arsenal 29 - Naslovna:31.qxd.qxd

ARSENAL29
Specijalni prilog
LOVAC BOMBARDER F-84G U NA[EM VAZDUHOPLOVSTVU
Dolazak
tanderxeta
SAMOHODNA HAUBICA 122MM D-30/04
SORA
SAVREMENE RAKETNE TOPOVWA^E
Naoru`ane
do zuba

S A M O H O D N A H A U B I C A
SADR@AJ
Samohodna haubica 122 mm
D-30/04 SORA
Spoj dva dobra sistema 2
Ameri~ko-hrvatski pi{toq – XD
Ekstremno slu`beni 7
Kineski baca~i granata
Standardno vodno
i ~etno oru`je 10
Laka takti~ka vozila - JLTV
Boqa za{tita
u vru}im zonama 12
Savremene raketne topovwa~e
Naoru`ane do zuba 16
Novi sjaj prvog galeba
O`ivqavawe istorije 20
Lovac bombarder F-84G u na{em
vazduhoplovstvu
Dolazak tanderxeta 22
Savremene bespilotne i bespilotne
borbene letelice
Nebeski izvi|a~i 28
Priprema
Mira [vedi}
2
Spoj dva dob
Samohodna haubica SORA nastala je otvorenom ugradwom
delova i sklopova pokretnih po pravcu haubice 122 mm D-30J
na modifikovanu osnovu terenskog automobila FAP 2026 BS/AV.
Takvo re{ewe spoj je dva proverena sistema, koja se nalaze
u operativnoj upotrebi na{ih oru`anih snaga du`e vreme.
Za wih je veoma dobro organizovan sistem logistike i obuka.
Funkcionalni model modernizovane haubice nedavno je
pro{ao vatrenu proveru na poligonu TOC-a u Nikincima.
15. maj 2009.

1 2 2 M M D - 3 0 / 0 4 S O R A
ra sistema
Da nas u na {im oru `a nim sna ga ma ve }i-
nu kla si~ nog oru |a va tre ne po dr {ke
~i ne vu~ na ar ti qe rij ska sred stva. Ka ko
bi taj rod Kop ne ne voj ske mo gao da od -
go vo ri no vim zah te vi ma bo ji {ta, neo p -
hod no je da se, iz me |u osta log, po ve }a we -
go va tak ti~ ka i stra te gij ska po kre tqi vost.
Ta ko raz voj sa mo hod nih ar ti qe rij skih oru -
|a mo `e da se od vi ja u dva prav ca: na gu se -
ni~ noj ili na to~ ka {koj osno vi. Iz ra `e ni je
su pred no sti to~ ka {ke osno ve – ni `a ce na
raz vo ja i odr `a va wa, ve }a br zi na i slo -
bo da kre ta wa po pu te vi ma (po kre tqi vost
van pu te va upo re di va je sa gu se ni~ nim osno -
va ma), ma wa ma sa si ste ma, te jed no stav ni ja
i br `a obu ka po slu `i la ca.
To su bi li pre sud ni ar gu men ti da pre
pet go di na za po~ ne mo der ni za ci ja ha u bi ce
122 mm D-30J. Od ne dav no, po sle za vr {et ka
funk ci o nal nog mo de la, i uspe {nih kon trol -
nih is pi ti va wa na po li go nu Teh ni~ kog opit -
nog cen tra u Ni kin ci ma, mo `e mo sa mo pra -
ti ti da qe fa ze raz vo ja tog si ste ma, ko ji je
do bio ozna ku D-30/04 i na ziv – SO RA.
No si lac raz vo ja te sa mo hod ne ha u bi -
ce je ste Voj no teh ni~ ki in sti tut, a za iz ra -
du je za du `en IMK „14. ok to bar”, Fa bri -
ka ma {i na, spe ci jal nih vo zi la i si ste ma
Kru {e vac.
Na sta nak
funk ci o nal nog mo de la
Sve je po ~e lo mar ta 2004. go di ne, ka -
da je na osno vu sa gle da va wa po sto je }eg sta -
wa i ten den ci ja raz vo ja i uvo |e wa u ope ra -
tiv nu upo tre bu ar ti qe rij skih si ste ma za va -
tre nu po dr {ku u sve tu, a i opre de qe wa da
se u na o ru `a wu ar ti qe rij skih je di ni ca ta -
da {we VSCG za dr `i ka li bar 122 mm, tak -
ti~ ki no si lac (ta da {wa Upra va ar ti qe ri je
G[ VSCG) do neo od lu ku da se pri stu pi mo -
Upravqawe vatrom
Ra di opre ma wa mo der ni zo va ne ha -
u bi ce 122 mm D-30/04 SO RA sa vre me -
nim pod si ste mom za upra vqa we va trom
pred lo `e no je da se ugra di ba li sti~ ki
ra ~u nar u sva ku ha u bi cu. On bi tre ba lo
da ima mo gu} nost ra da u dva mo da. Pr vi
pred sta vqa rad ba li sti~ kog ra ~u na ra i
osta lih ele me na ta SUV na oru |u u slu -
~a ju da sa mo hod na ha u bi ca 122 mm SO -
RA dej stvu je sa mo stal no, ne za vi sno od
osta lih oru |a. U tom slu ~a ju ba li sti~ ki
ra ~u nar sra ~u na va }e ele men te za ga |a -
we une tog ci qa za to oru |e, uz pret hod -
no une te sve po treb ne po dat ke za oru |e,
mu ni ci ju i me te o ro lo gi ju.
U dru gom mo du ba li sti~ ki ra ~u nar
na oru |u ra di kao po ka zi va~ ele me na ta
ga |a wa, pri ma po dat ke ko ji ukqu ~u ju i
ele men te za ga |a we od ko mand nog ra ~u -
na ra ko ji se na la zi na ko mand nom me stu
ili na me stu ru ko va o ca va trom i {a qe
neo p hod ne po dat ke o sta wu i po lo `a ju
oru |a ko mand nom ra ~u na ru.
der ni za ci ji ha u bi ce 122 mm D-30 (D-30J).
Na osno vu za kqu ~a ka sa sa stan ka u ta da {woj
Upravi za istra`ivawe, razvoj i proizvodwu
NVO (UIRP) i zah te va Upra ve ar ti qe ri je,
UIRP NVO odo bri la je otva ra we za dat ka u
pla nu NIR-a kod no si o ca pla ni ra wa Upra -
ve ar ti qe ri je, Sek to ra KoV G[ VSCG, za
„Mo der ni za ci ju ha u bi ca 122 mm D-30 i D-
30J (SO RA D-30/04)”. On da je sklo pqen ugo -
vor iz me |u VTI i „14. ok to bra”, kao iz vr -
{i o ca za iz ra du funk ci o nal nog mo de la.
Da qi raz voj dik ti ra le su mo gu} no sti
pro iz vo |a ~a, `e qe da se sni zi ce na pro iz -
vod we i, na rav no, iz me ne ko je su uo bi ~a je ne
za bi lo ko ju mo der ni za ci ju.
Ok to bra 2005. pot pi san je pr vi aneks
ugo vo ra, ko jim je pred vi |e no da se ume sto
te ren skog au to mo bi la ka maz, for mu le po -
go na 6h6, ko ri sti FAP 2026 BS/AV. To kom
3
29

apri la na red ne go di ne is pi ti va na je ot -
por no st ka bi ne ga |a wem tog te ren ca i za -
kqu ~e no da ne ma po treb nu ~vr sto }u ko ja bi
omo gu }i la da osnov ni sek tor dej stva na o -
ru `a wa bu de u sme ru vo `we. Na osno vu tog
is pi ti va wa iz me we na je kon cep ci ja mo der -
ni zo va ne ha u bi ce 122 mm D-30/04 SO RA i
pred lo `e no da osnov ni sek tor dej stva na o -
ru `a wa bu de su pro tan od sme ra vo `we.
Zbog to ga je VTI ok to bra 2006. pred lo `io
tak ti~ kom no si o cu za ar ti qe ri ju, ta da {woj
Upra vi za raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr -
bi je, da iz me ni po ~et ne tak ti~ ko-teh ni~ kih
zah te ve.
U me |u vre me nu su se, zbog od la ska u
pen zi ju, u VTI-u sme wi va li ru ko vo di o ci
rad nog ti ma. Pr vi ru ko vo di lac rad nog ti -
ma i ~o vek ko ji je za po ~eo rad na tom si -
ste mu bio je pu kov nik No vak Mi tro vi},
ina ~e za slu `an za raz voj sa mo hod ne ha u -
bi ce 152 mm NO RA-B, od ko je je ka sni je na -
sta la i sa mo hod na ha u bi ca 155 mm NO RA-
B52. Po sle we ga za ru ko vo di o ca rad nog
ti ma po sta vqen je pot pu kov nik Sr bo qub
Ili}, ko ji je u svo joj ka ri je ri bio za du `en i
za raz voj pro ti vo klop nog to pa 100 mm TO -
PAZ. Ka da je on oti {ao u pen zi ju, de cem -
bra 2007, for mi ran je no vi rad ni tim, sa -
sta vqen od pri pad ni ka Sek to ra za kla si~ -
no na o ru `a we i Sek to ra za mo tor na vo zi -
la, a za ru ko vo di o ca rad nog ti ma po sta -
vqen je Mi haj lo Tra i lo vi}.
Do sre di ne 2008. kru {e va~ koj fa bri -
ci pre da ta je kon struk ci o na do ku men ta ci ja
za sve pod sklo po ve oru |a, ali su za vr {e -
tak iz ra de funk ci o nal nog mo de la SO RA-e
dik ti ra li dru gi neo ~e ki va ni pro ble mi.
Po ~et kom ove go di ne an ga `o van je i
TRZ ^a ~ak. Na kon pre gle da pro tiv tr za ju }eg
ure |a ja i iz rav wa ~a osnov nog na o ru `a wa,
te mon ta `e svih neo p hod nih pod sklo po va na
mo di fi ko va nu osno vu te ren skog au to mo bi -
la, u TRZ-u su naj pre sklo pi li, a po tom ugra -
di li osnov no na o ru `a we na vo zi lo.
Ka da je u IMK „14. ok to bar” kom ple -
ti ran funk ci o nal ni mo del, mo gla su da za -
po~ nu kon struk tor ska is pi ti va wa u Ni kin -
ci ma. Ciq je bio da se pro ve ri po u zda nost
si ste ma, svih sklo po va i utvr di uti caj vi -
bra ci ja, na pre za wa i nat pri ti ska na vo zi -
lo, a sa mim tim i na po sa du.
Pr va ga |a wa po ka za la su da je do -
bi je no iz u zet no sta bil no i po u zda no ar -
ti qe rij sko oru |e, ~i ja je bu du} nost za ga -
ran to va na.
Mo di fi ka ci je
Sa mo hod na ha u bi ca SO RA na sta la je
otvo re nom ugrad wom de lo va i sklo po va po -
kret nih po prav cu ha u bi ce 122 mm D-30J na
mo di fi ko va nu osno vu te ren skog au to mo bi la
U mar{evskom polo`ju
FAP 2026 BS/AV. Ta kvo re {e we pred sta -
vqa spoj dva pro ve re na si ste ma, ko ja se na -
la ze u ope ra tiv noj upo tre bi na {e voj ske du -
`e vre me. Za wih je ve o ma do bro or ga ni zo -
van si stem lo gi sti~ ke po dr {ke, te obu ka ko -
ri sni ka.
Pove}awe dometa
Ve }e efi ka sno dej stvo pro jek ti la na
ci qu, ve li ki do met i pre ci znost stal ni su
zah te vi ka da se raz vi ja no va ili mo di fi -
ku je po sto je }e mu ni ci je.
– U od no su na osnov ni pro jek til (TF-
462) za tu ha u bi cu, no vi }e ima ti ve }i do -
met i bi }e efi ka sni ji na ci qu, uz za dr `a -
va we po sto je }e ce vi. La bo ri sa na ko {u -
qi ca tih pro jek ti la je ista, pa sa mim tim
pro jek ti li ostva ru ju isto par ~ad no-ru {e -
}e dej stvo na ci qu. Su {tin ske raz li ke ne -
ma, sem u zad wem de lu pro jek ti la. Ka da se
na la bo ri sa nu ko {u qi cu ve `e (na vi je)
upu {te no ({u pqe) dno pro jek ti la, bi }e
for mi ran pro jek til HE ER–HB XM08, a sa
je di ni com ge ne ra to ra ga sa for mi ra se
pro jek til HE ER–BB XM09.
Ce na je di ni ce ge ne ra to ra ga sa sva -
ka ko je ve }a od ce ne upu {te nog ({u pqeg)
dna, pa }e, u nor mal nim uslo vi ma upo tre -
be, pro jek til sa ge ne ra to rom ga sa bi ti
na me wen za ga |a wa na do me ti ma ve }im
od 18.000 me ta ra – is ti ~e Mi haj lo Tra -
i lo vi}.
Sredstvo ima ugra|en
mehanizam za podizawe rezervnog to~ka
Na me we na je za op {tu va tre nu po dr -
{ku sop stve nih je di ni ca ni voa bri ga de.
Do bra po kre tqi vost i ma ne var ska svoj -
stva, re spek tiv na va tre na mo}, do met i
efi ka snost pro jek ti la na ci qu ~i ne SO -
RA-u do brim re {e wem za sa da {we i bu du -
}e po tre be ar ti qe rij skih je di ni ca KoV
Voj ske Sr bi je.
– U mar {ev skom po lo `a ju cev je usme -
re na u sme ru vo `we i po sta vqe na pod ele -
va ci jom od +10°. Glav ni sek tor dej stva
osnov nog na o ru `a wa su pro tan je od sme ra
vo `we. Na taj na ~in za dr `a no je pu no po qe
dej stva po vi si ni (od -5° do +70°), omo gu -
}e no ne po sred no ga |a we u pu nom po qu dej -
stva po prav cu (po 25° le vo i de sno) i ni je
bi lo po tre be za ugrad wom no ve oklop ne
4
15. maj 2009.

29
Novo balisti~ko
re{ewe
Dopunski oja~an
osnovni ram
Iza kabine voza~a ugra|eni su kabina za poslugu
i magacin za municiju
Na vatrenom polo`aju:
poqe dejstva po visini
je od -5 do 70 stepeni
ka bi ne. Sve to uti ca lo je na sma we we ma se
sred stva i skra }e we vre me na raz vo ja, a
sa mim tim i na uma we we tro {ko va raz vo ja
– ka `e Mi haj lo Tra i lo vi}, ru ko vo di lac
rad nog ti ma.
Te ren ski au to mo bil FAP 2026 BS/AV
je ste vo zi lo no si vo sti 6.000 kg i for mu le
po go na 6h6 (po gon je re a li zo van na sva tri
mo sta, a pr va oso vi na je upra vqa~ ka). U au -
to mo bil su ugra |e ni di zel-mo tor sna ge 188
kW, si stem ela sti~ nog osla wa wa i pne u ma -
ti ci sa cen tral nom re gu la ci jom pri ti ska,
ko ji obez be |u ju vi so ku po kre tqi vost i pro -
hod nost oru |a na pu te vi ma sa raz li ~i tom
pod lo gom i van pu te va.
Mi haj lo Tra i lo vi} ka `e da su ra di
ugrad we osnov nog na o ru `a wa na po zna tom
te ren cu iz vr {e ne iz ve sne mo di fi ka ci je.
Uklo we no je po sto je }e hi dra u li~ no vi tlo, a
ume sto we ga su u mo di fi ko va nu hi dra u li~ nu
in sta la ci ju ukqu ~e ni kra ci i oslo na sto pa,
te me ha ni zam po di za ~a re zer vnog to~ ka. Iza
ka bi ne vo za ~a ugra |e na je ka bi na za tri ~la -
na po slu ge sa pri pa da ju }om opre mom i li~ -
nim na o ru `a wem. Tu se, ta ko |e, na la zi i ma -
ga cin za mu ni ci ju sa bor be nim kom ple tom od
24 met ka. Osa pro jek ti la, od no sno ~a u ra sa
ba rut nim pu we wem, pa ra lel na je sa uz du -
`nom osom vo zi la.
– Ma ga cin je kon ci pi ran ta ko da omo -
gu }a va la ko pre u zi ma we mu ni ci je i iz ra |en
je od pan cir nih li mo va ka ko bi bi la obez -
be |e na od go va ra ju }a za {ti ta od nat pri ti ska
ba rut nih ga so va pri ga |a wu. Is pod ma ga ci na
No vo ba li sti~ ko re {e we pod ra -
zu me va lo bi pro jek to va we no vog sklo -
pa ce vi, du `i ne naj ma we 45 ka li ba ra
i ba rut ne ko mo re po ve }a ne za pre mi -
ne, no vu mu ni ci ju (pro jek ti li op ti mi -
zo va nih ae ro di na mi~ kih ka rak te ri -
sti ka – ERFB, sa ge ne ra to rom ga sa i
upu {te nim dnom), no sa~ te re ta za po -
tre be pro {i re wa na me ne, tj. iz vr {a -
va wa po seb nih tak ti~ kih za da ta ka, te
no va ba rut na pu we wa.
Even tu al no, bi }e re kon stru i sa ni
pro tiv tr za ju }i ure |aj i iz rav wa ~a, zbog
dej stva ve }ih op te re }e wa pri li kom
opa qe wa, ko ja bi se ja vi la kao po sle -
di ca no vog ba li sti~ kog re {e wa.
Uvo |e we u upo tre bu ta kvog re {e wa
omo gu }i lo bi po ve }a we naj ve }eg do me ta
na oko 30 km, uz isto vre me nu mo gu} nost
ko ri {}e wa po sto je }ih, jef ti ni jih, pro -
jek ti la za ma we do me te.
za mu ni ci ju ugra |e na su dva hi dra u li~ ki po -
kre ta na kra ka. Oni se u bor be nom po lo `a ju
spu {ta ju ka ko bi se obez be di la sta bil nost
oru |a pri li kom ga |a wa – is ti ~e ru ko vo di -
lac rad nog ti ma.
Do pun ski je oja ~an osnov ni ram au to -
mo bi la. Is pod zvo na, ko je no si osnov no na -
o ru `a we, ugra |e na je oslo na sto pa na ko ju
se osla wa oru |e pri li kom opa qe wa. Ta sto -
pa se pri pre la sku iz mar {ev skog u bor be ni
po lo `aj spu {ta, dok se u obr nu tom slu ~a ju
po di `e. Na er go nom ski po god nom me stu ugra -
|en je hi dra u li~ ki raz vod nik sa ko man da ma
ko ji omo gu }a va pre vo |e we kra ko va i oslo ne
sto pe iz mar {ev skog u bor be ni po lo `aj i
obr nu to, te rad me ha ni zma za po di za we re -
zer vnog to~ ka.
Da qe fa ze raz vo ja
Ka da se is pi ti va wi ma po ka `e da ta -
ko kon ci pi ra no oru |e za do vo qa va zah te -
ve u po gle du sta bil no sti pri ga |a wu i one
ve za ne za po na {a we u to ku vo `we, pre }i
}e se u dru gu fa zu raz vo ja. Pro to tip }e
ima ti ugra |en si stem za upra vqa we va -
trom i bi }e au to ma ti zo va ne ne ke funk ci je
si ste ma.
– Ra di skra }e wa vre me na po treb nog
za otva ra we va tre i ukup nog vre me na za -
dr `a va wa na va tre nom po lo `a ju SO RA }e
ima ti au to mat ski si stem za pre vo |e we iz
mar {ev skog po lo `a ja u bor be ni, i obr nu -
to, te za za u zi ma we ele me na ta za ga |a we.
5

Izgled zvona koje nosi osnovno naoru`awe
Da bi se po ve }a la br zi na ga |a wa i sma wio za mor po slu ge i broj
po slu `i la ca bi }e ugra |en au to mat ski pu wa~ za pro jek ti le i ~a u -
re sa ba rut nim pu we wi ma, ko ji }e bi ti kon ci pi ran ta ko da omo -
gu }a va pu we we osnov nog na o ru `a wa pri svim ele va ci ja ma ce vi,
ob ja {wa va Mi haj lo Tra i lo vi}.
U toj fa zi raz vo ja pred vi |e na je i ugrad wa pod si ste ma za
od re |i va we po lo `a ja i ori jen ta ci ju oru |a sa ra ~u na rom za vo -
|e we i na vi ga ci ju vo za ~a. Taj pod si stem ukqu ~u je si stem za glo -
bal no po zi ci o ni ra we (GPS), ure |aj za ori jen ta ci ju oru |a u
osnov ni pra vac, ure |aj za od re |i va we uz du `nog i bo~ nog na gi ba
oru |a, te na vi ga ci o ni ra ~u nar kod vo za ~a ka ko bi mo gao da se
kre }e po ve} za da toj pu ta wi ili da pra ti kre ta we do za u zi ma wa
po lo `a ja.
Ugrad wom si ste ma za upra vqa we va trom sa ba li sti~ kim ra -
~u na rom i od go va ra ju }im sen zo ri ma eli mi ni sa }e se uti caj qud skog
fak to ra iz pro ce sa upra vqa wa va trom, sma wi ti vre me re a go va -
wa, po ve }a ti ve ro vat no }a po ga |a wa pr vim met kom i {te de ti mu ni -
ci ja. Bi }e mo gu }e ga |a we u svim me te o ro lo {kim uslo vi ma da wu i
no }u, jed no stav ni je i lak {e po ve zi va we sa ra ~u nar skim i osta lim
de lo vi ma si ste ma, i stvo ri }e se mo gu} nost po ve zi va wa i ko mu ni -
ka ci je sa pret po sta vqe nim ko man da ma.
U sle de }oj fa zi pred vi |e no je da se po ve }a ju do met i efi ka -
snost na ci qu, a za dr `i po sto je }a cev (du `i ne 32,75 ka li ba ra).
Na kra ju, bi }e raz vi je no no vo ba li sti~ ko re {e we, ko je pod ra zu me -
va du `u cev i no ve pro jek ti le – sa op ti mi zo va nim ae ro di na mi~ kim
ka rak te ri sti ka ma (ERFB) i ge ne ra to rom ga sa – ~i me }e naj ve }i do -
met bi ti po ve }an na oko 30 ki lo me ta ra.
Rok za za vr {e tak tre }e fa ze raz vo ja je do kra ja 2014.
Ako se uka `e po tre ba, a na zah tev na ru ~i o ca, bi }e mo gu }a
kon ver zi ja tog oru |a u ka li bar 105 mm, ugrad wom ce vi ka li bra
105 mm, ko ja ima unu tra {we ba li sti~ ko re {e we isto vet no kao kod
ha u bi ce M56, M56/33, M101, M101/33 i M101A1/33. Iz tog oru -
|a tre ba da se re a li zu je naj ve }i do met oko 19.000 m sa ra zor nim
pro jek ti lom 105 mm ER-BB M02, ma se 13,7 kg, ~i ji je raz voj za vr -
{en za po tre be iz vo za.
Mi ra [VE DI]
Foto dokumentacija Vojnotehni~kog instituta
Roboti umesto
vojnih lekara
Ameri~ki istra`iva~i izradili su prototip robotizovane
vojne poqske bolnice sa daqinskim upravqawem,
„Trauma Pod”, za koju ka`u da }e uskoro mo}i da
u potpunosti zameni tim vojnih lekara na rati{tu.
Prototip se sastoji od trorukog robota hirurga koji je zami{qen
kao novi Benxamin Pirs, poznatiji kao „Hokaj” ili „Sokolovo
oko”, lik iz popularne ameri~ke serije M.A.S.H. o vojnoj
bolnici za vreme rata u Vijetnamu.
Robota hirurga „asistira” sistem od 12 drugih robota,
ukqu~uju}i i govorni automat nazvan „Hot lips” (Vrele usne)
po nadimku koji je u seriji imala glavna sestra Margaret Hulihen.
Roboti-sestre dodaju robotu hirurgu instrumente, a krevet-robot,
kome je pripala uloga anesteziologa, bele`i vitalne
znake, ubrizgava te~nosti i daje kiseonik.
Zadatak „Trauma Pod-a” je brzo zbriwavawe vojnika rawenih
u borbi pre wihovog prebacivawa u bolnicu.
„Sistem ima za ciq odr`avawe vitalnih funkcija pacijenta.
Wegov primarni zadatak je da u~ini minimum neophodan za
stabilizaciju stawa rawenog, na primer da zaustavi krvarewe”,
objasnio je Pablo Garsija, jedan od stru~waka kalifornijske
istra`iva~ke grupe SRI Interne{enel koja radi na razvoju
sistema.
Robot hirurg ima tri ruke. U jednoj dr`i endoskop koji omogu}ava
osobi koja upravqa robotom na daqinu da vidi unutra{wu
sliku rawenog, dok druge dve ruke dr`e hirur{ke instrumente.
Robot hirurg }e mo}i da obavqa pojedine jednostavne zadatke
bez qudske pomo}i kao {to je postavqawe kop~i.
Ceo sistem trebalo bi da stane u jedan kofer.
6
15. maj 2009.

