, {to je za
sedam i po kilometara arhivske gra|e ili za vi{e od 36 miliona
listova, koliko ~uvaju {to u rafovima, {to po sanducima - malo.
- Kada bi se ti listovi pore|ali jedan pored drugog, bila bi
to razdaqina od Slavije do Kalemegdana i nazad. No, nije problem
samo u brojnosti gra|e. Wu treba klasifikovati, sistematizovati,
smestiti, za{titi, konzervirati… Pro{le godine imali smo brojne
zahteve za izdavawe dokumenata, a kroz na{e prostorije pro-
{lo je vi{e stotina istra`iva~a, me|u ostalima, i desetak stranih.
Primili smo i re{ili oko hiqadu pismenih molbi qudi koji su
ne{to tra`ili u Arhivu, a u me|uvremenu nam je stigla i dokumentacija
ukinutih vojnopravosudnih organa i rasformiranih vojnih sastava,
{to je, sve zajedno, vi{estruko pove}alo arhivsku gra|u
- napomiwe Krsmanovi} i podvla~i:
- Umesto da se, shodno logici, zbog toga kadar zanovi i pove-
}a, pro{le godine smo imali smawewe zaposlenih, i to bez ikakvih
kriterijuma. Tada su nam ukinuli radno mesto konzervatora i fotokopira,
a mi smo samo 2005. godine uradili 34.000 kopija raznih
dokumenata za Tribunal, stranke… To neko mora da uradi! Molimo
i stranke da same donesu papir za kopirawe, jer ga ~esto nemamo.
Nismo uspeli da popravimo ~ita~ mikrofilmova. Mo`da sve to {to
govorim izgleda banalno za ozbiqnu instituciju, ali nama to, u svakodnevnom
poslu, zadaje mnogo muka. @alosno je i da na{i zaposleni
nose u kesama u trolejbusu dokumente koje su stepenovani kao dr-
`avna ili vojna tajna… Zamislite da nam neko u trolejbusu otme kutiju
sa takvom gra|om, misle}i da je unutra ko zna {ta! Kome mi da
objasnimo posle da je, recimo, nestala dokumentacija sa potpisom
@ivojina Mi{i}a, Stepe Stepanovi}a, va`ne istorijske odluke
- nacionalno blago
U Arhivu ka`u da se, uprkos pomenutim problemima, zaista
trude da wihov bogat arhivski fond fizi~ki ne propada, ali i otvoreno
upozoravaju da }e taj zadatak sa svakim danom biti sve te`i.
Bez normalnog prostora za tu namenu, klima-ure|aja u depoima arhiva,
kontrole vla`nosti vazduha i ostalog {to i Zakon propisuje,
te{ko da }e uspeti da odr`e arhivsku gra|u u normalnom stawu. Krsmanovi}
nagla{ava da sve ima svoju granicu i da oni ne `ele da
budu sau~esnici u devastaciji nacionalnog blaga. Iako ne smatraju
da su oni ne{to posebno u odnosu na druge arhive u zemqi, ipak na-
57

DRU[TVO
pomiwu da pomenuta situacija pokazuje kakav je, zapravo, odnos nadle`nih
prema toj ustanovi, te da je to klasi~an i akutan primer op-
{teg odnosa dru{tva prema nacionalnom i kulturnom blagu, pa i
pro{losti ove zemqe.
– Da bismo spre~ili propadawe gra|e, mi smo bili prinu|eni
da ograni~imo pristup odre|enim dokumentima, naro~ito onim starijim,
iz 19. veka, koji su i zbog strukture tada{weg papira mnogo
podlo`niji uticaju vremena, habawu, gqivicama… Zato smo te stare
dokumente za{titili… Me|utim, problem je ve}i sa novijim dokumentima
koji se nalaze u na{em depou u Klati~evu kod Gorweg Milanovca,
a koji je krajwe neuslovan za sme{taj bilo kakve arhive. Taj
objekat je pravqen pre pola veka i nema grejawa. Iskqu~ili smo tamo
i struju da zbog proki{wavawa i velike vlage neko ne bi poginuo…
Na sre}u, dokumenti koji se nalaze u wemu sme{teni su u tipskim
metalno-drvenim izolovanim sanducima, pa nekako odolevaju u
tim lo{im uslovima. Tamo su ulazili glodari, a ima i drugih stvari
koje su ozbiqno ugrozile arhivu. Stawe u tom depou je, dakle, krajwe
kriti~no. Ima problema i u na{em skladi{tu u Vojnoj gimnaziji, gde
se nalazi i gra|a vojnih sudova…. Tamo, recimo, proki{wava krov,
pa smo bili prinu|eni da stavimo velike najlone preko polica da
se, kad ve} kapqe, sliva na drugu stranu, a ne na arhivu… Nemamo
izbora - sa mu~ninom pri~a pukovnik Krsmanovi}.
Pitamo doma}ine koliko bi trebalo kvadrata da bi se normalno
smestila vojna arhiva
Pukovnici ka`u da ih je zaista ohrabrilo nare|ewe ministra
odbrane Zorana Stankovi}a, koje je ovih dana stiglo, da se pod hitno
na|e adekvatan prostor za Vojni arhiv. Trenutno, Vojna arhiva
se nalazi na pet lokacija, na ukupno oko 2.500 kvadratnih metara,
a za normalno funkcionisawe bilo bi im potrebno oko 6.000, pre
svega depoa za sme{taj dokumenata. Kada bi imali klima-ure|aje,
ka`u u Arhivu, oni ne bi bili u wihovim kancelarijama ve} u depoima
gde se nalazi najstarija gra|a. Kada bi se re{ili sme{tajni
problemi, ka`e Krsmanovi}, mogli bi da krenu, po listi prioriteta,
i u sre|ivawe stawa arhiva, pa bi se za nekoliko godina Arhiv
doveo u normalu.
- Mi smo sada na o{trici no`a. Ili }emo uskoro, ako se ni-
{ta ne preduzme, biti potpuno blokirani u radu i osumwi~eni da,
navodno, sa nekim posebnim namerama krijemo neke dokumente i
biti odgovorni za propast zna~ajne gra|e iz nacionalne istorije,
neka vrsta sau~esnika u toj propasti…
Me|utim, mi se nadamo da
do toga ne}e do}i. Verujemo da }e
se obezbediti objekat za Arhiv i
da }emo mo}i, sa postoje}im kadrom,
ili uz malo poja~awe, sa savremenim
ra~unarima i opremom,
za nekoliko godina Arhiv dovesti
u red - ka`e Krsmanovi}.
IMA LI JO[ TAJNI
Na kraju pitamo ima li u Vojnom
arhivu dokumenata do kojih se
mo`e do}i, ali koji i danas predstavqaju
vojnu ili dr`avnu tajnu
Onih koji su i sada pod nekim embargom
- Tu materiju kod nas reguli-
{u arhivisti~ki propisi, koji ka-
`u da je dokument dostupan posle
50 godina od wegovog nastanka.
Me|utim, nama je prostorni problem
mnogo ve}i od vremenskog, i
ako bismo taj prvi re{ili verujemo
da bi ta granica od 50 spala
na 30 godina, po me|unarodnim
58
Sre|ena vojna arhiva pre
1999. godine
USAVR[AVAWE
Posledwih godina, u skladu sa zakonom, vi{e vojnih arhivista
zavr{ilo je arhivisti~ki kurs u Arhivu Srbije, upoznalo
se sa radom drugih kolega u zemqi i inostranstvu, ali
i sa me|unarodnom regulativom u toj oblasti. U o~ekivawu
zakona o arhivskoj gra|i Srbije, te zakona o elektronskom
potpisu, u Vojnom arhivu veruju da }e se oni me|u prvima
ukqu~iti u elektronsko arhivirawe gra|e, {to bi pomoglo i
efikasnijem skladi{tewu materijala.
standardima, {to je, ina~e, i granica za istra`iva~e. Za tvorce
gra|e, dakle za nekoga ko tra`i svoje dokumente, a nalaze se kod
nas, nema ni kakvog ograni~ewa. Za nau~ne radnike i istori~are
mi smo spremni da otvorimo arhivu i do 1990. godine. Drugim re-
~ima, u na{em arhivu nema dokumenata koja se kriju ili su pod bilo
kojim embargom. S druge strane, Rusi imaju nekoliko procenata dokumenata
koji su zabraweni za javnost, a o restriktivnosti britanske
arhive da i ne govorimo. Te velike imperije su tako odlu~ile
svojim propisima, jer su procenile da bi izno{ewem nekih dokumenata
u javnost mogle same sebi naneti {tetu… Po na{im va`e}im
propisima, kada pro|e 50 godina od nastanka dokumenta, skida se
oznaka tajnosti sa wega i on postaje dostupan javnosti. Istina, nekada
se na mnoge vojne dokumente, pa i dr`avne, i to potpuno nekriti~ki,
stavqala oznaka tajna, neretko i najvi{eg stepena, iako je
re~ o potpuno bezvrednim dokumentima sa nacionalnog, dr`avnog
ili bezbednosnog aspekta. Naprotiv, na{ interes je da sva ta gra|a
bude dostupna {iroj javnosti i mi mislimo da je vreme kada je politika
komandovala nauci i struci pro{lo, da se ne}e ponoviti vreme
kada su, zbog uskih politi~kih interesa, odre|eni dokumenti
sklawani, nisu publikovani u zbornicima, negativno selektovani…
Vidite, mi sad imamo veliko zanimawe javnosti za arhivske
fondove Milana Nedi}a, |enerala Dra`e Mihailovi}a… a upravo
zbog toga {to su ba{ ti dokumenti sklawani ili sakrivani kako
bi se o tim qudima ili doga|ajima iz pro{losti stekao pogre{an
utisak u javnosti - ka`e na~elnik Vojnog Arhiva i podvla~i:
– Mi se nadamo da }e upravo potpuna dostupnost svih dokumenata
omogu}iti da se, posle toliko godina, istorijska slika upotpuni
i postane objektivnija. Naravno, Vojni arhiv ~uva samo dokumente
koji su mu data na ~uvawa. Zna~i, postoje dokumenti koji nikada nisu
u{li u na{ arhiv! Za nama je period od 50 do 60 godina, kada su odre|eni
qudi dr`ali politi~ki monopol i kada su upravo oni, u naju-
`em krugu, i donosili mnoge va`ne
dr`avne i vojne odluke, a ne institucije
koje su bile nadle`ne za to.
Dakle, za mnoge va`ne odluke mi
nemamo pisane dokumente, jer su
oni doneti u uskom krugu i usmeno,
a ako su i bili pisani, oni su ili
uni{teni ili zadr`ani u nekim
privatnim i li~nim arhivama. Uz
to, postoji i specijalni arhiv za
nake dokumente koji se nalaze u Vojnobezbednosnoj
agenciji. Mi }emo
tra`iti od wih i takve dokumente,
kojima je istekao rok tajnosti jer,
kao {to smo videli, i BIA je predala
neke stare dokumente arhivima
grada Beograda i Srbije, one iz
vremena Drugog svetskog rata, Gestapoa,
Golog otoka… Mislim da
nema vi{e razloga ni da VBA krije
neke stare dokumente, za koje vlada
prili~no interesovawe javnosti.
Ho}e li, me|utim, to biti tako,
pokaza}e vreme…
Du{an MARINOVI]
Snimio Radovan POPOVI]
1. februar 2006

KVANTITET
I KVALITET RADA
M
olim vas da mi objasnite: {ta je to
kvalitet, a {ta kvantitet rada, a {ta
su ostala merila – iz pravila za godi{we
ocewivawe civilnih lica u
Vojsci.
CL Zoran iz Vaqeva
Kriterijumi i merila za godi{we
ocewivawe civilnih lica, kao i uticaj
dobijene ocene na platu, propisani su
Uredbom o platama i drugim na~inima
primawima profesionalnih vojnika i civilnih
lica u Vojsci. Odredbom ~lana 47.
Uredbe propisano je da se rezultati rada
civilnih lica u Vojsci ocewuju na osnovu
jedinstvenih merila, i to: 1) kvalitet –
podrazumeva koliko su upotrebqivi rezultati
rada; 2) kvantitet – podrazumeva
koliko je lice zavr{ilo poslova planiranih
za wegovo radno mesto (izra`eno u
procentima); 3) ostala merila koja podrazumevaju
rokove izvr{avawa poslova,
kreativnost, inicijativu, samostalnost u
radu, saradwu, odnos prema sredstvima
rada, osposobqenost za obavqawe poslova
drugog radnog mesta, u{tede i inovacije.
Ocena po svakom merilu mo`e da
bude od -10 do +50 bodova, {to zna~i
da ukupno izra`ena mo`e biti od -30 do
+ 150 bodova. Kako svaki bod uti~e na
platu sa 0,1 posto, to plata po osnovu
slu`bene ocene mo`e biti uve}ana za
najvi{e 15 posto ili umawena za najvi-
{e tri posto.
Priprema
Radojka MARINKOVI]
PRAVNIK VAM ODGOVARA
PRAVO
NA OTKUP STANA
D
a li imam pravo na otkup stana, s obzirom
na to da mi je re{ewem stambene
komisije od 26. januara 2004. dat
stan u zakup na odre|eno vreme do 26.
januara 2006. godine. Napomiwem da
je rang-lista na kojoj sam konkurisao
glasila: za dodelu stana na neodre|eno
vreme sa pravom otkupa.
Korisnik stana iz Subotice
^iwenica je da je zakup stana na
neodre|eno vreme preduslov za podno-
OKOM KAMERE
{ewe zahteva za otkup stana. Odredbom
~lana 49. Pravilnika o re{avawu stambenih
pitawa u Ministarstvu odbrane
regulisano je upravo pitawe re{ewa o
davawu stana na odre|eno vreme, koja
su doneta po odredbama Pravilnika o
na~inu, kriterijumima i merilima za
davawe stanova u zakup i dodeqivawe
stambenih zajmova za re{avawe stambenih
pitawa zaposlenih u MO i
VSCG.
Prema navedenoj odredbi ova re-
{ewa zameni}e se po slu`benoj du`nosti
re{ewima o davawu stana u zakup na
neodre|eno vreme i realizovati po odredbama
ovog pravilnika. Naravno, to
podrazumeva da stan niste dobili sa
u~e{}em u re{avawu stambenog pitawa
li~nim sredstvima, jer je u tom slu~aju
preduslov za zamenu re{ewa uplata li~nih
sredstava na na~in i pod uslovima
propisanim Uputstvom o postupku za
ostvarivawe prava zaposlenih u MO i
VSCG da stambeno pitawe re{avaju u~e-
{}em li~nim sredstvima.
Nakon dobijawa re{ewa o zakupu
na neodre|eno vreme i zakqu~ewa ugovora
o zakupu na neodre|eno vreme,
podnesite zahtev za otkup stana.
Snimio Goran STANKOVI]
D
PODOFICIR
NA MESTU
OFICIRA
a li podoficir po Zakonu o VJ i
Uredbi o stawima u slu`bi mo`e biti
postavqen na formacijsko mesto
oficira
Stariji vodnik prve klase
Sr|an Vratnica
Prema odredbi ~lana 54. stav 1. Zakona
o VJ, na formacijska mesta odre|ena
za profesionalne oficire mogu se postavqati
profesionalni oficiri, a na
formacijska mesta odre|ena za profesionalne
podoficire profesionalni podoficiri.
Iz izlo`enog proizilazi da profesionalni
podoficir ne mo`e biti postavqen
na formacijsko mesto profesionalnog
oficira.
59

U POSETI
PORODICA PILOTA ZORANA STOJIQKOVI]A
DOKAZ VERE
Iako problemi i te{ko}e ote`avaju
`ivot mnogoqudnim porodicama
mo`da i vi{e no drugim, Stojiqkovi}i
o wima ne govore. Wih oni, ako ih i
primete, samo ~ine jo{ ja~im. Umesto o
problemima, Manuela i Zoran
rodbini, kom{ijama, poznanicima i
prijateqima pri~aju samo o lepim
stvarima. O radostima i osmesima koji
ih svakodnevno ~ine bogatijim, o
de~jim pitawima, na koja, ponekad i ne
znaju odgovore, o pesni~kom talentu
starijih devoj~ica, o nagradama koje
osvajaju na {kolskim takmi~ewima, o
de~ijem u~e{}u na crkvenim i
{kolskim priredbama… To je ono {to
ih ~ini sre}nim. Ba{ kao i sve
vidqivije razumevawe i ponos koje
wihovi poznanici iskazuju pri svakom
susretu s wima - jednom od
najbrojnijih srpskih porodica.
60
U NAROD
Ako je porodica ogledalo dru{tva, sa svim wegovim vrlinama
i manama, kako smatraju mnogi sociolozi i teoreti~ari
dru{tvenih zajednica, onda mnogo~lana familija Stojiqkovi},
iz novobeogradskog 62. bloka, predstavqa svojevrstan
izuzetak. Dok na{e dru{tvo danas karakteri{u
materijalno i duhovno siroma{tvo, svakodnevna briga za
opstanak i afere od kojih ne mo`emo da se posvetimo va`nijim
i za naciju sudbonosnim problemima, jedanaesto~lana porodica
Zorana i Manuele Stojiqkovi} odi{e optimizmom, vedrinom,
snagom i verom u boqe sutra. Ali, taj izuzetak, na`alost,
ne predstavqa pravilo. Jer Srbe odavno ne krase porodice s
vi{e od dvoje, ponekad i troje dece, a Stojiqkovi}i ih, za proteklih
petnaest godina braka, izrodi{e devetoro. Dva sina i
sedam k}eri. Deseto dete o~ekuju krajem februara, ili po~etkom
marta.
1. februar 2006.

