SRPSKI BONDSTIL SRPSKI BONDSTIL

Godina I I I Broj 34 15. februar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu
Intervju
Dr Suzana Raji}
istori~ar
VOJSKA JE
DR@AVOTVORNI
TEMEQ
Tema
Vojnopolicijski kompleks
”Cepotina”
SRPSKI
BONDSTIL
Specijalni prilog
ARSENAL
2
SAVREMENO NAORU@AWE

NOVINSKI CENTAR
PREPORU^UJE
KAPITALNO
IZDAWE
ZEMQA
310116
@IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},
Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadr`i pouke i za naredne generacije.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati
na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd.
Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari
– u Beogradu, Vasina 22
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,
telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................
izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................
(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP Overa ovla{}enog lica

Magazin Ministarstva odbrane Srbije
”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ”ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Du{an Marinovi} (desk)
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (internet), Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava
Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici),
Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC ”Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Snimio Zvonko PERGE
22
INTERVJU
Dr Suzana Raji}, istori~ar
VOJSKA JE
DR@AVOTVORNI TEMEQ 8
Per aspera
KRAQ [PIJUNA 11
U FOKUSU
Obele`ja i oznake Vojske Srbije
RUKOPIS JEDNOG VREMENA 12
Mediji i odbrana
U @I@I INTERESOVAWA 14
TEMA
Izgradwa vojnopolicijskog kompleksa "Cepotina" kod
Bujanovca
SRPSKI BONDSTIL 16
ODBRANA
Centar za obuku Kopnene vojske u Po`arevcu
KAKO SNAGA
POSTAJE SILA 22
Akreditacija vojnih visoko{kolskih ustanova
U POTRAZI
ZA KOMPROMISOM 25
Kursevi stranih jezika
POLIGLOTE NA CENI 28
PRILOG
ARSENAL 31
55
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara
4
15. februar 2007.

RE^ UREDNIKA
70
TRADICIJA
DRU[TVO
Obnovqivi izvori energije
REZERVOARI
SKRIVENIH KILOVATA 55
Vojnogeografski institut
DRAGOCENA BAZA PODATAKA 58
SVET
Kacu Furukava, japanski stru~wak za terorizam
PAKAO PLANETE 60
Specijalne snage Nema~ke
BORCI ZA SVA VREMENA 62
O korenima islamske religije i xihadu
VERA NA PET STUBOVA 66
TEHNIKA
Novi bezbednosni sistemi
BE@I^NA ZA[TITA 68
KULTURA
Vojni muzej povodom Dana Vojske Srbije
O ISTORIJI GOVOROM ORU@JA 70
FEQTON
Iz vojne uniforme u mona{ku rizu (4)
PRAVOSLAVNI RATNICI I SVECI 74
LI^NOSTI
160 godina od ro|ewa i 90 godina od smrti
vojvode Radomira Putnika (1847-1917)
UMNI STRATEG 78
Moderna srpska dr`ava vra}a se svojoj tradiciji. Me|utim,
treba imati u vidu da ona nikada nije bila presudna u obnovi
srpske dr`avnosti, mada je imala zna~ajnu ulogu i pratila
wen razvoj. Ali, Srbi su neretko, kao kruti tradicionalisti
preoptere}eni pro{lo{}u, zapadali u te{ke zablude
jer naj~e{}e nisu izvla~ili pouke iz minulih vremena.
Otuda tvrdwa da je tradicionalizam najve}a smetwa modernizaciji
srpskog dru{tva nije daleko od istine. Povratak tradiciji,
dakle, nije samo stvar nacionalnog identiteta ve}, nesumwivo, i
novi izazov u izgradwi modernog demokratskog dru{tva. Pronala`ewe
prave mere u tom jedinstvu suprotnosti ispit je pred kojim
se sada ponovo nalazimo i to bez prava na popravni. Gorka
iskustva iz pro{log veka i visoka cena koju smo platili dovoqna
su opomena da se zablude ne ponove.
I nova znamewa Vojske Srbije dizajnirana su na temeqima
srpske vojske. Na tom izvoru autori su crpeli sve ono {to predstavqa
wen duh i su{tinu koja se neguje i predaje slede}im generacijama
u nasle|e. Ispo{tovali su tradiciju, ali je nisu doslovno
prekopirali, kako nagla{ava heraldi~ar Dragomir Acovi}.
Da li }e to biti znamewa pobede, pokaza}e vreme koje je
pred nama. Nadamo se ne u krvavim ratovima ve} u suo~avawu
sa, kako se to danas ka`e, modernim bezbednosnim izazovima,
rizicima i pretwama.
Opomena na gre{ke u pro{losti su i brojni ambiciozno
zapo~eti ali nezavr{eni gra|evinski objekti {irom zemqe i
megalomanski spomenici qudske gluposti. Da li }e se tom nizu
propalih investicija pripisati jo{ jedna ili ne, odluka je koju
}e uskoro morati da donesu nadle`ni dr`avni organi. Re~ je o
vojnopolicijskoj bazi “Cepotina” kod Bujanovca ~ija izgradwa je
zapo~eta pre nekoliko godina kako bi se obezbedili boqi uslovi
za sme{taj, `ivot i rad pripadnika Vojske i @andarmerije koji
su anga`ovani na obezbe|ewu administrativne linije sa Kosovom
i Metohijom.
U temi broja istra`ivali smo dokle se stiglo sa radovima
i kakva je budu}nost tog kompleksa, koji je prema re~ima zvani~nika
veoma va`an za bezbednost Srbije. Gradwa je odavno stala.
Izvedeni radovi na infrastrukturi propadaju zbog erozije
zemqi{ta i klimatskih uslova, a {teta je svakim danom sve ve-
}a. Novca za nastavak gradwe nema, ali nema ni jasnog opredeqewa
{ta i kako daqe. Prema proceni stru~waka, zastoj u realizaciji
tog projekta ko{ta}e vi{e nego {to je potrebno za nastavak
gradwe, a tro{kovi se uve}avaju i zbog pla}awa zakupa
objekata za sme{taj qudi. Svojevrsna pat pozicija mora se uskoro
razre{iti. Ako dr`ava ka`e “ne”, “Cepotina” }e biti jo{ jedan
proma{aj sa te{kim finansijskim, bezbednosnim i politi~kim
posledicama. I ne samo to, oni koji danono}no ~uvaju mir na
jugu Srbije bi}e iznevereni. To svakako nisu zaslu`ili.
5

AKTUELNO
OBELE@AVAWE 15. FEBRUARA – DANA
VOJSKE SRBIJE
NEPROLAZNE
VOJNI^KE VRLINE
Povodom 15. februara – Dana dr`avnosti i Dana Vojske Srbije,
ministar odbrane dr Zoran Stankovi} uputio je ~estitku
svim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
”Prvi put u na{oj istoriji, objediweni su Dan dr`avnosti i
Dan Vojske. Time je na simboli~an na~in istaknuta ideja da je srpska
vojska bila i ostala garant dr`avnosti, a weni pripadnici
oslonac dru{tvu u o~uvawu duhovnih i materijalnih vrednosti”,
ka`e se u ~estitki ministra odbrane i nagla{ava da uspe{na reforma
sistema odbrane ima za ciq da wegovim pripadnicima
obezbedi boqe uslove za `ivot i rad i dodatni razlog da budu
ponosni na sebe i posao kojim se bave.
“Pozivam vas da i daqe svojim moralnim i vojni~kim vrlinama
~uvate neprolazne vrednosti i vojni~ke tradicije na{eg naroda,
a svojim profesionalnom i stvarala~kim radom pru`ite
najboqi odgovor na savremena kretawa u zemqi i svetu”, poru~uje
ministar Stankovi}.
U svojoj ~estitci pripadnicima Vojske, na~elnik General{taba
general-potpukovnik Zdravko Pono{ istkao je da predstoji
zavr{etak procesa reorganizacije, modernizacija i, do 2010.
godine, profesionalizacija Vojske. „Na nama je da ostvarimo
Snimio R. POPOVI]
postavqene ciqeve, sve vreme imaju}i na umu aktuelne bezbednosne
rizike”, navodi se u ~estitci generala Pono{a.
Povodom Dana Vojske ministar odbrane Zoran Stankovi} i
na~elnik General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{ priredili
su u Domu garde u Top~ideru sve~ani prijem.
Na spomenike ustanicima i junacima u ratovima za slobodu
Srbije polo`eni su venci na Avali, Oplencu i u Ora{cu.
Povodom Dana Vojske, u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u, odr-
`ani su jednosatni promenadni koncerti vojnih orkestara.
U ~ast praznika otvorene su i dve izlo`be – u Vojnom muzeju
na Kalemegdanu izlo`ba vojnog naoru`awa Od pu{ke {i{ane do
crne strele, a u Centralnom Domu Vojske izlo`ba ikona i fresaka
na kojoj je prikazano tridesetak ikona svetaca, apostola, bogoslova
i najzna~ajnijih doga|aja iz hri{}anstva.
A 15. februara, na Kalemegdanu }e biti izvedena intervidovska
pokazna ve`ba ”Sretewe 2007”, na kojoj u~estvuju pripadnici
specijalnih jedinica i vojne policije, pe{adijski i in`iwerijski
sastavi, a posebno }e interesantan biti nastup Vazduhoplovstva
i brodova Re~ne flotile.
R. M.
MINISTAR ODBRANE NA ME\UNARODNIM
PODR[KA
Ministar odbrane
dr Zoran Stankovi}
u~estvovao je
protekle sedmice
u radu dva zna~ajna
me|unarodna skupa.
Prvi je sastanak
ministara odbrane
i spoqnih poslova
~lanica Ameri~ko
-jadranske poveqe
i balti~kih zemaqa,
6. februara u Talinu
u Estoniji, a drugi je
43. me|unarodna
konferencija
o bezbednosti
u Minhenu, od 9.
do 11. februara.
DR@
Uizjavi za Odbranu po povratku iz Minhena, ministar Stankovi} je
rekao: “U svim razgovorima tokom konferencije izra`en je stav Ministarstva
odbrane da se mi zala`emo za re{avawe kosovskog problema
politi~kim i pravnim sredstvima, i da dajemo punu podr{ku na-
{em dr`avnom vrhu i pregovara~kom timu koji nastoje da sa~uvaju teritorijalni
integritet Srbije. U svim tim aktivnostima Vojska }e biti konstruktivna,
odnosno nijednim svojim gestom ne}e opteretiti pregovore i
pregovara~ku poziciju na{e zemqe”.
Ministar je naveo da je ponovqeno opredeqewe da moramo ispuniti
me|unarodno preuzete obaveze i da Vojska radi na tome u okviru Akcionog
plana Vlade Srbije. “Va`no je naglasiti i to da smo za reformu na{eg
sistema odbrane dobili visoke ocene, a zbog svega {to smo radili i
uradili u prethodnom periodu stekli smo visoko poverewe i postali kredibilan
partner u budu}im evroatlantskim integracijama”.
Stankovi} je preneo i izjavu ruskog predsednika Putina, koji je na
konferenciji istupio sa generalnim stavom kako treba re{avati probleme
i zalo`io se da se to posti`e pregovorima a ne nasiqem. “Na konferenciji
za novinare Putin je o Kosovu izneo stav Rusije da }e ona prihvatiti
svako re{ewe koje bude dogovoreno izme|u zainteresovanih
strana”, rekao je Stankovi}.
Tokom konferencije u Minhenu, jednog od najzna~ajnijih me|unarodnih
skupova o bezbednosti sa tradicijom od 1962. godine, ministar Stankovi}
imao je niz susreta sa visokim zvani~nicima SAD, Velike Britanije, Nema~ke,
Italije i me|unarodnih organizacija.
U susretu sa generalnim sekretarom Natoa, Japom de Hopom Sheferom,
ministar Stankovi} je rekao da prijem na{e zemqe u Partnerstvo za
mir do`ivqavamo kao priznawe za dosada{we reforme sistema odbrane
i ohrabrewe za nastavak daqih integracija, ali i kao obavezu da istrajemo
jo{ intenzivnije na tom putu.
Jap de Hop Shefer je naglasio da Srbija ne sme biti iskqu~ena iz
daqih evroatlantskih procesa jer predstavqa garant stabilnosti u regionu,
ali da je neophodno da ispuni svoje preostale me|unarodne obaveze.
Na sastanku sa italijanskim ministrom odbrane Arturom Parisijem,
ministar Stankovi} izrazio je zadovoqstvo {to }e italijanska ambasada
u Beogradu slede}e dve godine biti ambasada za kontakt Srbije sa Natoom.
Ministar Parisi je rekao da dve zemqe tradicionalno imaju veoma
dobre odnose koji mogu biti dodatno unapre|eni bilateralnom vojnom
saradwom.
6
15. februar 2007.

KONFERENCIJAMA U TALINU I MINHENU
AVNOM
VRHU
U~esnici me|unarodne konferencije u Estoniji
Ministar Stankovi} se sastao i sa visokim predstavnikom Evropske
unije za spoqnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, specijalnim koordinatorom
Pakta za stabilnost Jugoisto~ne Evrope Erhardom Busekom,
ameri~kim zamenikom pomo}nika sekretara odbrane za evropsku i politiku
Natoa Danijelom Fejtom, te dr`avnim sekretarom Ministarstva
odbrane Nema~ke Kristijanom [mitom.
Na 43. konferenciji o bezbednosti u Minhenu, koja je ove godine bila
posve}ena temi “Globalne krize – globalna odgovornost”, okupilo se vi{e
od 250 visokih svetskih zvani~nika iz preko 40 zemaqa.
Ministar Stankovi} je veoma pozitivno ocenio i na{e u~e{}e na
sastanku ministara odbrane i spoqnih poslova ~lanica Ameri~ko-jadranske
poveqe i balti~kih zemaqa, u Talinu u Estoniji.
“Tokom konferencije podneo sam referat Vi{e partnera za Nato,
vi{e stabilnosti za Evropu, koji je veoma dobro primqen od svih u~esnika.
Tu smo mi istakli na{e osnovno opredeqewe za razvoj regionalne
saradwe. Takvo na{e opredeqewe, kao zemqe od centralnog zna~aja na
Balkanu, va`no je za daqe ja~awe bezbednosti u regionu, sa kojom dolazi
do pospe{ivawe privrednog razvoja i novih ulagawa”, rekao je ministar
Stankovi}, ocewuju}i Ameri~ko-jadransku povequ kao va`an instrument u
integracijama regiona u evroatlantske strukture.
Tokom boravka u Talinu, ministar odbrane Srbije razgovarao je sa
ministrima odbrane i spoqnih poslova Litvanije, Letonije, Hrvatske,
Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a odvojene bilateralne
susrete imao je sa ministrom odbrane zemqe doma}ina Jirgenom
Livijem i ameri~kim zamenikom pomo}nika sekretara Biroa za evropske i
evroazijske poslove Rozmeri di Karlo, koja se zalo`ila za produbqavawe
saradwe Srbije i SAD, posebno u oblasti {kolovawa na{ih oficira i
nastavka partnerstva sa Ohajom.
Ameri~ko-jadranska poveqa je bezbednosna inicijativa, koju su u maju
2003. godine u Tirani potpisali tada{wi dr`avni sekretar SAD Kolin
Pauel i ministri spoqnih poslova Makedonije, Albanije i Hrvatske. Ta
inicijativa nagla{ava nameru SAD da nastavi sa pru`awem pomo}i
zemqama koje sprovode reforme na putu ka evroatlantskim integracijama,
kako bi unapredili regionalnu stabilnost i prosperitet.
U okviru Ameri~ko-jadranske poveqe Srbija ima status posmatra~a i
prisustvuje sastancima na nivou ministara odbrane i na~elnika General{taba.
R. MUTAVXI]
POMO]NIK MINISTRA ZA POLITIKU
ODBRANE U ITALIJI I NORVE[KOJ
NAPREDOVAWE
U EVROATLANTSKIM
INTEGRACIJAMA
Pomo}nik ministra za politiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Markovi}
boravila je 29. i 30. januara u radnoj poseti Italiji,
a 5. i 6. februara u~estvovala je na me|unarodnoj konferenciji
o bezbednosti u Oslu.
Tokom posete Italiji, Sne`ana Samarxi}-Markovi} sastala
se sa zamenikom ministra odbrane Italije \ovanijem Lorencom
Forcerijem. Tema razgovora bila je definisawe osnovnih
pravaca saradwe Ambasade Italije u Beogradu, koja je preuzela
ulogu kontakt ambasade za odnose Srbije sa Natoom. Kao prioriteti,
odre|ene su oblast javne diplomatije, odnosno pove}awa
me|usobnog poverewa izme|u Srbije i Natoa, parlamentarna
saradwa i aktivnije u~e{}e Srbije u parlamentarnoj skup{tini
Natoa, ali i ve}e anga`ovawe italijanskih stru~waka u okviru
Srbija-Nato grupe za reformu odbrane.
Bilo je re~i i o konkretnim oblicima za unapre|ivawe bilateralne
vojne saradwe, reformi sistema odbrane, napredovawu
Srbije u evroatlantskom integracionom procesu, te o situaciji
u regionu.
Pomo}nik ministra Sne`ana Samarxi}-Markovi} imala je
brojne susrete sa predstavnicima General{taba, Ministarstva
spoqnih poslova i Odbora za bezbednost Parlamenta Italije.
Tema me|unarodne konferencije o bezbednosti u Oslu bila
je ”Strategijsko razmi{qawe o budu}nosti – aspekti energetske
bezbednosti”, a posebno je bilo re~i o prevenciji mogu}ih sukoba
usled smawewa energetskih resursa i o mirovnoj operaciji u
Avganistanu.
Pitawe strategijskog pristupa energetskoj bezbednosti i
prevenciji mogu}ih sukoba usled smawewa energetskih resursa,
pokrenuto je na Samitu Natoa u Rigi i sadr`ano u tekstu Deklaracije
koja je tada usvojena.
Konferenciju su otvorili dr`avni sekretar za odbranu
Norve{ke Espen Bart Ejd i Kris Doneli sa Odbrambenog instituta
Ujediwenog Kraqevstva, a u~estvovali su brojni stru~waci
iz ove oblasti, te visoki predstavnici ministarstava odbrane
iz velikog broja zemaqa.
Tokom boravka u Oslu, pomo}nik ministra za politiku odbrane
Sne`ana Samarxi}-Markovi} imala je sastanke sa dr-
`avnim sekretarom Ministarstva odbrane Norve{ke Svejnom
Efstadom, predsednikom norve{kog parlamenta Torbernom Jaglandom
i sa politi~kim direktorom Ministarstva spoqnih poslova
Norve{ke, Kajom Ejdeom.
DR@AVNI SEKRETAR ZVONKO OBRADOVI]
U ZAGREBU
REFORMA RACVIAC-a
Dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane Zvonko Obradovi}
u~estvovao je 1. i 2. februara na sastanku Radne grupe za
identifikaciju kratkoro~nih i dugoro~nih mera za ja~awe statusa
RACVIAC – Regionalnog centra za pomo} u kontroli i verifikaciji
naoru`awa u Zagrebu.
Radna grupa, koja je formirana na posledwem sastanku Me-
|unarodne savetodavne grupe, po~etkom oktobra 2006, ima zadatak
da izradi predloge o budu}em funkcionisawu RACVIAC u
oblastima koje se odnose na pravni okvir i finansirawe, te da
predlo`i organizacione i personalne promene u okviru pro{irewa
mandata ove regionalne inicijative.
7

INTERVJU
DR SUZANA RAJI],
ISTORI^AR
VOJSKA JE
DR@AVOTVORNI
TEMEQ
Vojna sila je u svim
evropskim zemqama,
pa i u Srbiji, oduvek
smatrana temeqom dr`ave.
Na{ istaknuti pravnik
i istoriopisac Slobodan
Jovanovi}, u svojoj obimnoj
studiji o dr`avi ka`e
da je dr`ava po~ela kao
vojna organizacija,
uveren da je vojna
misija – najstarija
misija dr`ave.
8
Okorenima moderne srpske dr`ave, ali i wene vojske, o revolucionarnom,
ali i demokratskom odre|ewu Prvog srpskog ustanka, o odnosu velikih
sila prema te`wama ustanika, a pre svega veoma precizno o
istoriji nastanka moderne srpske vojske, o vremenu kada se vojni rok
slu`io deset godina, o ume}u i usudu – javi i snu srpskog naroda u 19.
veku, govori dr Suzana Raji} sa Katedre za nacionalnu istoriju novog
veka, Odeqewa za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
ΠOvo je prva godina da se Dan Vojske Srbije obele`ava 15. februara,
kada je i Dan dr`avnosti. Koji su najdirektniji istorijski argumenti za
izbor tog datuma za dan dr`ave i vojske
– Vojna sila je u svim evropskim zemqama, pa i u Srbiji, oduvek smatrana
temeqom dr`ave. Na{ istaknuti pravnik i istoriopisac Slobodan
Jovanovi}, u svojoj obimnoj studiji o dr`avi, iznosi mi{qewe da je dr`ava
po~ela kao vojna organizacija, uveren da je vojna misija najstarija misija
dr`ave.
Novovekovna srpska dr`ava ponikla je iz borbe – revolucije koju je vodio
srpski narod, ure|uju}i tu dr`avu na osnovu sopstvenog iskustva i znawa.
Kne`inska samouprava popunila je civilne organe vlasti od sela do nahije,
dok su centralni organi vlasti bili nova revolucionarna vlast, zajedno sa
vojnim vlastima. Na po~etku ustanka vojna vlast nije bila izdvojena od civilne,
pa su mnoge stare{ine obavqale obe vlasti. Tek ustavnim aktima iz 1808.
i 1811. godine vojna vlast se izdvaja od civilne, ali i tada ne u potpunosti.
15. februar 2007.