A M E R I ^ K O - H R V A T S K I P I [ T O Q – X D
29
Zahvaquju}i jasnim i dobro
vidqivim ni{anima,
dobro odre|enoj te`ini,
kvalitetnom i konstantnom
okidawu, iz pi{toqa XD
veoma se lako, precizno
i ta~no ga|a. Nema ve}ih
nedostataka i svakako je
dobar izbor za slu`beno
i samoodbrambeno oru`je,
Ekstremno
slu`beni
naro~ito kad se ima u vidu
wegova, za ameri~ke pojmove,
relativno skromna cena
od 498 dolara.
Pi {toq HS 2000 pr vi je hr vat ski pi -
{toq sa po li mer skim ra mom, ko ji se
po ja vio na svet skom tr `i {tu 2000 go -
di ne. Ia ko ni je nu dio ni ka kva ori gi -
nal na re {e wa, ve} je go to vo bio ko pi -
ja glo ka, stru~ wa ci ma se ipak svi deo zbog
vi so kog kva li te ta. U Ame ri ci su ga Na ci o -
nal na gar da i ne ko li ko po li cij skih or ga ni -
za ci ja oda bra li kao slu `be no oru` je, ali je
in te re so va we na tr `i {tu na glo opa lo zbog
po ja ve no vih mo de la pi {to qa. Me |u tim, da
je re~ o kva li tet nom pi {to qu po tvr |u je i ~i -
we ni ca da se po ~et kom 2002. na tr `i {tu
Ame ri ke po ja vio po no vo HS 2000, ali sa da
kao pro iz vod na da le ko ~u ve ne ame ri~ ke fa -
bri ke oru` ja Spring fi eld Ar mory iz Ili no i sa.
Ta fa bri ka je jo{ od po ~et ka 20. ve ka
jed na od vo de }ih pro iz vo |a ~a ru~ nog va tre -
nog oru` ja u Ame ri ci i uglav nom je ori jen ti -
sa na na pro iz vod wu pu {a ka i mi tra qe za iz
voj nog pro gra ma. U po sled we vre me ~u ve na je
i po to me {to su u woj zna li da ot ku pe go to -
ve mo de le pi {to qa, pa ih po sle ko zme ti~ kih
do te ri va wa pro da ju kao svo je. Ta ko su i u HS
2000 vi de li ide al nu pri li ku da bez sku pih
i kom pli ko va nih ula ga wa obez be de se bi mo -
del po sled we ge ne ra ci je. Hr va ti se ni su bu -
ni li i to im je i{lo u pri log jer se rij ska
pro iz vod wa u do mo vi ni ni je da le ko od ma kla.
Pi {toq HS 2000 je pre ko no }i pre {ao
oke an i po stao ame ri~ ki mo del XD (Ex tre me
Duty – „eks trem no slu `be ni”). Na rav no, re -
no mi ra noj fa bri ci kao {to je Spring fi eld Ar -
mory ni je bi lo te {ko da na tr `i {te od mah
iz ba ci tri tre nut no naj po pu lar ni ja pi {toq -
ska ka li bra u sfe ri slu `be nog oru` ja. Ta ko
su sve tlost da na ugle da li XD-9 (9 mm pa ra),
ko ji ima ka pa ci tet okvi ra od 15 me ta ka; XD-
40 (.40 S&W) ka pa ci te ta 12 me ta ka, i XD-
357 (.357 SIG), ko ji ta ko |e ima ka pa ci tet od
12 me ta ka.
Ko re ni
Put do pi {to qa XD za po ~eo je 1991. u
fa bri ci po red Sla von skog Bro da gde se
pro iz vo dio pr vi hr vat ski pi {toq – PHP, ko -
ji je pred sta vqao adap ta ci ju ~u ve nog ne ma~ -
7

kog val te ra P-38 iz Dru gog svet skog ra ta.
Pre ma mi {qe wu ne kih, „ko pi ja” slav nog pi -
{to qa ura |e na je na ve o ma skup na ~in. Na i -
me, ori gi nal je pred Dru gi svet ski rat i u
to ku ra ta pro iz vo |en me to dom pre so va wa
~e li~ nog li ma (~i me je omo gu }e na br za i ma -
sov na pro iz vod wa ko ja je ne ma~ kim je di ni -
ca ma ta da bi la pre ko po treb na), dok je PHP
iz ra |en glo da wem iz jed nog ko ma da.
Pi {toq PHP je ve o ma do bro iz ba lan -
si ra no oru` je ko je se od re klo ne kih ele me -
na ta ko ji su kra si li „le gen du” – in di ka to ra
met ka u le `i {tu i mo gu} no sti spu {ta wa uda -
ra ~a pu tem po lu ge ko~ ni ce na za tva ra ~u. Me -
|u tim, dug me dr `a ~a okvi ra je na pra vom me -
stu za strel ce ko ji se slu `e de snom ru kom – u
pred wem ko re nu {tit ni ka oba ra ~e. Kod PHP
mo de la, ka da se me tak na la zi u ce vi, ko~ ni ca
se mo `e spu sti ti u po lo `aj „za ko ~e no” i pri -
li kom po vla ~e wa oba ra ~e ak ti vi ra }e se
uda ra~, ko ji u ta kvom slu ~a ju ne do hva ta udar -
nu iglu pa shod no to me ne ma ni opa qe wa.
Vra }a wem ko~ ni ce u po lo `aj „ot ko ~e no” u
dab eksn mo du mo `e se is pa li ti pr vi me tak.
Pi {toq ima do bro ura |e nu cev, a bra -
vqe we je od ra |e no sa pro ve re nim Walt he rim
si ste mom „pa da ju }om blok-bra vom”.
Na po ~et ku pro iz vod we PHP je nu |en
u tri osnov ne ver zi je – mo de la: stan dard -
ni, ko ji ras po la `e sa ce vi du `i ne od 125
mm (ukup na du `i na je 205 mm i te `i na mu je
957 gra ma sa pra znim okvi rom), kom pakt ni
sa du `i nom ce vi od 100 mm i tak mi ~ar ski
sa ce vi od 152 mi li me ta ra.
Kod sle de }eg mo de la, ko ji je do bio ozna -
ku HS-95, pre {lo se sa val te ro vog si ste ma
bra vqe wa na mo di fi ko va ni bra u nin gov.
Po sle ve li kih me dij skih pro mo ci ja pi -
{toq se ve o ma br zo na {ao na tr `i {tu, ali
ta mo ni je za be le `io ne ki ve }i uspeh. ^ak su
ga u to ku rat nih dej sta va hr vat ski voj ni ci
ra do me wa li i to u od no su tri PHP za je dan
CZ-99.
Po ugle du na glo ka
Za vre me sta re Ju go sla vi je na men ska
pro iz vod wa bi la je po de qe na po biv {im
re pu bli ka ma. U Hr vat skoj ni je po sto ja la fa -
bri ka za pro iz vod wu krat ke i sred we ce vi,
pa su se uvo zi le sve vr ste stre qa~ kog na o -
ru `a wa. Me |u tim, ka ko je uvoz bio dra ma -
ti~ no skup, uka za la se po tre ba za na men skom
pro iz vod wom za hr vat sku voj sku. Ta ko se po -
ja vqu je i pi {toq HS 2000 – hr vat ski sa mo -
kres 2000. On je u pot pu no sti pro iz vod
fir me „IM me tal” iz Ozi qa kod Kar lo va -
ca. Re a li zo van je to kom 1999, ali je sim bo -
li~ no za no vi mi le ni jum na zvan HS 2000.
Iza tog, ali i pret hod na dva po ku {a ja
PHP (pr vi hr vat ski pi {toq) sa po ~et kom de -
ve de se tih i ko ju go di nu ka sni je HS 95, sto ji
ista fir ma ko ja se da nas zo ve „HZ pro dukt”
i in `i we rij ski tim Vu ko vi} i Zap ~i}.
Efikasnost
Bez ob zi ra na ka li bar i vr stu mu ni -
ci je, XD mo de lom na stre li {tu ostva ru ju
se sa svim za do vo qa va ju }i re zul ta ti. Na
da qi ni od 25 m pra vi gru pu po go da ka
pre~ ni ka uglav nom iz me |u 70 i 120 mm,
{to je sa svim so lid no za ovo oru` je. Naj -
bo qe se po ka zao u ka li bru 9 mm pa ra sa
mu ni ci jom Mag tech JHP od 115 grs, sa ko -
jom je po stig nu ta gru pa po go da ka pre~ ni ka
63 mm. Naj go ri re zul tat po stig nut je sa
istim ka li brom ali sa mu ni ci jom Cor-Bon
HP od 90 grs.
Po ja vom pi {to qa HS 2000 na ame ri~ -
kom tr `i {tu ose ti la se bla ga po met wa. Iz -
u zet nim po ten ci ja lom, di zaj nom, kva li te tom
i ni `om ce nom na tr `i {tu SAD ozbiq no je
po stao kon ku rent glo ku, ko ji je ta da va `io
za naj u spe {ni ji i naj pro da va ni ji pi {toq na
tom tr `i {tu.
Ve} pri li kom raz gle da wa oru` ja ne ke
we go ve ka rak te ri sti ke pa da ju u o~i: iz u zet -
no je kom pakt nih di men zi ja – ukup na du `i na
178 mm, cev du `i ne 104 mm i ma sa od sve ga
710 gra ma (bez okvi ra). Ni sa mo bra vqe we
ni je no vo za qu bi te qe oru` ja jer je po zajm -
qe no od vr hun ske Sig-Sa u re ve se ri je 220
sa si lu et nom na vla kom. Hr va ti su ra di po -
jef ti we wa pro iz vod we pri me ni li jo{ jed no
jed no stav no re {e we kod iz ra de ce vi – iz -
ra |e na je iz dva de la. Ram je po li mer ski i
po se du je ~e li~ ne usad ni ke (na pra vqe ne u
pred we vo |i ce na vla ke i vo |i ce bra ve, {to
pred sta vqa pr vo kla sno re {e we). Si stem
oki da wa i pa siv ni si stem osi gu ra wa pr vo -
kla sno je re {en.
Hod oba ra ~a kod HS ne spor no je lak -
{i, kra }i i ~i sti ji bez gre ba wa ({to je po -
ja va kod pr vog i jo{ ne kih mo de la glo ko vih
pi {to qa). Si gur no sni si stem je kog tog mo -
de la stan dard ni si gur no sni blok na udar noj
igli, gde je de li mi~ no opu {te na udar na
opru ga, sve dok se sam oba ra~ ne po vu ~e i
na teg ne je do mak si mu ma. Na zad woj stra ni
ru ko hva ta sme {te na je au to mat ska ko~ ni ca,
ko ja pod se }a na ame ri~ ku le gen du kolt
M1911.
Po red tih de ta qa tre ba spo me nu ti i
iz u zet no kva li tet ne hro mi ra ne ~e li~ ne
okvi re ~i ji ka pa ci tet je ste 15 me ta ka. Po -
klo pac, iz ra |en od po li me ra, ma lo je de bqi,
ra di lak {e ma ni pu la ci je i za {ti te pri li kom
is pa da wa mu ni ci je pri pre pu wa va wu okvi ra.
Okvir je u dr {ci utvr |en sa obo stra nom po -
lu gom, {to zna ~i da su ko man de za iz ba ci va -
we okvi ra obo stra ne i pi {toq mo gu uspe {no
da ko ri ste i le vo ru ki strel ci. Po lu ga utvr -
|i va ~a okvi ra ne {to je du bqe sme {te na u
od no su na gor wu po vr {i nu dr {ke, {to do ne -
kle tra `i i ma lo pri vi ka va we za we nu upo -
tre bu pri li kom pro me ne okvi ra. Shod no to -
me, okvir je pot pu no za {ti }en od slu ~aj nog
is pa da wa.
Ka da se po gle da ju kon struk cij ska re -
{e wa la ko se mo `e pri me ti ti da je HS 2000
do kraj wih gra ni ca is pra tio sa vre me ni
kon cept: la ko, jed no stav no i po u zda no. Kod
to le ran ci je po kret nih de lo va uop {te ne za -
o sta je za naj ~u ve ni jim pi {to qi ma da na -
{wi ce. A i sa ma za vr {na kon tro la je ste
iz u zet no vi so ka, de li mi~ no po zajm qe na od
glo ka.
Pri li kom pr ve upo tre be HS 2000 iz ne -
na di }e vas we go vo ba lan sno re {e we i udob -
nost ru ko hva ta. Me |u tim, ve} kod no vi jih mo -
de la HS 2000 dr {ka je re di zaj ni ra na, {to je
po ve }a lo udob nost dr `a wa pi {to qa. To je
do bi je no obi~ nim sma wi va wem bo~ nih {i ri -
na ru ko hva ta u de lu bra ni ka oba ra ~e. Sti ~e
se uti sak da je di zajn ru ko hvat po zajm qen od
glo ka, {to se da nas sma tra za nor mal nu po -
ja vu pri li kom pre u zi ma wa tu |ih re {e wa.
Na sa mom po li go nu po ka zao se od li~ -
no, ia ko ima ne {to kra }u ni {an sku li ni ju.
Kon tro la pi {to qa bi la je iz u zet na, a pre -
ci znost, mo `e se re }i, pr vo kla sna. Pri li -
kom br ze paq be pi {toq se po na {ao smi re no
i stre lac ga je bez po seb nih pro ble ma kon -
tro li sao.
No, po red svih do brih i od li~ nih kon -
struk cij skih re {e wa kod ne kih si ste ma, HS
2000 ima i jed nu ma nu. Re~ je o ras kla pa wu i
skla pa wu. Sa mo ras kla pa we je do voq no kom -
pli ko va no i zah te va za dr `a va we na vla ke u
zad wem po lo `a ju, oslo ba |a we po lu ge na go -
re, kroz pro rez na bo~ noj stra ni, po sle ~e ga
je tek mo gu }e raz dva ja we osnov nih de lo va.
Pri li kom po ja ve na ame ri~ kom tr `i -
{tu na o ru `a wa – krat ke ce vi, na pra vio je
ma lu po met wu. Svo jim ka rak te ri sti ka ma i
oso bi na ma, na ro ~i to ni skom ce nom, mno ge
qu bi te qe oru` ja, po seb no glo ko vog pr vog
mo de la, do veo je u is ku {e we. Ta da je HS
2000 imao ce nu od 530 do la ra u od no su na
670 do la ra ko li ko je ko {tao glok 17. U SAD
se taj pi {toq pro iz vo di po li cen ci od
2000. u ~u ve noj fa bri ci Spring fi eld Ar mory
8
15. maj 2009.

29
pod na -
zi vom XD
(Eks tre me
Duty) u tri
kon fi gu ra -
ci je: Compact
sa ce -
vi od 79 mm,
Stan dard sa ce vi od 104 mm i naj ve }i Tak ti -
cal sa ce vi od 130 mm.
Ka da se po ja vio, HS 2000 u{ao je u
kon ku ren ci ju naj bo qeg pi {to qa go di ne i
osvo jio to la ska vo me sto. Ame ri~ ka aso ci -
ja ci ja NRA pro gla si la ga je 2003. jed nim od
naj po pu lar ni jih i naj ce we ni jih bor be nih pi -
{to qa „~e tvr te ge ne ra ci je”.
Pi{toq ~etvrte generacije
Sva ka ko, XD je ve o ma mo der no i pri -
li~ no jed no stav no oru` je sa svim ka rak te -
ri sti ka ma pi {to qa „~e tvr te ge ne ra ci je”.
Ram mu je od li ve nog po li me ra, ras po la `e
sa au to mat skom ko~ ni com i oki da we je po -
mo }u uda ra ~a, a ima i si stem DAO (sa mo
dvo stru kim dej stvom). No vi pi {toq ko ri sti
bra vqe we mo di fi ko va nim Brow ning si ste -
mom.
Osnovni takti~ko-tehni~ki podaci
Ras po la `e
sa ~e li~ nom na vla -
kom sa rav nim gor -
wim i bo~ nim stra -
na ma u dva ni voa.
Na vla ka je ma {in ski
ob ra |e na i u za vr {ni ci je ura |e na za {ti ta
od ko ro zi je mat cr nom par ke ri za ci jom. Sa
gor we stra ne na vla ke na la ze se ni ski i {i -
ro ki ni {a ni, mon ti ra ni „la sti nim re pom”, a
ima i in di ka tor met ka u ce vi u vi du po lu ge ko -
ja iz la zi na go re iza otvo ra za iz ba ci va we
~a u ra. Po vr {i na na vla ke, gde se uglav nom
hva ta ka da se re pe ti ra, krup no je na re za na
{i ro kim, ma lo is ko {e nim li ni ja ma. I na
pred woj stra ni na vla ke na la ze se iste ta kve
na re za ne li ni je. Po mi {qe wu ne kih stru~ wa -
ka, pi {toq je tim is ko {e nim li ni ja ma do bio
na este ti ci, a ne sa mo na funk ci o nal no sti.
Ipak, kon struk to ri ma tog iz u zet nog pi -
{to qa naj ve }i pro blem je bio da ga vi zu el no
u~i ne raz li ~i tim od glo ka, u ~e mu su pri li~ no
uspe li. Ta ko su ne ki sit ni de ta qi, po put po -
lu ga za ras kla pa we na le voj gor woj stra ni
ra ma, ali i po lu ga ko~ ni ce na vla ke, na rec ka -
ni pra vo u ga o nim i ve li kim po vr {i na ma. Ni -
ske si lu e te do sta do pri no se ori gi nal nom iz -
gle du tog mo de la. I ru ko hvat ima ne {to dru -
ga ~i ji ob lik – sa za o bqe nom zad wom stra nom.
Ru ko hvat i ram su ono naj bo qe kod tog
pi {to qa. Iz li ven je ve o ma pre ci zno, bez
ika kvih tra go va na spo ju. Sa pred we stra ne,
na de lu is pod vo |i ce na vla ke po sto ji {i na
za mon ti ra we la ser skog ni {a na ili tak ti~ -
kog sve tla. Bra nik oba ra ~e je ra van, {i rok
i ima bla gi is pust ko ji slu `i za oslo nac
dru ge ru ke. Na sa mom spo ju sa ru ko hva tom
na laz se utvr |i va~ okvi ra, ko ji je u vi si ni
sa mog ru ko hva ta. Ru ko hvat je re la -
tiv no ta nak i iz u zet no udo ban
pri li kom ru ko va wa, a sa pred -
we stra ne krup no je {ra fi ran,
~i me je spre ~e no pro kli za va we.
Na na vla ci je, po red ozna ke mo -
de la, ure za na i ze mqa po re kla
(Cro a tia), {to je je di na ve za sa
po re klom pi {to qa.
Gru pa de lo va za oki da we i au -
to mat ska ko~ ni ca uli ve ne su u ram za -
jed no sa ~e li~ nim vo |i ca ma na vla ke. Na taj
na ~in ostva re no je mno go lak {e i pre ci zni je
kre ta we na vla ke po ra mu, ali i lak {i ram
me ha ni ke. Ko~ ni ca je au to mat ska i de lu je na
kre ta we oba ra ~a, ali i na blok sme {ten
pre ko uda ra ~a, {to pr ven stve no one mo gu }a -
va kre ta we udar ne igle pre ne go {to se oba -
ra ~a po vu ~e do kra ja. Kod ko~ ni ce neo bi~ no
je to da se ona sa ma de ak ti vi ra ka ko po vla -
~e wem po lu ge (sme {te ne u pro re zni oba ra~
kao kod glo ka), ta ko i pri ti skom na po lu gu sa
zad we stra ne ru ko hva ta (u sti lu kol ta M
1911). Na taj na ~in ni je mo gu }e opa qe we dok
obe po lu ge ni su do kra ja pri ti snu te, {to taj
pi {toq ~i ni go to vo sa vr {e no obez be |e nim
od slu ~aj nog opa qe wa.
Pouzdanost
Uz si gur nu i po u zda nu ko~ ni cu, pi {toq
ima ve o ma jed no sta van si stem oki da wa.
Pri li kom po vla ~e wa oba ra ~a, po lu ga po -
vu ~e una zad zub uda ra ~a, na teg ne opru gu, za -
tim ga pu sti usled ~e ga on po le ti na pred, a
igla, sa we go vim pred wim kra jem, iz vr {i
opa qe we. Za to je po treb no da oba ra~ pre -
|e put du `i ne od 12,5 mm, a si la neo p hod na
za oki da we iz no si sve ga tri ki lo gra ma.
Po u zda no sti u ru ko va wu si gur no do -
pri no se i ja ki okvi ri iz ra |e ni od li ma ko ji
su spo qa za {ti }e ni hro mi ra wem i opre -
mqe ni de be lim pla sti~ nim dnom, ra di {to
lak {eg i po u zda ni jeg ula ga wa.
Ru ko va we sa XD mo de lom pi {to qa uop -
{te ni je kom pli ko va no, {to ga ~i ni za ni -
mqi vim za slu `be no oru` je. Te `ak je 780 g
(sa pra znim okvi rom), la ko pod no si tr zaj i
naj sna `ni jih pu we wa u sva tri ka li bra, bu -
du }i da is pod 140 mm du ge ce vi ima ugra |en
te le skop ski amor ti zer sa dve opru ge, ume sto
kla si~ ne vo |i ce opru ge. Za hva qu ju }i ja snim
i do bro vi dqi vim ni {a ni ma, do bro od re -
|e nom te `i nom i kva li tet nom i kon stant nom
oki da wu (ko je na `a lost zah te va od re |e no
pri vi ka va we) tim pi {to qem se ve o ma la ko,
pre ci zno i ta~ no ga |a.
Pr vi uti sak go vo ri da taj 180 mm dug pi -
{toq ne ma krup ni je ne do stat ke i do bar je iz -
bor za slu `be no i sa mo od bram be no oru` je,
na ro ~i to kad se ima u vi du we go va, za ame -
ri~ ke poj mo ve, re la tiv no skrom na ce na od
498 do la ra.
I{tvan PO QA NAC
9