Najstarija, Ana, ro|ena je
1991. godine, a zatim su sledili
Tawa, Danica, \or|e, Sofija,
Milica, Jelena, Dimitrije i
Duwa. Ni te`ak i odgovoran
posao pilota, ni ~este selidbe,
karakteristi~ne za oficirsku
profesiju, ni ratni sukobi i
raspad zemqe ~ijoj je vojsci
pripadao, Zorana nisu spre~ili
u ostvarivawu jedne od wegovih
najve}ih `eqa – da ima
brojnu porodicu. Tragaju}i za
smislom `ivota, za su{tinom i
svrhom postojawa, imanentnim
svakom ~oveku, sumwaju}i, u te-
{kim, ratnim godinama, u prolazne
vrednosti nametane i op-
{teprihva}ene tokom socijalizacije
i {kolovawa, Zoran je
uvideo da ga samo porodica, supruga
i, posebno, deca ~ine
sre}nim i zadovoqnim. Da jedino
u wih ne mora da sumwa,
da posle svega, uvek mo`e da im
se vrati. Probijaju}i se kroz
oblake svojim borbenim avionom,
posmatraju}i gradove i
sela iznad kojih je krstario,
pitao se koja to ideja, koja misao,
koja vera ~oveku daje snagu
da izdr`i sve napore i te{ko-
}e koji ga u `ivotu ~ekaju, gotovo
iza svakog ugla. Ve`baju}i
od malena karate, xudo, aikido
i druge plemenite isto~wa~ke
borila~ke ve{tine, smiruju}i
duh jogom i meditacijom, poku-
{avao je da u filozofiji istoka
prona|e tu toliko `u|enu
snagu. Ali, nije pomagalo, sumwa,
iznikla jo{ u mostarskoj vojnoj gimnaziji, bila je sve ve}a,
da bi, po~etkom devedesetih, tokom me|unacionalnih sukoba,
surovijih i krvavijih od svega {to je pro~itao u uxbenicima
vojne istorije, ina~e prepunim bitaka i bojeva, dostigla kulminaciju
– otkrivawem hri{}anske, pravoslavne vere.
TE[KO TOKOM RATA
– Oduvek sam se bavio tim nedoku~ivim pitawima smisla
i su{tine `ivota, tragao za prauzrokom svega, pitao se otkud
taj sklad u svemiru – ka`e potpukovnik Zoran Stojiqkovi}.
– Sumwa je nekad bila ja~a, nekad slabija, ali sve do sredine
devedesetih godina pravog odgovora nije bilo. Tek kada sam
uvideo da pravoslavqe daje odgovor na sva moja pitawa, ili
skoro sva, prona{ao sam toliko potreban mir. Iako sam ro-
|en u srpskoj pravoslavnoj beogradskoj porodici u kojoj se znalo
za Bo`i}, Uskrs, porodi~nu slavu, Srpsku novu godinu, mi
nikada nismo i{li u crkvu, nismo bili pravoslavci u pravom
smislu te re~i. Kasnije, u Vojnoj gimnaziji i Akademiji zanemario
sam, na neki na~in, pravoslavnu tradiciju, pa tek svoj drugi
susret s verom, devedesetih, smatram otkrovewem. Zato sam
i gra|anski brak sa Manuelom, sklopqen 1991. godine, krunisao
ven~awem u crkvi nekoliko godina kasnije. Uz Bo`ji blagoslov
s vremenom smo stvorili tako veliku porodicu. Ona je
danas moje najve}e, u stvari, jedino bogatstvo. Uz, naravno,
na{e prijateqe kojih, tako|e, imamo mnogo, ne samo u Srbiji,
DOBRO^INITEQI
Prethodne dve godine porodica Stojiqkovi} povremeno
dobija finansijsku pomo} iz inostranstva ili od
Pravoslavne crkve. Prva pomo} stigla je svojevremeno
od jedne gr~ke organizacije koja vodi brigu o mnogodetnim
porodicama. Nedavno je vladika Artemije prosledio pomo}
dobro~initeqa u iznosu od 500 evra, a pro{log leta
pomogao je svojim prilogom i vladika Jovan Puri}. Ponekad
ih se sete i Srbi iz dijaspore. Nedavno je iz [vajcarske
stigao prilog od dve hiqade franaka. Tim novcem
Stojiqkovi}i kupe najneophodniji deo polovnog name{taja,
ili vrate dugove. Organizovane pomo}i dr`ave, na`alost,
nema.
NAJPOSE]ENIJA SLAVA
Slava porodice Stojiqkovi} je Sveti Georgije. Poput
svake pravoslavne porodice, i u domu Zorana Stojiqkovi}a
tada je veliko slavqe. Pro{le godine na slavi su
imali oko 150 gostiju, od kojih su vi{e od stotinu bila
deca.
Pukovnik Zoran Stojiqkovi}
ve} svuda gde sam boravio po
potrebi slu`be.
Ro|eni Beogra|anin prve
profesionalne korake na~inio
je na slovena~kom aerodromu
Cerkqe, da bi, kasnije, `iveo i
radio u Bawaluci, Kraqevu i
Beogradu. Manuelu je upoznao u
Bre`icama, nadomak aerodroma
na kome je naj~e{}e bio sam, pored
svog aviona. Ona ga je najboqe
razumela, shvatila je za ~ime
to traga i gde }e na}i snagu koja
mu je, tada, bila tako potrebna
za svakodnevno obavqawe te-
{kih i opasnih zadataka. Biti
pilot zna~i svakodnevno stavqati
glavu u torbu, biti vojnik zna-
~i svoj `ivot pokloniti drugom,
a to je zahtev kome ne mogu svi da
odgovore. Deca oficira, poput
Manuele, tako ne{to najboqe
ose}aju. Zato se ni za trenutak
nije dvoumila. Iskra qubavi koja
je planula me|u wima iz dana
u dan pretvarala se u `estoki
plamen. Plamen koji do danas
nije zgasnuo. Iz te vatre nastala
su deca koja im `ivot ~ine uzbudqivim
i sre}nim. I pored
svih te{ko}a i problema koje su
zajedno podneli tokom ratnih godina.
A bilo je te{ko, posebno u
Republici Srpskoj, kada ga je
svakodnevno o~ekivala sa strahom
i zebwom. Nije bilo lako ni
1999. godine, kada je Zoran dobrovoqno
oti{ao na Kosovo i
Metohiju. Tromese~nu agresiju
Natoa provela je s decom kod
svojih u Sloveniji.
– Svakodnevno sam strepila za wegov `ivot, znala sam da
je ludo hrabar, ali sam verovala i da ne}e rizikovati bez preke
potrebe, jer ga mi ~ekamo – ka`e Manuela. – Najte`e mi je
bilo jer nismo mogli da se ~ujemo, ~ak ni telefonom. Pisma su
bila neredovna, svaki glas o wemu bio je poput sunca koje nas
je obasjavalo u ku}i mojih roditeqa. Posle toga, sve je bilo
mnogo lak{e. Sve te{ko}e koje nas danas, kao i druge porodice,
ne mimoilaze, od besparice do de~ijih problema, u pore|ewu
s tim vremenom stvarno su sitnice.
U te “sitnice” spada, svakako, i nu`ni sme{taj, odnosno
poslovni prostor, u kome Stojiqkovi}i danas `ive. Osamdesetak
kvadrata u prizemqu novobeogradskog solitera zaista
je premalo za jedanaesto~lanu porodicu vojnog pilota. U tri
sobe i kuhiwi sme{teno je desetak kreveta na sprat, nekoliko
ormara, nekoliko stolova i stolica i jedan drveni razboj, donet
iz Slovenije, na kome Manuela ponekad, naj~e{}e ujesen i
kad nije u drugom stawu, tka prelepe unikatne {alove i materijal
za xempere i kapute. U zimskoj sezoni u porodi~nu kasu
slije se, tako, nekoliko stotina evra, koje nezaposleni apsolvent
tekstilne tehnologije smatra svojim doprinosom ku}nom
buxetu. Decu i svakodnevni rad s wima ne ra~una. To je, ka`e,
ne{to najlep{e {to `ena mo`e da radi, to joj daje smisao `ivotu.
– Svaki poro|aj donosio mi je sve vi{e radosti – sme{ka
se Manuela. – Posle nekoliko prvih, kada sam ose}ala strah,
61

U POSETI
nestala je ~ak i zebwa, tako da
sada, kad ~ekam deseto dete,
mo`da ima malo treme, ali to
je sve. U stvari, ose}am ogromnu
radost jer se na{a porodica
uve}ava, a to je snaga koju
te{ko mogu da opi{em. Kako se
poro|aj primi~e, sve vi{e prime}ujem
da se i deca raduju
prinovi. Deca su najdragocenije
blago, wihovu qubav ne mo-
`e niko da vam oduzme. U po~etku,
znam, bi}e malo te{ko oko
dojewa, prawa pelena, su{ewa,
ali sve smo to ve} toliko
puta pro`iveli. Sada mi mnogo
poma`u starije k}erke, posebno
Ana i Tawa, koje ve} znaju
da kuvaju neka jednostavnija
jela, za~as spreme poslu`ewe
i kafu, naprave pitu, ispeku
kiflice, spreme se za {kolu…
Devet Stojiqkovi}a...
TALENTOVANA DECA
Petoro dece Zorana i
Manuele Stojiqkovi} poha|a
osnovnu {kolu, druga idu u vrti}.
U~e na smenu, na jednom
stolu u “de~joj sobi” u kojoj pored
stola i ormari}a ima i nekoliko
kreveta na sprat. U o~evu
“radno-spava}u” sobu, opremqenu
kompjuterom, ponekad
ulaze samo najstarije k}eri,
tek da zapi{u pokoju “tajnu
re~”, od koje }e, kasnije, da nastane
pesma, pri~a, ili roman.
Kad bude vi{e vremena. Jer,
stariji moraju da brinu o mla-
|ima. Ne mogu sve mama i tata.
Ana i Tawa su veoma talentovane,
u {koli ve} znaju za wihove
spisateqske sposobnosti,
a i tata se uverio da je svaki
wegov trenutak proveden pored
ra~unara, umesto kraj dece,
pod budnim okom k}erki koje ne
dozvoqavaju da im nova tehnologija
“oduzme” oca. Wegova
pomo} u izradi doma}ih zadataka
jo{ im je potrebna. Iako,
zna se, to mama mnogo boqe radi
od tate. Od we su deca nau-
~ila da sviraju gitaru, dvoje
sviraju i klavir, svi poha|aju
{kolu veronauke i u~estvuju u
crkvenom horu, lepo pevaju, a
Ana i Tawa redovno idu i u Muzi~ku
{kolu. Petoro od wih ve-
`baju karate, poput tate. “Samo
malo slabije”, re}i }e
\or|e, kome ni klavir nije
stran.
– Va`no nam je da deca rastu
u duhu pravoslavqa, u harmoni~nom
duhovnom okru`ewu
u kome porodica predstavqa
crkvu – napomiwe Zoran. – ^ini
mi se da ni sam ne bih sve
to izdr`ao da nisam prona-
{ao pravoslavqe, da nisam
osna`en tom verom. I ja i Manuela
trudimo se da budemo
primer svojoj deci, da od nas
nau~e da se mole Bogu, da `ive
po pravilima vere kojoj pripadamo.
Svake nedeqe i praznikom
odlazimo u obli`wu
crkvu Sveti Georgije, gde se
deca pri~este, zapevaju u horu,
nau~e neku novu pesmicu,
ili recitaciju. Nedavno su u
Ruskom domu u~estvovali u
priredbi organizovanoj povodom
Nikoqdana, pripremaju se
za Svetosavsku akademiju…
Ponekad odemo i na izlet u neki
od manastira na Fru{koj
Gori, ili u Ravanicu. Te{ko
nam je da se organizujemo, jedva
stanemo u neki automobil,
pro{le godine smo bili na
moru, putovali smo vojnim
avionom, ali nam je za prevoz
do aerodroma bio potreban
kombi… Na|e se vremena i za
posetu prijateqima. Kad idemo
kod bake u Bor~u, autobusom,
prebrojavamo se posle
svake stanice, da neko ne iza-
|e pre vremena, deca su jo{
mala. Ali, kad ih vidim onako
nasmejane, radosne, sve zaboravim.
Ba{ kao i na{i roditeqi,
Manuelini i moji, koji
su, ranije, znali i da nas kritikuju
zbog toga {to se ne zaustavqamo.
Sada se ponose na-
{om porodicom, sada i sami
vide kakva je to snaga, kakva
mo} nas krasi. I kom{ije i poznanici
se sada ponose nama,
pitaju nas da li nam treba pomo},
ima sve vi{e razumevawa.
Ranije su nas smatrali ~udacima,
ali to vi{e ne prime-
}ujemo. Sada nam se svi dive,
~esto ~ujemo da smo jedina
srpska porodica s toliko dece.
Ponekad nas prijateqi zapitaju
zbog ~ega ne tra`imo
pomo} dru{tva, za{to }utimo
o tome koliko nas ima. Odgovor
je jednostavan. Na{a deca
su na{e bogatstvo. Ona su odraz
na{e qubavi i vere u na-
62
1. februar 2006.