Ustani~ku vojsku predstavqao je naoru`ani narod, tokom celog
ustanka. Taj narod se istovremeno i hrabro borio, i stvarao i ure-
|ivao dr`avu. Stalno ratno stawe nalagalo je takav sled stvari, u
kojem su ~ak vojne vlasti imale prednost nad civilnim vlastima. Na
svim zvani~nim aktima prvo su se potpisivali vojni zapovednici, a
onda civilni organi vlasti. U osvit 19. veka nastaju i po~eci samonikle
vojne vlasti i po~eci dr`ave, koje ne bi bilo da nije poveden
rat protiv Turaka.
ΠPrvi srpski ustanak je ne{to kasnije ozna~en i kao revolucija,
a pomiwe se i odrednica demokratska. Koji su to demokratski
elementi koji postavqaju korene moderne srpske dr`ave
Vlast vrhunskog vo`da Kara|or|a nije neograni~ena.
– Izgra|uju}i dr`avu ustanici su imali na umu weno ure|ewe
na osnovu ustavnih akata. Isti qudi su osloba|ali zemqu, isti je
obra|ivali, isti su donosili pravne propise o ure|ewu dr`ave. U
tome su im pomogli u~eni Srbi iz Ugarske,
poput Bo`e Grujovi}a i mitropolita Stevana
Stratimirovi}a. Prvi je sastavio tekstove
”Za pamjat” i ”Slovo”, koji predstavqaju
pravna akta o dvema ustanovama:
Praviteqstvuju{~em sovjetu i poglavaru zemqe,
vo`du. U wihovoj osnovi sve prednosti
su date pravnoj dr`avi, a zakon se stavqa
iznad sva~ije voqe. Oni su bili uzor
kasnijim ustavnim i zakonodavnim spisima.
Ustavnom reformom iz 1808. godine
konstituisana je vrhovna i lokalna vlast u Srbiji. Ona je usvojena u
formi uzajamne obaveze, potvr|ene zakletvom vo`da i stare{ina.
Savet, komandanti, vojvode, knezovi i sav narod priznaju Kara|or-
|a i wegovo potomstvo za vrhovnog predvodnika Srbije, a vo`d obe-
}ava da }e o~inski brinuti o narodu i Savet priznati za vrhovni
sud. Po ustavnoj reformi iz 1811. godine Savet je reformisan u
vladu, a Kara|or|e se obavezao da ne}e dopustiti zloupotrebu vlasti,
da }e vaqano predvoditi narod i vladati u dogovoru sa Savetom.
Tada je doneta uredba kako }e se u zemqi organizovati magistrati,
tj. sudovi. Ovaj ustavni akt donet je na Narodnoj skup{tini i
imao je snagu najvi{eg zakona. Zbog ratnog stawa, nije se stiglo da
se potom razrade svi oblici ure|ewa dr`ave, ali su na|ena re{ewa
autohtona, {to dodatno pove}ava wihov zna~aj.
I kasnije, u mirnodopskoj fazi Srpske revolucije (1815
–1835) bilo je sna`nih poku{aja da se izbore unutra{we slobode.
Najboqi primer je dono{ewe Sretewskog ustava 1835. godine.
^lan 118. ustava glasio je: ”Kako rob stupi na Srbsku zemqu, od
onoga ~asa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Srbiju, ili sam u
wu pobegao”.
Prelaskom u Kne`evinu, pre svega iz Turske, ali i Austrije,
svaki Srbin bio je oslobo|en feudalnih obaveza i feudalnih odnosa,
{to je bio veliki napredak, ~ak i po merilima onda{we Evrope.
Ali, za gra|anske slobode Srbi su se izborili tek Ustavom iz
1888. godine.
ΠPrvi srpski ustanak uglavnom je iznela narodna vojska, mada
su u vreme wegovog trajawa bila bar dva poku{aja formirawa
regularne vojske: 1808. i 1810. godine. U to vreme postoje
i najamnici... Kako izgleda uspostavqawe srpske vojske,
koje su odlu~uju}e ~iwenice u wenom oblikovawu sve do onih
sasvim modernih oblika koje bele`imo u vreme kneza Milana
– Samonikla vojna vlast, u izvesnoj meri, zasnivala se na organizaciji
srpske vojske iz vremena kne`inske samouprave. Tako|e,
ratno iskustvo ste~eno u Ko~inoj krajini bilo je dragoceno potowim
ustanicima. Ustavnom reformom 1808. godine svaka nahija dobila
je svog komandanta, a svaka kne`ina svog vojvodu. Iako je vojsku predstavqao
sav narod, potreba za staja}om vojskom osetila se veoma
rano. Me|utim, ustanici nisu mogli taj plan da ostvare, mada su tada
stvoreni bataqon regula{a i baterija tobxija, kao wen za~etak.
U Kara|or|evom zakoniku postoji vi{e vojno-krivi~nih i disciplinskih
odredaba, {to svedo~i da se vojsci
poklawala sve ve}a pa`wa. Iz vremena
Ustanka sa~uvana su dva pravila
o obuci vojnika i ”Ustav vojeni” Jakova
Jak{i}a iz 1813. godine.
Zna~ajan momenat u organizaciji
vojske jeste osnivawe Ministarstva
1811. godine, pod imenom Pope~iteqstvo
vojenih djel. Za ministra je postavqen
Mladen Milovanovi}, prva ustani~ka
li~nost iza Kara|or|a. Na`alost,
prvi ministar vojni bio je ve{tiji dr`avnik nego vojnik. Ustani~ka
vojna organizacija dovr{ena je 1811. godine. Ona je imala
hijerarhijski sled: vo`d, pope~iteq vojni, glavnokomanduju}i, tj. vojni
stare{ina vi{e nahija, kojih je bilo prvo pet, a 1813. {est, komandant
– zapovednik nahije, vojvoda – zapovednik kne`ine (do
1808. bili su zapovednici nahija), gradski komandant, kapetan (buquba{a),
kaplar, momak, vojnik. Zvawa glavnokomanduju}ih nosili
su Milo{ Obrenovi}, Prota Mateja Nenadovi}, Luka Lazarevi},
Antonije Pqaki}, Ilija Barjaktarevi}, hajduk Veqko Petrovi}.
Ure|ewe vojske sprovo|eno je ~esto za vreme samog ratovawa,
izuzev 1808. godine. To su bile ote`avaju}e okolnosti, budu}i da je
bilo te{ko dr`ati seqake skoro deset godina na okupu, a jo{ te`e
vezati ih za logor i terati ih da stalno ve`baju. U drugoj polovini
ustanka, kada je umor zamenio odu{evqewe, bilo je jo{ te`e odr-
`ati disciplinu neophodnu za svaki uspeh.
Uzora je bilo, u po~etku, u austrijskoj vojnoj organizaciji, u
frajkorima u kojima su slu`ili i ratovali Srbi za vreme ratova
izme|u Habzbur{kog i Turskog carstva. Docnije, taj uticaj je zamewen
ruskim, budu}i da je do{lo do zajedni~kog ratovawa i intenzivnije
saradwe ruske vojske i wenih oficira sa ustanicima.
Od drugog ustanka pa do 1825. godine u Srbiji nije postojala
redovna vojska. Jedina stalna oru`ana snaga bili su upisni panduri.
Tek je \akova buna podstakla kneza Milo{a da osnuje prve jedinice
staja}e vojske. Tako je 1825. godine regrutovano 1.147 ”zdra-
Interesi velikih sila na Balkanu po~etkom
19. veka nisu se poklopili sa te`wama srpskih
ustanika da se oslobode robovawa i sebi
stvore dr`avu. Gorak ukus evropske diplomatije
ona je osetila i u srpsko-turskim ratovima
i na Berlinskom kongresu, ali i kasnije
u 20. veku.
Nepromi{qenim `rtvovawem svoje dr`ave u Kraqevinu SHS (Jugoslaviju)
Srbi su se odrekli demokratske dr`ave Srbije. Stepen te dr`avne organizacije,
koju smo izgubili, danas je te{ko dosti}i. @ivot u jugoslovenskoj
dr`avnoj zajednici bio je za Srbe pad, jer su oni u wu u{li sa neizgra|enim
obrascem nacionalnog i kulturnog identiteta.
Bilo je potrebno ulo`iti ogromne napore da se oslobodimo narodne
vojske i zavedemo moderniju staja}u vojsku, iako je iskustvo pokazalo
brojne mawkavosti ovog prvog re{ewa. Reforme vojske iz doba kraqa
Milana Obrenovi}a osamdesetih i skraja devedesetih godina 19. veka
postavile su temeqe modernoj srpskoj vojsci, koja je osvetlila obraz u
balkanskim ratovima.
9

INTERVJU
vih i glednih mladi}a”, koji su bili prvi
predstavnici regularne vojske Kne`evine
Srbije. No, po{to Srbija nije bila nezavisna
dr`ava, oni su nazvani ”upisni panduri”,
kasnije ”soldati”.
Pet godina kasnije knez je osnovao pe-
{a~ku gardu, smestiv{i 149 mladi}a u Po-
`arevac i Kragujevac. Po{to je Hati{erifom
iz 1830. godine Kne`evina mogla dr-
`ati ”nu`no ~islo vojnika”, knez Milo{ je
1832. osnovao kowi~ku gardu, koja je bila
zametak novog roda vojske – kowice. Tada je
stvoren Kwa`evsko gvardijski kowi~ki
eskadron, a ~etiri godine kasnije jo{ jedan.
Artiqerija je uvedena 1836. godine
kao tre}i vojni rod.
Od 1838. godine vojni rok se, umesto dotada{wih deset, slu-
`io {est godina, a od 1839. ~etiri godine. Prve regrutacije obavqene
su 1825, 1830, 1833. i 1836. godine. Oko 1840. godine Srbija
je imala 4.159 vojnika i oficira.
Ustavom iz 1838. godine vojskom je upravqao vladar, a vojni
poslovi potpali su pod delokrug Ministarstva unutra{wih dela,
pri kojem je osnovano Vojeno odeqewe. Prvi vojni zakon – ”Ustrojenije
garnizone vojske”, donet je 1839. godine. Wime je Vojno odeqewe
podeqeno na vojni i komesarijatski odsek, a na wegovom ~elu
bio je Ilija Gara{anin.
Umesto redovne vojske kneza Milo{a, Ustavom i zakonom uvedena
je garnizonska vojska, sa zadatkom da ~uva poredak i bezbednost
u zemqi i nepovredivost granice. Time je vojska svedena na neku
vrstu vojne policije. Nezadovoqan takvom organizacijom, knez
Mihailo je, za vreme svoje prve vladavine, poku{ao da se vrati
idejama svog oca, ali je tada kratko bio na vlasti. Tek kada je po
drugi put do{ao na srpski presto donet je Zakon o ustrojeniju vojenog
ministarstva (1862) i ono od tada nije vi{e stavqano pod druge
resore.
Ministarstvo vojno preuzelo je brigu o regrutovawu, organizovawu
i snabdevawu vojske, upravqalo je svim vojnim ustanovama
(arsenal, fabrike, magacini, vojni zavodi). Skup{tina je 1861. godine
izglasala nov zakon o narodnoj vojsci, {to je bilo u skladu sa
planovima kneza Mihaila o oslobo|ewu srpskog naroda od Turaka.
Narodnu vojsku ~inili su svi mu{karci, sem nesposobnih i sve{tenika,
od 20 do 50 godine starosti. Tako je narodna vojska brojala
oko 90.000, a mogla je anga`ovati i do 150.000 qudi. Staja}e vojske
bilo je oko 3.500. Glavni general{tab, pri Ministarstvu vojnom,
osnovan je 1876. godine, a tada su izvr{ene i formacijske
promene u staja}oj i narodnoj vojsci. Obe su ~inile {est divizija.
Posle formirawa Ratnog saveta, sa takvom vojskom u{lo se u
srpsko-turske ratove (1876–1878), iz kojih je Srbija iza{la teritorijalno
uve}ana i sa novim me|unarodnopravnim statusom – postala
je nezavisna i me|unarodno priznata dr`ava. To je bitno uticalo
na kona~ne dogovore o ure|ewu vojske. Dr`avna nezavisnost
omogu}ila je jedino ispravno re{ewe, tj. staja}u vojsku umesto narodne,
ili kombinacija garnizonske i narodne vojske. Zakon o narodnoj
vojsci iz 1883. godine zaveo je staja}u vojsku, koja se nazivala
stalni kadar, a u ratnom stawu se popuwavala rezervom. Slede}e
godine izdata je Uredba o |eneral{tabnoj struci, a 1889. ure-
|en je [tab vrhovne komande. Vojskom je komandovao kraq. Kraq
Milan je tada znatno podigao ugled oficira i vojske uop{te.
ŒPosle 1459. godine, kada je propala sredwovekovna srpska
dr`ava, Srbi su se upravo podizawem Ustanka izborili za
ponovnu dr`avotvornost. Zanimqivo je i da se tada za~eta moderna
srpska dr`ava prili~no oslawa na tradiciju sredwo-
vekovne Srbije... Pojavquju se isti heraldi~ki
elementi – krst u {titu sa ocilima,
dvoglavi orao – koji su i danas sastavni
deo grba dr`ave i vojske. Koja je istorijski
gledano, prava mera tradicionalnog i
modernog u profilu jednog naroda
– Tradicija nije bila presudna u obnovi
srpske dr`avnosti, ali je igrala izvesnu
ulogu i pratila je wen razvoj. Na
Kosovu Srbi su izgubili carstvo, pa se
novovekovna dr`ava temeqila na osveti
Kosova i na wemu nastavqala. Vrhunac
srpske dr`avnosti predstavqa Du{anovo
carstvo, koje je, u tradiciji Srba,
propalo ne 1371, ve} 1389. godine. Tako
se srpska istorija delila na period do
Kosova i posle Kosova. Dakle, Srbi su
istorijsku tradiciju iskqu~ivo vezivali
za svetorodnu lozu Nemawi}a i predawe
o Kosovu. Nemawi}ka tradicija oli~ena
je u dva vladara, svetom kraqu Stefanu
Prvoven~anom i caru Du{anu, a kosovska
u knezu Lazaru i carstvu nebeskom. Du{anovo carstvo oja~alo
je u svesti Srba posle ratnog perioda Srpske revolucije
(1804–1815).
Sve to je uticalo da Srbi postanu preoptere}eni svojom pro-
{lo{}u, te ne ~udi {to su, u takvom stawu, zapadali u ~este zablude.
Stoga Srbi, kruti tradicionalisti, naj~e{}e nisu izvla~ili
pouke iz pro{losti. Tradicionalizam je bio najve}a smetwa modernizaciji
srpskog dru{tva. To govori i primer vojske. Bilo je potrebno
ulo`iti ogromne napore da se oslobodimo narodne vojske
i zavedemo moderniju staja}u vojsku, iako je iskustvo pokazalo brojne
mawkavosti ovog prvog re{ewa. Reforme vojske iz doba kraqa
Milana Obrenovi}a osamdesetih i s kraja devedesetih godina 19.
veka postavile su temeqe modernoj srpskoj vojsci koja je osvetlila
obraz u balkanskim ratovima.
ŒKakav je bio uticaj Prvog srpskog ustanka na Evropu tog vremena,
ali i na na{u kasniju istoriju
– Zlatno doba Nemawi}a trajalo je ne{to vi{e od dva veka, a
potom je usledila neprekidna borba sa Turcima za opstanak. Sledi
najdu`i i najte`i period na{e pro{losti, kada su Srbi `iveli
kao podanici Mleta~ke republike, Habzbur{ke monarhije i Osmanskog
carstva. Robovawe Turcima ostavilo je najdalekose`nije posledice.
Od 1804. godine, izuzimaju}i Rusiju, u po~etnom periodu,
Evropa nam je bila vi{e nenaklowena nego naklowena. Interesi
velikih sila na Balkanu nisu se poklopili sa te`wama srpskih
ustanika da se oslobode robovawa i sebi stvore dr`avu. Kroz
sli~na iskustva Srbija je prolazila vi{e puta u svojoj novijoj istoriji.
Gorak ukus evropske diplomatije ona je osetila i u srpsko-turskim
ratovima i na Berlinskom kongresu, ali i kasnije u 20. veku.
ŒKontinuitet srpske dr`ave je dva puta prekinut. Kakve su
posledice tog diskontinuiteta
– Posledice su izuzetno lo{e. Ono {to je u 19. i po~etkom
20. veka ura|eno na le~ewu rana koje je izazvao prvi prekid u kontinuitetu
srpske dr`avnosti, potrli su doga|aji od 1918. godine i
nadaqe. Srpsko dr`avno i nacionalno bi}e najvi{e je razorila
jugoslovenska ideja, a onda i komunizam. Podsetimo se da su Srbi
do 1918. bili uzor i svetionik balkanskim narodima, a da smo
krajem 20. veka i na osvitu novog stole}a postali najve}i gubitnici
na Balkanu. Nepromi{qenim `rtvovawem svoje dr`ave u Kraqevinu
SHS (Jugoslaviju) Srbi su se odrekli demokratske dr`ave
Srbije. Stepen te dr`avne organizacije, koju smo izgubili, danas je
te{ko dosti}i. @ivot u jugoslovenskoj dr`avnoj zajednici, bio je za
Srbe pad, jer su oni u wu u{li sa neizgra|enim obrascem nacionalnog
i kulturnog identiteta.
Dragana MARKOVI]
Snimio Darimir BANDA
10
15. februar 2007.

P E R A S P E R A
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
Nu{i} je
davno rekao,
kako otprilike
postoje dve vrste
Srba: pola wih su
{pijuni, a druga
se polovina bavi
wihovim
otkrivawem.
Ta beskrajna i
besciqna borba
traje do dana{weg
dana, a nema
nikakvih izgleda
da se jednom
i okon~a.
KRAQ [PIJUNA
Se}a li se jo{ neko Mom~ila Peri{i}a i motela
”[ari}“ na Ibarskoj To mesto je ina~e poznato
kao svetili{te jagwe}ih brigada. Koliko li
je samo bo`jih ov~ica polo`eno na oltar magistralne
pro`drqivosti! U vezi s tim, dru{tva za za{titu `ivotiwa,
a i Bri`it Bardo, upadqivo }ute.
Dakle, u takvom ambijentu zate~en je general, tada
vicepredsednik jedne demokratske vlade, kako ne-
{to muqa sa nekim ameri~kim obave{tajcem. Kad se
Aco Tomi}, poznat kao ~uvar tajni i zagubqenih du{a
ne{to primakao, imao je {ta da vidi. Navodno je general
na visokom mestu u politici davao neke va`ne
‘artije strancu u no}i, a sve za {aku dolara.
Tada se digla velika galama, te je Peri{i} ba~en
u blato, a Tomi} slavqen kao spasilac nacije. Ali kasnije
sve se zata{kalo, jer se pokazalo da Peri{i},
sve i da je hteo, nije mogao da izda ono {to je svima
bilo poznato, osim wemu. Tako je i zapo~eto su|ewe
pred vojnim ve}em obesmi{qeno zbog dva razloga: ukinuti
su vojni sudovi, to je razlog broj dva. A prvi je {to
Peri{i}a, je l’ te, potra`uje ne{to stariji tribunal,
i to iz Haga. Te se po tome zna ko je stariji, ali se jo{
ne zna: je li general zaista heroj, kao {to sam tvrdi,
ili je mo`da izdajnik, kao {to re~e Aco Tomi}.
Taj dragoceni odgovor, verovatno, nikada ne}emo
saznati, kao ni neke, mnogo va`nije stvari.
No, ovde {pijunskih afera ima koliko ti du{a
i{te. Nu{i} je povodom svog legendarnog junaka Alekse
@uni}a davno rekao, kako otprilike postoje dve
vrste Srba: pola wih su {pijuni, a druga se polovina
bavi wihovim otkrivawem. Ta beskrajna i besciqna
borba traje do dana{weg dana, a nema nikakvih izgleda
da se jednom i okon~a.
Tako je onomad uhva}en jo{ jedan `bir, i to izgleda
opasniji od svih svojih prethodnika. Potpukovnik
srpske vojske u penziji, ina~e pilot (da ~oveku ne razvla~imo
ime po novinama), zate~en je na novom poslu u
britanskoj ambasadi. Tamo se uhlebio kao pomo}nik
wihovog vojnog predstavnika, a to }e re}i ata{ea, po-
{to je uredno konkurisao za radno mesto. I nadmo}no
pobedio me|u ne{to vi{e od 200 kandidata.
Ono jest pomalo neprijatno i nezgodno. Do ju~e
bio na{, a onda izjedanput wihov. Ni luk jeo ni luk
mirisao, nego promenio uniformu. Ali wegov novi
posao ne odvaja ga mnogo od zanata na kome je zaradio
nekakvu penziju, nego naprotiv: zadatak mu je da
sara|uje sa Vojskom Srbije.
Da li je to u redu Ko bi ga znao, mo`da je taj
oficir mogao jo{ malo da sa~eka, pa onda da tra`i
posao u ostrvskoj vojsci. Mada, s druge strane, on nije
u~inio ni{ta protiv zakona. Penzioner mo`e da se
zaposli gde `eli, ako je sposoban i ako ga neko ho}e.
Nigde ne pi{e da to mesto ne mo`e da bude vojno predstavni{tvo
britanske ambasade.
Potpukovnik se ni od koga nije krio. Nije se muvao
po motelima na magistrali, niti je imao posla sa
krupnom li~no{}u Aca Tomi}a. Nije bio potpredsednik
vlade, nego se nadmetao, koriste}i ono {to ume i
ne kriju}i se od nikoga. On nije zate~en kako {uruje
sa stranim silama, nego je o svom naumu uredno obavestio
biv{e pretpostavqene.
E, ali vidite {ta se onda desilo Prvo su neke
novine javile kako potpukovnik svojim novim zaposlewem
opasno ugro`ava bezbednost zemqe. I to tako {to
bi Englezima, Ircima, [kotima, a bogami i Vel{anima
mogao da otkrije podatke koje ina~e ne zna ni Pono{.
Takav je to oficir, od wega zavisi ho}emo li ili
ne sa~uvati svoje {pijunsko dostojanstvo.
U vezi s tim odmah su se javili vojni analiti~ari,
od kojih neki imaju krupna ekspertska znawa sa
desetarskog kursa. Ali i neki biv{i {efovi vojne
slu`be bezbednosti. Ovi prvi reko{e da je slu~aj
opasan, a bogami i poni`avaju}i, pa bi u skladu s
tim vaqalo namamiti nesta{nog potpukovnika, lepo
ga uhapsiti i tako spasiti ~ast na{ih posrnulih obave{tajaca.
Neki odlu~niji su predlagali hitno proterivawe
vojnog ata{ea Wenog kraqevskog veli~anstva,
a najumniji me|u wima i prekid svakog odnosa
sa Ostrvom. Jedan se izrazio slikovito, rekav{i da
smo dobili ”sna`an {amar“, od koga }e nam dugo brideti
obrazi.
Onaj iz bezbednosti dao je vrlo zanimqive i
stru~ne izjave. Recimo da je sve to zato {to Alijansa
ima svoje sobe u odajama ministarstva, za {ta je, naravno,
krivo izdajni~ko vojno rukovodstvo. Jer neki
qudi odatle imaju opasne obi~aje da kontaktiraju sa
strancima. A to je suprotno svim bezbednosnim zakonima
ksenofobije.
Isti mudrac je u svoje vreme bio najva`niji asistent
Mom~ila Peri{i}a, i to kao savr{eno selektovan
”kosovac“. Ima, ipak, nekih sitnih propusta u
wegovom radu: u svoje vreme nije uo~io formirawe
OVK od 30.000 qudi na Kosovu! Ali, sada nije dockan
da taj budni ~uvar na{eg ko{mara uo~i fatalnu opasnost
i formirawe {pijunskog tima od jednog ~oveka u
britanskoj ambasadi.
I pored svega, potpukovnik radi svoj posao. Da
li je tamo wima otkrio ne{to va`no, ko bi ga znao.
Oni koji znaju {ta ~ovek zna – ne govore ni{ta. Oni
koji ne znaju ni{ta – govore sve. I to je ta najve}a tajna
koju bismo morali da ~uvamo u trezorima iza devet
brava: da smo imali takve kreature u slu`bama.
Ali kako to sa~uvati od sveta, kako takav paranoidni
sram dr`ati u svom smetli{tu. Jer takvi se uvek sami
jave i pokvare sve.
Autor je komentator lista ”Politika“
11

