arsenal

Specijalni prilog 

ARSENAL 

5 

DALEKOMETNA PU[KA 

12,7 mm M93 CRNA STRELA 

BALKANSKA 

PEDESETICA 

RUSKI RAKETNI KOMPLEKS 

ZEMQA–VAZDUH S-400 

MUWA 

SA ZEMQE 

NUKLEARNE PODMORNICE 

KLASE AKULA 

TIHI 

ÊLI^NI 

XIN 

31

D A L E K O M E T N A P U [ K A 1 2 , 7 M M 

BALKANSKA PED 

SADR@AJ 

Dalekometna pu{ka 12,7 mm 

M 93 crna strela 

BALKANSKA 

PEDESETICA 32 

Budu}nost oklopnih borbenih 

vozila 

UNAPRE\EWE SISTEMA 

ZA[TITE 36 

Ruski raketni kompleks 

zemqa–vazduh S-400 

MUWA SA ZEMQE 40 

Vi{enamenski helikopter NH-90 

EVROPSKI FAVORIT 44 

Nuklearne podmornice 

klase akula 

TIHI ÊLI^NI XIN 49 

[est decenija u strahu 

- samohodno oru|e 90 mm M-36 

RAZARA^ TENKOVA 53 

Urednik priloga 

Mira [VEDI] 

Danas postoje mnogobrojne 

snajperske pu{ke velikog 

kalibra koje su na{le 

svoje mesto i ulogu u vojnim 

i policijskim jedinicama 

{irom sveta. I na{a 

fabrika Zastava-oru`je 

proizvela je popularnu 

pedeseticu. Ostaje samo 

da se zavr{e finalni 

radovi na pu{ci 12,7 mm 

M 93 i od we na~ini 

kvalitetno dalekometno 

snajpersko oru`je. 

Pomiwawe snajperiste ili snajperske 

pu{ke u vojnim sredinama izaziva sliku 

nestandardnog oru`ja (izgleda, dimenzija, 

oblika, a ponekad i kalibra), 

koje strelcu omogu}ava da na ve}im daqinama 

(na granicama ili izvan granica 

efikasnog dometa juri{nih pu{aka) efikasno 

poga|a i neutrali{e ciqeve va`ne 

za neprijateqa, poput komandanta, komandira, 

kurira, veziste, itd. U civilnim krugovima 

malo je druga~ije, jer je to naj~e- 

{}a asocijacija za vrhunskog sportistu 

koji je slavu stekao na streqa~kim manifestacijama. 

Ali to su samo prvi utisci. 

Pored tehni~kih preduslova koje treba 

da ima nestandardna snajperska pu{ka 

(a koji se odnose na kvalitet izrade, izbor 

kalibra i mehanizma za okidawe, ergonomiju 

cele pu{ke, a naro~ito kundaka), 

bitan element jeste izbor i kvalitet opti~kog 

ni{ana, ili kako se danas kaè optoelektronskog 

ure|aja za ni{awewe dawu 

i no}u. Me|utim, da bi se snajperski 

sistem kompletirao, pored sklopa pu{ke, 

optoelektronskog ure|aja za ni{awewe i 

izbora municije, neophodan je i qudski 

faktor – strelac snajperista. Taj izbor je 

i najteì. Snajperista ne moè da bude 

svako. Neke qudske osobine mogu se izo- 

{triti na kursu za snajperiste, odnosno, 

15. maj 2007.

M 9 3 

C R N A S T R E L A 

ESETICA 

podesiti za snajperistu, ali je najteè 

stvoriti profesionalca koji }e bezose- 

}ajno povla~iti obara~. 

Te`wa dana{wih protivsnajperskih 

timova jeste pove}awe dometa i preciznosti, 

a to zna~i opremiti snajperski tim 

oru`jem koje }e i na daqinama ve}im od 

kilometar mo}i uspe{no da elimini{e 

neprijateqevog snajperistu. Izbor je pao 

na veliki kalibar i ~uvenu pedeseticu, kako 

se kaè na Zapadu, odnosno na 12,7 mm 

u prevodu. Taj kalibar je donekle novina 

za snajpersku pu{ku, ali ne i za protivoklopnu 

(PO) ili protivtenkovsku (PT). 

BRITANSKI KORENI 

Pu{aka velikog kalibra proizvedena 

je pred sam kraj Prvog svetskog rata, 

kada se na boji{tu pojavio prvi tenk – engleski 

M-I, Veliki Vili, izuzetne vatrene 

mo}i. Raspolagao je sa dva topa 57 mm i 

~etiri mitraqeza. Bilo je to februara 

davne 1916. godine. Britanci su uporedo 

sa tenkom proizveli i PT pu{ku u kalibru 

12,7 mm, koja je bila te{ka 15,7 kilograma. 

Kasnije su razvili i automatsku 

PT pu{ku kalibra 13,97 mm, teìne 18 

kg, znatno ve}e probojnosti od prve. 

Posle zavr{etka Prvog svetskog rata 

zapadnoevropske zemqe zapostavile 

ULOGA 

SNAJPERISTA 

Slede}i svetske trendove i Zastava 

– Namenska proizvodwa sredinom devedesetih 

godina pojavquje se sa dalekometnom 

snajperskom pu{kom 12,7 mm, pod 

radnim nazivom crna strela. Ona je od 

po~etka najavqivana kao snajperska pu- 

{ka velikog dometa, sa kojom }e mo}i da 

se ga|a i uspe{no elimini{u ciqevi na 

daqinama do 2.000 metara. Me|utim, da 

bi to zaìvelo u na{oj vojsci trebalo bi 

jo{ mnogo toga da se postavi na pravo mesto. 

Ponajpre da se re{e mesto i uloga 

snajperiste na velikom kalibru. 

Ne moè se zanemariti glavni zadatak 

koji se danas postavqa pred svakog 

snajperistu, bez obzira na kalibar wegovog 

oru`ja, a to je borba protiv neprijateqevog 

snajperiste. Kako je re~ o snajperu 

velikog kalibra, apsurdno bi bilo 

da se pu{ka nalazi u nekom streqa~kom 

odeqewu, u nekom vodu, i da se wome dejstvuje 

iz prve linije odbrane ili napada, 

kao {to to ~ine drugi vojnici naoruàni 

automatskim juri{nim pu{kama. Do sada 

je pravilima bilo regulisano kolika je 

teoretska i borbena brzina ga|awa snajperiste. 

Me|utim, borbenu brzinu ga|awa 

trebalo bi da odredi sam snajperista, 

jer ona iskqu~ivo zavisi od teìne 

i svojstava zadatka. Mogla bi da iznosi 

metak na dan ili deset, ali na dan, a ne 

na minut. 

Vratimo se crnoj streli. Pu{ka snajperska 

dalekometna (PDS) 12,7 mm M 93 

namewena je za uni{tavawe va`nijih pojedina~nih 

otkrivenih (nepokretnih, trenutnih, 

pokretnih) i maskirnih ìvih ciqeva 

na ve}im daqinama. Pored ìvih 

ciqeva, uspe{no dejstvuje na otvorenom 

prostoru i na neborbena i lakooklopqena 

borbena vozila, a i na osetqive ciqeve, 

kao {to su prizemqeni avioni i helikopteri, 

sredstva veze, sredstva za 

elektronsko ometawe i pra}ewe, itd. 

Oru`je je pogodno za upotrebu u brdskim 

predelima i za za{titu pograni~nog 

pojasa, te za uni{tavawe plutaju}ih mina 

na rekama i jezerima. Pored toga, jedan 

od najva`nijih zadataka (a on zavisi issu 

razvoj i usavr{avawe PT ili PO pu- 

{aka i topova, ali ne i Nemci, posebno 

posle dolaska nacista na vlast. Rusi su 

razvili dve protivtenkovske pu{ke, simonova 

(PTRS-41), i degtjareva (PTRD- 

41), kalibra 14,3 mm, ~ije zrno na ustima 

cevi razvija neverovatnu brzinu od 

1.000 m/s, i na 300 metara udaqenosti 

probija oklop debqine 35 milimetara. 

Ali je teìna tih pu{aka bila velika – 

izme|u 20 i 22 kilograma. Prilikom 

otvarawa vatre jako su trzale, naro~ito 

simonova, pa se odustalo od we i prihva- 

}ena je degtjareva pu{ka. 

I na na{em balkanskom rati{tu 

partizanske jedinice koristile su protiv 

okupatora zaplewene PT i PO pu{ke 

velikog kalibra, ali i protivtenkovsku 

pu{ku boris 13,97 mm, koju su dobili od 

saveznika tokom 1944. i 1945. godine. 

Kako se Drugi svetski rat pribliàvao 

kraju, tenkovi su bili sve brì, a 

oklop sve ~vr{}i, pa su neke od vode}ih 

sila odustale od daqeg razvoja i proizvodwe 

PT i PO pu{aka. Me|utim, kalibri 

od 10 do 20 mm ne umiru zajedno sa 

pu{kom. Oni prelaze na te{ke mitraqeze. 

A pu{ka velikog kalibra biva zaboravqena 

sve do lokalnih ratova, koje su 

vodile, uglavnom, zemqe pobednice iz 

Drugog svetskog rata. 

Rusi su pred kraj Drugog svetskog rata 

na svoje PT pu{ke stavqali optiku i 

tako dobijali snajperske pu{ke velikog 

kalibra, iz kojih su otvarali vatru na velikim 

daqinama i koristili ih za ga|awe 

ciqeva iza lakog zaklona. Ja~inom kalibra 

probijali su zaklon i eliminisali 

protivnika. Sli~no su radili i Englezi u 

Burmi protiv japanskih snajperista. 

Ni u Vijetnamskom ratu nisu izostale 

pu{ke velikog kalibra kao snajperske 

pu{ke. Ameri~ki vojnici su iskoristili 

pouzdani mitraqez .50 M2 HB i na wega 

stavqali opti~ki ni{an, ~ime su dobili 

oru`je koje je omogu}avalo precizniju vatru 

na ve}im daqina od wihovih tada- 

{wih snajperskih pu{aka. Tako se rodila 

nova vrsta snajperske pu{ke velikog 

kalibra, danas popularno nazvana pedesetica. 

Pedesetica je nastala zahvaquju}i 

Roniju Baretu (Ronny Barret), koji je svoju 

garaù sedamdesetih godina pretvorio u 

radionicu i osnovao danas nadaleko ~uvenu 

firmu „Barret Firearms”. U wegovoj radionici 

po~eo je razvojni put poluautomatske 

pu{ke kalibra .50 BMG. Bez obzira 

na to {to je konstruktor raspolagao 

oskudnim znawem iz konstrukcije oru`ja, 

ipak je uspeo da konstrui{e i proizvede 

~uvenu laku pedeseticu, ozna~enu kao Bar- 

ret M82, koju jo{ nazivaju i „veliki deda” 

svih srodnih pu{aka. 

Danas postoje mnogobrojne snajperske 

pu{ke velikog kalibra, koje su na{le 

svoje mesto i ulogu u mnogim vojnim i policijskim 

jedinicama {irom sveta. To dokazuje 

i bilo koja slika specijalnih snajperskih 

timova iz Avganistana ili Iraka, 

na kojima je pored nogu vojnika postavqen 

neki od modela pedesetice, uglavnom 

proizvod firme „Barret Firearms”. 

33

kqu~ivo od vrste borbene aktivnosti jedinice) 

jeste borba protiv neprijateqevih 

snajperskih parova i timova. 

Uspe{no dejstvo na otkrivene i dobro 

vidqive ciqeve dalekometna snajperska 

pu{ka postiè na daqinama do 1.800 m, 

na neborbena vozila do 1.800 m, a na 

borbena vozila do 800 metara. Za ga|awe 

tom pu{kom koristi se metak 12,7 mm 

sa pancirno-zapaqivim zrnom B-32 (vrh 

zrna obojen crvenom bojom), pancirno-zapaqivim 

obeleàvaju}im BZT-44 (vrh zrna 

obojen crnom bojom) i, naravno, ve`bovni 

metak 12,7 mm. Me|utim, treba imati u 

vidu da je ta municija do sada bila namewena 

za sasvim drugu vrstu oru`ja – za M2 

HB mitraqez. Svoje zadatke izvr{avala 

je gustinom vatre i takva municija nije morala 

da bude izbalansirana, a kamoli da 

to bude snajperski metak. 

Pu{ka se puni okvirom od pet metaka. 

Borbena brzina ga|awa zavisi iskqu- 

~ivo od vrste zadatka koji snajperista izvr{ava, 

a kre}e se od 8 do 10 metaka. 

PRIMEWENA RE[EWA 

Dalekometna snajperska pu{ka 12,7 

mm M 93 sastoji se od cevi, sanduka, mehanizma 

za okidawe, zatvara~a, kundaka, 

gasne ko~nice, okvira, noìca, opti~kog 

ni{ana, rukohvata, rukohvata za no{ewe, 

obloga i pribora. 

Cev je namewena da u woj metak opali 

i da zrnu odredi pravac, obrtnu brzinu 

i stabilnost pri letu. Vodi{te 

zrna je i`lebqeno i ima 

osam `lebova i osam 

poqa, a korak uvijawa 

iznosi 381 milimetar. 

Na cevi su spoqa ura|ena 

dva navoja, i 

to na predwem 

delu za 

vezu sa gasnom 

ko~nicom 

i na zadwem 

delu za vezu 

sa sandukom, gde je 

uvrnuta. Po duìni 

cevi nalazi se osam `lebova koji olak- 

{avaju pu{ku, a ujedno sluè za hla|ewe 

cevi. Duìna cevi je 1.007 milimetara. 

Me|utim, postavqa se pitawe da li su 

nam potrebni cevi te debqine i kanali 

za weno hla|ewe ako znamo borbenu brzinu 

ga|awa oru`ja. Timovima koji se sa 

brodova bore sa minama koje plutaju mo- 

`da i treba takva cev. A ostalima Ali 

kada se pogledaju strani modeli snajpera 

velikog kalibra vidi se da i na wima cevi 

imaju svoja leì{ta za hla|ewe – imaju 

ga najpoznatiji modeli „Berrete Firearms”, 

i to na tipovima M99, M99-1, M95 

i M90, zatim ju`noafri~ki modeli NTW 

14,5 i 20 milimetara, i drugi. 

Sanduk objediwuje sve delove pu{ke 

u jednu funkcionalnu celinu. On je sa gorwe 

strane otvoren i zatvara ga zatvara~, 

a sa doqe strane nalazi se otvor za sme- 

{taj okvira. Unutra{wa trasa sanduka 

sluì za sme{taj i vo|ewe zatvara~a. Na 

predwem delu sanduka ura|en je navoj 

preko koga se ostvaruje veza sanduk–cev. 

Ali sanduk te pu{ke ima jednu manu. 

Re~ je o utvr|iva~u okvira. Neretko se de- 

{avalo da, prilikom dejstva, odnosno posle 

pucwa, okvir jednostavno ispadne iz 

sanduka. To se doga|alo samo kada je 

okvir napuwen sa tri ili ~etiri metka. 

Zato se postavqa pitawe da li je za tu pu- 

{ku prevelik kapacitet okvira – od pet 

metaka, ili je potrebno da se utvr|iva~ 

okvira na strani sanduka prepravi ili 

podesi teìni okvira. 

Mehanizam za okidawe ima funkciju 

da zadrì udarnu iglu u zapetom poloàju 

kada je zatvara~ zabravqen i da ga oslobodi 

pri povla~ewu obara~e. Za zatvara~ 

je uzet stari provereni Mauzerov sistem, 

koji je prilago|en gabaritima crne strele. 

Gasna ko~nica se nalazi na ustima 

cevi i za wu se pri~vr{}uje navojnim delom, 

a gasovi nastali sagorevawem baruta 

isti~u kroz bo~ne otvore na woj. Oblika 

je strele u odnosu na pravac ga|awa. 

Sa obe strane ima dva otvora kroz koja 

prolaze barutni gasovi. Koli~ina i snaga 

barutnih gasova koji se vra- 

}aju nazad nije 

zanemarqiva 

i moè veoma 

lako da 

demaskira snajperistu 

ako je zauzeo 

poloàj na pra{wavom 

putu. 

U okvir te pu{ke 

sme{ta se pet metaka – u dva reda 

naizmeni~no. Sa pu{kom se 

spaja preko leì{ta na dowem 

delu sanduka i utvr|uje se utvr- 

|iva~em koji se nalazi sa leve 

strane sanduka. Telo okvira ~ine 

dve stranice (leva i desna) i 

dva grani~nika (ve}i i mawi). 

Pri konstrukciji okvira posebna 

pa`wa se poklawa obliku i 

dimenzijama usana okvira koje 

Opti~ki ni{an 

Gasna ko~nica 

sluè da pridrè metak i daju mu pravac 

pri potiskivawu u leì{te. 

Noìce koje sluè kao naslon prilikom 

ga|awa iz pu{ke obezbe|uju stabilnost 

prilikom ni{awewa. Visina 

noìca moè se, po potrebi, pode{avati 

pomo}u stezne vo|ice kojom se fiksira 

èqena visina. Noìce imaju dva poloàja: 

sklopqen, kada su priqubqene 

uz drvenu oblogu, i oboren, kada se upotrebqavaju. 

Na toj pu{ci nisu najboqe re{ene 

noìce zatvara~a. One se koriste iskqu- 

~ivo prilikom popravke finog ni{awewa. 

Pitawe je da li to snajperista moè 

da uradi sa jednom rukom, ako drugom balansira 

na liniji ni{awewa sa 16 kilograma 

te{kom crnom strelom, a da pri 

tom, kada oslobodi stegu noìce, oru`je 

jednostavno ne prevagne na tu stranu 

Naravno, za to fino ni{awewe snajperisti 

je potrebna fizi~ka pomo} kolege 

s kojim je u paru, ili malo modernije re- 

{ewe teleskopske noìce koja }e, odvijawem 

ili zavijawem, odmah pomerati visinu 

gore ili dole. Pored toga, postoje 

zamerke i na samu {apu noìce, gde je samo 

jedna strana zaobqena nadole. [ta 

to zna~i Ako se noìce koriste na mekom 

zemqi{tu – pesku, one lepo propadaju 

i daju koliku-toliku sigurnost, jer ne 

klize napred-nazad, 

ali kada 

se 

zauzima 

leè- 

}i stav na nekom 

ravnom zemqi{tu, betonu, 

itd. klizawe noìca napred-nazad treba 

re{iti preprekom koja ne}e dozvoliti to 

34 

15. maj 2007.

Noìce Mehanizam za okidawe Kundak 

kretawe. Zbog toga bi na dno noìce trebalo 

zavariti dva do tri vrha koji bi 

spre~ili proklizavawe noìca na ravnim 

povr{inama. 

Prilikom pojave crne strele naslu- 

}ivalo se da }e najve}i problem zbog dimenzija 

tog oru`ja biti rukohvat za no{ewe. 

Uz pomo} rukohvata za no{ewe nije 

nikakav problem preneti crnu strelu u 

kasarnskim uslovima sa jednog kraja piste 

na drugi i vratiti ga u oruànu. Ali 

prilikom terenskih ili borbenih uslova 

to predstavqa ozbiqan problem. Vojnik u 

borbi ponekad treba da se kre}e pognuto 

ili da puzi – {to najvi{e primewuju snajperisti. 

A nije tako prosto i lagano pretr~avati 

pognuto sa oslawawem samo na 

jednu ruku ili puziti na boku sa pu{kom 

te{kom 16 kg, koja je duga takore|i isto 

koliko i vi – 1.670 mm. Ako je za utehu, 

to nije problem samo sa crnom strelom 

ve} i sa svim snajperskim pu{kama velikog 

kalibra. Ru~ica crne strele ima drvenu 

oblogu, koja je koliko-toliko anatomski 

prilago|ena qudskoj {aci, ali na 

stranim modelima o tome se vodilo malo 

vi{e ra~una, pa se rukohvat potpuno prilagodio 

qudskoj {aci i izra|en je od plasti~ne 

mase. 

OPTOELEKTRONIKA 

Za ga|awe sa tom pu{kom koristi se 

opti~ki ni{an M 94. On omogu}ava visoku 

ta~nost ga|awa malih ciqeva u nepovoqnim 

svetlosnim uslovima. Zahvaquju- 

}i kon~anici koja je osvetqena gasom tricijumom 

moè se uspe{no ga|ati u sumraku 

i pri vidqivoj no}i. 

Opti~ki ni{an preko svoje kon~anice 

i mehanizma za weno pomerawe 

omogu}ava merewe daqine na osnovu poznate 

visine i {irine ciqa u granicama 

od 400 do 1.400 m, zauzimawe daqine 

ga|awa od 0 do 1.400 m na mehanizmu 

daqine, zauzimawe daqine ga|awa 

od 1.500 do 1.800 m na kon~anici opti~kog 

ni{ana, zauzimawe bo~nih popravki 

(levo i desno) u granicama od 0 

do 20 hiqaditih, i to pomo}u dobo{a 

mehanizma pravca od 0 do 10 hiqaditih 

i pomo}u kon~anice od 0 do 10 hiqaditih. 

Taj ni{an se sastoji od mehani~kih 

i opti~kih sklopova. Mehani~ki obuhvataju: 

postoqe, vijak sa utvr|iva~em, mehanizam 

daqine, mehanizam pravca, gumenu 

{koqku ili gumeni prsten na okularu 

i sistem za osvetqavawe kon~anice. 

A opti~ki sklopovi obuhvataju: objektiv, 

kon~anicu, obrtni sistem so~iva i 

okular. 

Postoqe ima vo|icu u obliku lastinog 

repa, koja se spreè sa odgovaraju- 

}im ispustima u obliku lastinog repa na 

sanduku. Sa desne strane postoqa nalaze 

se, u produètku vo|ice, na dva mesta 

obujmice, u ~ije se otvore preko dva prstena 

(plasti~na) i dve pokretne poluobujmice 

sme{ta durbin. 

Mehanizam daqine namewen je za 

zauzimawe daqine do ciqa (tabli~nih 

uglova) i sastoji se od dobo{a daqinara, 

nareckanog to~ki}a, vijka za rektifikaciju 

i poklopca. Poklopac vijka za 

rektifikaciju nalazi se sa gorwe strane 

mehanizma i utvr|uje se navojem. Namewen 

je da za{titi vijak za rektifokaciju 

od prqav{tine i ne~isto}e. Na wemu se 

nalaze dva udubqewa dubine 3 mm – jedno 

naspram drugog na 180 stepeni. Skidawem 

poklopca dolazi se do vijka za 

rektifikaciju sa kojim se kon~anica pomera 

po visini gore-dole. 

Gumena {koqka {titi so~ivo okulara 

od prqav{tine i mehani~kih o{te}ewa. 

Umesto gumene {koqke, na nekim opti~kim 

ni{anima postoji samo gumeni prsten 

na okularu. U tom slu~aju je ni{awewe 

oteàno, jer neuve`bani snajperista 

te{ko moè da zauzme pravilno rastoja- 

we od okulara a de se ne pojavquje senka, 

a prilikom okidawa moè da nanese 

povrede u oblasti arkade (koje se u àrgonu 

nazivaju „idiotski rez”). 

Opti~ki ni{an za crnu strelu ima 

fiksno uve}awa 8 h 56 mm, {to je za daqine 

na kojima se èli ga|ati sa dalekometnom 

snajperskom pu{kom, ipak, malo. 

Ostale zemqe koje sa ve}im ili mawim 

uspehom proizvode dalekometne 

snajperske pu{ke istog ili ve}eg kalibra 

koriste mo}nije opti~ke ni{ane – one 

koji imaju fiksno uve}awe od 10 ili ~ak 

i 12 puta. Optika unutar ku}i{ta je solidna, 

a kon~anica je ve} vi|ena, jer je 

skoro identi~na kao kod ON M93. 

Sa mehanizmima pravca i daqine 

rukuju se lako, kao i sa diopterskim izo{travawem 

opti~kog ni{ana. Jedina 

novina jeste princip montirawa na pu- 

{ku. Odustalo se od proverenog na~ina 

bo~nog montirawa opti~kog ni{ana i 

primewen je novi – montirawe na vrh 

sanduka, uz pomo} vo|ice oblika lastinog 

repa. Taj na~in je upravo od po~etka 

donosio te{ko}e, jer se od siline trzaja 

utvr|iva~ znao osloboditi, a opti~ki 

ni{an bi jednostavno otpao sa vrha 

sanduka. Problem je odmah re{en jednim 

utvr|iva~em na po~etku rama, koji 

onemogu}ava da se ni{an skine ili da 

padne sve dok se taj utvr|iva~ ne pritisne. 

Pojavile su se i nezgode kada vojnici 

malo nièg rasta koriste oru`je. 

Ako pravilno drè kundak na zgibu ramena 

ne}e mo}i da koriste opti~ki ni- 

{an i da ni{ane, jer im je suvi{e daleko 

i visoko. 

Ostali proizvo|a~i dalekometnih 

snajperskih pu{aka nisu èleli da komplikuju 

stvari u vezi sa nosa~em opti~kog 

ni{ana, ve} su primenili proverene 

i pouzdane metode postavqawa optike na 

oru`je pomo}u „picatinijeve” {ine. 

I{tvan POQANAC 

35

B U D U ] N O S T O K L O P N I H B O R B E N I H V O Z I L A 

UNAPRE\EWE 

SISTEMA ZA[TITE 

U dilemi novo ili 

modernizovano sve je 

izraèniji trend produèwa 

veka eksploatacije starijih 

oklopnih borbenih vozila 

putem modifikacija, 

preure|ewa u vozila druge 

namene ili ugradwe 

najnovijih komponenata 

pojedinih podsistema. 

Tako|e je izraèn zahtev za 

wihovom strategijskom 

pokretqivo{}u – 

proizvodwi lak{ih vozila 

mase do 18 tona radi 

lak{eg dopremawa na 

udaqene ta~ke u svetu. Ali 

iako se traè mawa vozila, 

niko se ne odri~e teìh, ~ak 

se ~ini da dodatnim 

oklopqavawem ona postaju 

sve teà. 

Nagla{eno nastojawe proizvo|a~a odbrambenih 

tehnologija, kada je re~ o 

oklopnim borbenim vozilima (OBV), 

jeste da arsenal postoje}ih oklopwaka 

prilagode uslovima ratovawa 

u urbanim prostorima i tzv. asimetri~nim 

dejstvima. Zato, bezmalo svi, èle da 

OBV za{tite iz svih pravaca, kru`no, ali 

i od dejstva PT mina i improvizovanih 

eksplozivnih sredstava, pre svega u bokove, 

krovne i zadwe povr{ine vozila. 

Preduzimaju se i mere naoruàvawa OBV 

sa oru`jem koje odgovara tim uslovima: 

mitraqezi, automatski baca~i granata, 

baca~i dimnih i eksplozivnih kutija i dr. 

Pri tome, posade OBV treba da upravqaju 

tim naoruàwem iz za{ti}enog poloàja 

u vozilu, odnosno daqinski. 

Tako|e, op{ta tendencija u svetu odbrambene 

proizvodwe je da se pod vo|- 

stvom najmo}nijih kompanija i glavnih proizvo|a~a 

OBV formiraju zdruène mikrokompanije, 

konzorcijumi, nekada od firmi 

koje dele okeanski prostori. Nasuprot tome, 

mnoge male zemqe nastoje da u kooperaciji 

sa velikima i mo}nima, ili samostalno, 

ipak ostanu na sceni, ~ak i da poja~aju 

svoj zna~aj na me|unarodnom trì- 

{tu, odnosno da samostalnim razvojem i 

proizvodwom o~uvaju svoju samostalnost – 

na primer Finska, [vajcarska, [vedska, 

Austrija, Turska, Gr~ka i druge zemqe 

Evrope, potom Bliskog i Dalekog istoka. 

Op{te je zapaàwe da se na mnogim 

izlo`bama NVO sve mawe sre}u tenkovi, 

osim onih koji se godinama serijski proizvode, 

a glavne pozicije sve vi{e zauzimaju 

pe{adijska borbena vozila (BVP), 

prete`no to~ka{i, i vrlo laka oklopna 

vozila, tako|e to~ka{i. 

LEOPARD 2 PSO 

Nema~ka je za svoju armiju proizvela 

2.115 tenkova leopard 2 MBT u verzijama 

A4, A5, A6 ({vedska modifikacija Strv 

122). Ti tenkovi se nalaze u jo{ devet zemaqa 

Evrope, a u samoj Nema~koj ih je 

ostalo oko 1.000. Neke zemqe modifikuju 

leoparde prema svojim standardima ili 

ih proizvode licencno, uz odgovaraju}e 

izmene i daju im svoje nazive. Na pro{logodi{woj 

izlo`bi Eurosatory firma KMW 

prikazala je najnovije modifikacije tog 

tenka – leopard 2 PSO (Peace Support 

Za uklawawe prepreka na putu 

instalisan je dozerski no` 

na leopardu 2 

Operation) – tenk za podr{ku mirovnih operacija. 

On je boqe za{ti}en i prilago|en 

uslovima izvr{avawa borbenih zadataka 

u urbanim sredinama, te za{ti}en od napada 

sa svih strana, od mina, pogodaka u 

bo~ne i zadwu stranu, u krov, od sredstava 

za blisku POB, POVR, zapaqivih boca, 

kasetne municije i drugo. 

Tenk je zadrào najnoviji top 120 mm, 

glatke cevi L/55 koji ispaquje poboq{anu 

verziju razorne granate, naravno i osnovne 

PT projektile tipa APFSDS i HEAT. Na 

krovu kupole, iza poklopca otvora poslu- 

ìoca, instalisano je univerzalno postoqe 

sa daqinskim upravqawem za mitraqez 

7,62 mm, 12,7 mm ili automatski baca~i 

granata 40 mm. Postoqe se koristi 

za svako od tih oru`ja. 