od kome pripadamo. I ma koliko
da nam je te{ko, svi problemi
su samo na{i. Ponekad je
para mawe, ponekad vi{e, ali
to ne mewa na{e navike i na{
`ivot. Va`no je da su nam deca
~ista i obu~ena, da imamo dovoqno
za hranu, za {kolske uxbenike,
za poneki izlet. Nemamo
automobil, do nedavno nismo
imali ni televizor, pa nismo
postali wegovi robovi.
Svako dete ima svoj krevet, svoju
ode}u i obu}u, mla|i dodu{e,
nasle|uju starije, ali to je tako
i u drugim porodicama. Dugovi
nas optere}uju dok ih ne vratimo,
onda ponovo uzajmimo i tako
ukrug. Ponekad nam nekoliko
stotina evra stigne iz Slovenije,
od Manuelinih roditeqa,
ponekad i crkva po{aqe nov~anu
pomo}, uglavnom je sve to dobrodo{lo.
@IVOT
S JEDNOM PLATOM
Na`alost, sve je to i nedovoqno
i neredovno. Porodica
Zorana Stojiqkovi}a `ivi s
jednom, pilotskom platom. Najvi{e,
naravno, odlazi na hranu.
Svakodnevno kupuju ~etiri
hleba, nekoliko litara mleka,
jogurt, pa{tete, salamu, a ponekad
se na kuhiwskom stolu na|e
i meso. Na razne na~ine, ali
mnogo mawe nego vo}e i povr}e.
Jer ono se jede i u vreme posta.
A i zdravije je. Ne mo`e se re-
}i da su Stojiqkovi}i gladni.
Naprotiv. Hrane je dovoqno.
Slatki{a, naprotiv, deci nikad
dosta. Ba{ kao ni igra~aka.
Najmla|i dobro znaju da se za
svaku igra~ku treba izboriti,
jer se stariji i pored toga {to
sve ~e{}e u ruke uzimaju uxbenike
i sveske, jo{ nisu zasitili
lutkica i automobil~i}a. Bilo
kako bilo, kad graja postane
previ{e glasna, a pla~ najmla-
|ih prete}a opasnost, dovoqan
je o{tar o~ev pogled da se sve
uti{a. [kolarci tada uzimaju
kwige, a najmla|i igra~ke. Osim
ako i oni ne uo~e zanimqive
sveske i olovke. Tada crtaju svi.
I red je opet uspostavqen.
U tim retkim ~asovima mira
potpukovnik Zoran Stojiqkovi}
na|e malo vremena i za
sebe. Tada obi~no odlazi u sobu
s ra~unarom, gde se posve}uje
brojnim poslepodnevnim obavezama.
Profesija oficira
MAJKA HRABROST
Manuela Stojiqkovi} je tokom petnaest godina braka
sa Zoranom devetoro dece nosila sedam godina. Ra~unaju-
}i i ovo, deseto dete, koje treba da se rodi krajem februara,
ili po~etkom marta, Manuela je u blagoslovenom stawu
ukupno 90 meseci.
SVUDA ZAJEDNO
Ma gde i{la, najmnogoqudnija srpska porodica ide
zajedno. Na pro{logodi{wem sajmu kwiga bilo ih je sedmoro,
u goste kod bake idu svi, autobusom, a na Kopaonik,
u vojno odmarali{te, otputovali su kombijem Zoranovog
prijateqa. Ponekad se voze u dva taksija, a mogu da se “potrpaju”
i u “stojadina”…
USKORO DESETO DETE
Manuela i Zoran Stojiqkovi} za nekoliko nedeqa
treba da dobiju jo{ jedno, deseto dete. Nema sumwe, to je
jedna od retkih, srpskih porodica s tolikim brojem dece.
Wihovi Ana, Tawa, Danica, \or|e, Sofija, Milica, Jelena,
Dimitrije i Duwa, ro|eni od 1991. do 2004. godine,
dakle u najte`em periodu za srpski narod, kada se umiralo
vi{e no ra|alo, jedinstven su dokaz porodi~ne snage,
ali i vere u narod kome pripadaju. Stoga smo sigurni da
ni priznawe dru{tva, odnosno dr`ave kojoj su ve} godinama
“puna usta” pri~e o natalitetu, prilikom ro|ewa “jubilarnog”,
desetog ~eda Stojiqkovi}a, ne}e izostati.
Prilika je to da na{i najvi{i zvani~nici, od predsednika
dr`ave do premijera i ministara, doka`u da misle
ozbiqno.
U i{~ekivawu najmla|eg...
tra`i svakodnevno usavr{avawe.
Ponekad je potrebno i obnoviti
znawe stranog jezika,
neophodno za vi{enedeqno
{kolovawe u Holandiji, ili Rumuniji.
Ponekad ga obuzmu i misli
koje brzo odagna. Jer, treba
decu izvesti na put, a te{ko-
}e su iz dana u dan sve ve}e.
– Obrasci koje smo mi usvojili
suprotstavqeni su vladaju-
}im oblicima pona{awa – rezigniran
je potpukovnik Stojiqkovi}.
– Sada je, dodu{e, ne{to boqe
no ranije, jer deca najzad i u
{koli imaju veronauku, ali van
{kole je druga~ije – organizuju se
`urke u vreme posta, sa televizije
nas mame materijalisti~kim, a
ne duhovnim vrednostima, druga
deca idu na ro|endane, a na{a ne
mogu… Mi ne slavimo ro|endane,
ne zato {to ne `elimo, ve}
zato {to nemamo prostora da
ugostimo sve koji bi nam do{li.
Nadamo se, uskoro, novom stanu,
ve}em. Re{ewe smo dobili jo{
pre nekoliko godina, ali taj stan
u Kumanovskoj ulici nikako da zavr{e.
Tada }e biti, ipak, lak{e.
Mada, shvatili smo tokom godina,
re{ewe jednog problema
stvara druge, mawe. Deca }e tada
morati da promene {kolu, novac
treba i za selidbu… I tako unedogled.
Bez problema nijedan
dan. Ali, oni i ~ine `ivot.
Iako problemi i te{ko}e
ote`avaju `ivot, mnogoqudnim
porodicama mo`da i vi{e no
drugim, Stojiqkovi}i o wima
ne govore. Wih oni, ako ih i
primete, samo ~ine jo{ ja~im.
Umesto o problemima, Manuela
i Zoran rodbini, kom{ijama,
poznanicima i prijateqima
pri~aju samo o lepim stvarima.
O radostima i osmesima
koji ih svakodnevno ~ine
bogatijima, o de~jim pitawima
na koja, ponekad i ne znaju odgovore,
o pesni~kom talentu
starijih devoj~ica, o nagradama
koje osvajaju na {kolskim
takmi~ewima, o de~ijem u~e{}u
na crkvenim i {kolskim priredbama…
To je ono {to ih ~ini
sre}nim. Ba{ kao i sve vidqivije
razumevawe i ponos
koji wihovi poznanici iskazuju
pri svakom susretu s wima. S
najbrojnijom srpskom porodicom
na svetu.
Du{an GLI[I]
Snimio Goran STANKOVI]
63

TEHNIKA
MODERNIZACIJA DOMA]E HAUBICE
ADUT ZA SVETSKO TR
Pedesetih godina pro{log
veka namenska industrija
tada{we Jugoslavije proizvela
je haubicu 105 mm M56.
Vojno-politi~ki
razlozi, program ameri~ke
vojne pomo}i, oru|a zaostala
iz rata i politi~ki sukob
sa SSSR, bili su presudni
da se kod nas uvedu kalibri
koje su imale vojske na Zapadu.
Haubica je projektovana sa zahtevom da joj osnovne takti~kotehni~ke
karakteristike budu na nivou ameri~ke haubice
105 mm M2 i nema~ke haubice 105 mm M43 koje su u to vreme,
na osnovu iskustva ste~enog u Drugom svetskom ratu, smatrane
vrhunskim dostignu}em u ovom domenu artiqerije. ^iwenica
je da je na{a haubica bila, po svojim balisti~kim i
konstrukcionim karakteristikama, u svojoj klasi izvanredno re-
{ewe. A svojom pouzdano{}u i danas uliva potrebnu sigurnost
poslu`iocima.
Osim na{e vojske, haubica se nalazi i u naoru`awu drugih
zemaqa u operativnoj upotrebi ili rezervi. Treba imati u vidu
da je u svetu trend modernizacija postoje}ih sistema svih kalibara
zato {to bi proizvodwa novih predstavqala stra{an
udar na buxet tih zemaqa, a gomila sredstava NVO zavr{ila
bi na otpadu. S tim u vezi, stru~waci Sektora za klasi~no naoru`awe
Vojnotehni~kog instituta u Beogradu modernizovali su
ove haubice u oznaci M56/33.
Modernizacija se izvodi u smislu pove}awa dometa. Po-
{to je domet funkcija brzine leta projektila i sile otpora vazduha,
sve intervencije imaju za ciq pove}awe po~etne brzine
projektila i iznala`ewe mogu}nosti da pri kretawu kroz vazduh
ta brzina sporije opada. U zavisnosti od obima `eqenih
radova, kombinacijom intervencija na oru|u, municiji i oru|u
i municiji mogu se dobiti razli~iti dometi. Vojnotehni~ki institut
opredelio se za intervencije i na oru|u i municiji i na
taj na~in smo dobili maksimalno poboq{awe performansi.
Intervencije na oru|u podrazumevaju novo balisti~ko re{ewe
cevi du`ine 33 kalibra izra|ene od veoma kvalitetnog legiranog
~elika. Tako je produ`eno dejstvo barutnih gasova na projektil
i boqe iskori{}en wihov rad. Budu}i da je koli~ina kretawa
projektila na ustima cevi ve}a u odnosu na staru M56, sada se
ugra|uje nova aktivno-reaktivna dvokomorna gasna ko~nica visoke
efikasnosti. Na taj na~in je rastere}en protivtrzaju}i ure|aj.
Kao druga varijabla funkcije dometa, rekli smo, egzistira
pad brzine projektila. Dobrom aerodinami~kom optimizacijom
spoqne trase projektila mo`e se smawiti pad brzine i time
pove}ati domet.
Za ga|awe iz haubice upotrebqavaju se polusjediweni meci
i to metak 105 mm sa trenutno-fugasnim projektilima HE M1,
HE ER M02 i HE ER-BB M02.
64
1. februar 2006.

@I[TE
KARAKTERISTIKE
kalibar
105 mm
du`ina cevi
33 kalibra
gasna ko~nica dvokomorna aktivno-reaktivna
HES
hidrauli~na ko~nica
i hidropneumatski povratnik
zatvara~
klinasti horizontalni
dowi lafet
dvokraki
{titovi
da
masa
oko 2350 kg
elevacija/depresija
+62 o / –10 o
pravac
levo i desno po 26 o
brzina ga|awa
16 projektila u minutu
maksimalni domet
18 km
vu~no vozilo
kamion 4h4
broj poslu`ilaca 7
Maksimalni domet koji se mo`e ostvariti projektilom HE
M1 je oko 12 km.
Projektil HE ER M02 je dobro aerodinami~ki optimiziran
i ima upu{teno dno. Kod projektila, sa dobrom aerodinami~kom
konfiguracijom predweg dela, znatan deo otpora vazduha
predstavqa tzv. otpor dna (30–40 odsto). Ispitivawa su pokazala
da se otpor dna mo`e smawiti kada se dno projektila formira
u obliku {upqine. Ovaj projektil ima maksimalni domet
ve}i od 15 km.
Za nas je veoma interesantan projektil HE ER-BB M02 ~ija
je sastavna komponenta jedinica generatora gasa koja je navijena
na zadwi deo projektila. Generator gasa stvara pritisak koji je
za 5–10 odsto ve}i od spoqa{weg pritiska i na taj na~in smawuje
vrtlo`ewa i odlepqivawe strujnica na zadwem delu projektila
tj. smawuje otpor dna. Tako se ostvaruje domet od 18 km.
U odnosu na staru M56, domet haubice M56/33 je pove}an
za oko 50 procenata, {to je impresivno. Sistem za upravqawe
vatrom je prilago|en novim uslovima. Prototipska ispitivawa
su pokazala izvanredne rezultate.
Ova modernizacija haubicu 105 mm M56/33 stavqa u rang
vode}ih svetskih re{ewa i na taj na~in se ponovo hvata veza sa
razvijenim svetom u oblasti odbrambenih tehnologija. Evroatlantske
integracije podrazumevaju smawewe sredstava NVO
pri ~emu se insistira na mawim i manevarski sposobnijim jedinicama.
Tome u prilog ide i ~iwenica da se gorwi lafet haubice
105 mm M56/33 mo`e ugraditi na vozilo to~ka{ 4h4 tzv.
otvorena ugradwa. Vozilo to~ka{ (kamion) moglo bi tako da se
koncipira da se mo`e izvr{iti konverzija za kratko vreme. Na
taj na~in se kamioni mogu koristiti u svojoj tradicionalnoj ulozi
transportnih vozila. Time bi se dosta pove}ala manevarska
svojstva i smawili tro{kovi opremawa vojske. Bez obzira na
to {to je kalibar 155 mm standardni kalibar Natoa, samohodne
haubice 105 mm su znatno lak{e i izazivaju mawu kolateralnu
{tetu u mirovnim misijama. Tako|e se mogu transportovati
i vazdu{nim putem (primer holandske samohodne haubice
MOBAT) . To bi se moglo u~initi u slede}oj fazi razvoja. Treba
naglasiti da kalibar 105 mm ponovo postaje aktuelan i to u
sukobima niskog intenziteta.
Mo`emo zakqu~iti da kvalitet i korektna cena predstavqaju
na{e adute na tr`i{tu vojnih tehnologija. Budu}i da namenska
industrija uspe{no prati poduhvate stru~waka VTI-a
opravdana su o~ekivawa da }e odbrambene tehnologije ponovo
postati izvozni proizvod broj jedan.
Igor MIHAJLOVI]
65

KULTURA
ZADU@BINE U BEOGRADU
NISU SVI
TR GO V CI
MLETA^KI
Predstava o trgovcima kao
sebi~nim i bezose}ajnim
qudima stara je koliko i
trgova~ki zanat. Ali upravo
trgovci, i to ponekad ba{
oni najbogatiji i najve{tiji,
od kojih bi se o~ekivalo da
budu i najsebi~niji, znali su
da svoju te{ko ste~enu
imovinu podare pokolewima
koja dolaze. Upravo su
minuli dani o~ekivanog,
pomalo oficijelnog
BEOGRAD
darivawa, te je to i zgodan
BEO
GRAD
USrbiji se ova tradicija naziva zadu`binarstvo. Vu~e korene
jo{ iz sredweg veka, a najve}i zamah do`ivela je u 19. i prvoj
polovini 20. veka. Neke od najlep{ih zgrada u centru Beograda,
na koje vam sada skre}emo pa`wu, pripadale su imu}nim
trgovcima tog vremena i, po wihovoj posledwoj voqi, postale
sedi{ta wihovih zadu`bina.
Bogatstvo koje su za `ivota stekli bilo je nameweno da se
nadaqe tro{i na razvoj obrazovawa, zdravstva, nauke, kulture.
Pored toga {to su zave{tavali veliki novac za ovakve namene,
trgovci zadu`binari su, pi{u}i svoje testamente, upotrebqavali
znawe, ve{tinu i oprez ste~en u trgova~kom poslu, ~ime su obezbedili
da se taj novac pravilno oplo|ava i koristi. Jer, jedno je zajedni~ko
ve}ini – po~eli su od nule i do svog bogatstva su dolazili s mukom.
Kao mladi, teglili su la|e, ~uvali ovce, radili kao pisari, opan~ari,
abaxije. I dobro su nau~ili da cene pravi~nost i trud.
Starawe o zadu`binama i fondovima po pravilu su
preuzimali odbori sa~iweni od qudi besprekornog ugleda.
Materijalni osnov naj~e{}e je ~inila zama{na suma koja bi bila
stavqana pod interes, s tim da se glavnica ne dira. Sama kamata
BEOGRAD
66
povod za pri~u o jednoj
druga~ijoj vrsti dare`qivosti
– ~ije tragove vidimo i danas.
bila bi dovoqna da zadu`bina aktivno ispuwava svoju namenu, od
{tampawa kwiga do ulagawa u razvoj poqoprivrede.
Na`alost, posle Drugog svetskog rata imovina zadu`bina je
nacionalizovana i wihov materijalni osnov je prestao da postoji.
1. februar 2006.

Tek u posledwih desetak
godina neke od wih po~ele
su postepeno da se
obnavqaju. Ali zgrade
zadu`bina stoje i daqe na
svojim mestima kao svedoci
plemenitosti nekada{wih
vlasnika.
KAPETAN
MI[INO
ZDAWE
U toj zgradi danas je
sme{ten Rektorat
Beogradskog univerziteta.
Nalazi se pored Platoa na
Studentskom trgu, preko
puta trolejbuske okretnice.
Gra|ena je po projektu
~e{kog arhitekte Jana
Nevole.
Mi{a Anastasijevi}
(1803–1885) bio je jedan
od najbogatijih qudi,
istovremeno jedan od onih
sa najbogatijom
biografijom u Srbiji 19.
veka. Ve} sa deset godina
postao je u~iteq u svom
rodnom mestu – Pore~u na
Dunavu. Takav je bio sticaj
okolnosti, izbeglice su se
jo{ vra}ale posle sloma Prvog srpskog ustanka. Neko je
morao da odmeni odsutnog u~iteqa, a desetogodi{wi Mi{a
bio je najsposobniji, iako je me|u |acima bilo i starijih od
wega. Sa ~etrnaest godina, kako je po~eo Drugi srpski
ustanak, dobio je va`no
zadu`ewe – postao je |umrugxija
na Dobrova~koj skeli. Skele su
tada bile va`no sredstvo
prevoza, jer na tom delu Dunava
tada nije bilo mostova, kao {to
ih, dodu{e, nema ni danas.
Ali sve vreme je {tedeo
novac i polako kretao u
trgovinu. I ve} sa dvadeset
godina bio je jedan od
najimu}nijih u Srbiji,
postepeno ulaze}i u trgovinu na
veliko. Naro~ito se obogatio
kad su Austrijanci zabranili
izvoz stoke u Srbiju, ~emu se
knez Milo{ suprotstavio
zabraniv{i srpskim
prodavcima prelazak u
Austriju. Tada je Mi{a
Anastasijevi} od seqaka u
Srbiji kupovao stoku i
prodavao je na skelama, u
pograni~nom podru~ju. Veoma se
obogatio i na volujskim i
jelenskim rogovima, koji su u
Austriji tada tako|e postali
deficitarna roba.
Zvawe kapetana dao mu je
knez Milo{. Tada su u Srbiji,
sli~no kao u Rusiji, uporedni sa
vojnim, postojali civilni
~inovi. Anastasijevi} je postao
Dunavski kapetan, dakle, imao je
vlast da odr`ava red i sudi u
sporovima na plovnom putu izme|u
Golupca i u{}a Timoka u Dunav.
Jedan od glavnih izvora
zarade s vremenom mu je postala
trgovina soqu, na {ta je monopol
dr`ao knez Milo{, dok nakon
abdikacije pod pritiskom
Ustavobraniteqa 1939. godine
nije napustio Srbiju. Ina~e, nove
vlasti nisu dopustile
knezu da ponese sa sobom
bilo {ta, te mu je 400
dukata pozajmio upravo
Anastasijevi}, koji }e
postepeno preuzeti
monopol na izvoz soli iz
Vla{ke, Moldavije i,
kona~no, Austrije.
Bogatstvo mu je naraslo
toliko da je dva puta
davao pozajmice
moldavskoj vladi.
Jedna od wegovih pet
k}erki bila je udata za
Kara|or|evog unuka
\or|a, na ~ijem su dolasku
na presto aktivno radili
i Anastasijevi} i wegov
drugi zet Radovan
Damjanovi} – Raja. Prema {iroko prihva}enom sudu, Kapetan
Mi{ino zdawe zapravo je gra|eno sa idejom da bude dvor \or|a
Kara|or|evi}a.
Nade su se izjalovile 1858. na Svetoandrejskoj skup{tini,
kojoj je Anastasijevi} predsedavao. Nakon povratka dinastije
Obrenovi} i nakon smrti
Raje Damjanovi}a, koji je
bio uhap{en zbog zavere,
kapetan Mi{a napu{ta
politiku, odlazi iz Srbije,
a zgradu nesu|enog dvora
\or|a Kara|or|evi}a
zave{tava otaxbini. Za
vreme kneza Mihaila ona
je bila sedi{te
najzna~ajnijih nacionalnih
ustanova, kao {to su
Velika {kola, Gimnazija,
Ministarstvo prosvete,
Narodna biblioteka i
Muzej.
ZADU@BINA
ILIJE KOLARCA
Ta zgrada nalazi se
stotinak metara od
Kapetan Mi{inog zdawa,
razdvaja ih samo
Filolo{ki fakultet.
U woj se nalazi Kolar~ev
narodni univerzitet, jedna
od najzna~ajnijih kulturnih
institucija u Beogradu,
naro~ito kad su u pitawu
koncerti klasi~ne muzike.
67