K I N E S K I B A C A ^ I G R A N A T A
Standardno
vodno
i ~etno
oru|e
Baca~ granata 35 mm sa oznakom
Tip-87 Kinezi su uveli u naoru`awe
sredinom devedesetih, kada su bili
na~isto da }e morati da smawe
i osavremene vojsku, posebno
pe{adijsko naoru`awe. To oru`je
se izra|uje u dve osnovne varijante
– standardnoj i te{koj. Standardna
ima ugra|ene no`ice i dobo{
sa redenikom od {est granata,
a te{ka dobo{ od 15 granata
i postavqena je na trono`ac.
ra jem osam de se tih Ki na je kre nu la u
ume re no osa vre me wi va we oru `a nih
sna ga. Ta da je oslo nac jo{ bio na broj -
no sti kop ne ne voj ske i ma sov nim ten kov -
sko-pe {a dij skim uda ri ma. Ka ko su do -
ta da {wa is ku stva po ka za la, uka za la se po -
tre ba sa in di vi du al nim la kim ar ti qe rij skim
oru |em ko je }e ima ti do met ru~ nog ba ca ~a
RPG-7, a mo }i }e da se upo tre bqa va iz za -
klo na, za tvo re nih pro sto ra i iz le `e }eg po -
lo `a ja. Ciq je da pri pad nik vo da mo `e sa -
bor ci ma pru `a ti va tre nu po dr {ku, ne u tra -
li sa ti la ko o klo pqe ne i neo klo pqe ne ci qe -
ve i za klo we ne me te, mi tra qe ska gne zda i ne -
pri ja te qe vu `i vu si lu.
La ki mi no ba ca ~i 50 mm i 60 mm po ka -
za li su se kao ne po de sni za te na me ne, jer su
zah te va li mi ni mal nu po slu gu od dva ~la na,
ga |a we iz wih bi lo je po sred no i tre ba lo je
mno go vre me na da se iz tran sport nog po lo -
`a ja do ve du u bor be ni po lo `aj.
Kao ide al no oru` je na met nuo se la ki
ba ca~ gra na ta. Ki ne zi su raz vi li ba ca~ gra -
na ta 35 mm, ko ji su usvo ji li u na o ru `a we
sre di nom de ve de se tih go di na XX ve ka, ka da su
bi li na ~i sto da }e mo ra ti da sma we i osa -
vre me ne voj sku, po seb no pe {a dij sko na o ru -
`a we.
Dve va ri jan te
To kom se dam de se tih go di na pro {log ve -
ka Ki ne zi su u mno {tvu sa vre me nih stra nih
si ste ma pre gle da li i au to mat ske ba ca ~e gra -
na ta – 40 mm M-79 ame ri~ kog i 35 mm AGS-
17 so vjet skog po re kla. Me |u tim, i po red is -
pi ti va wa, ta sred stva ni su u{la u se rij sku
pro iz vod wu. Raz lo ge bi tre ba lo tra `i ti u
wi ho voj re la tiv no vi so koj ce ni i u ogrom noj
kom po nen ti KoV, za ko ju bi va qa lo na pra vi ti
ta ko |e ve li ke ko li ~i ne tog na o ru `a wa. Jed -
no stav no, bi lo je ne is pla ti vo.
De set go di na ka sni je kor po ra ci ja NO -
RIN KO gra di svo ju ver zi ju, ko ja na i la zi na
odo bra va we u voj nim kru go vi ma i do bi ja slu -
`be nu ozna ku Tip-87. To oru |e iz ra |u je se u
dve osnov ne va ri jan te – stan dard noj i te {koj.
Stan dard na va ri jan ta te {ka je pri hva -
tqi vih 12 kg, i za wu je do vo qan je dan iz vr -
{i lac. Slu `i za ga |a we me ta do 600 m efi -
ka snog do me ta, ma da se mo gu ga |a ti i da qi ci -
qe vi, ali sa ma wom pre ci zno {}u. Te {ka va -
ri jan ta ima 20 kg, slu `i za ga |a we ci qe va do
1.700 me ta ra i po slu `u ju je dva po slu `i o ca.
Ka li bar je ru ski, 35 mm, a si stem ra da je ga -
sni pri ti sak.
Jednostavnost
Oba oru |a su go to vo iden ti~ na, a raz -
li ku ju se po to me {to stan dard ni ima ugra |e -
ne no `i ce i do bo{ sa re de ni kom od {est gra -
na ta, a te {ki ima do bo{ od 15 gra na ta i po -
sta vqen je na tro no `ac.
Ba ca~ gra na ta Tip-87, 35 mm, po stao je
stan dard no vod no i ~et no oru |e i sa da se
10
15. maj 2009.

29
uvo di u na o ru `a we u ve }oj ko li ~i ni. Za to je
za slu `na we go va kon struk tiv na jed no stav -
nost. Na i me, u osno vi re~ je o ce vi ko ja na
jed nom kra ju ima kun dak a na dru gom ga snu ko~ -
ni cu. Od mah po sle kun da ka, a pre ru ko hva ta,
ugra |en je op ti~ ki ni {an, sle di ru ko hvat, a
is pred op ti~ kog ni {a na je ~e li~ na ru~ ka za
no {e we.
Ve o ma je za ni mqi vo ka ko je re {e no ma -
ni pu li sa we do bo {em sa gra na ta ma ko ji od -
no si ve li ki deo te `i ne oru |a. Kod ru skog au -
to mat skog ba ca ~a gra na ta AGS-17 do bo{ se
na la zi sa stra ne, ali je oru|e u re la tiv noj
sta bil no sti, jer je po sta vqe no na tro no `ac.
Me |u tim, ka da je re~ o dvo no {cu Tip-87, do -
bo{ pre te `e u le vu stra nu. Ki ne zi su do zvo -
li li da za ko ni fi zi ke u~i ne svo je, pa se do -
bo{ na la zi na do woj stra ni, dok je ru ko hvat
vo do rav no na de snoj stra ni. To zvu ~i kom pli -
ko va no, ali ni je ta ko. Ru ko hvat je po sta vqen
na do bro sra ~u na toj uda qe no sti i ni {an xi ja
ne ma ni ka kvih pro ble ma da ta ko upra vqa i
ga |a oru |em, jer mu do bo{ da je sta bil nost
pri ma ni pu la ci ji, a ru ko hvat je za kri vqen
ma lo na do le ra di lak {eg ga |a wa.
Br zi na ga |a wa je 45 gra na ta u mi nu ti, a
gra na te na usti ma ce vi do sti `u br zi nu od 200
m/s, dok je ele va ci ja 10 do 70 ste pe ni.
Verzija za izvoz
U po re |e wu sa ame ri~ kim ba ca ~em gra -
na ta Mk 19-30 mm, tip-87 ima kra }i do met,
po ~et nu br zi nu i br zi nu ga |a wa. Me |u tim, ve -
li ka pred nost po stig nu ta je u uboj nom dej stvu
gra na te – 7:11 me ta ra, pro boj no sti oklo pa
51:80 mm i znat no je lak {i od ame ri~ kog (ko -
ji je ne mo gu }e ko ri sti ti bez tro no {ca i dva
po slu `i o ca).
Pro {le go di ne pred sta vqe na je no va
ver zi ja QLB06, ko ja se pri pre ma za iz voz. U
osno vi to je isto oru|e, ali ra di kal no re di -
zaj ni ra no i sa ma lo dru ga ~i jim tak ti~ ko-teh -
ni~ kim svoj stvi ma. Na i me, iz gled je pro za pad -
ni ra di lak {eg pro bo ja na tr `i {tu oru` ja.
Naj pre se pri me }u je du ga ~ak ru ko hvat za no -
{e we sa gor we stra ne
oru |a, po ugle du na
M16, iza ko ga je sa le -
ve stra ne ugra |en op -
ti~ ki ni {an. Do bo{ od
{est gra na ta na la zi se
kao i kod Tip-87 sa do -
we stra ne, ali je ovog
pu ta ma lo uvu ~en u te -
lo. Ru~ ka je sa do we
stra ne, a ne sa de sne.
Tu su i dvo no `ac i ga -
sna ko~ ni ca. Nu de se
op ti~ ki i no} ni ni {an.
Br zi na na usti ma ce vi
je 190 m/s, a ma sa 9,1
ki lo gra m.
Alek san dar KI[
No vi F-15
Ti hi orao
me ri~ ka kom pa ni ja Bo ing, pri ka za -
la je naj no vi ju va ri jan tu „be smrt nog“
F-15, na zva nu F-15SE Si lent Ea gle – ti -
hi orao. Re~ je o mo der ni za ci ji na -
sta loj ra di sma we wa ra dar ske vi dqi vo sti.
Ae ro di na mi~ ki pro fi li sa ni bo~ ni re zer -
vo a ri za go ri vo do bi li su po dva unu tra -
{wa pro sto ra za na o ru `a we. U sva ki mo `e
da sta ne po jed na ra ke ta va zduh–va zduh
AIM-9 ili AIM-120, da kle, ukup no ~e ti ri.
Od na o ru `a wa va zduh–ze mqa mo gu se po -
ne ti do ~e ti ri GPS na vo |e ne bom be JDAM,
ma se 227 ili 454 kg, ili dvo stru ko vi {e
bom bi SDB – Small Di a me ter Bomb. Po red
to ga, ver ti kal ni rep ni sta bi li za to ri za -
ko {e ni su za 15 o , ~i me se sma wu je ra dar -
ski od raz avi o na sa bo ka. Na rav no, pod -
ve {a va we te re ta is pod tru pa i kri la osta -
je kao op ci ja i kon ver to va we u ne-stelt
kon fi gu ra ci ju tra je oko dva ~a sa.
U od no su na ne mo di fi ko va ni F-15E,
zbog unu tra {wih pro sto ra za na o ru `a we
se, u od re |e noj me ri, sma wu je ra di jus dej -
stva. Osta le per for man se avi o na su za -
dr `a ne. F-15SE je opre mqen naj sa vre me ni -
jim ra da rom sa elek tron skim ske ni ra wem
(AE SA), ti pa APG-63(V)3, te no vim di gi tal -
nim oru `a nim si ste mom DEWS.
U per spek ti vi se o~e ku je uvo |e we ve -
}eg ude la ra dar ski ap sor bu ju }ih ma te ri -
ja la, ~i me }e se do dat no sma wi ti ra dar -
ski od raz, ko ji bi, pre ma re ~i ma qu di iz
Bo in ga, tre ba lo da se sve de na ni vo F-35.
Tre ba lo bi da ta va ri jan ta pro du `i vek
tog avi o na i, u od re |e noj me ri, mo der -
ni za ci jom F-15E, obez be di odr `a va we
do voq nog bro ja bor be nih avi o na vr hun -
skog kva li te ta, jer su pod zna kom pi ta wa
da qe po rux bi ne za F-22, a ce na F-35 je
vi {a ne go o~e ki va na (ma da zva ni~ no mo -
di fi ka ci ja ni je na me we na kao al ter na -
ti va F-22 i F-35).
Na rav no, o~e ku ju se i zna ~aj ni iz vo -
zni re zul ta ti. Kao pr vi ko ri sni ci vr lo la -
ko se mo gu na }i Izra el, Ja pan i Sa u dij ska
Ara bi ja.
S. B.
11

L A K A T A K T I ^ K A V O Z I L A - J L T V
Boqa za{tita
u vru}im zonama
Pretwe koje dolaze
od improvizovanih
eksplozivnih naprava,
posebno u ratnim
scenarijima poput onih
u Avganistanu i Iraku,
naterale su ameri~ku
kopnenu vojsku i marinski
korpus da pokrenu program
razvoja vozila – JLTV,
koje bi odlikovala velika
mobilnost i oklopna
za{tita.
Kao {to je u Dru gom svet skom ra tu bio
po pu la ran le gen dar ni xip, da nas je
Hum vee (High Mo bi lity Mul ti pur po se
Whe e led Ve hic le), je dan od glav nih sim -
bo la ame ri~ ke voj ske u Ira ku i Av ganista
nu. To vo zi lo, a i we go vi pret hod ni ci,
me |u tim, slu `i lo je za la ki tran sport ili
za upo tre bu u ve} „mir nim” obla sti ma. Me -
|u tim, naj no vi ji su ko bi u sve tu, po put onih u
Ira ku ili Av ga ni sta nu, ka rak te ri sti~ ni su
po to me {to prak ti~ no ne po sto ji de fi ni san
front, a sa mim tim ni po za di na u pra vom
smi slu re ~i. Isto ta ko, ta bo ji {ta su po zna -
ta po ve li koj upo tre bi im pro vi zo va nih eks -
plo ziv nih na pra va – IED (Im pro vi sed Ex plo si -
ve De vi ce), pa je lo gi~ ki od go vor ame ri~ ke
voj ske bio opre ma we Hum vee do dat nim
oklop nim plo ~a ma (up-ar mo ur), bu du }i da ni
ver zi ja M1114, raz vi je na po sle tra gi~ nih
is ku sta va iz So ma li je, ni je mo gla da pru `i
od go va ra ju }u za {ti tu. Ipak, ni ta so lu ci ja
ni je bi la ide al no re {e we, ta ko da je od lu -
~e no da se, po ~ev {i od 2006, hit no na ba vi
ukup no oko 16.000 vo zi la MRAP (Mi ne Re si -
stant Ar mo ur Pro tec ted), ko ja sa svo jom {a si jom
u ob li ku slo va V, nu de bo qu za {ti tu, osim
ka da su u pi ta wu EFP (Ex plo si vely For med Pe -
ne tra tor), ra su ti u ogrom nim ko li ~i na ma u
Ira ku. Zbog wih je u to ku i pro gram MRAP.
Uvo |e we ta kvog ti pa vo zi la omo gu }i lo
je da se od go vo ri na po tre be po ve }a wa si -
gur no sti tru pa pri li kom tran spor ta po glav -
nim pu te vi ma. Ipak, ta te {ka vo zi la ne mo gu
po kri ti za dat ke ko ji su od po ~et ka na me we ni
vo zi lu Hum vee. Na pro tiv, MRAP vo zi la su
ve li kih di men zi ja, ~e sto i pre ve li kih da bi
12
15. maj 2009.

29
se mo gla la ko kre ta ti po ur ba nim zo na ma i
zbog wi ho ve vi si ne te {ko ih je ko ri sti ti po
lo {im te re ni ma. Na i me, u naj ve }em bro ju
ne sre }a sa tim vo zi li ma, raz log je bio pre -
vr ta we.
Raz voj
O~i gled na po tre ba da ras po la `u vo -
zi lom ko je bi uje di wa va lo mo bil nost ha me -
ra i pru `a lo od go va ra ju }u za {ti tu, na te ra -
li su ame ri~ ku kop ne nu voj sku i ma rin ce da
za jed ni~ ki lan si ra ju pro gram JLTV (Jo int Light
Tac ti cal Ve hic le), sa na me rom da za me ne ha me -
re u „vru }im” zo na ma. Ciq je bio raz voj vo -
zi la sa {a si jom ob li ka V, te `i ne iz me |u se -
dam i de set to na, ma wih di men zi ja ka ko bi
mo gli bi ti tran spor to va ni avi o ni ma C-130
i, po mo }u cen tral ne ku ke, he li kop te ri ma
CH-47 i CH-53.
Ame ri~ ka kop ne na voj ska i ma rin ski
kor pus po ka za li su za ni ma we za oko 60.000
pri me ra ka, ukup ne vred no sti od oko ~e tr de -
set mi li jar di do la ra za pe ri od od osam go -
di na, od ko jih bi pr vi tre ba lo da u|u u ope -
ra tiv nu upo tre bu 2013. go di ne. Pr va va ri -
jan ta, na zva na Paylo ad Ca te gory A, na me we -
na za za dat ke pa tro li ra wa i osma tra wa
(Bat tle spa ce Awa re ness) i mo }i }e da pre vo zi
pet voj ni ka, mo }i }e da no si 1.600 kg ko ri -
snog te re ta i bi }e na o ru `a na jed nim mi tra -
qe zom ili te le ko man du ju }om ku po lom. Ta va -
ri jan ta ima }e i kon fi gu ra ci ju op {te na me -
ne sa ~e ti ri me sta, bez na o ru `a wa, ali sa
ve }im te ret nim pro sto rom.
Dru ga va ri jan ta, Paylo ad Ca te gory B,
bi }e ko ri {}e na za mi si je For ce Ap pli ca ti on.
Mo }i }e da tran spor tu je ko ri sni te ret iz -
me |u 1.800 i 2.000 kg i bi }e pro iz ve de na u
osam kon fi gu ra ci ja. Glav na kon fi gu ra ci ja
bi }e In fan try Car ri er, sa mo gu} no {}u tran -
spor ta {est voj ni ka, od no sno jed ne stre qa~ -
Mobilnost
Po tre ba da ras po la `u vo zi lom ko je
bi uje di wa va lo mo bil nost ha me ra i pru -
`a lo od go va ra ju }u za {ti tu, na te ra li su
ame ri~ ku kop ne nu voj sku i ma rin ce da za -
jed ni~ ki lan si ra ju pro gram JLTV (Jo int Light
Tac ti cal Ve hic le), sa na me rom da za me ne
ha me re u „vru }im” zo na ma. Ciq je bio
raz voj vo zi la sa {a si jom ob li ka V, te `i -
ne iz me |u se dam i de set to na, ma wih di -
men zi ja ka ko bi mo gli bi ti tran spor to va -
ni avi o ni ma C-130 i, po mo }u cen tral ne
ku ke, he li kop te ri ma CH-47 i CH-53.
Ame ri~ ka kop ne na voj ska i ma rin ci
po ka za li su in te re so va we za oko 60.000
pri me ra ka, ukup ne vred no sti od oko 40
mi li jar di do la ra za pe ri od od osam go -
di na, od ko jih bi pr vi tre ba lo da u|u u
ope ra tiv nu upo tre bu 2013. go di ne.
Tokom testirawa simuliraju se
uslovi na putu koji postoje
u misijama
ke gru pe ma ri na ca ili pri pad ni ka kop ne ne
voj ske. Tu je za tim i kon fi gu ra ci ja Com -
mand and Con trol on the Mo ve (sa ~e ti ri me -
sta), za tim He avy Guns Car ri er (sa ~e ti ri
me sta, plus je dan ru ko va lac oru` jem) za za -
dat ke pra }e wa kon vo ja, voj ne po li ci je i pa -
tro li ra wa; Clo se Com bat We a pons Car ri er
(~e ti ri me sta) i Am bu lan ce (tri me sta i dva
kre ve ta).
Tim osnov nim va ri jan ta ma za ame ri~ -
ku kop ne nu voj sku i ma rin ce, do da ju se jo{,
na zah tev ma ri na ca, ver zi ja Uti lity (dva me -
sta), i za iz vi |a we – Re con na is san ce ({est
me sta) pred vi |e na za KoV, u dve raz li ~i te
pod ver zi je (Sco ut i Knight).
Na kra ju, pred vi |e na je i tre }a va ri -
jan ta, Paylo ad Ca te gory C, ko ja }e mo }i da
no si do 5.100 kg, za po tre be spe ci fic ne
lo gi sti~ ke po dr {ke. U toj ka te go ri ji tre nut -
no su pred vi |e ne dve kon fi gu ra ci je: Shel ter
Car ri er/Uti lity/Pri me Mo ver, sa dva me sta ti pa
pik-ap, i Hig her Ca pa city Am bu lan ce, sa tri
me sta i ~e ti ri kre ve ta.
Sva vo zi la JLTV, po zah te vu kop ne nih
sna ga i ma ri na ca tre ba ju bi ti opre mqe na
osnov nom ra dio-elek tron skom opre mom ko -
ja }e omo gu }i ti in te gra ci ju in for ma tiv ne
mre `e ame ri~ kih oru `a nih sna ga, ukqu ~u ju -
}i ra dio-si ste me, kom pju te re za ob ra du po -
da ta ka, mo ni to re za pri kaz di gi tal nih ma pa
ili pak sli ka pri ku pqe nih od vaw skih sen -
zo ra i si ste me GPS.
Ra di {to br `eg raz vo ja, Pen ta gon je
pot pi sao ugo vor sa Ne va da Au to mo ti ve Test
Cen ter (NATC), za raz voj jed nog teh no lo {kog
de mon stra to ra na zvan Com bat Tac ti cal Ve -
hic le. Re zul tat je bio vo zi lo sa {est me sta u
bor be noj ver zi ji. We ga sa da is pi tu ju pri -
pad ni ci ma rin skog kor pu sa u cen tru za is -
tra `i va wa NATC. Is pi tu je se we go va mo -
bil nost van pu te va, opi tu ju ra zne so lu ci je
oko ba li sti~ ke za {ti te, a pe {a dij ske je di -
ni ce pro ve ra va ju ka ko se po ka zu je pri li -
kom upo tre be.
Tro ji ca fi na li sta
U to ku pro ce sa iz bo ra no vog vo zi la za
KoV i ma rin ce, ko ri {}e na su is ku stva iz
pro gra ma MRAP. Me |u tim, to kom tog pro gra -
ma voj nim snab de va ~i ma `u ri lo se da tru pe
na bo ji {tu opre me si gur nim vo zi li ma, {to
je bio raz log za na bav ku ra znih mo de la vo -
zi la (Co u gar, RG-31, RG-33, Max Pro, Gu ar -
di an i Alp ha) i ku po vi ne od onih ko ji su uspe -
li da ih za vr {e u ro ku. Ta ko ra zno vr stan
vo zni park do neo je ogrom ne te {ko }e lo gi -
sti~ koj slu `bi. Kod JLTV je, na pro tiv, na me -
ra da se iza be re sa mo jed no vo zi lo, ali po -
god no za do dat nu na do grad wu, ko je bi pro -
iz vo di la mak si mal no dva pro iz vo |a ~a.
Prin cip „po bed nik uzi ma sve” na te rao je
ra zne pro iz vo |a ~e, ko ji bi da ube ru deo tog
uno snog po sla (pri ~a se o su mi od oko 70
13