U FOKUSU
OBELE@JA I OZNAKE VOJSKE SRBIJE
RUKOPIS JEDNOG
VREMENA
U novim re{ewima obele`ja i oznaka Vojske spojena su dva nezavisna motiva,
koja su u srpskoj istoriji postojala istovremeno i nosila razli~ita zna~ewa
– srebrni dvoglavi orao, sa porukom o srpskoj dr`avnosti, i krst sa ocilima,
koji govori o pripadnosti narodu. Dosledno su primeweni i ostali elementi
na{e vojne tradicije, tako da oznake Vojske Srbije ispuwavaju standarde koji
va`e u ve}ini savremenih armija sveta.
Nova obele`ja i oznake Vojske Srbije, 8. februara u Centralnom
domu VS u Beogradu, javnosti su predo~ili potpukovnik
Zoran Puha~, zastupnik na~elnika Uprave za odnose
sa javno{}u Ministarstva odbrane, major Jovica Milak,
idejni tvorac i ~lan autorskog tima za izradu novih vojnih
simbola, i Dragomir Acovi}, predsednik Srpskog heraldi~kog
dru{tva.
Nagla{avaju}i da se Dan dr`avnosti - 15. februar, prvi
put ove godine slavi i kao Dan Vojske Srbije, potpukovnik Puha~
je rekao da je to dobar povod da stare{ine sistema odbrane zamene
dosada{wa obele`ja nepostoje}e dr`ave novim oznakama,
koje na druga~iji na~in simbolizuju pripadnost srpskoj vojsci i
govore o wenom identitetu.
- U toku reforme odbrambenog sistema Srbije i ukqu-
~ivawa zemqe u evroatlantske bezbednosne integracije, nova
vojna znamewa ukazuju na nov imix Vojske i doprinose prepoznatqivosti
wenih oficira i podoficira u svetu - istakao
je on.
O temeqnom znaku Vojske Srbije, sistemima oznaka u Vojsci
i obele`jima pripadnosti, zatim, o profesionalnim i individualnim
oznakama stare{ina u sistemu odbrane, akademaca, u~enika
sredwih vojnih {kola i vojnika, simbolima pojedinih vidova
Vojske, te ~inovima vojnih lica, koji su uskla|eni prema standardima
Natoa, na skupu je govorio major Milak. On je ukazao i
na pravac promi{qawa o ukupnom ozna~avawu i obele`avawu
pripadnika srpske vojske u budu}nosti.
12
15. februar 2007.

STRU^NI TIM
U junu pro{le godine formiran je Stru~ni tim za
izradu oznaka i obele`ja Vojske Srbije, koji su ~inili
predstavnici Ministarstva odbrane i General{taba
Vojske. Konsultant tima bio je Dragomir Acovi}, predsednik
Srpskog heraldi~kog dru{tva. Idejna re{ewa
novih vojnih znamewa kreirao je major Jovica Milak.
Predloge Stru~nog tima o simbolima srpske vojske
usvojili su nadle`ni u sistemu odbrane decembra
2006. godine, a potom ih je verifikovao i predsednik
Republike Srbije. Objavqene su u Slu`benom vojnom
listu.
U DUHU TRADICIJE
Temeqni znak Vojske Srbije zasnovan je na grbu Republike
Srbije. ^ine ga jo{ krinovi, dve ukr{tene sabqe,
kruna iznad dvoglavog orla i kru`ni {tit. Vojni~ke
sabqe predstavqaju vojni~ku ~ast i, za razliku
od ranijih oznaka sa ukr{tenim ma~evima, modernije
su heraldi~ko re{ewe. Iz wega proisti~u ostala obele`ja
i oznake Vojske. Pripadnost srpskoj vojsci ubudu}e
}e se predstavqati tradicionalnim i prepoznatqivim
simbolom - {titom sa ~etiri ocila na crvenoj
podlozi. Stare{ine }e ga nositi na levom rukavu slu-
`bene uniforme, umesto dosada{weg znaka Vojske Srbije
i Crne Gore.
Prilikom usvajawa oznaka i obele`ja Vojske Srbije, osnovna
ideja bila je da se vojni simboli usklade prema potrebama
vremena. Pri tome, izra`en je zahtev da se i sa~uvaju i u znamewa
vrate tradicionalni srpski heraldi~ki simboli.
Kako obja{wava heraldi~ar Dragomir Acovi}, u novim re-
{ewima vojnih oznaka spojena su dva nezavisna motiva, koja su
tokom srpske istorije istovremeno postojala i nosila razli~ita
zna~ewa - srebrni dvoglavi orao, sa porukom o srpskoj dr`avnosti,
i krst sa ocilima,
koji govori o pripadnosti
narodu. Dosledno
su primeweni i
ostali elementi na{e
vojne tradicije, tako da
oznake Vojske Srbije ispuwavaju
standarde koji
va`e u ve}ini savremenih
armija sveta.
- Nova znamewa
srpske vojske po{tovala
su tradiciju, ali je nisu
doslovno prekopirala.
Iz we su crpila sve ono
{to predstavqa wen duh
i bitnu sadr`inu, odnosno,
su{tinu koja se neguje
i ba{tini slede}im
generacijama u nasle|e.
Kako svako vreme ima
svoj osoben rukopis, nove
oznake, iako ne robuju
savremenom dizajnu,
oslikavaju stil dana-
{wice.
Oznake nisu vezane za odre|enu ideologiju, ve} su na{e
prepoznavawe samih sebe. Vojnik, podoficir ili oficir sa
oznakama i obele`jima na sebi jeste svojevrsni putokaz. On nosi
razli~ite poruke koje moraju biti razumqive, ~itqive i prepoznatqive,
ne samo onima koji su sa wim i uz wega, nego i svima
ostalima - istakao je Acovi}.
V. PO^U^
Snimili D. BANDA
i J. MAMULA
13

AKTUELNO
MEDIJI I ODBRANA
U @I@I INTERESOVAWA
Sistem odbrane, kao i prethodnih
godina, izazvao je i 2006. veliko
interesovawe agencija, {tampanih
i elektronskih medija
Prema podacima Odeqewa za analizu javnog informisawa
Uprave za odnose sa javno{}u, analizirani mediji su ukupno
objavili 15.891 prilog koji se odnosio na problematiku odbrane
(u proseku - 43,5 priloga dnevno). Poruke od zna~aja za
oblast odbrane, agencije su prete`no emitovale na po~etku
pregleda dnevnih informacija, najuticajniji dnevni i perio-di~ni listovi
uglavnom na uvodnim stranama, ~esto uz najavu na naslovnoj
strani (posebno u tzv. ”kriznim situacijama“), a televizijske stanice
su im obezbedile prostor u najgledanijim informativnim emisijama
(uz povremene emisije u celini posve}ene sistemu odbrane). Evidentna
je, dakle, veoma velika uo~qivost informacija o sistemu odbrane.
Priloge o sistemu odbrane naj~e{}e su objavqivali akreditovani
novinari, vojni analiti~ari i nadle`ne informativne slu-
`be u Ministarstvu odbrane. Najve}i broj izjava o sistemu odbrane
poticao je od zvani~nika Ministarstva odbrane, zatim od predstavnika
dr`avnih organa, politi~kih partija, nevladinih organizacija,
dok je, sasvim o~ekivano, najmawe u~e{}e li~nosti iz javnog
`ivota koje mogu uticati na javno mwewe. Od li~nosti, koje su
tokom 2006. godine davale izjave o sistemu odbrane, najvi{e su
zastupqeni (prema opadaju}em nizu): ministar odbrane Zoran
Stankovi} (36% analiziranih izjava), a zatim slede Boris Tadi}
(11%), Rasim Qaji} (7%), general Zdravko Pono{ (4%), Mla|an
Dinki} (4%), Vuk Dra{kovi} (3%) i drugi.
PORUKE O SISTEMU ODBRANE
Za potrebe ove analize, kori{}eni su slede}i izvori informacija:
Tanjug, Beta, RTS, BK TV, TV B92, TV Studio B, TV Pink, TV Politika,
RTS-NS, TV CG, TV Ko{ava, Politika, Ve~erwe novosti, Glas
javnosti, Blic, Danas, Kurir, Pres, Nacional, Borba, Dnevnik, Vijesti,
Dan, Pobjeda, Start, Nedeqni telegraf, NIN, Svedok, Vreme,
Revija 92, Evropa, Standard, Tabloid. (Analizom je obuhva}en i deo
medija koji je prestao sa radom tokom godine – npr. BK TV, kao i pojedini
mediji koji su se pojavili tokom godine – npr. Standard, Pres,
TV Ko{ava. Osim toga, nakon osamostaqewa Crne Gore, Uprava za
odnose sa javno{}u ne prati kontinuirano medije sa tog prostora).
Tokom 2006, posebna pa`wa posve}ena je slede}im temama od
zna~aja za sistem odbrane: aktivnostima ministra odbrane i Mini-
Usmerenost priloga o sistemu odbrane 01.01.2006- 31.12.2006
januar
februar
mart
april
maj
jun
jul
avgust
septembar
oktobar
novembar
decembar
14
15. februar 2007.

starstva odbrane u celini (11%); saradwi sa Ha{kim tribunalom
(posebno tzv. ”slu~aju Mladi}“ – 9%); nesre}ama u Vojsci
(4%); me|unarodnoj vojnoj saradwi (4%); vojnim slu`bama bezbednosti
(4%), Partnerstvu za mir – Nato (4%), reformi sistema
odbrane (3%); vojnoj imovini (3%); pomo}i Vojske dru{tvu
(3%); namenskoj industriji (3%); finansirawu (2%); aktivnosti
na~elnika General{taba (2%); saop{tewa Ministarstva odbrane
(2%); vojno zdravstvo (1%); vojni rok (1%) i dr. Zastupqenost
ostalih tema (npr. granica, seminari, civilna kontrola Vojske,
istra`ivawa javnog mwewa i sl.) iznosi mawe od 1%.
Od ukupno 15.891 analiziranih priloga, najbrojniji su neutralni
prilozi - 83%, u~e{}e negativnih iznosi 9%, dok su pozitivni
zastupqeni sa 8%. U pore|ewu sa podacima o usmerenosti priloga
za prethodnu godinu, 2006. je evidentno smawewe broja negativno
intoniranih priloga (2005. – 15%, 2006. – 9%), uz pove}awe u~e-
{}a neutralnih informacija (2005. – 78%, 2006. – 83%), dok je za-
stupqenost priloga sa pozitivnom
intencijom na pribli`nom nivou
(2005. – 7%, 2006. – 8%).
Na osnovu analiziranih podataka,
mo`e se konstatovati da
je u prvom kvartalu uo~qiva relativna
stabilnost, u smislu da
je evidentan visok nivo zastupqenosti
neutralnih priloga (80%,
{to je na nivou godi{weg proseka),
uz nivo pozitivnih poruka koji
je pribli`an godi{wem proseku
(8%), dok su se negativne poruke,
na ne{to vi{em nivou od godi{weg
proseka (9%), prete`no
odnosile na nerazja{wene afere
iz prethodne godine (”pancir“,
”satelit“ i sl.). Nakon tog perioda,
u aprilu je uo~qivo izrazito
pove}awe broja pozitivno intoniranih
poruka (24%), na {ta su poseban uticaj imale aktivnosti
Vojske u odbrani stanovni{tva od poplava. U vezi sa referendumom
u Crnoj Gori, naro~ito u periodu posle odluke o samostalnosti,
dominantne su pozitivne ocene o tome da je proces
razdvajawa zajedni~ke vojske na vojske republika ~lanica biv{e
dr`avne zajednice realizovan veoma uspe{no (brzo, bez ve}ih
problema, uz maksimalnu brigu o statusu pripadnika vojske tokom
tog prelaznog perioda).
Negativno intonirane poruke bile su, prvenstveno, u vezi
sa nesre}ama u vojsci, naro~ito eksplozijama u fabrici ”Prva
iskra“ u Bari~u (krajem maja) i vojnom skladi{tu kod Para}ina (u
oktobru). Negativan uticaj na javnu predstavu o vojsci imale su,
tako|e, informacije o nesre}nim slu~ajevima, u kojima su nastradali
vojnici, a wihove porodice iskazale sumwu u zvani~ne
verzije o wihovoj smrti (oktobar, decembar).
Usmerenost
priloga o
sistemu
odbrane
2005-2006
INSTITUCIJ A OD POVEREWA
Prema rezultatima istra`ivawa javnog mwewa, koja su
realizovale pojedine specijalizovane agencije, Vojska se
2006, kao i prethodnih nekoliko godina, nalazila u vrhu institucija
u koje gra|ani imaju najvi{e poverewa – naj~e{}e
na drugom mestu, posle Srpske pravoslavne crkve. (Tokom godine,
ostvaren je uvid u rezultate istra`ivawa javnog mwewa
agencija Medijum galup, Strate{ki marketing, Ipres, Marten
bord, kao i Centra za politikolo{ka istra`ivawa i javno
mwewe Instituta dru{tvenih nauka, Centra za slobodne izbore
i demokratiju i dr.).
Agencija za odnose sa javno{}u ”Pragma“, u istra`ivawu
~iji su rezultati objavqeni 2006. godine, ocenila je da se,
me|u dr`avnim institucijama i politi~kim organizacijama,
koje su tokom 2005. godine ostvarile najkvalitetnije odnose
sa novinarima, nalazi i Ministarstvo odbrane.
MEDIJSKA SLIKA
Prema podacima o `anrovskoj zastupqenosti, mo`e se konstatovati
da, kao i prethodnih godina, dominiraju vesti, izve{taji, saop{tewa
– 54% i izjave, intervjui, konferencije za novinare –
37%. Pri tome, uo~qivo je kori{}ewe, u velikoj meri, agencijskih
vesti, naro~ito u centralnim informativnim emisijama analiziranih
televizija. Osvrti, komentari, ~lanci, me|utim, zastupqeni
su u znatno mawem obimu – 9%. S tim u vezi, evidentno je da je, u odnosu
na elektronske medije, ne{to ve}i procenat komentara objavqen
u {tampi. Interesovawe medija za sistem odbrane je, i daqe,
na visokom nivou, uprkos podatku da je tokom 2006, u pore|ewu sa
2005, znatno smawen broj analiziranih
priloga (2005. -
21.710, 2006. – 15.891 prilog).
Naime, na taj trend uticalo je vi-
{e faktora: osamostaqewe Crne
Gore (ne analiziraju se kontinuirano
mediji iz Crne Gore),
proces preno{ewa nadle`nosti
u oblasti odbrane sa ”saveznog“
na ”republi~ki“ nivo (u zakonski
regulisanom periodu koji zahteva
taj proces smawen je broj poruka
o sistemu odbrane, jer se,
za to vreme, o~ekivalo normativno
regulisawe oblasti odbrane),
prelazak brojnih afera
u nadle`nost sudskih organa ~ime
je smaweno interesovawe medija
za wih (npr. samo o aferi
”pancir“ je od juna do oktobra
2005. objavqeno 2.893 priloga)
i sl.
Interesantan je podatak da
su analizirane televizije tokom
godine realizovale 18 emisija u
celini posve}enih sistemu odbrane
(1,5 mese~no), uz zapa`eno
u~e{}e najvi{ih predstavnika
Ministarstva odbrane u tim
emisijama.
Aktivnosti ministra odbrane
su kontinuirano i sveobuhvatno
pra}ene tokom godine.
Usmerenost priloga o ministru
odbrane pratila je, u velikoj
meri, trend op{te usmerenosti
(godi{wi prosek neutralnih
priloga – 83%, o ministru –
84%; godi{wi prosek pozitivnih
priloga – 8%, o ministru –
7%; prosek negativnih priloga
– 9%, o ministru – tako|e 9%).
Karakteristi~no je da su agencije prenosile zna~ajan broj
priloga, ili delova priloga, iz magazina “Odbrana”, a analizirana
{tampana glasila i televizije su te tekstove preuzimali.
Istovetna situacija odnosi se i na informacije sa sajta Ministarstva
odbrane, naro~ito u posledwem tromese~ju.
Na osnovu analiziranih informacija, evidentno je da je javna
predstava o Vojsci, odnosno sistemu odbrane, 2006. godine
bila stabilna i relativno povoqna.
Mileva ZOTOVI]
15

IZGRADWA VOJNOPOLICIJSKOG KOMPLEKSA ”CEPOTINA” KOD BUJANOVCA
SRPSKI BONDSTIL
Vojnopolicijska Baza
”Cepotina” nije projekat
78. motorizovane brigade
iz Vrawa, Kopnene vojske,
General{taba Vojske Srbije
ili Ministarstva odbrane,
ve} dr`ave Srbije.
Dr`ava mora da se
precizno izjasni.
Ako ka`e Ne, ”Cepotina” }e
biti jo{ jedna proma{ena
investicija sa te{kim
finansijskim, bezbednosnim
i politi~kim posledicama.
Grad gradila tri brata ro|ena/ Grad gradili Skadar na Bojani... – Dobro
poznati stihovi narodne pesme ”Zidawe Skadra” koriste se u srpskom narodu
kad treba slikovito ukazati na zapo~etu, a nezavr{enu gra|evinu.
Nesre}a je u tome {to se re~i pesme veoma ~esto koriste, jer gotovo da
nema kraja u na{oj zemqi koji ne ”krasi” neko napu{teno gradili{te hotela,
bolnice, {kole, hidroelektrane ili nekog drugog objekta. Napu{tena gradili{ta
danas su opomiwu}i spomenici qudskoj megalomaniji i gluposti i simboli
propalih investicija.
Ho}e li se i gradili{te vojnopolicijske baze ”Cepotina” kod Bujanovca
pridru`iti zbirci, koju su nekada davno, zidaju}i Skadar na Bojani, otvorili
srpski kraq Vuka{in, despot Ugqe{a i vojvoda Gojko Da li }e i ta baza, koju
zbog planirane veli~ine i savremenosti nazivaju ”srpski Bondstil”, postati
primer nepa`qivo zapo~etih i finansijski nezaokru`enih investicija, ili }e
na planini Rujan ubrzo osvanuti moderan vojnopolicijski kompleks
Odgovore na ta pitawa potra`ili smo u Upravi za infrastrukturu Ministarstva
odbrane Srbije, Direkciji za gra|evinski in`ewering, Vojnogra|evinskom
centru Ni{, Ministarstvu za kapitalne investicije, Ministarstvu
unutra{wih poslova, Koordinacionom telu za op{tine Bujanovac, Pre{evo i
Medve|a i od vojnika i stare{ina na jugu Srbije, koji izgradwu baze o~ekuju
kao ozebli sunce.
OTVARAWE GRADILI[TA
Glasovi o izgradwi baze ”Cepotina” prvi put su se pojavili krajem 2001.
godine, kada su i najvi{i vojni i dr`avni zvani~nici po~eli da obilaze proplanke
iznad sela Bo`iwevac kod Bujanovca. U tom trenutku ve} su preduzimane
opse`ne mere za stvarawe {to boqih `ivotnih uslova za pripadnike Vojske, koji
su u te{kim okolnostima izvr{avali zadatke kontrole Kopnene zone bezbednosti
i obezbe|ewa administrativne linije prema Kosmetu. S tim ciqem prvo
su izgra|ene desetine zemunica i baraka, a potom i 22 baze kontejnerskog tipa.
I daqe se ose}ala potreba za savremenijim i boqim re{ewima sme{taja, da
bi problem postao akutan od aprila 2002, kada je, zbog zahteva albanskih politi~kih
partija, Vojska napustila kasarnu u Bujanovcu. U septembru iste godine tada{wi
ministar odbrane Velimir Radojevi} obi{ao je objekat ”Cepotina”, gde
je sagledao mogu}nosti za izgradwu kasarne za pripadnike Vojske i policije. Kona~na
odluka nije doneta ponajpre zbog neophodnih finansijskih sredstava, ali
i zbog blizine kontaminiranih podru~ja.
16
15. februar 2007.