Oklopna za{tita je poja~ana na predwoj 

strani tela i kupole od dejstva APFSDS 

i HEAT projektila. Me|utim, znaju}i iz iskustava 

u Iraku da glavna opasnost tenkovima 

ne preti sa ~ela, kao u velikim ratovima, 

niti od tenkova ili namenskih PT oru- 

|a za borbu na ve}im daqinama, ve} od mina, 

improvizovanih minskoeksplozivnih 

sredstava, naro~ito od vrlo ra{irene primene 

RRB (tipa RPG-7 i wegovih modifikacija, 

ali i drugih sli~nih PT sredstava za 

blisku borbu) i molotovqevih koktela, a i 

drugih minsko-zapaqivih naprava, na leopardu 

2 PSO oja~ani su oklop i ukupna za- 

{tita u vi{e ugroènih zona tenka – dvoslojni 

pod, uklawawe najnièg reda granata 

sa poda, dodatna ku}i{ta torzionih oso- 

36

vina, sedi{te voza~a ove{eno o krov i oja- 

~an pod, protivkumulativni {titnici su 

produèni do petog potpornog to~ka a i dodatni 

oklop na bo~nim zidovima kupole. Na 

krovu kupole je poja~an oklop dodatnom ~eli~nom 

plo~om a istaknuti delovi ni{anskih 

sprava su naknadno za{ti}eni, ukqu- 

~iv{i i ~eli~ne mreè za za{titu od bacawa 

kamewa. Sva ta dodatna za{tita pove- 

}ala je masu tenka za vi{e od dve tone i 

pribliìla ga teìni ameri~kog M1A2 

abramsa i engleskog ~elenxera 2 (oko 63 

tone). To je verovatno limitiraju}a granica 

preko koje se, bez ve}ih problema, ne}e 

i}i. Re{ewa se o~ekuju u primeni aktivne 

za{tite i novih materijala za oklop. U zavr{nici 

je usvajawe aktivne za{tite. 

Za uklawawe prepreka i barikada na 

putevima, {uta i materija od ru{enih tvrdih 

objekata i zgrada, instalisan je dozerski 

no` kojim upravqa voza~ sa svog mesta 

elektrohidrauli~kim ure|ajem. Posebna 

pa`wa posve}ena je maskirnim premazima 

i smawewu radarskog odraza vozila. 

Nema~ka armija zahtevala je da se 

sprovede modernizacija 70 tenkova leopard 

2A5 u leopard 2A6M (slovo M podrazumeva 

protivminsku za{titu). To je ura|eno 

i 15 leoparda (teì za dve tone) modifikovano 

je pro{le godine, a ostali }e ove. 

[ve|ani }e primeniti sli~no re{ewe a 

oznaka wihovih verzija bi}e Strv 122 M. 

Ti modeli su posluìli za daqu dogradwu 

za{tite i projektovawe modernizovanog leoparda 

2 PSO. U nema~koj armiji ima jo{ 

oko 1.000 tenkova leopard 2A4/A5/A6, ali 

nije pouzdana brojka koliko }e biti prevedeno 

na nivo leopard 2 PSO. Verovatno }e 

300–350 jedinica biti predvi|eno za snage 

za brze intervencije. 

LEKLERK AZUR 

Francuski proizvo|a~ GIAT proizveo 

je svoj tenk leklerk AZUR (Action en Zone 

URbaine – akcije u urbanim zonama). 

Novu dodatnu za{titu GIAT je razvio u saradwi 

sa Upravom za tehni~ku slu`bu KoV 

francuske armije. Drè}i se principa da 

osnovni borbeni tenk ne sme da pre|e masu 

od 55 tona, Francuzi su i pri projektovawu 

svog tenka krajem 1980. godine oja- 

~avawe za{tite tenka u~inili mawe te- 

{kim, mada ne i mawe glomaznim od nema~kog 

re{ewa na leopardu 2. 

Originalni bo~ni {titnici hodnog 

dela produèni su unazad, a u nastavku je 

montirana {ipkasta ograda (gril) koja obuhvata, 

od petog to~ka, zadwu stranu tela 

i kupole. Standardna {irina tenka leklerk 

je 3,71 metra (sa {titnicima) i ona 

prema{uje me|unarodne kriterijume o dozvoqenoj 

{irini tereta koji se transportuje 

èleznicom (3,54 m). Zbog toga je u takvim 

slu~ajevima predvi|eno preklapawe 

{titnika uvis i vezivawe obe strane me- 

|usobno. Bo~ni {titnici sadrè i pakete 

ERO (izuzev re{etkastog dela). Time je u 

celini poboq{ana za{tita od kumulativnih 

projektila, pre svega od RBR. Na krovu 

kupole je dodatno oja~ana za{tita od kasetne 

municije. Iznad motornog odeqewa 

posebna oklopna plo~a trebalo bi da {titi 

od zapaqivih boca. Nazad na telu su 

prikqu~ena dva nosa~a sa kantama za vodu 

koji, sem osnovne namene, imaju i funkciju 

za{tite od kumulativnih projektila. Kako 

je u osnovnoj verziji tenka primewen modularni 

koncept oklopqavawa, lak{e je 

izvesti zamenu modula i prikqu~iti elemente 

sa boqim za{titnim svojstvima nego 

kod drugih tenkova. 

Na kupoli je instalisana turela za 

mitraqez sa daqinskim upravqawem iz 

unutra{wosti kupole. Mitraqez 7,62 mm 

je za{ti}en i primarno je namewen za samoodbranu 

tenka od bliskih napada, pojedinaca 

i grupa, ukqu~uju}i i napade sa gorwih 

etaà zgrada. Nije poznato da li }e 

svih 357 tenkova leklerk, koliko ih se nalazi 

u francuskoj armiji (bez specijalnih 

vozila), biti modifikovano po modelu leklerk 

AZUR. Tako|e, otvoreno je pitawe da 

li }e isto biti modifikovani i ostalih 

436 tenkova leklerk (i specijalnih verzija) 

prodatih Ujediwenim Arapskim Emiratima. 

Modeli dodatnog „grila” primeni}e 

se i na to~ka{kim oklopnim transporterima 

VAB 6h6 i lakim izvi|a~kim oklopnim 

automobilima VBL 4h4 Panhard. Ina- 

~e, re{etkasti {titnici su primeweni u 

Iraku na vi{e tipova OBV. 

U toku je zavr{no ispitivawe sistema 

aktivne za{tite tenka za koji se o~ekuje 

skora{wa operativna primena. Jedan 

sistem razvila je kompanija Thales, AST 

(Advanced Survivality Technology – napredna 

tehnologija za preìvqavawe), a drugi 

razvija GIAT, poznat kao NSA (Nouveau Systèm 

dÁutoprotection – novi sistem samoza- 

{tite). Oba sistema sadrè detektore 

Montirana 

{ipkasta ograda (gril) 

na leklerku 

IC i laserskog zra~ewa, elektronske 

omota~e, senzore za reagovawe i aktivirawe 

baca~a dimnih kutija ili druge vrste 

receptora za presretawe POVR i raketa 

ispaqenih iz RBR. 

CV90120-T 

Laki borbeni tenk, ili lovac tenkova, 

CV90120-T je posledwa varijanta dobro 

poznatog {vedskog BVP tipa CV90/CV- 

Combat Vehicle ili na {vedskom Stridsfordon-90 

(u naoruàwu armije [vedske ima 

oko 500 vozila CV9040) u varijanti BVP 

ili SPAA oru|e, samohodni minobaca~ 

90120 AMOS i druge verzije, a ne mawe 

ih je izvezeno u neke druge zemqe. Konzorcijum 

BAE Systems Land Systems Hägglunds, 

zajedno sa kompanijom Bofors, proizveo 

je najnovije borbeno vozilo za vatrenu podr{ku, 

POB ali i za odbranu od napada 

naoruànih helikoptera. Tenk je naoruàn 

topom kalibra 120 mm glatke cevi, {vajcarske 

proizvodwe, tipa CTG 120 mm 

L/50. Vozilo je borbene mase 32 tone (u 

razvoju je zahtevana masa od 25 tona) sa 

posadom od ~etiri stalna i tri iskrcna 

~lana. 

Osnovni oklop pruà za{titu od pancirnih 

projektila AP 14,5 mm kru`no, od 

APFSDS projektila kalibra 30 mm sa ~eone 

strane, odakle {titi i od ru~nih PT 

sredstava tipa RPG-7 i sli~no. U osnovnoj 

konfiguraciji poseduje ure|aj za NHB za- 

{titu, za{titu od elektromagnetne detekcije 

i smawewe radarskog odraza. Dodatnom 

balisti~kom za{titom (moduli od specijalnog 

~elika) pove}ana je kru`na za{tita od 

APFSDS projektila 30 milimetar. Primewen 

je novi {vedski sistem aktivne za{tite 

AAC (Advanced Armour Concept), napredni 

oklopni (za{titni) koncept {vedske 

firme Akers Krutbruk u saradwi sa nema~kom 

firmom IBD. Sistem je sme{ten na krovu 

kupole, pokriva kru`ni sektor od 360 

37

Laki {vedski borbeni tenk CV90120-T 

stepeni. Detektori IC i elektronskog zra- 

~ewa registruju opasnost od sistema vo|enih 

POVR, govori se i od ru~nih baca~a, a 

zatim automatski aktivira dejstvo dimnih i 

eksplozivnih baca~a tenka za presretawe 

dolaze}ih projektila. 

Posebnost tenka CV90120-T jeste 

tempirni projektil topa koji se laserski 

navodi u zavr{nom delu putawe, a vreme 

detonacije se programira u sistemu za 

upravqawe vatrom. Projektil moè da se 

efikasno upotrebi za borbu protiv helikotera 

koji lete mawom brzinom ili su u 

lebde}em poloàju. Potkalibarni projektil 

APFSDS probija 65 mm oklopa pod 90 

stepeni na daqini 2.050 metara. Tenk poseduje 

sve savremene optoelektonske ure- 

|aje za osmatrawe i ni{awewe dawu i no- 

}i, navo|ewe oru|a i mogu}nost komandira 

tenka da ga|a sa prioritetom. Zbog ve- 

}e mase od baznog modela ugra|en je motor 

Scania DS 14 od 445 kW snage i automatska 

transmisija Perkins X300-5. Savremeni 

hodni deo i sistem za upravqawe, uz 

pogonski blok, omogu}avaju brzo kretawe 

tenka (70 km/h), savladavawe te{kog zemqi{ta 

i lako upravqawe. 

VBCI 8X8 (AIFV) 

Borbeno oklopno vozilo pe{adije VB- 

CI (Véhicule Blindé de Combat dÍnfanterie) 

rezultat je zajedni~kog rada GIAT Industries 

i Renault Tracks Defense. Iako je najavqeno 

kao novo vozilo, wegova pojava duguje svoj 

nastanak {irem francusko-nema~ko-britanskim 

angaòvawu i naporima na evrovozilu 

s po~etka 1990. godine – program 

VBM/GTK/MRAV, vi{enamensko oklopno 

modularno vozilo. Kako je saradwa na tom 

programu prekinuta, Francuzi su razvili 

seriju eksperimentalnih vozila VEXTRA 

8h8 (Vehicule d´ Experimental de Transport) – 

eksperimentalno transportno vozilo, koje, 

kada se uporede slike iz 1999. za vreme 

dovo|ewa tih vozila na Kosovo i Metohiju 

radi opitovawa sa dana{wim vozilom 

VBCI 8h8, gotovo da nema razlike u konfiguraciji. 

Francuska armija potraùje 700 vozila, 

od toga 550 u varijanti BVP/VBCI/ i 

150 vozila u komandnoj verziji /VPC/. 

O~ekivawa su da se godi{we proizvodi 

oko 100 jedinica. GIAT je osnovni ugovara~, 

Renault je odgovoran za pogonski 

blok, EADS za komandno-informacioni 

sistem pukovskog nivoa, elektropogon kupole 

i stabilizator, Sagem za osmatra~ko-ni{anske 

ure|aje, osim komandirove 

sprave (Galileo Avionics), za kupolu FN Herstal, 

a Michelin za gume. 

VBCI treba da postupno zameni starija 

guseni~na vozila AMX - 10P ICV i u|e 

u sastav jedinica za brze intervencije i 

mirovne operacije snaga UN. 

Vozilo je projektovano da bude u tandemu 

sa tenkom leklerk, ali i da samostalno, 

u sastavu svoje jedinice, izvr{ava razli~ite 

borbene zadatke. Velika unutra- 

{wa zapremina vozila (13 kubnih metara) 

omogu}ava udoban sme{taj tri stalna ~lana 

posade i osam iskrcnih pe{aka. Motor 

Scanija snage 410 kW omogu}ava ovom te- 

{kom oklopnom transporteru od 28 tona 

maksimalnu brzinu do 120 km/h. Mewa~ je 

ZF Renk, automatski prenosnik sa 7+1 stepenom 

prenosa. [iroke gume sa unutra- 

{wim protektorom i centralnom regulacijom 

pritiska omogu}avaju prilago|avawe 

vozila terenskim uslovima podloge po 

kojoj se kre}e. Vozilo moè da se transportuje 

avionom C-130 herkules, ali se 

pri ukrcavawu skidaju istaknuti delovi sa 

kupole, dodatni oklop, gorivo (osim rezerve), 

oprema posade i drugo, {to moè da 

limitira transportabilnost. 

Osnovni oklop je na bazi aluminijumskih 

legura, zavarene konstrukcije, preko 

kojega se dodaju moduli od titanijuma ili 

kompozitnih materijala. Vodilo se ra~una 

i o primeni za{tite od IC termalnog odraza, 

termoizolacije grejnih povr{ina i 

rashla|ivawu izduvnih gasova. 

Za VBCI pokazuju interesovawe i druge 

zemqe, me|u kojima je i Velika Britanija, 

koja bi mogla da ga ukqu~i u svoj program 

FRES (Future Rapid Effect System) – snaga 

za brzo delovawe. Proizvo|a~ ima predugovor 

za oko 65 vozila, od toga 54 u verziji 

VBCI i 11 u komandnoj verziji (VPC-Vehicule 

Poste de Commandement). O~ekuje se 

po~etak serijske proizvodwe tokom ove godine, 

a isporuke bi trebalo da traju sedam 

godina. 

Budu}i planovi za VBCI predvi|aju 

razvoj familije vozila sa vi{e varijanti: 

osnovno VBCI sa kupolom Dragar (jednoseda) 

u koju je ugra|en top M811 kalibra 25 

mm i spregnuti mitraqez u zasebnom ku}i- 

{tu van kupole AA 7,62 mm NF1; komandno 

vozilo VPC sa mitraqezom 12,7 mm i 

KIS-om SIR (Système dÍnformation Régimentaire); 

samohodni minobaca~ 120 mm; vozilo 

sa topom 105 mm, eventualno i top 

CTWS 40 mm sa teleskopskom municijom, 

te vozilo za izvla~ewe i inìwerijsku podr{ku. 

No, ostaje da se vidi da li }e se sve 

to realizovati jer se program VBCI prote- 

è vi{e od 15 godina. 

Milosav C. \OR\EVI] 

Borbeno oklopno vozilo VBCI trebalo 

bi u potpunosti da zameni stara 

guseni~na vozila AMX-10PICV 

38 

15. maj 2007.

OKLOPNI VITEZOVI STI@U U IRAK 

Po~etkom marta je 

objavqeno da }e ameri~ke 

snage u Iraku po~eti 

sa uvo|ewem novog oklopnog 

vozila pod oznakom 

M1200 Armored Knight 

(oklopni vitez). Ovo je 

posledwa varijanta dobro 

poznatog patrolnog 

vozila M1117, koji se sve 

~e{}e koristi zbog, kako 

se tvrdi, ~etiri do {est 

puta boqe otpornosti na 

mine od oklopqenih varijanti 

hamera. U odnosu na 

M1117, M1200 je posebno 

prilago|eno vozilo nameweno za ozna~avawe ciqeva i navo|ewe artiqerijske 

vatre i vatrene podr{ke iz vazduha. Za takve zadatke, M1200 je opremqeno laserskim 

obeleìva~em i daqinomerom, GPS sistemom navigacije i sofisticiranom opremom 

za uspostavqawe veze (radio i satelitska). Ove zadatke je ranije izvr{avala 

posebna varijanta hamera, ali je osnovni nedostatak bila slabija otpornost na vatrena 

dejstva pobuwenika. 

Oru|e M1200 ima posadu od tri do ~etiri vojnika, a sva vozila imaju standardan 

sistem za ometawe radio upaqa~a improvizovanih mina i locirawe izvora radio 

signala za aktivaciju takvih eksplozivnih naprava. Ove godine se o~ekuje isporuka 19 

vozila, 40 slede}e, dok je u planu za 2009. godinu 107 vozila M1200. Pored ove opreme, 

vozila su za samoodbranu naoruàna i mitraqezom u kupoli. S. B. 

BUGARSKI PI[TOQ 

MAKAROV 

Bugarska firma „Arsenal“ iza{la je 

na trì{te sa serijom pi{toqa tipa makarov 

po uzoru na sli~an ruski proizvod. 

Bugarski tip ovog pi{toqa ima nekoliko 

izmena i karakteristika zbog kojih je tra- 

èn na trì{tu. Wegov rukohvat je prilago|en 

za ga|awe sa obe ruke i ima mogu}- 

nost montirawa laserskog ni{ana. Rukohvat 

moè po poruxbini da se rezbari i da 

se na wega ugradi zahtevani logo. Na ovaj 

tip pi{toqa moè se ugraditi i prigu{iva~, 

teìne oko 300 grama i duìne 45h218 

milimetara. 

Pi{toq je kalibra 9 milimetara, koristi 

tri vrste municije: 9h19 para, 9h18 

i 9h17 .380 ACP sa magacinom kapaciteta 

od osam metaka u svim varijantama. Teìna 

pi{toqa bez municije je 750 grama, ukupna 

duìna 161 mm, duìna cevi 93,5 milimetara. 

Brzina metka na ustima cevi je od 270 

do 315 metara u sekundi, daqina ga|awa 

350 metara a bez promene cevi moè ispaliti 

oko 4.000 metaka. B. N. 

MA\ARSKA NAPU[TA TENKOVE T-72 

Ma|arska KoV je po~etkom ove godine rasformirala posledwi oklopni bataqon, 

11. Hunyadi Mathias, opremqen tenkovima T-72. U operativnoj upotrebi zadrà}e se 

samo jedna ~eta sa 15 tenkova T-72, koja }e se pripajati drugim jedinicama u slu~aju potrebe. 

Ova vest je utoliko interesantnija, ukoliko se zna da je Ma|arska jo{ pre 20 

godina imala u sastavu 1.200 tenkova. Ta dràva je deo svojih tenkova, ta~nije 77 vozila, 

krajem 2005. donirala novoformiranim ira~kim oruànim snagama, {to je tako|e 

privuklo zna~ajnu pa`wu u svetskim krugovima. Ovakav potez povu~en je zbog orijentacije 

ma|arskih oruànih snaga na mirovne operacije, u kojima je upotreba tenkova 

zbog previ{e „agresivnog” izgleda ~esto nepoèqna. S. B. 

GVOZDENA KAPA 

PROTIV HEZBOLAHA 

Po odluci izraelskog ministra odbrane, 

pobednik na konkursu pokrenutom 

radi obezbe|ewa severnih naseqa od raketnih 

napada Hezbolaha i palestinskih terorista 

je poznata kompanija Rafael. Ta 

firma razvila je protivraketni sistem Iron 

Cap („gvozdena kapa”), koji se u velikoj meri 

oslawa na postoje}u mreù za rano otkrivawe 

raketa. Ovaj sistem trenutno samo 

upozorava stanovni{tvo da sledi napad. 

Rakete se presre}u vo|enim raketama 

mase oko 90 kg, od kojih se dvadeset nalazi 

na lanseru postavqenom na kamionu. Ugovor 

podrazumeva isporuku 50 kamiona lansera, 

2.000 raketa, radare za pokrivawe 

severne i ju`ne granice i sisteme za komandovawe 

i kontrolu. Kako bi se smawili 

tro{kovi, proceweno je da ovaj sistem reaguje 

samo na rakete koje se kre}u prema naseqenim 

podru~jima. S. B. 

39

RUSKI RAKETNI KOMPLEKS ZEMQA–VAZDUH S-400 

MUWA 

SA ZEMQE 

Kraj hladnog rata ni u kom 

slu~aju nije doneo smawewe 

tenzija u svetu. Naprotiv! 

Sve vi{e zemaqa raspolaè 

raketnom tehnologijom 

dovoqnom za razvoj 

balisti~kih raketa koje mogu 

da ugroze susede i politi~ke 

neistomi{qenike. Osim toga, 

uticaj vazdu{ne premo}i na 

tok vojnih operacija danas je 

ve}i nego ikad i zato je 

postojawe efikasne PVO 

izuzetno zna~ajno. 

Amerikancima i wihovim saveznicima 

danas preti najve}a opasnost od zemaqa 

koje raspolaù balisti~kim raketama 

i razvijaju nuklearno naoru- 

àwe, kao {to su Iran i Severna Koreja. 

Zbog toga su se oni odlu~ili da preduzmu 

sveobuhvatne korake i ostvare e{eloniranu 

odbranu, koja }e se, s jedne strane, 

sastojati od lasera velike energije, 

postavqenih na preure|enim putni~kim 

avionima Boeing 747 (pod oznakom ABM), i 

raketa Standard SM3 (stacioniranih na 

brodovima RM), koje bi se koristile za 

dejstvo po balisti~kim raketama tokom wihove 

faze podizawa buster (kada su one 

najsporije i najrawivije), a sa druge strane 

od raketa zemqa–vazduh, visokih performansi, 

poput Patriot PAC-3 i THAAD, za 

odbranu odre|ene teritorije od bojnih 

glava balisti~kih raketa. Me|utim, ta 

sredstva jo{ nisu operativna, osim raketa 

Patriot PAC-3. A „na duèm {tapu” je i 

projekat ugradwe raketa Patriot PAC-3 i 

THAAD na borbene avione. 

Rusija se, me|utim, uprkos znatno mawoj 

neposrednoj opasnosti, a delimi~no i 

zbog mawe novca kojim raspolaè, odlu~ila 

za razvijawe samo protivbalisti~kih 

raketnih sistema zemqa–vazduh. Takav jednostrani 

pristup odabran je upravo zbog 

velikog iskustva kojim wihovi konstruktori 

raspolaù u toj oblasti, a koje je prethodnih 

godina omogu}ilo stvarawe izuzetno 

efikasnih raketnih sistema, kao {to su S- 

300V i, u ne{to mawoj meri, S-300PMU-1 

i 2. Vrhunac ruskog ume}a projektovawa 

raketnih sistema zemqa–vazduh jeste dugo 

najavqivani S-400, ~iji je razvoj trenutno 

doveden do samog kraja i o~ekuje se uvo|ewe 

u operativnu upotrebi ne samo ruske 

PVO ve} i drugih zemaqa koje su, naravno, 

za to spremne da plate. Prema objavqenim 

podacima, to }e biti, ako ne najboqi, onda 

jedan od protivbalisti~kih raketnih sistema 

sa najboqim u~inkom na svetu, a sigurno, 

najuniverzalniji raketni sistem 

PVO velikog dometa. 

MO]NI PRETHODNICI 

Razvoj pomenutih sistema serije 

S-300 zapo~eo je sredinom {ezdesetih godina 

pro{log veka. Ve} tada se nazirala 

nemo} ruskih raketnih sistema PVO velikog 

dometa, kao {to su S-75 dvina, 3M8 

krug i S-200 vega (prema NATO SA-2 Guideline, 

SA-4 Ganef i SA-5 Gammon) protiv zapadnih 

borbenih aviona. Odlu~eno je da 

se projektuje raketni sistem koji bi bio 

upotrebqiv i u PVO, i u RM i u trupnoj 

PVO. Me|utim, pokazalo se da je nemogu}e 

zadovoqiti sve postavqene zahteve, tako 

da je za trupnu PVO, koja je zahtevala vrlo 

pokretqiv raketni sistem za za{titu od 

ameri~kih takti~kih balisti~kih raketa, a 

i za dejstvo protiv izvi|a~kih aviona tipa 

E-3 AWACS (i kasnije E-8 JSTARS), konstrukcioni 

biro Antey razvio raketni sistem S- 

300V (SA-12 Gladiator/Giant). U{ao je u upotrebu 

1983, a punu sposobnost je stekao 

1988. godine. Poboq{ana varijanta imala 

je oznaku S-300VM Antey-2500 i mogu}- 

nost ga|awa bojnih glava sa brzinom 4.500 

m/s – {to odgovara balisti~kim raketama 

dometa 2.500 kilometara. To je bio najefikasniji 

protivbalisti~ki raketni sistem 

tokom devedesetih. 

Za PVO je razvijen i krajem sedamdesetih 

uveden u upotrebu sistem almaz S- 

300P/PT (SA-10A Grumble-A), a naglasak je 

stavqen na za{titu va`nih nepokretnih ciqeva, 

kao {to su komandni bunkeri, vladine 

zgrade, fabrike, elektrane, i sl., od 

ameri~kih bombardera i wihovih krstare- 

}ih raketa – AGM-69 SRAM, i kasnije, 

AGM-86 ALCM. Iz te verzije izvedena je 

mornari~ka varijanta S-300F fort (SA- 

N-6 Grumble) i poboq{ana S-300FM 

fort-M (SA-N-20). Kao odgovor na specijalizovane 

avione za borbu protiv neprijateqeve 

PVO, tipa Wild Weasel i aviona za 

protivelektronsku borbu EF-111 i EA-6B, 

1982. godine je projektovan visokopokretni 

S-300PS/PM (SA-10B Grumble-B), pri- 

40 

15. maj 2007.

li`ni ekvivalent ameri~kom MIM-104 

Patriot. Prva izvozna varijanta, identi~na 

S-300PS, bila je S-300PMU (SA-10C 

Grumble-C) iz 1989. godine. Modernizovana 

varijanta sa poboq{anim dometom 

radara i vi{im stepenom automatizacije 

pojavila se 1993. i imala je 

oznaku S-300PMU-1 (SA-10D Grumble-D, 

izmewena u SA-20A Gargoyle A). Brzina ciqeva 

koje su mogle ga|ati, tipa bojna glava 

balisti~ke rakete, pove}ana je sa 1.200 

na 2.800 m/s i predstavqa ekvivalent sistemima 

Patriot PAC-1 i 2. 

Slede}i stepen u razvoju bio je sistem 

ne{to ve}eg dometa S-300PMU-2 favorit 

(SA-10D Grumble-D, kasnije izmeweno u SA- 

20B Gargoyle B) koji je trebalo da bude konkurent 

S-300VM i Patriot PAC-3, ali nije poru~en, 

verovatno u i{~ekivawu jo{ sposobnijeg 

almaz S-300PMU-3, kasnije ozna~enog 

kao S-400 trijumf (SA-20A Gargoyle A, 

kasnije izmeweno u SA-X-21A). Treba re}i 

da je serija S-300 biroa Almaz komercijalno 

znatno uspe{niji raketni sistem od 

serije Antey S-300V. Pored Rusije i zemaqa 

biv{eg Sovjetskog Saveza i Var{avskog 

ugovora, ostvaren je izvoz u Alìr (S- 

300PMU-2), Hrvatsku (S-300PMU-1 jo{ nisu 

operativni), Indiju (S-300PMU-1 ili 

PMU-2), Kinu (S-300PMU-1 i 2), Kipar (S- 

300PMU-1) i Siriju (S-300P), a jo{ nije 

potvr|ena prodaja Iranu (S-300PMU-1). 

RADAR 

ZA PRETRA@IVAWE 

Prema osnovnoj konfiguraciji i komponentama, 

raketni sistem S-400 je najsli~niji 

prethodnicima, posebno S- 

300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na te 

sisteme, S-400 ima poboq{ane radare i 

softver, ali i pro{irenu paletu raketa. 

Sistem je visokopokretqiv, tako da se sve 

wegove komponente nalaze na terenskim 

to~ka{kim vozilima. 

Ogromni radar za pretraìvawe 

64N6E2 (prema NATO Big Bird ), prvi put je 

[ematski prikaz lansera i tipova 

raketa koje se lansiraju iz S-400 

kori{}en na verziji S-300PMU1 i predstavqa 

kqu~ uspeha ruskih raketnih sistema 

zemqa–vazduh pri dejstvu po glavama 

balisti~kih raketa, ali se, naravno, koristi 

i za ciqeve tipa borbenog aviona i krstare}e 

rakete. Radar za pretraìvawe na 

nivou baterije je 96L6E, sa elektronskim 

skenirawem i mehani~kim pokretawem u 

punom krugu. Moè se koristiti direktno 

sa vozila i sa „jarbola”, ta~nije dva tipa 

jarbola – niì 40V6M, visine 23,8 m, i 

vi{i 40V6MD od 38,8 metara. Domet radara 

je 300 kilometara, a ima mogu}nost 

pra}ewa do 100 ciqeva. Iako su mu svojstva 

u osnovi slabija od 64N6E2, podizawe 

na „jarbol” mu daje boqe odlike pri zahvatu 

niskolete}ih ciqeva. 

Za osvetqavawe ciqeva koristi se 

radar 30N6E2 (prema NATO Flap Lid) koji 

je poboq{ana verzija onog koji se koristio 

na prvim S-300P. Taj radar je uneo revoluciju 

u odnosu na ranije ruske, odnosno 

sovjetske ure|aje. Odlikuje se izuzetno uzanim 

snopom koji se vrlo te{ko moè detektovati 

sistemom za upozoravawe aviona, 

osim ako sam avion nije direktno obasjan. 