KULTURA
Blizina tih dveju zgrada ima neku posebnu simboliku.
Ilija Milosavqevi} Kolarac (1800–1878) bio je savremenik
kapetan Mi{e, rodili su se i umrli u razmaku od svega
nekoliko godina, i obojica su proveli detiwstvo u burnom
vremenu Prvog i Drugog srpskog ustanka, {to ih je nateralo da
rano odrastu i osamostale se. Prilikom be`awa Srba preko
Dunava pred juri{em Turaka, koji su se vra}ali 1813, mali
Ilija je pla~em i derwavom izmolio od oca da na smederevsku
skelu sa sobom povedu i wegovo omiqeno `drebe, koje je zatim
privezano za skelu preplivalo Dunav i uz ~iju je pomo} mali
Ilija kasnije razvozio ribu kupqenu od ribara i prodavao je
srpskim izbeglicama u Crepaji.
Prgava i nezgodna narav Ilije Kolarca dolazila je do
izra`aja celog wegovog `ivota i ~esto mu donosila neprilike.
Jednom se u Pan~evu sukobio sa nekim austrijskim generalom
na kowu. Put je bio kaqav i Ilija je smatrao da general treba da
mu da prvenstvo prolaza, jer je onome ko ja{e kowa lak{e nego
onom koji ide pe{ke. ^esto je upadao u sukobe i na kartama.
Zanimqivo je da je prema svojoj `eni Sin|eliji, naprotiv, bio
neuobi~ajeno blag, imaju}i u vidu odnose me|u polovima u to
vreme.
Najvi{e je trgovao sviwama. Kasnije, kad je monopol
kapetana Mi{e oslabio, posve}uje se i trgovini soqu i {alitrom.
Zanimao se i za geologiju. Postoji i anegdota da je iz Austrije
nabavio papagaja koga je neuspe{no poku{avao da nau~i da
izgovara “Kolarac”. Kako se papagaj nije ogla{avao, Ilija bi mu
vikao: “Magarac!”. Kao rezultat, ptica je posle nekog vremena
progovorila: “Kolarac – magarac”. Tako se po ko zna koji put Iliji
Kolarcu osvetila wegova prgava narav.
Zbog privr`enosti Kara|or|evi}ima, 1978. godine bio je
uhap{en. U tamnici je proveo samo nekoliko meseci, ali je uskoro
posle osloba|awa i umro. Srbiji je ostavio dva velika fonda. Uz
pomo} kwi`evnog fonda, svoje kwige su objavqivali Andri},
\uri}, Budimir, Isidora Sekuli} i jo{ mnoga zna~ajna imena.
Zadu`bina Ilije M. Kolarca jedna je od retkih koja i danas
aktivno radi.
ZADU@BINA NIKOLE SPASI]A
Nikola Spasi} (1838–1916) bio je mla|i savremenik
Anastasijevi}a i Kolarca, ali je na druge na~ine osetio bure koje
su doneli 19. i po~etak 20. veka.
Kao i Kolarcu, otac mu je bio abaxija. Sam Spasi} je kao
mali nau~io druge zanate: voskarski i licitarski, da bi se s
vremenom opredelio za opan~arski. Sa 26 godina osamostaquje
se i otvara ko`arski du}an. Novina za to vreme bila je {to u tom
du}anu nije bilo cenkawa. Imao je veliku reputaciju i ogroman
promet. Zbog velikog zalagawa na poslu, Spasi}eva supruga
Leposava uskoro umire. Spasi} se kasnije ponovo o`enio, ali
dece nije imao. Sli~no mnogim srpskim zadu`binarima, i on je
zbog nedostatka vlastite dece mnogo ulagao u tu|u.
U vreme Drugog srpsko-turskog rata opremio je najve}i deo
Srpske vojske opancima, a otkupio je i veliki deo srpskog duga
stranim bankama. Aktivno je
radio na osloba|awu ju`ne
Srbije od Turaka. Ostao je ~uven
i po tome {to je poslao prvo
crkveno zvono u Prizren.
Umro je tokom Prvog svetskog
rata na Krfu. Wegovu zadu`binu
~ine, pored ostalog, lepe zgrade u
Knez Mihajlovoj 19, 33 i 47.
Najpoznatija je ova posledwa, koju
je projektovao Josif Najman.
Me|u prvim delatnostima
zadu`bine bilo je osnivawe
pokretnih doma}i~kih {kola,
veoma zna~ajnih za prosve}ivawe
tada nepismenog `enskog
stanovni{tva i mnoge delatnosti
u poqoprivredi: zasnivawe
sortimentnih vo}waka, sa|ewe
vinograda stonim sortnim
gro`|em, mere za poboq{awe
izrade raznih vrsta sireva i
kajmaka, kao i moje omiqeno:
“prire|ivawe te~ajeva za
razumno i napredno p~elarstvo”.
Treba, naime, imati na umu da se
pre toga u Srbiji praktikovalo
vrlo nerazumno i nazadno
p~elarstvo.
Luka STANISAVQEVI]
1. februar 2006.

N OV E KWI GE N I C V O J S K A
ORU@JE KOJE NE UBIJA
Kwiga Nesmrtonosno oru`je,
autora doc. dr Daneta Subo{i}a,
dragocen je doprinos arsenalu
protivteroristi~kih sredstava
i metoda delovawa koji
zadovoqavaju stroge
kriterijume etike prevencije
i etike borbe protiv terorizma
u savremenim uslovima
Zabrinutost za budu}nost globalne zajednice
i po{tovawe slobode i prava ~oveka zahtevaju
novu etiku protivteroristi~kog delovawa. To je posledica
novih, vrlo opasnih oru`ja koja koriste teroristi, novih
metoda kori{}ewa `ena i dece, samoubica i masovne pojave
uzimawa nedu`nih civila za taoce. Dr`ave u prevenciji
terorizma pre~esto prekomerno i preventivno upotrbqavaju silu u
uslovima kada ne postoji op{teprihva}ena definicija terorizma.
Potreba da se za{tite `ivoti nedu`nih talaca, ali i `ivoti
zloupotrebqenih terorista kao sredstva za razne ciqeve iznudili
su i potrebu projektovawa i kori{}ewa nesmrtonosnih oru`ja.
Redakcija posebnih izdawa objavila je navedenu kwigu zato {to
je imala sluha za iznimnu vrednost sadr`aja, wenu
aktuelnost, originalnost i autenti~nost ideja. Osim
{to informi{e, kwiga otvara mogu}nosti za nove
ideje i daqa istra`ivawa o fenomenu nesmrtonosnih
oru`ja u protivteroristi~koj borbi.
Informacije o nesmrtonosnim oru`jima ~itaoci
}e na}i u ~etiri poglavqa: Osnovna znawa o
nesmrtonosnim oru`jima, Upotreba nesmrtonosnih
oru`ja, Optimizacija anga`ovawa protivteroristi~kih
jedinica u zavisnosti od primene nesmrtonosnih
oru`ja i Takti~ko-tehni~ke odlike nesmrtonosnih
oru`ja.
Nesmrtonosna oru`ja su racionalan izbor
mogu}ih sredstava u spre~avawu ve}eg zla. Terorizam
je nalik na rulet sataninog plesa u posrnulom
svetu. Ne ubiti ni najve}eg gre{nika jeste moralna
pobeda nad samim sobom. Istovremeno, iako je ta~an zakqu~ak da na
zemqi nema pravde, ona ne sme biti prepu{tena prestupnicima. Sve
stvari i svi odnosi moraju biti vezani okovima reda.
Zbog svoje teorijske, nau~ne, bezbednosne i humane vrednosti
kwiga dolazi u pravo vreme i verujemo da }e zaokupiti pa`wu
gra|ana, po~ev{i od onih koji se profesionalno bave poslovima
odbrane od terorizma i sli~nih pretwi, studenata i nau~nika, organa
i institucija, do naj{ire populacije. Zasigurno, na}i }e svoje
mesto u vidu {ire nastavne literature u vojnim i policijskim {kolama
i akademijama, te na fakultetima gde se sti~e znawe iz te
oblasti.
DELO
ZA NAUK
Sa ove istorijske distance, skoro osam
decenija od smrti Jovana Cviji}a
(1865–1927), postavqa se pitawe: {ta se u
me|uvremenu promenilo u geopoliti~kim i
drugim odnosima na Balkanu, Evropi i svetu
Nisu li pomerawa od geopolitike, ka
geoekonomiji i geokulturi, posle Drugog svetskog
rata i ratova na kraju dvadesetog veka, izmenila
sudbinu naroda i sveta Da li postoje nove paradigme
o geokulturi razvoja i gde se tu nalaze
sna`na li~nost i delo Jovana Cviji}a. O tim i
mnogim drugim provokativnim i nadasve aktuelnim
temama progovorili su nau~ni radnici na skupu
“Dru{tveno-politi~ka delatnost Jovana Cviji}a”,
(Beograd, 2002) koji je organizovala Srpska
akademija nauka i umetnosti.
Redakcija posebnih izdawa NIC “Vojska” objavila
je Zbornik u kojem je zastupqeno dvadeset
sedam istaknutih autora, a sve u redakciji
akademika Mihajla Markovi}a i prof. dr Dragana
Simeunovi}a.
Nesporan je i s vremenom sve vi{e potvr|ivan
ogroman Cviji}ev doprinos u geomorfologiji i
Zbornik radova
o Jovanu Cviji}u
doprinos je
obele`avawu
imena i dela
jednog od
najzna~ajnijih
mislilaca iz
druge polovine
19. i spo~etka
pro{log veka
uop{te fizi~koj geografiji, a najpoznatija su wegova
istra`ivawa karsta i glacijalnog reqefa Balkanskog
poluostrva. To su sadr`aji po kojima se prepoznaje
Cviji}. No, on je i vi{e od toga. Wegova interesovawa
za slo`ene kulturno-civilizacijske, nacionalno-prosvetne
i druge probleme na{eg naroda,
poreklo, psihosocijalno stawe, dru{tveno
ure|ewe, folklorno nasle|e i karakterologije,
ubrajaju ga u najistaknutije predstavnike srpske
nau~ne elite na prelazu izme|u dva veka.
Povodom obele`avawa 35. godi{wice svog
nau~nog rada (1924) Cviji} je rekao: “Ukoliko iz
ve}e istorijske daqine bude posmatran moj rad od
strane boqeg nau~nika, mo}i }e se i boqa ocena
moga rada dati”. Nau~ni radnici su u Zborniku,
svako iz svoga domena interesovawa, osvetlili i
pribli`ili lik i delo velikog nau~nika i na taj
na~in se odu`ili Cviji}u.
Cviji}eve ideje o vojnoj i politi~koj misli,
“nacionalnom radu”, te wegova etnosociolo{ka istra`ivawa
zbog svoje aktuelnosti, podsti~u na razmi{qawa,
motivi{u i ukazuju na veli~inu ideja koje
u op{toj riznici vrednosti treba da zauzmu posebno
i trajno mesto.
Svestrani nau~nik svetskog glasa, Cviji} je
stalna inspiracija nau~nih nara{taja u Srbiji.
Bio je priznat i slavan za `ivota, a wegovo delo
trajno ostaje za nauk svim poslenicima u nau~nim
disciplinama u kojima je, na Beogradskom univerzitetu,
postavio temeqe, i svim borcima koji
se za nacionalne interese, umesto oru`jem, bore
perom.
Vera ZVONAREK-JOVANOVI]
69

FEQTON
Pi{e
Milijan R. ANDRI]
U NI[U
SA PA[I]EM:
KA@ITE SVETU
DOKTOR
RODOLF AR^IBALD RAJS
I SRPSKI NAROD
1914 –1929 (2)
Idok su Srbe mnogi ignorisali, izme|u ostalih, i poznati evropski intelektualci
tvrdili “kako se civilizacija tek o~e{ala o balkanske narode,
koji su nepromenqivi, zato {to su wihovi karakteri trajno upravqeni
religijskim i rasnim mr`wama“ (Gistav le Bon, francuski psiholog)
sa kojim je polemisao, vrlo o{tro, i Dragi{a Vasi}, i drugi, dr Rajs se
odlu~io za put u malu Srbiju, koja je u cigle dve godine vodila tri rata.
Ve} u balkanskim ratovima je bila anatemisana i, uz Gr~ku, kriva “za
sva zlodela sveta“. Srbe i Grke, zapravo, optu`ivala je i Karnegijeva komisija,
ameri~ka, a bila je zadu`ena za “obezbe|ivawe mira i sporazumevawa
me|u narodima putem istra`ivawa uzroka rata...“ (osnovao ju je magnat
~eli~ne industrije Endrju Karnegi). Ne{to sli~no sa komisijama i medijskim
i drugim blokadama imali smo i u bliskoj pro{losti, {to pokazuje da nam
se istorija, ipak, ponavqa. No, ve} stari stereotipi, pa i {ematizam u gledawu
na doga|aje i Karnegijeva komisija uslovili su da je svetska javnost, pa
i javnost neutralnih zemaqa, te{ko prihvatala zverstva nad srpskim narodom,
odnosno vesti o tome, koje su dopirale sa srpskog dela rati{ta, kad ih
je i ukoliko ih je i bilo. I doktor Rajs je znao da }e biti te{ko uveriti svet
u nedela koja austrougarska invaziona armija ~ini u Srbiji.
Svetska javnost, pa i
neutralne zemqe,
te{ko su prihvatali
vesti iz Srbije o
zverstvima koje je
nad stanovni{tvom
izvr{ila
austrougarska
invaziona armija.
I doktor Rajs je znao
da }e inostranu
javnost biti te{ko
uveriti u nedela,
ali se svojski
prihvatio zadatka
i istina iz Srbije je
brzo na{la put
u svet.
PUT ZA SRBIJU
Poja{wavaju}i svoju odluku da se pridru`i srpskom narodu i wegovoj vojsci
u te{kim ratnim vremenima, on u ~lanku “Austrougarske armije u Srbiji“
(Bele{ke jednog kriminalnog prakti~ara) zakqu~uje: “Ubrzo posle po~etka rata
za~uo se iz Srbije krik opasnosti. Srbi su optu`ivali austrougarsku invazionu
armiju da je po~inila strahovita nedela“. “Moram priznati“, nastavqa
Rajs, “da ni sam nisam bio uveren u opravdanost srpskih optu`bi. Kada sam,
me|utim, dobio poziv srpske vlade, smatrao sam svojom du`no{}u da mu se
odazovem... Ja sam, dakle, otputovao i sproveo anketu sa svim potrebnim predostro`nostima.
Nisam se slu`io s tim da saslu{am stotine austrijskih zarobqenika
i stotine o~evidaca. Odlazio sam na lice mesta, ponekad usred
topovske paqbe, da bih se uverio u sve {to se moglo utvrditi. Otvarao sam
grobove, pregledao le{eve i rawenike, posetio bombardovane varo{i, ulazio
u ku}e i vr{io tehni~ka ispitivawa na najsavremeniji na~in. Ukratko, ~inio
sam sve da bih otkrio i proverio ~iwenice koje sam objavio...“
On je, kasnije, u svojim ratnim memoarima, slikovito, talentom pisca,
do~arao put od Lozane do Ni{a, tada{we srpske prestonice. Opisao je posvema{wu
ratnu atmosferu na tom putu. U Bolowi, veli, “sreli smo prvi voz
pun italijanskih vojnika, koji je i{ao na sever da za{titi granicu”, u Brindiziju
su se on i wegovi saputnici, grupa {vajcarskih lekara i medicinskog osobqa,
ukrcali u “Elefteriju“ za luku Pirej, potom zaustavqawe na Krfu, Atini,
opet kratko zadr`avawe u Solunu i \ev|eliji, voz za Skopqe...
Opisuju}i atmosferu u Atini ka`e: “O, koliko je ova atinska atmosfera
bila te{ka i razli~ita od atmosfere u mojoj varo{i Lozani, toliko odu{evqenoj
za savezni~ku stvar da su saveznici za vreme rata mogli re}i: Mi bismo
hteli da zakqu~imo mir kad bi to dozvolila Lozana”. Nagla{avao je to sa
ironijom i gor~inom, bez sumwe, dodaju}i da mu nije “nimalo bilo krivo da
70
1. februar 2006.