KOMPLEKS TREBA ZAVR[ITI
Krajem pro{le godine odr`an je sastanak nadle`nih
organizacionih jedinica Ministarstva odbrane, kome su
prisustvovali predstavnici Uprave za operativne poslove,
Uprave za logistiku i Uprave za razvoj G[ VS, komande Kopnenih
snaga i Uprave za infrastrukturu MO. Tada je donet
zakqu~ak da je kompleks ”Cepotina” veoma va`an za bezbednost
dr`ave Srbije, ali i da je Vojska Srbije samo jedan
od faktora bezbednosti i stabilnosti na tom podru~ju, pa
kao takva ne mo`e doneti kona~nu odluku o tom pitawu. Na
sastanku je podvu~eno da kompleks treba zavr{iti onoliko
koliko je Vojsci neophodno i izbe}i daqe tro{kove za sme-
{taj dela Kopnenih snaga.
”Pred najvi{im dr`avnim organima treba pokrenuti
inicijativu za obezbe|ewe finansijske podr{ke” – naglasili
su u~esnici sastanka – ”ali i svake druge, koja uti~e na
realizaciju zadatka. Va`no je usvojiti i Strategijski pregled
odbrane, ~iji su stavovi obavezuju}i za dr`avne organe
i institucije u domenu wihovih nadle`nosti, u procesu
reforme sistema odbrane”.
Sa ovim zakqu~cima saglasio se i na~elnik G[ Vojske
Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ re~ima:
”Vojsci Srbije je neophodno kori{}ewe vojnopolicijskog
kompleksa ’Cepotina’ i zainteresovana je za wegov {to
br`i zavr{etak”.
Savezna vlada Jugoslavije na svojoj 93. sednici (16. januar
2003) dodequje Koordinacionom telu za op{tine Pre{evo, Bujanovac
i Medve|a dvesta miliona dinara za izgradwu baze ”Cepotina”.
Posle te inicijalne kapisle, radove na izgradwi baze dobija Direkcija
za gra|evinski in`ewering i wena operativa, a radnici VGU
”Beograd” i ”Kraqevo” otvaraju gradili{te maja 2003. godine.
– Do{li smo na ledinu – govori upravnik gradili{ta dipl.
in`. Tomislav Vujnovi} – i ra{~istili 35 hektara zemqi{ta. Vi{e
od dvesta gra|evinaca udarni~ki je radilo na te{kom terenu, koji je
morao i da se minira. Zavr{ili smo najte`e poslove, iskope za saobra}ajnice
i objekte, temeqe stambenih objekata i pristupni put,
podigli tri i po kilometara za{titne ograde, ugradili dve i po hiqade
kubika betona i zapo~eli izgradwu komande i ambulante.
Sadr`aj i namena kasarnskog kompleksa ”Cepotina” odre|eni
su za dva korisnika – jedinice i komande Vojske i MUP-a Srbije.
Urbanisti~kim planom prostor kompleksa podeqen je na komandnu,
stambeno-nastavnu, intendantsku i tehni~ku grupu objekata
i na objekte infrastrukture.
Ve} u junu gradili{te obilaze tada{wi ministar odbrane Boris
Tadi} i na~elnik General{taba general-pukovnik Branko Krga.
Oni najavquju zavr{etak radova ”pre roka” i useqewe vojnika i
`andarma do kraja teku}e 2003. godine, ali od toga nije bilo ni-
{ta. Zvani~no navedeni razlog za odlagawe radova, po re~ima tada{weg
premijera Zorana @ivkovi}a, bio je ”sitnica koja se zove
novac”. Prema proceni Vojnogra|evinske direkcije Ni{, tada je
bilo potrebno jo{ petsto dvadeset miliona dinara kako bi baza
postala useqiva, a u me|uvremenu zavr{ena je i licitacija za 45
objekata visokogradwe.
U 2004. godini radovi su nastavqeni smawenim intenzitetom,
sve dok na gradili{te nije do{ao novi ministar odbrane Prvoslav
Davini}. Svi prisutni na bazi ”Cepotina” su, 8. avgusta
2004, ~uli od ministra Davini}a da }e planovi izgradwe biti
promeweni, da baza ne}e biti monta`no-demonta`na, te da }e za
wenu izgradwu biti potrebno mnogo vi{e para – kojih, ionako, nije
bilo. Prema viziji ministra odbrane, baza je trebalo da bude
izgra|ena od zidanih objekata, sa spavaonicama u kojima treba da
borave ne vi{e od dva do tri
vojnika i sa detaqima (motel,
zatvoreni bazen, fudbalsko
igrali{te, sportski tereni, bioskopska
sala, hortikulturna
ure|enost, kupatilo i kamin u
svakoj sobi ...) koji su izazvali
zavist i oficira armija Natoa.
Takvi zahtevi nametali su pove-
}awe sme{tajnih kapaciteta i
skupqu gradwu, {to je dovelo do
izmena i dopuna programa izgradwe,
skupog preprojektovawa
i potrebe ve}ih finansijskih
ulagawa. Da li su ovi megalomanski
zahtevi Prvoslava Davini}a
uticali na zastoj u izgradwi
vojnopolicijske baze
– Mislim da nisu – ka`e na-
Na~elnik Uprave za infrastrukturu
pukovnik mr Veselin [pawevi}
~elnik Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane pukovnik
mr Veselin [pawevi} – ali je sigurno da su zahtevi novog ministra
jo{ vi{e iskomplikovali, ionako komplikovan proces.
KREDITIRAWE DR@AVE
Para za izgradwu baze nije bilo ni 2004. ni 2005. godine.
Istina, ministar Davini} je najavio mogu}nost da se sredstva od
prodaje nekih vojnih objekata usmere za te namene, ali to se nije
dogodilo. Povremeno su se i drugi zvani~nici ogla{avali u vezi
sa finansirawem izgradwe baze, pa je tako, na primer, tada{wi
{ef Koordinacionog tela Neboj{a ^ovi} rekao: ”Sredstva za izgradwu
baze nisu upla}ena, ve} su planirana. ’Cepotina’ je strate-
{ki objekat koji treba da se zavr{i, a o tome treba da se dogovore
ministarstva finansija i odbrane”. ”Dogovora” nije bilo, ali su
radovi na izgradwi kuhiwsko-trpezarijskog bloka, ~etiri kilometra
vodovodne i kanalizacione instalacije i pola kilometara sistema
za grejawe, ipak, nastavqeni. Sredstva od 150 miliona dinara
i{la su na teret planskih sredstava Ministarstva odbrane,
17

TEMA
dok je 60 miliona dinara ulo`ila Direkcija za gra|evinski in`ewering
iz sopstvenih prihoda i (skupih) bankarskih kredita.
– Navedeni radovi izvedeni su – tvrdi na~elnik Direkcije
pukovnik mr Miro Gobovi} – u o~ekivawu finansijskog pokri}a, a
radi obezbe|ewa kontinuiteta i zaokru`ivawa odre|enih celina
i faza predmetnih radova. Tako su, na neki na~in, Ministarstvo
odbrane i Direkcija za gra|evinski in`iwering kreditirali svoju
dr`avu i neko bi, ka`u u Upravi za infrastrukturu, taj novac
trebalo da vrati.
U periodu 2003–2005. ulo`eno je 410 miliona dinara u gradili{te
”Cepotina”. Po re~ima zastupnika na~elnika VGC ”Ni{”
potpukovnika Slobodana Nedina, za taj novac je obezbe|ena investiciono-tehni~ka
dokumentacija,
pribavqeno 98 posto potrebnog
zemqi{ta i zavr{en
ve}i deo unutra{we (saobra}ajnice,
zemqani radovi, vodovod,
kanalizacija, toplovod, ograda)
i spoqa{we infrastrukture
(pristupna saobra}ajnica, vodovod
vezan na gradsku mre`u
Bujanovca, dalekovod sa trafostanicom
i betonski temeqi za
12 objekata visokogradwe). Na
samom objektu uskladi{ten je i
deo materijala za zavr{etak toplovoda
i saobra}ajnica u
vrednosti od sedam miliona dinara,
dok je deo sredstava na ~uvawu
kod kooperanata.
Na~elnik VGC ”Ni{”
potpukovnik Slobodan Nedin
Po mi{qewu stru~waka, najte`i deo posla je zavr{en, ostali
su finalni radovi koji u gra|evinarstvu va`e kao ”lak{i”. Pomenuta
~iwenica nije mnogo vredela, jer su, zbog objektivnih te-
{ko}a finansirawa i vremenskih uslova, radovi na gradili{tu
obustavqeni 20. decembra 2005. godine.
U me|uvremenu javnost je zasipana optu`bama i kontraoptu-
`bama aktera u izgradwi baze ”Cepotina”, pri ~emu je svako od
wih imao neku svoju istinu. Te{ko je danas utvrditi pravo stawe
stvari, ali nesumwivo je da u celom postupku ima u najmawu ruku
nejasnih pojava i radwi koje je te{ko zdravorazumski objasniti.
Pojedinci su od po~etka tra`ili da projekat izgradwe baze ”Cepotina”
vode Vojnoprojektni biro i vojne gra|evinske firme, zbog
toga {to, kako ka`u ”ne daju proviziju da bi dobile taj posao”, dok
drugi tvrde da vojna preduze}a nisu imala kapacitete da samostalno
zavr{e tako veliki projekat. Dostupni podaci govore da je,
recimo, posao projektovawa u dva navrata dobila firma ”Centroprojekt”
iz Beograda, dok je konsalting organizacija ”Centroin`ewering”
iz Beograda preuzela poslove menaxmenta. Mnogi su
imali i svoje favorite za izvo|a~e radova, {to potvr|uje i pukovnik
[pawevi}. ”Ima tu istine da je uvek neko za nekoga lobirao.
Mi smo samo nasledili ono {to je ranije ugovarano i pokriveno
validnim odlukama odgovornih qudi”.
PLAC ZARASTAO U TRAVU
Vojnici i policajci ni ovu zimu nisu do~ekali u obe}anoj im
bazi ”Cepotina” kod Bujanovca. Kada se s puta pogleda ogra|eno
gradili{te, vidi se samo plac zarastao u travu, {to stvara utisak
napu{tene i proma{ene investicije. Tek u unutra{wosti vide se
tragovi nekada izvedenih radova. Prostor obezbe|uju ~uvari iz
obli`weg sela Bo`iwevac, koje je anga`ovala Direkcija za gra|evinski
in`iwering. Od rukovodioca obezbe|ewa Dejana Stevanovi}a
saznajemo da se ~uvari smewuju na osam sati i da primaju
platu od desetak hiqada dinara. Oni su nedavno uo~ili kra|u me-
Na~elnik Direkcije
za gra|evinski in`iwering
pukovnik mr Miro Gobovi}
i posledwi upravnik
gradili{ta ”Cepotina”
dipl. in`. Tomislav Vujnovi}
NOVCA MORA DA BUDE
Predsednik Srbije Boris Tadi} je pro{le godine, obilaze}i
Kopnenu zonu bezbednosti, rekao: ”Ne postoji nikakvo
opravdawe {to baza ’Cepotina’ nije zavr{ena. Strategijski
i bezbednosno gledano ona je neophodna, i ja }u insistirati
da bude zavr{ena. Novca za taj posao mora da bude”.
Tadi} je podsetio da je ”Cepotina” po~ela da se gradi u
isto vreme kada i kasarna u Novom Pazaru, a da je kasarna u
tom gradu odavno zavr{ena.
talnih flakova na kanalima i alarmirali vojne policajce 78. motorizovane
brigade, koji su efikasnom akcijom prona{li lopove
iz sela Borovac i primorali ih da vrate flakove na gradili{te.
Imovina na gradili{tu se, dakle, {titi od kra|e, ali wu je nemogu}e
za{tititi od {tetnih prirodnih uticaja.
– Izvedeni radovi na infrastrukturi – govori pukovnik Gobovi}
– propadaju zbog erozije zemqi{ta i klimatskih uslova i,
ukoliko se {to pre ne stave u funkciju, bi}emo svedoci wihovog
potpunog propadawa.
Pogubne posledice zbog nezavr{avawa vojnopolicijske baze
vidqive su golim okom. Po svemu sude}i, sada{wi zastoj u izgrad-
POSLEDICE
[tete vezane za izgradwu baze ”Cepotina” uve}ava}e se
tokom naredne godine. ”Ako se radovi ili konzervacija ne nastave
narednih nekoliko meseci” – tvrdi pukovnik [pawevi} –
”onda nema svrhe nastavqati ih kasnije. Do}i }emo u situaciju
da nam propadne 80 posto ulo`ene investicije”. Podse}amo da
je re~ o iznosu od 320 miliona dinara. Toj cifri treba dodati
i tro{kove za sme{taj dela Kopnenih snaga na prostoru juga
Srbije, koji mese~no iznose dvesta hiqada dinara. Na primer,
pripadnici prvog motorizovanog bataqona 78. motorizovane
brigade sme{teni su u zgradi fabrike ”Zastava” na periferiji
Bujanovca i za neuslovne prostorije mese~no se pla}a 156 hiqada
dinara. Ra~unica ka`e da je na taj na~in, u posledwih {est
godina, iz vojnog buxeta oti{lo oko dvanaest miliona dinara.
Od pro{le godine i Direkcija za gra|evinski in`iwering ima
milionske tro{kove, jer pla}a ~uvarsku slu`bu za gradili{te.
Ni to nije sve. Postoje ugovori i dugovawa prema podizvo|a~ima
i preduze}ima koja ~uvaju sredstva u svojim magacinima. U
jednom trenutku oni }e tra`iti naknadu za izgubqenu dobit, ~uvawe
materijala i kamate za neblagovremena pla}awa. ”Bi}e
to zama{na sredstva” – ka`e pukovnik [pawevi}.
18
15. februar 2007.

vima u Pre{evu i okolnim bazama.
U nekim od policijskih baza
NOVOGODI[WA @EQA
Jedna od novogodi{wih `eqa komandanta 78. motorizovane brigade
pukovnika Milosava Simovi}a bila je da se vojnopolicijski kompleks
nema ni struje, ni vode. Koordinaciono
telo za op{tine Pre-
”Cepotina” zavr{i i da se wegovi vojnici, sme{teni u fabrici ”Zastava”,
presele u svoj objekat. Istu `equ ima i srpsko stanovni{tvo u op-
{evo, Bujanovac i Medve|a se,
tako|e, potpuno udaqilo od projekta
izgradwe baze, dok se Mi-
{tinama Pre{evo i Bujanovac, koje prisustvo Vojske na ovom terenu smatra
garancijom bezbednosti i uznemireno je stalnim odlagawem zavr{etka
radova. To se smatra lo{im predznakom kada je re~ o budu}nosti na
nistarstvo za kapitalne investicije
do sada nije ukqu~ilo u
ovom prostoru.
re{avawe ovog problema.
[TA DAQE
Postoje samo dva re{ewa. Prvo je da Vlada Republike Srbije,
Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutra{wih poslova
obezbede finansijska sredstva za pokri}e do sada utro{enih
sredstava i daqi nastavak izgradwe po planiranim sadr`ajima.
Drugo re{ewe je dono{ewe odluke o odustajawu od daqe izgradwe,
ali i tada treba obezbediti finansijska sredstva za stvorene
obaveze i konzervaciju ve} izvedenih radova. Ako se donese odluka
o daqoj gradwi treba ponovo sesti i preispitati {ta nam u vojnopolicijskoj
bazi ”Cepotina” treba, a {ta ne.
Na snazi je jo{ uvek ”Davini}ev model”, koji je u mnogim svojim
delovima preteran i previ{e luksuzan. Bazu treba prilagoditi
na{im finansijskim mogu}nostima, s tim da se ni na jedan na~in
ne naru{i komfor pripadnika Vojske i policije koji }e u woj boraviti.
Projekcija potrebnih objekata u bazi mora da bude ta~na,
pouzdana i trajna, kako se ne bi ponovila negativna iskustva iz
bliske pro{losti. U posledwih pet-{est godina Vojska je gradila
velike i nove objekte u vi{e garnizona, koji se sada napu{taju.
Zub vremena ~ini svoje i ono {to je ve} ura|eno na ”Cepotini”
propada. Jasno je da ne{to treba uraditi, i to hitno. Za zavr-
{etak radova potrebno je, po sada{wim planovima, obezbediti
jo{ milijardu dinara. Razmi{qa se i o mogu}nosti da Ministarstvo
odbrane zavr{i samo onaj deo baze koji je potreban Vojsci
Srbije. Ta varijanta bi, ipak, bila previ{e skupa, zato {to je kompleks
preveliki i u wemu je predvi|ena izgradwa velikog broja zajedni~kih
objekata sa MUP-om.
Konzervacija je, po svemu sude}i, najlo{ije re{ewe. ”Na
objektu imamo infrastrukturu, struju, vodu, grejawe i druge pogodnosti.
Boqe je ulo`iti dvesta miliona dinara u nastavak radova –
ka`e na~elnik Direkcije za gra|evinski in`iwering pukovnik mr
Miro Gobovi} – i do}i do objekta u koji se Vojska mo`e useliti, nego
dati dvesta miliona dinara za konzervaciju koja podrazumeva
nepovratne tro{kove”.
Stav odgovornih qudi u Upravi za infrastrukturu jeste da se
u eventualnom nastavku izgradwe anga`uju vojne gra|evinske ustanove
kao nosioci radova. Radni i stru~ni kvaliteti su tu, a direktor
VGU ”Beograd” Radenko Suzi} tvrdi: ”Ako se obezbedi efikasnost
finansirawa, mi objekat ‘Cepotina’ mo`emo zavr{iti do
kraja ove godine”.
Osnovno je shvatiti da vojnopolicijski kompleks ”Cepotina”
nije projekat 78. motorizovane brigade iz Vrawa, Kopnene vojske,
General{taba Vojske Srbije ili Ministarstva odbrane, ve} Vlade
i dr`ave Srbije. Dr`ava mora da se precizno izjasni. Ako dr`ava
ka`e Ne, ”Cepotina” }e biti jo{ jedna proma{ena investicija, sa
te{kim finansijskim, bezbednosnim i politi~kim posledicama. U
dosada{wim izjavama najodgovornijih qudi na{e zemqe te{ko je
prona}i i najmawu mogu}nost da }e biti doneta negativna odluka.
Problem je, izgleda, samo u novcu, ili se to tako ~ini. Naime,
nedavno je iz nacionalnog investicionog programa finansirano
mnogo projekata, po~ev{i od skijali{ta na Staroj planini i bescarinskih
zona, pa do ure|ewa biblioteka i muzeja. Iz programa je
finansiran i remont vojnih aviona. Izgradwa baze ”Cepotina” je
i ovog puta stavqena u drugi plan. Vojnicima i `andarmima na jugu
Srbije preostaje da se nadaju da }e se pozitivno re{ewe na}i i da
}e nastavak izgradwe vojnopolicijskog kompleksa ubrzo po~eti.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Zvonko PERGE
wi ko{ta}e vi{e nego {to je potrebno za
nastavak izgradwe. Pa za{to se onda ni-
{ta ne preduzima
– Vi{e puta sam tra`io stav – obja-
{wava pukovnik [pawevi} – da li se “Cepotina”
gradi ili ne. U posledwe dve godine
odgovor nisam dobio. Ja ne `elim da samoinicijativno
napustim gradili{te. Tra`im
od nadle`nih da mi ka`u {ta da radim. Ukoliko
se ugovor raskida, gradili{te se mora konzervirati. I konzervacija
ko{ta nekoliko stotina miliona. Ko }e to da plati
VERBALNA ZALAGAWA
Situacija je zaista ~udna. Odluka o izgradwi vojnopolicijskog
kompleksa ”Cepotina” doneta je zbog potreba razme{taja dela
jedinica Vojske i MUP-a, obezbe|ivawa optimalnih uslova za
`ivot i rad oko hiqadu qudi i sme{taja specijalne opreme i tehni~kih
sredstava. Jasno je da izgradwa baze omogu}ava efikasniji
operativni rad qudstva i sistema odbrane i uve}ava borbenu gotovost
jedinica, koje izvr{avaju specifi~ne zadatke na prostoru
juga Srbije. Nesporni su veliki strate{ki zna~aj baze i wena uloga
u protivteroristi~koj za{titi koridora 10 i spre~avawu o`ivqavawa
teroristi~kih aktivnosti u P~iwskom okrugu, ba{ kao
{to je i potpuno razumqiva potreba da interventne snage Vojske i
@andarmerije budu bli`e sastavima u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Politi~ke dimenzije izgradwe ”Cepotine” – garantovawe bezbednosti
svih gra|ana na jugu Srbije i zaustavqawu iseqavawa Srba
iz Bujanovca i Pre{eva, kao {to se vidi, nisu male.
Pomenuti razlozi uticali su da se svojevremeno donese jedinstven
stav o potrebi izgradwe baze. Zabrinutost zbog blizine
kontaminiranih podru~ja uklowena je nakon dva ispitivawa ekolo-
{kog statusa mikrolokacije, koja su pokazala da zemqi{te u okolini
baze nije kontaminirano. Od 2003. do danas ni{ta se nije promenilo.
Nema zvani~nika koji nije, pri obilasku juga Srbije, naglasio
neophodnost izgradwe vojnopolicijskog kompleksa i wegov
zna~aj. Ministar odbrane Zoran Stankovi} je, posle stupawa na
du`nost, podvukao odlu~nost Ministarstva da re{i problem stanovawa
i sme{taja Vojske, ali i ~iwenicu da u vojnom buxetu nema
para za izgradwu baze ”Cepotina”. Projekat nastavka izgradwe
kompleksa pro{le godine je prikazan predsedniku Vlade Srbije
Vojislavu Ko{tunici i ~lanovima Odbora za bezbednost Skup{tine
Republike Srbije. Oni su dali pozitivno mi{qewe o projektu i
podr`ali plan hitnog nastavka radova. I predsednik Srbije Boris
Tadi} u vi{e navrata isticao je neophodnost izgradwe baze.
Pa, u ~emu je onda problem
Problem je {to verbalno izja{wavawe za izgradwu vojnopolicijskog
kompleksa ”Cepotina” ne prate i konkretni potezi u vidu finansijske
podr{ke. Vlada Republike Srbije je od po~etka bila ukqu-
~ena u projekat izgradwe baze, ali do dana{weg dana nije odvojila
nijedan dinar za tu svrhu. ”Nisam primetio da neko ima voqe da finansira
’Cepotinu’, niti se neko deklarisao u tom smislu” – potvr-
|uje pukovnik [pawevi}.
Na{a istra`ivawa pokazuju da se i Ministarstvo unutra{wih
poslova pona{a rezervisano i nezainteresovano kada je re~ o pitawima
izgradwe vojnopolicijskog kompleksa, {to je ~udno, kada se ima u
vidu da pripadnici `andarmerije `ive i rade u izuzetno lo{im uslo-
19