Znatno teè se ometa, a i protivradarske 

rakete se teè navode na wegove signale u 

odnosu na ranije ure|aje. Poboq{ana varijanta 

ima mogu}nost dejstva po {est ciqeva, 

pri ~emu moè navoditi na svaki ciq 

Rakete 9M96E, E2 

i 48N6E2 

po dve rakete. U osnovi je sli~an ameri~kom 

radaru MPQ-53 u okviru sistema Patriot, 

mada je osnovna funkcija 30N6E osvetqavawe 

ciqeva, a ne i pretraìvawe i 

osvetqavawe ciqeva kao kod ameri~kog 

ure|aja. Uz to, za razliku od ameri~kog, taj 

radar moè da se koristi direktno sa kamiona, 

ali ima mogu}nost i podizawa na 

„jarbol” 40V6M, ~ime se u odre|enoj meri 

smawuju mrtvi uglovi i pove}ava efikasnost 

pri detekciji niskolete}ih ciqeva. 

Celim sistemom upravqa se iz posebnog 

vozila pod oznakom 54K6E2. Zanimqivo 

je da to komandno vozilo ima mogu}nost 

da kontroli{e ne samo komponente sistema 

S-400 ve} i one ranije – S-300PMU, 

S-300PMU-1, S-300PMU-2, ali i S- 

200VE (stariji raketni sistem SA-5 Gammon). 

BORBENI KOMPLET 

Pored starijih raketa tipa 5V55KD, 

5V55R, 48N6E i 48N6E2, S-400 moè 

da koristi jo{ tri nove vrste projektila: 

48N6DM, 9M96E i 9M96E2. Raketa 

48N6DM ima veoma veliki domet od ~ak 

400 km, {to je ~ini superiornom ~ak i nad 

znatno ve}im raketama sa sistema S- 

KOMPONENTE 

Prema osnovnoj konfiguraciji i 

komponentama, raketni sistem S-400 je 

najsli~niji prethodnicima, posebno S- 

300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na 

te sisteme, S-400 ima poboq{ane radare 

i softver, ali i pro{irenu paletu 

raketa. Sistem je visokopokretqiv, 

tako da se sve wegove komponente nalaze 

na terenskim to~ka{kim vozilima. 

Baterija sistema S-400 sastoji se od 

jednog radara 96L2, jednog 30N6E2 i 

do 12 lansera 5P85SE, sa po ~etiri 

lansirne cevi. Bataqon PVO ima ~etiri 

baterije, zajedni~ki radar 64N6E2 

i komandno vozilo 54K6N2. 

41

300V/VM. Namewena je za vatreno dejstvo 

po najva`nijim i najzahtevnijim ciqevima 

tipa bojnih glava balisti~kih raketa i izvi|a~kih 

aviona AWACS i JSTARS. Drugi podaci 

o toj raketi do sada nisu objavqeni. 

Druge dve, 9M96E i 9M96E2, jesu mawe 

rakete, razvijene po uzoru na Patriot 

PAC-3 i namewene za dejstvo po niskolete- 

}im ciqevima, ciqevima koji manevri{u, 

tipa borbenih aviona, a i za dejstvo po inteligentnoj 

vo|enoj municiji, krstare}im 

raketama i bespilotnim letelicama. Kao 

i kod ameri~ke rakete, zahvaquju}i znatno 

mawim dimenzijama u odnosu na prethodne, 

umesto standardnog kontejnera u koji ina~e 

staje jedna ve}a raketa, mogu}e je postaviti 

~ak ~etiri mawa, ~ime se znatno pove- 

}ava borbeni komplet i dijapazon razli- 

~itih ciqeva koji se uspe{no mogu uni{tavati. 

Teoretski, jedan lanser S-400, sa prvobitna 

~etiri velika lansera, moè nositi 

~etiri velike rakete, ili do 16 malih, 

ili kombinaciju velikih i malih raketa 

(jednu veliku i 12 malih, dve velike i osam 

malih i tri velike i ~etiri male), ve} u 

skladu sa o~ekivanom pretwom. Na taj na- 

~in preuzeta je uloga raketnog sistema tor 

M1 (SA-15 Gauntlet), koji se nudio kao dopuna 

ranijim varijantama sistema S-300M 

– kao sistem za dejstvo po niskolete}im ciqevima 

i „inteligentnom” oru`ju. 

SISTEM ZA NAVO\EWE 

Kada je re~ o navo|ewu raketa koriste se 

~ak ~etiri sistema. Starije rakete 

5V55KD imaju komandno vo|ewe i signali 

se za kretawe rakete {aqu sa zemqe. Raketa 

5V55R koristi poluaktivno radarsko 

samonavo|ewe, gde radar sa zemqe „obasjava” 

ciq, a ona se na ciq navodi na 

osnovu reflektovanih signala. Rakete 

48N6, 48N6E2 i 48N6DM upotrebqavaju 

kombinaciju ta dva sistema (za prve dve je 

verovatno}a poga|awa jednom raketom 

aviona 80–93 odsto, krstare}ih raketa 

40–85 odsto, a glava balisti~kih raketa 

55–77 odsto). Za razliku od poluaktivnog 

sistema, kod kombinovanog, raketa detektuje 

povratne signale, ali ne prora~unava 

udarnu ta~ku, ve} signal prosle|uje stanici 

na zemqi, koja ga daqe {aqe za navo|ewe 

rakete. 

Iako deluje komplikovanije, raketa 

opremqena tim sistemom je jednostavnija, 

elektronika je kompaktnija, tako da moè 

imati ve}i raketni motor i samim tim i 

domet, a ve}a je i preciznost zbog kori- 

{}ewa sloènijih algoritama za navo|ewe. 

Tako|e su, u odnosu na aktivno radarsko 

samonavo|ewe, rakete znatno jeftinije 

i teè za ometawe. Dodatnu sigurnost 

daje mogu}nost da stanica sa zemqe prima 

i signale sa rakete i odbijene zrake od 

ciqa. 

Nedostatak je, me|utim, to {to se veza 

izme|u rakete i stanice na zemqi moè 

ometati. Radar sa zemqe mora ostati aktivan 

sve vreme leta rakete i na taj na~in 

je osetqiv na dejstvo protivradarskih raketa, 

mada je u ovom slu~aju opasnost umawena 

kori{}ewem radara sa elektronskim 

skenirawem vrlo uskog snopa. 

Te{ko}u moè predstavqati i potreba 

da ciq bude neprestano pokriven radarskim 

snopom, tako da navo|ewe rakete 

nije mogu}e ukoliko je ciq zaklowen nekom 

preprekom, npr. planinom. Posledwi nedostatak 

je prvi put uspe{no re{en na 

ameri~koj Patriot PAC-3, gde se koristi terminalno 

aktivno radarsko samonavo|ewe, 

ali je u ovom slu~aju raketa sloènija i 

VELIKA PTICA 

Ogromni radar za pretraìvawe 

64N6E2 (prema NATO Big Bird, velika 

ptica) prvi put je kori{}en na verziji 

S-300PMU1 i kqu~ je uspeha ruskih raketnih 

sistema zemqa–vazduh pri dejstvu 

po glavama balisti~kih raketa. Naravno, 

koristi se i za ciqeve tipa borbenog 

aviona i krstare}e rakete. Funkcioni{e 

u opsegu 2 GHz i ima oko 2.700 

aktivnih elemenata. U istom trenutku je 

orijentisan na dve suprotne strane, sa 

svake sa uglom pretraìvawa od 90 o , a 

okretawe antene je mehani~ko. Domet 

radara za ciq lova~kog aviona u ranim 

varijantama iznosio je vi{e od 250 km, 

a kasnije je pove}an na oko 300 km. Radar 

ima mogu}nost pra}ewa do 200 ciqeva 

i ga|awa, tako|e u ranijim verzijama, 

od 6 do 12 ciqeva. 

Radar za osmatrawe 96L6E 

rasklopqen na vozilu 

skupqa. Isto re{ewe je primeweno i na 

„lakim” raketama 9M96E i E2, pri ~emu se 

tvrdi da je verovatno}a poga|awa jednom 

raketom krstare}e rakete 70, a borbenog 

aviona 90 odsto. Naravno, sve te brojke 

treba uzeti sa rezervom. 

Cena sistema se jo{ ne zna, ali se 

zna da je cena jedne baterije ne{to starijeg 

S-300PMU-1 iznosila oko 100 miliona 

ameri~kih dolara, tako da ni S-400 ne 

moè biti mnogo skupqi. Za taj novac mogu}e 

dobiti dva do tri savremena vi{enamenska 

borbena aviona, koji daju mogu}- 

nost i dejstva po ciqevima na zemqi ali, 

oni nemaju nikakav efekat u protivbalisti~koj 

odbrani. Zato raketne sisteme 

PVO, poput S-400, ne treba posmatrati 

kao zamenu za vi{enamenske borbene 

avione, ve} kao dopunu. 

NASLEDNIK 

– SAMODER@EC 

Bez obzira na to {to je raketni sistem 

S-400 potpuno nov, u Rusiji se predvi|a 

da se svi prethodni raketni sistemi 

iz serije S-300 zamene tim sistemom, {to 

je u vrlo ograni~enom broju ve} i u~iweno. 

Rusi su pripremili jo{ novina. Naime, iz 

ruskih izvora se saznaje da }e najavqeno 

spajawe dva konstrukciona biroa Almaz i 

Antey doprineti poboq{awu sistema S- 

400. Oznaka najavqenog raketnog sistema 

je S-400M samoderèc, ali se o wegovim 

performansama za sada ni{ta ne zna. Najavqeno 

je samo da }e S-400M koristiti 

lansere ve}ih dimenzija, svojstvene za familiju 

S-300V/VM, {to bi omogu}ilo upo- 

42 

15. maj 2007.

trebu jo{ ve}ih raketa i postizawe ve}ih 

dometa. 

Najavqen je i sistem S-500, mada postoji 

visoka verovatno}a da je samo re~ o 

novoj oznaci za sistem S-400M. Bilo kako 

bilo, Rusi tvrde da }e novi raketni sistem 

znatno nadma{iti ~ak i S-400, naro~ito u 

kriti~noj ulozi protivbalisti~kog {tita. 

Me|utim, ve} sistem S-400, odnosno radar 

64N6E2, sistem za procesirawe i kori{}ene 

rakete, obezbe|uju vatreno dejstvo 

po ciqevima brzine 5.000 m/s, {to 

odgovara balisti~kim raketama dometa 

3.500 kilometara. 

Re~ „znatno” u ovom slu~aju zna~i da 

}e vrlo verovatno biti prekr{en sporazum 

izme|u SAD i Rusije iz 1997, prema kome 

se dozvoqava uvo|ewe u operativnu 

upotrebu samo raketnih sistema namewenih 

za uni{tavawe bojnih glava takti~kih 

balisti~kih raketa. Mogu}e je da su ta ~iwenica 

i ograni~ena finansijska sredstva 

naveli Ruse da se vode onom narodnom 

„boqe vrabac u ruci nego golub na grani” 

i da se radije koncentri{u na uvo|ewe jednog 

od najefikasnijih raketnih sistema S- 

400 nego da razvijaju druge savr{enije raketne 

sistem. 

Unilateralno kr{ewe sporazuma iz 

1997. moglo bi da izazove i Amerikance 

da ponovo pokrenu trku u naoruàwu, a wu 

Rusija, zbog finansijske situacije, ne bi 

mogla da prati. Naravno, treba imati u vidu 

da i Amerikanci razvijaju razli~ita 

protivbalisti~ka oru`ja. Me|utim, vazduhoplovni 

laseri i rakete lansirane sa 

brodova (nameweni za uni{tavawe balisti~kih 

raketa u fazi podizawa) sigurno 

ne ugroàvaju Ruse, s obzirom na veliku dubinu 

teritorije i nemogu}nost vatrenog 

dejstva u takvim uslovima. 

KONKURENCIJA 

Raketni sistem S-400 trenutno u svetu 

nema ekvivalenta. Ameri~ki Patriot u varijantama 

PAC-2 i PAC-3 nema dovoqan domet 

i mogu}nost da uni{tava bojne glave 

balisti~kih raketa takvih performansi 

kao {to ima S-400. Kao spoqni pojas protivbalisti~ke 

odbrane SAD spomiwe se 

najnoviji raketni sistem THAAD (Theatre 

High Altitude Area Defense Missile System), koji 

donosi nemalo poboq{awe u odnosu na 

Patriot i koristi raketu koja je po dimenzijama 

ista kao Patriot PAC-2, ali ima poboq- 

{an domet (uni{tava bojne glave balisti~kih 

raketa van zemqine atmosfere, na 150 

km, {to je znatno vi{e i od S-400) i preciznost 

(koristi se direktan udar u bojnu 

glavu). Poznato je, tako|e, da radar za pretraìvawe 

sistema THAAD ima domet od 

1.000 km, {to je tri puta vi{e nego kod ruskog 

64N6E2, pa }e bojna glava koju ne uni- 

{ti sistem THAAD, do}i }e pod udar sistema 

Patriot PAC-3. Ostali tehni~ki podaci 

nisu poznati, jedino se pretpostavqa da }e 

proizvodwa prve serije zapo~eti ove godine, 

a puna operativnost }e se dosti}i do 

2009. godine. 

Pored sistema THAAD, zapadne zemqe 

imaju jo{ dva, koja bi u protivbalisti~koj 

ulozi mogla da konkuri{u S-400, a 

to su izraelski Arrow i Arrow 2 (razvijeni 

uz obilnu ameri~ku finansijsku i nau~nu 

pomo} – kompanija Boeing). Ti protivbalisti~ki 

sistemi ne koriste metod direktnog 

udara u bojnu glavu, ve} klasi~no dejstvo 

par~adno-razornom bojnom glavom, kao i 

svi ruski sistemi. 

Arrow 2 moè da uni{ti bojne glave 

balisti~kih raketa u stratosferi, a maksimalna 

brzina ciqa koji mogu uni{tavati 

je „vi{a od” 3.000 m/s. Me|utim, isti- 

~e se da je sistem razvijen kako bi se pariralo, 

izme|u ostalog, i iranskim balisti~kim 

raketama Shahab-3 (~ija bojna 

glava ima brzinu od oko 5.500 m/s i domet 

od 3.500 km, {to je vrlo sli~no kao i 

S-400). Zna se i da je domet radara za 

pretraìvawe oko 500 km, a ne treba zaboraviti 

da su dve baterije operativne 

ve} sedam godina. 

S druge strane, ono {to S-400 ima, a 

navedeni sistemi nemaju, jeste univerzalnost, 

odnosno mogu}nost vatrenog dejstva 

ne samo protiv bojnih glava balisti~kih 

raketa ve} i protiv neprijateqevih aviona 

(od borbenih, pa sve do AWACS-a i JS- 

RADAR ZA OSVETQAVAWE 

CIQEVA 

Za osvetqavawe ciqeva koristi 

se radar 30N6E2 (prema NATO Flap 

Lid), koji je poboq{ana verzija onog na 

prvim S-300P. Taj ure|a je uneo revoluciju 

u odnosu na ranije ruske (sovjetske) 

radare. Odlikuje se izuzetno uzanim 

snopom koji se vrlo te{ko moè detektovati 

sistemom za upozoravawe 

aviona, osim ako avion nije direktno 

obasjan. Znatno teè se ometa, a i protivradarske 

rakete se teè navode na 

wegove signale u odnosu na ranije radare. 

U poboq{anoj varijanti ima mogu}nost 

dejstva na {est ciqeva i moè 

navoditi na svaki ciq po dve rakete. 

TARS-a), pa ~ak i krstare}ih raketa i „inteligentnog”, 

vo|enog oru`ja, „lakim” raketama. 

IZAZOV 

I moèmo se zapitati da li je raketni sistem 

PVO poput S-400 svemogu} Naravno 

da nije. Iako se isti~e da ima mogu}- 

nost dejstva po najnovijoj generaciji stealth-aviona, 

kao {to su B-2, F-22 i F-35, 

wegova efikasnost je sigurno mawa nego u 

slu~aju da se dejstvuje po ciqevima tipa 

klasi~nih aviona. Ipak, i Amerikanci su 

svesni mogu}nosti dejstva tih raketnih sistema 

po najnovijoj generaciji aviona, {to 

se moè posvedo~iti i nedavnom nabavkom 

nekoliko sistema S-300, nepoznate varijante, 

radi ispitivawa. 

Kao jedna od tehnika borbe protiv 

sistema kao {to je S-400, ne predvi|a se 

upotreba aviona sa tehnologijom stealth sa 

sredwih i velikih visina (kao u dosada- 

{woj praksi), jer su tu kvaliteti S-400 

najboqi, ve} upravo sa malih, uz najkorisniju 

upotrebu terena i odabir rute prodora, 

pri ~emu su borbeni avioni {to je 

vi{e mogu}e „skriveni” iza prirodnih 

prepreka, npr. planinskih venaca. U takvom 

scenariju, kao najdelotvorniji pokazali 

su se letilice sa radarom za pra}ewe 

terena, na primer avioni F-15E, opremqeni 

podvesnikom LANTIRN, Tornado (naro~ito 

nema~ka varijanta ECR, koja je prema 

navodima iz {tampe upravo i razvijena 

za borbu protiv ruskih sistema PVO 

nove generacije), pa ~ak i stariji F-111. 

Predvi|a se da }e se u budu}nosti 

upravo F-22 ili F-35 prilagoditi za prodor 

na maloj visini i dejstvu u ulozi „~ista~a” 

protivni~ke PVO (Wild Weasel, kao 

F-4 i F-16). Kako }e se pokazati te tehnike 

napada i nesumwivo veoma delotvorni 

avioni, naro~ito protiv „lakih” raketa 

9M96 i 9M96E2 sistema S-400, danas niko 

ne moè ni da pretpostavi. Me|utim, 

protiv osredwe opremqenog protivnika, 

raketni sistem S-400 moè imati odlu~uju}i 

uticaj ne samo na sigurnost od napada 

takti~kim balisti~kim raketama ve} i na 

ukupni odnos snaga, odnosno na prevlast u 

vazdu{nom prostoru, a to u svakom slu~aju 

pruà jedan od va`nih preduslova za uspe- 

{no izvo|ewe vojnih operacija uop{te. 

Sebastian BALO[ 

43

V I [ E N A M E N S K I H E L I K O P T E R N H - 9 0 

EVROPSKI FAVORIT 

Najnoviji vi{enamenski 

helikopter NH-90 zajedni~ki 

su projektovale Francuska, 

Italija, Nema~ka i 

Holandija. Proizvodi se u 

transportnoj i mornari~koj 

varijanti i ide u red 

tehnolo{ki najsavr{enijih 

helikoptera dana{wice. 

Osamdesete godine pro{log veka u 

evropskoj vojnoj industriji protekle su 

u intenzivirawu projekata ~iji je ciq 

bio smawivawe ameri~kog ekonomskog 

i vojnog uticaja. Zbog toga su jo{ tokom 

sedamdesetih realizovani vazduhoplovni 

programi u kojima je zajedni~ki u~estvovalo 

vi{e zemaqa. Rezultat su, izme|u 

ostalog, avioni tornado, jaguar i C-160. 

Pozitivna iskustva podstakla su i saradwu 

u stvarawu sredweg vi{enamenskog helikoptera, 

koja je aktualizovana 1983. godine. 

Prvi sporazum potpisali su septembra 

1985. godine britanski, holandski, italijanski, 

zapadnonema~ki i francuski predstavnici. 

Naziv novog helikoptera bio je 

NH-90 (NH – NATO Helicopter), {to je trebalo 

da ukaè da je u pitawu novi helikopter 

Natoa za devedesete godine. 

Godine 1987. iz programa se povukla 

Velika Britanija, koja je teì{te prebacila 

na projekat drugog, ve}eg helikoptera 

EH-101. Ubrzaniji rad na NH-90 primetan 

je od 1992. godine, nakon formirawa agencije 

NAHEMA (NATO Helicopter Management 

Agency), koja je zastupala i uskla|ivala interese 

u~esnika u projektu, a i nakon formirawa 

NHI (NH Industries), industrijskog 

konzorcijuma koji je trebalo da projektuje i 

serijski proizvedi novi helikopter. Tu su 

industriju ~inili delovi italijanske kompanije 

Agusta (udeo 28,2 odsto), francuskog 

Eurocoptera (23,7 odsto), nema~kog Eurocoptera 

Deutschland (41,6 odsto) i holandskog 

Fokker Aviationa (6,5 odsto). Sa promenom 

fizionomije evropske vazduhoplovne industrije, 

mewala se i struktura udela u NHI, 

tako da je danas vlasni~ka struktura podeqena 

izme|u kompanija Eurocopter (62,5 odsto), 

Agusta (32 odsto) i STORK Fokker Aerospace 

B.V (5,5 odsto). 

Ozbiqniji radovi na novom helikopteru 

zapo~eli su nakon 1. septembra 1992, 

kada je izme|u NAHEMA i NHI sklopqen ugovor 

o proizvodwi pet prototipova, plus jedan 

helikopter namewen samo za zemaqska 

44 

15. maj 2007.

testirawa. Ve} na po~etku zami{qeno je da 

se projektuju dve varijante: klasi~ne transportne 

varijante TTH (Tactical Transport Helicopter) 

i mornari~ke verzije NFH (NATO 

Frigate Helicopter). 

PET PROTOTIPOVA 

Prvi prototip je poleteo u Francuskoj 

18. decembra 1995. godine. Pogonila 

su ga dva motora RTM-322. Isti helikopter 

je kasnije preba~en u Italiju i opremqen 

motorima T-700-T6E. Drugi prototip je poleteo 

marta 1997. godine. Na wemu je, pored 

klasi~nog hidromehani~kog sistema komandi, 

primewen i sistem elektri~nih komandi 

leta, tzv. flaj baj vajr (FBW – Fly by 

Wire). Na tre}em prototipu (1998) integrisana 

je kompletna avionika predvi|ena za 

prve produkcijske serije helikoptera NH- 

90. Taj prototip je tokom ve}eg dela naleta 

koristio samo FBW sistem, bez primene mehani~kih 

komandi. 

êtvrti prototip (1999) bio je prvi 

helikopter finalizovan izvan Francuske, 

ta~nije u Nema~koj. Ta letelica je trebalo 

da bude osnova za serijsku TTH verziju. Deo 

ispitivawa sa tim helikopterom izveden je 

na krajwem severu Kanade, u uslovima ekstremno 

niskih temperatura. A peti i posledwi 

prototip kompletiran je u Italiji 

krajem 1999. godine. Profilisan je u mornari~ku, 

NFH verziju, te je sa wim izvedeno 

vi{e opita sa brodskih paluba. Do maja 

2002. godine ti prototipovi su u vazduhu 

proveli oko 1.500 sati, od toga je 550 bilo 

uz upotrebu elektri~nih komandi leta. 

Premda je samo ispitivawe helikoptera 

pro{lo bez ve}ih pote{ko}a, problemi 

DESET HIQADA 

SATI NALETA 

Helikopter moè da se eksploati- 

{e u temperaturnom opsegu od – 40 do 

+50 stepeni Celzijusa. Teoretski procenat 

raspoloìvosti – ispravnosti 

helikoptera je 97,5 odsto. Za jedan sat 

leta potrebna su 2,5 radna ~asa na 

odràvawu. Resurs helikoptera je 

10.000 sati naleta ili 30 godina. 

su iskrsli sa druge strane. Raspad Var{avskog 

pakta i prestanak hladnog rata neminovno 

su uslovili drasti~no smawewe vojnih 

buxeta. Zbog toga je znatno redukovan i 

broj helikoptera tipa NH -90, koji je inicijalno 

predvi|en za proizvodwu, i to u vi{e 

navrata. Ugovorom potpisanim 1992. godine 

predvi|ena je proizvodwa 726 helikoptera. 

Dve godine kasnije taj broj je smawen na 647 

helikoptera, a posledwi ugovor, zakqu~en 

1999. godine izme|u agencije NAHEMA i NHI, 

zaustavio se na brojci od 595 helikoptera. 

Pozitivni pomaci odigrali su se 

dve godine kasnije, kada se industrijskom 

konzorcijumu prikqu~ila i Portugalija sa 

u~e{}em od 1,2 odsto u ~itavom programu 

(portugalska kompanija OGMA ukqu~ena je 

u program kao podizvo|a~ kompanija Eurocopter 

i Agusta). Nekoliko meseci kasnije, u 

septembru 2001. godine helikopter NH-90 

progla{en je za pobednika konkursa NSHP 

(Nordic Standard Helicopter Project) kojim su 

nordijske zemqe (Norve{ka, [vedska i 

Finska) traìle novi vi{enamenski helikopter. 

Godine 2003. usledila je i nova poruxbina 

i – Gr~ka je potpisala ugovor o nabavci 

20 helikoptera vrednih 657 miliona 

ameri~kih dolara. 

BAZNE VARIJANTE 

Sredwi helikopter NH-90 danas se 

serijski proizvodi u dve varijante: TTH i 

NFH. Prvi, TTH, namewen je za takti~ki transport 

qudstva i raznih sredstava, zatim za 

medicinsku evakuaciju, tragawe i spasavawe, 

a moè biti profilisan i u letelicu za 

elektronsko ratovawe ili VIP transport. U 

osnovnoj konfiguraciji helikopter nije naoruàn, 

ali s obzirom da pojedini kupci nameravaju 

da NH-90 upotrebe za prevoz specijalnih 

jedinica i borbeno tragawe i spasavawe 

(tzv. CSAR) o~ekuje se da }e na bo~nim 

vratima biti instalisani mitraqezi. 

Protivbrodska i protivpodmorni~ka 

borba osnovni su zadaci koje izvr{ava 

varijanta NFH. U pomo}noj nameni taj helikopter 

sluì za snabdevawe brodova i tragawe 

i spasavawe na moru. 

I pored su{tinski razli~ite namene, 

nivo tehni~ke kompatibilnosti te dve 

varijante je veoma visok {to }e olak{ati 

odràvawe korisnicima koji u naoruàwu 

imaju obe varijante. 

Helikopter NH-90 je klasi~ne koncepcije, 

sa jednim nose}im i repnim rotorom. 

I jedan i drugi rotor imaju po ~etiri kraka. 

Mornari~ka NFH varijanta ima mogu}- 

nost preklapawa oba rotora, a i repne kupe 

radi lak{eg sme{taja na palubama i u 

brodskim hangarima. 

Glav~ina nose}eg rotora je izra|ena 

od titanijuma, a krakovi od kompozitnih 

materijala. Time je sa jedne strane pove}a- 

Protivbrodska i protivpodmorni~ka borba osnovni su zadaci 

koje izvr{ava NFH varijanta ovog helikoptera

TERETNI PROSTOR 

Teretni prostor ima zapreminu 

15,2 kubna metra, duìnu 4,8 m, {irinu 

2,0 m i visinu 1,58 m ({vedski primerci 

imaju visinu kabine od 1,82 m i 

zapreminu od 17,5 kubna metra). Teretnom 

prostoru se pristupa kroz klizna 

bo~na vrata sa obe strane, a i kroz 

stra`wu rampu koja se spu{ta (duìne 

1.58 m, {irine 1,78 m). Na taj na~in je 

mogu}e veoma brzo utovariti i istovariti 

qudstvo i teret. U teretnom prostoru 

TTH varijante mogu}e je prevesti 

20 putnika, ili 14 potpuno opremqenih 

vojnika, a po potrebi se instalira i 12 

nosila. Sedi{ta su projektovana tako 

da znatno kompenzuju udar prilikom 

prinudnog sletawa. Maksimalan teret 

koji helikopter moè da utovari iznosi 

ne{to vi{e od 2.500 kilograma. 

AVIONIKA 

Arhitektura avionike zasnovana je na 

dobro poznatom standardu MIL-STD-1553B. 

Prikaz letnih i navigacijskih parametara 

zajedno s podacima dobijenim od senzora 

ostvaren je na ~etiri (pet u NFH verziji) vina 

izdr`qivost, a sa druge smawena masa 

sklopa rotora. Dodatni efekti postignuti 

su primenom krakova rotora sa paraboli~nim 

zavr{etkom. Takav oblik krakova pove- 

}ava efikasnost rotora, jer smawuje ja~inu 

udarnih talasa na krajevima rotora koji 

se javqaju tokom letewa na ve}im brzinama. 

Osim maweg otpora i ve}eg stepena 

iskori{}ewa rotora nije zanemarqivo ni 

osetno smawewe buke koja se postiè sa takvim 

tipom krakova. 

POGONSKA GRUPA 

Trup helikoptera NH-90 je ne{to ve}i 

u odnosu na trup poznatog ameri~kog helikoptera 

UH-60 crni soko, koji ide u red 

iste kategorije letelica. U potpunosti je izra|en 

od kompozitnih materijala, {to osim 

u{tede u teìni, ima veliki zna~aj sa 

aspekta za{tite helikoptera od korozije, 

posebno onih ma{ina koje baziraju na brodovima. 