napusti sutradan ovu varo{...“, u kojoj je,
ispostavi}e se, proveo najlep{e godine
svoga kratkog `ivota.
“Jednog jutra (me), krajem meseca avgusta,
moj stari prijateq Nikola Petrovi},
srpski generalni konzul u @enevi“,
pi{e Rajs, “telefonski zamolio da svratim
do wega {to pre mogu, da mi saop{ti
sadr`inu jednog telegrama. Po{ao sam u
@enevu, gde me je Nikola zamolio da po-
|em da izvr{im anketu o austrougarskim
zverstvima koja je po~inila vojska Wegovog
Apostolskog Veli~anstva na ma-
~vanskom frontu“.
Dogovoreno – u~iweno. Krenuo je na
put u ratom zahva}enu Srbiju. Prvi susret
sa jednim kapetanom i razgovor,
otvoren i neposredan, kao da je u trenu
osvojio [vajcarca iz Lozane i vezao ga,
do kraja `ivota, za srpski napa}eni narod
i wegovu vojsku. Taj susret se odigrao
na skopskoj `elezni~koj stanici, na putu
prema Ni{u, u mno{tvu sveta. Rajs o tome ovako pi{e: “Jedan
oficir, {ef stanice, prilazi mi da me povede u jedan neosvetqen
austrijski vagon prve klase, ratni plen koji treba da me
odveze u Ni{. Nemogu}e da ~ovek nabavi i najmawu sitnicu za jelo...
Ali, jedan oficir, rezervni kapetan, sa sedim brcima, koga
sam kasnije ponovo na{ao na Solunskom frontu, sa`alio se na
[vajcarca i qubazno mi doneo hleba, jaja i pe~ene jagwe}ine i
ponudio me rakijom iz svoje velike ~uture. Posle ove kratke u`ine
nije mi preostalo ni{ta drugo nego da poku{am da spavam...
To nije bilo lako u ovom odeqewu, normalno namewenom za {est
putnika, a, u stvari je davalo skloni{te dvanaestorici, dok su
po wegovim rasko{nim jastucima vrvele stenice. Koliko sam
spavao ne znam. Znam samo da smo u sedam ujutro u{li u staru
ni{ku stanicu“.
A ni{ke ulice, opet, bile su pune vojnika, seqaka i seqanki,
me{tana, ali i Beogra|ana koji su pobegli od bombardovawa.
U fijakeru dvopregu i uz pratwu jednog policijskog komesara
hitao je prema Okru`nom na~elstvu, u to vreme Domu srpske
vlade. Zapisao je: “Stojan Proti} (1857–1923, op. aut), tada-
{wi ministar, primio me je odmah“. “To je ~ovek“, prisetio se
Rajs, “koji mi je, pre nekoliko godina, uputio ~inovnike u Lozanu
da se izbli`e upoznaju sa novim policijskim tehni~kim meto-
Austrougarska po{tanska razglednica: ve{awe u Avtovcu 1914.
dama... Isto tako wegova je ideja bila da me pozove da vr{im
moj poziv tehni~kog islednika na boji{tima Srbije“... “On mi
re~e: Hvala Vam {to ste do{li. Predsednik Vas o~ekuje“.
Rajs se potom na{ao ispred kabineta Nikole Pa{i}a, svemo}nog
lidera Radikalne stranke, uglednog diplomate i predsednika
Vlade koji je imao odlu~uju}i uticaj na srpsku politiku u Prvom
svetskom ratu. Rajs ga je veoma cenio i o wemu realno pisao,
~ak i kada su se definitivno razi{li u posleratnom periodu.
KOD PREDSEDNIKA SRPSKE VLADE
”Gospodine predsedni~e“, obratio se, “Vi ste me tra`ili.
[ta `elite da u~inim za va{u zemqu“ Pa{i} ga je najpre dugo
gledao, a onda lagano, vrlo blagim glasom, odgovorio: “Trebamo
jednog iskrenog prijateqa koji zna posmatrati. Otvorite o~i i
u{i i ka`ite onda svetu {ta ste videli i ~uli“. “Dobro, gospodine
predsedni~e, a kad mogu krenuti na front“ “Po|ite prekosutra
za Vaqevo, gde se nalazi Glavni stan na{e vojske. Dotle posetite
Ni{ i austrougarske zarobqenike koji su ve} mnogobrojni“... “Razumem,
o~ekujem va{e instrukcije za odlazak“.
Razumeli su se bez mnogo re~i. Rajs je od tada postao zvani~ni
i neutralni islednik Srpske vojske i vlade. To je ostao do kraja
rata, ali i svoga `ivota, kao svedok “`rtvovawa koje je podneo
SUSRETI SA PUTNIKOM
Uz neprekidno pisawe i prono{ewe istine u svetu o doga-
|ajima na srpskom rati{tu, Ar~ibald Rajs sti`e da zabele`i i
svoje susrete sa simbolima pobeda na{eg oru`ja. Sa vojvodom
Radomirom Putnikom, na{im znamenitim strategom, u~esnikom u
ratovima Srbije od 1876. do 1915. godine i na~elnikom {taba
Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu susreo se dva puta na
frontu. Evo kako ga je u Vaqevu prve i Kragujevcu druge ratne godine
opisao: “Ceo General{tab tu je bio koncentrisan. Veliki
{ef, vojvoda Putnik, bio je nevidqiv. On gotovo nikada nije izlazio
iz svoje kancelarije... Priznajem da mi je prvi susret s
wim ostavio ose}awe razo~arawa. Omalen, sa licem obraslim
gustom i sedom bradom, potkresanom u {iqak, on je govorio tihim
glasom, mu~no, i wegove re~enice bile su ~esto ispresecane
nastupima ka{qa. ^inio mi je utisak jednog starog, vrlo bolesnog
profesora... Tek kasnije mogao sam da se uverim o izvanrednoj
vrednosti ovog ~oveka“, zabele`io je tada Rajs. Otprilike
godinu dana kasnije, susret sa vojvodom Putnikom u Kragujevcu,
sedi{tu Vrhovne komande, potresao ga je. Pi{e: “Na{ao sam se
tada pred jednim starcem vrlo, vrlo bolesnim, koga jedino wegov
patriotizam, po`rtvovawe za wegovu zemqu, odr`ava me|u `ivima.
On sada zna ko sam i govori mi otvorenog srca. Slabi zvuci
wegovih re~i mu~no napu{taju wegove blede usne. On je stalno
primoran da se prekida; napad ka{qa trese tada ovo istro{eno
telo. On mi pri~a sve svoje zebwe, ali tako|e sve svoje nade. Srbija
ho}e, ona treba da `ivi! On me polako prati do izlaza, gotovo
se vi{e ne dr`i na nogama i, dok ja silazim niz stepenice, on
mi, i pored jednog novog nastupa ka{qa, ka`e zbogom svojom rukom
bez mesa. To je posledwa uspomena koju imam o ovom ~oveku, ~oveku
koji je bio heroj samoodricawa i mu~enik. Nisam ga vi{e video.
Danas, posle dugog izgnanstva u prijateqskoj zemqi, wegovo
telo po~iva u rodnoj grudi na beogradskom grobqu. I{ao sam tamo
na haxiluk i nisam mogao da se uzdr`im da ne pomislim da mesto
za ovaj grob nije u ovom banalnom grobqu. Wegovo mesto bilo
bi na jednom od najvi{ih vrhunaca srpske otaxbine, gde bi wegov
kov~eg, izlo`en slobodnom vazduhu, suncu i buri, mogao posmatrati
sve one zemqe za koje je vojvoda Putnik `iveo, patio se i umro“.
71

FEQTON
srpski narod od strane wegovih svirepih neprijateqa“.
Ne{to kasnije }e re}i da nije mogao da izdr-
`i “svojstvo neutralca“, pa je postao {vajcarski
dobrovoqac u Srpskoj vojsci, “drug veli~anstvenih
ratnika [umadije, Dunava, Morave, Drine, Timoka
i Vardara“. Naravno da to wegovo “svojstvo“ nikada
nije uslovilo napu{tawe objektivnosti. Naprotiv:
“Zakleo sam se da ka`em istinu, ni{ta drugo
nego istinu“, zakqu~io je desetak godina posle zavr{etka
rata.
U Ni{u je, prema Pa{i}evim sugestijama, posetio
“zarobqenike koji su bili mnogo boqe sme-
{teni i hraweni nego srpski vojnici“. U tom gradu
je upoznao i svog prvog druga vojnika, kako je govorio.
Bio je to Dragoqub Jeli~i}, dvanaestogodi{wak, u~enik prvog
razreda Gimnazije u [apcu. Otac mu je bio obu}ar i poginuo
je u prvim borbama, a sin je krenuo “da sveti svoga oca“. Dragoqub
je u~estvovao u okr{ajima, pucao i bacao bombe. “Kada je bio
rawen u ruku“, pi{e Rajs, “nije dozvolio da ga uspavaju. Bez ijedne
re~i on je izdr`ao operaciju i, kad je sve bilo svr{eno, uputio
najomiqeniju komorxijsku psovku na adresu ‘[vaba’. Princ Aleksandar
ga je li~no proizveo u ~in kaplara. Takva je bila srpska
omladina 1914. godine“, nagla{ava dr Rajs.
Srpska vlada, bez sumwe, odabrala je pravog ~oveka da istra`i
nedela koja je po~inila Austrougarska vojska nad stanovni-
{tvom u Srbiji i da o tome obavesti evropsku i svetsku javnost.
Osim {to je posedovao stru~ne kvalifikacije i me|unarodni presti`,
Rajs je bio i ~ovek izuzetnih qudskih osobina – iskren, istinoqubiv
i nadasve pravi~an. Znao je da ceni vreme i nije ~ekao
da zavr{i anketu “i objavqivawe wenih rezultata u okviru izve-
{taja srpskoj vladi“. Svoju ulogu svedoka sa lica mesta upotpunio
je odlukom da postane specijalni dopisnik tri uticajna evropska
lista, a me|u wima su bili “Gazet d’ Lozan“ i “De telegraf“, koji
su izlazili u neutralnim zemqama i u ratnim godinama u`ivali
posebnu verodostojnost u javnom mwewu.
Pored istra`ivawa ne~ove~nih postupaka invazionista, obilazaka
sektora fronta i pozadine, i u najte`im uslovima, spaqenih
sela i bombardovanih gradova, u sredi{tu wegove pa`we na-
{ao se obi~an vojnik, naj~e{}e seqak, stare{ina... To {to je do`ivqavao
u neposrednom kontaktu s wima presudilo je da postane i
ostane odani prijateq Srbije i ostane za wu sudbinski vezan.
ISLEDNIK I RATNI IZVE[TA^
On u svom prvom novinskom tekstu “Pismu iz Srbije“, pod naslovom
“Kod austrijskih vojnika“ isti~e korektan postupak srpskih
vlasti prema 1.600 zarobqenih vojnika i oficira u Ni{u. Wega,
pre svega, zanima kako se neprijateq pona{a prema civilnom stanovni{tvu
i zarobqenicima, te tim povodom pi{e: “A ipak, bilo
stanovni{tvo, bilo srpski vojnici imali bi razloga da s tim zarobqenicima
postupaju mawe dobronamerno, jer, izgleda, pokoqi
u [apcu i u drugim mestima su zaista izvr{eni. Opisi koje smo
~itali u {vajcarskim listovima mawe su stra{ni od stvarnosti.
Prikupio sam iz usta austrijskih zarobqenika jezive detaqe, ali
se danas uzdr`avam od toga da vam ih prenesem. Kao ~ovek koji je
navikao da tra`i materijalnu istinu, radije }u oti}i na lice mesta
i li~no obaviti istragu. Za sada ho}u samo da vam ka`em da
mi se ~ini da su neki vi{i oficiri, ~ija su mi imena poznata, naredili
svojim vojnicima da postupaju bez milosr|a“.
Rajs, zapravo, ve} svojim prvim izve{tajem potvr|uje svoju
objektivnost i ogra|uje se, ali, na`alost, ono {to je zatekao na
Bitoq: porodica ugu{ena otrovnim gasovima
terenu bi}e surova realnost. U velikom broju svojih izve{taja
(novinskih, ali i u posebnim bro{urama) o mu~ewu i ubijawu stanovnika
ma~vanskih sela, on posebno izdvaja Prwavor zbog velikog
broja `rtava i na~ina kako su ti qudi pogubqeni. On je 1922.
godine izabran za po~asnog gra|anina tog sela u Ma~vi, koje sve
do danas ~uva uspomenu i neguje tradiciju zahvalnosti svom velikom
dobro~initequ. U svojoj kwizi “[ta sam video i pre`iveo u
velikim danima“, Rajs opisuje krvavi masakr i sahrawivawe prwavorskih
stanovnika:
“... Prwavor, mesto gde divqa{tvo ordije Franca Josifa
nije vi{e poznavalo granice... je veliko bogato selo koje je brojalo
2.400 stanovnika. Bilans onoga {to su u~inili Austro-Ma|ari
u ovom selu, vi{e je nego stra{an. Sudite po ovome: 109 osoba je
odvedeno u Le{nicu i ubijeno u ovom mestu. 199 stanovnika je iskasapqeno
ili spaqeno, 37 je odvedeno u Bosnu i od tada niko od
wih nije dao glasa o sebi. 179 porodica ostale su bez imawa, koja
su izgorela“. Potom Rajs pi{e da su svi stanovnici kod kojih bi
Austrougari na{li vojnu objavu ili samo jedan metak bili streqani.
Nisu po{te|eni ni invalidi iz dva prethodna rata, koji su
ispoqavali svoja uverewa, a streqani su i svi ~lanovi “Narodne
odbrane“ (patriotska organizacija), ~iji spisak je neprijateq
imao, a koje je jo{ ranije Austrougarska optu`ivala za sau~esni-
{tvo u sarajevskom atentatu.
U svom prvom nezvani~nom izve{taju Rajs objavquje rezultate
istrage, ali i iskaze mnogih stanovnika iz Le{nice i zakqu~uje:
“U blizini `elezni~ke stanice Le{nice, potpisani je zaista utvrdio
da se tu nalazi jama veli~ine 20 puta tri metra, u kojoj le`i
109 le{eva. Svi su oni pobijeni na licu mesta. Ve}ina ih je iz
Prwavora. Potpisani je fotografisao taj grob i dao da se otvori,
kako bi se uverio {ta je u wemu“, da bi u svojoj kwizi uspomena
detaqno opisao doga|aj: “Jovan Maleti}, starac od 60 godina,
koji je prisustvovao sa 40 drugih stanovnika Le{nice kao talac
ovom pokoqu, pri~a nam: Kad su [vabe dovele 109 prwavorskih
stanovnika, wihovi vojnici su ve} bili iskopali grob. Povezali
su ih zajedno u`etima i okru`ili grupu bodqikavom `icom. Onda
su vojnici stali na `elezni~ki nasip i opalili jedan plotun. Cela
grupa se skotrqala u raku, a drugi vojnici su je zatrpali zemqom,
ne tra`e}i da provere da li su svi mrtvi ili ih ima samo rawenih.
Izvesno je da mnogi nisu bili smrtno pogo|eni, neki mo`da
nimalo, ali wih su drugi povukli sa sobom u grob. Oni su `ivi sahraweni!
Za vreme ovog streqawa dovedena je jedna druga grupa
zarobqenika u kojoj je bilo mnogo `ena. Kad su oni drugi bili
streqani, xelati su primorali jadni svet da vi vi~e: @iveo car
Franc Josif“, zabele`io je Rajs.
U slede}em broju: I TRE]A DOMOVINA SA GOR^INOM
72
1. februar 2006.