DOGA\AJI
DR@AVNA GRANICA
U NADLE@NOSTI POLICIJE
^uvawe i kontrola dr`avne granice Srbije od 1. februara
i zvani~no je u nadle`nosti policije Srbije. Time je Vojska prestala
da obavqa jedan od svojih najzna~ajnijih zadataka jo{ od
1913, kada joj je Uredbom kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a
obezbe|ewe dr`avne granice Srbije postalo obaveza.
Razmenom poveqa u prostorijama MUP-a, ministar odbrane
Zoran Stankovi} i ministar unutra{wih poslova u Vladi Srbije
Dragan Jo~i} ozna~ili su na simboli~an na~in kraj procesa demilitarizacije
dr`avne granice, okon~anog preuzimawem karaule
Trgovi{te od Vojske, 26. januara ove godine.
Grani~na policija
sada kontroli{e pribli`no
2.100 kilometara
granice, sa 39 stanica
i sedam regionalnih
centara, prema Ma|arskoj,
Rumuniji, Bugarskoj,
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini
i Makedoniji.
Demilitarizacija
granica i uspostavqawe
grani~ne policije bili
su, ina~e, me|u va`nijim
uslovima koje je na{a zemqa
trebalo da ispuni
na svom putu ka Evropskoj uniji. Taj obimni posao, za koji je zemqama
u okru`ewu trebalo od tri do pet godina, Vojska i MUP
Srbije zavr{ili su za godinu i po dana, {to, prema re~ima ministra
odbrane Zorana Stankovi}a, dokazuje visok nivo saradwe
ostvarene izme|u te dve institucije.
Pored razme{tawa grani~ne policije, u toku je i uspostavqawe
potpuno novog kompjuterizovanog sistema kontrole granice
i grani~nih prelaza, poznatijeg kao integrisano upravqawe
granicama. Prema re~ima ministra policije Dragana Jo~i}a, taj
sistem podrazumeva jednostavniji i efikasniji protok qudi i robe
na grani~nim prelazima, ali istovremeno i efikasnije spre-
~avawe organizovanog kriminala u wegovom bezobzirnom pohodu
preko granica. D. G.
PRIJEM ZA BRITANSKOG
AMBASADORA
Britanski ambasador Stiven Vordsvort posetio je 5. februara
ministra odbrane Republike Srbije Zorana Stankovi}a, na
wegov poziv. U razgovoru je bilo re~i o razvoju bilateralne saradwe
u oblasti odbrane.
Ambasador Vordsvort i ministar Stankovi} su se slo`ili
da je dosada{wa saradwa bila na izuzetno visokom nivou i da je
prijem Srbije u Partnerstvo za mir otvorio mogu}nosti za jo{
boqu saradwu izme|u dve zemqe, na svim nivoima i u obostranom
interesu.
VOJNI LEKARI I MEDICINSKI
TEHNI^ARI U NORVE[KOJ
Predstavnici Uprave za zdravstvo i Vojnomedicinske akademije
u~estvuju od 5. do 16. februara na “Takti~kom i trauma kursu
za u~e{}e u mirovnim operacijama”, koji se odr`ava u Centru
zdru`enih sanitetskih slu`bi Norve{ke u Sesvolmenu.
Tokom dvonedeqnog kursa, lekari i medicinski tehni~ari iz
Vojske Srbije ima}e priliku da ~uju kakva su iskustva norve{kih
kolega tokom wihovog u~e{}a u mirovnoj misiji u Avganistanu.
Na kursu u~estvuju predstavnici Vojnomedicinske akademije,
Vojne bolnice Ni{ i vojnomedicinskih centara Beograd i
Novi Sad.
Snimio D. BANDA
N A ^ E L N I K G E N E R A L [ T A B A
REORGANIZACIJA VOJ
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general
-potpukovnik Zdravko Pono{, sa saradnicima, boravio
je 31. januara u komandi i jedinicama Prve brigade
KoV u Novom Sadu, gde ga je o dostignutom stepenu
ali i problemima koji su uticali na izgradwu borbene
gotovosti jedinice informisao pukovnik \okica
Petrovi}, komandant brigade.
General Pono{ je, tokom boravka u brigadi, obi-
{ao i wene jedinice razme{tene u kasarnama “Jugovi}evo”
u Novom Sadu i “Bo{ko Palkovqevi} Pinki”
u Sremskoj Mitrovici, gde je, izme|u ostalog, prisustvovao
i izvo|ewu prakti~nih sadr`aja borbene obuke
vojnika i stare{ina.
– Od formirawa Prve brigade KoV pro{lo je
{est meseci i ovo je prilika da vidimo gde smo stigli,
{ta smo uradili, {ta treba da popravimo i da li smo
na dobrom putu kada su u pitawu organizacijske promene.
Za mesec dana zavr{avamo formirawe i Druge
brigade KoV u Kraqevu, dok }e preostale dve biti formirane
do polovine godine, pa su pouke iz ove brigade
vi{e nego korisne – rekao je general Pono{, isti~u}i
da se efekti profesionalizacije Vojske posebno vide
u sremskomitrova~kom garnizonu, gde je u sastavu tenkovskih,
mehanizovanih i jedinica PVO brigade zastupqen
veoma visok procenat profesionalaca.
– Finansijska sredstva koja su do sada bila planirana
omogu}avaju nam da radimo svoj posao, a ako
bude mogu}nosti, kako je najavqeno, planirano i odobreno,
da koristimo i sredstva iz Master plana od
prodaje vi{ka vojne imovine, to }e nam omogu}iti da
sigurno svoje zadatke obavimo kako vaqa – rekao je
general Pono{ prilikom obilaska jedinica Prve brigade
KoV.
B. M. POPADI]
SEMINAR O EVALUACIJI OFICIRA I PO
STABILNI KRITERI
U okviru programa bilateralne vojne saradwe Republike Srbije i
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, u Domu Vojske Srbije u Beogradu odr`an je
dvodnevni seminar o evaluaciji oficirskog i podoficirskog kadra u oru-
`anim snagama SAD. U~estvovali su pripadnici Uprave za kadrove i Uprave
za {kolstvo Ministarstva odbrane, pripadnici General{taba VS i ko-
20
15. februar 2007.

U P R V O J B R I G A D I K o V
SKE NA DOBROM PUTU
DOFICIRA U ORU@ANIM SNAGAMA SAD
JUMI OCEWIVAWA
mandi Operativnih i Kopnenih snaga. Ciq
seminara je da se u~esnici informi{u o
standardima i principima koji va`e u armijama
dr`ava koje predvode proces evroatlantskih
integracija.
Prisutne je najpre pozdravio general
-major Slobodan Tadi}, na~elnik Uprave za
kadrove, a uvodni predava~ bio je potpukovnik
Metju Xirard iz Marinskog korpusa
SAD.
Potpukovnik Xirard je govorio o prilago|avawu
generalnih kriterijuma ocewivawa
specifi~nostima slu`bovawa u marinskim
jedinicama. Svih petnaest glavnih
kriterijuma, koji su detaqnije razmatrani
tokom seminara, trpe svakodnevno preispitivawe,
jer se vaqanost ocewivawa ne proverava
u kabinetima, nego na bojnom poqu
koje mo`e biti na bilo kom delu globusa.
U predavawima gostiju iz SAD bli`e su poja{weni procesi vrednovawa
oficira i podoficira koji se sprovode u praksi ameri~kih oru`anih
snaga. Poseban akcenat stavqen je na potrebu da se tokom du`eg perioda
uspostave stabilni kriterijumi za ocewivawe.
A. ANTI]
Snimio B. M. POPADI]
REFORMA VOJNOG [KOLSTVA
Prva verzija projekta u~ewa na daqinu i pitawa u vezi sa
procedurom i mogu}nostima akreditacije vojnih visoko{kolskih
ustanova (Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije) i wihovih
studijskih programa na{li su se na dnevnom redu sastanka
Radnog stola 3 Grupe za reformu odbrane Srbija–Nato koji je
nedavno odr`an na Vojnoj akademiji.
Sastanku je, pored predstavnika Ministarstva odbrane i
General{taba Vojske Srbije, Ministarstva prosvete i sporta,
oru`anih snaga Velike Britanije i Francuske, prisustvovao rektor
Univerziteta odbrane Republike ^e{ke brigadni general
Rudolf Urban kao gost Radnog stola.
Generala Urbana primio je i na~elnik Vojne akademije general-major
Vidosav Kova~evi}. Tom prilikom pokrenut je razgovor
o mogu}nosti razmene vojnih studenata izme|u Srbije i ^e{ke.
– Generalu Kova~evi}u ponudio sam mogu}nost razmene studenata
prema principu reciprociteta, ili da samo srpski studenti
studiraju na Univerzitetu odbrane Republike ^e{ke. To je
ponuda za osnovne studije, a da bi se ideja realizovala potrebno
je da kandidati prvo zavr{e kurs jezika – rekao je za Odbranu
general Urban. On je dodao i da }e se o toj temi podrobnije
razgovarati prilikom uzvratne posete predstavnika Vojske Srbije
koja je planirana za kraj februara.
S. S.
ITALIJANI U SPECIJALNOJ BRIGADI
Tro~lana delegacija specijalnih jedinica General{taba
oru`anih snaga Italije od 7. do 10. februara boravila je u poseti
Specijalnoj brigadi Vojske Srbije.
Delegaciju italijanskih specijalnih jedinica, koju je predvodio
na~elnik {taba Zdru`ene komande snaga za specijalne operacije
kapetan bojnog broda Fran~esko Kiona, primili su zastupnik
na~elnika Operativnih snaga Vojske Srbije pukovnik
Aleksandar @ivkovi} i komandant Specijalne brigade pukovnik
Ilija Todorov.
Pored obilaska poligona i ve`bali{ta na kojima se izvodi
obuka pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije, gosti su
prisustvovali i demonstraciji padobranskih skokova i odre|enih
oblika protivteroristi~kih dejstava, poput osloba|awa talaca
iz vozila ili zaposednute zgrade.
Vi{ednevna poseta predstavnika Zdru`ene komande snaga
za specijalne operacije predstavqa realizaciju ranije planiranih
i dogovorenih aktivnosti u oblasti zajedni~ke obuke italijanskih
i srpskih specijalaca. Posle sagledavawa uslova za obuku
specijalnih jedinica u Vojsci Srbije, gosti iz Italije imali su
priliku da sa svojim doma}inima razmene iskustva o metodologiji
osposobqavawa pripadnika specijalnih i protivteroristi~kih
jedinica, ali i da se detaqnije dogovore oko predstoje}e obuke
u Srbiji i Italiji.
D. G.
SEMINAR VOJNIH OBAVE[TAJACA
U Centru za mirovne operacije, 8. februara, zavr{en je
dvodnevni seminar za pripadnike Vojne obave{tajne slu`be, organizovan
u okviru bilateralne vojne saradwe izme|u srpskih i
ameri~kih oru`anih snaga. Seminar je obuhvatio teme od zna~aja
za organizaciju i funkcionisawe vojne obave{tajne slu`be u vremenu
koje sve vi{e karakteri{e otvorenost i javnost u radu, ~ak i
onih delatnosti koje su tradicionalno obavijene velom tajne.
Najvi{e pa`we pokloweno je mestu i ulozi vojne obave{tajne
slu`be u procesu dono{ewa vojnih odluka. Dvadesetak pripadnika
obave{tajne slu`be Vojske Srbije mogli su od ameri~kih
kolega da ~uju ne{to vi{e o koncepciji, organizaciji i funkcionisawu
vojne obave{tajne slu`be na takti~kom, operativnom i
strategijskom nivou.
A. A.
21

CENTAR ZA
OBUKU KOPNENE VOJSKE U PO@AREVCU
KAKO SNAGA
POSTAJE SILA
Informati~ka era polako
pretvara rat u “video-igru”.
Futuristi predvi|aju razvoj
robota humanoida koji }e biti
sposobni da zamene ~oveka
u borbenim dejstvima.
Dok se to ne dogodi qudi }e,
ipak, morati da u~e kako
da budu vojnici.
Novcem se mogu pribaviti avioni i tenkovi, moderni raketni
sistemi ili vrhunsko streqa~ko naoru`awe, ali ne i spremni,
osposobqeni vojnici. Nijedna vojska sveta, bez obzira
na to koliko ula`e u savremenu opremu, ne zanemaruje obuku.
Strategijskim pregledom odbrane definisani su pravci i
prioriteti razvoja i reforme oru`anih snaga. Va`no mesto u
tom doktrinarnom dokumentu, ali i u stru~nim raspravama koje
se vode kako bi se {to bezbolnije do{lo do broj~ano mawe, a
efikasnije vojske, zauzima koncept obuke. Da bismo saznali vi-
{e o tome kako se osposobqava vojnik Kopnene vojske danas i kako
bi to u bliskoj budu}nosti trebalo da izgleda, posetili smo
Centar za obuku u Po`arevcu i razgovarali sa komandantom pukovnikom
Vinkom Markovskim.
REFORME U HODU
Centar za obuku Kopnene vojske u Po`arevcu formiran je
1. decembra pro{le godine kada je prestao da postoji 565. nastavni
centar. Prema Strategijskom pregledu namewen je za
stru~no-specijalisti~ku obuku rodova Kopnene vojske – pe{adije,
artiqerije, oklopno-mehanizovanih jedinica, in`iwerije i AB-
HO. U toku 2006. godine zapo~et je proces transformacije sistema
obuke i, kako pukovnik Markovski ka`e, taj posao bi 2007.
trebalo da se okon~a.
22
15. februar 2007.

PISAC U ^IZMAMA
Pukovnik Vinko Markovski je pe{adinac u du{i, kako sam
za sebe ka`e. ^ovek koji je ceo `ivot proveo u ~izmama, na obuci
i poligonima, a da nijednog trenutka nije za`alio. Od 1. klase
Vojne gimnazije i 31. klase Vojne akademije KoV-a, preko 42.
klase General{tabne do 44. klase [kole nacionalne odbrane,
tekao je put usavr{avawa komandanta Centra za obuku Kopnene
vojske.
Na policama u svojoj kancelariji dr`i desetine kwiga. U
{ali ka`e da u svojoj ku}i vi{e nema gde da ih slo`i jer svake
nedeqe nabavi po dve-tri nove. Me|u brojnim naslovima vidimo
neke i sa wegovim potpisom. Svoj literarni dar pukovnik
Markovski preto~io je u dve zanimqive kwige. Kratka i odse~na
misao wegovog “vojni~kog leksikona” ponekad zvu~i resko
kao komanda, a katkad satiri~no kao aforizam.
– Predvi|eno je da se do juna ove godine uspostavi sedam regionalnih
centara za obuku. Za sada postoje dva. Tako|e, bi}e formirana
~etiri centra za stru~no-specijalisti~ku obuku – ovde u
Po`arevcu za Kopnenu vojsku, za Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu
odbranu u Batajnici, za Logistiku u Kru{evcu, a u Gorwem
Milanovcu }e se obu~avati vezisti i vojnici specijalnosti elektronskog
izvi|awa i protivelektronskih dejstava. Pomenuti centri
bi}e pot~iweni Komandi za obuku koja }e biti operativnog nivoa
– isti~e sagovornik.
PODOFICIRSKI KOR
U zemqama Natoa i Partnerstva za mir, ~iji smo od nedavno
~lanovi, u ve}oj meri se brine o {kolovawu podoficira
i wihovom planskom vo|ewu u slu`bi. Izvesno je da }e se raditi
na izgradwi takozvanog “podoficirskog kora”. Komandant
Centra za obuku KoV pukovnik Markovski smatra da je neophodno
uspostaviti autoritet podoficira, kao {to je to slu~aj na
Zapadu, jer su oni okosnica obuke i komandovawa.
– Doga|a se da nam mlade stare{ine odlaze na du`nosti
referenata ili rukovalaca magacinima u vrhuncu snage, kada
su u stawu da najvi{e daju. To je nedopustivo! U na{em centru se
trudimo da podoficire {to vi{e ukqu~imo u obuku i damo im
na zna~aju – odlu~an je Markovski – a sistem stimulativnih mera
je sa time uskla|en.
Kada se vojska profesionalizuje i na~in {kolovawa podoficira
bi}e bitno izmewen. Pukovnik Markovski ka`e da je
jedna od ideja da se podoficiri biraju od najboqih profesionalnih
vojnika. Na osnovu preporuke komandira i komandanta,
vojnici }e se posle najmawe godinu dana slu`be upu}ivati na
obuku za komandire odeqewa i tako sticati podoficirska zvawa.
Razmatra se i mogu}nost da najuspe{niji podoficiri vremenom
steknu i oficirska zvawa.
Pukovnik Vinko Markovski
– Trudi}emo
se da budemo na
“linku” sa tim jedinicama
kako
bismo, na osnovu
wihovih sugestija,
znali {ta da
popravimo ili
promenimo.
Takvim re{ewem
trebalo bi
da se izbegne ili
bar umawi mogu}nost
da se vojnici
obu~avaju za
du`nosti, koje iz
razli~itih razloga
nisu sposobni
da obavqaju,
samo zato jer su iz vojnoteritorijalnog organa upu}eni u vojsku sa
odre|enim VES-om. Prvi ~ovek Centra izrazitu prednost vidi u tome
{to su svi, kako ka`e, “borbeni rodovi” na jednom mestu, {to
omogu}ava upore|ivawe i saradwu me|u stare{inama. Tro{kovi
obuke }e, tako|e, biti smaweni usled kori{}ewa zajedni~ke materijalne
baze, poligona za obuku i sme{tajnih kapaciteta.
Od iskustva koja je stekao na kursevima za mirovne misije i
studijskim boravcima u inostranstvu, pukovnik Vinko Markovski
izdvaja posetu multinacionalnom centru za obuku Hoenfeld u Ne-
OBUKA PROFESIONALACA
Sistem obuke koji bi od juna ove godine trebalo da za`ivi
ipak je privremeno re{ewe jer }e se do 2010. verovatno
pre}i sa ro~nog na profesionalni sastav. Tada }e postojati
mawi broj regionalnih centara, tri ili ~etiri, u kojima bi se
sprovodila selektivna obuka. Prema re~ima pukovnika Markovskog,
jedno od mogu}ih re{ewa bilo bi da se kandidati za
profesionalne vojnike upute na dvanaestonedeqnu obuku u regionalne
centre. Ukoliko zadovoqe kriterijume, uzev{i u obzir
wihove sklonosti i sposobnosti, slali bi se na obuku u
trajawu od 24 nedeqe u neki od specijalizovanih rodovskih
centara. Nakon toga sticali bi zvawe profesionalnog vojnika
i potpisivali ugovor na godinu dana. Markovski ka`e da
bi se ovaj na~in mogao primewivati za mladi}e koji nisu slu-
`ili vojni rok, dok bi se za one koji su tu obavezu regulisali,
organizovala samo specijalisti~ka obuka. Stalno pra}ewe i
ocewivawe se podrazumevaju, {to bi zna~ilo da kandidat ukoliko
ne zadovoqi kriterijume ili ne polo`i odgovaraju}e testove
biva iskqu~en sa obuke. Tako|e, pukovnik smatra da }e
ova profesija, u skladu sa zahtevima, biti i odgovaraju}e nagra|ena.
On ka`e da bi se u tom slu~aju regruti po prijemu na slu-
`ewe vojnog roka upu}ivali u regionalne centre gde bi prolazili
prvu fazu prvog perioda obuke. Tamo bi se wihove sklonosti
i sposobnosti pratile i proveravale, pa bi se na osnovu
procene stare{ina upu}ivali na {estonedeqnu specijalisti~ku
obuku.
Do juna 2007. ovakav koncept ne}e biti ostvariv, pa }e do
formirawa regionalnih centara vojnici u Po`arevcu provoditi
ceo prvi period obuke.
– Komanda za obuku bi}e odgovorna za individualnu osposobqenost
vojnika koja je i osnov bilo kakvog daqeg usavr{avawa –
podse}a pukovnik Markovski i dodaje da }e u jedinicama u koje se
vojnici budu upu}ivali morati da se nastavi sa kvalitetnom obukom
na nivou takti~kih jedinica.
ma~koj. Tamo je iskusio mnoge prednosti osposobqavawa vojnika u
zemqama Natoa. On smatra da na{e stare{ine ipak veoma uspe-
{no mogu parirati kolegama iz ameri~ke ili nema~ke vojske, uz
uva`avawe wihove tehnolo{ke nadmo}i.
SVE ZA OBUKU
Centar za obuku Kopnene vojske u Po`arevcu jedinica je ranga
brigade pot~iwena Komandi Kopnenih snaga. U sastavu Komande
ima komandnu ~etu u okviru koje postoje: vod za obezbe|ewe i logisti~ki
vod. U okviru bataqona za obuku, koji je tako|e postrojen po
novoj formaciji, nalaze se ~ete za obuku pe{adije, OMJ, artiqerije
i in`iwerije. ^eta za stru~no-specijalisti~ku obuku podoficira
je samostalna i ove godine {koluje samo u~enike roda oklopno-mehanizovanih
jedinica.
23