Popre~ni presek trupa ima oblik 

dijamanta, a to doprinosi smawewu radarskog 

odraza. Bez obzira na to, teretni prostor 

je izveden sa konstantnim popre~nim 

presekom i ima slede}e dimenzije: zapremina 

15,2 kubna metra, duìna 4,8 m, {irina 

2,0 m i visina 1,58 m ({vedski primerci 

imaju visinu kabine od 1,82 m i zapreminu 

od 17,5 kubna metra). Teretnom 

prostoru se pristupa kroz klizna bo~na 

vrata sa obe strane, ali i kroz stra`wu 

rampu koja se spu{ta (duìne 1.58 m, a {irine 

1,78 m). Na taj na~in mogu}e je izvr- 

{iti veoma brz utovar i istovar qudstva i 

tereta. U teretnom prostoru varijante TTH 

mogu}e je prevesti 20 putnika ili 14 potpuno 

opremqenih vojnika, a po potrebi se instalira 

i 12 nosila. Sedi{ta su projektovana 

tako da znatno kompenzuju udar prilikom 

prinudnog sletawa. Maksimalan teret 

koji helikopter moè da utovari iznosi ne- 

{to vi{e od 2.500 kilograma. 

Stajni trap NH- 

90 je uvla~e}i, tipa 

tricikla, koji je konstruisan 

tako da u 

slu~aju udara velikom 

vertikalnom brzinom 

apsorbuje znatan deo 

energije udarca, a vi- 

{ak energije prenosi 

na trup koji svojim savijawem 

ublaàva 

udarno optere}ewe 

na posadu i putnike. 

Stajni trap se uvla~i 

u gondolu unutar koje 

su sme{teni i samozaptivni 

gorivni rezervoari. 

Pogonsku grupu 

helikoptera sa~iwavaju dva turbovratilna 

motora tipa RTM322-01/9, kontinualne 

snage 1.662 kW. U slu~aju otkaza jednog motora 

preostali ispravan moè da se do 30 

sekundi optereti najvi{e sa 2.064 kW. 

Italijanski helikopteri su opremqeni motorima 

T700-T6E1 maksimalne trajne snage 

1.577 kW (2.158 kW do 30 sekundi). Me|utim, 

u oba slu~aja ukupna snaga motora je 

limitirana reduktorom ograni~enim na 

prenos snage od 2.560 kW. U slu~aju o{te- 

}ewa reduktor bez podmazivawa moè da 

funkcioni{e 30 minuta. Razlog primene 

dva tipa motora leì u ~iwenici da Italija 

ve} odavno, za potrebe drugih tipova helikoptera, 

ima osvojenu proizvodwu motora 

tipa T700, tako da wegovom ugradwom u 

NH-90 dodatno pojeftiwuje proizvodwu i 

kasniju eksploataciju. 

Rad oba tipa motora regulisan je sistemom 

FADEC (Full Authority Digital Engine 

Control), koji je nazaobilazna komponenta 

svakog savremenog mlaznog motora. Wegova 

svrha nije samo u{teda goriva nego i 

efikasnije nadgledawe rada motora i wegovog 

stawa. 

Daleko osetqivija primena elektronike 

ostvarena je na sistemu upravqawa helikopterom. 

Kao {to je ve} spomenuto, NH- 

90 je prvi serijski helikopter opremqen samo 

ure|ajem FBW koji nema hidromehani~ku 

rezervu. Ure|aj kontroli{u dva letna ra~unara, 

od kojih jedan obezbe|uje upravqivost 

i stabilnost tokom leta, dok drugi omogu}ava 

prethodno programirawe leta i automatsko 

letewe po zadanim putawama. Premda 

inicijalno skup sistem, FBW smawuje teìnu 

letelice i wenu rawivost na potencijalne 

pogotke sa zemqe, a ujedno olak{ava i odr- 

àvawe tokom eksploatacionog veka. 

46 

15. maj 2007.

Helikopter moè da preveze 20 putnika 

ili 14 potpuno opremqenih vojnika 

KUPCI 

Do sada je za potrebe 14 dràva 

naru~eno oko 550 helikoptera NH-90 u 

obe verzije, a u opciji su poruxbine za 

jo{ oko 150 helikoptera. Trenutni kupci 

su Australija, Belgija, Francuska, 

Finska, Nema~ka, Gr~ka, Italija, Holandija, 

Novi Zeland, Norve{ka, 

Oman, Portugalija, Saudijska Arabija, 

[panija i [vedska. 

{enamenska kolor-displeja dimenzija 

20,3h20,3 centimetra. Pilotska kabina 

prilago|ena je za letewe sa nao~arima za 

no}no letewe (NVG – Night Vision Goggles), 

a uz ostalu avioniku, NH–90 bezbedno izvr{ava 

leta~ke zadatke i u sloènim meteorolo{kim 

uslovima dawu i no}u. Za te namene 

su integrisani meteorolo{ki radari 

Honeywell Primus 701A i IC sprava za gledawe 

napred (FLIR – Forward Looking Infra 

Red). Zanimqiv detaq jeste i mogu}nost 

usmeravawa senzora FLIR pogledom, jer je 

za pilote NH-90 predvi|ena kaciga sa integrisanim 

displejom. Na tom displeju se, 

osim slike sa ure|aja FLIR, projektuju i najva`niji 

letni i navigacijski parametri. 

Osnovni navigacijski sistem jeste 

GPS/INS, a kompletan sistem, koji je ukomponovan 

sa autopilotom i ostalim elementima 

sistema upravqawa, omogu}ava automatsko 

pra}ewe konfiguracije terena na 

malim visinama. Posadi je ne raspolagawu 

i digitalna mapa terena, na kojoj se projektuje 

i takti~ka situacija. Svaku promenu mogu}e 

je veoma brzo i automatizovano uneti 

upotrebom podataka koji se dobijaju sa drugih 

letelica ili zemaqskih stanica. Stawe 

letelice i svih wenih vitalnih sistema 

prati se i testira sistemom za nadgledawe 

i dijagnostifikovawe (MDS – Monitoring and 

Diagnostic System). 

Komunikacijsku opremu ~ine dve V/UHF 

radio-stanice. Prenos podataka izme|u helikoptera 

i drugih letelica ili komandnih 

mesta obavqa se preko za{ti}enog sistema 

za prenos podataka – Link 11. 

Tehnolo{ki nivo primewenih sistema 

koji smawuju radno optere}ewe pilota dozvoqava 

da tim helikopterom, po potrebi, 

upravqa samo jedan leta~, {to je za ovu kategoriju 

letelica donedavno bilo nezamislivo. 

Oprema varijante NFH, imaju}i u vidu 

specifi~nost zadataka iznad morske povr- 

{ine, znatno se razlikuje. Osim sonarom, 

helikopter je opremqen i osmatra~kim radarom, 

sme{tenim u kupoli ispod trupa. Tipovi 

sonara i radara se razlikuju od korisnika 

do korisnika, {to je posledica razli- 

~itih odlika akvatorije iznad koje helikopter 

leti. Primera radi, sonari koji lete 

prete`no u hladnijim severnim morima, koja 

imaju druga~iji salinitet od, na primer, Mediterana, 

posledi~no moraju da imaju i druga~ija 

radna svojstva. Na varijanti NFH upotrebqavaju 

se dva tipa sonara (Flash Sonic i 

HELRAS) i dva tipa osmatra~kih radara, koji 

osmatraju u sektoru od 360 stepeni – Thales 

Ocean Master, odnosno AN/APS-143B(V)3 

Ocean Eye. Zbog eksploatacije iznad vodene 

povr{ine helikopteri NFH opremaju se i 

plovcima koji se naduvavaju u slu~aju prinudnog 

sletawa na vodenu povr{inu. 

Zbog ugradwe specifi~ne opreme varijanta 

NFH, u odnosu na TTH, teà je za oko 

1.000 kg i ne{to sporija. Varijanta NFH je 

i naoruàna. Trenutni asortiman obuhvata 

samonavo|ena torpeda MU-90 i protivbrodske 

rakete AM-39 egzose (Exocet), ubojna 

sredstva koja se sme{taju na nosa~e na 

predwem delu trupa. Mornari~ka varijanta 

odlikuje se velikom autonomijom leta za 

tu vrstu letelica – oko ~etiri sata. To je 

sasvim dovoqno da helikopter doleti na 

poziciju, spusti sonar, odre|eno vreme 

pretraùje rejon i nakon detekcije dejstvuje 

po podvodnom ili povr{inskom objektu. Zahvaquju}i 

savremenoj ra~unarskoj i komunikacijskoj 

opremi klasifikacija otkriveni 

ciqevi se klasifikuju veoma brzo, a podaci 

o wima se u realnom vremenu razmewuju 

sa ostalim zainteresovanim korisnicima. 

Softverske aplikacije omogu}avaju 

posadi da, u skladu sa razvojem situacije, 

izabere optimalan profil napada. 

Samoza{tita helikoptera zasnovana 

je uglavnom na tehnologijama i sistemima 

primewenim na borbenom helikopteru tigar. 

Samoza{titna oprema obuhvata signalizator 

radarskog i laserskog ozra~ewa, 

dispenzer IC i radarskih mamaca i sistem 

upozorewa na pribliàvawe raketnih projektila. 

Norve{ki i {vedski primerci poseduju 

i ure|aje za ometawe radio-komunikacija. 

Helikopter moè da se eksploati{e u 

temperaturnom opsegu od – 40 do +50 stepeni 

Celzijusa. Teoretski procenat raspoloìvosti 

– ispravnosti helikoptera je 97,5 

odsto. Za jedan sat leta potrebno je 2,5 radnih 

~asova na odràvawu. Resurs helikoptera 

je 10.000 sati naleta ili 30 godina. 

PRIVILEGIJA BOGATIH 

Procewuje se da je cena razvoja i ispitivawa 

helikoptera iznosila 1,38 milijardi 

evra. Cena serijskih primeraka tako- 

|e nije zanemarqiva. Prema podacima iznetim 

2001. godine u francuskim politi~kim 

raspravama, primerak TTH varijante 

ko{ta oko 19, a NFH 30 miliona evra. 

Ipak, i bez obzira na to, ve} sada je, cene- 

}i po broju naru~enih primeraka, izvesno 

da je projekat helikoptera NH-90 veliki uspeh 

i da opravdava velike nade koje su polagali 

u wega ponajpre veliki industrijski 

koncerni. Do sada je za potrebe 14 dràva 

naru~eno oko 550 helikoptera NH-90 u obe 

verzije, a u opciji su poruxbine za jo{ oko 

150 helikoptera. Jednostavnom analizom 

liste kupaca uo~ava se da su to uglavnom finansijski 

jake zapadnoevropske i arapske 

dràve, kojima su kvalitet i napredne tehnologije 

bitniji od novca. Ima li se, sa druge 

strane, u vidu da se za jedan TTH moè kupiti 

gotovo ~etiri helikoptera Mi-17, postaje 

jasno za{to se ni sredwe razvijene zemqe, 

bez obzira na nesumwivi kvalitet helikoptera 

NH-90, ne odlu~uju za wega. Zato 

}e, po svemu sude}i, NH-90 ostati privilegija 

bogatih vazduhoplovstava. 

Mr Slavi{a VLAÎ] 

47

DVA BORBENA HELIKOPTERA 

ZA RUSIJU 

Iako se ruska vojska pro{le godine odlu~ila za nabavku 

borbenih helikoptera Mi-28N, po~etkom ove godine odlu~eno je 

da }e se nabavqati i poznati kamon Ka-50. Ova odluka se obja- 

{wava kako ~iwenicom da je Ka-50 nakon {to je Mi-28N dobio 

visokosofisticiranu opremu za dejstva no}u postao jeftiniji, 

tako i podr{kom izvoznim naporima ruske vojne industrije. Cena 

Mi-28N }e biti pribli`na AH-64D Longbow Apache i iznosi}e 

oko 15 miliona ameri~kih dolara, dok se cena Ka-50 procewuje 

na pribli`no pola te sume. Me|utim, {to je vrlo va`no, 

Ka-50 ne poseduje radar iznad glavnog rotora, ostala elektronska 

oprema mu nije na nivou Mi-28N, a mnogi korisnici nisu 

uvereni da jedan ~lan posade moè da obavi sve zadatke koje 

dva ~lana mogu da obave u no}nim i u lo{im meteorolo{kim 

uslovima. S. B. 

. 

KINESKI LOVAC J-10A 

U Pekingu je zvani~no predstavqen kineski lovac J-10A 

za koga Kinezi tvrde da }e biti jak konkurent ruskom avionu 

MiG-29 na trì{tima nekih zemaqa Afrike i Azije. Proizvodwa 

ovog lovca trajala je oko dve godine i do sada je proizvedeno 

oko 40 takvih tipova koji su u naoruàwu kineskog ratnog 

vazduhoplovstva. Zvani~nom prezentacijom tog aviona, koji je u 

toku proizvodwe predstavqao najstroù vojnu tajnu, Kina se 

odlu~uje za energi~niji nastup na komercijalnim trì{tima u 

zemqama Azije i Afrike. Interesovawe za novi kineski avion 

su ve} pokazali tradicionalni vojni partneri i korisnici kineskog 

naoruàwa Pakistan, Iran i Tajland, a Sudan, Angola, 

Nigerija nude svoju naftu kao sredstvo pla}awa. Prema najavama, 

Kina namerava da proizvede ukupno 300 ovakvih tipova 

aviona u verzijama jednoseda i dvoseda. . 

B. N 

OBUKA ZA C-130AMP 

Boing je po~eo sa obu~avawem posada ameri~kog ratnog vazduhoplovstva 

za C-130AMP (AMP – Avionics Modernization Program), 

herkulese (Hercules) razli~itih varijanti sa modernizovanom avionikom 

koji treba da budu uvedeni u operativnu upotrebu 2010. 

godine. Boingovi instruktori obu~ava}e svoje kolege iz ameri~kog 

ratnog vazduhoplovstva i mornarice koji }e daqe prenositi ste- 

~ena znawa u operativne jedinice. Trenutno se sprovode probe na 

zemqi i u letu prvog modernizovanog herkulesa C-130 H2, a o~ekuje 

se poletawe drugog, oznake C-130 H2.5. C-130AMP je program 

modifikacija postoje}e flote transportnih i aviona posebne namene 

herkules savremenim navigacionim, informacionim i komunikacionim 

sistemima, ukqu~uju}i i pilotsku kabinu sa digitalnim 

prikaziva~ima i sistem za upravqawe letom (flight management 

system) preuzete sa komercijalnih boinga 737. Herkulesi }e 

leteti po standardima me|unarodno kontrolisanog vazdu{nog 

prostora. I. S. 

48 

15. maj 2007.

N U K L E A R N E P O D M O R N I C E K L A S E A K U L A 

TIHI ÊLI^NI XIN 

Ruska podmornica akula 

poznata je po niskom nivou 

buke i raznovrsnom 

naoruàwu koje nosi. 

Po morskoj povr{ini 

kre}e se brzinom od 

10 ~vorova, a pod vodom 

dostiè i 35. To je ~ini 

najbròm podmornicom 

na svetu. 

Po~etkom {ezdesetih godina 20. veka 

intenzivan razvoj satelitske tehnologije 

drào je u gr~u vode}e stratege 

avijacija i raketnih snaga obe supersile. 

Jedni drugima su iz vazduha snimali 

poligone, lansirne rampe i velika 

gradili{ta, tako da se do{lo do svojevrsne 

pat-pozicije u poznavawu protivnika 

i wegovih snaga. Raketni silosi, maskirana 

skladi{ta i ostali strate{ki resursi 

bili su kao na dlanu vi|eni. Selektivnim 

publikovawem snimqenih podataka 

pokazali su celom svetu svoje mogu}nosti 

i vi{e se zabrinuli nego {to su trijumfovali. 

To je mornari~kim stratezima 

omogu}ilo da poentiraju u prednostima 

koje pruà more i wegova dubina i da tamo 

sakriju od pogleda i protivmera druge 

strane svoje udarne borbene efektive. 

I kako su jedni u mrtvoj trci gradili 

podvodne nosa~e raketa dugog dometa, tzv. 

balisti~ke (SSBN) podmornice, drugi su 

projektovali podvodne lovce na takve nosa~e 

(SSN podmornice). Pre samo tri decenije, 

SSBN objekti su uspevali da u du- 

NAJBOQA NAPADNA 

PODMORNICA 

Re~i ameri~kog admirala Xeremija 

Burde da je podmornicu akula vrlo te- 

{ko na}i kada vozi takti~kim brzinama 

ili niìm, verovatno spadaju u domen 

kurtoazije. Ali jedan drugi ameri~ki 

zvani~nik, Antoni Batista, stariji ~lan 

komiteta oruànih snaga SAD, izjavio 

je 2000. da je ta podmornica mo`da najboqa 

napadna podmornica na svetu i da 

je ti{a od Los An|elesa. 

binama okeana u odre|enim kvadrantima, 

sa precizno unetim elementima ciqeva na 

protivni~kom terenu, neometano patroliraju 

puni patrolni resurs od 60 dana. 

Locirawe takve podmornice u moru 

smatralo se velikim uspehom, ali je ~esto 

bilo na ivici operativnog ili tehni~kog 

rezona zbog male verovatno}e otkrivawa. 

Usavr{avawe sistema koji meri 

poreme}aje magnetnog poqa zemqe u 

rejonu prisustva tih ~eli~nih xinova bitno 

je suzilo poqe lagodnih patrolirawa 

SSBN objekata. A kad je u tragawe za zarowenim 

podmornicama ukqu~ena i avijacija, 

znatno se usloìla bezbednost 

objekata pod vodom. 

Tragati za podmornicama klase Ohio i 

otkriti ih u okeanskim dubinama, na ruskoj 

se strani smatralo velikim uspehom, isto 

kao i na}i Typhoon ameri~kim senzorima. 

Zato se nije àlilo ni napora ni novca da 

se najboqa tehni~ka re{ewa ugrade u klase 

podmornica lovaca Los Angeles, na jednoj, 

ili siera i akula na drugoj strani. 

Kada je re~ o kategoriji SSN podmornica, 

Amerikanci su sredinom sedamdesetih 

godina pro{log veka bili hendikepirani 

ruskom predno{}u (Victor I i Victor 

II), ali su novom klasom Los Angeles polovinom 

osamdesetih stekli prednost u kvalitetu, 

a ubrzo, intenzivnim tempom 

gradwe, i u kvantitetu. Sa druge strane, 

raspad Sovjetskog Saveza negativno se 

odrazio na ukupno stawe ruskog podmorni~kog 

programa. Poku{ali su Rusi da 

deficit u klasama napadnih podmornica 

nadoknade novom serijom siera, ali im 

nije uspelo, pa je ubrzo promovisana 

klasa akula kao ruski odgovor na kvalitet 

Los Angeles. 

Presekom stawa tokom sredine devedesetih 

godina vidi se da su SAD rashodovale 

sve nuklearke izgra|ene pre 

klasa Los Angeles i Ohio. Od ukupno 180 

sagra|enih nuklearnih podmornica ostalo 

im je oko 100. Rusija je sagradila (i 

SSSR ranije) ukupno 250, a 1995. imali 

su, tako|e, oko 100, sa tempom rashodovawa 

5–10 objekata godi{we. 

DVOSTRUKI TRUP 

Podmornica akula je projektovana u 

Malakit birou (GN êrni{ev), a obe serije 

(akula I i akula II) sagra|ene su u 

brodogradili{tima Komsomolsk na Amuru 

i Sevma{ u Severodvinsku. Prototip 

akule bila je podmornica takti~kog broja 

AK-480 (Bars), ~ija je kobilica polo- 

èna 1982, objekat porinut 1983, a predata 

je sovjetskoj floti 1984. godine. 

Rusko opredeqewe da gradwom trupa 

od titanijumskih legura (po~etak 1970.) na 

klasi siera (prethodnik akule) okrenu novu 

stranicu podmorni~arstva – nai{lo je 

na velike probleme, pa nisu bili u mogu}- 

nosti da odrè zahtevani nivo u visokoserijskoj 

proizvodwi. Naime, izgleda kao 

da nisu dovoqno ra~unali na visoku cenu 

49

titanijuma. Zato su posle gradwe ~etiri 

podmornice klase siera i jo{ ~etiri zapo~ete, 

obustavili daqu gradwu. Potom su 

se vratili dostignutim standardima i dobrim 

iskustvima sa poboq{anim ~elicima 

za podmorni~ki trup, pa je klasa akula 

gra|ena bez ve}ih problema. 

Klasa akula (naziv Severnoatlantske 

alijanse) gra|ena je pod vi{e oznaka, ali je 

po sovjetskoj i ruskoj nomenklaturi u osnovi 

kori{ten isti naziv – Projekat 971. Tako 

postoji sedam podmornica akula (971), 

od kojih su neke kasnije modifikovane i izmeweni 

su im brojevi, akula I (971 U) – tri 

objekta, i akula II (971 A) – jedan plus pet 

objekata. Glavna razlika je u ne{to duèm 

Podmornica moè da ukrca 

maksimalno 73 qudi. Posada se sastoji 

od 25 oficira i 26 podoficira. 

trupu druge i tre}e grupe, a i u dodatnih 

{est torpednih cevi u spoqnom trupu za 

sme{taj mina i tzv. baca~a la`ne jeke. 

I ova klasa, kao i druge ruske podmornice, 

koristi dvostruki trup, odnosno 

konfiguraciju sa dva trupa postavqena 

unutar spoqa{we {koqke. ^vrsti trup 

(negde nazvan unutra{wi) cilindri~ne je 

forme, sa uobi~ajenim pram~anim konusom 

i postepenom redukcijom pre~nika cilindra 

idu}i od dve tre}ine duìne ka krmi. 

Debqina ~vrstog trupa je 38–40 mm 

na delu trupa sa najve}im pre~nikom, i sa 

smawewem na 34–36 mm na mawim pre~nicima. 

Unutar ~vrstog trupa sme{teni su 

svi suvi ure|aji i posada, a u wemu vlada 

tzv. nulti pritisak. Trup je podeqen na sedam 

odseka, a unutra{wost je organizovana 

na ~etiri nivoa komunicirawa i radnih 

mesta posade (~etiri palube). 

Laki trup (spoqni) gra|en je od limova 

debqine 8–10 mm, a izme|u wega i 

~vrstog nalaze se balastni tankovi, brojne 

provlake, tankovi dizel-goriva, mehanizmi 

i oprema ~vrstog trupa, hidroakusti~ki 

senzori i oprema za vez podmornice. 

Tankovi i prostor izme|u dva trupa 

imaju stalnu komunikaciju sa okolnim morem, 

jer bi u suprotnom bili havarisani 

zbog ~iwenice da nisu gra|eni za podno- 

{ewe pritiska ve}eg od tri bara. Obloga 

lakog trupa mora da uvaì sve zahteve 

hidrodinamike kako bi se postigla {to 

ve}a brzina i izbegli {umovi. 

Rusi su, kako bi se smawila ili iskrivila 

slika protivni~kih sonara, poku{ali 

da povr{ine 

lakog trupa pokriju 

(premazuju) 

masom koja li~i na 

DIMENZIJE 

Akula I ima podvodni deplasman 

od 10.700 tona, a akula II 11.500 tona. 

Ukupna duìna je 114,3 m (akula II), 

pre~nik ~vrstog trupa 9,7 m a ukupni 

pre~nik 13,6 metara. Koeficijent vitkosti 

~vrstog trupa je 8,8 {to je na nivou 

ostalih ruskih projekata napadnih 

podmornica. 

tvr|u gumu sa blago rapavim povr{inama. 

To im je uspelo u potpunosti na klasi 

akula, po{to su prethodno primenili 

isti postupak i proverili ga na nekoliko 

objekata iz serije kilo. 

PREDNOSTI I MANE 

Ustrojstvo gradwe trupa na takav na~in 

ima svoje prednosti i mane. Prednosti su 

u smislu pove}ane za{tite ~vrstog trupa 

od direktnih pogodaka eksplozivnih sredstava, 

gde me|uprostor ima ulogu dobrog 

amortizera, kao i smawewe emitovane 

strukturne buke u okolni ambijent. Mane 

su u teèm pristupu nekim pozicijama ~vrstog 

trupa radi kvalitetnog odràvawa, a 

naro~ito u predelu najosteqivijih mesta 

– oko kobilice i veza ~vrstog trupa sa mehanizmima 

i lakim trupom. 

Podmornice akula imaju sedmokrilni 

propeler, kao {to to ima ve}ina podmornica 

koje drè do niskog nivoa vlastite 

buke. Propeleri sa neparnim brojem 

krila su ti{i i imaju vrlo niske amplitu- 

Maksimalna dubina rowewa je 600, 

a radna 540 metara 

„DNK” PROFIL BUKE 

Me|u ozbiqnim protivnicima je velika tajna kako do}i 

do slike {uma protivni~kih brodova i podmornica. Taj svojevrsni 

„DNK” profil buke koju emituje trup i oprema broda 

(podmornice) ne moè se vi{e snimiti direktnim na~inom jer 

vi{e ne postoje takve situacije kada }e jedni drugima do}i u 

zonu sonarske ~ujnosti. Prvoklasan posluìlac sonara, dobar 

sluhista, moè pak na osnovu takvih zapisa ta~no da odredi 

koji je to brod iznad zarowene podmornice (u ve`bi svojih 

snaga ili protivni~ki). 

I dok je jedan ameri~ki oficir ocenio (dodu{e krajem 

sedamdesetih) buku ruskih podvodnih objekata kao rad vr{alica 

(threshing machine), wegov kolega Rus, kapetan podmornice 

K-317 (klasa akula), krajem pro{le decenije uspeo je da po 

zvu~nom tragu, sasvim neopaèno, 150 sati prati jednu ameri~ku 

podmornicu SSBN, za {ta je, posle prikazivawa snimaka 

svom Admiralitetu, visoko odlikovan. 

50

de vibracija, s tim da je boqa varijanta 

sedam nego pet, odnosno pet nego tri. Propeleri 

sa parnim brojem krila su bu~niji 

i imaju visoke amplitude vibracija, pa ih 

kao takvih nema u opremi podmornica. 

NAORU@AWE 

Sem niskog nivoa buke, najve}i adut 

te klase jeste naoruàwe. Svi objekti 

akula imaju po osam torpednih cevi 

(4h533 mm i 4h650 mm), iz kojih se moè 

lansirati vi{e vrsta oru`ja (torpeda, 

rakete i mine). Podmornica ukrcava puni 

borbeni komplet od 40 razli~itih oru`ja. 

Optimalan izbor ~ini: iz torpednih 

cevi (TC) 533 mm – 20 torpeda SET-53, ~etiri 

protivbrodske rakete SS-N-15 (Starfish, 

domet 45 km). Iz torpednih cevi 650 

mm – 10 torpeda SET-65, ì~no vo|enih, 

~etiri protivbrodske rakete SS-N-16 

REAKTOR 

Reaktor 650 B koristi oboga}eni uranijum U-235 (20-45 odsto) koji je znatno 

kvalitetniji nego {to ga koriste Amerikanci za svoje reaktore za pogon ratnih 

brodova i podmornica. Reaktor istog tipa je ugra|en u podmornice klase siera (jedan), 

Typhoon i Oscar (po dva), a razvijen je na bazi starije generacije OK-550, 

snage 155 MW. To su reaktori tipa PWR u kojima je rashladna voda u oba kruga pod 

pritiskom (Pressurized Water Reactor). U primarnom krugu voda ima radne parametre 

od 315 stepeni Celzijusa i 150 bara, dok u sekundarnom krugu ima 275 stepeni 

Celzijusa i 60 bara. Pored reaktora ovog tipa u upotrebi je jo{ pet tipova ali su 

PWR najzastupqeniji. 

Ako se uporede objekti akula i virxinija vidi se da ameri~ka podmornica ima 

reaktor snage 30 MW, {to je prili~no ispod snage reaktora akule ~ija samo turbina 

ima snagu 35 MW. Ostaju za dilemu pitawa o kvalitetu goriva i ostalim performansama 

reaktora kao i mogu}e rusko „rasipawe energije”, znaju}i da je u rangirawu 

takti~ko-tehni~kih zahteva kod zapadnih mornarica energetski bilans visoko 

kotiran zahtev. 

(Stallion, domet 100 km), nedefinisan broj 

PVO raketa SA-N-5/8 (ru~na varijanta). 

Alternativa oru`jima koja se lansiraju 

iz torpednih cevi 533 mm moè biti i 12 

krstare}ih raketa SS-N-21 (Sampson) sa 

bojnom glavom od 200 kilotona (koje su 

ekvivalent ameri~kom tomahavku). 

O~i i u{i zarowene akule integrisane 

su u sonaru MGK-540, koji u pasivnom 

reìmu rada ima domet od 18 miqa 

i mogu}nost da istovremeno prati 16 ciqeva. 

Akula, kao i sve moderne podmornice, 

vu~e za sobom tzv. tegqeni sonar 

(pasivni), dometa 54 miqe, sa pra}ewem 

24 ciqa istovremeno. Pasivni reìm 

rada sonara podrazumeva se u borbenim 

dejstvima, kada je nezamislivo da ure|aj 

radi aktivno, jer bi takvim demaskirawem 

podmornica bila dovedena u smrtnu 

opasnost. Aktivni na~in rada koristi se 

u obuci, prolazima kroz te{ka navigacijska 

podru~ja i u ve`bama sadejstva. 

Akula je predvi|ena za povr{insku 

vo`wu brzinom od 10 ~vorova, a pod vodom 

dostiè i 35 ~vorova. To je ~ini najbròm 

na svetu. 

Podmornicu te klase energijom snabdeva 

nuklearni fisioni reaktor tipa OK- 

650 B, trajne snage 190 MW. Pogon propelera 

obezbe|uje parna turbina tipa 

OK-7 snage 35 MW, a postoje i dva turbogeneratora 

OK-2, koji daju 2 MW snage za 

ostale potro{a~e. Za rezervni pogon 

ugra|ena su dva dizel-motora snage po 

550 kW, koja pogone generatore (DC) od po 

400 kW, obezbe|uju}i pogon podmornici 

brzinom od tri do ~etiri ~vora. 