KAL ENDAR
2. februar 1943.
Kapitulacija nema~ke [este armije kod Staqingrada. Feldmar{al
Fon Paulus predao se sa 90.000 vojnika.
4. februar 1804.
Da bi osujetili ustanak koji se pripremao, Turci su po~eli sa
ubijawem vi|enijih qudi u Srbiji, nahijskih knezova, sve{tenika
i trgovaca. U Vaqevskoj nahiji na prevaru su ubijeni Aleksa
Nenadovi} i Ilija Bir~anin.
4. februar 1920.
Ministarski savet Kraqevine SHS doneo odluku da se dr`avnim
majstorima i vojnim slu`benicima koji slu`e u Crnoj Gori, Staroj
Srbiji (Kosovo i Metohija) i Makedoniji, ispla}uje povi{ica
od 25 posto bruto iznosa wihovih nov~anih prinadle`nosti.
4–11. februara 1945.
Na Jalti odr`ana Krimska konferencija koja predstavqa kona~nu
deobu interesnih sfera savezni~kih snaga u Evropi posle
rata. Delegacije tri savezni~ke sile predvodili su Josif Visarionovi~
Staqin, Frenklin Ruzvelt i Vinston ^er~il, sa ministrima
inostranih poslova i vojnim komandantima. Razgovorima
je obuhva}ena podela Nema~ke na ~etiri zone, a preporu~eno
je da se u Jugoslaviji odmah sprovede sporazum Tito–[uba-
{i} o obrazovawu nove vlade.
5. februar 1876.
Knez Milan Obrenovi} propisao “Ustrojstvo |eneral{taba”,
prema kome je Glavni |eneral{tab imao tri odeqewa. Tre}em
odeqewu propisani su zadaci da prikupqa podatke za ratnu
istoriju, “pi{e ih, ure|uje i ~uva” i da “pod wim stoje biblioteke
i cela |eneral{tabna arhiva“. Taj datum je odre|en za
Dan Vojnoistorijskog instituta. Istim dokumentom je formirano
Geografsko odeqewe, pa se taj dan obele`ava i kao Dan Vojnogeografskog
instituta.
VREMEPLOV
7. februar 1965.
SAD po~ele vazdu{ne napade na Severni Vijetnam.
7. februar 1992.
U Mastrihtu potpisan Ugovor o Evropskoj uniji. Tim ugovorom
postavqeni su ciqevi ekonomske i monetarne unije, zajedni~ke
spoqne, bezbedonosne i odbrambene politike, uvo|ewe dr-
`avqanstva Unije, saradwa u pravosu|u i unutra{wim poslovima.
8. februar 1917.
Po~etak Topli~kog ustanka. Bugarska okupacija Toplice, pra}ena
pokoqima i pqa~kom, dovela je do ustanka u vi{e mesta. Vo-
|e ustanka bili su Kosta Vojinovi} Kosovac i Kosta Milovanovi}
Pe}anac.
9. februar 1916.
Zavr{eno prebacivawe srpskih trupa na ostrvo Krf.
13. februar 1960.
U Sahari izvr{ena prva proba francuske atomske bombe.
14. februar 1804.
U Ora{cu, na mestu zvanom Mari}evi}a jaruga, odr`an dogovor
vi|enijih narodnih predstavnika iz [umadije, gde je objavqen
po~etak ustanka protiv Turaka. Uz op{tu saglasnost svih
prisutnih za vo|u ustanka izabran \or|e Petrovi} – Kara|or-
|e. Bukovi~ki prota Atanasije zakleo je ustanike na vernost i
time skupu dao i sakralno obele`je.
14–25. februara 1956.
Odr`an Dvadeseti kongres Komunisti~ke partije SSSR-a, na
kome je Hru{~ov pro~itao referat ”O kultu li~nosti i wegovim
posledicama“. Bio je to po~etak destaqinizacije.
14. februar 1984.
Evropski parlament je prihvatio italijansku inicijativu kojom
je projektovana federalizacija Evropske zajednice.
Pripremio Miqan MILKI]
FOTO
AL BUM
Resavska ulica u
Beogradu, februar
1946. godine
Pripremio
Radovan POPOVI]
73

DUHOVNOST
Svetosavska beseda
PUTOVO\I SRPSKOG NARODA
Blagodarni u~itequ moj,
Na velikoj sam muci, sa osje}awem li~ne ~asti i po`eqne
du`nosti, da besjedim o Tebi, velikom Bogougodniku, na{em
Svetitequ. Na muci, jer nije lako prona}i rije~i koje }e
prodrijeti u sr` Tvoje misli, djela i htijewa. Kao rabu bo-
`ijem, pri~iwena mi je velika ~ast da dobijem priliku za
besjedu o Tebi, uzorniku svih vremena i putevoditequ srpskog
pravoslavnog korpusa. Kao oficir, imam i osje}awe du`nosti da
zborim o Tvojoj blagotvornosti utemeqiva~a srpske duhovnosti i
tvorca srpske dr`avnosti, i sa saznawem da sam u rovovima svojih
boraca nalazio Tvoju ikonu, u ~ije ime su se zakliwali i ~iju
su molitvu prizivali u pomo} za spas golih im `ivota u ratu.
Rijetki su qudi koji se odri~u carske slave i dvorskog u`ivawa
zamjewuju}i ih za do`ivotno siroma{tvo i manastirsku poslu-
{nost. Rijetko ko ostavqa vlast i mo} ovoga svijeta i odlazi da
bos po kamewu gazi dok drugu bra}u slu`i, a na mu~ewe zemaqsko
poziva ~ak i svoga oca. Krase}i
se bogoslu`ewem i postom
predstavqa{ najboqi
primjer u odricawu svega
ovozemaqskog radi zadobijawa
`ivota vje~nog.
Niko se nije toliko
melemski upio u narodnu du-
{u i svijest i postao intimna
duhovna hrana svih pokoqewa.
Niko nije ostvario
takvu duhovnu vezu sa narodom
kojeg je duhovno prosvje-
}ivao i pro`imao mu svijest. Misionarski si pohodio mnoge krajeve,
pou~avao, iscjeqivao, savjetovao, duhovno prosvje}ivao.
Tvoju nacionalnu {irinu po{tovali su i uva`avali i predstavnici
drugih vjera. Takav svetiteqski lik narod je ovjekovje~io u
svojim pri~ama i pjesmama prikazuju}i Te kao svog u~iteqa, putovo|u,
savjetnika, duhovnika, isposnika, diplomatu i dr`avnika.
Ovjekovje~io Te je i u hramu u ~ast Tvoju, sa puno qubavi, vjere,
po{tovawa, ali i zahvalnosti {to si nas predvodio i {to to i
daqe ~ini{. A Ti, brinu}i o svome narodu na `rtvu mu prinosi{
svoju ogromnu duhovnu li~nost i svoj ovozemaqski `ivot.
Zadivquju}e su Ti zasluge na crkvenom, politi~kom, kwi`evnom
i prosvjetiteqskom planu za Srbiju i srpski narod.
Zajedno sa ocem Simeonom zavr{ava{ zidawe manastira Hilandar,
koji postaje sredi{te kulturnog i duhovnog `ivota Srba. Kod
dobijawa samostalnosti crkve i o~uvawa nezavisnosti srpske
dr`ave, pored visokog stepena inteligencije, krasi{e Te tolerancija,
popustqivost i
Na ovogodi{wem konkursu za najboqu oficirsku besedu povodom
Dana duhovnosti – 27. januara, `iri, koji je radio u sastavu:
pukovnik Stanko Mijatovi}, na~elnik Odeqewa za moral
Uprave za qudske resurse G[ VSCG, predsednik, i ~lanovi pukovnik
mr Borislav Grozdi}, na~elnik Odseka za kulturu, tradicije i
versku slu`bu, dr Nada Diki}, profesor na Vojnoj akademiji, Vesna
Balti}, referent u Odseku za kulturu, tradicije i versku slu-
`bu i profesor kwi`evnosti Ratko Markovi}, bibliograf u Narodnoj
biblioteci Srbije, odlu~io je da me|u deset prispelih, za
najboqu svetosavsku besedu proglasi besedu pukovnika Milenka
Lalovi}a, iz [kole nacionalne odbrane VSCG.
pristanak na kompromise.
Postao si prvi
srpski kwi`evnik i prosvjetiteq
roda srpskoga,
dr`avnik i diplomata i poglavar
– prvi arhiepiskop
Srpske pravoslavne crkve.
Blagotvornost Tvog rada
tvori Svetosavqe, naj~vr-
{}e moralno uzglavqe i jedino
duhovno zdravqe. Slovi{
za vrhovnog srpskog
74
1. februar 2006.

sveca koji Srbe uvijek vra}a-
{e sa stranputica na pravoslavni,
svetosavski put.
Istorijska nauka cijeni da
si, sveti Savo, na nacionalnom
planu postigao najvi{e
{to se u datim istorijskim
okolnostima moglo posti}i.
Sinan-pa{a Te spaquje na Vra-
~aru misle}i da }e Ti svaki
trag zatrijeti. No, Tvoj duh ne
jewava ve} i daqe `ivi u srpskom
narodu i beskompromisno
brani srpstvo i pravoslavqe.
Zato i jesam namjeran obratiti
se Tebi, sveti O~e na{,
na{ najve}i zastupni~e pred
Bo`ijim prestolom. Obrati}u
Ti se molitvom iz na{eg svakodnevnog,
mukotrpnog i pa}eni~kog
`ivota. @ivota u kome se
vrlo lako odri~emo Hrista i
prodajemo “vjeru za ve~eru”.
Besmrtni velikanu, pomozi
molitvi mojoj da osjetimo zra-
~ak pravde Bo`ije u ovom mno-
{tvu nepravde i bezakowa. Danas
se vjera ne vidi u mno{tvu
nevjere, uzornike smo zaboravili,
pa ~ak i zamijenili nekim
novim idolima koji na sve li~e
samo ne na Srbe svetiteqe.
Klawamo se parama, horoskopu,
vra~arama i gatarama svih boja, sektama, alkoholu, drogi,
bezbo`nicima. Postajemo narod |avoqi umjesto narod Bo`iji.
Usli{i, premilostivi, moqewe za moju bra}u i sestre i osvijesti
nas od ogwa stradawa da zasijamo kao narod Boga `ivoga.
U~ini da budemo dostojni sqedbenici svojih predaka, u wihovom
~ojstvu i juna{tvu, u visini wihova dugotrpqewa i mudrosti, u visini
wihova krsta i slobode. Budi na{ uzor jer si prije nas pro-
{ao Bo`iju provjeru.
Svetitequ besmrtni, Tebi se ~ovjekoqubivom molim iz zemaqske
plakaonice, da na|emo svoju svetosavsku du{u. Podari
oprost, oprosti nam podjele na{e, sve na{e zava|enosti i omraze,
razdore, tuge, nesloge, sve {to si htio iskorijeniti. Blagosiqaj
nas Tvojom milostivom rukom, pra{taj nam gre{ke i davaj nam
nadu. U~vrsti nam vjeru i odagnaj nam bol. Mi, Tvoji sqedbenici,
mi moramo sami graditi svoj `ivot, na putu kojim si nas Ti usmjerio
i svjetlost nam darovao.
Primi, sveti Savo, molitvu moju, molitvu raba tvojega, da
vaskrsne hri{}anski `ivot. U~io si nas da je Srbin Srbin samo
onda kad hri{}anski misli i `ivi. Sveti Savo, Roditequ i Putevoditequ,
pomozi silom molitve Tvoje, da iza|emo iz tunela mraka
i nevi|ewa, iz bezdani bezbo{tva. Osvijesti nas i povrati
Bogu i sebi. U~ini da se pokajemo, otrijeznimo, stijesnimo, provrijednimo,
opametimo, okadimo...
Sveti Savo, Ugodni~e Bo`iji, blagoslovi djela srpskog vojnika,
wegovo oru`je, wegovu borbu za krst ~asni i slobodu zlatnu.
Osna`i ga u vjeri i u qubavi. Daruj branioce ota~astva da svoje
neprijateqe istinom zadobiju i istrajnom vjerom pobje|uju. Bombama
i drugim oru`jem se neprijateq ne pobje|uje, ve} ra`e{}uje.
Sveti Savo, mili svetitequ, koji stoji{ pred `ivim Gospodom,
ne zamjeri, moli Gospoda Isusa Hrista za qude Ota~astva
Tvojega. Zakrili nas, poka`i nam put, jer Ti si `ivot i svjetlost
svijetu i sa Tobom se ne luta i ne umire. Sa Tobom se `ivi vje~no.
Amin!
Tvoj smjerni sluga
pukovnik Milenko LALOVI]
VERSKI P RAZNICI
1. – 15. februara
Pravoslavni
12. februar – Sveta Tri Jerarha
14. februar – Sveti mu~enik Trifun
15. februar – Sretewe Gospodwe
Rimokatoli~ki
2. februar – Prikazawe Gospodwe - Svije}nica
14. februar – Sveti Valentin
Jevrejski
13. februar – Hami{a asar bi{vat
SRETE WE GOSPODWE
Po starom kalendaru Sretewe Gospodwe slavi
se 40. dan po Ro`destvu Hristovom, kada je Bogomajka
donela svoje ~edo u Hram jerusalimski da ga,
shodno zakonu, posveti Bogu. Tom prilikom u Hramu
se pojavi starac Simeon koji uze na ruke Mesiju i
re~e: “Sad otpusti slugu Tvojega, Gospode, jer vidje-
{e o~i moje spasewe Tvoje.” Jo{ re~e Simeon za
Hrista Mladenca: “Gle, ovaj le`i da mnoge obori i
podigne u Izraiqu.”
Verski praznik Sretewa u srpskom narodu je
veoma po{tovan jer pored verskog ima i dr`avni i
nacionaslni zna~aj. Prvi srpski ustanak podignut je
u Ora{cu na taj dan. Od 2003. godine Sretewe Gospodwe
slavi se i kao dr`avni praznik.
PRAZNIK P RIR ODE
Hami{a asar bi{vat, ili tubi{vat - jednodnevni
jevrejski praznik promenqivog datuma – uveden
“u vreme hrama”, radi odre|ivawa desetine koju
su Jevreji davali svojim sve{tenicima, predstavqa
grani~ni dan izme|u stare i nove godine drve-
}a. Danas u Izraelu ozna~ava po~etak prole}a.
75

TRADICIJE
Na veliki
pravoslavni
praznik
Bogojavqewe,
19. januara,
odr`ana su
nadmetawa
u plivawu za
Bogojavqenski
krst
PLIVAWE
Snimio D. BANDA
ZA BOGOJAVQENSKI KRST
Ovogodi{we centralno nadmetawe
odr`ano je u
[apcu, na kupali{tu
“Stari grad” na Savi, u
organizaciji udru`ewa Svebor.
Pobedio je Dejan Da{i}
iz [apca. U prvoj svesrpskoj
trci, u kojoj su u~estvovali
dosada{wi pobednici, najboqi
je bio Bojan Peri} iz Kragujevca.
Udru`ewe Svebor (srpske
ve{tine borewa), ~iji je
predsednik Predrag Bata Milo{evi},
zahvaquju}i entuzijazmu
svojih ~lanova vratilo
je 1998. godine u `ivot manifestaciju
uga{enu na po-
~etku Drugog svetskog rata.
Ubrzo se {irom Srbije javilo zanimawe za prire|ivawe takvog
doga|aja. Mnoge institucije i pojedinci dali su svoj doprinos
da to svojevrsno sportsko-vite{ko ogledawe dobije zna~aj
koji zaslu`uje zbog primerenog isticawa trajnih kulturnih, verskih
i humanih vrednosti srpskog naroda.
Stare{ina Svebora Vojislav Miji}, ina~e poznati pliva~ki
maratonac iz [apca, bio je ovogodi{wi organizator
centralnog pliva~kog nadmetawa. Pored pliva~kog kluba “Delfini”,
u organizaciji takmi~ewa u [apcu u~estvovali su pripadnici
402. pontonirskog bataqona kojim komanduje potpukovnik
Zoran Stani}. Izaslanik prestolonaslednika Aleksandra
Kara|or|evi}a bio je profesor Miroslav Ga{i}.
Nastupiv{i sa velikim brojem mu{kih takmi~ara, posebne
simpatije okupqene {aba~ke publike zadobila je jedina `ena
me|u pliva~ima, Dragana Manojlovi}. Pobednici dve trke su
osim ikonama darivani zlatnim bogojavqenskim krstom i dukatom
koje je izradio zlatar Stevan Borisavqevi}.
TAKMI^EWE NA SAVSKOM JEZERU
Na takmi~ewu za Bogojavqenski krst na Savskom jezeru u Beogradu,
pred nekoliko hiqada qudi, najbr`i je bio Zdravko
\uri}. On je od organizatora, op{tine ^ukarice i
udru`ewa Svibor, dobio krst i sve~ani pla{t. \uri} je
76
nagradu poklonio najstarijem u~esniku sedamdesetrogodi{wem
profesoru fizi~kog Aleksandru Dani~i}u.
U nadmetawu za 15 kilograma te`ak Bogojavqenski krst od
leda, zvani~no su u~estvovala 33 pliva~a koji su se takmi~ili na
33 metra, {to simboli~no predstavqa broj Hristovih godina. Najmla|i
u~esnik u trci imao je samo {est godina , a najstariji 73.
Studenti Vojne akademije su i ove godine imali zna~ajan
broj predstavnika, ~ak 12. Pre dve godine student Odseka Mornarice
Vladimir Bjelica bio je najbr`i i osvojio je Bogojavqenski
krst.
Nadmetawe je simboli~no otvorio princ \or|e Kara|or-
|evi}, koji je prvi do{ao do krsta preplivav{i nekoliko metara
u hladnoj vodi. Proslavi su prisustvovali princeza Linda i
princ Mihailo Kara|or|evi}, izaslanik srpskog patrijarha
Pavla arhimandrit Irinej Dobrinovi}, predstavnici op{tine
^ukarica i predstavnici Vojne akademije i @andarmerije.
Bogojavqewe ili Kr{tewe proslavqa se u spomen kr{tewa
Isusa Hrista u vodama reke Jordan. Prema verovawu, tog
dana javila su se sva tri lica Bo`ja. Taj veliki praznik proslavqa
se jo{ od prvih vekova hri{}anstva i u pravoslavnoj i
u katoli~koj crkvi, a naziva se jo{ i “praznik svetlosti” i
“praznik svetla i istine”.
A. ANTI]
D. @IVANOVI]
Snimio Z. PERGE
1. februar 2006.