JEDINICA
MU[KI POSAO
Vojnik Ivan Zdravkovi} iz Aleksinca u Centar za obuku
do{ao je u decembru, sa najmla|om klasom regruta. Danas }e
prvi put u `ivotu baciti bombu. Ka`e da nema straha.
– Drugari koji su ve} bili u vojsci poku{ali su da me
upla{e sa pri~ama o te{ko}ama i nepodno{qivoj disciplini.
Ubrzo sam shvatio da su to bile samo {ale. U mom kraju je
tradicija da se slu`i vojska – odlu~an je Ivan. – To je mu{ki
posao!
– Rano ustajawe mi ba{ i ne prija – priznaje on i pogledom
tra`i komandira – ali sam se ve} navikao!
Kao i ve}ina vojnika Ivan je zadovoqan ishranom i sme-
{tajem, ka`e da nije razma`en. Drugovi su ga dobro prihvatili.
Komandiri tako|e.
U Centru je sve podre|eno obuci. Iskusnije stare{ine rado
poma`u mla|im kolegama u pripremi, a i sam komandant ~esto se
nalazi na streli{tima i poligonima ~ak i kao izvo|a~ obuke ili
rukovodilac ga|awa. Pukovnik Markovski je zadovoqan ve}inom
regruta koji kod wega dolaze na obuku. Problem predstavqa, ka`e
on, 10 do 15 odsto mladi}a koji u jedinicu dolaze sa kriminalnim
dosijeima, sklonostima ka narkomaniji ili bez bilo kakvog obrazovawa.
Ipak, u periodu prilago|avawa mentalno-higijenski timovi
u bataqonu, sa psiholozima i stare{inama, u najve}oj meri
identifikuju vojnike koji mogu biti uzro~nici vanrednih doga|aja i
{aqu ih na procenu sposobnosti. Komandant ka`e da se svakodnevno
u Centar upu}uju vojnici kojima je prekinuto civilno slu`ewe.
Sa ponosom nam otkriva da u kasnijem razgovoru sa wima skoro
svi ka`u da ne bi ni po~iwali slu`ewe u civilstvu da su znali
kako }e se sa wima postupati u Vojsci.
Potpukovnik Sini{a Vidakovi}, na~elnik referata za operativne
poslove u bataqonu za obuku, problem vidi u slaboj fizi~koj
pripremqenosti mladi}a
koji dolaze na slu`ewe.
– Na ulaznim fizi~kim proverama
veliki broj vojnika nije u
stawu da zadovoqi kriterijume,
pa smo prinu|eni da se vi{e anga`ujemo
na poboq{awu wihove
kondicije – ka`e potpukovnik Vidakovi}
koga smo sreli na ga|awu
ru~nom odbrambenom bombom
na poligonu “Peskovi”. U razgovoru
o me|uqudskim odnosima u
jedinici, naro~ito izme|u stare-
{ina i vojnika, Vidakovi} napomiwe
da se u wegovom bataqonu
vodi ra~una i o potrebama i
problemima mladih qudi koji su
odlu~ili da obuku uniformu.
– Neformalni razgovori o porodici, muzici, devojkama, izlascima…
Sve to je na~in preventivnog delovawa u smislu spre~avawa
vanrednih doga|aja – podse}a Vidakovi}. Sa wegovom ocenom
sla`e se i kapetan Vladislav \or|evi}, zamenik komandira nastavne
~ete OMJ.
– Zadovoqan i smiren ~ovek obi~no ne ispoqava neprilago-
|eno pona{awe. Ovde bombom ga|a 160 vojnika i kao {to vidite,
nema problema niti prostora za nepredvi|ene situacije. Polazna
linija, municijska stanica, vatrena linija… Sve se odvija u najboqem
redu, a niko od stare{ina ne mora da vi~e niti previ{e opomiwe
– ka`e kapetan \or|evi} dok se smena od dvadesetak vojnika
u koloni kre}e ka betonskom zaklonu.
– Dodu{e, od kako radim u Centru jedva da sam uspeo dva puta
da izvedem ga|awe bombom. Obi~no me u tome preduhitri pukovnik
Markovski – u {ali priznaje mladi kapetan.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Zvonko PERGE
24
15. februar 2007.

[KOLSTVO
AKREDITACIJA VOJNIH VISOKO[KOLSKIH USTANOVA
Sve dr`avne
i privatne
visoko{kolske
ustanove u Srbiji
koje `ele da dobiju
akreditaciju mora}e
do utvr|enog roka
da ispune standarde,
pre svega u pogledu
nastavnog kadra,
prostora, opreme
i programa, ina~e }e
izgubiti dozvolu
za rad. U vojnim
visoko{kolskim
ustanovama, koje
tako|e `ele da se
akredituju, ka`u
da ispuwewe
postavqenih
standarda ne}e
biti ve}i problem
ali da im je, na tom
putu, glavna repreka
to {to se u Zakonu o
visokom obrazovawu
Srbije vojno
obrazovawe – nigde
ne pomiwe.
U POTRAZI
ZA KOMPROMISOM
Krajem pro{le godine u Srbiji je zvani~no po~ela akreditacija
dr`avnih i privatnih visoko{kolskih ustanova. Zavr{etak
procesa, koji trenutno prolaze vi{e {kole, predvi|en je za
jun 2009. godine, a pretpostavqa se da }e zahteve za akreditaciju
podneti oko dvesta visoko{kolskih ustanova u Srbiji.
Standardi za akreditaciju objavqeni su 24. novembra u “Slu`benom
glasniku”. Zahteve }e razmatrati Komisija za proveru kvaliteta
i akreditaciju, i ukoliko ustanova ispuwava sve neophodne
standarde bi}e joj izdata dozvola za rad.
[ta se pod akreditacijom podrazumeva Re~ je o procesu provere
ispuwenosti, pre svega, kadrovskih, prostornih i tehni~kih
uslova visoko{kolske ustanove za obavqawe obrazovne, odnosno
nau~noistra`iva~ke delatnosti. Akreditacija je predvi|ena Zakonom
o visokom obrazovawu koji je stupio na snagu 10. septembra
2005. i koji u potpunosti ugra|uje Bolowsku deklaraciju. Sprovodi
se u skladu sa standardima koje je, na predlog Komisije za akreditaciju
i proveru kvaliteta, doneo Nacionalni savet za visoko obrazovawe.
Polazna osnova, prilikom pisawa tih standarda, bile su
smernice za garanciju kvaliteta koje je Evropska mre`a za garanciju
kvaliteta (ENQA) predlo`ila na Ministarskoj konferenciji odr`anoj
u Bergenu 2005. godine. Na taj na~in se na planu visokog obrazovawa
u Srbiji garantuje evropski kvalitet i omogu}ava priznavawe
na{ih diploma u Evropskom prostoru visokog obrazovawa (EHEA) koji
}e, po Bolowskoj deklaraciji, biti uspostavqen do 2010. godine.
VOJNA AKADEMIJA
Radi dobijawa akreditacije od Komisije za akreditaciju Republike
Srbije, na sednici Nastavno-nau~nog ve}a Vojne akademije
nedavno je odlu~eno da se pokrene projekat samoevaluacije kojim
}e se vrednovati svi zna~ajni parametri zastupqeni u obrazovnom
25

[KOLSTVO
prostoru Srbije, a kojima se uslovqava dobijawe akreditacije.
Projekat }e voditi dekan Vojne akademije pukovnik prof. dr Jo`e
Siva~ek i pomo}nik na~elnika Vojne akademije za resurse pukovnik
dr Du{an Regodi}, ina~e na{i sagovornici, koji se nadaju da
}e se do kraja godine radni materijal projekta na}i pred Nastavno-nau~nim
ve}em na usvajawu.
Na pitawe za{to je Vojnoj akademiji VS potrebna akreditacija,
pukovnik Siva~ek odgovara da Akademija tra`i svoje mesto u
sistemu akademskih institucija zbog toga {to tu pripada i zato {to
se akreditacijom obezbe|uje javna sertifikacija prihvatqivog kvaliteta.
– Da bismo stigli do akreditacije neophodno je da re{imo tri
problema, odnosno pre|emo tri koraka. Prvi je da doprinesemo da
se normativno-pravni sistem dr`avne zajednice SCG, iz koga dolazimo,
uskladi sa onim Republike Srbije, u kome `elimo da se akreditujemo.
Drugi korak bio bi da nadle`na ministarstva, Ministarstvo
odbrane i Ministarstvo prosvete i sporta, na|u zajedni~ki jezik
o mestu Vojne akademije u celom sistemu obrazovawa. To zna~i da
se mora ta~no prepoznati koliko je Akademija obrazovna i nau~na
institucija, a koliko vojna. Tre}i korak bila bi afirmacija Vojne
akademije u univerzitetskoj i akademskoj zajednici Srbije kao i svih
koji u woj rade i obrazuju se – ka`e pukovnik Siva~ek.
Utvr|enim pravilnicima (Pravilnikom o standardima za samovrednovawe
i ocewivawe kvaliteta visoko{kolskih ustanova,
Pravilnikom za spoqa{wu proveru kvaliteta visoko{kolskih
ustanova, Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju
visoko{kolskih ustanova i studijskih programa) regulisani su
osnovni standardi koji se odnose na kadar visoko{kolske ustanove,
prostor i opremu. Tako se wima, recimo, odre|uje da od ukupnog
broja nastavnika, najmawe 70 odsto mora biti u stalnom radnom
odnosu sa punim radnim vremenom, da broj studenata koji se upisuju
mora biti uskla|en sa kadrovskim, prostornim i tehni~kim mogu}nostima,
da visoko{kolska ustanova mora da obezbedi ~etiri
kvadrata prostora za rad po studentu u jednoj smeni, da mora postojati
najmawe jedna informati~ka u~ionica sa 20 ra~unara, da
u biblioteci mora biti najmawe hiqadu uxbenika iz kojih se izvodi
nastavni proces i jo{ mnogo toga.
Pitamo pukovnika Regodi}a koliko je Vojna akademija blizu
ili daleko od ispuwewa pomenutih standarda
– Vojna akademija je, kao visoko{kolska obrazovna institucija,
posledwih 20 godina nastojala da radi upravo onako kako se
u pojedinim segmentima Bolowske deklaracije i propisuje. Tu, pre
svega, mislim na provere koje su postojale u realizaciji nastavnog
procesa, kolokvijume, parcijalne ispite, procedure za izradu
stru~nih radova na general{tabnom i komandno-{tabnom usavr-
{avawu, koje jo{ moramo da nadogradimo. Ono {to je posebno va-
`no, a {to moramo da uradimo, jeste da nastavnik razmi{qa o
studentu kao o partneru, da se svakodnevno priprema i bori za izlazni
kvalitet. To je va`no zato {to }e on, na osnovu toga {to }e
da ga vrednuje student, morati da pola`e ra~une, {to do sada nije
bio slu~aj – ka`e pukovnik Regodi}.
KAKO DO ZAKONSKIH RE[EWA
Nedostatak finansijskih sredstava posledwih deceniju i po
uticao je na zaostajawe Vojne akademije u tehni~ko-tehnolo{kom smislu
za svetskim trendovima. Iako je, prema re~ima pukovnika Regodi}a,
vi{e od 90 odsto nastavni~kog kadra u Akademiji informati~ki
pismeno, oni ne mogu da iskoriste to znawe u preno{ewu informacija
studentima zbog nedostatka kompjuterske opreme u u~ionicama.
Akademija nema ni biblioteku opremqenu sa ra~unarom i Internetom,
a tek je u planu da svaka studentska soba dobije ra~unar.
Kada se govori o akreditaciji, aktuelna je i saradwa Vojne
akademije sa civilnim fakultetima (Fakultetom bezbednosti, Fakultetom
organizacionih nauka, Ma{inskim, Elektrotehni~kim i
Saobra}ajnim fakultetom). Pitawe koje se postavqa jeste da li
Akademija u taj proces ulazi kao akreditovana institucija ili
akredituje samo svoje programe.
UKINUTI OGRANI^EWA
O statusu i tretmanu nau~nog i nastavni~kog kadra Vojne
akademije na civilnim fakultetima Beogradskog univerziteta
na~elnik Uprave za strategijsko planirawe Ministarstva
odbrane prof. dr Mitar Kova~ ka`e:
- Iz nekih, nama nedovoqno poznatih pa i neopravdanih
razloga, visoko kvalifikovan i kompetentan nastavni~ki
kadar iz Vojne akademije (sa priznatim zvawima nivoa redovnih
profesora) ne mo`e da se ukqu~uje u rad komisija za
doktorske, magistarske i specijalisti~ke radove na civilnim
fakultetima Beogradskog univerziteta. To nije slu~aj sa
fakultetima u drugim gradovima u Srbiji, a niti u drugim republikama
biv{e SFRJ. S druge strane, Vojna akademija anga`uje
odgovaraju}e profile stru~waka za svoje potrebe sa
civilnih fakulteta posebno sa Beogradskog univerziteta.
Imaju}i to u vidu, kao i stepen integrisanosti vojnog {kolstva
u obrazovni sistem Republike Srbije, smatramo da treba
ukinuti ograni~ewa takve vrste za priznate vojne stru~wake
i nau~ne radnike i u Beogradu. Na taj na~in bi i fakulteti
sa Beogradskog univerziteta pokazali potrebnu transparentnost
u saradwi u jedinstvenom obrazovnom sistemu u
dru{tvu, kao {to to ~ine drugi, pa i Vojna akademija.
PREDUSLOV USPE[NOSTI
O zna~aju vojnog obrazovawa, kao preduslova za uspe-
{no funkcionisawe Vojske, govori ~iwenica da je u Prezentacionom
dokumentu, koji je izradila na{a zemqa povodom
pristupawa Partnerstvu za mir, svoje mesto na{lo i vojno
obrazovawe. U prethodnih godinu dana utvr|ene su projekcije
razvoja vojnog obrazovawa ~emu su prethodila dva zna~ajna
projekta kojima je utvr|en profil oficira Vojske Srbije i
pravci reforme sistema vojnog obrazovawa.
26
15. februar 2007.

– Prema trenutnoj
situaciji, tra`ili smo
da akreditujemo odre|ene
module gde bi na{i
studenti dobijali zajedni~ke
diplome Vojne akademije
i jednog od fakulteta
Beogradskog univerziteta.
Dakle, tu se ne
radi o akreditaciji institucije
ve} programa i
sadr`aja koji su obostrano
prihvatqivi. Na
kraju krajeva, verovatno
ubudu}e ne}e biti isplativo
da svi rade sve ve}
}emo sa nekim fakultetima
na}i zajedni~ke programe,
dok nama ostaju
sadr`aji koje niko sem
nas nema – ka`e pukovnik
Siva~ek.
U Vojnoj akademiji
isti~u da do zakonskih
re{ewa koja bi omogu}ila
da ona bude akreditovana kao institucija Republike Srbije za
sferu visokog obrazovawa, a {to je wen krajwi ciq, mo`e da do-
|e ukoliko ta ustanova prihvati, kao osnovni model normativnog
regulisawa, Zakon o visokom obrazovawu na{e dr`ave sa svim
elementima Bolowskog procesa i da, u okviru toga, svojim podzakonskim
aktima na|e do kraja definisan model funkcionisawa.
Ili, drugim modelom, kojim bi visoko vojno obrazovawe ostalo u
okviru sistema odbrane, odnosno sistema vojnog {kolstva. Ipak,
iskustva zemaqa u tranziciji koje su primenile takvo re{ewe govore
da je u okviru jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovawa
to put kojim se te`e ide.
O tome profesor dr Emilija Stankovi}, pomo}nik ministra
prosvete i sporta za vi{e i visoko obrazovawe ka`e:
– Vojna akademija se postepeno integri{e u sistem visokog
obrazovawa Srbije posredstvom studijskih programa za sticawe
zajedni~ke diplome sa srodnim fakultetima, koji su predvi|eni
Zakonom o visokom obrazovawu. Predstoji nam jo{ i weno formalno
uvo|ewe u sistem i to uz izmene i dopune Zakona o visokom
obrazovawu, ~ime bi se Vojnoj akademiji omogu}ilo da na osnovu
sporazuma sa odre|enim univerzitetom u|e u wegov sastav. U Zakonu
je takva mogu}nost ve} predvi|ena za Policijsku akademiju. U
skladu sa izmenama i dopunama Zakona, obavile bi se i odgovaraju}e
izmene i podzakonskih akata.
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
Vojnomedicinska akademija je ustanova u kojoj se tradicionalno,
pod jednim krovom, obavqaju tri razli~ite delatnosti
koje su tesno povezane. Primewuju}i najsavremenije metode u le-
~ewu u woj se dolazi do saznawa da jo{ postoje nepoznanice u
medicini. To saznawe predstavqa neiscrpan izvor ideja na
osnovu kojih se, u istoj ku}i, rade istra`iva~ki projekti i wima
poku{ava do}i do re{ewa kojima }e se zatvoriti krug primenom
u praksi. Tako|e, na VMA se izvodi nastava, zbog ~ega joj je za daqi
rad neophodna akreditacija odnosno dozvola, u ovom slu~aju,
u oblasti obrazovawa. Me|utim, ve} pomiwanim Zakonom o visokom
obrazovawu Srbije, kada je re~ o akreditaciji, ne prepoznaju
se institucije koje nemaju osnovne, diplomske studije i tu
nastaje problem.
Kako pomo}nik na~elnika VMA za {kolovawe i nau~noistra-
`iva~ki rad profesorka Mirjana @ivoti}-Vanovi} ka`e, toj instituciji
potrebna je akreditacija poslediplomskih studija koje
ona ima raznoraznih usmerewa, stru~nih i nau~nih, ali je za tako
ne{to potrebno i izna}i model.
RADNI STO TRI
Pitawima reforme vojnoobrazovnog sistema posebno
se bavi Radni sto 3 Grupe za reformu Srbija–Nato na ~ijem
~elu se nalazi pukovnik Aleksandar Savi}. On isti~e da proces
akreditacije obrazovnih ustanova i wihovih programa,
samovrednovawe i spoqno vrednovawe, predstavqaju jedan
od najosetqivijih, ali i neminovnih procesa koji predstoje
vojnim visoko{kolskim ustanovama. U wega se ukqu~uju VA i
VMA, a pitawe akreditacije bilo je i tema nedavno odr`anog
sastanka Radnog stola 3.
– Za razliku od Vojne akademije, koja ima diplomske studije,
ali se civilnim sistemom obrazovawa i daqe ne prepoznaju
oblasti koje se u woj prvenstveno izu~avaju, medicinu, stomatologiju
i farmaciju, u kojima mi obrazujemo, taj isti sistem poznaje,
ali ne i instituciju koja je bez diplomske nastave. To zna~i da
VMA u proces akreditacije ne mo`e da krene dok neko ne ka`e da
je ovoj dr`avi potrebna edukacija koja se u woj pru`a i dok ne
prona|emo na~in na koji }emo premostiti problem sa diplomskom
nastavom. Kao ku}a mi apsolutno `elimo da budemo svojevrsna
nastavna baza za diplomsku nastavu sa medicinskog, stomatolo{kog
i farmaceutskog fakulteta, ali to sada nije mogu}e jer da
biste bili baza za medicinske nauke vi morate da budete zdravstvena
ustanova u mre`i zdravstvenih ustanova Srbije, {to VMA
trenutno nije. To, dodu{e, ne bi re{ilo problem akreditacije,
ali smatramo da bismo bar bili bli`i re{ewu – ka`e profesorka
Vanovi}.
Iako je dobijawe akreditacije u su{tini forma, ona, veruje
na{a sagovornica, ne}e biti problemati~na kada se prona|e na-
~in na koji }e se VMA ukqu~iti u obrazovni sistem Srbije. Zbog
toga u VMA ne ~ekaju da drugi preduzmu inicijativu ve} to sami ~ine,
poku{avaju}i da prona|u mogu}a re{ewa problema na osnovu
iskustava drugih.
– Me|u mogu}im re{ewima koja naziremo nalazi se i ideja
da se udru`imo sa nekim od medicinskih fakulteta u zemqi ili,
mo`da, da primenimo re{ewe sli~no onome u ^e{koj Republici
gde imaju svoj vojni medicinski fakultet. Sistem odbrane zemqe
zahteva da se na poqu medicinskih nauka izu~avaju oblasti koje se
u civilnom obrazovnom sistemu ne izu~avaju ili se to ~ini u
skromnom obimu. Re~ je o oblastima u kojima, upravo zbog toga {to
pripadamo sistemu odbrane, imamo znawe i bogato iskustvo.
Pored toga, sigurni smo da je malo onih koji bi se odrekli na{eg
doprinosa koji smo decenijama davali civilnim zdravstvenim i
nau~nim institucijama. Me|utim, jo{ je rano govoriti o pravom
re{ewu – saznajemo od sagovornice koja nagla{ava da se do kraja
godine mora na}i model.
Sli~an problem VMA ima i sa akreditacijom kao nau~na
ustanova, ali se u tom pogledu daqe odmaklo po{to je Ministarstvu
za nauku i za{titu `ivotne sredine ve} predata neophodna
dokumentacija i postoje garancije da }e proces biti zavr-
{en ovih dana.
O Vojnomedicinskoj akademiji profesorka Emilija Stankovi}
ka`e:
– Ministarstvo prosvete i sporta u~ini}e sve {to je u wegovoj
mo}i da vojne visoko{kolske ustanove postanu sastavni deo
sistema visokog obrazovawa u Srbiji, a {to je, naravno, jedan od
uslova za na{u evroatlantsku integraciju. Od nedavno, VMA je
u{la u pri~u o akreditaciji, tako da nam predstoji da na|emo najboqe
re{ewe koje bi bilo u interesu svih gra|ana, posebno ako
imamo u vidu zna~aj te institucije za zemqu.
Na kraju, svi na{i sagovornici veruju da }e odgovaraju}i
kompromis biti postignut, {to je u interesu ne samo vojnog ve} ~itavog
obrazovnog sistema Srbije.
Sawa SAVI]
27