AUTONOMIJA 

Popuwena svim energentima, ta podmornica 

ima autonomiju od 180 dana, a uz 

maksimalan broj ukrcanih lica (73) i pune 

biolo{ke zalihe, ìvotna autonomija 

iznosi 80 dana. To je sasvim dovoqno ako 

se zna da su misije podmornica nosa~a 

raketa do 60 dana. Ostala oprema na toj 

klasi podmornica svojim {iframa ne govori 

mnogo ni boqim poznavaocima prilika, 

pa neka bude izostavqena, uz zakqu~ak 

da su ruska nauka i tehnika ugradili 

u wu sve najboqe {to su imali. 

Milan KOMAR 

51

R A K E T N A K O R V E T A 

INDONE@ANSKA SIGMA 

Brodogradili{te holandske kompanije 

„Schelde Naval Shipbuilding“, u gradu 

Vlisingen, po~elo je sa probnim vo- 

`wama novoizgra|ene raketne korvete Diponegoro, 

koju je ta firma izgradila za 

potrebe Ratne mornarice Indonezije. Re~ 

je o prvoj od ~etiri moderne korvete tipa 

sigma, koje je 2005. godine, u aran`manu 

vrednom 1,9 milijardi dolara, od holandskog 

brodogradili{ta naru~ila indone- 

ànska RM. Diponegoro, koji je dobio i 

flotni broj 365, u more je, sa natkrivenog 

navoza u Vlisingenu, porinut u septembru 

2006. godine. 

Ulazak tog broda u operativnu upotrebu 

o~ekuje se do kraja juna, a do kraja 

ove godine }e u operativnu upotrebu biti 

uvedena i druga korveta, koja je dobila 

ime Hasanuddin i oznaku 366, dok }e posledwa 

dva broda – Sultan Iskandar 367 

i Frans Kaisiepo 368 – biti predata indoneànskoj 

RM u septembru 2008, odnosno 

martu 2009. godine. 

PORINUT 

JURI DOLGORUKI 

Korvete tipa sigma jesu brodovi duìne 

90,71 metara, {irine 13,02 metara, dok 

im gaz iznosi 3,6 metara, uz deplasman od 

1.692 tone. Sam naziv sigma je akronim od 

Ship Integrated Geometrical Modularity Approach, 

{to zna~i da je pri konstruisawu tih 

brodova primewen postupak integrisawa 

geometrijskih modula brodskog trupa i nadgra|a, 

a to ih ~ini vrlo prilagodqivim za 

montaù raznog naoruàwa i elektronskih 

senzora, zavisno od primarnog zadatka koji 

im je namenila mornarica naru~ilac. U slu- 

~aju RM Indonezije dobijeni su brodovi nameweni 

prvenstveno za patrolirawe okeanom 

i za{titu ogromnog prostranstva iskqu~ive 

ekonomske zone te ostrvske dràve, 

koji su, s obzirom na wihove relativno 

skromne dimenzije, vrlo dobro naoruàni. 

Najve}om brzinom od 28 ~vorova indoneànske 

sigme pogone dva dizel-motora 

ukupne snage 24.235 KS, koji pokre}u dva 

propelera sa promenqivim korakom krila. 

Pri ekonomskoj brzini od 18 ~vorova 

akcioni radijus korveta iznosi tri hiqade 

miqa, a na brodu je mogu}e smestiti do 80 

~lanova posade. Na krmi je i platforma za 

helikopter mase do pet tona, ali brod nema 

hangar za sme{taj letelice. 

Naoruàwe novih indoneànskih raketnih 

korveta sastoji se od glavnog pram- 

~anog topa Oto Melara, kalibra 76 mm, 

dva topa 20 mm Vector G12, protivavionskih 

projektila MBDA Mistral TETRAL, protivbrodskih 

projektilima MBDA Exocet 

MM40 block 2, te protivpodmorni~kih torpeda 

3A 244S Mode II/MU 90, sme{tenih u 

dva B515 lansera. 

Sistem upravqawa vatrom na sigmi je 

Thales TACTICOS, osmatra~ki radar je trodimenzionalni 

vi{efrekventni, tipa 

MW08, dok se za pra}ewe ciqeva i kontrolu 

vatre koristi radar LIROD Mk2. 

Brodovi su opremqeni i sonarom Thales 

Kingklip, a radio-komunikacionu opremu 

proizveli su francuski Thales i holandski 

Signaal. 

N. BO[KOVI] 

Posle vi{e odlagawa porinuta je prva podmornica projekt 

955, pod nazivom Juri Dolgoruki. Odlagawa su bila tehni~ke 

prirode. Plovila te klase dugo su o~ekivana, pre 

svega zbog plana da zamene podmornice klase delta 4, kojima 

se vek bliì kraju. Radovi na slede}oj, pod imenom Aleksandar 

Nevski, ubrzano se privode kraju i uskoro se o~ekuje 

da i ona bude porinuta, dok su radovi na tre}oj, Vladimir 

Monomah, tek zapo~eli. Cena te podmornice bi}e oko dve milijarde 

dolara. 

Ta klasa nuklearnih podmornica namewena je za nano{ewe 

nuklearnih udara interkontinentalnim balisti~kim raketama 

tipa bulava, i osnovno naoruàwe bi}e 12 raketa tog tipa, 

ali je nakon nedavnog neuspe{nog testa usporen rad na raketi. 

Za sada postoje dve velike enigme o toj podmornici – da li 

koristi klasi~ni propeler ili znatno efikasniji i ti{i vodomlazni 

propulzor (taj deo je na objavqenim slikama pokriven 

ciradom), te {ta se nalazi unutar ogromnog nosnog dela, koji 

svojom konturom zalazi iznad gorweg dela trupa. 

S. B. 

15. maj 2007.

S A M O H O D N O O R U \ E 9 0 M - 3 6 

ENCIKLOPEDIJA NAORU@AWA 

RAZARA^ TENKOVA 

Od sredstava ratne 

tehnike, proizvedenih u 

vreme Drugog svetskog 

rata, najduè se u 

naoruàwu na{e vojske 

zadràlo samohodno oru|e 

90 mm M-36. Karijera te 

samohotke protegla se od 

1953. do 2005. godine, 

kada su rashodovani 

posledwi primerci. 

U zavr{nim mesecima Drugog svetskog 

rata jedina borbena vozila iz inventara 

ameri~kih oruànih snaga, koja su 

mogla da uni{te najmo}nije nema~ke tenkove 

tigar i panter, bile su samohotke 

M-36, ili kako su ih zvali razara~i tenkova 

(bukvalni prevod ameri~kog termina Tank 

Destroyers). Dodu{e, posade M-36 nisu uìvale 

za{titu debelih plo~a nema~kog pancirnog 

~elika i zato su primewivale taktiku 

verno predstavqanu u frazi „pucaj i be- 

ì“. U nastojawu da se preìvi na boji{tu, 

za prikrivawe samohotke koristili su svaku 

mogu}nost koja se pokaè na terenu – ru{evine, 

ìvice i ograde, svojstvene za francuske 

pejsaè. Na nema~ke tenkove Amerikanci 

su ostvarili vatru sa velike udaqenosti, 

naj~e{}e sa vi{e od 1.000 metara i 

brzo su mewali vatreni poloàj pre uzvratne 

vatre. 

AMERI^KI ODGOVOR 

Ideja o razara~ima tenkova u ameri~koj 

vojnoj istoriji smatra se posledicom 

analiza velikih manevara odrànih 1940. 

i 1941. godine u Luizijani i Teksasu, na kojima 

se pokazalo da pokretqive protivtenkovske 

jedinice, ako se ofanzivno koriste, 

mogu da poraze tenkove. 

U masovnoj ratnoj proizvodwi Amerikanci 

su nastojali da {to vi{e unificiraju 

tehniku i zato su na razara~ima kori{}eni 

elementi sredweg tenka {erman. U prvoj 

generaciji razara~a, sa oznakom M10 (tokom 

1942. i 1943. godine), integrisani su 

motor i transmisija M4A2 {erman sa izmewenim 

telom (sa ve}om kosinom i debqinom 

bo~nih stranica u pore|ewu sa originalom) 

i namenski projektovanom odozgo otkrivenom 

kupolom, sa topom kalibra 76 milimetara. 

Vozila sa oznakom M10A1 odgovarala 

su tenku M4A3. Izra|ano je 6.706 primeraka 

M10. Britanci su modifikovali deo vozila 

u ahil naoruàn sedamnaestfunta{em, 

slavnim po probojnoj mo}i, preciznosti i 

dometu. 

Ameri~ki odgovor na nema~ke tenkove 

bila su vozila M-36, koja su nastala integracijom 

protivavionskih topova M3 kalibra 

90 mm na M10. U borbena dejstva 

M-36 uvedeni su avgusta 1944. godine. U prvim 

borbama pokazalo se da mogu uni{titi 

protivnika na daqinama na kojima su savezni~ki 

tenkovi bili nemo}ni u sukobu sa nema~kim 

tenkovima. Zbog potrebe da se jedinice 

{to brè prenaoruàju sa M10 uporedo 

su izra|ivani novi modeli M-36 i modifikovani 

stari M10. Tokom 1944. godine izra|eno 

je 885 primerka prve varijante M- 

36, zasnovane na {asiji M10A1. 

Krajem 1944. godine 187 M-36B1 nastalo 

je integracijom kupole, sa topom 90 mm 

na {asiju tenka M4A3. Takva vozila bila su 

boqe za{ti}ena i vi{a u odnosu na standardni 

M-36, a imala su i dodatni mitraqez 

u predwem delu tela. Posledwih meseci rata 

modifkovano je 237 M10 u M-36B2 sa nizom 

unapre|ewa, od kojih se najlak{e uo~avao 

oklopni poklopac na gorwoj strani kupole. 

Do tada su posade ~esto stradale od artiqerijske 

vatre ili od ru~nih bombi i vatre 

streqa~kog naoruàwa na maloj udaqenosti. 

Identi~ni poklopci naknadno su ugra|eni na 

sva ranije izra|ena vozila. 

Samohotke M-36 organizovane su u bataqone 

koji su bili direktno pot~iweni komandama 

armija i korpusa. Posle Drugog 

svetskog rata M-36 uglavnom su konzervisane 

u skladi{tima strate{kih rezervi, ali 

su zbog Korejskog rata i procene da su u slu- 

~aju novog svetskog konflikta potrebne sna- 

`ne konvencionalne snage, vra}ene u upotrebu. 

Prethodno su remontovane i modifkovane 

ugradwom novih oru|a 90 mm M3A1. 

Stotine M-36 po~etkom pedesetih godina 

podeqeno je savezni~kim dràvama. Francuzi 

su svoja vozila koristili u ratu za Indokinu. 

Na listi korisnika M-36 bili su Jugoslavija, 

Pakistan, Ju`na Koreja i Turska. 

DOLAZAK NA BALKAN 

Ameri~ke oruàne snage su, po~etkom 

pedesetih godina, dale Jugoslovenskoj narodnoj 

armiji veliku pomo} u naoruàwu, sa 

teì{tem na sredstvima za odbranu od glavnog 

aduta isto~nog saveza – tenkova. Iz ameri~kih 

rezervi izdvojena su samohodna oru- 

|a M-36, modifikovana u vreme Korejskog 

rata. Prvih deset M-36 predato je JNA 

1953. godine. Godinu za godinom stizale su 

dodatne koli~ine i 1957, kada su zavr{ene 

nabavke kroz MDAP, u naoruàwu se nalazilo 

399 samohotki u dve varijante M-36A1 

i M-36A2, na {asijama proizvedenim izme- 

|u 1942. i 1945. godine. 

Najpre su samohotke M-36 uvr{tene u 

sastav jedinica na pravcima koji su, prema 

ratnim planovima, bili teì{ni u odbrani 

Jugoslavije od potencijalne agresije isto~nog 

bloka. U pe{adijskim pukovima prenaoruànim 

na ameri~ku tehniku razvijene su 

baterije od {est oru|a. Komandama pe{adijskih 

divizija direktno su pot~iweni divizioni 

sa 18 oru|a. Baterije od ~etiri oru- 

|a razvijene su u tenkovskim brigadama. Za 

glavne pravce odbrane razvijeno je 14 protivoklopnih 

pukova, u kojima su glavnu snagu 

predstavqale baterije M-36. 

53

ENCIKLOPEDIJA NAORU@AWA 

Za jugoslovenske prilike to je bila velika 

koli~ina samohodnih oru|a, koja je, 

prema zamisli Amerikanaca, trebalo da posluè 

za stvarawe sna`ne prepreke za prodor 

tenkova. Granatom kalibra 90 mm mogla 

se probiti ~ak i ~eona plo~a tenka T-34/85, 

u to vreme jo{ najbrojnijeg sredstva u naoru- 

àwu snaga u okruèwu Jugoslavije. Procene 

JNA izra|ivane su u skladu sa pretpostavkom 

da bi protivnik u slu~aju rata uveo u 

borbu nove dobro za{ti}ene tenkove. Zato 

samohotke M-36, prema analizama JNA iz 

1957. godine, nisu bile predvi|ene za direktan 

sudar sa protivni~kim tenkovima, ve} 

je trebalo da se koriste u dejstvima na bokove 

protivni~kih jedinica u prodoru. 

Posebnu pogodnost za JNA predstavqale 

su logisti~ke olak{ice u snabdevawu municijom 

tenkova M47 paton i samohotki 

M-36, jer su oba sredstva koristila identi~ne 

granate 90 mm i mitraqesku municiju. Jo{ 

tokom prenaoruàwa iz ameri~ke pomo}i u 

Vojnotehni~kom institutu i vojnoj industriji 

zapo~ete su pripreme za osvajawe serijske 

proizvodwe municije kalibra 90 milimetara. 

Izme|u 1955. i 1959. godine razvijen je 

metak sa trenutno-fugasnom granatom M67. 

U VTI je razvijen malorotiraju}i kumulativni 

projektil M74. Nulta serija izra|ena je 

1974. godine. Na ispitivawima se pokazalo 

da tim projektilom M-36 moè probiti oklop 

tada{wih tenkova na udaqenosti do dva kilometra. 

Vreme leta od 1,5 sekunde i verovatno 

odstupawe po pravcu i visini od pola 

metra pruàli su {ansu da M-36 dejstvuje po 

protivni~kom tenku u pokretu, pre nego {to 

se sam na|e pod vatrom. Projektili M74, iz 

serijske proizvodwe, iz fabrike „Pretis“ iz 

Vogo{}e dostavqeni su baterijama M-36 i 

tenkovskim jedinicama koje su koristile M47. 

BEZ DOSTOJNE ZAMENE 

U nastavku karijere samohotke M-36 vi- 

{e puta su preìvqavale reorganizacije 

JNA i promene procena potreba. Od sredine 

{ezdesetih nalazile su se u sastavu me- 

{ovitih jedinica naoruànih i raketnim naoruàwem 

– u prvo vreme lanserima 2P26 

za rakete prve generacije {meq sovjetskog 

porekla. Sedamdesetih godina 20. veka sa 

M-36 kombinovane su rakete maqutka. 

Kada se JNA okrenula nabavkama iz 

biv{eg SSSR-a ~inilo se da }e dolazak nove 

tehnike okon~ati karijeru M-36. U jednom dokumentu 

JNA, iz 1967. godine, navodi se da su 

M-36 potpuno zastarela vozila i da je trebalo 

da se zamene sa protivoklopnim topovima 

100 mm M12. Prenaoruàwe je provedeno 

u divizijama klasifikacije A, a stara 

tehnika je preme{tena u divizije klasifikacije 

B. Ipak, vreme{na oru|a M-36 preìvela 

su veliki talas modernizacije sedamdesetih 

i osamdesetih godina, jer za wih nisu prona|eni 

odgovaraju}i naslednici. U JNA su se 

cenile mogu}nosti oru|a 90 mm u primarnoj 

nameni i na zadacima vatrene podr{ke. Vu~na 

oru|a 100 mm T-12 bila su mo}nija, ali 

kada je re~ o pokretqivosti inferiornija. 

Zato se ulagalo u usavr{avawe M-36. Zbog 

produètka ìvotnog veka, umesto benzinskih 

motora, ugra|eni su dizel-motori V2, snage 

373 kW (500 KS). To su bili vrlo pouzdani 

motori kori{}eni na tenkovima T-34/85. 

Za zamenu M-36 i drugih borbenih vozila 

identi~ne namene – M-18 i SU-100 

razmatrane su mogu}nosti razvoja lovca 

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE 

Vozilo M-36 je dugo 7,46 m (sa cevi), 

visoko (sa protivavionskim mitraqezom) 

3,28 m, {iroko 3,05 m, a klirens 

mu je 0,43 metra. Debqina oklopa 

je od 12 do 50 mm. Ima borbenu masu 

od 29,1 tonu. Pogonsku grupu ~ini benzinski 

motor Ford GAA V8, snage 336 

kW (450 KS), koji razvija maksimalnu 

brzinu od 42 km/h, savladava rov {irine 

230 cm, vertikalne prepreke visine 

61 cm i gaz 91 cm. Samohotka je naoruàna 

projektilom M3A1, kalibra 

90 mm, maskimalnog dometa 17.886 m i 

probojnosti ekvivalentne 300 mm pancirnog 

~elika. Borbeni komplet ~ini 47 

metaka. 

tenkova, naoruànog topom 125 mm 2A46, 

koji se u Jugoslaviji izra|ivao po licenci 

za tenk M-84, ali se od razvoja odustalo februara 

1982. godine. 

Bez dostojne savremene zamene, vozila 

M-36 zadràna su u naoruàwu i do~ekala 

su gra|anski rat 1991. godine. Stara oru|a 

su ponovo krenula u rat. 

POSLEDWI RAT 

Potpunu afirmaciju samohotke M-36 

doìvele su kao oru|a za vatrenu podr{ku 

takti~kih sastava na svim zara}enim stranama. 

Zbog nepostojawa rizika od masovne 

i koncentrisane upotrebe tenkova, M-36 su 

se retko koristile organizovane u baterije. 

Naj~e{}e su baterije fragmentizovane dodeqivawem 

pojedina~nih primeraka ili parova 

M-36 pe{adijskim bataqonima, pa ~ak 

i ~etama. Tako su niè takti~ke jedinice dobile 

mo}na oru|a pogodna za neposredno ga- 

|awe po protivni~kim snagama. U brdsko 

-planinskom terenu M-36 su bile korisne, 

jer su zahvaquju}i elevaciji cevi mogle da se 

koriste za neposredno ga|awe ciqeva na dominantnim 

ta~kama na terenu. Zbog za{tite 

od projektila sa kumulativnom ubojnom glavom, 

na vozila su postavqane dodatne za- 

{titne povr{ine od gume, naj~e{}e na bokovima 

vozila. Na nekim primercima gumom su 

prekrivane sve bo~ne povr{ine samohotke. 

Posle rata, zbog starosti, problema u 

odràvawu i zastarelosti, oru|a M-36 rashodovana 

su iz oruànih snaga Slovenije, Hrvatske 

i Bosne i Hercegovine. Deo vozila iz 

Vojske Republike Srpske prodat je privatnim 

kolekcionarima i sada se ~esto prikazuju na 

susretima qubiteqa stare ratne tehnike u Velikoj 

Britaniji i SAD kao kurioziteti oki}eni 

sa crveno-plavo-belim zastava i za{titnim 

gumama kakve su nosili u vreme rata. 

U posledwim godinama upotrebe u Vojsci 

Jugoslavije baterije od {est M-36 bile 

su u sastavu me{ovitih diviziona u motorizovanim, 

pe{adijskim i mehanizovanim brigadama. 

Samohotke iz brigada baziranih na 

Kosovu i Metohiji kori{}ene su u suzbijawu 

albanske pobune 1998/1999. godine. M-36 

su posledwi put krenule u akciju na jug Srbije 

u borbu protiv albanskih ekstremista 

2001. godine. Time su postale svetski kuriozum 

– posledwi u borbi kori{}eni primerci 

ratne tehnike izra|ene u vreme Drugog 

svetskog rata. 

Tokom reorganizacije Vojske na takti~kom 

nivou, 2004. i 2005. godine, uga{ena je 

ve}ina brigada u ~ijem su naoruàwu bile samohotke 

M-36. Do odluke o kona~noj sudbini u 

skladi{tima na{ih oruànih snaga bila su 

203 primerka. Naàlost, samohotke su izrezane 

i prodate kao staro gvo`|e, iako su svetski 

muzeji mogli da plate desetine hiqada dolara 

da bi u svojim zbirkama imali primerak 

veterana koji je 60 godina slu`bovao u 

ameri~kim i na{im oruànim snagama. 

Aleksandar RADI] 

15. maj 2007.

Specijalni prilog 

ARSENAL 6

SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2007 

Pi{e pukovnik dr Danko Jovanovi} 

zastupnik na~elnika Uprave za 

odbrambene tehnologije 

Polaze}i od stawa na{e 

industrije, tokova u svetu i, 

kona~no, strate{kog ciqa 

na{e zemqe koji se odnosi 

na ukqu~ivawe u EU, 

moè se zakqu~iti da se u 

odbrambenoj industriji 

mora primeniti nova 

doktrina za izlazak iz 

krize. Ona se primewuje 

i u drugim industrijskim 

granama i poznata je kao 

totalna menaxerska 

doktrina. 

PARTNERSTVO 

DONOSI NOVA 

PRAVILA 

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, 

zajedno sa Jugoimportom – SDPR i 

Beogradskim sajmom, kao pokroviteq 

u~estvuje u pripremama tre}eg sajma 

proizvo|a~a naoruàwa i vojne opreme 

Partner 2007. Ciq te manifestacije, sem 

promocije doma}ih preduze}a, jeste da motivi{e 

i inostrane proizvo|a~e da do|u na 

sajam kako bi se obavestili o mogu}nostima 

i kapacitetima Republike Srbije u 

oblasti proizvodwe za odbrambenu industriju. 

Prethodne dve sajamske manifestacije, 

odràne 2004. i 2005. godine, pokazale 

su da sistem odbrane i odbrambena 

industrija Srbije mogu i imaju {ta da pokaù 

i ponude. 

U 2006. godini Republika Srbija je 

primqena u Program Partnerstvo za mir, 

{to je potvrda evroatlantske budu}nosti 

na{e zemqe. Ministarstvo odbrane je od 

tada pokrenulo niz aktivnosti, a u skladu 

sa tim i Sektor za materijalne resurse 

Ministarstva odbrane, koji sprovodi politiku 

planirawa odbrambenih materijalnih 

resursa. Ovogodi{wi sajam odvija se, 

dakle, u novim uslovima. 

Ministarstvo odbrane, kao pokroviteqa 

Partnera 2007, ovlastilo je 

Upravu za odbrambene tehnologije da u~estvuje 

u pripremi te zna~ajne manifestacije 

kao stru~ni organ Sektora u planirawu 

i organizovawu nau~noistraìva~kog 

rada u oblasti odbrambenih tehnologija. 

Uprava je nadle`na je za proizvodwu, 

organizaciju i planirawe kapaciteta 

odbrambene industrije u skladu sa obimom 

i strukturom potreba Vojske Srbije, 

te za odràvawe i remont sredstava naoruàwa 

i vojne opreme (NVO), na na~in 

kako je to izraèno u strate{ko-doktrinarnim 

dokumentima. 

KONVERZIJA 

Na realizaciji definisanih zadataka 

Sektor za materijalne resurse bitnim 

delom svojih resursa orijentisao se na 

razre{avawe pitawa kojima je bila optere}ena 

odbrambena industrija prethodnih 

godina. Te aktivnosti predstavqaju nastavak 

nastojawa konsolidovawa stawa 

zapo~etog aktivnostima u ranijem periodu. 

Na osnovu Koncepta restrukturisawa 

preduze}a iz grupacije „Odbrambena industrija” 

izvr{ena je konverzija dugovawa 

prema Ministarstvu odbrane, a zajedno 

sa Vladom Srbije realizovan je prvi 

krug socijalnih programa. 

Top-haubica NORA B52 K prona{la je 

put na svetsko trì{te 

Bitno izmeweni politi~ki, vojnostrate{ki, 

tehni~ko-tehnolo{ki, ekonomski 

i socijalni faktori doveli su do toga 

da vojna industrija zemaqa u jugoisto~noj 

Evropi sada funkcioni{e u uslovima svojevrsnog 

vakuuma, iz kojeg se ne moè iza- 

}i bez temeqnog istraìvawa pravaca i 

mogu}nosti daqeg kretawa. Podrazumeva 

se da ti izlazi moraju biti pozitivno 

usmereni ka ja~awu mira, ekonomskog razvoja, 

pove}awa ìvotnog standarda i kvaliteta 

ìvota stanovni{tva tih zemaqa. 

Sve zemqe pomenutog regiona pristupile 

su ili su na putu da pristupe programu 

Partnerstvo za mir pod okriqem Natoa. 

To name}e i neka posebna pravila u 

pogledu odbrambenih funkcija i usmeravawa 

razvoja te industrije, a sve to uslo- 

`wava predstavu o budu}oj strukturi i veli~ini 

vojne industrije. Ve} sada se moè 

dati generalna procena da u zemqama regiona 

ima od 50 do 70 odsto vi{ka instalisanih 

kapaciteta odbrambene industrije 

koji treba konvertovati, rekonstruisati, 

osposobiti za civilnu proizvodwu. 

32


Dosada{wa iskustva u svetskim razmerama 

pokazuju da je put primena najnovijih 

tehnologija uvek zapo~iwao u razvojnim 

institucijama odbrane, a zatim se prenosio 

na korisnike, a posle toga u {iroku komercijalnu 

proizvodwu. Zbog situacije u kojoj 

se nalazimo, na{a nastojawa su usmerena 

na pokretawe projekata koji su od zna- 

~aja i za Vojsku i za civilni sektor. îne se 

napori da se sa tim projektima iskoriste 

kapaciteti i resursi koji su na raspolagawu, 

i da se tako ostvare rezultati koji }e 

biti od koristi i sistemu odbrane. Deo 

ostvarenih prihoda omogu}i}e mawa izdvajawa 

iz buxeta, i kori{}ewe nedovoqno iskori{}enih 

postoje}ih qudskih i materijalnih 

resursa Ministarstva odbrane, Vojske 

i Odbrambene industrije. 

Ministarstvo odbrane je formiralo 

radni tim koji }e definisati pravce organizaciono-statusnih 

promena ovih preduze}a 

u ciqu wihovog budu}eg razvoja. Tranzicija 

na{e odbrambene industrije name}e 

potrebu razmatrawa trendova u tehnologiji 

u svetu, iz dva razloga: zbog na{eg ukqu- 

~ewe u EU i radi uspostavqawe me|unarodne 

saradwe i kooperacije. 

Strukturu uspe{nih organizacija odbrambene 

industrije konkurentnih i kompetentnih 

za na{e evroatlantske integracije 

~ini pet elemenata koji su glavni za 

novu tehnolo{ku civilizaciju, i to: marketing, 

menaxment, inovacije, tehnologije i 

kvalitet. 

TOTALNA MENAXERSKA 

DOKTRINA 

Analize radnog tima bi}e zasnovane 

na efikasnosti proizvodwe, programskoj 

orijentaciji, sada{wem nivou tehnolo{kog 

razvoja i organizacije preduze}a, trendovima 

u proizvodwi naoruàwa i vojne 

opreme, iskustvima i tendencijama drugih 

zemaqa, pretpostavqenom obimu i strukturi 

potreba Vojske Srbije i ostalim relevantnim 

pokazateqima. 

U toku je i priprema osniva~kog akta 

za obrazovawe Fonda za odbrambenu industriju. 

Fond se osniva za finansirawe 

sanacije, konverzije, modernizacije proizvodnih 

kapaciteta i uvo|ewe novih tehnologija. 

Polaze}i od stawa na{e industrije 

sa jedne strane, trendova u svetu sa druge 

strane, i kona~no strate{kog ciqa na{e 

zemqe koji se odnosi na ukqu~ivawe u EU, 

moè se konstatovati da se mora u odbrambenoj 

industriji primeniti nova doktrina 

za izlazak iz ove krize. To je doktrina koja 

je prisutna u drugim industrijskim granama 

kao totalna menaxerska doktrina. 

Na osnovu svega ovoga i imaju}i u vidu 

iskustvo organizacija i jo{ uvek sa~uvan 

stru~ni i tehni~ki potencijal, postoje 

opravdana o~ekivawa da odbrambena industrija 

Srbije opstane na doma}em trì- 

{tu i da se konsoliduje. 

Ministarstvo odbrane }e na sajmu 

prikazati aktivnosti nekih od institucija i 

na taj na~in predstaviti jasnu opredeqenost 

i u praksi ukazati na dosad realizovane 

reforme. Tu pre svega mislimo na reforme 

koje se iskazuju rezultatima rada 

Grupe za reforme, oblasti vojnog obrazovnog 

sistema, trenutno stawe u oblasti nau~noistraìva~kih 

projekata, aktivnosti 

vojnog izdava{tva, dostignu}a u oblasti 

zdravstva i aktivnosti u oblasti obezbe- 

|ewa kvaliteta, standardizacije i metrologije. 

Snimci: Foto dokumentacija TOC-a 

33


ZAJEDNO JE 

USPE[NIJE 

Ove godine je Jugoimport – SDPR, kao integrator nastupa 

srpske odbrambene industrije, u~estvovao na dva svetska 

sajma NVO – IDEX u Abu Dabiju i LAAD u Rio de @aneiru. 