JELENA ISINBAJEVA,
U TRCI SA REKORDIMA
SPORT
UMETNOST
PRESKAKAWA
LETVICE
Predstavqamo starijeg
poru~nika Ruske
armije, jedinu `enu na
svetu koja je presko~ila
pet metara i koja je, do
sada, svetski rekord
popravqala
~ak 18 puta
Weno ime je Jelena Isinbajeva. Vlasnica je zlatne olimpijske
medaqe u skoku uvis s motkom, aktuelna pobednica
Svetskog prvenstva, Svetskog dvoranskog prvenstva i
Evropskog dvoranskog prvenstva i jedina je `ena kojoj je
po{lo za rukom da presko~i visinu od pet metara. Bilo
je to juna 2005. godine na mitingu u Londonu, dok je aktuelni
svetski rekord od 5,01 postavila na Svetskom prvenstvu
odr`anom u avgustu u Helsinkiju, kada je tu visinu presko~ila
iz drugog poku{aja.
Ro|ena je 3. juna 1982. godine u Volgogradu u Rusiji. Visoka
je 173 centimetra i te{ka 65 kilograma. Atletikom se
po~ela ozbiqnije baviti pre osam godina, kada ju je na jednom
{kolskom takmi~ewu otkrio, sada ve} biv{i trener Jevgenij
Trofimov. Od tada do danas wena sportska karijera napredovala
je vrtoglavom brzinom, o ~emu svedo~i podatak da
je ta dvadesettrogodi{wa Ruskiwa 18 puta do sada obarala
svetske rekorde.
Sportistkiwu koja, naizgled, sa neverovatnom lako}om
obara svetske rekorde, Svetska atletska federacija (IAAF)
2005, drugu godinu zaredom, progla{ava za najboqu atleti-
~arku sveta. Po~ela je da se pojavquje na velikim takmi~ewima
1998. godine, kada je nastupila na Svetskom juniorskom
prvenstvu. Prvo zlato osvojila je i postavila svetski rekord
naredne godine na Svetskom prvenstvu za mlade, odr`anom u
Poqskoj, sa presko~ena ~etiri metra i deset centimetara.
Posle toga do{ao je nastup na Olimpijskim igrama u Sidneju
2000. godine, kada nije uspela da se plasira ni u finale, da
bi ~etiri godine kasnije u Atini osvojila zlato, pobediv{i
Svetlanu Feofanovu sa presko~enih 4,91 metar. Tim rezultatom
pomerila je stari svetski rekord, koji je sama postavila
u Londonu iste godine, za jedan centimetar.
Kada je ruska skaka~ica s motkom, koja vi{e nema prave
konkurencije osim u sebi samoj, osvojila zlatnu medaqu u Atini,
rekla je: “Da me je neko pitao {ta bih vi{e `elela, olimpijsko
zlato ili svetski rekord, izabrala bih medaqu. Iskreno
govore}i, svetski rekord mo`ete da probate da sru{ite
kad god to `elite, na svakom takmi~ewu, a da stignete do olimpijskog
zlata, imate samo jednu priliku”.
A kako su se stvari u wenoj karijeri posle ove izjave daqe
razvijale i weno samopouzdawe raslo, promenila je mi-
{qewe, tako da joj je sada velika `eqa da u Pekingu osvoji
zlato i tako postane dvostruka olimpijska pobednica. [to se
ti~e svetskih rekorda, wihovo obarawe smatra “rutinskim
poslom”. Odlu~ila je da }e ih podizati samo za po jedan centimetar,
kako bi zaradila novac koji `eli da ulo`i u otvarawe
restorana muzeja u Volgogradu, u kome }e izlo`iti svoje
fotografije sa takmi~ewa i susreta sa poznatim li~nostima.
Jelena je ~lan sportskog kluba Vojske za za{titu `eleznice
(deo Ruske armije koji se bavi bezbedno{}u unutar zemqe) i po-
{to je diplomirala na Dr`avnoj akademiji za fizi~ku kulturu u
Volgogradu, juna 2005. godine, unapre|ena je u ~in starijeg poru~nika.
Sada nastavqa da se obrazuje u okviru te sportske
akademije na magistarskim studijama. Vojni~ka karijeru zapo~ela
je u maju 2004. godine, kada je dobila ~in zastavnika, da bi
za samo 14 meseci bila unapre|ena do ~ina starijeg poru~nika.
Posledwa vest koju smo mogli da ~ujemo, a vezana je za
ovu atleti~arku, jeste da je posle uspe{ne osmogodi{we saradwe,
Jelena Isinbajeva otpustila trenera Jevgenija Trofimova
sa kojim je do sada jedino trenirala. Wena odluka
rezultat je `eqe da po~ne da trenira u klubu Sergeja Bubke,
~iji rekord od 35 oborenih svetskih rekorda te`i da dostigne
i prema{i. Kako sada stvari stoje, na dobrom je putu.
S. SAVI]
77

OGLASI
VOJNA AKADEMIJA
Raspisuje
KONKURS
ZA IZBOR I REIZBOR ZA NASTAVNIKE I SARADNIKE
u {kolskoj 2005/2006.
A) Za nastavnike
1. Za predmete: ”Organizacija putnog transporta“ i ”Poznavawe
tereta u transportu“, izbor
– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ pukovnik, PG 07,
VES 32779)
2. Za predmete: ”Tehni~ka mehanika 1“, ”Tehni~ka mehanika 2“,
”Mehanika 1“, ”Mehanika 2“ i ”Mehanika 3“, reizbor
– jedan u zvawe vanredni profesor (Uslovi: CL, VSS, VES
63540)
3. Za predmete: ”Tehni~ko crtawe sa nacrtnom geometrijom“ i
”Ma{inski elementi“, reizbor
– jedan u zvawe docenta (Uslovi: CL, VSS, VES 63540)
4. Za predmete: ”Samohodno LRS PVO“ i ”Odr`avawe sredstava
LARS PVO“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk.– puk.,
PG 10, VES 31398)
5. Za predmete: ”Radarska sredstva SRS PVO“ i ”Odr`avawe
sredstava SRS PVO“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – predava~ (Uslovi: PV, F^
ppuk. – puk., PG 10, VES 31398 ili 32177)
6. Za predmete: ”Primopredajni sistem“ i ”Odr`avawe sredstava
RS PVO“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – predava~ (Uslovi: PV, F^
ppuk. – puk., PG 10, VES 31398 ili 32277)
7. Za predmete: ”Mernora~unarski sistemi“ i ”Odr`avawe sredstava
RS PVO“ ,
– izbor jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ kIk – major,
PG 14, VES 31398 ili 32167)
8. Za predmet: ”Teorija ga|awa, raketirawa i bombardovawa“,
reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31538)
9. Za predmet: ”Vojna istorija“, izbor
– jedan u zvawe docenta (Uslovi: CL, doktor istorijskih nauka,
samo u slu~aju ako se odobri izmena formacije)
10. Za predmet: “Vojna geografija“, izbor
– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ puk., PG 09, VES
31079, doktor geografskih nauka)
11. Za predmet: ”Politi~ki sistem“, izbor
– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ ppuk., PG 12, VES
31079, doktor politi~kih nauka)
12. Za predmet: “Fizi~ka kultura”, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 08,
VES 31098, magistar nauka)
13. Za predmet: “Fizi~ka kultura”, reizbor
– jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk., PG 11, VES
31001)
14. Za predmet: ”Fizi~ka kultura“, reizbor
– jedan u zvawe predava~ (Uslovi: CL, VSS, VES 63534)
15. Za predmet: ”Engleski jezik“, reizbor
– jedan u zvawe predava~ (Uslov: CL, VSS, filolo{ki fakultet,
grupa za engleski jezik, VES 63534, PG 03 – 875 bodova)
16. Za predmet: ”Ruski jezik“, reizbor
– dva u zvawe predava~ (Uslov: CL, VSS, filolo{ki fakultet,
grupa za ruski jezik, VES 63534, PG 03 – 875 bodova)
17. Za predmet: ”Operatika“, izbor
– dva u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)
18. Za predmet: ”Operatika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 06, VES 31099)
19. Za predmet: ”Operatika“, izbor
– dva u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ kbb, PG 08, VES
31699)
20. Za predmet: ”Operatika“, izbor
– jedan u zvawe docenta (Uslovi: PV, F^ puk., PG 08, VES
31899)
21. Za predmet: ”RiK“, izbor
– jedan u zvawe vi{eg predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)
22. Za predmet: ”RiK“, izbor
– jedan u zvawe docent – vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk.,
PG 08, VES 31099)
23. Za predmet: ”RiK“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31078)
24. Za predmet: ”RiK“, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31078)
25. Za predmet: ”RiK“, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 08,
VES 31098)
26. Za predmet: ”Metodologija vojnih nauka“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31079)
78
1. februar 2006.

27. Za predmet: ”Metodologija vojnih nauka“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 08, VES 31079)
28. Za predmet: ”Bezbednosno obezbe|ewe“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)
29. Za predmet: ”Bezbednosno obezbe|ewe“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 09,
VES 31098)
30. Za predmet: ”Bezbednosno obezbe|ewe“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ potpukovnik,
PG 12, VES 31098)
31. Za predmet: ”Osnovi strategije“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)
32. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 06, VES 31099)
33. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)
34. Za predmet: ”Taktika“, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31298)
35. Za predmet: ”Taktika“, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31898)
36. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31798)
37. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., PG 09,
VES 31538)
38. Za predmet: ”Taktika“, reizbor
– jedan u zvawe docent – vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ kbb,
PG 07, VES 31699)
39. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31099)
40. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – redovni profesor (Uslovi:
PV, F^ puk., PG 07, VES 31199)
41. Za predmet: ”Taktika“, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ major – ppuk.,
PG 13, VES 31198)
42. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ major – ppuk., PG
13, VES 31001)
43. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31298)
44. Za predmet: ”Taktika“, reizbor
– jedan u zvawe predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk., PG
10, VES 31798)
45. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk. – puk.,
PG 10, VES 31398)
46. Za predmet: ”Taktika“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ ppuk.– puk.,
PG 10, VES 33898)
47. Za predmet: ”Taktika“, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ kfr – kbb,
PG 10, VES 31698)
48. Za predmet: “Taktika“, reizbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ kfr, PG 12,
VES 31698)
49. Za predmet: ”Taktika“, PDS, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ – predava~ (Uslovi: PV, F^
puk., PG 07, VES 31079)
50. Za predmet: ”Taktika tehni~ke slu`be“, izbor
– jedan u zvawe docent – vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk.,
PG 09, VES 32179)
B) Za saradnike
1. Za predmet: ”Vojno pravo i propisi“, izbor
– jedan u zvawe asistent pripravnik (Uslovi: PV, F^ kIk,
PG 14, VES 31001)
C) Za spoqne saradnike - nastavnici
1. Za predmet: ”Spoqna balistika“, reizbor
– jedan u zvawe docent – redovni profesor (Uslovi: PV, F^
puk., doktor nauka iz oblasti spoqna balistika)
2. Za predmet: ”Brodske turbine“, reizbor
– jedan u zvawe docent – vanredni profesor (Uslovi: PV,
doktor nauka iz oblasti gasnih turbina, F^ kbb)
3. Za predmet: ”Politi~ki sistem“, izbor
– jedan u zvawe vanredni profesor (Uslovi: PV, F^ puk.,
VES 31079, doktor politi~kih nauka)
4. Za predmet: ”Moral vojske“, izbor
– jedan u zvawe redovni profesor (Uslovi: doktor vojnih
nauka iz oblasti morala ili zavr{ena {kola General{tabnog
usavr{avawa i iskustvo u realizaciji visoko{kolske
nastave u tra`enoj oblasti, VES 31079)
5. Za predmet: ”Moral vojske“, izbor
– jedan u zvawe docent – vanredni profesor (Uslovi: PV,
F^ ppuk. – puk., VES 31079)
6. Za predmet: ”Operatika“, izbor
– dva u zvawe docenta (Uslov: PV, F^ ppuk. – puk., VES
31079)
D) Za spoqne saradnike - saradnici
1. Za predmet: ”Vojna topografija“, izbor
– jedan u zvawe asistent pripravnik (Uslov: PV, F^ major,
VES 33001, diplomirani in`ewer geodezije)
2. Za predmet: ”Vojna geografija“, izbor
– jedan u zvawe asistent pripravnik (Uslov: PV, F^ kap. –
kIk, VES 31001, upisan PDS geografskih nauka – prosek sa
Vojne akademije preko 8.00)
3. Za predmet: ”Sociologija”, izbor
– jedan u zvawe asistenta (Uslovi: PV, F^ major – ppuk., VES
31078, magistar sociologije – filozofije)
4. Za predmet: ”Metodologija vojnih nauka“, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (Uslovi: PV, F^ puk., VES
31079)
5. Za predmet: ”Taktika tehni~ke slu`be“, izbor
– jedan u zvawe redovni profesor (Uslovi: PV, F^ ppuk. –
puk., VES 31079)
79