[KOLSTVO
Vreme kada su na sve
brojnije seminare,
kurseve i druge
oblike stru~nog
usavr{avawa u
inostranstvu, umesto
izrazitih vojnih
stru~waka, neretko,
odavde odlazili tek
malobrojni dobri
poznavaoci
engleskog jezika,
ostalo je iza nas.
Pored nastave na
osnovnim studijama,
u Vojnoj akademiji se
danas organizuje i
nekoliko razli~itih
intenzivnih i
ubrzanih kurseva
engleskog.
28
KURSEVI STRANIH
JEZIKA
POLIGLOTE
NA CENI
Sulaskom Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju, za administraciju najmla|e “federacije”
Starog kontinenta nastale su nove, mada ne i nepremostive te{ko}e, jer sli~na iskustva
najbrojniji parlament “stare dame” imao je i pre dve godine, kada je Unija u zvani~nu upotrebu
uvela jo{ devet jezika. Sa nova tri, bugarskim, rumunskim i irskim, od januara ove
godine u Evropskoj uniji ravnopravno se koriste 23 zvani~na jezika, me|u kojima, pored
“diplomatskog” francuskog, posledwih desetak godina prevagu, svakako, odnosi engleski. Opredeqewe
za “jezi~ku ravnopravnost” ~lanica, Evropskoj uniji donosi ne samo finansijske te{ko-
}e, ve} i mno{tvo drugih muka i nevoqa.
U Briselsko sedi{te Evropske unije svakodnevno na posao dolazi gotovo hiqadu prevodilaca,
koji na vi{e od 20 jezika prevode tone i tone materijala predvi|enih za mnogobrojne sastanke
diplomatskih, finansijskih, privrednih, obrazovnih, kulturnih i drugih predstavnika
zemaqa ~lanica. Samo prevodila~ke usluge, odnosno omogu}avawe vi{ejezi~ke pisane i usmene
komunikacije, prevo|ewe materijala za Internet i prepisivawe gotovo sto hiqada stranica
raznih propisa Evropsku uniju ko{taju vi{e od osamsto miliona evra godi{we.
RAVNOPRAVNI TRETMAN
Pored francuskog i engleskog jezika, u zemqama Evropske unije masovnije se koriste jo{
nema~ki, {panski i italijanski, kojima govori vi{e od polovine stanovni{tva Unije. Po{to
gra|ani onih zemaqa, ~lanica Unije, kojima ti jezici nisu materwi, s pravom ne `ele da se odreknu
svog jezika, u Evropskoj uniji su odlu~ili da, ravnopravnim tretmanom svih jezika koji se
koriste u ujediwenom delu Starog kontinenta, jo{ jednom transparetno doka`u svoje opredeqewe
za ravnopravnost i odricawe od podele na “velike i male” narode.
Ipak, ne samo zarad jednostavnije komunikacije, u Evropskoj uniji su opredeqeni za masovnije
u~ewe vode}ih svetskih jezika. Planirano je da, do druge decenije ovog veka, gra|ani
15. februar 2007.

Potpukovnik Nikola Kajtez,
na~elnik Centra za u~ewe
stranih jezika
Unije, posebno mla|i, poznaju i
aktivno koriste, bar dva strana
jezika. Bez toga, smatraju,
te{ko je zadobiti status Evropqanina,
odnosno civilizovanog
gra|anina. Posebno je zanimqiva
inicijativa da sve zemqe
~lanice Evropske unije
usvoje identi~ne metode za savla|ivawe
nastave iz oblasti
stranih jezika i utvr|ivawe nivoa
ste~enog znawa i ve{tina. Po{to je
za ostvarivawe zami{qenog potreban
ne samo veliki novac ve} i veliko razumevawe
i anga`ovawe administracije,
kursevi stranih jezika po jedinstvenom
programu za sada se organizuju samo za
poslanike Evropskog parlamenta. To }e
doprineti, smatraju u skup{tini najstarijeg
kontinenta, da se za deceniju, ili
dve, mnogo boqe razumeju, najpre predstavnici
razli~itih naroda, a zatim i
drugi gra|ani Evropske unije.
Prijem Srbije u Partnerstvo za
mir i weno opredeqewe za sve aktivnije
sudelovawe u evropskim integracijama,
podrazumeva i kvalitetnu pripremu za
masovnije i anga`ovanije u~e{}e u forumima
i organizacijama Evrope. Boqe
i svestranije poznavawe stranih jezika
tek je deo te pripreme, koja u Vojsci traje
ve} nekoliko godina. U Centru za
u~ewe stranih jezika u Vojnoj akademiji u
toku je tre}i tromese~ni kurs engleskog
jezika po standardima STANAG, {to, svakako, daje dovoqno vremena
za obimniju i iscrpniju analizu kvaliteta ste~enog znawa.
Na validnost i objektivnost ocene nesumwivo uti~e i nedavno
obavqeno prvo testirawe za dobijawe sertifikata STANAG
60001, na kome su postignuti zavidni rezultati. Naravno, ne zaboravqamo
ni mnogobrojne pripadnike Vojske koji svoje znawe
engleskog svakodnevno dokazuju u inostranstvu.
FAZNO OSPOSOBQAVAWE
Vreme kada su na sve brojnije seminare, kurseve i druge oblike
stru~nog usavr{avawa u inostranstvu, umesto izrazitih vojnih
stru~waka, neretko, odavde odlazili tek malobrojni dobri
poznavaoci engleskog jezika, ostalo je iza nas. Zaslugu za to, svakako,
imaju i profesori Centra za u~ewe stranih jezika Ministarstva
odbrane. A wih je, ma kako to neverovatno zvu~alo, odve}
malo za narasle potrebe, posebno kad je re~ o u~ewu engleskog
jezika u Vojsci. Pored nastave na osnovnim studijama, u Vojnoj
akademiji se danas organizuje i nekoliko razli~itih intenzivnih
i ubrzanih kurseva engleskog. U svim garnizonima Vojske
Srbije u toku su tromese~ni kursevi po~etnog nivoa, a u odre|enim
jedinicama se razmi{qa i o uvo|ewu specifi~nog, faznog
osposobqavawa za STANAG.
Iako engleski jezik, zbog poznatih razloga, nesumwivo ima
prioritet, u Vojnoj akademiji se ne zanemaruju ni drugi strani jezici,
pa }e tako, krajem februara, po~eti intenzivni ~etvoromese~ni
kursevi ruskog, francuskog, italijanskog, nema~kog i gr~kog
jezika. Posledwih godina ve}a pa`wa poklawa se i u~enicima
Vojne gimnazije, pa se neki od wih, na ubrzanim kursevima stranih
jezika ve} pripremaju za {kolovawe u nekoj od stranih vojnih
akademija.
POTVR\ENA ISKUSTVA
Ispit koji sledi posle kursa i sertifikat STANAG
samo su kruna tromese~nog napornog rada i nastavnika i
slu{alaca. Ako `ele da imaju uspeha, pored 30 ~asova nedeqno
u Centru, slu{aoci treba da odvoje bar jo{ nekoliko
sati dnevno za u~ewe kod ku}e, {to nije ba{ uvek izvodqivo.
Ipak, intenzivni tromese~ni kursevi su svuda u svetu
prihva}eni kao najefikasniji oblik u~ewa stranih jezika.
Ta iskustva potvr|ena su i kod nas. Na prvom ispitu za
STANAG postignuti su veoma dobri rezultati, bli`e tre}em,
nego drugom stepenu, za koji su, prakti~no, polaznici
tromese~nih kurseva i osposobqavani.
Profesori intenzivnog kursa
engleskog jezika
Napori Vojne akademije
i Centra za u~ewe
stranih jezika da
{to ve}i broj pripadnika
Ministarstva
odbrane i Vojske,
pored jednog, savlada
i drugi strani
jezik, o~igledno, nisu
mali. O tome svedo~i
i potpukovnik
Nikola Kajtez, na-
Profesor Marin Marko{
~elnik Centra:
– Najve}u pa`wu sada poklawamo savla|ivawu engleskog jezika,
mada ne zapostavqamo ni druge. Nedavno su ubrzani kurs
engleskog zavr{ili zdravstveni radnici koji se pripremaju za
odlazak u mirovne misije, u toku je i kurs za nastavnike Vojne
akademije, a ono ~emu stremimo jeste organizovawe kursa srpskog
jezika za strance, ~lanove stranih ambasada, privrednih
predstavni{tava i drugih, verujem, sve brojnijih me|unarodnih
ustanova i institucija u na{oj zemqi.
Na intenzivnom tromese~nom kursu enleskog jezika, specifi~noj
pripremi za sticawe sertifikata STANAG, anga`ovano je
desetak nastavnika, od kojih je samo pet stalno zaposleno.
– Svrha tih kurseva je da se slu{aoci, {to pre, osposobe
za kori{}ewe engleskog jezika u profesiji kojom se bave – ka`e
profesor Marin Marko{. – Tome treba da poslu`e i specifi~ni
uxbenici koje koristimo na ~asovima, ali i materijal koji
pripremaju sami nastavnici. “Kampejn” je jedan od najboqih uxbenika
engleskog jezika, u Velikoj Britaniji je nedavno i nagra-
29

[KOLSTVO
|en kao najuspe{niji te vrste, a
koriste ga i mnoge druge zemqe u
kojima se sprovodi Program za
u~ewe engleskog – PELT. Na{ je
ciq da nivo znawa polaznika
kursa podignemo za bar jedan
stepen i tako ih pripremimo za
aktivnije u~estvovawe u mirovnim
operacijama i misijama. Pored
specifi~nog “jezika struke”,
slu{aoci tokom ta tri meseca
savla|uju i osnove op{teg i poslovnog
engleskog, {to im poma-
`e da se sporazumevaju sa strancima,
da koriste literaturu na
engleskom jeziku, da uspe{nije
koriste Internet…
Naravno, nije te{ko samo
slu{aocima. Mnogo napora je
potrebno i profesorima, naro-
~ito za svakodnevnu pripremu
nastave. Nije retkost da se u
zbornici zapodene `iva rasprava
oko nekog vojnog, ne tako
~esto kori{}enog termina. Nijednog
trenutka nastavnici ne
gube iz vida da ih u u~ionicama
~ekaju vrsni poznavaoci vojne
struke, artiqerci, mornari,
piloti...
– Na`alost ima nas veoma
malo, tako da nema vremena ~ak
ni za preko potrebno usavr{avawe
u inostranstvu. Bilo bi dobro,
posebno ako za nekoliko meseci
u Centru bude organizovan
i kurs za STANAG 3, da nastavnici
~e{}e nego do sada odlaze na
didakti~ke i metodi~ke kurseve u
druge zemqe, da razmewujemo iskustva sa kolegama, profesorima
engleskog jezika, koji imaju iste, ili sli~ne te{ko}e. Iako ovi
kursevi ne mogu su{tinski da se mewaju, sadr`inski mogu da se
poboq{aju, da se u~ine raznovrsnijim, zanimqivijim. Iskustva
drugih su nam zna~ajna i zbog kvaliteta testova i metoda testirawa.
Na kraju, samo u pore|ewu s drugima mo`emo kvalitetno i
objektivno da ocenimo sopstveni rad – smatra profesor Marko{.
Svoje mi{qewe o kursu imaju i polaznici. Posle prvog mese~nog
testirawa, oni koji su ne{to vi{e radili, ili imali dovoqno
predznawa, uglavnom su zadovoqni ocenama. Drugima
ostaje da u narednom periodu “zapnu” i stignu one najboqe.
– Mnogo se radi – direktan je stariji vodnik Andrija Radi}.
– Kurs je izuzetno dinami~an, svakoga dana nau~imo mno{tvo novih
re~i, gramati~kih pravila, {ablona… Literatura je obimna,
~ak imamo i re~nik vojnih termina, dodu{e, samo na engleskom,
nema prevoda na srpski. Zato sam kupio re~nik, standardni,
nije ba{ jeftin, {to iznena|uje, ako znamo da nacija ne stoji
dobro s poznavawem stranih jezika – podvla~i Radi}, dok kapetan
Boban Pavlovi} negoduje {to je kurs od prvog dana na engleskom.
– Na{i nastavnici kao da ne znaju srpski. Od kad u|u u u~ionicu,
govore samo engleski. Ne bi bilo lo{e da nekad pone{to
i prevedu, da objasne na srpskom. Mada, sad sam ve} navikao,
bilo mi je te{ko prvih dana.
Dragana Mandari} isti~e
da redovno radi kod ku}e, najmawe
sat i po.
– I to je malo. Sre}om, dosta
nau~im na ~asovima i u kabinetu
za samostalno u~ewe. Literatura
je odli~na, a nastavnice
se trude da {to vi{e ka`u, objasne,
poka`u. Kad vidim koliko
napora ula`u da {to boqe savladamo
gradivo, koliko se i sami
anga`uju, nije mi te{ko da
u~im, iako me svi ovi vojni pojmovi
malo i zamaraju. Ipak, verujem
da nije uzalud.
Kapetan prve klase Marko
Markovi} isti~e da bi zna~ajni
doprinos masovnijem i kvalitetnijem savla|ivawu engleskog u
ovom vremenu mogla da da i “Odbrana”, posebno ako bi na svojim
stranicama donela prevode mnogobrojnih skra}enica koje koristi
Nato:
– Ne bi bilo lo{e da se u kampawu masovnijeg u~ewa engleskog
u Vojsci ukqu~i i jedini vojni list, posebno zbog onih pripadnika
Ministarstva odbrane i Vojske koji nemaju priliku da
poha|aju kurseve. Svima bi to koristilo, i nama koji u~imo u
Centru, i studentima Vojne akademije i onima koji, zbog obaveza
u jedinicama, nemaju vremena za vi{emese~ne kurseve – podvla~i
kapetan Markovi}. Poru~nik bojnog broda Dragan Savi} napomiwe
da je potrebno zaista mnogo rada i u~ewa, posebno na ~asovima,
da se postigne `eqeni rezultat.
– Poziv oficira tra`i stalno usavr{avawe i dokazivawe.
Posledwih godina zavr{io sam nekoliko stru~no-specijalisti~kih
kurseva, ali ovde sam se po{teno oznojio. [est ~asova dnevno
je previ{e, te{ko je zadr`ati potreban nivo koncentracije,
posebno pred kraj radnog dana – ka`e Savi}.
Znawe engleskog jezika vi{e nije privilegija imu}nih i visokoobrazovanih.
Ono je u uslovima sveprisutnog Interneta i
brisawa dr`avnih granica postalo nasu{na potreba civilizovanog
~oveka. Sre}om, odgovorni u Ministarstvu odbrane i Vojsci
shvatili su to jo{ pre nekoliko godina. Na vreme.
Du{an GLI[I]
Snimili G. STANKOVI] i D. BANDA
ZADOVOQAVAJU]I USLOVI
Slu{aoci intenzivnog kursa engleskog jezika u
Centru za strane jezike imaju sve uslove za kvalitetan i
efikasan rad. [est svakodnevnih ~asova podeqeno je na
vojni (military) i standardni (general) engleski i ve{tine
(skills) na kojima se slu{aoci prakti~no osposobqavaju za
kvalitetnije kori{}ewe ~etiri jezi~ke ve{tine – slu{awe,
~itawe, pisawe i govor. Nekoliko ~asova nedeqno slu{aoci
provode i u Kabinetu za samostalno u~ewe engleskog
jezika, u kome pored desetak ra~unara, nekoliko kasetofona
i televizora, mogu da koriste i bogatu literaturu na
engleskom jeziku. Od re~nika, preko kwi`ica s pripovetkama,
~iji je vokabular prilago|en pojedinim nivoima znawa,
do diskova za multimedijalno u~ewe.
30
15. februar 2007.

Specijalni prilog
ARSENAL
2
MODERNIZOVANI OKLOPNI
TRANSPORTER BTR-50RKK
VOZILO
VI[ESTRUKE
NAMENE
[VAJCARSKI
[KOLSKI AVION
PILATUS PC-21
LETELICA
STRELASTIH
KRILA
ITALIJANSKI
NOSA^ AVIONA
CONTE DI CAVOUR C-552
MODERNI
RATN I
BROD
31

R U S K A J U R I [ N A P U [ K A A N - 9 4
[IFRA
ABAKAN
SADR@AJ
RUSKA JURI[NA PU[KA AN-94
[IFRA ABAKAN 32
LAKI MITRAQEZ PE^ENEG
EFIKASNIJI OD
SLAVNOG PRETHODNIKA 36
SAMOHODNA TOP-HAUBICA
KOALICIJA SV
DVOCEVNI GROMOVNIK 40
HAUBICA 155 mm CAESAR
PROJEKAT
NA SVOJU RUKU 42
SUDBINA PODMORNICE
TIPA 214
PAPANIKOLIS
UVELIKO KASNI 47
ADUTI BRITANSKE KRAQEVSKE
MORNARICE
PREPOROD
KRAQICE MORA 48
Urednik priloga
Mira [VEDI]
Pojava AN-94
izazvala je velike
polemike u zapadnim
vojnim krugovima, ali
je ubrzo svima
postalo jasno da se
radi o veoma
unapre|enoj juri{noj
pu{ci. Sada je
polemika prerasla u
zabrinutost, a mnogi
zapadni stru~waci
pitaju se kakva je to
pu{ka AN-94 kada
Rusi mewaju jo{
neprevazi|eni
kala{wikov.
Kada su krajem osamdesetih godina
svetske velesile (prvenstveno Amerika,
Engleska, Francuska i Nema~ka)
razmi{qale o opremawu vojnika
pe{adinca za 21. vek sa novim streqa~kim
naoru`awem velike performanse,
niko nije ni pomi{qao da }e se na Istoku
desiti radikalna promena u izboru
konstruktora juri{nih pu{aka. Naime, na
konkursu se pojavio do tada malo poznat
konstruktor u oblasti juri{nih pu{aka
(iako iskusan u konstrukciji podvodnih,
vazdu{nih pu{aka i lova~kog naoru`awa,
naro~ito malog kalibra) i ispred nosa
odneo pobedu konstruktorskom timu Kala-
{wikova. Konstruktor se zvao Genadij Nikolajevi~
Nikonov.
POU^NO
AMERI^KO ISKUSTVO
Vojnika 21. veka trebalo bi da odlikuje
velika autonomnost na borbenom poqu,
pa bi, stoga, i novo streqa~ko naoru-
`awe (juri{na pu{ka) moralo da se prilagodi
tom ciqu. Pored streqa~kog naoru`awa
insistira se i na lakoj podr{ci
pe{adincu u vidu kalibra od 20 do 40 mm.
Na Zapadu to i nije predstavqao neki veliki
problem, po{to su Amerikanci anga-
`ovali ogromna sredstva i vode}e me|unarodne
konzorcijume. Tako je na primer
za oru`je zadu`en “Heckler & Koch”, za municiju
“Dynamit Nobel AG”, a za poboq{ane
i unapre|ene optoelektronske sisteme,
posebno sisteme za kontrolu vatre -
“Contravers Brasher System”, dok su za prate}i
hardver i softver zadu`ene, izme|u
ostalih, firme “Picatiny Arsenal”, “Motorola”,
“Omega”, “Raytheon”. Krajwi proizvod
bio je OICW (Objective Individual Combat
Weapons) – oru`je koje se sastoji od dve
cevi (razli~itog kalibra) i malog kompjutera
koji je u stvari ni{anska sprava.
To oru`je je vi{e nalikovalo pu{kama
koje se koristi u filmovima o ratovima
zvezda nego stvarnom oru`ju vojnika
pe{adinaca 21. veka. Dowa cev je u kalibru
5,56 mm, a gorwa 20 mm. Ni{anska
sprava, odnosno kompjuter, meri daqinu
do ciqa, brzinu kretawa ciqa, brzinu vetra,
pritiska, analizira dobijene podatke
i preporu~uje ni{ansku ta~ku prilikom
ga|awa, kako sa kalibrom od 5,56 mm tako
i sa 20 mm. Me|utim, ve} se u toku testirawa
postavqalo pitawe da li vojnik
32
15. februar 2007.