Krajem juna suorganizator je doma}e sajamske manifestacije 

Partner 2007. Wihova je èqa da ta manifestacija 

postepeno nadraste izlo`bu sa preovla|uju}om nacionalnom 

orijentacijom i poprimi regionalni zna~aj. 

Svetsko trì{te sredstava naoruàwa 

i vojne opreme (NVO), odnosno trì- 

{te odbrane, odlikuje posledwih godina 

neprekidno pove}avawe ukupnog 

obima ponude, {to se posebno uo~ava u 

oblastima razvoja sredstava koja su po 

svojoj nameni, koncepciji, tehni~ko-tehnolo{kim 

re{ewima i odlikama prilago|ena 

specifi~nostima i zahtevima nekih danas 

aktuelnih kategorija oruànih sukoba 

razli~itog intenziteta. 

To pove}awe obima ponude podrazumeva 

pojavu sve ve}eg broja razvojnih modela 

sredstava NVO, koja se na trì{tu pri- 

kazuju u razli~itim stepenima realizacije 

razvoja (u vidu idejnih projekata, maketa, 

funkcionalnih modela, prototipova, i 

dr.). Raste broj proizvo|a~a, tj. ponu|a~a 

sredstava NVO pojedinih kategorija, znatno 

se pove}avaju dostignuta tehni~ka svojstva, 

odnosno performanse odre|enih 

sredstava NVO, sve je izrazitija te`wa za 

zajedni~kim projektima, i drugo. 

Sve to pove}ava zna~aj koji na globalnom 

trì{tu NVO danas imaju promotivne 

aktivnosti, {to je i razumqivo kada 

se imaju u vidu osnovna svojstva trì{ta – 

smawewe ukupnog prometa, odnosno obima 

prodaje, uz izuzetno pove}awe ukupne po- 

Nastup u Abu Dabiju 

nude u kvalitativnom smislu, {to dovodi do 

stvarawa visoke konkurencije izme|u proizvo|a~a. 

Broj svetskih izlo`bi stalno se 

pove}ava, ukqu~uju}i sve regione sveta, a 

posebno Bliski i Daleki istok, i Evropu. 

Posledwih godina se, tako|e, izrazito pove}ava 

ukupan broj izlaga~a na izlo`bama, 

posebno na onim globalnih ambicija, kao 

{to su IDEX, EUROSATORY, DSEI, i drugi. 

POVRATAK NA CIQNA 

TR@I[TA 

Po povr{ini sajamskog prostora, kvalitetu 

nastupa, sadràju prezentacija, izlo`bama 

preovla|uju proizvo|a~i iz SAD, 

Rusije, Izraela, Nema~ke, Velike Britanije, 

Francuske Italije, koji nastupaju naj~e- 

{}e grupisani na nivou dràve, u vidu nacionalnih 

paviqona, odnosno prostornih 

celina na kojima su zastupqeni zajedno proizvo|a~i 

i institucije pojedinih zemaqa. 

Nacionalni paviqoni [panije, [vedske, 

Finske, Norve{ke, ali i Ukrajine, Belorusije, 

Poqske i drugih evropskih zemaqa, tako|e 

zauzimaju zna~ajno mesto na odbrambenim 

izlo`bama, ali i kada je re~ o kvalitetu 

ponude i nastupa, pre svega u tehnolo{kom 

smislu, one prate najzna~ajnije 

proizvo|a~e. Zemqe u izrazitom privrednom 

rastu, kao {to su Kina, Indija, Pakistan, 

Singapur, Ju`na Koreja, beleè uspehe 

u razvoju NVO, a to se ogleda u sve zna- 

~ajnijoj ponudi. 

Jugoimport – SDPR po~etkom ove dekade 

ustanovio je princip prisustva na globalnom 

odbrambenom trì{tu kao deo marketin{ke 

strategije, i od 2003. godine u~estvuje 

na ~etiri-pet zna~ajnih svetskih izlo`bi 

godi{we, sa te`wom da ustali u~e- 

{}e na svakoj smotri NVO za koju je oceweno 

da pripada grupi najzna~ajnijih za na{a 

osnovna ciqna trì{ta. U~e{}e na ostalim 

zna~ajnim izlo`bama ostvaruju sa tendencijom 

vremenski razvu~enog pokrivawa 

odre|enog regiona, odnosno naizmeni~nim 

u~e{}em na nekoliko izlo`bi. Tako je po- 

~ev{i od 2003. godine Jugoimport – SDPR 

prisustvova na slede}im svetskim izlo`bama 

NVO: IDEX 2003, 2005, 2007. (Abu Dabi, 

UAE), LAAD 203, 2005, 2007 (Rio de 

@aneiro, Brazil), EUROSATORY 2004, 

2006 (Pariz, Francuska), SOFEX 2004, 

2006 (Aman, Jordan), DEFEXPO 2004 (Wu 

Delhi, Indija), DSA 2004 (Kuala Lumpur, 

Malezija), DEFENCE 2005 (Bangkok, Tajland), 

DSEI 2005 (London, Velika Britanija), 

ASIAN DEFENCE TECHNOLOGY 2006 

(Singapur). 

15. jun 2007.


Ove godine Jugoimport – SDPR u~estvovao 

je na dve me|unarodne izlo`be NVO 

– IDEX 2007 i LAAD 2007. U Abu Dabiju, u 

periodu od 18. do 22. februara ove godine, 

odràna je osma me|unarodna izlo`ba NVO 

IDEX 2007. Presti` te izlo`be nedvosmisleno 

ukazuje na poznate ambiciozne razvojne 

tendencije zemqe doma}ina, koje su uo~qive 

u svim oblastima stvarala{tva. Osim 

trì{ta zemqe doma}ina i zemaqa zaliva, 

IDEX pokriva trì{te Sredweg istoka, ali 

i trì{ta zemaqa centralne Azije, a delimi~no 

i zemaqa ju`ne i jugoisto~ne Azije, odnosno 

Dalekog istoka. 

Ukupni kvalitet izlo`be posebno unapre|uju 

prate}e manifestacije: demonstracije 

takti~ke pokretqivosti borbenih i neborbenih 

vozila, koje se tokom trajawa izlo`be 

svakodnevno obavqaju na specijalno 

pripremqenim poligonima, sme{tenim uz 

glavni izlo`beni prostor; izlo`ba sredstava 

ratne mornarice, koja se obavqa u 

luci Port Zajed; demonstracija bojnim ga- 

|awem, koja je ove godine obuhvatila samo 

ga|awe iz sredstava streqa~kog naoruàwa. 

Ti sadràji apsolutno nadome{taju 

smawen broj u~esnika na ovogodi{woj izlo`bi 

(862 u~esnika na IDEX 2007, u odnosu 

na vi{e od 1.200 u~esnika na DSEI 2005, 

i vi{e od 1.000 u~esnika na EUROSATORY 

2006), te ~ine ukupnu sliku druga~ijom. 

Jugoimport – SDPR je, u svojstvu integratora 

promotivnog nastupa odbrambene 

industrije Srbije, prisutan na toj izlo`bi 

od 2003. godine, uz postepeno kvalitativno 

i kvantitativno pove}avawe obima i sadr- 

àja nastupa, srazmerno te`wi pove}awa 

obima poslovawa. Na Jugoimportovom sajamskom 

{tandu u prezentaciji odbrambene 

industrije u~estvovali su i predstavnici 

Ministrastva odbrane Republike Srbije 

(Uprava za odbrambene tehnologije, VTI, 

TRZ i Vojna akademija), a i preduze}a odbrambene 

industrije (Zastava-oru`je, Kru- 

{ik, Sloboda, MBL i EdePRo). 

Jugoimport je ove godine u~estvovao i 

na izlo`bi LAAD 2007, koja se odràva 

aprila svake neparne godine u Rio de 

@aneiru, i predstavqa osnovnu izlo`bu 

odbrambenih tehnologija u Latinskoj Americi. 

A od 26. do 29. juna jedan je od organizatora 

doma}eg sajma naoruàwa Partner 

2007. 

IZLO@BE ODBRANE 

Iako ideju o ustanovqavawu me|unarodne 

odbrambene izlo`be Partner nije 

direktno inicirao, Jugoimport – SDPR je 

od samog za~etka te ideje Beogradskog sajma 

i Ministarstva odbrane dao punu podr{ku 

wenoj realizaciji. Ove godine je 

tre}i put zaredom suorganizator te manifestacije, 

koja se odraàva pod pokroviteqstvom 

Ministarstva odbrane, a u organizaciji 

Beogradskog sajma. 

Ispitivawe tenka M-84 A B1 u Kuvajtu 

Saradwi u organizovawu i realizaciji 

manifestacije Jugoimport – SDPR je 

pristupio imaju}i u vidu vlastita iskustva 

u organizaciji nastupa na sajmovima odbrane 

u svetu, gde je bio integrator promocije 

srpske odbrambene industrije. Saglasno 

tome, organizacija me|unarodnih izlo`bi 

odbrane (bez obzira na to da li izlo`ba 

ima globalne, regionalne ili nacionalne 

ambicije) danas u svetu predstavqa vrlo 

sloèn i skup projekat, ~iji je razvojni potencijal 

u saglasnosti sa op{tim preduslovima 

zemqe doma}ina – pre svega wenom 

privrednom, tj ekonomskim potencijalom i 

vojnopoliti~kim okruèwem. Veoma su zna- 

~ajni i stawe u regionu, odnosi sa zemqama 

u regionu, eventualno postojawe regionalnih 

izlo`bi, pripadnost i usmerenost odre|enim 

savezima, te doktrina razvoja oru- 

ànih snaga, stepen razvoja i ambicije u 

razvoju odbrambenih tehnologija. 

U zemqama Isto~ne 

i Jugoisto~ne Evrope 

posledwih godina 

ustanovqene su 

brojne izlo`be regionalno-nacio- 

nalnog svojstva (u Gr~koj – Defendory, Turskoj 

– IDEF), koje spadaju u regionalne izlo- 

`be sa zna~ajnom tradicijom, dok su pre desetak 

godina ustanovqene izlo`be u Ma- 

|arskoj, (Jugoimport – SDPR u~estvovao 

2001), Poqskoj, Rumuniji, Bugarskoj, ê- 

{koj i Makedoniji (Jugoimport – SDPR u~estvovao 

2001). 

Svoje u~e{}e u realizaciji izlo`be 

Partner, od samog po~etka 2004. godine, Jugoimport 

– SDPR vidi u organizaciji zajedni~kog 

nastupa preduze}a odbrambene industrije 

Srbije. Na prethodnoj izlo`bi – 

2005. godine, Jugoimport – SDPR je integrisao 

nastup preduze}a odbrambene industrije, 

Vojnotehni~kog instituta, tehni~kih 

remontnih zavoda i opitnih centara. U organizaciji 

ovogodi{weg Partnera koncept 

je ne{to izmewen: Ministarstvo odbrane, 

kao pokroviteq manifestacije, organizuje 

nastup vojnih ustanova – VTI, TOC, tehni~kih 

remontnih zavoda, Vojne akademije, Vojnog 

muzeja, Vojnomedicinske 

akademije (VMA) i 

Vojnogeografskog instituta 

(VGI), dok Jugoimport 

– SDPR na svom integralnom 

{tandu okupqa preduze}a 

odbrambene industrije. 

Osim {est preduze}a 

sa ve}inskim dràvnim 

kapitalom (Zastavaoru`je, 

Kru{ik, Sloboda, 

PIB, MBL i PPU), tu 

su i Prva petoletka – namenska, 

14. oktobar, EI 

Ni{, Tigar tehni~ka guma, 

âjavec, EdePro, Iritel, 

Teleoptik, Vatrosprem, 

i druga. 

[tand je organizovan kao na nastupima 

u kojima Jugoimport – SDPR prikazuje 

odbrambenu industriju Srbije na izlo- 

`bama u svetu – arhitektonski homogen 

{tand, sa eksponatima sredstava NVO i 

prezentacijama svrstanim po borbenim sistemima, 

uz jasno nazna~ene proizvo|a~e 

sredstava. Takvim nastupom pokaza}e se 

tehnolo{ka organizovanost i raznovrsnost 

ponude preduze}a srpske odbrambene 

industrije. 

Doma}oj javnosti su svakako poznati 

problemi koji trenutno optere}uju odbrambenu 

industriju Srbije. Sajam Partner 

2007 bi}e dobra prilika da se prikaù i 

neki rezultati i uspesi, pre svega u osva- 

35


jawu novih tehnologija, a sve radi zauzimawa 

{to boqeg poloàja na svetskom trì- 

{tu, {to je ujedno i najboqi na~in da se navedeni 

problemi prevazi|u. Partnerima 

iz inostranstva – oficijelnim vojnim delegacijama, 

poslovnim partnerima, izaslanicima 

odbrane, ali i doma}oj stru~noj javnosti 

bi}e prikazana generalna ponuda u 

oblasti streqa~kog i pe{adijskog naoru- 

àwa vatrene podr{ke: minobaca~i i baca~i 

granata, artiqerija, protivoklopna 

sredstva, municija za streqa~ko naoruàwe, 

topovi sredweg kalibra, turele za 

ugradwu u borbena vozila, minobaca~i, 

artiqerija, tenkovski topovi, artiqerijske 

rakete velikog dometa, baruti, barutna 

puwewa, raketna goriva, eksplozivi i eksplozivne 

kompozicije, vo|ene rakete, sredstva 

elektronskog ratovawa, li~na oprema, 

komponente vazduhoplovne industrije, 

komponente hidraulike i pneumatike, integrisana 

pogonska grupa za ugradwu u tenkove, 

programi oklopqavawa i naoruàvawa 

borbenih i neborbenih vozila itd. 

NOVITETI 

Na ovogodi{woj doma}oj sajamskoj manifestaciji 

prvi put }e javnosti biti prikazani 

i prototipovi, odnosno funkcionalni 

modeli sredstava NVO iz najnovijih 

razvojnih programa koje realizuje Jugoimport 

– SDPR kao nosilac razvoja, a u saradwi 

sa svojim osnovnim strate{kim i 

tehnolo{kim partnerima – preduze}ima 

srpske odbrambene industrije. 

Jugoimport – SDPR, koji je, da podsetimo, 

javno preduze}e u vlasni{tvu Republike 

Srbije, u posledwe vreme pro{iruje 

i mewa svoju osnovnu misiju: od dràvnog 

marketin{ko-komercijalne organizacije 

prerasta u „sistemsku ku}u” koja objediwuje 

i zaokruùje kompleksne procese istraìvawa 

trì{ta, razvoja, proizvodwe, promocije 

i prodaje sloènih sredstava NVO, 

na osnovu integracije sopstvenih resursa 

sa resursima preduze}a odbrambene industrije, 

institucija i ustanova MO (pre svega 

VTI, TOC, tehni~kih remontnih zavoda i 

G[), i stranih tehnolo{kih partnera. Takva 

marketin{ka i razvojna strategija daje 

rezultate. Posledwih godina Jugoimport – 

SDPR beleì zna~ajan i stalan rast prodaje 

– od oko 20 odsto. O~ekuje su da }e se 

takvo kretawe nastaviti i narednih godina, 

te da }e dosti}i nivo proizvodwe i izvoza 

primeren realnim potencijalima na- 

{e odbrambene industrije. 

Na Partneru 2007 publika }e imati 

prilike da prvi put vidi familiju lakih minobaca~a 

velikog dometa – 60 mm, sa cevima 

duìne 1.200 i 1.500 mm, familije novih 

ru~nih revolverskih baca~a granata 40 

milimetara. Doma}u promociju doìve}e i 

sredstva koja su svetskoj javnosti prikazana 

prvi put na izlo`bi 

IDEX 2007: artiqerijski 

projektil V-LAP, kalibra 

155 mm, dometa 

65 km, raketa kalibra 

262 mm sa novim raketnim 

motorom, koji 

omogu}ava ostvarivawe 

dometa od 65 km, 

komandno-informacioni 

sistem za artiqeriju 

i oklopna borbena 

vozila, koji je ve} testiran 

u projektu modernizacije 

tenka M84, 

vi{enamenska optoelektronska 

osmatra~ko-ni{anska 

multisenzorska 

platforma, savremeni 

sistem za napad 

na zemaqske ciqeve 

– ALAS koji se bazira 

na vo|enoj raketi 

dometa 25 km, sa turbomlaznim pogonom i 

TV-vo|ewem sa opti~kim kablom, {to omogu- 

}ava vo|ewe van dometa opti~ke vidqivosti. 

U pogledu projektovanih performansi, 

odnosno primewenih tehni~ko-tehnolo{kih 

re{ewa, ALAS predstavqa, mo`da trenutno 

na{ najambiciozniji razvojni projekat. 

Na prostoru ispred hale 3 Beogradskog 

sajma bi}e prikazan modernizovani 

samohodni artiqerijski sistem NORA 

B52 K, sa visokim stepenom automatizacije 

svih funkcija oru|a – od prevo|ewa u 

borbeni poloàj, prora~una i zauzimawa 

elemenata ga|awa, automatskog puwewa 

oru|a projektilima i barutnim puwewima, 

dometa 44 km, koji se ostvaruje projektilom 

sa doma}im jedinstvenim re{ewem 

gas-generatora, i razvojnim aktivno-reaktivnim 

projektilom sa gas-generatorom, 

dometa 65 km. Bi}e prikazana i ponuda u 

oblasti sredstava klasi~ne i raketne artiqerije, 

sistemi PVO, borbena i neborbena 

vozila, programi modernizacije i 

konverzije tenkova, i drugo. 

Osnovne izlazne performanse navedenih 

sredstava omogu}avaju znatno poboq- 

{awe borbene efikasnosti, pre svega 

ukupne vatrene mo}i vojske u odnosu na postoje}e 

stawe, uz zna~ajna kvantitativna 

smawewa. Sredstva su projektovana upravo 

za integraciju u savremeno mre`nocentri~no 

boji{te i mogu biti na{ zna~ajan 

ulog u formirawu budu}ih zdruènih snaga 

sa partnerskim zemqama. 

OTVORENA VRATA 

I do sada je Jugoimport – SDPR posredovao 

u organizaciji u~e{}a svojih dugogodi{wih 

partnera iz inostranstva, giganata 

evropske odbrambene industrije – francuske 

firme TALES i italijanske FIN- 

Protivoklopni sistem vo|ene rakete „bumbar” 

MEKANIKE, koji su na izlo`bi Partner 

nastupili 2005. godine. Osnovni ciq te 

saradwe jeste da se stekne uvid u naj{ire 

strukture MO i G[ Vojske Srbije, a i partnera 

iz preduze}a odbrambene industrije 

sa proizvodnim programom i tehnolo{kim 

mogu}nostima inostranih partnera, radi 

opremawa Vojske Srbije visokosofisticiranim 

sredstvima NVO, ali i ostvarewa 

mogu}e proizvodne kooperacije oblasti 

proizvodwe tih sredstava za potrebe Vojske 

Srbije, i tre}ih trì{ta. 

Imaju}i u vidu poznate i pre vi{e godina 

zapo~ete procese reformi Vojske 

SCG, danas Vojske Srbije, u smislu wene 

tehni~ke, tj. kvalitativne modernizacije, a 

uz kvantitativnu racionalizaciju, jasno je 

da }e izlo`ba Partner po~eti da privla- 

~i ve}i broj inostranih preduze}a proizvo|a~a 

sloènih sredstava NVO iz Evrope 

i Amerike, a sve radi direktnog opremawa 

Vojske visokosloènim sredstvima, 

uz maksimalno ostvarqiv nivo u~e{}a odbrambene 

industrije Srbije. Takva te`wa 

je, svakako, u saglasnosti sa unapre|ivawem 

tehni~ko-tehnolo{kog nivoa odbrambene 

industrije, {to opet zavisi upravo 

od na{e zajedni~ke sposobnosti da se u narednom 

periodu prilagodimo i uspe{no 

odgovorimo na sve sloènije zahteve tr- 

ì{ta. 

U Jugoimportu se nadaju da }e Partner 

postepeno prerasti u izlo`bu sa preovla|uju}om 

nacionalnom orijentacijom i 

postati zna~ajna regionalna izlo`ba odbrane. 

Odràvawe sajamske manifestacije 

Partner 2007 vremenski se poklapa sa 

proslavom 58 godina rada Jugoimporta – 

SDPR, pa }e na sajmu taj doga|aj biti prigodno 

obeleèn. 

Aleksandar LIJAKOVI] 

36 

15. jun 2007.


VOJNOTEHNI^KI 

INSTITUT 

Vojnotehni~ki institut, prva i najve}a 

vojna nau~noistraìva~ka ustanova u 

Srbiji, koja se 60 godina bavi istra- 

ìvawem i razvojem novih sredstava 

naoruàwa i vojne opreme (NVO) za sve 

vidove Vojske Srbije i modernizacijom postoje}ih, 

ove godine u~estvuje na sajmu naoruàwa 

i vojne opreme (NVO) Partner 

2007. u okviru {tanda Ministarstva odbrane. 

S obzirom na zna~aj, broj i veli~inu 

eksponata, toj ustanovi je pripao zaista 

zapaèn prostor – oko 100 kvadratnih metara. 

Partner 2007, kao i prethodni sajmovi 

(odràni 2004. i 2005), nema komercijalni 

zna~aj kakav imaju veliki sajmovi 

ovog tipa u svetu. To je manifestacija koja 

se nadgra|uje i u perspektivi bi trebalo 

da dobije regionalni zna~aj, a u okviru toga 

i ve}i komercijalni zna~aj. Zbog toga je 

i nastup VTI na prethodnim sajmovima, a i 

na ovom sajmu, usmeren pre svega na prezentaciju 

razvojnih projekata, mogu}nosti 

Instituta i kontakte sa zainteresovanim 

partnerima, u meri koliko to uspeju da 

ostvare. Za tu svrhu bi}e prikazane i dve 

video-prezentacije. 

Prva podrazumeva predstavqawe VTI 

u naj{irem smislu – od osnivawa daleke 

1948. godine, rada na zadacima istraìvawa 

i razvoja NVO, osnovnim delatnostima 

koje se neguju u VTI i na laboratorijskim 

kapacitetima kao bazi iz koje je proisteklo 

i verifikovano vi{e od 1.300 

sredstava NVO usvojenih u naoruàwe Vojske 

(u VTI je, u procentima, razvijeno 75 

odsto sredstava kojim je naoruàna Vojske 

Srbije, a vi{e od 90 odsto proizvoda na- 

{e vojne industrije nastalo je u wegovim 

projektnim biroima i laboratorijama). U 

svetu i zemqi prepoznatqivi su savremeni 

tenk sa sistemom za upravqawe vatrom 

M 84AB, oklopni transporter, klasi~na i 

raketna sredstva za protivoklopnu borbu 

na malim, sredwim i velikim daqinama, 

klasi~ni i raketni sistemi za protivvazdu{nu 

odbranu, samohodni vi{ecevni baca~i 

raketa plamen, ogaw i orkan, {kolski 

i borbeni avioni jastreb, orao i galeb, 

vi{e tipova nevo|enih vazduhoplovnih 

raketa, mornari~kih mina, i drugo. 

Zahvaquju}i kvalitetnim istraìva~ko-razvojnim 

kapacitetima i dostignutom 

nivou znawa i iskustva, VTI je uspe{no 

razvio odre|ena sredstva za potrebe drugih 

armija, u~estvovao u koncipirawu i realizaciji 

zajedni~kih razvojnih projekata 

i znatno doprineo u prenosu odre|enih 

vojnih tehnologija u druge zemqe. 

Istraìvawem i razvojem novih sredstava 

naoruàwa osvojena je proizvodwa 

vi{e savremenih materijala i tehnologija 

{ireg zna~aja i ostvarena saradwa s drugim 

nau~noistraìva~kim ustanovama i fakultetima 

u zemqi i inostranstvu. 

Drugi filmski zapis ukratko }e predstaviti 

aktuelne projekte na kojima VTI 

radi ili je rad zavr{io u bliskoj pro{lo- 

sti. Video-prezentacije }e u su{tini biti 

sektorske i obuhvati}e detaqnije predstavqawe 

najva`nijih laboratorija, delatnosti, 

usvojenih metodologija i zapise sa laboratorijskih 

i poligonskih ispitivawa 

sredstava iz razvoja. VTI raspolaè sa 

30 ve}ih laboratorija, od kojih su neke jedinstvene 

u zemqi, a neke od wih prevazilaze 

nacionalne potrebe i imaju me|unarodni 

zna~aj. To su laboratorije za eksperimentalnu 

aerodinamiku, eksperimentalnu 

modalnu analizu, analizu signala i balansirawe, 

eksperimentalnu ~vrsto}u, 

specijalna merewa u naoruàwu, ispitivawe 

raketnih motora na ~vrsto gorivo, 

ispitivawe eksplozivnih materijala, HIL 

simulaciju i telemetrijska merewa, inercijalne 

senzore, nuklearnu i hemijsku za- 

{titu, analizu toksi~nih hemikalija, elektromagnetsku 

kompatibilnost, optiku i optoelektroniku, 

TV vo|ewe, ispitivawe goriva 

i maziva, ispitivawe vozila, primewenu 

spektrofotometriju, polimerne materijale 

i za{titu od korozije, metalne 

SA RANIJIH SAJMOVA 

Vojnotehni~ki institut je na prvom 

sajmu naoruàwa i opreme – Partner 

2004 (odrànom pod pokroviteqstvom 

Vlade Republike Srbije i Ministarstva 

odbrane SCG, a u organizaciji Beogradskog 

sajma), izloìo oko 50 eksponata 

u obliku modela i prototipova. 

Najzna~ajniji eksponati su bili: samohodni 

top haubica 155 mm NORA-B52, 

protivoklopni raketni sistem bumbar, 

prenosni sistem za identifikaciju kretawa 

PRESEK, univerzalni modem, integrisani 

opti~ki ni{an dnevni DIN 

M-21 i no}ni optoelektronski, vi{ekanalni 

telefonski ure|aj DMG, automat 

9 mm para M97 i familiju municije 

5.56 mm M21. Na tom sajmu je VTI dobio 

nagradu Beogradskog sajma za izlo- 

`beni eksponat – samohodni top-haubica 

155 mm NORA-B52, a ~iwenica je da 

je Institut razvijao ~etiri od pet nagra|enih 

eksponata na sajmu, koje su realizovale 

privredne organizacije SCG. 

I na drugom po redu Partneru, 

odrànom februara 2005, VTI je prikazao 

vi{e od 30 eksponata, modela i 

prototipova. Posebno zanimawe iskazano 

je za izvi|a~ku bespilotnu letelicu 

IBL-2000, laserski vo|enu bombu, 

raketu vazduh–zemqa grom-B, vi{ekanalni 

telefonski ure|aj DMG, inìwerijsko 

borbeno vozilo muwa, elektroagregat 

ADP-100. 

Inìwersko borbeno vozilo „muwa” 

37


materijale, hidroakustiku, fizi~ko-tehni~ka 

merewa, ispitivawe ure|aja u uslovima 

okoline, nuklearnu radiometriju i 

dozimetriju, prototipove i dr. 

Najve}i broj eksponata koji }e biti izloèn 

na sajmu prakti~no je ve} pripremqen. 

Deo tih eksponata VTI je ranije izlagao, 

deo, kao poseban oblik poslovne saradwe, 

ustupaju Jugoimportu – SDPR za izlagawe 

na svetskim sajmovima (na kojima 

VTI nema mogu}nosti da se pojavquje), a deo 

novih eksponata je u zavr{nim fazama pripreme. 

Tako }e na Partneru 2007. biti izloèna 

poznata sredstva koja su ranije izlagana, 

a koja ulaze u zavr{ne faze razvoja: 

laserski vo|ena bomba, protivoklopni 

raketni sistem bumbar, modifikovana maqutka 

sa novim bojnim glavama, automat 9 

mm, minobaca~ velikog dometa 120 mm, optoelektronska 

oprema vojnika pe{adije, nekontaktna 

na dno poloèna mina MNLP-M 

90, i dr. Osim pomenutih sredstava, na sajmu 

}e biti izloèn i deo eksponata koji 

prestavqaju elemente sloènih sredstava i 

sistema, kao {to su: balisti~ki ra~unar 

kao element SUV-a artiqerijskih oru|a velikog 

dometa, TV-glava za samonavo|ewe, 

pogonska puwewa razli~itih projektila, 

ure|aj za za{titu tenkovskih motora od pogre{nog 

startovawa, ure|aj za za{titu 

oklopnih vozila od eksplozije goriva i po- 

àra i ure|aj za emulaciju kod brodskih 

SUV 9LV. 

Na {tandu }e biti i eksponati kao 

{to su: kre{erni merni sistemi, maketa 

modernizovanog BRDM-a – vozilo vuk, unutra{we 

i spoqa{we aerovage, proste i 

sloène ispitne epruvete za razli~ite vrste 

ispitivawa materijala. Poseban prostor 

je predvi|en za izdawa kao {to su 

Nau~notehni~ki pregled, ~asopis koji dve 

godine izdaju na engleskom jeziku i koji je 

Rafal iz unapre|enog „ogwa” - detaq sa zavr{nih ispitivawa TOC-a u Nikincima 

rangiran kao ~asopis od nacionalnog zna- 

~aja, te Tehni~ki informator i Nau~notehni~ke 

informacije. 

O~ekuje se da }e posebna pa`wa, i 

doma}e i me|unarodne javnosti, biti usmerena 

na sredstva koja se izlaù prvi put. 

To su: mini bespilotna letelica, sistem 

KORS, mera~ koordinata letelica, sistem 

za zvukometrijsko izvi|awe i radio goniometar 

za VVF/UVF opseg RGK 2/3. 