mi li jar di do la ra), da osnu ju ti mo ve sa do -
pun skim part ne ri ma, ka ko bi mak si mal no
sma wi li ri zik ste ~a ja.
Pro iz vo |a~ ko ji, bar na kar ti, ima
naj ve }u {an su da po be di je ste bri tan ski BAE
Systems. Oni pak, na stu pa ju u sa rad wi sa
fir ma ma Loc khe ed Mar tin i Na vi star, {to
zna ~i da u~e stvu je na kon kur su sa dve po nu -
de. Do sa da se re zul tat te stra te gi je po ka zao
od li~ nim, bu du }i da su oba pro jek ta u ko ji -
ma u~e stvu je BAE Systems iza bra na za upra -
vo po kre nu tu fa zu raz vo ja.
Ti mo vi is kqu ~e ni iz ove fa ze, Nor throp
Grum man-Os hkosh i Bo e ing-Tex tron, pod ne li
su `al bu Ge ne ral Ac co un ting Of fi ce, ali su
wi ho vi zah te vi od bi je ni. Tre ba pod vu }i da,
ako ti pro iz vo |a ~i na sta ve sa mo stal no sa
pro iz vod wom svo jih vo zi la, mo gu ipak da
u~e stvu ju u tr ci za jo{ va `ni ji ugo vor – za
raz voj pro jek ta SDD (System De sign and De -
ve lop ment) – ko ji }e dva ti ma po ~e ti da raz -
vi ja ju po ~ev {i od 2011. go di ne.
Sa sva kim od tri fi na li sta (pro gla -
{e nim ok to bra 2008) pot pi san je ugo vor o
na stav ku raz vo ja i pro iz vod we naj ma we se -
dam pro to ti po va i ~e ti ri pri ko li ce, sa ko -
ji ma }e u~e stvo va ti na da qim fa za ma is pi -
ti va wa, ukqu ~u ju }i i ba li sti~ kim te sto vi ma,
do kra ja 31. ja nu a ra 2011. go di ne.
Gru pa ci ja ko ju vo di BAE System Land &
Ar ma ments (glav ni kon trak tor) i Na vi star,
do bi la je oko 40,5 mi li o na do la ra za raz voj
wi ho vog pro to ti pa vo zi la na zva nog Va lanx,
kon ci pi ra nog po ono me {to kli jent de fi ni -
{e kao gvo zde ni tro u gao – ko ri sna no si -
vost, oso bi ne i za {ti ta. Pr vi pro to ti po vi
u raz li ~i tim va ri jan ta ma vo zi la Va lanx bi -
}e re a li zo va ni to kom 2009, ta ko da is pi ti -
va wa mo gu ot po ~e ti 2010. go di ne. Raz voj Va -
lanxa bi }e po jed no sta vqen za hva qu ju }i ra -
ni je ste ~e nim is ku stvi ma fir me Na vi star sa
ra znim ver zi ja ma vo zi la MRAP Max xPro.
Pro jek tan ti bi tre ba lo da in kor po ri -
{u u to vo zi lo sve {to je no vo na po qu la ke
oklop ne za {ti te, ka ko bi do bi li vo zi lo sa
ve }om oklop nom za {ti tom od one kod vo zi la
MRAP, ko ja su tre nut no u upo tre bi. Mo du lar -
ni di zajn omo gu }i }e da se mak si ma li zu je op -
{tost iz me |u ra znih ver zi ja i po jed no sta vi -
ti uvo |e ne bu du }ih teh no lo gi ja. Mo tor je ti -
pa Na vi star Max xFor ce D V8 od 6.000 ku bi ka,
spo so ban da raz vi je 325 ko wa.
BAE System is po ru ~u je i in te gri {e kom -
po nen te C41SR (Com mand, Con trol, Com mu -
ni ca ti ons, Com pu ters, In tel li gen ce, Sur ve il lan ce
and Re con na is san ce), au to mat ski si stem za di -
jag no sti ku i si stem za upra vqa we ener gi jom
ko ja vo zi lu Va lanx omo gu }u je da pro iz ve de ve -
}u ko li ~i nu ener gi je ne go {to je to po treb no.
U raz vo ju vo zi la Va lanx u~e stvu je i Ar -
vin Me ri tor, za du `en za re a li za ci ju si ste ma
ne za vi snog ve {a wa i za pre nos. Pr vi pro -
to tip tog vo zi la pred sta vqen je jav no sti fe -
bru a ra pro {le go di ne.
Oko 36 mi li o na do la ra do de qe no je
pro jek tu ko ji su pred sta vi li Loc khe ed Mar -
tin (glav ni kon trak tor) i BAE System Mo bi lity
& Pro tec ti on Systems. U da qoj tr ci, od tri
pre o sta la, taj tim je onaj ko ji ras po la `e sa
naj ma we is ku stva u tom spe ci fi~ nom sek to -
ru, a BAE System Mo bi lity & Pro tec ti on System
bi }e ori jen ti san sa mo na pro iz vod wu
oklo pa. Vo zi lo je pro jek to va la fir ma Loc -
khe ed Mar tin Systems In te gra ti on, u sa rad wi
sa Al coa De fen se, za du `e nom za di zajn i
pro iz vod wu kom po nen ti od alu mi ni ju ma, i
JWF In du stri es, za du `e nom za pro iz vod wu
glav nih struk tu ral nih kom po nen ti. Stra te -
gi ja fir me iz Owe goa je da, za raz li ku od
osta lih, te `i ka zre li joj so lu ci ji. Ni je slu -
~aj no {to je wi hov pr vi pro to tip JLTV bio
pri ka zan jo{ ok to bra 2007. i od ta da je
pre {ao de se ti ne hi qa da ki lo me ta ra u
okvi ru ra znih ti po va te sti ra wa.
Prototipovi
Pr vom pro to ti pu, u ver zi ji In fan try
Car ri er (Paylo ad Ca te gory B), ka rak te ri sti~ -
nom po to me {to ima ~ak {est bo~ nih vra -
ta, plus jed na zad wa op ci o na (zbog {to lak -
{eg ula za i iz la za se dam voj ni ka), pri dru -
`i la su se jo{ tri: je dan u kon fi gu ra ci ji
Uti lity (Paylo ad Ca te gory C) pred sta vqen fe -
bru a ra 2008; je dan u kon fi gu ra ci ji Ge ne -
ral Pur po se (Paylo ad Ca te gory A), pred sta -
vqen ok to bra 2008; i je dan In fan try Car ri er
(Paylo ad Ca te gory B), pred sta vqen fe bru a ra
2009. go di ne.
Po seb na pa `wa je po sve }e na sma we -
wu ma se, uz upo tre bu alu mi ni ju ma za iz ra -
du ra znih kom po ne na ta ka ro se ri je i oklo pa
od kom po zit ne ke ra mi ke, ka ko bi se do bi la
po seb no la ka ba li sti~ ka so lu ci ja. Va ri jan -
te vo zi la Paylo ad Ca te gory B i C po kre }e
mo tor za pre mi ne 6.700 cc tur bo-di zel, sa
{est ci lin dra Cum mins ISB od 340 kow skih
sna ga, dok ka te go ri ju A po kre }e mo tor za -
pre mi ne 4.500 cc od 220 kow skih sna ga.
Prototip koji su
u saradwi razvili
BAE Systems
i Navistar International
Corporation
Oprema
Sva vo zi la JLTV, po zah te vu ame ri~ -
ke kop ne ne voj ske i ma ri na ca tre ba ju bi ti
opre mqe na osnov nom ra dio-elek tron -
skom opre mom ko ja }e omo gu }i ti in te gra -
ci ju in for ma tiv ne mre `e ame ri~ kih oru -
`a nih sna ga, ukqu ~u ju }i ra dio si ste me,
kom pju te re za ob ra du po da ta ka, mo ni to re
za pri kaz di gi tal nih ma pa ili pak sli ka
pri ku pqe nih od vaw skih sen zo ra, te si -
ste me GPS.
Me wa~ je ti pa Al li son 2500 SP ko ji se ko ri -
sti i na vo zi li ma MRAP RG-31 BAE Systems i
Ea gle {vaj car ske MO WAG.
Da bi se vo zi lo ne sme ta no kre ta lo po
ne rav nom te re nu, fir ma Axel Tech raz vi la je
po se ban si stem ve {a wa sa po de {a va ju }om
vi si nom. Naj va `ni ja ta~ ka tog vo zi la bi }e
in te gri sa na elek tro ni ka, na sta la od si ste -
ma raz vi je nog za pro gram Fu tu re Com bat System
US Army, a ukqu ~u je i si stem net wor king
wi re less kao po dr {ku C4 (ko man da, kon tro la,
ko mu ni ka ci ja, kom pju ter), ko ji je in te gri san u
in stru ment ta bli. Iz nad vo za ~a na la zi se
spu {ta ju }i TV ekran ko ji pu tem od go va ra ju }eg
sen zo ra pri ka zu je put no }u. Na taj na ~in je
omo gu }e no da se, u slu ~a ju po tre be, mo `e
upra vqa ti vo zi lom no }u bez ukqu ~i va wa
fa ro va i bez upo tre be NVG (Night Vi si on
Gog gles).
U po gle du na o ru `a wa, kod pr vog i tre -
}eg pro to ti pa is pi ti va ne su mo gu} no sti upo -
tre be oru` ja iz ka bi ne i sa ba li sti~ kom za -
{ti tom za mi tra qe sca, dok je kod ver zi je Uti -
lity is pro ba na po kret na ku po la sa la kim mi -
tra qe zom.
Upr kos od li~ nim po nu da ma BAE Systems
– Na vi star i Loc khe ed Mar tin, fa vo ri tom se
14
15. maj 2009.

29
sma tra po nu da GTV, bu du }i da tim, ko ji je za
raz voj JLTV-a do bio ugo vor vre dan ne {to
vi {e od 45 mi li o na do la ra, ob u hva ta
snab de va ~a ak tu el nih ver zi ja Hum vee (AM
Ge ne ral) i glav nog kon trak to ra ame ri~ ke
voj ske (Ge ne ral Dna mics).
JLTV Ge ne ral Tac ti cal Ve hic les na sta lo je
od teh no lo {kog de mon stra to ra teh no lo gi ja
Advan ced Gro und Mo bi lity Ve hic le (AGMV),
ko ji je gru pa pri ka za la jav no sti mar ta
2007. Pred sta vqa si stem po lu ak tiv nih pa -
ra lel nih ve {a wa ~i ja vi si na mo `e bi ti po -
de si va, uglav nom ako je po treb no sni zi ti
vo zi lo ka ko bi mu se omo gu }io ula zak u
tran sport ni avi on C-130. Mo tor je u sta -
wu da raz vi je 300 kow skih sna ga, da ju }i vo -
zi lu ra port sna ga–te `i na iz me |u 27 i 29
kow skih sna ga po to ni, i, isto ta ko, omo gu -
}a va mu do bre oso bi ne i u te `im kon fi gu -
ra ci ja ma ili po sle mon ti ra wa do dat nog
oklo pa. I u ovom slu ~a ju se u in stru ment ta -
bli na la zi in te gri sa ni ko mu ni ka cij ski si -
stem C4.
^i ni se da je, ipak, glav na oso bi na
vo zi la ko je je po nu dio GTV we go va vi so ka
mo du lar nost. Kon ci pi ra no je ta ko da in te -
gri {e u vo zi lo, ne sa mo bu du }e ti po ve
oklo pa, ve} i sve osta le si ste me ko ji }e se
usko ro na }i na tr `i {tu, ukqu ~u ju }i i even -
tu al ni di zel-elek tri~ ni mo tor (hi po te za
ko ju su uzi ma li u ob zir i ma we sre} ni pro -
iz vo |a ~i po put Nor throp Grum man-Os hkosh
i Bo e ing-Tex tron).
Pa pre na ce na
Pre ma pred vi |a wi ma pro iz vod we
JLTV ko {ta }e oko 418.000 do la ra po vo zi -
lu, {to je pre vi so ka ci fra uzi ma ju }i u ob -
zir da je dan Hum vee up-ar mo red ko {ta oko
150.000 do la ra. Ujed no, to je 70 od sto vi -
{e sred sta va pred vi |e nih pla nom iz 2006.
go di ne. Tre nut ni pla no vi na rux bi ne pred -
Naj va `ni ja ta~ ka vo zi la firme
Lockheed Martin bi }e in te gri sa na elek tro ni ka
vi |a ju na bav ku pr ve tran {e (se ri je) od 1.385
JLTV i 755 pri ko li ca za KoV do kra ja 2015,
ukup ne ce ne od oko 1,3 mi li jar di do la ra, dok
su ma rin ci, ~i ni se, od lo `i li na bav ku vo zi -
la da bi se fon do vi pre u sme ri li ka hit ni -
jim pro gra mi ma.
Ka ko bi sma wi li ce nu pro gra ma, Penta
gon je otvo rio vra ta sa rad wi sa dru gim
ze mqa ma. Naj ve }e in te re so va wa po ka za le
su Au stra li ja, Ka na da i Ve li ka Bri ta ni ja.
Me |u tim, ~i ni se da je Bri ta ni ja od u sta -
la od na bav ke, jer je ne dav no na ba vi la
ve o ma kva li tet na vo zi la IVE CO LMV (u
Dizel-elektri~ni motor
Po seb no je in te re sant na ide ja ko ju
su raz vi li i po nu di li Nor tr hop Grum man
i Os hkosh. Re~ je o jed nom ino va tiv nom
re {e wu mo to ra ko me ni je po tre ban aku -
mu la tor. Za raz li ku od op {tih hi brid nih
mo to ra, ~i ji di zel agre gat ra di u stal nom
re `i mu i ta ko aku mu li ra ener gi ju u aku -
mu la tor ko ji po sle po kre }e elek tri~ ni
mo tor, sa tim no vim si ste mom, sli~ nim
onim ko ji se ko ri ste za po kre ta we lo ko -
mo ti ve, di zel mo tor, vi so ke sna ge, di -
rekt no snab de va je dan elek tri~ ni ge ne ra -
tor ko ji pre no si ener gi ju u li ne ar ni ak -
tu a tor, a on po tom po kre }e pred wu i zad -
wu oso vi nu. Na ovaj na ~in eli mi ni {u se
te `i na ce lo kup ne in sta la ci je pre no sa i
aku mu la to ra, a sve u ko rist po ve }a wa
oklop ne za {ti te ili ko ri sne no si vo sti
(paylo ad). Me |u tim, ame ri~ ka ar mi ja i
ma rin ci sma tra li su tu teh no lo gi ju ne do -
voq no „zre lom”.
okvi ru pro gra ma Fu tu re Com mand and Li -
a i son Ve hic le) i isto ta ko vo zi la MRAP
Co u gar.
Do sa da je sa mo Au stra li ja po tvr di la
da `e li da u~e stvu je u raz vo ju pro gra ma JLTV,
jo{ od sa mog po ~et ka raz vo ja. Na me ra Au -
stra li je je da na ba vi ukup no 4.200 JLTV kao
za me nu za ne blin di ra ne Land Ro ve re. U toj
sa rad wi, Au stra li ja bi ulo `i la no vac u
raz voj no vih teh no lo gi ja i ma te ri ja la na po -
qu oklop ne za {ti te. A ako bi se do ne la od -
lu ka o na bav ci tih vo zi la, au stra lij ske fir -
me bi mo gle u~e stvo va ti u pro iz vod wi pri -
ko li ca, ali ne i vo zi la, i u odr `a va wu vo -
zi la. Za to se ~i ni da }e JLTV ipak osta ti ve -
}im de lom ame ri~ ko vo zi lo.
Ako Pen ta gon `e li da sma wi tro {ko -
ve, naj ve ro vat ni je }e mo ra ti da pre i spi ta
svo je zah te ve. U ovom slu ~a ju ri zik bi bio
da se do bi je ne ka vr sta vo zi la ti pa MRAP
li te, ko je ne bi od go va ra lo mno go broj nim
po tre ba ma iden ti fi ko va nim po sled wih
go di na.
U tom po gle du za ni mqi vo je na po me nu -
ti da je sep tem bra pro {le go di ne ko man da
ma ri na ca pot pi sa la ugo vor sa Na vi star,
vre dan 752 mi li o na do la ra, za raz voj i
pro iz vod wu 822 vo zi la Max xPro Dash (lak -
{a ver zi ja MRAP), ko ji bi tre ba lo da bu du
pre da ti na upo tre bu kra jem ja nu a ra 2009.
A wi ma tre ba do da ti i dru gi ugo vor vre dan
362 mi li o na do la ra za do dat nih 400 vo zi -
la istog ti pa, pot pi san de cem bra 2008. To
mo `e mo tu ma ~i ti i kao od go vor ma ri na ca
na so lu ci ju ce na-efi ka snost za po tre be
mo bil no sti i bez bed no sti tru pa u Ira ku i
Av ga ni sta nu.
Zo ran MI LO [E VI]
15

S A V R E M E N E R A K E T N E T O P O V W A ^ E
Naoru`ane
do zuba
Posledwih nekoliko
decenija raketne topovwa~e
do`ivele su, uz korvete,
mo`da najdinami~niji razvoj
od svih ratnih brodova.
Razli~ite ratne mornarice
poku{avaju da ih prilagode
sopstvenim, specifi~nim
zahtevima, dodavawem
borbenih sistema i senzora
koji su do nedavno bili
nezamislivi na brodovima
tog deplasmana.
16
Ra ket ne to pov wa ~e raz vi je ne su se dam -
de se tih go di na pro {log ve ka iz to pov -
wa ~a, jed no stav nim do da va wem pro tiv -
brod skih ra ke ta, ko je su u me |u vre me nu
po ka za le vi so ku efi ka snost. Pri me ra
je vi {e. Ta ko su egi pat ski ra ket ni ~a ma ca
kla se Ko mar, od no sno pro tiv brod ske ra ke te
R-15 ter mit (SS-N-2 Styx) po to pi le izra el ski
ra za ra~ Ei lath u ra tu 1967. go di ne. Dru gi,
dra sti~ ni ji pri mer upo tre be pro tiv brod skih
ra ke ta je ste Fo kland ski rat 1982, ka da su
Ar gen tin ci fran cu skim ra ke ta ma Exo cet po -
to pi li bri tan ske ra za ra ~e Shef fi eld i Co ven -
try, o{te ti li Gla mor gan i po to pi li tran -
sport ni brod Atlan tic Con veyor. Na kon tih su -
ko ba, mno ge rat ne mor na ri ce (RM) sta vqa ju
ak ce nat na bli skoj pro ti vra ket noj od bra ni
bro do va kao pr vu me ru, a dru ga je ba zi ra na
na grad wi bro do va ko ji }e se bo ri ti upra vo
pro tiv tih pro tiv ni~ kih bro do va ko ji no se
pro tiv brod ske ra ke te.
Po {to je SSSR to kom hlad nog ra ta raz -
vio, pro iz veo i iz ve zao ve li ki broj ra ket nih
~a ma ca, na o ru `a nih pro tiv brod skim ra ke ta -
ma, Za pad je na to od go vo rio upra vo ra ket nim
to pov wa ~a ma, ko je su uz to mo gle da se efi -
ka sno bo re i pro tiv jed na ko opa snih tor ped -
nih ~a ma ca. Ka ko su obal ne to pov wa ~e, pre -
te ~e ra ket nih to pov wa ~a, bi le bro do vi re -
la tiv no ma log de pla sma na, br ze i po kre tqi -
ve, ali re la tiv no jed no stav ne i jef ti ne,
upra vo su ta kve bi le i pr ve ra ket ne to pov -
wa ~e. Sen zor ski si ste mi bi li su pri la go |e -
ni bor bi pro tiv dru gih bro do va, dok su se od
pod mor ni ca bra ni le br zi nom i po kre tqi vo -
{}u, a od avi o na i he li kop te ra za dr `a nim
ar ti qe rij skim na o ru `a wem.
Ra zno vr sni ar se nal
Kao po ne kom {a blo nu, ti bro do vi ima -
li su je dan, a ~e {}e dva to pa ka li bra 40, 57
ili 76 mm, od no sno ne {to re |e 30 ili 35 mm
i dve do osam pro tiv brod skih ra ke ta. Osim
to ga, ne ke su za dr `a va le i mo gu} nost no {e -
wa tor pe da za is ko ri {}e we even tu al ne
{an se da pri |u i dej stvu ju po ve }im pro tiv -
ni~ kim bro do vi ma, na ro ~i to u onim RM ko je
15. maj 2009.

Nor ve {ka topovwa~a kla sa Ha uk
ope ri {u oko raz u |e nih oba la. Nor ve {ka i
[ved ska RM pra vi su pri mer tog gle di {ta,
ko je se ka sni je pre ne lo i na no {e we sna `nog
tor ped nog pro tiv pod mor ni~ kog na o ru `a wa i
sen zor skog kom ple ta.
Nor ve {ka RM ima la je to kom hlad nog
ra ta za da tak da „~u va” se ver nu „ka pi ju” Na -
toa, od no sno da sa dej stvu je sa bri tan skom i
dru gim evrop skim RM u spre ~a va wu pro do ra
bro do va so vjet ske RM kroz Se ver no mo re. Iz
tog raz lo ga po ten ci ra ne su ra ket ne to pov wa -
~e, spo sob ne za no {e we me {o vi tog ra ket notor
ped no-ar ti qe rij skog na o ru `a wa. Ti pi ~an
pri mer bi li su bro do vi kla se Snogg, gra |e ni
na istom tru pu kao i kla si~ ne ra ket ne to pov -
wa ~e Storm. Snogg, ume sto {est lan se ra za
pro tiv brod ske ra ke te Pen gu in ima sa mo ~e ti -
ri, ali i ~e ti ri tor ped na apa ra ta za tor pe da
533 mm, ~i ne }i ih opa snim ne sa mo po pro -
tiv ni~ ke ra ket ne ~am ce, pro tiv ko jih su raz -
vi je ne ra ke te Pen gu in (do me ta pre ko 34 km, sa
boj nom gla vom od 120 kg), ve} i pro tiv naj ve }ih
rat nih bro do va, dej stvom tor pe di ma.
S dru ge stra ne, [ved ska je zbog od bra -
ne svo je ne u tral no sti, pr ven stve no od Is to~ -
nog blo ka u Bal ti ku, ta ko |e for si ra la sna -
`no na o ru `a ne ra ket ne to pov wa ~e, go to vo
dvo stru ko ve }eg de pla sma na u od no su na Nor -
ve {ke, ta ko |e opre mqe ne me {o vi tim na o ru -
`a wem. Osnov no na o ru `a we kla se No rr ko -
ping (ozna ~a va ne i kao Spi ca II, raz vi je ne na
ba zi tor ped nih ~a ma ca Spi ca sa {est tor pe -
da) je do osam pro tiv brod skih ra ke ta RBS-15
(do met Mk I ve }eg od 70 km i boj na gla va 200
kg) i do {est tor ped nih apa ra ta 533 mm. Sa -
mo dva pred wa tor ped na apa ra ta su stal na,
dok se osta li mo gu za me wi va ti ra ke ta ma i
obr nu to, shod no zah te vi ma, da ju }i tim bro do -
vi ma iz u zet nu flek si bil nost.
Pr vi na go ve {taj pro tiv pod mor ni~ ke
ulo ge tih re la tiv no ma lih bro do va bi lo je
po sta vqa we te {kih da le ko met nih tor pe da
Type-613 (na vo |e we `i com, do met 20 km, br -
zi na 40 ~vo ro va), na me we nih za dej stvo pro -
tiv bro do va i pro tiv pli }e za ro we nih pod -
mor ni ca. Me |u tim, ka ko ni su ras po la ga li so -
na rom, pro tiv pod mor ni~ ka kom po nen ta bi la
je u naj ma wu ru ku ogra ni ~e na na even tu al no
sa dej stvo sa ve }im bro do vi ma, he li kop te ri ma
i avi o ni ma Na toa.
I ko na~ no, za jed ni~ ke te `we i in te re si
dve mor na ri ce kul mi ni ra le su raz vo jem kla se
Ha uk. Ti bro do vi je su raz vi je ni i gra |e ni u
Nor ve {koj, ali su pri hva }e ni i u slu `bu RM
[ved ske, kao kla sa Hu gin. Pre ma de pla sma nu
sli~ ni ji su nor ve {kim kla sa ma Storm i Snogg
ne go {ved skim bro do vi ma – ra ket no na o ru -
`a we sa sto ji se od {est nor ve {kih ra ke ta
Pen gu in 2 i dva tor ped na apa ra ta 533 mm.
Ono po ~e mu su su per i or ni u od no su na
sve pret hod ne nor ve {ke i {ved ske ra ket ne to -
pov wa ~e je ste pri su stvo so na ra Si mrad
SA950, a ne ki {ved ski bro do vi ume sto zad weg
pa ra ra ke ta Pen gu in 2 ima ju so nar pro men qi -
ve du bi ne – Si mrad ST750, {to ih ~i ni i te ka -
ko spo sob nim da sa mi iz vo de pro tiv pod mor -
ni~ ke ak ci je, na ro ~i to u plit kom Bal ti ku. Da
bu de jo{ in te re sant ni je, [ve |a ni su na svo je
bro do ve na knad no po sta vi li je din stve ni „ne -
u bo ji ti” pro tiv pod mor ni~ ki ba ca~ El ma.
Nor ve `a ni su, pak, ose ti li po tre bu da
svo je ra ket ne to pov wa ~e opre me ra ket nim si -
ste mom za bli sku PVO bro da Sim bad, sa dvo -
ELMA
[ve |a ni su na svo je bro do ve na -
knad no po sta vi li je din stve ni „ne u bo ji ti”
pro tiv pod mor ni~ ki ba ca~ El ma. To sred -
stvo is pa qu je re la tiv no ma le mi ne, sa ku -
mu la tiv nim pu we wem, ko je pri uda ru u
pod mor ni cu bu {e ma lu ru pu u we nom tru -
pu, ta ko da po sa di ne pre o sta je ni {ta
dru go ne go da iz ro ni. Na taj na ~in iz be -
ga va se po li ti~ ki ne pri hva tqi vo po ta pa -
we pod mor ni ce, ko ja je s ob zi rom na pra -
k su, vr lo la ko mo gla bi ti nu kle ar na, {to
do dat no kom pli ku je si tu a ci ju.
stru kim lan se rom ra ke ta Mi stral ma log do me -
ta. Ti me je znat no po ja ~a na PVO bro da, jer
ti bro do vi, po red to ga, ras po la `u i sa dva
to pa Bo fors 40 mm ({ved ski Hu gin ima ju je dan
top Bo fors 57 mm).
Ipak, pr va kla sa ra ket nih to pov wa ~a
ko ja je do bi la ra ke te brod–va zduh bi la je ne -
ma~ ka kla sa Ge pard (Tip 143), gra |e na na ba -
zi fran cu skog ti pa La Com bat tan te III. Ia ko su
ti bro do vi gra |e ni kra jem se dam de se tih, po -
~et kom de ve de se tih su ume sto kr me nog to pa 76
mm do bi li 21-cev ni lan ser ra ke ta RAM (Si de -
win der sa gla vom za sa mo na vo |e we sa ra ke te
Stin ger, do me ta 7,5 km). Tre ba re }i da je de -
pla sman tih bro do va 390 t, da kle znat no iz nad
pret hod nih ra ket nih to pov wa ~a (Storm/Snogg
135 t, Ha uk 148 t, Hu gin 170 t, Nor kop ping
230 t i Ra u ma 248 t). Osnov no na o ru `a we su
~e ti ri ra ke te MM38 Exo cet, do me ta 48 km, sa
boj nom gla vom od 165 ki lo gra ma.
No ve kla se bro do va
Sve spo me nu te {ved ske ra ket ne to pov -
wa ~e da nas su ras pro da te i za me we ne kor -
ve ta ma kla sa Stoc kholm (335 t) i Go te borg
(399 t), te naj no vi jom Visby (650 t). Ia ko su
A-301 Hu ra can, kla se Sa ar 4.5 u slu `bi mek si~ ke RM.
Na pram cu je si stem Vul can Pha lanx, a iza we ga lan se ri
za ra ke te Ga bri el. U izra el skoj slu `bi, ovi bro do vi no si li su
i osam ra ke ta Har po on is pred han ga ra.
29
17