OGLASI
USLOVI KONKURSA
Kandidati moraju da ispuwavaju slede}e uslove:
1) da su zavr{ili Vojnu akademiju, odgovaraju}i smer i specijalnost,
ili odgovaraju}i civilni fakultet;
2) da su Vojnu akademiju ili civilni fakultet zavr{ili sa
prose~nom ocenom najmawe 8 (osam), a instruktori sa najmawe
7,5 (sedam i po);
3) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar
(za pripadnika VSCG);
4) da ispuwavaju uslove za izbor u zvawe nastavnika za koje
konkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim
ustanovama;
5) da poseduju odgovaraju}u stru~nu spremu, odnosno akademski
naziv:
a) za izbor nastavnika:
– docenta, vanrednog i redovnog profesora – akademski
naziv doktor nauka ili stru~no zvawe general{tabni
oficir,
– vi{eg predava~a – akademski naziv magistar nauka ili
stru~no zvawe komandno{tabni oficir,
– predava~a – Vojna akademija ili odgovaraju}i civilni
fakultet,
b) za izbor saradnika:
– asistenta – akademski naziv magistar nauka ili stru~no
zvawe komandno{tabni oficir,
– asistenta pripravnika i instruktora – zavr{ena Vojna
akademija ili odgovaraju}i fakultet.
6) za reizbor – da su kandidati naredbom nadle`nog stare-
{ine postavqeni na FM nastavnika (saradnika) za koje se raspisuje
konkurs, a za izbor – da imaju uslove za postavqewe na
formacijsko mesto prema elementima datim u konkursu.
Kandidati su du`ni da dostave dokaze da ispuwavaju uslove
precizirane pod red. br. 1. do 6, a kandidati iz gra|anstva du-
`ni su da dostave jo{: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe
o dr`avqanstvu, uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak
i uverewe da nisu ka`wavani.
NA^IN KONKURISAWA
Kandidati iz VSCG molbe za izbor podnose redovnim putem
VP 2977, Beograd, sa naznakom za konkurs, a kandidati iz gra-
|anstva li~no ili po{tom.
Uz molbu se prila`u: prepis diplome Vojne akademije ili
fakulteta, fotokopija posledwe dve slu`bene ocene, za civilna
lica – izvod iz spiska ocewenih lica (kandidati iz Vojske), biografija
sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom radnih
du`nosti, bibliografija objavqenih nau~nih i stru~nih radova
sa primercima radova i za profesionalne vojnike, upitnik za
preme{taj (popuwen i overen) i saglasnost pretpostavqene komande.
Molbe za reizbor podnose se preko na~elnika katedre.
Uz molbu se prila`u biografija i popis objavqenih stru~nih
radova.
O rezultatima konkursa kandidati iz Vojske bi}e obave{teni
redovnim postupkom posredstvom svojih komandi, a kandidati
iz gra|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.
63. PADOBRANSKA BRIGADA
Raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata na selektivnu obuku
Uslovi konkursa
Op{ti uslovi: da ispuwavaju uslove iz ~lana 21. Zakona
o Vojsci Jugoslavije; da su zdravstveno sposobni za vojnu
slu`bu bez ograni~ewa; da su najmawe 1 (jednu) godinu u
profesionalnoj vojnoj slu`bi.
Posebni uslovi: da nisu stariji od 28 godina; da imaju
zadwu slu`benu ocenu najmawe “povoqan – vrlo dobar”; da su
na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali najmawe vrlo
dobru ocenu; da su zdravstveno sposobni za obavqawe padobranske
slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije).
Na~in konkurisawa:
Kandidati preko svojih komandi ranga puka-brigade, wima
ravnim ili vi{im, podnose molbe za prijem na selektivnu
obuku (VP 6919 Ni{).
Uz molbu se prila`e: izjava da `eli da obavqa padobransku
slu`bu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, overeni
prepis zadwe ocene, biografija, overen prepis zadwe ocene
sa provere fizi~kih sposobnosti i mi{qewe komandanta
ranga puka – brigade ili vi{eg.
Po pristizawu molbi, wihovom razvrstavawu i selekciji
kandidati dobijaju pisani poziv preko wihove pretpostavqene
komande, sa ta~nim datumom za upu}ivawe na lekarski
pregled za padobranca koji se obavqa na IVM – VMA
Beograd (poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled). Pregled
traje 2 (dva) dana.
Kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca
i koji ispuwavaju uslove konkursa dolaze na selektivnu
obuku (privremeni rad) u VP 6919 Ni{.
Za selektivnu obuku, koja je planirana u periodu od 13.
marta do 28. aprila 2006, konkurs je otvoren do 20. februara
2006. Molbe koje stignu nakon tog roka bi}e razmatrane
za selektivnu obuku koja }e biti organizovana tokom maja
2006. godine.
VOJNA PO[TA 1307, NOVI SAD
Raspisuje
OGLAS
za prijem civilnih lica na slu`bu u Vojsci
Srbije i Crne Gore na odre|eno vreme:
– lekar specijalista interne medicine, jedan izvr{ilac;
– lekar specijalista iz anesteziologije sa reanimacijom,
jedan izvr{ilac;
– farmaceut, VSS, jedan izvr{ilac;
– vi{i medicinski tehni~ar, dva izvr{ioca;
– radnik za odr`avawe ~isto}e, jedan izvr{ilac.
Op{ti uslovi: da je dr`avqanin SCG; da je zdravstveno
sposoban za slu`bu u VSCG; da nije osu|ivan za krivi~no
80
1. februar 2006.

VOJNA PO[TA 4100, NOVI SAD
Raspisuje
OGLAS
za prijem civilnih lica na slu`bu u Vojsci SCG na
odre|eno vreme (devet meseci) i to:
1.1. monter centralnog grejawa (zavariva~)
2.2. rukovalac kotlova sa ru~nim lo`ewem (lo`a~)
Op{ti uslovi:
Da je kandidat dr`avqanin SCG, da je zdravstveno
sposoban za slu`bu u Vojsci, da nije osu|ivan za krivi~no delo
na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci, da
se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no
delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da je regulisao
vojnu obavezu.
Posebni uslovi:
1.1. KV, metalske struke, sa polo`enim ispitom zavariva~a,
jedan izvr{ilac,
2.2. KV, metalske struke, sa polo`enim ispitom za ru~no
lo`ewe parnih kotlova, jedan izvr{ilac.
Kandidati uz molbu prila`u: biografiju,
uverewe o dr`avqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
overenu fotokopiju diplome o zavr{enoj {koli, potvrdu o
regulisanoj vojnoj obavezi, uverewe da nije osu|ivan i da se
protiv wega ne vodi krivi~ni postupak. Lica koja imaju radno
iskustvo prila`u i potvrdu o radnom sta`u i uverewe o
polo`enom stru~nom ispitu. U prijavi navesti kontakt telefon.
Prijave na oglas podnose se u roku 15 dana od objavqivawa
oglasa, na adresu
VP 4100 Novi Sad, Beogradska 21, Petrovaradin.
Nepotpune i neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane.
delo i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za
krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti
Posebni uslovi: da kandidati imaju adekvatnu stru~nu
spremu za radno mesto koje se popuwava.
Predvi|en je probni rad prema odredbi o slu`bi civilnih
lica u VSCG.
Kandidati uz molbu prila`u: biografiju, uverewe
o dr`avqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrdu
o regulisawu vojne obaveze (za mu{karce), overenu fotokopiju
diplome o zavr{enoj {koli–fakultetu, uverewe da nije
osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak, uverewe
o polo`enom stru~nom ispitu.
Na~in podno{ewa molbi:
Molba se podnosi Vojnoj po{ti 1307 Novi Sad po{tom
ili predaje u kancelariji VP 1307 Novi Sad do 6. februara
2006.
Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e biti
razmatrane.
VOJNA PO[TA 2130, BEOGRAD
Raspisuje
OGLAS
za prijem lica iz gra|anstva na slu`bu u
Vojsci SCG na odre|eno vreme do devet
meseci i to:
3 VKV monter centralnog grejawa – zavariva~,
1 KV monter centralnog grejawa – zavariva~,
2 VKV elektromehani~ara za automatiku.
Op{ti uslovi: da je kandidat dr`avqanin dr`avne zajednice
Srbija i Crna Gora, da ima odgovaraju}u stru~nu spremu,
da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak,
da je regulisao vojnu obavezu i da je zdravstveno
sposoban za rad.
Uz prijavu – molbu podnose se slede}a dokumenta:
fotokopija diplome – svedo~anstva o zavr{enoj {koli,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu SCG,
uverewe da nije osu|ivan, da nije pod istragom, da se protiv
wega ne vodi krivi~ni postupak i dokaz o odslu`ewu vojnog roka.
Fotokopije dokumenata moraju biti overene.
Prijava sa navedenim dokumentima podnosi se Vojnoj
po{ti 2130 Beograd u roku od 15 dana od dana objavqivawa
oglasa.
NARUYBENICA
Pretpla}ujem se na magazin ”Odbrana” za 2006. godinu
(zaokru`ite)
1. Polugodi{wa pretplata (1. 1. – 30. 6. 2006. godine,
12 brojeva) - po ceni 1.080 dinara
2. Godi{wa pretplata (1. 1. – 31.12. 2006. godine, 24
broja) - po ceni 2.160 dinara
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka,
uplatiti odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka
sa pretplatnom cenom).
Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.
Naruxbenicu i uplatnicu slati na adresu:
NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11002 Beograd.
Kupac _________________________________________
Ulica i broj ___________________________________
Telefon:___________________
Mesto i broj po{te
_______________________________________________
Potpis naru~ioca
____________________
81

[AH
IZABRANA PARTIJA
ILIN^I]EVA
ANALIZA
Gri{~uk - Zvjagincev
Pojkovski, 2004.
1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 cd4
4.Sd4 g6 5.Sc3 Lg7 6.Le3 Sf6
7.Lc4 0-0 8.Lb3 e6
Izgleda da je na{ reprezentativac
velemajstor Zlatko Ilin~i} odlu~io
da pa`qivo bira turnire na
kojima }e nastupati, pa wegovo ime
ne nalazimo ~esto u {tampi. Ali,
on radi na {ahu, a umesto wegovih
rezultata nalazimo wegove analize
partija vode}ih svetskih igra~a.
^ini se da se najradije odlu~uje da
komentari{e Sicilijansku odbranu,
kako je igrana i ova partija. I
pored ra~unara, analizirawe partija
nije lak posao, a Ilin~i} dokazuje
da je trenutno jedan od na{ih
najboqih analizatora. Ovo je jedna
od partija u kojoj prenosimo neka
wegova stru~na zapa`awa.
”Uobi~ajeno je 8…d6 ili odmah
8.Sg4”.
9.f4 Sg4 10.Dg4
Ovde na{ velemajstor navodi
da je posledwi potez beloga novost
A
R
O
S
A
UKR[TENE RE^I
w
S
R
u odnosu na partiju Svidler - Zvjagincev,
igranu godinu dana ranije
na ovom istom turniru.
10…Sd4 11.0-0-0 Sb3 12.ab3
Da5 13.Kb1 f5
”Naravno, opasno bi bilo uzeti
na c3 zbog slabosti crnih poqa”.
14.Dg5 Lf6 15.Dg3 Lc3
”Poznato je da se crnopoqac ne
daje ni pod kakvim okolnostima, ali
pe{ak je pe{ak”.
16.bc3 fe4
CITATI
(Kao i u politici) i u {ahu postoji
demonizacija protivnika,
a svrha joj je psiholo{ka nadmo}
i pobeda u me~u ili na turniru.
Raznim izjavama, ~lancima i iskazivawem
li~ne netrpeqivosti,
protivniku se zamera {to{ta i,
pri tome, vrebaju wegove slabosti,
koje bi se, u direktnom sudaru,
mogle ve{to iskoristiti. Naravno,
mogu}e je i potcewivawe
protivnika, a ono je, ~esto, plod
oholosti i lo{e procene protivnikove
snage.
(D. [ahovi}: “Sudbine
na {ahovskoj plo~i”).
VODORAVNO:
17. Sitna riba uz pomo} koje se love ve}e, 18. Popularna glumica i peva~ica,
Xenifer, 19. Stadion Crvene zvezde, 20. Svira~ u okarinu, 21. Blato,
kal, 22. Zanatlija koji se bavi kre~ewem, 23. Dotirawe, dostavqawe nov~ane
pomo}i, 24. Trka u prirodi, 25. Italijanski oblik imena Tomas, 26. Gle,
evo, 27. Gr~ko slovo, 28. Mera za te`inu, 29. Ovog trenutka, sad, 30. Akademija
nauka (skr.), 31. Prostor za ~uvawe sena i slame od stoke (mn.), 32. Selo
kod [apca, 33. Upredena vata i sli~no, 35. Ne pla{iti se, imati hrabrosti,
36. Holivudska filmska zvezda, 37. Ime slikara Akopjana, 38. Mu-
{ko ime, Isailo odmila, 39. Igra kartama, 40. Nema~ka kwi`evnica, Marija,
41. Goni~ kamila, 42. Surla, 43. Brend kozmeti~kih preparata, 44.
Inicijali slikarke Ivawicki, 45. Svetski poznata manekenka, 46. Mu{ko
ime, Stojadin od mila, 47. Onomatopeja zvuka trube, 48. Ime Hirobumija,
osniva~a modernog Japana, 49. Istro{en (o zubima), 50. Koko{iji “proizvod”
(mn.), 51. Pro{log prole}a iste godine, 52. Oblast u Ju`noafri~koj
republici, 53. Dr`ava u Ju`noj Americi, 54. Znalac ekologije, 55. Vrsta
benzinskog motora, 56. [argarepa, 57. Italijanski pesnik, Vi}enco.
O
G
Q
A
R
Beli: Kb1, Dg3, Td1, Th1, Le3, b3, c2,
c3, f4, g2, h2
Crni: Kg8, Da5, Ta8, Tf8, Lc8, a7,
b7, d7, e4, e6, g6, h7
17.h4 Dh5 18.Df2
”Sa idejom da otvori g-liniju”.
18…a5 19.g4 Db5
”Lo{e je uzimawe na g4 jer daje
protivniku tempo za napad…”
20.Td6!
”Veoma je va`no spre~iti razvoj
belopoqca, pa tek onda krenuti u
napad”.
20…a4 21.Tb6 Da5 22.b4 Dd5
23.De2
”Beli u potpunosti dr`i pod
kontrolom celu tablu, a sada se
A
M
N
L
REKLI SU...
[ah je kao biblioteka, bezgrani~na
i zagonetna, u kojoj su
skriveni izuzetni milioni kwiga,
koje ne li~e jedna na drugu.
Borhes
pojavila i pretwa zarobqavawa
dame”.
23…e5
”Jedino”
24.h5!
”Vreme je da se krene ne obaziru}i
se na pe{ake”.
24…ef4 25.Td1 f3 26.De1 Df7
27.hg6 hg6 28.Dh4
”I pored osvojenih pe{aka, pozicija
crnog je {upqa sa svih strana
i vi{e nema dobrog re{ewa”.
28…Dh7 29.Dg5 Ta6 30.Tdd6 Tb6
31.Lb6 f2 32.Tg6 Kf7 33.Df6 Ke8
34.Dd8
1:0
Pripremio @arko \OKI]
K
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
B
V
T
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA-VODORAVNO: stoperka, po{ta, salon, tapija,
KFOR, odbiti se, aleksin, O{ ko{, ujamak, Pirok, isti, sabqa, ama, Abel,
Alkoran, rese, d, ratit, Savo Milo{evi}, Nenad Bjekovi}, temen, a, Oslo,
[
X
sinasek, Rapa, Mom, tarot, ilov, ogrev, prosek, Mitja, iskreni, ekserana,
maca, oritak, ratni, prvak, romanika.
USPRAVNO:
1. Propisana pravila, norme, 2. Rat koji se vodi ekonomskim sredstvima,
3. Baza podataka (u informatici), 4. U`i~anin, 5. Radnici u kamenolomu,
6. Lisica odmila, 7. Insekt sli~an p~eli, 8. Simbol platine, 9. Velika
zgrada, 10. Izabrana lepotica, 11. Inicijali glumca Ber~eka, 12. Ovamo,
amoder, 13. Kidati u komade, 14. A`daja, neman, 15. Nezakonit postupak,
16. Jevrejsko mu{ko ime, 18. Kon~i}i, 19. Lomqava, kr{, 21. Merilo, sistem
vrednosti, 22. Reka i departman u Francuskoj, 24. Legenda `enskog
tenisa, [tefi, 25. Izbavqewe, spasewe, 27. U~ewe atomista, 28. Merimin
dragi iz epske poezije, 29. Mudro, pametno, 30. Alkaloid iz biqe bro},
32. Planeta Sun~evog sistema, 33. Mu{ko ime, Ratko, Rade, 34. Pakosni
postupci, 36. Boje mora ili neba, 37. Smu~arska disciplina, 39. Makar
malo, iole, 40. Biv{i holandski fudbaler, Rud, 41. Prozorsko staklo, 42.
Poklon, 43. Grad u Francuskoj, 45. Evo, eno, 46. Uzro~na sveza, 47. Polukvalifikovan
(skr.), 48. Ja (lat.), 50. Auto-oznaka za Po`arevac, 51. Inicijali
re`isera Kusturice.
S
\
82
1. februar 2006.

Odlikovawa
Srbije
i Crne Gore
ZIDNI
KALENDAR
Nudimo vam izbor fotografija
ordena, medaqa i spomenica
Kne`evine i Kraqevine
Crne Gore, zatim Kne`evine
i Kraqevine Srbije i nekih
savremenih odlikovawa
NARUXBENICA
NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd tel. 011/3201-765
@iro-ra~un 840 - 49849 - 58
Ovim naru~ujem................................primeraka zidnog kalendara
za 2006. godinu po ceni od 250,00 dinara.
Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu
NIC “Vojska”.
Kalendari se mogu preuzeti u NIC “Vojska” ili u kwi`ari u
Beogradu.
Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata
80,00 dinara za po{tarinu.
Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju
nakon uplate.
Kupac.............................................................................................................
(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)
.......................................................................................................................
Ulica i broj .................................................................................................
.....................................................................................................................
Telefon........................................................................................................
Mesto i broj po{te:....................................................................................
................................................................................................................
Datum.............................................................................................
. Potpis naru~ioca
M.P.
Kalendar mo`ete kupiti
i u kwi`ari “Vojna kwiga”,
Beograd, Vase ^arapi}a 22