Radi uspe{nog izvr{avawa navedenih 

zadataka, ukupna nau~noistraìva~ka 

delatnost obuhvata veliki broj primewenih 

istraìvawa u svim tehni~kim oblastima 

– vi{e od 20 specifi~nih podru~ja 

vojne tehnike. U institutu rade 22 doktora 

i 70 magistara i specijalista tehni~kih 

nauka i nau~nih disciplina zna~ajnih za 

istraìvawe i razvoj sredstava NVO. 

Dvadeset istraìva~a VTI je s nau~nim 

zvawem, a wih petnaest se angaùju kao 

predava~i na fakultetima i visokim vojnim 

{kolama u zemqi. 

Za podr{ku zadacima op{tih i primewenih 

istraìvawa i razvoja sredstava 

NVO Institut razvija i koristi sopstveni 

nau~notehni~ki informacioni sistem. 

Ispitivawe ga|awem modernizovanog 

tenka M-84 

15. jun 2007.


TEHNI^KI 

OPITNI 

CENTAR 

Tre}i put zaredom na sajmu NVO 

Partner na}i }e se i Tehni~ki opitni 

centar. To je vojna nau~noistraìva~ka 

ustanova u sastavu Uprave za 

planirawe i razvoj General{taba Vojske 

Srbije, koja je osnovana marta 1973. godine. 

Ovla{}eni je organ Ministarstva 

odbrane za ispitivawe sredstava NVO 

sva tri vida vojske, elektronskih i elektromehani~kih 

delova, komponenata, procesa 

i rezervnih delova koji se osvajaju i 

za etalonirawe merne opreme, a nadle- 

àn je i za obuku i osposobqavawe probnih 

i opitnih pilota. 

Osnovna misija TOC-a je da ispita i 

oceni kvalitet svih sredstava naoruàwa 

i vojne opreme, proizvedenih u zemqi 

ili u inostranstvu, koja se uvode u naoru- 

àwe na{e vojske i sluè za weno opremawe. 

Pored toga, u obavezi je da svim 

organizacionim jedinicama Ministarstva 

odbrane i Vojske obezbedi sledqivost 

merewa do na{ih nacionalnih etalona 

ili nacionalnih etalona metrolo- 

{ki razvijenih zemaqa. Za potrebe ispitivawa 

i etalonirawa Centar je razvio 

25 laboratorija i jedan poligon – Nikinci 

(za sloèna ispitivawa klasi~nog naoruàwa 

svih kalibara i zemaqskog raketnog 

naoruàwa Kopnene vojske, Vazduhoplovstva 

i protivvazduhoplovne odbrane 

i Re~ne mornarice), a poseduje i odgovaraju}i 

kadar –120 istraìva~a sa visokom 

{kolskom spremom, od ~ega {est doktora 

nauka i 25 magistara tehni~kih nauka. 

Gotovo sva sredstva NVO koja su za 

potrebe opremawa Vojske osvajana ili 

uvezena u protekle tri i po decenije, ispitana 

su u Centru. Oprema kojom raspolaè 

ta ustanova omogu}ava simulaciju 

uslova potrebnih za validno ispitivawe 

i ocewivawe pre dono{ewa odluke o 

usvajawu sredstava i wihovom stavqawu 

na raspolagawe jedinicama Vojske. Naravno, 

posebna pa`wa se posve}uje karakteristikama 

bezbednosti, ali svako 

sredstvo se ocewuje i prema nizu drugih 

Zna~ajna aktivnost opitnog centra je prezentacija vazduhoplova doma}e proizvodwe na me|unarodnim aeromitinzima


takti~ko-tehni~kih zahteva i karakteristika: 

od kvaliteta tehni~ke dokumentacije, 

preko funkcije u svim predvi|enim 

eksploatacionim uslovima upotrebe, pa 

sve do pogodnosti za upotrebu, kompatibilnosti, 

unifikacije, trajnosti i drugih 

parametara integralnog tehni~kog obezbe|ewa. 

Centar je svoje iskustvo na poslovima 

ocewivawa usagla{enosti sredstava 

NVO preneo i na poslove ispitivawa i 

sertifikacije tehni~kih proizvoda koji 

se koriste na civilnom trì{tu, ali 

uglavnom na specifi~ne tehni~ke proizvode 

za ~iju sertifikaciju nije postojalo 

sertifikaciono telo u Republici Srbiji 

(protivpoàrne aparate, {lemove za za- 

{titu u industriji i vatrogasne {lemove, 

za{tite opasa~e, itd). Realizuju}i poslove 

sertifikacije i potvr|uju}i, sertifikacionim 

ispitivawem i naknadnim nadzorom, 

usagla{enost proizvoda sa postavqenim 

zahtevima, TOC obavqa zna- 

~ajnu ulogu u procesu obezbe|ewa trì- 

{ta Republike Srbije kvalitetnim sredstvima 

za za{titu, odnosno bezbednost 

gra|ana. Sertifikacija predstavqa dodatnu 

vrednost proizvoda, pa je ovaj proces 

od velikog zna~aja i za proizvo|a~e 

i distributere sredstava. 

Deo poslova ova ustanova obavqa 

prema sklopqenim ugovorima, kao {to su 

ve} postoje}a dva sa Republi~kom agencijom 

za telekomunikacije (RATEL) – o kontroli 

uskla|enosti telekomunikacionih 

mreà, sistema i sredstava sa propisanim 

standardima i normativima i ispitivawu 

i merewu u postupku tehni~kog 

pregleda radio-stanica. Tehni~ki opitni 

centar je priznata ispitna institucija 

od Srpskog registra 

brodova JUGOREGISTAR za merewa 

niza fizi~kih veli~ina. 

Prete`nu delatnost Centra 

~ine primewena i razvojna 

istraìvawa u oblasti utvr|ivawa 

novih metoda, kriterijuma 

i postupaka ispitivawa, etalonirawa, 

kontrolisawa NVO. To 

je za sada jedina ustanova Ministarstva 

odbrane i General- 

{taba Vojske Srbije koja je 

akreditovala svoje ispitne i 

metrolo{ke laboratorije. 

Na Partneru 2007. TOC 

}e predstaviti atraktivne video 

zapise kojima su zabeleèna 

ispitivawa sloènih sistema 

NVO. A posetioci }e mo}i 

da vide koji put prolazi vojna 

tehnika pre nego {to do|e u jedinice. 

Foto dokumentacija Tehni~kog 

opitnog centra 

PRVA ISKRA 

– NAMENSKA 

Kompanija „Prva iskra – namenska 

a. d.” osnovana je 1939. godine na starim 

pogonima kompanije „Vistad” , a 1946. 

startovala je prva proizvodwa TNT-a. 

Nalazi se na 25 km od Beograda i predstavqa 

jedino preduze}e doma}e odbrambene 

industrije koje se bavi proizvodwom, 

razvojem, regeneracijom i prodajom 

vojnih i civilnih (komercijalnih) eksploziva. 

Wihovi proizvodi nameweni su granama 

privrede koje koriste eksplozive 

kao {to su rudarstvo, industrija nafte i 

gasa, industrija za preradu metala, putna 

industrija, te proizvo|a~ima minsko-eksplozivnih 

sredstava i privrednih eksploziva. 

„Prva iskra” ima sopstvene tehnologije 

za proizvodwu razli~itih tipova 

visoko brizantnih eksploziva kao {to su: 

TNT, HMX, RDX, PETN, i wihovih kompozicije, 

sa licencom za izvoz proizvoda i 

transferom tehnologija po principu kqu~ 

u ruke. Svojevremeno je na izvozu tehnologija 

ta fabrika ostvarivala zarade od 

nekoliko desetina miliona dolara, dok je 

prodaja eksploziva donosila vi{estruko 

ve}e prihode. 

Proizvodwa pentrita, heksogena i 

oktogena prekinuta je nesre}om koja se 

dogodila pro{le godine, a obnavqawem 

glavnog objekta za proizvodwu najtraènijeg 

eksploziva dana{wice – oktogena, 

koji se koristi za proizvodwu raketnih 

sistema, otvorile bi se perspektive za 

izvoz. U svetu ga proizvodi samo nekoliko 

zemaqa, a u ovom delu Evrope niko. 

„Zastava – oru`je“, na{a najstarija 

fabrika oru`ja, postoji od 1853. godine. 

U svom proizvodnom programu ima kompletan 

asortiman lova~kog, sportskog i oru`ja 

za li~nu odbranu, ~ime se moè pohvaliti 

retko koja fabrika u svetu. Sa wenih 

proizvodnih linija izlaze i oru`ja i oru- 

|a namewena potrebama redovnog sastava 

Vojske SCG i specijalnih jedinica MUP-a, 

a zahvaquju}i tradiciji i dokazanom kvalitetu, 

kragujeva~ko oru`je je zastupqeno 

na svim kontinentima sveta. 

U saradwi sa Vojnotehni~kim institutom, 

ili samostalno, stru~waci te fabrike 

osvojili su konstrukciju poluautomatske pu- 

{ke i familiju automatskog oru`ja „Zastava” 

(FAZ), nekoliko generacija snajperskih 

pu{aka (M.69, M76, M.91, M.93) i konstrukciju 

dalekometne 12,7 mm AMR pu{ke. 

Osvojena je i proizvodwa nove generacije 

doma}ih automata (M.92), automatskog baca~a 

granata M.93, a ve} dugo se i na{iroko 

pri~a o pu{ci M-21 u kalibru Natoa. 

Kompanija „Sloboda” iz â~ka, od 

osnivawa 1948. godine, posluje kao dr- 

àvno, odnosno vojno preduze}e. Asortiman 

proizvoda te kompanije broji oko 150 

artikala i ima naj{iri vojni proizvodni 

40 

15. jun 2007.


Wen proizvodni program ~ine PA 

municija kalibra od 20 do 57 mm, avionska 

municija kalibra od 23 do 30 mm, 

tromblonske mine svih tipova, ru~ni baca~ 

raketa kalibra 64, 90 i 120 mm, municija 

za automatske baca~e granata 30 

i 40 mm, artiqerijska municija od 76 do 

155 mm, upaqa~i svih tipova za sredstva 

iz svog programa i za potrebe remonta 

municije. Proizvode specijalnu municiju 

za policijski program, ve`bovna 

sredstva, izra|uju i prera|uju sme{e i 

eksplozive i drugo. 

Kvalitet vi{e toj fabrici predstavqa 

sertifikat ISO9001. 

program. Samo je u proteklih deset godina 

u toj fabrici zabeleèn najve}i razvoj 

u istoriji – osvojila je 85 novih proizvoda. 

Preduze}e „Milan Blagojevi} – namenska”, 

Lu~ani, osnovano je 1949. godine 

iskqu~ivo za vojnu proizvodwu. I danas 

je 80 odsto proizvodwe te fabrike 

ukqu~eno u vojni program, a samo 20 odsto 

u civilni, ali sa jednom razlikom – 85 odsto 

vojne proizvodwe izvozi se u vi{e od 

30 zemaqa sveta. Izvanredan proizvodni 

program, po~ev od klasi~nih do najsavremenijih 

specifi~nih tipova baruta koji se 

proizvode po Wincesther Olin tehnologiji, 

uz me|unarodno priznat i proveren kvali- 

tet svih proizvoda, zatim proizvodwa sagorivih 

elemenata i dodatni program namenskih 

i komercijalnih tipova nitroceluloze, 

aduti su za daqi uspe{an plasman 

wihovih proizvoda u svetu. 

Osnovni vojni programi te fabrike 

rade se po me|unarodnim standardima MIL, 

GOST i STANAG, a preduze}e je vlasnik 

sertifikata kojim se potvr|uje da je sistem 

menaxmenta kvalitetom proveren i usagla- 

{en sa standardima kvaliteta JUS ISO 

9001:2001. Taj sistem menaxmenta kvalitetom 

odnosi se na nitrocelulozu, celuloid i 

proizvode od celuloida, rastvara~e, barute, 

barutna puwewa, sagorqive elemente 

za municiju 125 i 155 milimetara. 

INDUSTRIJA 

KABLOVA 

„Industrija kablova 

Jagodina” (FKS) osnovana 

je 1947. godine a sa redovnom 

proizvodwom otpo~ela je 1955. godine. 

Danas je to Holding preduze}e me{ovite 

svojine. Najve}i je doma}i proizvo|a~ 

kablova, kablovskog pribora, konektora, 

kablovskih setova i prikqu~aka. Zna~ajni 

deo svoje proizvodwe plasira na inostrano 

trì{te. 

Proizvodi sa imenom ove firme na- 

{li su primenu u vi{e od 80 zemaqa sveta. 

Za kvalitet svojih proizvoda Industrija kablova 

poseduje vi{e od 100 atesta – sertifikata 

koje su izdale inostrane institucije 

iz Rusije, [vedske, Francuske, Nema~ke, 

Holandije, Austrije, SAD, Kanade. 

Proizvodni program FKS sadrì vi- 

{e od 20.000 razli~itih proizvoda. Oni se 

stalno usavr{avaju a uvode se i novi. Proizvodi 

jagodinske fabrike izra|uju se prema 

svim poznatim svetskim standardima, a i 

prema posebnim zahtevima kupaca. 

41


Holding korporacija Kru{ik osnovana 

je davne 1937. godine, a dana{wi 

naziv nosi od 1948. kada je od privatne 

firme postala dru{tveno preduze}e. 

Wegov osnovni program bila je i 

ostala minobaca~ka municija i to u kompletnom 

asortimanu – razorna, dimna, 

osvetqavaju}a i ve`bovna municija. Posebno 

mesto zauzima namenska proizvodwa 

sa visokokvalitetnim tehnologijama 

raketnog programa, koji je godinama bio 

okosnica razvoja preduze}a i izvoznih 

rezultata. 

Danas se u „Kru{iku” proizvode 

sredstva NVO za sve vidove Vojske. Pored 

minobaca~kog i raketnog programa, 

za potrebe Vazduhoplovstva osvojen je 

ve}i komplet piropatrona i raketnih 

motora za katapultirawe pilotskog sedi{ta. 

U artiqerijskom programu preovladava 

proizvodwa artiqerijskih zrna 

sa upaqa~ima i topovskim kapislama, a 

od balisti~kih artiqerijskih raketa 

proizvode raketu plamen. Nedavno je ta 

raketa unapre|ena i pod nazivom plamen-D 

postiè ve}i domet. U fabrici su 

osvojeni i proizvedeni i minobaca~ki 

upaqa~i, koji su unificirani za sve kalibre 

mina. 

I ova korporacija je uspostavila i 

sertifikovala sistem menaxmenta i kvaliteta 

saglasno Standardu JUS ISO 

9001:2001 i SNO 9000/05. 

PRVA 

PETOLETKA 

– NAMENSKA 

Osnovne delatnosti 

Industrije hidraulike i 

pneumatike „Prva petoletka 

– namenska a. d.” iz 

Trstenika su konstrukcija, razvoj i proizvodwa 

razli~itih hidrauli~kih i pneumatskih, 

servo komponenata i ure|aja za 

avione, tenkove, borbena vozila (stajni 

trapovi, pumpe, motori, cilindri, servopokreta~i, 

elektrohidrauli~ki servo 

razvodnici, agregati, zemaqska oprema) 

za sve vidove vojske. U wihovom proizvodnom 

asortimanu je i proizvodwa minobaca~a, 

vazdu{nih pu{aka, pu{aka za policiju... 

U „Prvoj petoletki” se, sem toga, remontuju, 

odràvaju i ispituju weni proizvodi 

i proizvodi drugih proizvo|a~a. 

„Vatrosprem a. d.” proizvodi sve tipove 

vatrogasnih vozila za potrebe civilnih 

i vojnih jedinica, a i vozila za ga{ewe 

poàra, poàra u industriji i na aerodromima. 

Do sada je u toj firmi proizvedeno 

vi{e od 5.000 vozila svih vrsta i namena 

na {asijama Mercedes-Benc, FAP, IVECO, 

MAN, tatra, kamaz, zastava, Scammel, FA- 

UN. Pored toga, „Vatrosprem” je jedini isporu~ilac 

vatrogasnih vozila za Vojsku jer 

su jedino ona zadovoqila izuzetno stroge 

zahteve i uspe{no pro{la sva ispitivawa 

vojne kontrole kvaliteta. 

„Vatrosprem” proizvodi i cisterne za 

pitku vodu, za transport goriva i druge 

nadgradwe. Tako|e, u svom proizvodnom 

programu imaju protivpoàrnu opremu i 

stabilne sisteme za ga{ewe poàra. 

15. jun 2007.


SANDRA CORPIKO 

„Sandra Corpiko“ iz Poàrevca je fabrika 

obu}e koja proizvodi specijalnu i 

modernu mu{ku i ènsku obu}u, sa dnevnim 

kapacitetom od 500 do 700 pari. Najve}i 

kupci su MUP Republike Srbije i Vojska Srbije, 

a preko 50 odsto proizvodwe plasira 

se u izvoz. 

~iwe jo{ od osnivawa „Tigra” 1935. godine, 

a kao posebna organizaciona celina 

„Tigar – Tehni~ka guma” d. o. o. postoji 

od 1966. Ta godina je zna~ajna po 

tome jer prvi put otpo~iwu sa proizvodwom 

lopti, najpoznatijem proizvodu na 

prostorima biv{e Jugoslavije. Nakon 

toga proizvodi „Tigar – Tehni~ke gume” d. 

o. o. nalaze svoje mesto u auto-industriji, 

rudarstvu i metalurgiji. 

Preduze}e raspolaè {irokom paletom 

proizvoda – gumenih cevi specijalne 

namene, gumenih cevi za hladwake motora, 

gumenih EPDM profila, pojaseve za autoindustriju, 

zatim materijala za obnavqawe 

pneumatika, presovanih proizvoda, 

glina-metal proizvoda, lopti i sportske 

rekvizite, materijala za oblagawe mlinova, 

proizvoda od reciklirane gume, gumeno-vazdu{nih 

amortizera i dr. 

FAP KORPORACIJA 

Pribojska FAP korporacija a. d. 

najve}i je proizvo|a~ kamiona i autobusa 

u zemqi. Sa radom je po~ela 1953. 

kada je otpo~ela proizvodwa te{kih vozila 

po licenci SAURER-WERKE. Stalnim 

investicionim ulagawima FAP je osposobqen 

za kapacitete od 10.000 vozila, 

a 1979. je zabeleèna kao rekordna godina 

jer je tada proizvedeno vi{e od 

7.000 vozila. 

Primarni proizvodi FAP-a su vu~na 

privredna vozila ukupne mase od 10 

do 32 tone i snage od 88 do 279 kW, a 

sem kamina i autobusa proizvode i kamionske 

i poliprikolice, delove i pribor 

za motorna vozila, sve vrste zup~anika 

i pruàju usluge iz oblasti metaloprera|iva~kog 

zanatstva. 

Svoje visoko mesto u privredi FAP 

je stekao zahvaquju}i dugogodi{woj osmi- 

{qenoj strategiji poslovawa, stalnim investicijama 

i poboq{awem kvaliteta 

proizvoda i zapo{qavawem stru~waka. 

Uspe{nost kompanije najboqe se ogleda u 

izvozu proizvoda koji doseù najudaqenije 

ta~ke sveta, a sara|uju sa svetskim korporacijama, 

me|u kojima su Mercedes, SA- 

URER-WERKE, SANOS, STEYR, CUMMINS... 

Od 2005. godine FAP u vozila ugra|uje 

iskqu~ivo motore mercedes EU3 i CUM- 

MINS EU 3. 

Na sajmu Partner 2007 ta fabrika 

}e predstaviti vozilo FAP 1118 4h4, 

koje se ispituje za vojne namene. 

TECOM 

ELECTRONIC 

Poslovni sistem Tecom electronic iz 

Beograda servisira, remontuje, usavr{ava 

i proizvodi streli{nu opremu za Vojsku. 

„Iritel” je danas vode}a firma u 

na{oj zemqi u oblasti istraìvawa, razvoja, 

proizvodwe i inèweringa u telekomunikaciji 

i elektronici. Tako|e, proizvodi 

radio-komunikacione sisteme, sisteme 

prenosa, komutacione sisteme i 

energetsku elektroniku, a u okviru specijalnih 

programa vojne i radarske sisteme, 

te sisteme za elektronski rat. „Iritel” 

ima u svom sastavu Institut sa vi{e 

od dvadeset doktora i magistara nauka. 

TIGAR 

– TEHNI^KA GUMA 

„Tigar – Tehni~ka guma” d. o. o. iz 

Pirota je proizvodno-uslu`ni deo Korporacije 

„Tigar” a. d. i zapo{qava ne- 

{to mawe od 300 radnika. Proizvodwa 

artikala iz programa tehni~ke gume po-


PROIZVODWA 

MILE 

DRAGI] 

Privatna kompanija 

„Proizvodwa Mile Dragi}“, 

osnovana 1985, proizvodi vojno-policijsku 

za{titnu opremu, opremu namewenu 

zaposlenima u agencijama za F:T:O:, 

opremu za lov i ribolov i HTZ i PPZ 

opremu. U ukupnom prometu proizvoda 

izvoz ~ini 70 odsto, a izvoze u vi{e od 

30 zemaqa sveta. Iz proizvodnog programa 

izdvaja se proizvodwa balisti~ke 

za{titne opreme. Me|utim, ni{ta mawe 

atraktivni nisu ni proizvodni programi: 

obu}e, ode}e, mobilna oprema za 

sme{taj... 

Vizija kompanije je da postane lider 

proizvodwe vojno-policijske opreme u 

Evropi. Za to je garancija sistem kvaliteta. 

Briga za kvalitet je zastupqena u svim 

funkcionalnim segmentima Kompanije – od 

upravqawa do operative. Procesi proizvodwe 

su u saglasnosti sa svetskim standardima 

ISO 9001 i ISO 14000. Dobijawem 

sertifikata TUF za kvalitet, kompanija 

je postigla svetsku reputaciju. 

Kompanija „U~a internacional” 

d.o.o. ima tradiciju 

dugu vi{e od 80 godina. Godinom 

osnivawa smatra se 1924. 

kada je „U~a” bila uslu`no-zanatska 

radionica za ~i{}ewe 

i fazonirawe {e{ira. Pro- 

{irewem delatnosti i uvo|ewem 

ma{ine za proizvodwu {e{ira i bereta, 

fabrika poprima karakter industrijske 

proizvodwe. Zahvaquju}i dugogodi{woj 

tradiciji u ovoj proizvodwi i veoma pa- 

`qivom negovawu, o~uvawu i razvijawu posebnog 

majstorskog kadra, firma je dostigla 

visok kvalitet i renome i na osnovu toga 

zna~ajne pozicije na doma}em i inostranom 

trì{tu. 

Godi{we koli~ine isporu~ivanih beretki 

inostranim kupcima (do uvo|ewa ekonomskih 

sankcija na{oj zemqi) kretale su 

se od 300.000 do 400.000 komada, a neki 

od najzna~ajnijih vojnih partnera bili su 

zemqe Natoa, UN, sve arapske zemqe, a civilni 

partneri bili su: u Velikoj Britaniji 

– Compton Webb, Marvelfairs Limited, CT 

Co, u Danskoj – Hotri-Lars Trier Hansen, u Holandiji 

– Hassing. Kupci wihovih beretki 

bili su i Francuska i Ruska Federacija. 

Sredinom 2005. godine „U~a” je privatizovan, 

te od jula kompanija posluje pod 

imenom „U~a internacional” sa 100 odsto 

u~e{}a privatnog kapitala. Proizvodna 

linija je kompletno remontovana i po~ela 

je proizvodwa beretki visokog kvaliteta. 

Proizvode beretke (iz vojnog i civilnog 

programa) i ka~kete od 100 odsto vunenog 

prediva i sa ugra|enim kvalitetnim materijalima. 

Kvalitet materijala i gotovih 

bere kapa pod stalnom je kontrolom tekstilnog 

instituta CIS iz Beograda. 

Vojne beretke se proizvode iskqu~ivo 

na osnovu dostavqenih uzoraka ili tehni~ke 

dokumentacije koji se usagla{avaju sa 

wihovim kontra uzorcima. 

regionu i u grupi su 20 najve}ih izvoznika 

u Srbiji. Najvi{e izvozi u zemqe 

Evropske unije, od kojih je najve}e trì- 

{te Nema~ka, zatim Velika Britanija, 

Francuska... 

U wihovom proizvodnom asortimanu 

su gumirana platna za {iru namenu, maskirne 

mreè, filteri za pre~i{}avawe 

vode i vazduha, hemijski detektor DHM- 

11B, za{titna odela, rukavice, ~arape, 

za{titne maske, kapuqa~e, za{titni 

{lemovi, {titnici, za{titne nao~are, 

respiratori, filtri, sredstva za detekciju 

i dekontaminaciju. 

Za {iroku upotrebu, za za{titu respiratornih 

organa, u toj fabrici proizvode 

respiratore M-621, M-681, UR- 

2, PM-1 i druge, u kombinaciji sa filterima 

za specijalne namene i najve}e klase 

efikasnosti P3. Za za{titu respiratornih 

organa i lica, izra|uju su za{titne 

maske: M2, M2F, M2FV, panorama B- 

2G i de~ija maska MD-1. 

Svi proizvodi Korporacije „Trajal” 

sertifikovani su po svetski poznatim 

standardima i imaju „CE” oznake. 

Korporacija „Trajal” iz Kru{evca je 

na{ poznati proizvo|a~ sredstava za 

za{titu organa za disawe i tela, potom 

sredstva za pre~i{}avawe vode i vazduha, 

pirotehni~kih sredstva, a poznati su 

i po gumama za teretna vozila i industrijske 

ma{ine. Najve}i su izvoznik u 

44


Kompanija „Orao“, sa sedi{tem u Bijeqini, 

Republika Srpska (BiH), proizvodi 

i remontuje avionske motore. Rade za vojno 

i civilno vazduhoplovstvo. Obavqaju remont 

i ispitivawe turbomlaznih motora, 

proizvodwu, montaù i testirawe turbomlaznih 

motora i drugih sklopova i delova 

u oblasti vazduhoplovstva i ma{inske industrije. 

Dizajniraju i proizvode opremu 

za testirawe, a i specijalne alate. 

U okviru kompanije radi i Metrolo- 

{ka laboratorija, koju su nadle`ne institucije 

ovlastile za metrologiju elektri~nih 

i neelektri~nih veli~ina. 

„Zastava – kamioni” je dru{tvo sa 

ograni~enom odgovorno{}u za proizvodwu 

i promet privrednih vozila. Proizvodwa 

privrednih vozila u „Zastavi” po- 

~ela je pred Drugi svetski rat, kada je 

proizvedeno 400 kamiona firme CHE- 

VROLET za potrebe jugoslovenske vojske. 

A po~ev od montaè 162 terenska vozila 

marke WYLUS (od 1953. godine) pa do dana{wih 

dana, razvijala se proizvodwa 

privrednih vozila. 

Od 2001. godine, posle transformisawa 

i konsolidacije Grupe Zastava, 

„Zastava – kamioni” posluju u sastavi 

novoformiranog holdinga „Zastava – vozila”. 

Preduze}e je od 2001. sertifikovano 

prema standardu JUS ISO 9001. U 

wegovom proizvodnom programu nalaze 

se dve game proizvoda – vozila korisne 

nosivosti od 1,2 do 5 tona koja pripadaju 

klasi lakih dostavnih vozila (NET TUR- 

BO RIVAL), i vozila sredwe klase u ukupnoj 

masi do 8,2 tone (GAMA EURO ZETA). 

Pored osnovne delatnosti – proizvodwe 

novih kamiona, u tom preduze}u 

popravqaju kamione i specijalna vozila 

sa nadgradwom iz svog proizvodnog programa 

na industrijski na~in. 

FLUID UTVA AD je proizvo|a~ specijalnih 

autocisterni za prevoz opasnih materija 

– za snabdevawe gorivom aviona, 

helikoptera, tenkova, te pumpno-mernih 

agregata za puwewe vozila i prepumpavawe 

goriva. 

VAZDUHOPLOVNI 

ZAVOD 

„MOMA STANOJLOVI]” 

Duga tradicija 

tog remontnog zavoda 

povezana je sa 

osnivawem aeroplanske 

radionice 

na Krfu 1916. godine. 

Brojne su delatnosti 

kojoma se 

danas Zavod bavi, a 

obuhvata remont, proizvodwu i usluge. 

Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlovi}” 

remontuje nadzvu~ne letelice – MiG- 

21 i MiG 29, mlazne avione – supergaleb, 

galeb i orao, transportne avione (An-26, 

An-2), klipni avion utva-75, lake helikoptere 

– gazela i Mi-2, transportni helikopter 

Mi-8. Zavod je osposobqen i za sve vrste 

remonta klipnih, turboelisnih i turbovratilnih 

pogonskih grupa OTO i dizel-motora. 

Motori i reduktori za sve tipove 

aviona i helikoptera, nakon opravke, ispituju 

se na ispitnim stanicama, gde se dobijeni 

rezultati najpre verifikuju i nakon 

toga ugra|uju na vazduhoplove. Kao motori, 

tako se i svi agregati i sklopovi vazduhoplova 

proveravaju, remontuju i ispituju. Taj 

delikatan posao obavqa se u specijalizovanim 

odeqewima uz pomo} visokostru~nog 

kadra i pomo}u savremenih ure|aja, od kojih 

je veliki broj proizvod samih stru~waka 

Zavoda. 