pr ve dve kla si fi ko va ne kao kor ve te, wi hov
je de pla sman i te ka ko unu tar gra ni ca sa vre -
me nih ra ket nih to pov wa ~a. Ne tre ba ni na -
po mi wa ti da je re~ o vr lo spo sob nim bro do -
vi ma, opre mqe nim sa osam ra ke ta RBS-15,
no ve va ri jan te Mk2, a po sto je in di ci je da mo -
gu da no se i naj sa vre me ni je ra ke te ver zi je
Mk3, do me ta 200 km i mo gu} no {}u dej stva po
ci qe vi ma na kop nu. Bro do vi no se i to po ve 40
i 57 mm, tor ped ne apa ra te 400 mm za pro -
tiv pod mor ni~ ka tor pe da Type-43/45 ili
A244/S Mod.2 (do met 6 km, br zi na 30 ~v), te,
sa da ve} stan dard ne, ba ca ~e El ma. Po seb na
vred nost tih bro do va je pri su stvo dva so na -
ra – je dan u tru pu, Si mrad SA950 i je dan te -
gqe ni Tha les TSM2643.
Ge o graf ski, vr lo bli ska fin ska RM ta -
ko |e se u ve li koj me ri osla wa na ra ket ne to -
pov wa ~e. Naj in te re sant ni je su po sled we dve
kla se, uve de ne u ope ra tiv nu upo tre bu de ve de -
se tih go di na pro {log ve ka. Pr va, Ra u ma, po
ve li ~i ni od go va ra {ved skoj kla si No rr ko ping,
po red {est pro tiv brod skih ra ke ta RBS-15,
no si lan ser Sa dral sa {est ra ke ta brod–va -
zduh Mi stral, po se du ju pro tiv pod mor ni~ ki lan -
ser El ma i so nar Si mrad Sub sea. Po boq {a na
kla sa Ra u ma do bi la je na ziv Ha mi na. U od no -
su na Ra u ma, pro tiv pod mor ni~ ka kom po nen ta
po ja ~a na je do da va wem te gqe nog so na ra, od u -
sta ja we od lan se ra El ma uz za dr `a va we du -
bin skih bom bi i po ja ~a we pro tiv brod ske i
pro tiv a vi on ske kom po nen te. Ima ju ver ti kal -
ni lan ser za ju `no a fri~ ke ra ke te brod–va -
zduh Umk hon to-IR, do me ta 12 km i vi si ne dej -
stva do 10 km, te ~e ti ri ra ke te RBS-15 Mk3.
Osim to ga, po boq {a ne su stelt ka rak te ri sti -
ke, {to te bro do ve ~i ni op ti mal nim re {e wem
u gra ni ca ma de pla sma na tra di ci o nal no re -
zer vi sa nih za ra ket ne to pov wa ~e.
[am pi o ni u grad wi
Ap so lut ni „{am pi o ni” u grad wi ra ket -
nih to pov wa ~a ve li kog de pla sma na i iz u zet no
te {kog na o ru `a wa je su Izra el ci. Oni ima ju
du gu tra di ci ju upo tre be ra ket nih to pov wa ~a i
bo ga to bor be no is ku stvo, po ~ev od bro do va
Revolucionarne
karakteristike
Op {te ka rak te ri sti ke kla se Skjold,
na ro ~i to u pri o bal nim ope ra ci ja ma, to -
li ko su re vo lu ci o nar ne da ih je ame ri~ ka
mor na ri~ ka is tra `i va~ ka slu `ba NAV -
SEA tri na est me se ci ko ri sti la za is pi ti -
va wa, ko ja su ka sni je is ko ri {}e na u pro -
gra mu LCS (Lit to ri al Com bat Ship) – za brod
na me wen ope ra ci ja ma u pri o bal nom pod -
ru~ ju. Za sa da je u ope ra tiv noj upo tre bi
je dan brod te kla se, tri bi tre ba lo da u|u
u upo tre bu 2008, a dva 2009. go di ne.
kla se Sa ar 2/3 (La Com bat tan te II opre mqe ne
do ma }im ra ke ta ma Ga bri el), Sa ar 4 (pro du `e -
na va ri jan ta Sa ar 3, ozna ~e na i kao kla sa Res -
hef), pa do jo{ ve }e kla se Sa ar 4.5. Ti bro do vi
ima ju de pla sman od ~ak 488 t, ve }i ~ak i od
{ved skih kor ve ta kla sa Stoc kholm i Go te borg
ili ru skih Ta ran tul. Pr va dva bro da, na zva -
ni i kla sa Aliya, ima la su plat for mu i han gar
za he li kop ter AS-365 Da up hin, ~e ti ri ra ke te
Ga bri el (do met 36 km, boj na gla va 100 kg) i osam
ra ke ta Har po on (do met 93-120 km, boj na
gla va 227 kg), te ar ti qe rij ski si stem za bli -
sku PVO bro da Vul can Pha lanx.
Ti bro do vi su 2004. pro da ti Mek si ku,
a za me ni li su ih mo di fi ko va na va ri jan ta bez
he li kop te ra i han ga ra, kla sa Hetz, sa to pom
76 mm Oto Me la ra Com pact na kr mi i ra ke ta -
ma brod–va zduh Ba rak I, ko je se na la ze u ver -
ti kal nim lan se ri ma. U po re |e wu sa ra ke ta -
ma Mi stral, sa nor ve {kih i fin skih ra ket nih
to pov wa ~a, u su {ti ni iden ti~ nih ra ke ta ma
ko je pri pa da ju ka te go ri ji ra ke ta ko je se lan -
si ra ju sa ra me na (stre la-2, igla i Stin ger),
Ba rak pred sta vqa vi {e stru ko te `u ra ke tu (98
– 18,7 kg), dvo stru ko ve }eg do me ta (10 do 12 –
6 km po da qi ni i 5,5 do 3 km po vi si ni) i sna -
`ni je boj ne gla ve (22 – 3 kg). U PVO od bra ni
bro da za dr `an je {e sto cev ni au to nom ni si -
stem za bli sku PVO Vul can Pha lanx, ka li bra
20 mm. Ka da je re~ o pro tiv brod skim ra ke ta -
ma, one su jo{ sna `ni je i sa sto ji se od osam
ame ri~ kih pro tiv brod skih ra ke ta Har po on i
~ak do {est do ma }ih Ga bri el.
Pre ma mi {qe wu izra el skih stru~ wa ka
po tre ba su dva ti pa ra ke ta jer bi se u even -
tu al nom su ko bu ra ke te Har po on ko ri sti le
pro tiv ve }ih ci qe va na ve }im da qi na ma (ti -
pa fre ga ta, ra za ra~), dok bi se Ga bri el ko ri -
stio pro tiv ma wih ci qe va na ma wim da qi -
na ma (ti pa ra ket nog ~am ca i to pov wa ~e).
Kla sa Hetz po se du je, po red iz u zet no sna -
`nog na o ru `a wa, i ve li ku au to no mi ju od, za
tu vr stu rat nih bro do va, ne ve ro vat nih 4.800
nm, br zi nu od 19 ~vo ro va, {to je ap so lut no na
ni vou fre ga ta i ra za ra ~a de pla sma na ve }ih
od 3.000 to na. Ni na o ru `a we ne za o sta je –
pro tiv pod mor ni~ ko je sla bi je, ali je pro tiv -
brod sko sna `ni je. O~i gled no je da je trup
pro du `en i de pla sman po ve }an ka ko bi se do -
bi li ve }a au to no mi je i kon for po sa de pri
du go traj nim mi si ja ma u od no su na kla su Res -
hef, a to je, ta ko |e, is ko ri {}e no za po sta vqa -
we sna `ni jeg na o ru `a wa. Na rav no, `i la vost
tih bro do va ni ka ko ni je na ni vou fre ga ta i
ra za ra ~a, ali je i sa ma ~i we ni ca da se oni
mo gu u bi lo ko jem po gle du sa wi ma uspe {no
me ri ti, do ne dav no bi la ne za mi sli va.
Mo du lar na plo vi la
U ka te go ri ju ra ket nih to pov wa ~a mo gu se
ubro ja ti dve kla se bro do va – dan ski Flyve fi -
sken i nor ve {ki Skjold. Flyve fi sken je pot pu no
mo du lar ni brod, sa stan dard nim tru pom, u ko -
ji se mo `e sme sti ti naj ra zli ~i ti ja opre ma,
po sta vqe na u stan dard nim kon tej ne ri ma di -
men zi ja 3,5x3x2,5 m, na kon ~e ga brod mo `e
FNS 83 Po ri kla se Ha mi na u obla ku di ma
lan si ra ra ke tu Umk hon to-IR
18
15. maj 2009.

do bi ti sle de }e na me ne: iz vi |a -
we, bor ba sa po vr {in skim ci -
qe vi ma, pro tiv pod mor ni~ ka
ulo ga, lo vac mi na, mi no po la ga~,
pa trol ni brod i kon tro la za ga -
|e wa. Stan dar dan je sa mo top
76 mm Oto Me la ra Su per Ra pid.
Kao ra ket na to pov wa ~a,
za bor bu pro tiv po vr {in skih
ci qe va, no si osam ra ke ta Har -
po on i ver ti kal ne lan se re za
ra ke te brod–va zduh Sea Spar -
row, do me ta 14 km (pri sut ne i
u va ri jan ti lov ca mi na i mi no po la ga ~a), kao
pro tiv pod mor ni~ ki brod no si dva tor ped na
apa ra ta 533 mm za tor pe da FFV-613, so nar
Sa ab CTS-36 (stan dar dan za sve evr zi je) i do -
dat ni te gqe ni so nar pro men qi ve du bi ne Tha -
les TMS2640, a kao mi no po la ga~, mo `e po ne ti
do 60 mi na na dva kli za ~a. Kao lo vac mi na,
brod je opre mqen do dat nim so na rom za bo~ -
no ske ni ra we Tha les 2054, a no si i dve pro -
tiv min ske ro ni li ce PAP-104 ili MRD1-6. Br -
od mo `e u pot pu no sti za me ni ti na me nu za 48
~a so va. Ia ko je de pla sman tih bro do va oko
450 t, da kle pri bli `no jed na ko izra el skoj
kla si Hetz, au to no mi ja je upo la ma wa i iz no -
si, jo{ uvek za taj de pla sman re spek ta bil nih
2.400 nm, pri br zi ni od 18 ~vo ro va.
Dru gi re vo lu ci o nar ni brod ko ji se mo -
`e ubro ja ti u tu kla su je, ipak, bit no dru ga -
~i ji – nor ve {ki Skjold. Re~ je o kom bi na ci ji
ka ta ma ran skog bro da sa leb de li com, od no -
sno bro dom ko ji se kre }e na va zdu {nom ja -
stu ku ko ji se obez be |u je iz me |u dva tru pa.
Po gon se ume sto tra di ci o nal nim pro pe le -
ri ma po sti `e vo de nim pum pa ma, {to sve za -
jed no obez be |u je br zi nu od 60 ~vo ro va, da kle
dvo stru ko vi {e ne go bro do vi sa kla si~ nim
po go nom, a gaz je sve ga 0,9 m, ~ak tro stru ko
ma we u od no su na kon ku ren te. Me |u tim, „eg-
zo ti ci” ni je kraj: brod ima vr lo iz ra `e ne
stelt oso bi ne, {to ga uz fran cu ske fre ga te
La Fayet te i {ved ske kor ve te Visby ~i ni je di -
nim stelt bro do vi ma da nas u ope ra tiv noj
upo tre bi. Stelt oso bi ne obez be |u ju se ob li -
kom tru pa i nad grad we, te upo tre bom ma te -
ri ja la ko ji ap sor bu ju ra dar sko zra ~e we.
Osnov no na o ru `a we je osam naj no vi jih
pro tiv brod skih ra ke ta NSM (Nor ve gi an Stri ke
Mis si le) do me ta 160 km, vi so ke sub so ni~ ne br -
zi ne i sa boj nom gla vom od 125 kg. Te naj sa -
vre me ni je ra ke te pred sta vqa ju za me nu za Pen -
gu in 2. Naj in te re sant ni ja wi ho va ka rak te ri -
sti ka su stelt oso bi ne, ko je uz ma ne vre po
„slu ~aj nom” kom pju ter ski ge ne ri sa nom za ko nu
u ve li koj me ri uslo `wa va za da tak bli ske
pro ti vra ket ne od bra ne bro da. Po red tih ra -
ke ta, za bli sku sa mo od bra nu ko ri sti se i Mi -
stral na dvo stru kom iz vla ~e }em lan se ru.
Ar ti qe rij ska kom po nen ta obez be |e na
je to pom ka li bra 76 mm Oto Me la ra Su per Ra -
pid, sa iz me we nim, stelt po klop cem me ha ni -
zma.
Iz sve ga iz lo `e nog, mo `e se za kqu ~i ti
da su ra ket ne to pov wa ~e pre {le ne ba{ dug
raz voj ni put, ali su za tri de ce ni je po sto ja -
wa iz pri li~ no jed no stra no opre mqe nih
bro do va, pre ra sle u vr lo spo sob ne vi {e na -
men ske bro do ve, ko ji slu `e ne sa mo za pro -
tiv brod sku bor bu, ve} i za pro tiv pod mor ni~ -
ku bor bu, bor bu pro tiv ci qe va u va zdu hu, te
za dej stvo po kop ne nim ci qe vi ma. Kao po sle -
di ca, pri me tan je po rast de pla sma na, ali je
to, uz bo qu opre mqe nost, re zul ti ra lo i u
zna ~aj nom po ve }a wu au to no mi je.
U bu du} no sti se o~e ku je da }e se po seb -
na pa `wa po sve ti ti po boq {a wu stelt oso -
bi na i da qem pro {i re wu spek tra sen zo ra i
na o ru `a wa, pa se sve ~e {}e na tim bro do vi -
ma na la ze i so na ri, po seb no te gqe ni so na -
ri, ne kad „pri vi le gi ja” spe ci ja li zo va nih
pro tiv pod mor ni~ kih fre ga ta i ra za ra ~a.
Se ba sti an BA LO[
29
19

N O V I S J A J P R V O G G A L E B A
Prvi galeb br. 001 bi}e
restauriran i dobi}e
zaslu`eno mesto
u Muzeju jugoslovenskog
vazduhoplovstva. Za razliku
od ve}ine drugih eksponata,
avion }e biti potpuno
funkcionalan, sa svim
operativnim sistemima,
ukqu~uju}i i motor ~ije je
paqewe planirano
po zavr{etku radova.
Muzej je posao restauracije
poverio Aeroklubu „Galeb“.
O`ivqavawe
istorije
Aran |el Mi hi} Aco, iz Sto ca, da nas
No vo be o gra |a nin, pr va je ge ne ra ci ja
avi o li ma ra, za ni ma wa ko je je na sta lo
raz vo jem in du stri je va zdu ho plo va i
uslo `a va la teh no lo gi ja ob ra de ma te -
ri ja la za we ne pro iz vo de. Kao mla di maj -
stor, kra jem pe de se tih, on je u mo star skoj
fa bri ci „So ko“ u~e stvo vao u iz ra di pr vog
pro to ti pa do ma }eg mla znog {kol skog avi o na
G2 ga leb (voj na ozna ka N-60). Po sle is pi ti -
va wa iz ra |e na je se ri ja od pre ko dve sto ti -
ne pri me ra ka tog avi o na, ko ji je, bez ustru -
~a va wa, naj u spe {ni ji pro iz vod avi on ske in -
du stri je SFRJ, uz na sled ni ka po ime nu G4
su per ga leb. U de ce ni ja ma ko je su usle di le,
na ga le bo vi ma su svo ja zna wa i zva wa sti -
ca le ge ne ra ci je pi lo ta do ma }eg RV i PVO, a
i wi ho ve ko le ge u Zam bi ji i Li bi ji, ko ji i
da qe le te na tim avi o ni ma.
Ka ri je ra „mla zne je dri li ce“, ka ko su
po ne kad na zi va li G2, u {kol skim eska dri la -
ma RV i PVO pre ki nu ta je pro le }a 1999. ka -
da su to kom bom bar do va wa ae ro dro ma „Go -
lu bov ci“ kod Pod go ri ce uni {te ni avi o ni iz
ta da {we 172. avi ja cij ske bri ga de u okvi ru
ko je je spro vo |e na obu ka stu de na ta pi lo ta.
Da nas ne ki ob no vqe ni ga le bo vi le te u ci -
vil stvu, re gi stro va ni kao old taj me ri, od no -
sno spe ci jal na ka te go ri ja sta rih avi o na, i u
okvi ru no vo sad ske pri vat ne akro bat ske gru -
pe „Zve zde“, a je dan pri me rak i da qe ver no
slu `i u Voj sci Sr bi je, u Sek to ru za let na is -
pi ti va wa Teh ni~ kog opit nog cen tra.
Po la ve ka ka sni je, Aco Mi hi}, da nas u
pen zi ji, i po sle, ka ko sam is ti ~e, 42 go di ne,
tri me se ca i 28 da na ra da u „So ko lu“, „Utvi“,
JAT-u i VZ „Mo ma Sta noj lo vi}“, po no vo dru -
gu je sa svo jim sta rim „po zna ni kom“ – pro to -
ti pom ga le ba br 23001. Po za vr {et ku ope -
ra tiv ne upo tre be taj avi on na la zio se na
som bor skom ae ro dro mu, u okvi ru ta da {weg
975. va zdu ho plov no-na stav nog cen tra, gde je,
20
15. maj 2009.

29
bar no mi nal no, bio po sta vqen kao u~i lo.
No, s go di na ma, bio je pre pu {ten zu bu vre -
me na i pro pa da wu. Taj svo je vr stan sve dok va -
zdu ho plov ne isto ri je na la zio se pod ve drim
ne bom i bio osta vqen na mi lost i ne mi lost
re gru ta „pla va ca“, od ko jih su mno gi na we mu
osta vi li ne ku „uspo me nu“ u ob li ku pot pi sa
ure za nog u opla tu. To kom bom bar do va we
1999. do dat no je o{te }en od ge le ra pro jek -
ti la ko ji su po go di li ae ro drom.
Mu zej Ju go slo ven skog rat nog va zdu ho -
plov stva (MJRV) pre u zeo je ga leb br. 001 i
kra jem apri la pre vu ~en je u ra di o ni cu na
sport skom ae ro dro mu u Li si~i jem ja rku po -
red Be o gra da, gde je po ~e la re sta u ra ci ja
ko ju po ugo vo ru sa Mu ze jom oba vqa Ae ro -
klub „Ga leb“. Eki pu za re sta u ra ci ju, po red
Ace Mi hi }a, ko ga ko le ge zo vu i ’001’ zbog
svo je vr sne ve ze sa pro to ti pom ga le ba, ~i -
ne Dra gan Mi tro vi}, Du {an Bastl i Mla -
den Vo la{. Sva ~e tvo ri ca su pre ka qe ni
teh ni ~a ri, ko ji su po sle go di na slu `bo va wa
u avi ja ci ji i va zdu ho plov nim za vo di ma svo -
je zna we, is ku stvo i en tu zi ja zam na sta vi li
da pri me wu ju na ob na vqa wu sta rih va zdu -
ho plo va.
Po za vr {et ku re sta u ra ci je, za ko ju je
po treb no oko 8.000 rad nih ~a so va, G2 ’001’
svo je za slu `e no me sto do bi }e u Mu ze ju ju go -
slo ven skog va zdu ho plov stva. Za raz li ku od
ve }i ne dru gih eks po na ta, pr vi ga leb bi }e
pot pu no funk ci o na lan, sa svim ope ra tiv nim
si ste mi ma, ukqu ~u ju }i i mo tor ~i je je za pu -
{ta we (ukqu~ivawe) pla ni ra no po za vr {et -
ku ra do va. U Ae ro klu bu ka `u sli ko vi to da
Aran |el Mi hi} Aco
sa „svo jim“ gale bom 001
O{te }e wa od ge le ra pro jek ti la
Na toa na avi o nu G2 23001
bi mo gao i da po le ti ka da bi imao neo p hod -
ne ad mi ni stra tiv ne do zvo le.
Ka ko na pre du je to svo je vr sno „o`i vqa -
va we isto ri je“ bi }e pri ka za no na saj mu na -
o ru `a wa „Part ner 2009“ na Be o grad skom
saj mu u okvi ru pre zen ta ci je Mu ze ja JRV. Mu -
ze ju }e pak bi ti pre dat za ~e ti ri do pet me -
se ci. Ta da }e pr vi ga leb do bi ti svoj no vi –
sta ri sjaj i za slu `e no me sto pod ku po lom tog
svo je vr snog hra ma avi ja ci je po red be o grad -
skog ae ro dro ma. Ta mo }e ’23001’ ge ne ra ci -
ja ma ko je do la ze i oni ma ko je se sa se tom
pri se }a ju isto ri je na naj bo qi na ~in sve do -
~i ti o qud skim kva li te ti ma in du stri je i va -
zdu ho plov stva ko ji su ulo `e ni u we gov raz -
voj, iz ra du i upo tre bu.
Tekst i fotografije Igor SA LIN GER
Old taj mer ska
eska dri la
Mu zej Ju go slo ven skog rat nog va zdu ho -
plov stva i Ae ro klub „Ga leb“ pred sta vi li
su pro {le go di ne pro je kat „Eska dri la sta -
rih va zdu ho plo va“, pod po kro vi teq stvom
Mi ni star stva od bra ne, s ci qem da avi o ne
i he li kop te re pri ze mqe ne i po vu ~e ne iz
upo tre be re sta u ri ra ju, ospo so be za le te -
we i pri ka zi va we na ae ro mi tin zi ma i ma -
ni fe sta ci ja ma. Pri vat nom ini ci ja ti vom
re sta u ri ran je od re |en broj va zdu ho plo va,
ukqu ~u ju }i po je dan galeb, kra guj i utva 66,
ko ji su u{li u sa stav „old taj mer ske eska -
dri le“, a sta vqa wem pod svo je vr stan dr -
`av ni okvir, na me ra je da se do 2020. re -
sta u ri ra dva na est avi o na.
Pro je kat ukqu ~u je i iz ra du re pli ke ~u -
ve nog do ma }eg lov ca ro go `ar ski RK-3. On je sma tran sa mim
svet skim vr hom ka da je pro iz ve den u pred ve ~er je Dru gog svet -
skog ra ta i na we mu su se pi lo ti Ju go slo ven skog kra qev skog
rat nog va zdu ho plov stva he roj ski su prot sta vi li na ci sti~ kom
na pa du 6. apri la 1941, obo riv {i (po ne kim iz vo ri ma) 11 avi -
o na Luft waf fe.
Po no vo le ti: old taj mer „utva“ 66
Ju go slo ven ski, od no sno srp ski „old taj me ri“ ra do su vi |e ni
go sti na ae ro mi tin zi ma {i rom sve ta kao svo je vr sni `i vi sve do -
ci, ali i am ba sa do ri isto ri je i tra di ci je. Do sa da su pri ka zi va -
ni u okvi ru Ae ro klu ba „Ga leb“, ali i dru gih vla sni ka ta kvih le -
te li ca, pred do ma }om pu bli kom ali i {i rom sve ta – u En gle skoj,
SAD, ^e {koj, Slo va~ koj, Ma |ar skoj, Slo ve ni ji, Hr vat skoj...
21