Pored remonta vazduhoplova, motora 

i protivvazduhoplovnih sredstava, Zavod 

remontuje i sva ostala vazduhoplovnotehni~ka 

i tehni~ka materijalna sredstva za 

vazduhoplovstvo i protivvazdu{nu odbranu, 

kao {to su sredstva za opsluìvawe vazduhoplova, 

protivpoàrna sredstva, cisterne 

za gorivo, transporteri, elektro- 

45


centrale i elektroagregati, elektropokreta~i, 

sredstva raketne tehnike, zemaqska 

navigaciona sredstva, itd. Remont vazduhoplova 

podràvaju sofisticirani kompjuterski 

programi, pomo}u kojih stru~waci 

Zavoda, u konstruktorskim i tehnolo{kim 

biroima vrlo brzo i precizno konstrui{u 

potrebne delove. 

U oblasti proizvodwe, kao podr{ke 

remontu, izra|uju gumeno-tehni~ku robu od 

gume ili kombinacije materijala guma-metal, 

a u okviru ma{inske obrade izra|uju 

rezervne delove od metala i drugih materijala. 

Zavod je u mogu}nosti da proizvodi 

delove i sklopove od kompozitnog materijala, 

a izra|uju i alate za oblikovawe delova 

od akrilnog stakla i polikarbonata. 

Osim za potrebe VS, „Moma” radi i 

za civilni sektor u zemqi i svetu. U toj ustanovi 

izvodi se specijalisti~ka obuka i doobuka 

kadra u vazduhoplovno-tehni~ka zanimawa, 

transferi{e tehnologija u oblasti 

vazduhoplovne industrije, i drugo. 

TEHNI^KI 

REMONTNI 

ZAVOD 

KRAGUJEVAC 

Tehni~ki remontni 

zavod Kragujevac 

jeste specijalizovana, 

savremeno opremqena 

vojna ustanova, sa visokorazvijenom 

tehnologijom remonta i proizvodwe municije, 

municijskih elemenata i drugih 

ubojnih sredstava. Ima potpuno zaokru- 

èn sistem odràvawa ubojnih sredstava 

– od ispitivawa i pra}ewa stawa do generalnog 

remonta, po~ev{i od municije 

za li~no naoruàwe, preko artiqerijske 

municije svih kalibara i mina svih vrsta, 

do nevo|enih raketa za vi{ecevne 

lansere. Kontrolnim ispitivawima 

i ispitivawa hemijske 

stabilnosti baruta, u Zavodu 

se nadzire i kvalitet uskladi{tenih 

ubojnih sredstava, 

te se na osnovu dobijenih 

rezultata predlaù i realizuju 

sva tri nivoa wihovog 

odràvawa. 

Kragujeva~ki remonteri 

izra|uju i remontuju drvnu ambalaù 

za ubojna sredstva i 

saniraju mesta masovnih eksplozija 

– ra{~i{}avaju i uni- 

{tavaju opasna ubojna sredstva. 

Sticajem okolnosti, od 

1999. godine bili su angaòvani 

na skoro svim zna~ajnijim 

sanacijama mesta masovnih 

eksoplozija i uklawawa 

posledica od tih eksplozija. 

U wihovom zavodu izra- 

|uju se alati i ure|aji za odr- 

àvawe ubojitih sredstava, 

kompletnih tehnolo{kih linija, 

obavqa se prenos tehnologija 

i omogu}uje stru~na pomo} 

i nadzor. Ujedno, pruàju 

usluge prevoza i skladi{tewa 

ubojnih sredstava. U toj ustanovi 

projektovani su i izra- 

|eni pokretna municijska radionica za 

odràvawe klasi~ne municije PMR M85 

i inèwerijski komplet za minirawe i 

razminirawe KMR-3, a u saradwi sa VTI 

izra|ena je jedinica generatora gasa 

155 mm HE ERFB-BB. 

46


MTT INFIZ je preduze}e za mikrotalasnu tehniku, sa 

dugogodi{wim iskustvom u opravci, remontu, redizajnu i projektovawu 

sofisticiranih vojnih i civilnih sistema, na poqu 

energetske elektronike, analogne i digitalne elektronike, 

laserske tehnike, ma{instva, meteorologije. Za vojne potrebe 

proizvodi digitalne radarske pokaziva~e, radarske konzole, 

lasere, a specijalizovani su za remont, servis i odr- 

àvawe odre|enih radarskih sistema, te modernizaciju podsistema 

raketnog sistema neva. 

Osnovni program MTT-INFIZ je remont, odràvawe i 

servis radara AN/TPS 70, AN/TPS 63 i serije S600, modernizacija 

podsistema raketnih sistema SAM-3 i SAM-6, proizvodwa 

univerzalnog digitalnog radarskog pokaziva~a, servis 

industrijske elektronike, prodaja termovizijskih i no}nih kamera, 

servis i odràvawe meteorolo{kih radara Mitsubishi, 

prodaja, servis i odràvawe meteorolo{kih stanica, servis 

i odràvawe elektronike za medicinske ure|aje, proizvodwa 

lasera i lampi puwenih plemenitim gasovima, te seta u~ila 

za osnovne i sredwe {kole. 

Da bi svojim klijentima obezbedio brzu i kvalitetnu 

uslugu preduze}e usko sara|uje sa kompanijama i nau~nim institucijama 

priznatim kod nas i svetu (kao {to su Institut za 

fiziku, Elektronski fakultet u Ni{u, Elektrotehni~ki fakultet 

u Beogradu, TOC, VTI, IRITEL…). 

TEHNI^KI REMONTNI ZAVOD ÂÂK 

Tehni~ki remontni zavod iz â~ka je vojnodohodovna ustanova 

~ija je osnovna delatnost tehni~ko odràvawe i generalni remont 

sredstava borbene tehnike, ukqu~uju}i i odgovaraju}e sisteme 

koji joj pripadaju, agregate i ure|aje. TRZ proizvodi i rezervne 

delove za potrebe remonta borbenih sredstava, specijalne alate 

i specijalne nadogradwe vozila. Sem toga, pruà usluge ma{inske 

i termi~ke obrade, galvanske za{tite, regeneracije delova, 

opravke i verifikacije mernih sredstava i tehni~kog pregleda 

radio-stanica. U toj ustanovi obavqaju se i poslovi inèweringa 

na projektovawu objekata za remont sredstava KoV i osvaja proizvodwa 

rezervnih delova. U Remontnom zavodu se, tako|e, konvertuju 

i modernizaciju sredstava Kopnene vojske. 

U saradwi sa Jugoimportom – SDPR i Vojnotehni~kim istitutom, 

na ovogodi{wem Partneru TRZ }e predstaviti modifikovani 

tenk M84A, univerzalno inèwerijsko vozilo muwa, dobijeno 

konverzijom tenka T-55, i borbeno vozilo vuk, nastalo 

konverzijom oklopnog automobila BRDM-2. 

PRIMA 

HOSE 

Akcionarsko dru- 

{tvo PRIMA HOSE a. 

d. Rubber industries, iz 

Brvenika, proizvodi 

gumena creva za sve 

radne pritiske. Svojim 

korisnicima nudi 

{irok asortiman 

proizvoda koji pokrivaju 

norme (standarde): 

EN, DIN, SAE, 

GOST, JUS..., kako bi 

zadovoqili {to zahteva 

trì{ta. U wihovom 

proizvodnom 

asortimanu nalaze 

se hidrauli~na i industrijska 

creva, 

spiralna industrijska 

creva, tehni~ki 

gasovi, a okrenuti su 

i automobilskoj industriji. 

Wihova gumena 

creva se danas {iroko primewuju u skoro svim granama industrije, 

gra|evinarstvu, brodogradwi, rudarstvu, poqoprivredi, {irokoj 

potro{wi... Gumena creva su namewena za uqa, naftu i naftne 

derivate, komprimovani vazduh, vodu i neagresivne te~nosti, rashladne 

te~nosti, hemijska sredstva, prehrambene fluide, peskirawe, 

ko~ione ure|aje... Sve vrste creva spoqa mogu biti za{ti}ena 

tekstilnim nitima, pocinkovanim ili prohrom ~eli~nom ìcom, 

bezalkalnim staklenim vlaknom ili azbestom kao za{tita od mehani~kih 

o{te}ewa ili visoke temperature. 

Na Partneru }e izlagati u grupi Oprema i naoruàwe vozila, 

vazduhoplova i plovila. 

47


„Ei Opek“ a.d. iz Ni{a, kao akcionarsko 

dru{tvo za istraìvawe, razvoj i 

proizvodwu optoelektronskih komponenata, 

pored osnovne delatnosti, pruà usluge 

iz oblasti elektronike i telekomunikacija. 

Tako|e, proizvodi regulatore i mera~e, 

opti~ke enkodere, foto}elije, vremenske 

releje svih tipova, kontrolore raznih procesa 

po zahtevu, prenaponsku za{titu za telekomunikacionu 

opremu, procesorske ure- 

|aje iz oblasti medicine. 

Za vojsku proizvode elektronski tempirni 

upaqa~, detektor kumulativnog mlaza 

DTK, ure|aj za elektronsko okidawe za 

LRSV 128 mm plamen-S, ure|aj za tempirawe 

i proveru pripale raketa orkan, 

ogaw i grad, upravqa~ku kutiju UK12, detektor 

vibracija, kon~anice, ure|aj za tempirawe 

elektronskog tempirnog upaqa~a za 

artiqerijsku municiju i prenaponske za- 

{titne module. 

PIK AS 

Proizvodni program 

kompanije „Pik-as“ 

iz Austrije obuhvata releje, 

prekida~e za obarawe, 

grani~ne prekida~e 

i mikroprekida~e 

za tenkove, avione, brodove 

i vozila posebne namene. Izra|uju i 

sisteme termi~kog ozna~avawa, ozna~iva~e 

za kablove, cevi i PVC delove. 

Nezavisna grupa kompanija specijalizovanih 

za elektroniku „Rohde & 

Schwarz“ ima vode}a re{ewa u oblastima 

testirawa i merewa, telekomunikacija, 

radio-monitoringa i radio-lokacije, 

te sigurnih radio-komunikacija. 

Grupa Tales – Thales group jeste vode- 

}i me|unarodni proizvo|a~ elektronike i 

sistema za potrebe odbrane, svemirske 

tehnologije i sigurnosti, uz usluge servisa 

i odràvawa. 

Grupa uporedo razvija civilnu i vojnu 

tehnologiju, a sve s jednim ciqem – sigurnosti 

qudi, svojine i nacija. Razvijaju}i globalnu 

mreù istraìva~a visokog nivoa, 

Tales nudi, bez premca u Evropi, mogu}nosti 

za razvoj i primenu kriti~nih informacionih 

sistema. 

Grupa Tales zapo{qava 70.000 qudi 

u 50 zemaqa i pro{le godine ostvarila je 

zaradu ve}u od 10,3 milijardi evra. 

MMC GROUP 

„MMC Group” je proizvo|a~ i distributer 

opreme za obezbe|ewe iz Slovenije. 

Upravo su patentirali i, multifunkcijski 

{tit za policiju i vojsku Shild Spitting Cobra 

sa dodacima kao {to su suzavac, marker, 

elektro{oker, sirena… Ujedno, distributeri 

su opreme za obezbe|ewe i policiju 

proizvo|a~a Le protecteur i Scorpion iz 

Francuske. 

„Dumida d.o.o.“ je ovla{}eni distributer 

i zastupnik vozila i rezervnih delova 

firmi IVECO, Volvo i Peugeot za Sloveniju. 

Tako|e je i ekskluzivni zastupnik IVE- 

CO vojnih vozila za program specijalnih 

vojnih vozila. „Dumida“ prera|uje i dora- 

|uje vozila, a i autobuse za specijalne namene 

(prevoz policije i vojske). Sem toga, 

obavqaju sistemsku integraciju specijalnih 

vozila i nadgradwi. 

DR NEMO d. o. o. 

iz Qubqane, jedno od 

vode}ih slovena~kih 

preduze}a u oblasti 

atomske, biolo{ke i hemijske 

detekcije i za- 

{tite jeste Dr Nemo. Bavi 

se detekcijom bojnih otrova, opasnih 

hemijskih, radiolo{kih i biolo{kih supstanci 

u prirodnoj sredini, ali i za{titom 

od opasnih supstanci. 

VESMOND 

Firma VESMOND 

d.o.o. iz Beograda vi{e 

od 10 godina uspe{no 

se bavi zastupawem 

inostranih firmi, me- 

|u kojima vode}e mesto 

zauzima „Magnopromet” iz Makedonije. 

Specijalizovana za uvoz i izvoz sofisticirane 

vojne i policijske opreme. 

Ujedno, VESMOND je generalni zastupnik 

{vajcarske firme POLYTRONIC International 

AG, koja se bavi proizvodwom opreme 

(sve vrste meta) za trening u otvorenom 

i zatvorenom prostoru, nema~kog STEI- 

NER–OPTIK GmbH (renomiranog proizvo- 

|a~a opti~kih ni{ana i dvogleda), ameri~kog 

NIGHTLINE, Inc. (Norhtrop Grumman, 

Raytheona i Insight Technology), izraelskog 

AZIMUTH Technologies Ltd. (integrisani sistemi 

za navo|ewe i kontrolu), {vajcarskog 

DTS (Defence training systems sarl) – pop-up i 

rotiraju}e mete i holandskog Thales Optronics. 

48 

15. jun 2007.


AKADEMIJA 

TEHNI^KOG 

ROWEWA 

„Akademija tehni~kog rowewa“ proizvodi, 

uvozi i prodaje opremu za rekreaciju, 

profesionalno i tehni~ko rowewe, 

a i vojnu opremu: ronila~ku, padobransku, 

pe{adijsku i opremu za specijalne 

operacije. Zastupaju firme OMG- 

Italy, OTS-USA, CIMSA-Spain, Instalaza-Spain, 

URO-Spain, Explorer-Italy. 

VEKOM GEO 

Privatno preduze}e iz Beograda 

VEKOM GEO od januara 

2000. jeste generalni zastupnik za 

Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku, 

firme Leica Geosystems AG 

(biv{eg WILD i Kern), vode}eg svetskog 

proizvo|a~a geodetskih instrumenata, 

geodetske opreme i sistema 

za prikupqawe, obradu i 

prezentaciju geoprostornih podataka 

iz [vajcarske. 

Osim nabavke instrumenata i 

pribora, preduze}e VEKOM, za rukovawe 

svim instrumentima iz Leica obezbe|uje 

obuku, a imaju i ovla{ten licencirani 

servis u Beogradu i pruàju tehni~ku podr- 

{ku 24 sata. Izdaju sertifikate o ispravnosti 

merila za instrumente svih proizvo- 

|a~a. 

Vojnogeografski institute (VGI) je 

ustanova Vojske Srbije koja se bavi nau~noistraìva~kim, 

razvojnim i proizvodnim 

radom u oblastima geodezije, fotogrametrije, 

kartografije, geografskih informacionih 

sistema, kartografske reprodukcije 

i drugih geodisciplina. Deluje 

u sastavu Uprave za sistem logistike Sektora 

za materijalne resurse Ministarstva 

odbrane. Osnovan je 5. februara 

1876. godine kao Drugo odeqewe Glavnog 

\eneral{taba Srpske vojske, a naziv Geografski 

institut dobija 1920. godine. 

Dana{wi naziv Vojnogeografski institut 

datira od 1961. godine. 

Ta ustanova je tokom 131 godinu postojawa 

dala ogroman doprinos svim nacionalnim 

geodetskim radovima. A delatnosti 

wenih stru~waka jesu primewena 

razvojna istraìvawa u oblastima geodezije, 

geofizike, fotogrametrije i daqinske 

detekcije, kartografije, kartografske 

reprodukcije i izdava{tva, geografskih 

informacionih sistema i kontrole 

kvaliteta proizvoda i usluga. Rezultate 

rada VGI prezentira u vidu razli~itih 

vrsta karata, planova, fotografskih 

dokumenata, astronomsko-geodetskih, 

geofizi~kih, alfanumeri~kih, statisti~kih 

i drugih podataka, nau~no-tehni~kih 

publikacija i dokumenata. Pored klasi~nih, 

analognih proizvoda, u mogu}nosti su 

da korisnicima ponude i {iroku lepezu 

digitalnih proizvoda, za kojima postoji 

sve ve}a potra`wa. 

49


Vojnogeografski institut poseduje 

opremu za klasi~an i GPS premer, geofizi~ki 

i geomagnetski premer, aerofotosnimawe, 

fotogrametrijsku restituciju, 

kartografsku obradu, izradu digitalnih 

karata i kartografsku reprodukciju. A 

wegovi stru~waci sara|uje sa brojnim 

organizacionim jedinicama i ustanovama 

Vojske Srbije i civilnim institucijama. 

Osnovni podaci o topografskim, pregledno-topografskim, 

op{tegeografskim, 

tematskim i reqefnim kartama i drugim 

publikacijama koje izdaje Vojnogeografski 

institut sadràni su u Informatoru o 

kartografskim publikacijama, ali i na 

Internet prezentaciji Vojnogeografskog 

instituta. 

VOJNI 

MUZEJ 

Vojni muzej je 

osnovan Ukazom kneza 

Milana Obrenovi}a 

avgusta 1878. 

godine, a na predlog 

ministra vojnog pukovnika 

Save Gruji}a. Prva muzejska postavka 

otvorena je 1904, povodom stogodi{wice 

Prvog srpskog ustanka u okviru 

krunidbenih sve~anosti kraqa Petra I 

Kara|or|evi}a. Muzej je priredio veliki 

broj tematskih i studijskih izlo`bi, 

uredio vi{e memorijalnih kompleksa i 

spomen- soba, izdao vi{e monografija, 

tematskih i studijskih kataloga i drugih 

stru~nih publikacija. Osobita pa`wa 

posve}ena je prikupqawu predmeta i 

formirawu studijskih zbirki. 

Danas Muzej poseduje 30.000 predmeta 

sistematizovanih u 12 zbirki. Muzej 

raspolaè i specijalnom bibliotekom 

sa fondom od 15.000 naslova iz 

oblasti istorije, istorije umetnosti, 

arheologije, muzeologije, i drugih srodnih 

grana nauke, i sa vi{e od 5.000 ~asopisa. 

Na sajmu Partner 2007. predstavi}e 

deo tog blaga u posebnoj, za tu 

priliku osmi{qenoj postavci. 

VOJNOMEDICINSKA 

AKADEMIJA 

I na ovogodi- 

{wem Partneru bi- 

}e predstavqena Vojnomedicinska 

akademija. 

A na pitawe 

otkud oni tu – na skupu 

naoruàwa i vojne 

opreme, odgovor 

je kratak – kako se 

sredstva ratne tehnike 

razvijaju, tako i lekari moraju da 

im pariraju tehnikama le~ewa i hirur- 

{kim zahvatima, jer se oni, izme|u ostalog, 

bave posledicama dejstva sredstva 

NVO na qude. 

Organizacija rada, stru~nost, nau~ni 

rad i komfor Vojnomedicinske akademije, 

na{e najzna~ajnije medicinske 

ustanove, sa tradicijom le~ewa od 

1844. godine, doseù nivo svetskih 

standarda. Kroz klinike i ordinacije 

VMA dnevno pro|e vi{e od 7.000 qudi. 

U toj ustanovi 3.200 zaposlenih le~e 

vojne i civilne osiguranika, a otvorena 

je i za strane dràvqane, bez posebne 

procedure. Godi{we se u VMA uradi vi- 

{e od milion laboratorijskih analiza, 

vi{e od 200.000 radiolo{ko dijagnosti~kih 

procedura, oko 13.000 mawih i 

ve}ih hirur{kih intervencija, prikupi i 

obradi vi{e od 10.000 litara krvi. 

Ali VMA nije samo bolnica, ona je 

i rasadnik nau~nog i stru~nog kadra. U 

woj se organizuju poslediplomske studije 

iz oblasti medicine, farmacije, stomatologije, 

biohemije, molekularne biologije, 

veterine, fizi~ke hemije i psihologije. 

Pod krovom te ustanove odr- 

àvaju se mnogobrojni stru~ni i nau~ni 

skupovi, a tu svoju bazu imaju i slu{aoci 

[kole rezervnih oficira.


VOJNA AKADEMIJA 

Vojna akademija 

je jo{ jedna od stoletnih 

institucija na{e 

vojske. Osnovana je 

pre 157 godina. To 

u~ili{te decenijama 

{koluje mlade oficire 

za odgovorne poslove, 

a sem teorijskih 

znawa oni imaju 

prilike da se obu~e i na sredstvima ratne 

tehnike kojima na{a vojska raspolaè, 

ali i da se obaveste o najnovijim dostignu}ima 

u svetu. Akademci su ukqu~eni i u 

ispitivawa sredstava naoruàwa i vojne 

opreme, a na sajmu Partner 2004. mladi 

studenti su prikazali opremu i naoruàwe 

koje }e nositi budu}i vojni profesionalci 

po modelu 21. 

Na pro{logodi{wem Partneru Vojna 

akademija je prvi put dobila svoj 

{tand. Iako mali, bio je izuzetno pose- 

}en. Na wemu su bili predstavqeni rezultati 

nekih nau~noistraìva~kih projekata 

na kojima rade. 

NOVINSKI CENTAR 

VOJNOFILMSKI 

CENTAR 

ZASTAVA-FILM 

Zastava-film je jedina filmska ku}a 

unutar Vojske Srbije. Postoji 59 godina. 

Za tu ku}u duge i bogate tradicije vezuje se 

nekoliko zna~ajnih datuma. Datum koji se 

obeleàva kao Dan Zastava-filma – 14. 

novembar, poti~e iz 1948. godine, kada je 

formirano odeqewe za proizvodwu filmova 

Jugoslovenske armije. Me|utim, istorija 

vojne kinematografije seè mnogo dubqe 

u pro{lost, skoro do samih po~etaka 

filma. Po ugledu na francusku vojsku, Vr- 

ku delatnost, Odsek za Internet prezentacije 

MO i VS, Likovno-grafi~ki odsek, 

Foto-centar i Odsek za op{te poslove. 

Magazin „Odrbana” redovno izve- 

{tava o svim novinama u svetu tehnike, 

posebno ratne tehnike. A na sajmu }e Novinski 

centar „Odbrana” predstaviti deo 

svoje novinsko-izdava~ke delatnosti. 

Novinski centar „Odbrana” je ustanova 

u okviru Uprave za odnose sa javno- 

{}u Ministarstva odbrane Republike Srbije. 

Osnovna delatnost Centra jeste informisawe 

javnosti o funkcionisawu sistema 

odbrane, radu Ministarstva i Vojske 

Srbije. Novinski centar „Odbrana” u svom 

sastavu ima Odeqewe za novinsko-izdava~hovna 

komanda Srpske vojske, koja se reorganizovala 

na Krfu, 1916. godine formirala 

je sopstvenu fotografsku i kinematografsku 

slu`bu. Tim ~inom uspostavqena je 

istorija na{e vojne kinematografije, koja 

traje vi{e od osamdeset godina, i koja je 

za~eta kao ~etvrta vojna kinematografija u 

svetu, odmah nakon francuske, ruske i engleske. 

Od tada do danas u Zastava-filmu su 

stvarale brojne generacije sineasta. Bele- 

ìli su kamerom ne samo detaqe iz vojni~kog 

ìvota ve} i sva dru{tvena i politi~ka 

de{avawa. Wihove kamere na}i }e se i na 

Partneru 2007. i zabeleì}e, istorije radi, 

i taj zna~ajan doga|aj.

KALENDAR DOGA\AWA 

êtvrtak, 21. jun 2007. 

11,00 Beogradski sajam, sve~ana sala na 

prvom spratu 

Pres konferencija povodom 3. me|unarodnog 

sajma naoruàwa i vojne opreme 

„Partner“ 

Utorak, 26. jun 2007. 

11,00-11,15, Beogradski sajam, hala 3 

Sve~ano otvarawe sajma „Partner 

2007“ 

11,15 – 12,15 – Obilazak sajamske 

postavke u zatvorenom i na otvorenom 

prostoru 

12,15 – 12,30 – Beogradski sajam 

– hala 3 – klub na galeriji 

Razgovor ministra odbrane Dragana 

[utanovca sa novinarima 

12,30-13,15 – hala 3 – klub na galeriji 

Koktel za goste, novinare i doma}ine 

13,30 – 14,00 – hala 3, 

sala za prezentacije 

Predavawe o reformama Ministarstva 

odbrane – predava~: Du{an Spasojevi}, 

pomo}nik ministra za politiku odbrane 

14,05 – 14,30 – hala 3 


Predavawe o mestu i ulozi odbrambene 

industrije u reformama sistema odbrane 

–predava~: Ilija Pilipovi}, pomo}- 

nik ministra za materijalne resurse 

15,00-15,30 – hala 3 

– sala za prezentacije 

Mogu}nost ispitivawa kvaliteta 

tehni~kih proizvoda u Tehni~kom 

opitnom centru Vojske Srbije 

15,35-16,00 – hala 3 

– sala za prezentacije 

Vojnotehni~ki institut Beograd 

– aktuelni projekti – predava~ prof. 

dr Mladen Panti}, direktor instituta 

Sreda, 27. jun 2007. 

DAN PREZENTACIJA DOMA]IH 

PROIZVO\AÂ NVO 

– grupacija Ministarstva odbrane 

10,30-13,00 – Beogradski sajam, hala 3, 


Prikazi prijavqenih radova: 

Ispitivawe terenskog automobila FAP 

1118 u uslovima eksploatacije – Biqana 

Veqkovi}, Aleksandar Nikoli} i Radoje 

Spasojevi} 

Ispitivawe sredstava li~ne balisti~ke 

za{tite Miroslav \or|evi}, Zdravko Kne- 

èvi}, Stevan Oègovi} 

Kvalitet NVO za potrebe MO i VS – 

Branislav Jaki} 

Kvalitetom do poslovne izvrsnosti – Bo- 

{ko Dimitrijevi}, Jugoslav Radulovi} 

Standardizacija u MO i VS 

– regulativa, aktuelnosti i pravci razvoja 

– Aleksandar Stefanovi} 

13,30-14,00 – Beogradski sajam, hala 3, 


Tehni~ko-remontni zavod Kragujevac – prezentacija 

14,30-15,30 - Beogradski sajam, hala 3, 


Vesmond, Beograd, - prezentacija, Bernd 

Dewes, STEINER - Optik 

êtvrtak, 28. jun 2007. 

DAN JUGOIMPORTA – SDPR 

11,00-11,30 – Beogradski sajam, hala 3 


Prezentacija Jugoimport – SDPR – marketin{ka 

i razvojna strategija 

11,30-13,00 – Beogradski sajam, hala 3 

i izlo`beni prostor ispred hale 

Sajam naoruàwa Partner odràva se na Beogradskom sajmu, hala 3, od 26. 

do 29. juna. Okupi}e 60 izlaga~a. Prva tri dana bi}e otvoren za posete od 10 do 

17 ~asova, a posledweg od 10 do 19 ~asova. U èqi da unapredi komunikaciju izme|u 

posetilaca i u~esnika te manifestacije, Beogradski sajam je pristupio registraciji 

poslovnih posetilaca i organizaciji poslovnih sastanaka za u~esnike 

te smotre naoruàwa. 

Registracija poslovnih posetilaca je obavezna prva tri sajamska dana, a 

posledweg je publici dozvoqena poseta uz kupqenu ulaznicu. Za poslovne posetioce 

ulaznica je i daqe popuwen i overen registracioni list koji }ete dobiti u 

ovom broju magazina. 

Oni koji èle da saznaju ne{to vi{e o ovoj sajamskoj manifestaciji mogu da 

posete sajt www.sajamnaoruzanjapartner.com, a za one koji èle da se informi{u o 

svim ostalim uslovima dolaska na Partner, parkirawu, ceni ulaznica i drugo, 

mogu da posete sajt. www.sajam.co.yu ili da pozovu telefone 011/2655-486, 

3615-298 i 2655-229. 

Multimedijalne prezentacije, prikazi 

sredstava i funkcionalne demonstracije 

u hali 3 

Revolverski BG 40 mm 

Funkcionalni model familije baca~a 

granata revolverskog 40 mm 

Takti~ka snajperska pu{ka 7.62h51 

Pu{ka 7.62h51 usavr{eni model prikazan 

na Sajmu inovacija u Beogradu 

Familija prigu{iva~a Teleoptik na 

pu{kama doma}e i strane proizvodwe 

Prezentacija minobaca~a familije 

M06, 60 mm sa dve duìne cevi - nov 

proizvod 

ALAS raketni sistem za napad na zemaqske 

ciqeve dometa 25 km (60 km) 

TOMS multisenzorska opto-elektronska 

platforma 

Komandno-informacioni sistem za 

KoV 

Artiqerijska, klasi~na i raketna municija 

velikog dometa 

Sferi~ni baruti i modularna barutna 

puwewa 

Modularna pogonska grupa za tenk 

Komponente konstrukcije vazduhoplova 

i raketa nosa~a programa ARIJANA (Utva, 

kooperacija u proizvodwi) 

Izlo`beni prostor ispred hale 

NORA samohodno oru|e sa demonstracijom 

radwi na vatrenom poloàju 

Sredstva raketne artiqerije 

Sistemi PVO 

Modernizacija i konverzija tenkova 

Petak, 29. jun 2007. 

DAN INOSTRANIH PROIZVO\AÂ 

11,00-12,30 Sve~ana sala upravne 

zgrade Beogradsko sajma 

Thales, Francuska – prezentacija 

komunikacione opreme i optronike 

15,00 – 16,00 – hala 3 

sala za promocije 

Konferencija za novinare, sumirawe 

rezultata sajma i dodela nagrada 

i zahvalnica 

19,00 – Zavr{etak sajma 

Prilog uredile 

Mira [VEDI] i Mirjana LUKI] 

52 

15. jun 2007.

arsenal

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?