L O V A C B O M B A R D E R F - 8 4 G U N A [ E M V A Z
Mlazni avioni F-84G
tanderxet stigli su u
Jugoslovensko ratno
vazduhoplovstvo
u okviru programa
Vojne pomo}i koji su
organizovale SAD
1951. godine.
Isporuka je po~ela
1953, a zavr{ena 1957.
godine. Wihova pojava
predstavqala je
prelomni momenat
u tehnolo{kom razvoju.
Taj avion je punih
dvadeset godina bio
osnovna snaga lova~ko
Dolazak tand
-bombarderske avijacije
i na wemu su se
obu~ile generacije
jugoslovenskih pilota.
Pouzdan i relativno
jednostavan
u eksploataciji,
osvojio je simpatije
vazduhoplovaca.
vi on ti pa F-84 tan der xet (Re pu blic F-
A84G Thun der jet) bio je ame ri~ ki stan -
dard ni lo vac bom bar der ko ri {}en u
Ko rej skom ra tu 1950–1953. go di ne.
Po tom je is po ru ~i van u okvi ru pro gra -
ma Voj ne po mo }i ze mqa ma Na toa, ali i onim
ko je su bi le di rekt no ugro `e ne so vjet skim
ili ki ne skim pri ti skom. Go di ne 1953. avi o -
ne ver zi je F-84G do bi la su va zdu ho plov stva
Bel gi je i Ho lan di je, a ne {to ra ni je (1952)
Dan ske, Fran cu ske, Gr~ ke, Ita li je i Por tu -
ga li je, te ame ri~ ke va zdu {ne sna ge u Evro pi.
Za wi ma ne }e za o sta ja ti ni Ju go slo ven sko
rat no va zdu ho plov stvo (JRV).
Ra di pre o bu ke na mla zne bor be ne avi -
o ne ti pa F-84G tan der xet, ko je je JRV tre ba -
lo da pri mi, sep tem bra 1952. tro ji ca is ku -
snih pi lo ta upu }e na su na spe ci jal ni ko man -
dant ski kurs (Squ a dron Le a der Co ur se) na mla -
znoj avi ja ci ji. Bi li su to pot pu kov nik Mi lo -
rad Iva no vi}, ko man dant 117. pu ka, pi lot na
do ma }em S-49A, i ka pe ta ni Veq ko Lu ki} i
Ste vo Le ka, ko ji su ve} pro {li obu ku u SAD
na F-47D. Kurs je bio pri 48. lo va~ ko-bom -
bar der skom vin gu Ame ri~ kog va zdu ho plov -
stva u ba zi [o mon (Cha u mont) u Fran cu skoj.
(Ta je di ni ca }e u ra tu pro tiv Sr bi je 1999.
bi ti no si lac glav nih dej sta va avi ja ci je na
ci qe ve oko Be o gra da i se ver ne Sr bi je. Ne ki
we ni pi lo ti po sti }i }e i va zdu {ne po be de
oba ra ju }i ju go slo ven ske pi lo te!)
Pre o bu ka
Na upu }i va we na {ih pi lo ta na pre o bu -
ku uti ca la je i oce na ame ri~ kih stru~ wa ka da
je le ta~ ki i teh ni~ ki sa stav JRV uspe {no ovla -
22
15. maj 2009.

D U H O P L O V S T V U
Piloti i avioni 88. lova~ko-bombarderskog
puka koji je bazirao na aerodromu
u Batajnici od 1960. do1964.
erxeta
Kra jem 1952. toj troj ki pri dru `i lo se
jo{ de set pi lo ta ko ji su po sle iz vr {e ne pre -
o bu ke sa ~i wa va li osnov ni na stav ni~ ki ka -
dar u Ju go sla vi ji za pre o bu ku pi lo ta JRV na
mla znu teh ni ku. Sve te gru pe ima le su pri li -
kom od la ska na {ko lo va we pro ble me u pri -
la go |a va wu na obu ku i `i vot po za pad nim
stan dar di ma, pe ri pe ti je po put za bra ne da
no se cr ve ne pe to kra ke, ali i te {ko }e oko
ula znih vi za. Me |u tim, po sle za vr {e nih kur -
se va, oce ne stra nih in struk to ra bi le su po -
voq ne za „Ti to’s jet joc keys“, ka ko su na zva ni u
jed nom va zdu ho plov nom ma ga zi nu.
Smena generacija
Pr va gru pa bor be nih mla znih avi o na
F-84G tan der xet sti gla je u Ju go sla vi ju 9.
ju na 1953. go di ne. Te sre de u ra nim ju tar -
wim ~a so vi ma, na ba taj ni~ ki ae ro drom sle -
te lo je osam avi o na iz jed ne ame ri~ ke ba ze
u Ne ma~ koj. Ame ri~ ki pi lo ti, ko ji su do le -
te li tim avi o ni ma, de mon stri ra li su ne po -
sred no pred sle ta we ne ke od let nih spo sob -
no sti tog avi o na nad ae ro dro mom Ba taj ni -
ca. Le te li ce su pri mqe ne i do de qe ni su im
ju go slo ven ski evi den cij ski bro je vi – od
10501 pa na da qe.
Kao i pri li kom do la ska pr vih avi o na
ti pa T-33A, go to vo da ni je bi lo no vi na u Ju -
go sla vi ji ko je ni su sa us hi }e wem pro ko men -
ta ri sa le taj do ga |aj. Do la zak mla znih tan -
der xe ta opi san je sim bo li~ ki: „Na na {em
ne bu vr {i se sme na ge ne ra ci ja”.
Obu ku je za po ~eo pr vo ba taj ni~ ki 117.
lo va~ ki puk, a za tim i su sed ni 204. puk. Oba
iz pre sto ni~ ke 44. di vi zi je. Po ~et kom je se ni
ot po ~eo je pre o bu ku i 198. puk, ko ji je u Ba -
taj ni cu do {ao iz Sko pqa, bez avi o na. Po sle
do bre te o rij ske pri pre me i naj ma we pet jed -
Utisci
U uvod ni ku Kri la ar mi je za pi sa no
je: „Sti gli su tan der xe ti. Sad bez pre -
te ri va wa mo `e mo re }i i mi smo naj sa -
vre me ni ja va zdu ho plov na si la. Ima mo
ve li ku, ne sra zmer no ve li ku sna gu, pre -
ma ono me {to smo ima li pre par go di -
na. Spro ve li smo ve} i no vu mo der nu
or ga ni za ci ju... ide mo na pred, to je vi -
dqi vo, opi pqi vo, ne po bit no.”
Dru gi au tor je za pi sao ka ko je skok
ko ji je u~i wen uvo |e wem mla zne teh ni ke
sad kad su pri mi li tan der xe te jo{ zna -
~aj ni ji. U Bor bi je ob ja vqe no: „Po ve }a -
va se od bram be na spo sob nost JRV i
JNA”. Fo to gra fi ja gru pe tih avi o na u
le tu pot pi sa na je re ~i ma „sa `e qom smo
o~e ki va li da se na na {em ne bu po ja vi
ova kva for ma ci ja”.
Pri jem pr vih tan der xe ta pra ti le
su i Ti to ve re ~i:
„Ovo ni je pr vi put da smo pri mi li
po mo} od na {ih sa ve zni ka. I u dva ve -
li ka rat oni su nam da va li. A mi smo im
ver no uz vra }a li i na wi ho vu po mo} i
sa ve zni {tvo uvek smo od go va ra li ver -
no {}u. U naj te `im ~a so vi ma uvek smo
sta ja li ne po ko le bqi vo uz wih... i da -
nas kad smo pri mi li je dan deo rat ne
teh ni ke, mi s pu nom sve {}u mo `e mo po -
no vi ti: – Mi ni kad ne }e mo osta vi ti na -
{e sa ve zni ke do kle god oni za {ti }u ju i
bo re se za pra ved nu stvar i pra ved ne
od no se na sve tu”.
29
dao klip nim avi o ni ma za pad nog po re kla. Tro -
ji ca Ti to vih pi lo ta, pr vih Ju go slo ve na (Sr bi,
Cr no gor ci) ko ji }e le te ti na mla znim avi o -
ni ma, ras po re |e ni su u tri eska dri le tog vin -
ga, opre mqe ne mla znim avi o ni ma F-84G tan -
der xet. Oni su naj pre pro {li obu ku u teh ni~ -
koj u~i o ni ci za {kol ski mla zni avi on T-33A,
ko jim je tre ba lo pr vo da po le te, za tim i za
tan der xet. Le ta~ ka obu ka se sa sto ja la od
osnov nog, fi gu r no-akro bat skog i na vi ga cij -
skog le te wa. Usle di li su i bor be na obu ka: ga -
|a we, ra ke ti ra we i bom bar do va we ci qe va
na ze mqi i ga |a we ci qe va u va zdu hu.
Ta troj ka ima la je do ta da za ju go slo ven -
ske pi lo te je din stve nu pri li ku da sa svo jim
ame ri~ kim ko le ga ma le ti u svim mo gu }im me -
te o ro lo {kim uslo vi ma iz nad cen tral ne
Evro pe, te da sa osta lim pi lo ti ma 48. vin ga
pa tro li ra u bli zi ni ~e ho slo va~ ke gra ni ce.
Po je di ni avi o ni ti pa RF-84G sa ugra |e nim ka me ra ma bi li su ras po re |e ni u okvi ru
lo va~ ko-bom bar der skih je di ni ca. Na sli ci, avi on sa zna kom le o par da u sa sta vu
lo va~ ko -bombar der ske eska dri le iz 82. avio-bri ga de u Cer kqu.
23

no ~a sov nih le to va na dvo se du T-33A, pre la -
zi lo se na bor be ni jed no sed tan der xet.
Do po ~et ka Tr {}an ske kri ze, ok to bra
1953. go di ne, u JRV je sti glo ukup no 54 tan -
der xe ta. Taj kri zni tre nu tak po Ju go sla vi ju
de sio se iz ne na da i za te kao je pu ko ve sa
mla znim avi o ni ma usred pre o bu ke. Ka ko je
ukqu ~e we tih avi o na u stroj JRV bi lo nu `no
zbog ne do stat ka mla zne avi ja ci je na za pa du
ze mqe, od lu ~e no je da ne kom plet no ob u ~e ni
117. puk sa 14 mla zwa ka pre le ti u Za greb,
14. ok to bra, {est da na po sle eska la ci je
kri ze i po me ra wa sna ga JNA ka ita li jan skoj
gra ni ci. U pu ku je le te we za po ~e lo dva da na
ka sni je.
Pri pad ni ci 37. di vi zi je, ko ji su se ta -
da za te kli na ae ro dro mu Cer kqe, se }a ju se
pr vog na le ta mla zwa ka iz Ba taj ni ce nad tim
slo ve na~ kim ae ro dro mom i pa ni ke na sta le
me |u va zdu ho plov ci ma, ko ji su po mi sli li da
je to na let ita li jan ske avi ja ci je!
Taj puk ubr zo je do bio za da tak za {ti -
te Za gre ba, uz lo kal ne sna ge pro tiv va zdu -
{ne od bra ne. Ra di pri la go |a va wa ae ro -
dro ma Ple so i stva ra wa od go va ra ju }ih
uslo va za le te we tan der xe ta, qud stvo 379.
in `i we rij skog ba ta qo na po ~e lo je da pro -
{i ru je pi stu za gre ba~ kog ae ro dro ma za po
200 me ta ra, sa sva ke stra ne. Spe ci jal na
eki pa JRV pre gle da la je kra jem ok to bra de -
o ni cu au to pu ta, sa ko jeg je bi lo pred vi |e no
Prvi javni nastup
No vi mla zni avi o ni pr vi put su pri -
ka za ni jav no sti na pr vo maj skoj pa ra di
1954. u Be o gra du. E{e lon avi ja ci je pred -
vo dio je ko man dant 44. lo va~ ke di vi zi je
pu kov nik Ni ko la Le ki} sa dvo ji com pra -
ti la ca na avi o ni ma F-84G, a iza e{e lo -
na tan der bol ta i mo ski to sa, pro le te lo je
i 32 mla zna tan der xe ta, {to je sva ka ko
pred sta vqa lo naj a trak tiv ni ji deo va zdu -
ho plov nog pro gra ma.
dej stvo mla zwa ka, u slu ~a ju otvo re nog su ko -
ba sa Ita li jom.
Tre ba na po me nu ti da u to ku eska la ci je
Tr {}an ske kri ze (od ok to bra 1953. do sre -
di ne fe bru a ra 1954) ni je bi lo is po ru ka
teh ni ke iz si ste ma MDAP Ju go sla vi ji. Ob -
na vqa we is po ru ka omo gu }i lo je na sta vak
pre o bu ke 198, a za tim 94. pu ka u Sko pqu,
{to je spro ve de no to kom 1954 . go di ne.
Ja nu a ra me se ca 1954, mar {al Ti to je
na sed ni ci Vla de FNRJ po hva lio pi lo te ko -
ji su iz vr {i li pre o bu ku na mla zne avi o ne i
tom pri li kom is ta kao da ni je za be le `en ni -
je dan udes.
Ti to je 31. mar ta te go di ne po se tio
Cen tar za pre o bu ku u Ba taj ni ci i li~ no se
uve rio u kva li te te te o rij ske i prak ti~ ne
obu ke pi lo ta i teh ni~ kog sa sta va. Ob i {ao je
u~i o ni ce i sa lu sa link-tre ne rom. Tom pri -
li kom je Ti tu pri ka za na si mu la ci ja in stru -
men tal nog (no} nog) le ta u tra ja wu od pet mi -
nu ta. Iz ve den je i le ta~ ki pro gram u ko jem su
pi lo ti Veq ko Lu ki} i Vla di mir Vo do pi vec
pri ka za li let ne i ma ne var ske oso bi ne avi -
o na F-84G, a po sle to ga su iz nad ae ro dro ma
pro le te le tri ~e tvor ke avi o na F-84G.
Av gu sta 1954. za po ~e la je pre o bu ka na
mla zne F-84G i u za dar skoj 21. di vi zi ji. Naj -
pre je 172. puk pre dao svo je F-47D i iz vr -
{io pre o bu ku do ok to bra 1954. u Ba taj ni ci.
Taj puk se sa 16 tan der xe ta vra tio u Za dar,
gde im je 21. no vem bra pri re |en sve ~a ni do -
~ek. Usle di la je pre o bu ka 83. pu ka sa istog
ae ro dro ma. No vi avi o ni F-84G, ko ji su sti -
za li to kom 1955, do de qi va ni su 21. di vi zi -
ji, i za wih je to bio iz u zet no ak ti van le ta~ -
ki pe ri od. Pu ko vi te di vi zi je su do le ta
1955. za vr {i li kom plet nu obu ku i bi li
ospo so bqe ni za sve le ta~ ke za dat ke. Ta ko |e,
ve }i broj pi lo ta bio je ospo so bqen i za in -
stru men tal no i no} no le te we, a de lom i za
Pred odo bre we za iz la zak na pi stu
i po le ta we: F-84G iz sa sta va
204. lo va~ kog pu ka
24
15. maj 2009.

29
Standardizacija
oznaka
Na kon pre u zi ma wa iz ve stan broj
pri mqe nih le te li ca le teo je sa ra zno li -
kim ozna ka ma, a ne ki ~ak ni su ima li evi -
den cij ske bro je ve na re pu. Fo to gra fi je iz
tog vre me na po ka zu ju da su po je di ni F-84G
le te li neo zna ~e ni – kad su ski nu te ame -
ri~ ke ozna ke ni su sta vqe ne od go va ra ju }e
ju go slo ven ske. De {a va lo se da na {i pi -
lo ti le te i sa ozna ka ma ame ri~ kog va zdu -
ho plov stva na avi o ni ma, na ro ~i to u Cen -
tru za pre o bu ku. U vre me pre spro vo |e wa
na re |e wa o stan dar di za ci ji ozna ka, u 21.
di vi zi ji su na no se vi ma mla znih avi o na
is pi si va ni bro je vi ame ri~ kim {a blo ni -
ma (ta ko zva ni Buzz-bro je vi). I ko na~ no,
to kom 1956. stan dar di zo va no je ozna ~a -
va we tih avi o na u JRV.
Ka rak te ri sti~ na sli ka JRV pe de se tih:
grup ni let avi o na F-84G iz sa sta va
44. lo va~ ke di vi zi je
iz vi |a we. U tom po gle du po seb no se isti cao
172. puk, iz ~i jeg sa sta va su svi pi lo ti uspe -
{no za vr {i li le ta~ ku obu ku za no} na dej stva.
To kom 1955. avi o ni F-84G iz 21. di -
vi zi ji iz ve li su vi {e ve `bov nih za da ta ka,
sa dej stvu ju }i sa je di ni ca ma Kop ne ne voj ske i
Rat ne mor na ri ce. U sep tem bru je iz ve de na
ve `ba 3. va zdu ho plov nog kor pu sa, u uslo vi -
ma, po ne kim pa ra me tri ma, pri bli `no rat -
nim. Tu di vi zi ju po se tio je od 1. do 4. no vem -
bra 1955. i voj no di plo mat ski kor akre di -
to van u Ju go sla vi ji. Iste go di ne su na ne kim
avi o ni ma F-84G iz te di vi zi je is pod tru pa
ugra |e ne i ka me re za iz vi |a we, ko je su ka -
sni je po de qe ne i dru gim pu ko vi ma 21. i 39.
di vi zi je za po tre be iz vi |a wa.
Pro blem
re zer vnih de lo va
Je dan od pro ble ma ko ji se po ja vio u tom
pe ri o du, upra vo zbog do la ska ve }eg bro ja
mla znih avi o na, bi li su oprav ka i re mont
tih avi o na i wi ho vih mo to ra. I po red stal -
nih ju go slo ven skih in si sti ra wa da se do bi ju
neo p hod na do ku men ta ci ja, re zer vni de lo vi i
opre ma za re dov no odr `a va we i ge ne ral ni
re mont, Vla da SAD je re {a va we tih zah te va
od la ga la i upu }i va la na wi ho ve za vo de za
re mont avi o na, ko ji su po sto ja li u Fran cu -
skoj i Ma ro ku. Tek je no vem bra 1955. do bi -
je na teh ni~ ka do ku men ta ci ja za IRAN pre -
gle de, a i ne ka dru ga za pro iz vod wu i oprav -
ku iz ve snog bro ja de lo va za avi o ne i de li -
mi~ no za mo to re.
Avi o ni su opra vqa ni u mo star skom
„So ko lu“, od ka da je jed na ame ri~ ka ko mi -
si ja ob i {la tu fa bri ku (9. no vem bra
1955) i ve ri fi ko va la we ne mo gu} no sti.
Oprav ka mo to ra bi la je po ve re na fa bri -
ci „21. maj“ u Ra ko vi ci. U woj je 14. fe bru -
a ra 1955. za po ~e la iz ra da re zer vnih de -
lo va za mla zne mo to re. Bez ob zi ra na pro -
ble me ko ji su ta ko re }i re {a va ni u ho du,
ge ne ral na re vi zi ja pr va dva avi o na ti pa
F-84G uspe {no je za vr {e na 26. fe bru a ra
1956. go di ne. Po sle to ga su is po ru ~e ni u
svo je je di ni ce.
Pr ve mo di fi ka ci je na avi o nu F-84G
iz vr {e ne su ju na 1957. go di ne. Fa bri ka
„So ko“ }e u sle de }em pe ri o du ovla da ti
teh no lo gi jom re mon to va wa i pro iz vod we
re zer vnih de lo va to li ko da je od ame ri~ -
kog va zdu ho plov stva do bi la li cen cu „ge ne -
ral nog pro iz vo |a ~a de lo va i sklo po va
avi o na”. Vre dan pa `we je i po da tak da je
u na red nom pe ri o du ta fa bri ka pro iz ve -
la 44 pa ra kri la za avi o ne F-84G, na ko -
ji ma je iz ve de no ne ko li ko ma wih mo di fi -
ka ci ja.
To kom 1957. za vr {e ne su is po ru ke
avi o na F-84G. To se po klo pi lo sa ju go slo -
ven skim ot ka zi va wem Pro gra ma voj ne po -
mo }i, ta ko da je uku pan broj is po ru ~e nih
25

avi o na tog ti pa za JRV bio 167. Svi su do
ta da uvr {te ni u sa stav {est bor be nih i
jed nog {kol skog pu ka (pre u zeo je du `no sti
ras for mi ra nog Cen tra za pre o bu ku). Is -
po ru ke lo va~ kih avi o na ti pa F-86E sej br
(Sa bre), u pe ri o du od 1956. do 1957, ozna -
~i le su de fi ni tiv no pre u sme re we avi o na
F-84G na lo va~ ko-bom bar der ske za dat ke,
ko je }e taj tip sa uspe hom oba vqa ti do
1973, ta~ ni je dok je bio u upo tre bi u Ju go -
sla vi ji.
U pro ce ni Ko man de JRV, iz 1958. Za -
kqu ~e no je da su za taj tip pro blem re zer -
vni de lo vi. To je re {e no ko mer ci jal nim
na bav ka ma iz Gr~ ke 1959–1960. go di ne.
Ta da je uve de na do dat na ko li ~i na od 60
ko ma da F-84G. Ku pqe ni su i po treb ni re -
zer vni de lo vi, pa je re surs tog ti pa bio u
pot pu no sti obez be |en do sre di ne {e zde -
se tih. Gr~ ko kra qev sko va zdu ho plov stvo
Zapa`awa pilota
„To su stvar no bi li avi o ni”, op {ti
je ko men tar ve }i ne iz vi |a ~a ko ji su sa
wi ma le te li. Ve o ma du go mo glo je da se
osta ne u va zdu hu, ka ko bi se „ubio re kord”
i do pet sa ti. Na wi ma su pi lo ti sti ca li
i naj ve }i na let u svo joj ka ri je ri po ti pu,
jer se na pri mer kod 353. eska dri le le -
te lo i do 200 sa ti go di {we.
ko ri sti lo je F-84G u ukup no osam svo jih
skva dro na, od 1952. do 1957. go di ne. Ta -
da su po vu ~e ni iz upo tre be jer su do bi je ni
sa vre me ni ji avi o ni ti pa F-84F tan der -
strek (Thun der stre ak). To je na ne ki na ~in
ve ro vat no olak {a lo Ju go slo ve ni ma na -
bav ku avi o na F-84G.
U to vre me bi lo je do voq no tan der xe ta
da se pre o ru `a ju dva pu ka ko ja su do ta da
ima la klip ne avi o ne. To kom je se ni 1959. sa
pre o bu kom je po ~eo 88. puk sa ae ro dro ma
Cer kqe, ko ji je ume sto klip nih avi o na ika -
rus S-49C do bio 25 mla znih F-84G. Po ~et -
kom 1960. pre o bu ku na mla zne avi o ne po ~eo
je i 109. puk, ta ko |e ba zi ran u Cer kqu, ra -
ni je opre mqen avi o ni ma S-49C. Ka da je ot -
po ~e la te o ret ska i ze maq ska pre o bu ka, 15.
apri la 1960, u 109. puk sti gli su pr vi avi -
o ni F-84G. U na red na tri me se ca za vr {e ni
su le ta~ ki deo pre o bu ke pi lo ta i kom plet na
obu ka teh ni~ kog sa sta va, dok je bor be na obu -
ka po ~e la av gu sta 1960. go di ne. Na dru goj
stra ni su, iz jo{ dva pu ka (83, 94), po vu ~e ni
avi o ni ti pa F-84G, jer su pre o ru `a ni na
lo va~ ke avi o ne ti pa sej br.
Iz vi |a~ ka ver zi ja
Od 1960. do 1964. ukup no su ~e ti ri
bor be na pu ka i je dan {kol ski puk u svom
na o ru `a wu ima li avi o ne ti pa tan der xet.
Fo to gra fi je F-84G u ko lo ru ret ki su iz vo ri informacija o wi ho vom ka mu fla `nom
bo je wu u JRV
Bor be ne mo gu} no sti lo va~ ko-bom bar der -
skih pu ko va sa F-84G oce we ne su kao vr lo
do bre. Za vr {e na je kom plet na obu ka u ju -
ri {nim, ali i lo va~ kim dej stvi ma, kao po -
mo} na na me na. Naj im pre siv ni je mo gu} no -
sti imao je 172. puk, ko ji je bio ospo so bqen
za ju ri {na dej stva po ci qe vi ma na kop nu i
na mo ru da wu, pod vi zu el nim in stru men tal -
nim uslo vi ma u sa sta vu kom plet nog pu ka, a
no }u, uz osve tqa va we ci qe va pod vi zu el -
nim i in stru men tal nim uslo vi ma u sa sta vu
ode qe wa.
Za ni mqi vo je da je ta da ju go slo ven sko
RV bi lo je di no u Evro pi ko je je za dr `a lo u
26
15. maj 2009.

29
ko so-pred we sni ma we i jed na u tru pu –
ver ti kal na.
Jo{ od sre di ne pe de se tih od re |en broj
tan der xe ta imao je u tru pu ugra |e nu jed nu ka -
me ru K-24. Tu mo di fi ka ci ju pred vi deo je
pro iz vo |a~. Ju go slo ven ska mo di fi ka ci ja sa
ka me ra ma u tru pu i tip tan ko vi ma, jo{ je dan
je do pri nos raz vo ju iz vi |a~ ke avi ja ci je u na -
{oj ze mqi, ia ko je u su {ti ni bi la re~ o iz -
nu |e nom pro jek tu. Na ve de ni mo di fi ko va ni
avi o ni ozna ~e ni su kao RF-84G i do de qe ni
su 184. iz vi |a~ kom pu ku to kom 1961. go di ne.
Te go di ne ih je bi lo 14 u sa sta vu pu ka, po tom
1962. go di ne 23 ko ma da, {to je i naj ve }i
broj po jed noj go di ni u upo tre bi. Ka sni je, po -
sle 1966, broj RF-84G kre tao se od 14 do
18 go di {we.
upo tre bi lov ce bom bar de re F-84G. Va zdu ho -
plov stvo Por tu ga li je, ko ri sti lo je taj tip sa -
mo u ko lo ni ja ma, a u sve tu su ga jo{ upo tre -
bqa va la va zdu ho plov stva Ira na i Taj lan da.
Po ve }a wem bro ja F-84G u upo tre bi
omo gu }e no je da se to kom 1960. pr vi avi o -
ni tog ti pa mo di fi ku ju u iz vi |a ~e. Od lu ~e -
no je da se u pr vom kon tin gen tu mo di fi ku je
20 avi o na F-84G. Mo di fi ka ci ja je iz vr -
{e na u re mont nom za vo du „Ja streb“, a
pred sta vqa la je ugrad wu opre me za ae rofo
to sni ma we u no su avi o na i tip tan ko -
vi ma. Na taj na ~in su mo di fi ko va ni F-84G
sa po tri ugra |e ne ka me re ti pa K-24, i to:
dve u tip tan ko vi ma, ko je su mo gle da se po -
de {a va ju za bo~ no-ko so, ver ti kal no ili
Karakteristike ripablik F-84G tanderxeta
U na o ru `a wu JRV: od 1953 do 1974. go di ne
po re klo: SAD
vr sta: lo vac, lo vac-bom bar der i iz vi |a~
kon struk ci ja: me tal na
po sa da: 1
po gon ska gru pa: je dan tur bo mla zni mo tor Al li son J-35-A-29 po ti ska 2.540 kp,
te `i ne: pra zan 5.250 kg; maks. po let na 10.158 kg
per for man se: mak si mal na br zi na 1.001 km/~, pla fon 13.000 m, do let 1.700 km
na o ru `a we: {est mi tra qe za Colt Brow ning cal 12,7 mm, bom be do ukup no 900 kg,
do 24 RZ HVAR-5 in, mak si mal ni spoq ni te ret 1.528 kg;
opre ma: ra dio-sta ni ca AN/ARC-3, ra dio-kom pas AN/ARN-6, `i ro-ra ~u nar ski ni -
{an A-4 i ra dar ski da qi no mer AN/APG-30; Iz vi |a~ ka ver zi ja RF-84G opre mqe na sa tri
ka me re K-24
di men zi je: raz mah kri la 12,65 m (sa re zer vo a ri ma), du `i na 11,62 m, po vr {i na
kri la 24,15 kva drat na me tra
Povla~ewe iz upotrebe
Po sle re or ga ni za ci je va zdu ho plov stva
1964–1966. go di ne, tan der xe ti ni su gu bi li
na va `no sti u pla no vi ma, ia ko je broj eska -
dri la sma wen sa je da na est na osam. Eska -
dri le F-84G ~i ni le su osnov dve avi ja cij ske
bri ga de ko je su for mi ra ne na glav nim ope -
ra cij skim prav ci ma – u Cer kqu i Sko pqu.
Va zdu ho plov na voj na aka de mi ja oja ~a na je
172. pu kom, i do uvo |e wa „ga le ba“ (1968),
od no sno „ja stre ba“ u wen sa stav (1970) pi -
tom ci ne ko li ko kla sa ob u ~a va li su se u le -
te wu na F-84G.
Kul mi na ci ju upo tre be taj tip avi o na
do `i ve }e na ve li kim ma ne vri ma 1971 i
1972, ka da su se po seb no is ta kle eska dri -
le lo va ca bom bar de ra iz Cer kqa i iz vi -
|a ~a iz Mo sta ra. Tek je uvo |e we do ma }ih
„ja stre bo va“ 1970–1973. ozna ~i lo kraj
upo tre be tog uspe {nog lov ca bom bar de ra u
Ju go sla vi ji. Ono {to je bri nu lo do ma }e
voj ne pla ne re bio je dra sti ~an pad uboj ne
mo }i iz la skom tog avi o na iz upo tre be, jer
je no si vost uboj nog te re ta na do ma }em „ja -
stre bu“ bi la znat no ma wa u od no su na
slav nog pret hod ni ka.
U pe ri o du po sle 1966, sa iz vi |a~ kom
ver zi jom tan der xe ta osta je na o ru `a na sa mo
353. eska dri la u Mo sta ru. Ona }e bi ti i
po sled wa je di ni ca u ko joj }e le te ti taj tip
avi o na. Tan der xet kao iz vi |a~ bio je omi -
qen me |u pi lo ti ma.
Avi on F-84G bio je pu nih dva de set go di -
na osnov na sna ga lo va~ ko-bom bar der ske avi -
ja ci je. Na we mu su se ob u ~i le ge ne ra ci je i ge -
ne ra ci je ju go slo ven skih pi lo ta. Bio je po u za -
dan i re la tiv no jed no sta van u eks plo a ta ci ji.
Po sle po vla ~e wa iz upo tre be, ras po -
re |e ni su po ae ro dro mi ma i po li go ni ma za
obu ku i upo tre bu kao ma ke te. ^e ti ri avi o na
F-84G na la ze se i da nas u Mu ze ju ju go slo ven -
skog va zdu ho plov stva, a je dan od wih – F-84G
(10525) u stal noj je iz lo `be noj po stav ci.
Dr Bo jan DI MI TRI JE VI]
27

SAVREMENE BESPILOTNE I BESPILOTNE BORBENE LETELICE
Global Hawk RQ-4
Block 10
U po~etku su bespilotne
letelice zami{qene kao
idealno izvi|a~ko sredstvo.
Malih su dimenzija i te{ko
Nebeski
izvi|a~i
uo~qive, imaju malu brzinu
leta, daju kvalitetniji
snimqeni materijal,
ekonomi~ne su zbog niske
proizvodne cene i, {to je
najbitinije – bezbedne jer
nema pilota. Posledwih
godina dobijaju sve vi{e
ulogu borbenih sredstava kao
bespilotne borbene letelice.
Do sa da je do sta to ga re ~e no o bes pi -
lot nim va zdu ho plov nim, pod vod nim i
po vr {in skim sred stvi ma, kao ne za o bi -
la znom de lu bor be nih si ste ma i pro je -
ka ta u sko ri joj bu du} no sti (FCS, Fu tu re
Com bat Systems). Sva ka se iz dva ja svo jim iz -
gle dom, mo gu} no sti ma i pre sve ga svo jom na -
me nom. Naj da qe su, u teh no lo {kom smi slu,
na pre do va le, va zdu ho plov ne bes pi lot ne le -
te li ce (BPL), ko je su po de qe ne u ne ko li ko
ka te go ri ja, li mi ti ra nih naj ~e {}e kon struk -
cij skim, let nim i soft ver skim ka pa ci te ti ma.
U po ~et ku za mi {qe ne kao ide al no iz -
vi |a~ ko sred stvo (ma le di men zi je – te {ko
uo~ qi ve, ma la br zi na le ta – kva li tet ni ji
sni mqe ni ma te ri jal, eko no mi~ ne – ma la pro -
iz vod na ce na, bez ce ne pi lo ta, i ono {to je
naj bi ti ni je, bez bed ne – ne ma pi lo ta), po sled -
wih go di na do bi ja ju sve vi {e ulo gu bor be nih
sred sta va kao bes pi lot ne bor be ne le te li ce
– BPBL, u ~e mu sva ka ko pred wa ~e Bo in go vi
si ste mi X-45 J-UCAS (Jo int Un man ned Com bat
Air Systems), X-48B, X-50, YB-49 i dru ge.
Spe ci ja li zo va ne kom pa ni je, po put ame -
ri~ kih Nor throp Grum man-a, Ge ne ral Ato -
mics-a i Bo e ing-a, bri tan skog Ge ne ral Dyna -
mics-a, ne ma~ kog EADS, izra el skog Isra el Ae -
ro spa ce In du stri es-a (IAI), sklo pi le su broj ne,
vi {e sto ti na mi li o na do la ra vred ne ugo vo -
re o raz vo ju i is po ru ci {i ro kog spek tra, mi -
ni ja tur nih, mi ni, ma lih, sred wih i bes pi lot -
nih le te li ca vi so ke kla se. Naj vi {e pro iz ve -
28
15. maj 2009.

29
de ne i isto vre me no naj broj ni je u ope ra tiv -
noj upo tre bi je su BPL i BPBL ma le i sred -
we kla se, s ob zi rom na to da se sa wi ho vim
raz vo jem naj ra ni je i kre nu lo.
Bes pi lot ne le te li ce ti pa Sha dow UAV,
Hun ter, Pre da tor B UAV, RQ-1 Pre da tor Me di um
Al ti tu de UAV, RQ-2 Pi o ne er UAV, RQ-4A/B Glo -
bal Hawk, RQ-7 i ko na~ no RQ-9 Re e per, naj -
po zna ti ji su pred stav ni ci na ve de nih ka te go -
ri ja BPL i BPBL, ko je za hva qu ju }i svo jim
mo gu} no sti ma, po kri va ju tak ti~ ki i ope ra -
tiv ni pro stor bor be nog okru `e wa, ali i,
za hva qu ju }i sa te lit skim lin kov nim re {e wi -
ma, glo bal ni i ge o in for ma ci o ni pro stor.
Pr vi pro jek ti
Raz voj bes pi lot nih le te li ca za po ~eo je
1979. sa pro gra mom Aqu i la. Pre ma po da ci ma
Mi ni star stva od bra ne SAD u pe ri o du od
1979. do 1997. po ~eo je raz voj osam pro gra -
ma BPL, od ko jih je do 1997. pre ki nu ta pro -
iz vod wa i da qa upo tre ba ~e ti ri si ste ma
(Aqu i la, Hun ter, BPL sred we kla se i Pi o ne er),
tri su na sta vi la da se da qe raz vi ja ju (Ou tri -
der, Glo bal Hawk, Dark Star), dok se si stem Pre -
da tor na la zi i da qe u ope ra tiv noj upo tre bi,
sa ten den ci jom za me ne sa no vim pro gra mi ma.
Pre ma po da ci ma Mi ni star stva od bra ne
SAD, to mi ni star stvo je to kom osam na est go -
di {weg ra da na raz vo ju i opre ma wu na ve de -
nih pro gra ma utro {i lo vi {e od dve mi li jar -
de do la ra.
Pot ko mi tet MO SAD je u do ku men tu od
9. apri la 1997. pod neo iz ve {taj o raz vo ju
BPL i utro {ku sred sta va, ukqu ~u ju }i si ste -
me Aqu i la, Pi o ne er, BPL sred we kla se (vi si ne
i do le ta), Hun ter, Ou tri der, Pre da tor, Glo bal
Hawk i Dark star. U iz ve {ta ju se na vo di da je
ciq raz vo ja iz vi |a~ kih BPL bio da efek ti
BPL do pu ne po sto je }e efek te i po pu ne pra -
zni ne u ra du iz vi |a~ kih avi o na. Pr va tri
post vi jet nam ska pro gra ma BPL – Aqu i la, Pi o -
ne er i BPL sred we kla se, na sta la su kao re -
zul tat na po ra MO SAD da se ti si ste mi or -
ga ni za cij ski sta ve pod jed nu ce li nu – UAV Jo -
int Pro jects Of fi ce (pod in ge ren ci jom je dr `av -
nog se kre ta ra za od bra nu SAD), 1988, ka ko
ne bi do {lo do pre kla pa wa u na sto ja wu po -
je di nih ro do va da do |u do no vih si ste ma.
Pr vi pr o gram BPL Kop ne ne voj ske OS
SAD je ste Aqu i la i na we mu se ra di lo vi {e
od tri i po go di ne. Za pr vih pet go di na iz -
ra |e no je ukup no 780 ko ma da BPL, sa pra te -
}om opre mom, na {ta je utro {e no ukup no
563 mi li o na do la ra, od no sno oko 722.000
do la ra po apa ra tu. Do kra ja 1987. kop ne na
voj ska SAD ob u sta vi la je da qi na rad na le -
te li ci, bu du }i da je te go di ne ce na po jed nom
apa ra tu pre ma {i la ci fru od 2,9 mi li o na
do la ra.
Im pre siv ni re zul ta ti, ko je je po sti gla
izra el ska voj ska upo tre bom BPL u arap skim
ra to vi ma se dam de se tih go di na 20. ve ka, bi -
Podr{ka operacijama u
Iraku i Avganistanu
Do sa da su u ura zli ~i tim de lo vi ma
sve ta u po sto je }im mul ti na ci o nal nim ope -
ra ci ja ma naj vi {e ko ri {te ne Pre da tor i
Glo bal Hawk. [est le te li ca Glo bal Hawk
bi lo je an ga `o va no ra di po dr {ke sna ga ma
u ope ra ci ji En du ring Fre e dom, u Af ga ni sta -
nu 2002, i Ira qi Fre e dom 2003, i ima le su
4.300 sa ti bor be nih le to va. Wi ho va mi -
si ja u Ira ku, od ju la 2005. do ju na 2006,
ogle da la se u 242 odvo je na na pa da, od
ukup no 2.073 po le ta wa, 132 kom bi no va na
na pa da sa tru pa ma na te re nu. Is pa qe no je
59 Hel lfi re pro jek ti la, uo ~e no i sni mqe no
oko 16.500 raz li ~i tih ci qe va.
li su raz log da se rat na mor na ri ca (RM) OS
SAD opre mi si ste mi ma BPL, za po tre be
osma tra wa re zul ta ta ga |a wa (do 100 km), sa
bro do va iz sa sta va udar nih gru pa no sa ~a
avi o na (UG NA), i za po dr {ku je di ni ca ma -
rin skog kor pu sa (MK) OS SAD.
Pi o ne er RQ-2A/B/C ta ko |e je bio ma li
BPL si stem sa klip nim mo to rom, pro iz vod
Nakon ~etiri ru{ewa,
od 11 poku{aja leta,
zbog problema sa motorom,
MQ Hunter izba~en je
iz upotrebe 1996.
Bespilotna borbena letelica Predator MQ-1 ~esto je
kori{}ena u multinacionalnim operacijama
ame ri~ kih i izra el skih kom pa ni ja. To kom
1986. pro iz ve de no je de vet si ste ma ko ji su
ima li po osam le te li ca, ukup no 72 BPL.
Elek tro mag net ska in ter fe ren ci ja sa
bro do va iz sa sta va UG NA bi la je osnov
broj nih smet wi, gre {a ka i pro ble ma to kom
po le ta wa BPL, {to se vr lo ~e sto za vr {a -
va lo pa dom i traj nim o{te }e wi ma. Do dat -
nih pe de set mi li o na do la ra ula ga wa ni je
do ve lo do po boq {a wa let nih ka rak te ri sti -
ka BPL, ali je si stem, bez ob zi ra na ne do -
stat ke, ko ri {ten u vi {e bor be nih ope ra ci -
ja u ko ji ma su u~e stvo va le RM i MK OS SAD
– Pu stiw skoj olu ji, So ma li ji i BiH.
Na kon vi {e go di {wih pro ble ma to kom
ope ra tiv ne upo tre be tog si ste ma, MO SAD
ot po ~e lo je we go vu za me nu 1997. uvo |e wem
Ou tri der-a, BPL si ste ma no vi je ge ne ra ci je.
Bes pi lot na le te li ca sred we kla se, re -
zul tat za jed ni~ kog ra da RV i RM OS SAD, na -
sta la je kao za me na za ta da {wi iz vi |a~ ki
avi on RF-4C, pred kraj hlad nog ra ta, ra di iz -
vi |a wa br zim pre le tom pro sto ra pro tiv ni ka,
na du bi ni do 500 km. Opre mqe na je mla znim
mo to rom, ko ji je omo gu }a vao po sti za we ve li -
kih br zi na i do sta vqa we po da ta ka u vre me nu
bli skom re al nom, pu tem TV lin ka. Ko ri {te na
29

je za sni ma we i pro ce nu re zul ta ta iz ve de nih
bor be nih mi si ja avi ja ci je RV SAD u du bi ni
pro tiv ni ka. Me |u tim, zbog ve li ke ce ne opre -
me si ste ma i ne po {to va wa ro ka wi ho ve is -
po ru ke, te ne ko li ko pa do va to kom is pi ti va wa
i ope ra tiv nog ra da, pre ki nu ta je pro iz vod wa
i iz ba ~e na je iz ope ra tiv ne upo tre be.
Hun ter RQ-5A jeste pr vi pro je kat BPL
krat kog do le ta, iz 1988. u re a li za ci ji Jo int
Pro jects Of fi ce, MO SAD. Vred nost raz vo ja i
opre ma wa 52 si ste ma (416 le te li ca) iz no si -
la je oko dve mi li jar de do la ra, do 1995.
Na me na te BPL bi le su ak tiv no sti
ISR-a za po tre be ko man de i di vi zi je i kor -
pu sa, od no sno za iz vr {a va we za da ta ka na
da qi ni do 200 km, op ci o no, u za vi sno sti od
op ti~ ke vi dqi vo sti, u tra ja wu do mak si mal -
nih osam sa ti le ta. Zbog to ga je za pre da ju
ma te ri ja la sa ve }ih uda qe no sti upo tre bqa -
van isto vre me no jo{ je -
dan Hun ter BPL, kao me -
|u sta ni ca za pre nos po -
da ta ka do ope ra tiv nog
cen tra ko man de. I po red
ta kvih iz nu |e nih re {e -
wa, si stem ni je bio po u -
zdan ka da je re~ o pre no -
su po da ta ka, po seb no ne
da ta link za pre nos sli -
ke sa te re na. ^ak ni do -
dat na ula ga wa i po ku {a -
ji da se si stem po boq {a,
to kom 1993, ni su da la
re {e wa. Na kon ~e ti ri
ru {e wa od 11 po ku {a ja
le ta, zbog pro ble ma sa mo to rom, iz ba ~en je
iz upo tre be 1996. go di ne.
To kom fa ze za bra ne upo tre be Hun ter-a,
MO SAD odo bri lo je po kre ta we no vog pro -
jek ta BPL, vred nog 57 mi li o na do la ra
(1996). Ugo vor je pod ra zu me vao raz voj i
opre ma we {est si ste ma tak ti~ kog BPL Ou tri -
der. Ta BPL ~e sto je te sti ra na ra di po sti za wa
`e qe nih per fo man si i iz be ga va wa gre {a ka
iz pro {lo sti na pret hod nim si ste mi ma.
Osnov ni zah tev bio je iz vi |a we i osma tra we
do 50 km (to kom mak si mal na ~e ti ri sa ta le ta)
za po tre be bri ga da i ba ta qo na mor na ri~ kog
kor pu sa i bor be nih gru pa RM OS SAD.
Od 1996. do 2003. na raz voj 60 si ste -
ma (240 BPL) utro {e no je oko 270 mi li o na
do la ra, dok su za opre ma we (TV ka me re i IC
sen zo ri) utro {e na oko 583 mi li o na do la -
ra. Si stem se i da qe na la zi u ope ra tiv noj
upo tre bi u RM SAD i ma rin skom kor pu su.
Na pred na teh no lo gi ja
Pre da tor MQ-1jeste bes pi lot na le te li ca
za mi si je na sred wim vi si na ma. Na stao je kao
re zul tat tro go di {weg raz vo ja na pred ne teh -
no lo gi je, to kom ko ga je utro {e no oko 580 mi -
li o na do la ra za 13 si ste ma (80 BPL). U okvi -
ru kop ne ne kom po nen te si ste ma, na la zi se si -
stem za di stri bu ci ju po da ta ka Tro jan Spi rit II.
Istorijski iskorak
Isto rij ski is ko rak u raz vo ju Glo bal
Hawk RQ-4 si ste ma u~i wen je ka da je
apri la 2001. iz vr {en pr vi pre ko o ke an -
ski let te le te li ce. Ona je le te la bez
pre ki da pre ko Pa ci fi ka – od avio-ba ze
Edvards, Ka li for ni ja (SAD), do avio-ba -
ze Edin burg, Au stra li ja, u~e stvu ju }i u ne -
ko li ko pla ni ra nih ve `bi za tu na me nu
Kra qev skog RV i RM OS Au stra li je. Ta da
je na ~i wen i Gi ni sov re kord, jer je pre -
{la 13.840 km u jed nom le tu. To je po mo glo
da ta BPL, kao pr va u isto ri ji, av gu sta
2003. do bi je li cen cu za let u na ci o nal -
nom va zdu {nom pro sto ru SAD od fe -
deralne Agencije za Avi ja ci ju.
Global Hawk Hale UAV
Si stem Pre da tor sa sto ji se od ~e ti ri
BPL, ze maq ske kon trol ne sta ni ce, sa te lit -
skog lin ka, 6,5 me tar ske sa te lit ske an te ne.
Le te li ca RQ-1A opre mqe na je ko lor-ka me -
rom, IC ka me rom, sa mo gu} no {}u pra vqe wa
sli ka i vi deo-za pi sa i SAR ra da rom, za gle -
da we kroz dim, ma glu i obla ke, sa mo gu} no -
{}u iz ra de ra dar ske sli ke. Sa mo je dan od
na ve de na tri sen zo ra mo gao je bi ti mon ti -
ran i ko ri {ten isto vre me no.
Le te li ca u ver zi ji (MQ-1B) opre mqe -
na je sa dva la ser ski vo |e na (po mo }u MTS
si ste ma) Hel lfi re pro ti vo klop na pro jek ti la.
Ima ra dio-ure |aj ARC-210 i si stem za raz -
me nu po da ta ka APX-100 IFF/SIF, ko ji ra di u
~e ti ri mo da. Mo tor je tur bo mla zni, a si stem
za sle ta we opre mqen je i ure |a jem pro tiv
pro kli za va wa.
To kom raz voj ne fa ze, 1995. go di ne (jed -
na BPL je pa la to kom te sti ra wa), si stem od
~e ti ri BPL bio je raz me {ten u Al ba ni ji,
oda kle je upo tre bqa van za po tre be ope ra -
ci je u BiH, pri ~e mu je je dan obo ri la Voj ska
RS, a dru gi je pao zbog gre {ke na mo to ru.
Na kon po boq {a wa na mo tor nom de lu, si -
stem od ~e ti ri BPL po no vo je raz me {ten za
po tre be ope ra ci je Na toa u BiH, u Ma |ar skoj
(od mar ta 1996. do fe bru a ra 1997. go di -
ne). Is ku stvo iz upo tre be BPL po ka za la su
da su naj ve }i pro ble mi te BPL lo {i vre -
men ski uslo vi. Za to su 1996. iz vr {e ne mo -
di fi ka ci je upra vqa~ kih de lo va ra di po -
boq {a wa let nih oso bi na.
Rat no va zdu ho plov stvo SAD uve lo je
Pre da tor u ope ra tiv nu upo tre bu sep tem bra
1996. go di ne. Osno va na su tri iz vi |a~ ka
skva dro na BPL.
U za ~et ku je for mi ra we skva dro na sa
BPBL ti pa MQ-9V Re a per.
Iz se ri je Pre da tor je ste RQ-4 A/B Glo -
bal Hawk, si stem ko ji je na stao da qim raz -
vo jem na pred ne teh no lo gi je. Na me wen je da
bu de ope ra ti van na ve li kim vi si na ma i iz -
dr `qiv to kom du go traj nih le to va, u pre~ ni -
ku od 5.000 km.
Glo bal Hawk je ura |en, kao i we gov
pret hod nik, u dve va ri jan te – iz vi |a~ koj
RQ-4 A, i vi {e na men skoj RQ-4 B. I jed na i
dru ga ne ma ju po seb nu za {ti tu od pro tiv ni~ -
kih ra da ra i PVO si ste ma, te se za to ko ri -
ste u bor be nom okru `e wu ma log i sred weg
ri zi ka.
Pr vi let te BPL bio je pla ni ran za
fe bru ar 1997, ali je zbog fi nan sij skih
raz lo ga od lo `en za kraj te go di ne. Si stem
je na me wen da do pu ni pra zni ne na ci o nal -
nih stra te gij skih iz vi |a~ kih ka pa ci te ta i
kom po ne na ta {i ro kim spek trom re zo lu ci je
vi deo-za pi sa, te za po dr {ku voj nim ope ra -
ci ja ma. RQ-4 A je opre mqen ko lor ka me rom,
IC ka me rom, sa mo gu} no {}u pra vqe wa sli -
ka i vi deo-za pi sa i SAR ra da rom (synthe tic
aper tu re ra dar).
Za vre me ope ra tiv nog ra da, osnov na
ver zi ja te le ti li ce raz vi ja br zi nu od 345
~vo ro va (oko 900 km/~), na vi si na ma od oko
32 km. Mo `e ne pre kid no da le ti od 1,5 do
oko dva da na (do 40 sa ti le ta). Pre ko ze -
maq ske kon trol ne sta ni ce (GCS) kon tro li -
{e se lan si ra we i po vra tak le te li ce u ba -
zu, a oba vqa ju se i kon tro la to kom mi si je,
Dve letelice
RQ-4A
Global Hawk
predate su
nau~noistra-
`iva~kom
centru
NASA
30
15. maj 2009.

29
da qin sko upra vqa we i raz me na oba ve {taj -
nih po da ta ka sa le te li com.
I Dark Star je si stem BPL no ve ge ne ra -
ci je, na stao, ta ko |e, na raz vo ju na pred ne
teh no lo gi je. Za raz li ku od RQ-4 A/B Glo bal
Hawk, ope ra ti van je na ve li kim vi si na ma i
iz dr `qiv to kom du go traj nih le to va, u bor -
be nom okru `e wu sred weg i vi so kog ri zi ka.
Osnov na od li ka te le te li ce je ste sla ba
uo~ qi vost i sma wen ra dar ski od raz, {to
po ve }a va ste pen ot por no sti na pro tiv ni~ -
ke ra da re i PVO si ste me. To omo gu }a va ste -
alth di zajn – rav ne po vr {i ne su oko mi to po -
sta vqe ne i pre ma za ne slo jem ko jim upi ja
ra dar ske zra ke.
Ope ra ti van je na vi si na ma od oko 22
km, sa ra di ju som od oko 1.250 km i mo gu} -
no {}u da osta ne u va zdu hu do osam sa ti.
Pr vi let te BPL re a li zo van je mar ta
1996, dru gi je apri lu iste go di ne za vr {en
pa dom (zbog po gre {nih ae ro di na mi~ nih re -
{e wa na le te li ci), a tre }i je, na kon mo di -
fi ka ci je, re a li zo van u ok to bru 1997. Ukup -
no je iz ra |e no {est si ste ma BPL, za ko je je
utro {e no oko 330 mi li o na do la ra.
Da qi raz voj
Is ku stvo iz pret hod nih 20 go di na raz -
vo ja BPL za po tre be OS SAD po tvr di lo je
po sto ja we pro ble ma ko ji su se po ka zi va li u
po ~et ku. Is po sta vi lo se da je naj ve }i pro -
blem ve li ki ras ko rak iz me |u zah te va ko ri -
sni ka i mo gu} no sti pro iz vo |a ~a da te zah te -
ve ostva ri. Po sta la je evi dent na po tre ba da
ugra |e ni broj ni soft ve ri i sen zo ri na si -
ste mu, pre uvo |e wa u ope ra tiv nu upo tre bu i
iz la ga wa broj nim zah te vi ma u re al nim uslo -
vi ma, pro |u mno go vi {e pro ve ra i te sti ra -
wa u la bo ra to rij skim i te ren skim uslo vi ma,
ra di za do vo qe wa osnov nog pro iz vod nog,
teh no lo {kog i upo treb nog ci klu sa, ne go {to
je to bi lo u pret hod nom pe ri o du raz vo ja.
Na osno vu tih obra zlo `e wa pred stav -
ni ci ZG[ OS SAD su 9. ja nu a ra 2007. ob -
ja vi li na me ru o od la ga wu ra do va na raz vo -
ju no vih si ste ma BPL, kao de lu bor be nog si -
ste ma bu du} no sti (FCS). Pro gram mo der ni -
za ci je si ste ma BPL pred vi |ao je raz voj ~e -
Okomito postavqene repne povr{ine
i premaz slojem koji upija radarske zrake
~ine DarkStar stelt letelicom
ti ri va ri jan te FCS UAV si ste ma: 1, 2, 3. i
4. kla se. Me |u tim, zbog fi nan sij skih raz lo -
ga i ne do vr {e ne dok tri ne upo tre be BPL u
no vim bez be do no snim uslo vi ma i okru `e wu,
od lu ~e no je da se na sta vi raz voj 1. i 4. kla -
se, a da se na neo d re |e no vre me ob u sta vi
raz voj 2. i 3. kla se. To je do ve lo do od la ga wa
i de li mi~ ne re a li za ci je pla no va RV SAD o
for mi ra wu flo te BPL u okvi ru RV. Ti me
ipak ni je za tvo ren put ra du na da qem raz vo -
ju no vih va ri jan ti ve li kih BPL i BPBL.
Po sled wih ne ko li ko go di na ame ri~ ka
kom pa ni ja Bo ing raz vi ja la je pro je kat ve li -
kih bor be nih le te li ca – BPBL. Jed na od va -
ri jan ti ko ri sti }e te~ ni hi dro gen (LH2) kao
po gon sko go ri vo. Pro je kat je za sno van na na -
pred noj teh no lo gi ji ko ja omo gu }a va BPL le -
to ve na ve li kim vi si na ma i ve li ku iz dr `qi -
vost i au to nom nost le ta (high-al ti tu de and
long-en du ran ce, HA LE). Po ~et ne va ri jan te ta -
kve BPBL raz vi je ne su u pr voj po lo vi ni
2007. go di ne.
No va BPBL bi }e ka rak te ri sti~ na po
ve li koj iz dr `qi vo sti (vi {e od 10 da na ne -
pre kid nog le ta), {to }e omo gu }i ti uspe {no
ne pre kid no po kri va we ve li kog bor be nog
pro sto ra i tre nut no dej stvo po uo ~e nim ci -
qe vi ma. Za hva qu ju }i iz vi |a~ kim sred stvi -
ma i sen zo ri ma naj no vi je ge ne ra ci je, te ra -
ket nim pro jek ti li ma, ko ji ma }e bi ti opre -
mqe na, bi }e sna `an oslo nac iz vi |a~ kobor
be nih mi si ja, bu du }ih pre ko o ke an skih
ope ra ci ja.
Dva BPL RQ-4 A Glo bal Hawk pre da ta
su na u~ no i stra `i va~ kom cen tru NA SA, u
avio-ba zi u Edvards, Ka li for ni ja, ja nu a ra
2008. go di ne.
No vo ra zvi je na BPBL, MQ-9V Re a per
ili Pre da tor RQ-1B, na sta la je raz vo jem BPL
Pre da tor RQ-1A, od no sno MQ-1B. Osim znat -
no ve }ih ga ba ri ta, ima sa svim dru ga ~i ji ka -
rak ter za da ta ka: usme re na je za na pad na
br ze le te }e objek te na ve li kim vi si na ma,
{to }e bi ti glav na od li ka ne ko li ko no vih
Opremawe Natoa
Sa vet Na toa je u sep tem bru 2007.
iza brao i od lu ~io da za po tre be svo jih
sa ve zni ka opre mi Ali jan su upra vo si ste -
mom kor po ra ci je Nor throp Grum man, Glo -
bal Hawk RQ-4B (MP-RTIP) Block 40 va ri -
jan tom, i na taj na ~in re {i vi {e go di {wu
neo d lu~ nost ~la ni ca Na toa oko iz bo ra
osnov nog pro gra ma za osma tra we i nad -
gle da we. Au stra lij ske oru `a ne sna ge pla -
ni ra ju ta ko |e na bav ku skva dro na tog si -
ste ma za na ci o nal ne po tre be, kao za me nu
za po zna ti P-3C Ori on si stem.
ofan ziv nih, od no sno ju ri {nih skva dro na
BPBL. Mo }i }e da oba vi sve po treb ne rad -
we do even tu al nog dej stva na ci qe ve: pro na -
la zak, iden ti fi ka ci ju, pra }e we tra jek to ri -
je, od re |i va we ci qa i dej stvo na ciq.
Pla ni ra na je na bav ka de vet Re a per si -
ste ma, za po tre be RV SAD, od ko jih }e sva ki
bi ti opre mqen sa po ~e ti ri BPBL, ko di ra -
nog na zi va, a ko je }e pr ven stve no bi ti na me -
we ne za bli sku va zdu {nu po dr {ku, blo ka du
va zdu {nog pro sto ra, po dr {ku spe ci jal nim
ope ra ci ja ma i ISR.
Me |u tim, tre nut no naj ve }i iza zov, u
sve tu iz vi |a~ kih BPL vi so ke kla se, pred sta -
vqa RQ-4, u va ri jan ti A (iz vi |a~ ka) i RQ-4 V
(vi {e na men ska), Glo bal Hawk HA LE UAV, od -
no sno BPL na me we na za du go tra jan let na
iz ra zi to ve li kim vi si na ma.
Taj pro je kat odo bri lo je Mi ni star stvo
od bra ne SAD (Na ti o nal Se cu rity and In ter na ti -
o nal Af fa irs Di vi si on, Advan ced Con cept Tec -
hno logy De mon stra ti on, ACTD). No si oc du go -
go di {weg pro jek ta je ste kom pa ni ja Nor throp
Grum man, a u pro je kat su ukqu ~en i ugo va -
ra ~i po put kor po ra ci ja Raythe on (za raz voj
i ugrad wu SI GINT i sen zor ske opre me), Rolls-
Royce (raz voj i ugrad wa mo to ra na mla zni
po gon i no vog po gon skog go ri va), Bo e ing (iz -
31

a da de lo va tru pa BPL od kar bon skog vlak -
na, za iz dr `qi vost na ve li kim vi si na ma) i
L3 Com mu ni ca ti ons (ko mu ni ka cij ski deo).
Va zdu {ni bro d
U de cem bru 2005. ame ri~ ka kom pa ni ja
Loc khe ed Mar tin sklo pi la je ugo vor (vred nost
oko 150 mi li o na do la ra), ko jim je do go vo ren
raz voj le te li ce, sli ~an kon cep tu BPL Glo bal
Hawk HA LE (High Al ti tu de Long En du ran ce). Re~
je o raz vo ju pro to ti pa va zdu {nog bro da (ni -
je bes pi lot ni) za ve li ke vi si ne (High Al ti tu de
Air ship, HAA) za po tre be Agen ci je za od bra -
nu od pro jek ti la (Mis si le De fen se Agency).
High Al ti tu de Air ship, HAA pla ni ran je za le -
to ve na vi si na ma ve }im od 20 km), uz ko ri -
{}e we so lar ne ener gi je, ko ja bi mu da la ne -
mer qi vu du go traj nost le ta. O~e ku je se da
pro to tip bu de spre man za pr vo po le ta we
sre di nom ove go di ne.
Pro je kat RQ-4A/B Glo bal Hawk HA LE
(High Al ti tu de Long En du ran ce) raz vi ja se pod
nad zo rom Agen ci je za raz voj na pred ne teh -
no lo gi je u obla sti od bra ne (DAR PA) i RV OS
SAD.
U mar tu 2001. ame ri~ ka kom pa ni ja Glo -
bal Hawk De ve lop ment Nor throp Grum man
sklo pi la je ugo vor za raz voj pr ve fa ze si ste -
ma Block 0, ko ji se fe bru a ra 2003. za vr {io
pro iz vod wom se dam BPL prob ne se ri je, za -
tim je za se ri ju Block 10, do ok to bra 2004.
sklo pqen ugo vor za {est le te li ca, ~i ja je
pro iz vod wa okon ~a na do ju na 2006. go di ne.
Ratna mornarica OS SAD, ko joj su
2005. is po ru ~e ne dve BPL u osnov noj iz vi -
|a~ koj ver zi ji, 2008. opre de li la se za na -
bav ku RQ-4N, mor na ri~ ku va ri jan tu vi {e na -
men ske BPL Glo bal Hawk RQ-4B, Block 20, sa
pra te }im kop ne nim kon trol nim ele men ti ma.
Bi }e opre mqe na sa vre me nim ko mu ni ka cij -
skim, iz vi |a~ kim, ra dar skim i sred tvi ma
elek tron ske po dr {ke. Pr vi let ta ko opre -
mqe ne BPL pla ni ran je za 2011, a uvo |e we
u ope ra tiv nu upo tre bu 2014. go di ne.
Model RQ-4B, kao BPL no ve ge ne ra ci -
je, ima }e mo gu} nost da po ne se 50 od sto vi -
{e te re ta od sa da {we va ri jan te, {to je
omo gu }e no ve }im ra spo nom kri la i pro sto -
Tri segmenta
Si stem BPL Glo bal Hawk sa sto ji se
iz tri seg men ta. Po red lan sir nog de la sa
le te li com, raz vi ja ju se jo{ dva ele men ta
na ze mqi, kon trol ni ele ment i ele ment
za odr `a va we le te li ce.
Sva tri ele men ta su kon tej ner skog ti -
pa, di men zi ja 3 h 3 h 8 m, i svi su opre mqe -
ni sa da ta-lin kom (UVF FO) za ko mu ni ka -
ci ju sa le te li com. BPL Glo bal Hawk (14,6
to na po opre mqe noj le te li ci) mo gu }e je
ras klo pi ti na de lo ve, ~i me se omo gu }a va
tran sport avi o ni ma C-5B i C-17, do naj u -
da qe ni jih de lo va sve ta, za po tre be mi si ja.
Novorazvijena BPBL MQ-9B Reaper
predvi|ena je za napad na brzo lete}e
objekte na velikim visinama
rom za go ri vom, te za 150 od sto ja ~im mo to -
rom.
Pr vi ugo vor od osam le te li ca iz no -
vem bra 2005. po ~eo je da se re a li zu je sa za -
vr {et kom i pr vim le tom pr ve le te li ce, iz
si ste ma Block 20, apri la 2007, ko ja je is po -
ru ~e na RV OS SAD ju na 2008. go di ne.
Ratno vazduhoplovstvo OS SAD pla ni -
ra uvo |e we u upo tre bu 54 le te li ce, po ~ev {i
od 2011, i to 26 ko ma da Block 30 u SI GINT va -
ri jan ti, i 15 ko ma da u do gra |e noj Block 40 va -
ri jan ti, sa mul ti na men skom plat for mom za
ra dar ske si ste me, u mi li me tar skom fre -
kvent nom op se gu.
Glo bal Hawk mo `e da iz vr {a va iz vi -
|a~ ke mi si je u svim vr sta ma ope ra ci je, sa
do le tom od oko 14.000 km, i 42 sa ta ne pre -
kid nog le ta, kom bi no va na sa te lit skim i re -
lej nim lin kom sa sna ga ma i cen tri ma na kop -
nu, omo gu }a va an ga `o va we u bi lo kom de lu
sve ta. Sen zo ri vi so ke ose tqi vo sti, vi deo i
IC ka me re vi so ke re zo lu ci je, SAR ra dar, i
dru ga E-O opre ma, omo gu }a va ju uspe {no
pra }e we si tu a ci je na te re nu.
Pri mar ni na vi ga ci o ni i kon trol ni si -
stem, sa sto ji se od dva KN-4072 INS/GPS
(iner ti al na vi ga ti on system/glo bal po si ti o ning
system), ko ja su re {e we kor po ra ci je Ke ar fott
Gu i dan ce & Na vi ga ti on, iz Vej na, Wu Xer si.
KN-4072 sa dr `i mo no lit ni la ser/`i ro -
skop, in te gri san sa ko di ra nim GPS pri jem -
ni kom, za po tre be kva li tet ni je na vi ga ci je i
br `eg od re |i va wa ci qe va pre ko sa te li ta.
Nor throp Grum man (Lit ton-ov) na vi ga ci -
o ni si stem in sta li ran je za po tre be funk -
ci o ni sa wa IR/TV/SAR sen zor ske opre me. Ka -
da ra di u mo du za po kri va we ta~ ka stih obje -
ka ta (ci qe va), po vr {i ne 2km², mo `e da po -
kri va do 1900 ta~ ka stih po zi ci ja, na dan, sa
gre {kom do 20 m u pre~ ni ku. Ka da ra di u mo -
du za pre tra `i va we, po kri va pro stor {i -
ri ne 10 km, i mo `e da po kri je 40.000 km²
dnev no, sa vi si ne od pre ko 20 km.
Kom pa ni ja Raythe on ima oba ve zu da
ugra di po boq {a ni in te gri sa ni sen zor ski
sklop (en han ced in te gra ted sen sor su i te, EISS)
ko ji }e da ti 50 od sto ve }i efe kat SAR ra da -
ru i IC sen zo ru. Raythe on-ov pri jem ni deo
na kop nu pri ma sli ku vi so kog kva li te ta, ko ju
pro sle |u je do ko mand nog cen tra i dru gim ko -
ri sni ci ma na kop nu.
Nor throp Grum man i Raythe on su, kao
pri mar ni ugo va ra ~i, sa RV OS SAD, za du -
`e ni za ugrad wu pri la go dqi ve mul ti na men -
ske plat for me i za dru ge le te li ce, a za po -
tre be ak tiv nog ra dar skog si ste ma sa pre -
bri sa va wem (ac ti ve elec tro ni cally scan ned ar -
ray, AE SA). Ta kva plat fort ma ura |e na je sa mo
za tri BPL Glo bal Hawk i za tri E-10A, mul -
ti sen zor ska avi o na no ve ge ne ra ci je, za
stra te gij ske po tre be u si ste mu S2, OS SAD.
Opremawe nema~ke flote
U ja nu a ru 2006. BPL Glo bal Hawk iz vr -
{i la je pr vi let, opre mqe na sa Nor throp
Grum man-ovim SI GINT si ste mom, ko ji po kri -
va vi so ke FO (high-band system HBS). Uvo |e -
we u ope ra tiv nu upo tre bu i opre ma we te BPL
tim si ste mom, ot po ~e lo je sre di nom pro {le
go di ne. Deo te opre me (za ELINT) eks pe ri men -
tal no je ugra |en na BPL Glo bal Hawk, za po -
tre be OS Ne ma~ ke, u no vem bru 2003.
Na kon is pi ti va wa, RV OS Ne ma~ ke, u
fe bru a ru 2007. odo bri lo je re a li za ci ju
pro jek ta Eu ro hawk GmbH, na sta log za jed ni~ -
kim ra dom Nor throp Grum man-a i ne ma~ kog
EADS-a. Ugo vor pred vi |a iz ra du i opre ma we
jed nog apa ra ta do 2010. i jo{ ~e ti ri od
2011. do 2014. go di ne. Ti me }e RV Ne ma~ ke
za me ni ti flo tu do sta sta ri jih iz vi |a~ kih
avi o na Bre gu et Atlan tic, ko ja je iz vr {a va la
za dat ke za po tre be na ci o nal nog SI GINT-a.
Nor throp Grum man kom pa ni ja je od go -
vor na i za ugrad wu hi per spek tral nog sen zo -
ra za de tek ci ju bi o he mij skih age na sa, na
BPL Glo bal Hawk.
U bes pi lot nu le te li cu Glo bal Hawk RQ-
4B ugra |en je Rolls-Royce-ov, tur bo mla zni
mo tor, AE 3007H. Kom pa ni ja Smiths Ae ro spa -
ce raz vi la je nov ge ne ra tor ko ji obez be |u je
du plo vi {e elek tri~ ne ener gi je od pret hod -
ne ugra |i va ne va ri jan te, u po ~et nom mo de lu
BPL Glo bal Hawk.
Go ran KA LA U ZO VI]
32