GENADIJ NIKONOV
Genadij Nikolajevi~ Nikonov, ruski konstruktor streqa~kog
naoru`awa, ro|en je 11. avgusta 1950. Diplomirao je 1968. godine u
tehni~koj {koli. Ubrzo se zapo{qava u I@MA[, gde su mu i roditeqi
proveli radni vek. Name}e se ~elnicima fabrike svojom zainteresovano{}u
i opsednuto{}u za konstrukcijskim re{ewima podvodnih i
vazdu{nih pu{aka i sportskog oru`ja. Ubrzo ga postavqaju za rukovodioca
konstruktorskog odeqewa u fabrici. Slavu je, ipak, do`iveo
re{avawem novog na~ina principa rada kod juri{ne pu{ke AN-94.
Zbog tog uspeha progla{ava se devedesetih godina za konstruktora godine,
ali je najve}e priznawe dobio kada je tada{wi predsednik Sovjetskog
Saveza Mihail Gorba~ov li~no do{ao u I@MA[ i pustio u
serijsku proizvodwu wegovu pu{ku AN-94.
pe{adinac 21. veka, da bi uspe{no rukovao
ovom modernom i futuristi~kom juri-
{nom pu{kom, treba da pro|e ubrzani
kurs za pilota supersoni~nog aviona.
U toku testirawa tih sistema dogodile
su se i nezgode u kojima su ginuli ili bili
te{ko rawavani oni koji su dr`ali u
rukama te juri{ne pu{ke. To se de{avalo
jer je tra`eno da se kod klasi~nih upaqa-
~a za granate 20 mm postavi ~ip koji }e
primati nare|ewa od ni{anske sprave
(kompjutera) i sam odre|ivati momenat detonacije
eksplozivnog puwewa u granati.
Tako su u tri slu~aja ni{anska sprava i ~ip
u granati pogre{no odradili posao pa se
eksplozija desila u samoj cevi, odnosno u
okviru gde stoje granate. Posle su, radi
sigurnosti, po~eli da koriste samo dimne
markere u granatama. Me|utim, ~ip je nastavio
da prerano aktivira granate, pa se
odustalo od projekta. Ali definitivno od-
ustajawe od ovog projekta
nije bilo samo zbog tih nesre}a
sa granatama (iako je
to bio ve}i razlog), ve} i
zbog cene oru`ja. Amerikanci
su zakqu~ili da }e
takvi proizvodi biti dosta
skupi za wihov buxet pa su
se okrenuli novom projektu
i istra`ivawu kalibra za
ameri~ku vojsku, a zatim i
pu{ke.
Pou~eni lo{im iskustvom
Amerikanaca i odustajawem
od programa
OICW, ubrzo su i ostale zemqe
odustale od wihovih
modela naoru`avawa pe-
{adinca 21. veka. Na primer,
Francuska je odustala
od projekta koji se zvao PA-
POP.
Vra}aju se mnogo boqem,
jednostavnijem i
jeftinijem re{ewu –
da pe{adinca 21. veka
opreme modernijom logisti~kom
opremom
(uniforma, za{titna
oprema, veza itd), a
kada je re~ o naoru`awu
da modernizuju i
usavr{e staru i proverenu
“trubu“ u FA
MAS 3. Englezi slede
Amerikanci su
odustali od
oru`ja OICW
primer Francuske,
dok Nemci za svog pe-
{adinca 21. veka u naoru`awe
uvode novu
pu{ku ali, bez ikakvih
“svemirskih“ dodataka
– juri{nu pu{ku G 36,
proizvodwe “Heckler &
Koch”.
Ni na Istoku ne sede skr{tenih ruku.
Rusi su se odlu~ili za mnogo jednostavniju
verziju juri{ne pu{ke za vojnika pe{adinca
21. veka – za obi~nu i jednostavnu
pu{ku sa kojom }e svaki vojnik pe{adinac
uspe{no da rukuje u svim uslovima
savremenog boji{ta. U stvari, Rusi su i
daqe ostali pri opredeqewu ~elik i led.
NASLEDNIK
KALA[WIKOVA
Na vojnoj izlo`bi u Ni`wem u Novogorodu
1993. godine pojavila se nova juri{na
pu{ka koja je bila izlo`ena pored
legendarnog kala{wikova i imala je natpis
“ASN”, {to je tada zna~ilo Avtomat
Specijalni Nikonov.
Vlada Rusije je tek 1996. godine priznala
da ozbiqno razmi{qa o zameni i daqe
izuzetno ubojite i pouzdane pu{ke sistema
kala{wikov, AK-74, i wegovih savr-
{enijih modela, sa novom pu{kom, klasi-
33

fikovanom kao AN-94. Wena pojava je izazvala
velike polemike u zapadnim vojnim
krugovima, ali je ubrzo postalo jasno da se
radi o veoma unapre|enoj juri{noj pu{ci.
Sada je polemika prerasla u zabrinutost,
a mnogi zapadni stru~waci su se zapitali:
“Kakva je to pu{ka AN-94 kada oni mewaju
jo{ neprevazi|eni kala{wikov”
Razvoj pu{ke po~eo je odavno, kada je
Sovjetski Savez re{io da uzvrati udarac
Zapadu za uvo|ewe novog metka 5,56 mm.
Tada je GRAU (Sovjetska dr`avna komisija
za naoru`awe) odlu~ila da za slu`benu
upotrebu uvede novi metak, ali opet razli~it
od zapadnog – a to je 5,45 h 39 mm.
Bio je to uspe{an odgovor Amerikancima
i Natou koji je omogu}io odr`avawe koraka
u takmi~ewu streqa~kog naoru`awa.
Tada{wi Sovjetski Savez odlu~io je da za
prelazno naoru`awe usvoji iz konstruktorskog
biroa Mihaila Kala{wikova model
AK-74. Na ovaj korak Sovjeti su se odlu~ili
iz ~isto ekonomskog razloga – najjeftinije
je bilo da se u slu`bu uvede novi
metak. Tako je po~elo prenaoru`avawe
jedinica sovjetske armije sa novim pu{kama
u starom sistemu (kala{wikov), ali sa
novim kalibrom.
Krajem osamdesetih godina Sovjetska
dr`avna komisija za naoru`awe zatra`ila
je od instituta I@MA[ (koji je ujedno
i najva`niji sovjetski istra`ni biro) da
po~ne sa radovima na mogu}im operativnim
sistemima koji bi stvorili uslove za
usvajawe nove juri{ne pu{ke slede}e generacije.
Wome bi bio naoru`an pe{adinac
21. veka. Po~etkom devedesetih godina
raspisan je konkurs za novu sovjetsku
juri{nu pu{ku pod tajnim nazivom
ABAKAN i mnogi konstruktorski biroi su
se tada javili sa svojim re{ewima.
Najva`niji ciqevi postavqeni na
konkursu bili su smawewe trzaja oru`ja i
pove}avawe preciznosti u odnosu na postoje}e
re{ewe. Trzaj se, kao posledica
opaqewa metka iz zatvorene (zabravqene)
cevi kod streqa~kog oru`ja, ne mo`e u
potpunosti eliminisati, ali se mo`e toliko
smawiti da strelac taj efekat ne
oseti ili ga oseti u neznatnim koli~inama.
Ovaj problem postoji od samog po~etka
razvoja streqa~kog naoru`awa, naro-
~ito kod dugih cevi. Tokom istorije konstruktori
su na razli~ite na~ine smawivali
taj trzaj. Dok su jedni smawivali kalibar
i sa wime delimi~no i trzaj, drugi
konstruktori su do{li na radikalnu ideju
– smawewe trzaja pomo}u kretawa pokretnih
delova (jednih prema drugim) u samom
sanduku juri{ne pu{ke. I Kala{wikov
se bavio time, pa je kod svojih modela
AK-107 i 108 primenio jedinstveno konstrukcijsko
re{ewe gde se pokretni delovi
kre}u jedni prema drugim. Me|utim, Nikonov
je krenuo drugim pravcem. Smislio
je oru`je sa “trzajem podignutog intenziteta“,
koji se zasnivao na sasvim druga~ijim
metodama. Wegova pretpostavka je bila
da “balansna automatika“, koja se zasniva
na anulirawu trzaja susretnim kretawem
pokretnih delova (pozadi cevi u
sanduku oru`ja), mo`e da se primeni samo
kod malokalibarskog oru`ja, sa relativno
slabim impulsom. Me|utim, usvajawe
projekta dovelo je do razvoja ~itave familije
oru`ja ~ak i u ja~im kalibrima.
DRVO ZAMEWUJU
KOMPOZITI
Kako se sistem pokazao u praksi veoma
uspe{nim odmah se pristupilo trupnom
ispitivawu, pa su neke jedinice sovjetske
vojske dobile novu pu{ku sa oznakom
6P33, radi trupnog ispitivawa, a
ubrzo se AN-94 na{la i na ranije pomenutoj
izlo`bi u Ni`wem. Da je Sovjetski
Savez ozbiqno razmi{qao o novoj juri-
{noj pu{ci za pe{adinca 21. veka dokazuje
i to da je li~no i tada{wi predsednik
Boris Jeqcin ~estitao konstruktoru
Genadiju Nikonovu i dao odobrewe za po-
~etak proizvodwe u I@MA[-u. To je malo
razqutilo legendarnog konstruktora
Mihaila Kala{wikova. On je o~ekivao da
}e GRAU odabrati pu{ku iz wegovog konstrukcijskog
biroa, kojeg je tada ve} uspe-
{no vodio wegov sin. Me|utim, to se nije
dogodilo.
Kod pu{ke AN-94 se, prvi put u proizvodwi
naoru`awa u Rusiji, odustaje od
proverenog materijala drveta i okre}e
modernim materijalima i tehnologiji. Tako
je za izradu kundaka, potkundaka i pi-
{toqskog rukohvata kod ovog modela kori{ten
poliamid, dodatno oja~an staklenim
vlaknima. Ako se oru`je malo boqe
pogleda sti~e se utisak da je neobi~nog
dizajna, uprkos tome {to je ra|eno u klasi~noj
a ne u bull-pap konfiguraciji. Neobi~nost
se dobila povla~ewem pi{toqskog
rukohvata unazad, zatim zbog okvira
koji je zakrivqen u desnu stranu (~ime
je dobijen prostor u samom zatvara~u za
nesmetano kretawe povratne opruge), a i
zbog veoma robusne dowe obloge, izra-
|ene od plastike koja trpi velike temperature
i koja je spojena sa telom sanduka.
Iako trpi temperaturu, postavqena
je do gasnog cilindra jo{ neka legura koja
najpre prihvata temperaturu barutnih
gasova. Sem toga, na ustima cevi nalazi
se neobi~an i grubo izra|en dvokomorni
poja~nik trzaja.
I pored svog grubog izgleda, AN-94
je izuzetno kompaktno oru`je, fenomenalno
balansirano, {to izuzetno olak{ava
manipulaciju u svim borbenim
uslovima na boji{tu. Pu{ka ima tvrdo
hromiranu cev koja nije fiksirana ve}
se kre}e malo napred-nazad. Ima ~etiri
`leba sa korakom uvijawa od 195 mm
udesno. Okvir je izra|en od fiberglasa,
crne boje i u wega standardno staje 30
metaka kalibra 5,45 h 39 mm. Pu{ka
dejstvuje iz zabravqene cevi i za princip
rada koristi gasni sistem bez regulatora.
Cev se bravi rotiraju}im zatva-
34
15. februar 2007.

Na ustima cevi nalazi se neobi~an
dvokomorni poja~nik trzaja
OSNOVNI TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI
ra~em. Epilog novog sistema kretawa delova
unutar sanduka, maksimalnog smawewa
delova zatvara~a i wenog nosa~a
je izuzetna velika brzina ga|awa, tako
da AN-94 prva dva metka ispaquje teoretskom
brzinom od 1.800 metaka u minuti
dok se posle drugog metka ta brzina
smawuje na 600 metaka u minuti. A vojnik
ispaliv{i prva dva metka ima utisak da
je ispalio samo jedan.
Svi ~eli~ni delovi na pu{ci su fini{irani
u mat-crnoj boji tako da ne
emituju nikakav odraz na suncu. Cev i delovi
mehanizma izra|eni su od ~elika i
obra|eni ma{inskim putem dok je kod
sanduka primewena modernija tehnologija
– presovawe ~eli~nog lima. Pu{ka
ima svoj mehani~ki ni{an koji se pode-
{ava po visini i po pravcu. Oba ni{ana
– predwa mu{ica i zadwi ni{an –
primqena su u naoru`awe sa tricijumskim
cev~icama {to omogu}uje kori{}ewe
pu{ke u uslovima smawene vidqivosti
i no}i. Pored mehani~kog ni{ana,
pu{ka raspola`e sa univerzalnom ruskom
{inom za montirawe optoelektronskih
ni{ana za ga|awe dawu i no}u. Na
predwem delu oru`ja odmah ispod cevi
nalazi se vo|ica (na samom po~etku gasnog
cilindra) pomo}u koje se na pu{ku
uspe{no montira pe{adijska artiqerija
– standardni baca~ granate GP – 25. Ima
jo{ nekih primena. Najva`nija je navo-
|ewe cevi i zatvara~a prilikom dejstva,
budu}i da se ~itava ova grupa delova
kre}e napred-nazad po sanduku.
Mogu}nost da pu{ka prva dva metka
ispali neverovatnom brzinom od
1.800 metaka u minuti posledica je razvoja
sistema uvo|ewa metka nazvanog
“polupuwewe“ ili kako su ga Rusi krstili
“preliminarno puwewe“. Sa ovim se
dobijaju dva veoma precizna hica koji
se na meti udaqenoj 100 metara nalaze
na me|usobnom rastojawu od 0,7 do 1
cm. Ovaj sistem je razvijen zbog promene
doktrine. Stara doktrina je zanemarivala
preciznost, a to je nadokna|ivano
koli~inom odnosno gustinom vatre.
Sada se doktrina vidno mewa, pa se
zahteva preciznost sa jednim do dva
metka (uglavnom dva metka) ~ime se pove}ava
mogu}nost eliminisawa ciqa.
Da bi to ostvario strelac je klasi~nu
juri{nu pu{ku, ako dejstvuje rafalnom
paqbom, dr`ao malo ~vr{}e i ~ak se,
ako je vrhunski istreniran, zbog trzaja
i odsko~nog ugla na ustima cevi, rastojawe
izme|u dva metka merilo mo`da i
metrom, a ne centimetrom. Kod nikonova
to nije slu~aj jer se ni{ani jednom a
ispaquju dva metka ~ije se me|usobno
rastojawe meri milimetrima. Ovim novim
na~inom dejstva znatno je uve}an
u~inak pe{adijske vatre ali je jo{ vidnija
ekonomska u{teda municije.
NOVI PRINCIP RADA
Novi princip rada kod pu{aka nikonov
omogu}io je sistem polupuwewa.
Taj sistem uspe{no radi pomo}u ~ekrka
i ~eli~nog kabla-sajle, koji su sme{teni
sa leve strane cevi i mogu da iz okvira
povuku slede}i metak i dovedu ga direktno
ispred same cevi, pre nego {to
se zatvara~ sa svojim nosa~em vrati u
predwi polo`aj. Kod AN-94 pu{ke zatvara~
i wen nosa~ vidno su smaweni u
odnosu na kala{wikove i ostale modele
u svetu, ~ime je samo ubrzano wihovo
kretawe, tako da se velikom brzinom
kre}u kroz sanduk. Me|utim, jedan od
problema prilikom re{avawa ovoga
na~ina rada pu{ke bila je amortizacija
pokretnih delova. Re{ewe je na|eno.
Na kraju puta unazad, zatvara~ nailazi
na gumene amortizere, kojima se impuls
trzaja smawuje a da pri tome nije ugro-
`ena pouzdanost u radu celoga sistema.
^im zatvara~ krene unazad, slede}i metak
dolazi odmah pred cevi i ubacuje se
(sistemom povla~ewa kabla-sajle) ~im
prazna ~aura pro|e unazad. Tako pu{ka,
prilikom povla~ewa obara~e, ogromnom
brzinom ispaquje prva dva metka,
posle ~ega poluga razdvaja~a paqbe
uska~e u drugi prorez i iskqu~uje prenosnu
polugu, i ako se obara~a i daqe
dr`i, brzina dejstva se smawuje na
standardnih 600 metaka u minuti. Pu-
{tawem obara~e vra}a se razdvaja~ u
prvobitni polo`aj i postupak se pri
otvarawu paqbe ponavqa.
Pu{ka ima i novi regulator paqbe.
Oru`je mo`e da dejstvuje jedina~nom
paqbom, zatim sa po dva brza metka i
rafalno. Pomo}u regulatora paqbe
oru`je se uspe{no ko~i. Radni vek pu-
{ka iznosi 40.000 ispaqenih metaka,
{to je za 10.000 vi{e nego kod Kala-
{wikovog modela AK-74.
Ubrzo posle ispitivawa usledilo je
prenaoru`avawe jedinica sovjetske armije.
Me|utim, taj proces je stao iz poznatog
razloga koji su se odigravali na
teritoriji Sovjetskog Saveza. Rusija,
kao naslednik stare dr`ave, nakon delimi~ne
stabilizacije situacije u tom regionu,
ipak ne odustaje od zamene dobre
stare AK-74 iako se ona uspe{no koristila
u ^e~eniji na obe zara}ene strane.
Me|utim, pro}i }e jo{ puno godina
dok se pored “Desantwiki“ i ostale jedinice
Rusije ne naoru`aju savremenom juri{nom
pu{kom AN-94. Do sada su tom
pu{kom naoru`ane neke padobranske i
specijalne antiteroristi~ke jedinice
kao {to su “Omega“ ili “Alfa“.
I{tvan POQANAC
35

L A K I M I T R A Q E Z P E ^ E N E G
EFIKASNIJI OD
SLAVNOG
PRETHODNIKA
Centralni
istra`iva~ki
institut za
preciznu mehaniku iz
Klimovska, koji je
razvio novo oru`je,
tvrdi da je pe~eneg
dva i po puta
efikasniji pri
vatrenom dejstvu od PKM-a. Iako taj
mitraqez sa slavnim prethodnikom ima oko
80 odsto zajedni~kih delova, kqu~nu razliku
predstavqa nova cev.
Jo{ od 1961. godine PK (Pulemjet
Kala{wikova), odnosno wegova modifikovana
varijanta PKM, bio je
standardni laki mitraqez Crvene
armije i Var{avskog pakta, ali je
ruska vojska tokom akcija u ^e~eniji
sprovela ispitivawe novog lakog mitraqeza
6P41 u standardnom kalibru
7,62h54 mm. To oru`je je bazirano na
modifikovanom PKM-u, a dobilo je naziv
pe~eneg.
Prema zapadnim izvorima, PKM je
ve} toliko dobar da je te{ko zamisliti
{ta se kod wega moglo tako drasti~no
poboq{ati da bi opravdavalo usvajawe
ovog novog lakog mitraqeza. Me|utim,
Centralni istra`iva~ki institut
za preciznu mehaniku iz Klimovska, koji
je razvio novo oru`je, tvrdi da je pe-
~eneg dva i po puta efikasniji pri vatrenom
dejstvu.
Taj mitraqez sa PKM-om ima oko
80 odsto zajedni~kih delova. Kqu~nu
razliku ~ini nova cev koja nije izmenqiva
– ta~nije re~eno, nije izmenqiva
na boji{tu, ve} samo u garnizonoj pu-
{karnici. Cev je te{ka i rebrasta, a
sme{tena je u drugoj tankoj metalnoj cevi
koja podse}a na rukav. Tokom vatrenog
dejstva vreli gasovi iz cevi pomeraju
vazduh u me|uprostoru, odnosno rukavu,
da cirkuli{e du` cevi i tako je hlade.
O~ekivani vek ovakve cevi je oko
30.000 metaka, a kadenca vatre oko
1.000 metaka u minuti, pri vrlo dugim
rafalima, odnosno oko 600 u minuti
kod du`ih rafala.
Prema {turim dostupnim podacima,
du`ina oru`ja je 1.200 mm, a te`ina
praznog mitraqeza iznosi 9,5 kg. Efikasan
domet je oko 1.500 m. Odmah je
uo~qivo da su no`ice sme{tene skoro
ispod usta cevi, {to svakako doprinosi
stabilnosti, ali u pojedinim situacijama
mo`e predstavqati i smetwu. Osim
toga dr{ka za no{ewe je sasvim druga-
~ija. Specifi~an profil kreiran je kako
pri du`im rafalima usled isparavawa
ne bi do{lo do “igrawa” vazduha iznad
ni{anske linije, {to je bila jedna
od mana PKM-a.
Mitraqez je dobio ime po narodu
koji je u 8. i 9. veku nastawivao oblast
izme|u reka Volge, Dona i planinskog
masiva Ural, a bio je poznat kao narod
ratnika i najamnih vojnika, odnosno
pla}enika.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
15. februar 2007.

M O D E R N I Z O V A N I O K L O P N I T R A N S P O R T E R B T R - 5 0 R K
VOZILO
VI[ESTRUKE
NAMENE
Tokom 2004. i 2005. godine,
na zahtev jednog stranog
naru~ioca, preduze}e
Jugoimport – SDPR je,
u saradwi sa VTI, fabrikama
odbrambene industrije,
zavodima i institutima u zemqi,
realizovalo Program modernizacije
starog amfibijskog oklopnog
transportera BTR-50PK. Zavr{na
verifikaciona ispitivawa 2006. potvrdila su
spremnost na{ih projektanata i proizvo|a~a
da produ`e vek operativne
upotrebe toga vozila.
Oklopni transporter sovjetske (ruske)
proizvodwe BTR-50 (komandna verzija
BTR-50PK i BTR-50PU) pojavio se
{ezdesetih godine 20. veka. Bio je
pouzdan pratilac tenkova, konstruisan
tako da sa lako}om savladava raznovrsno
zemqi{te, ukqu~uju}i i vodene prepreke.
Uz amfibijska svojstva, vozilo je
{titilo posadu od streqa~ke vatre protivnika,
a u odre|enoj meri i od NHB dejstva.
Osnovni koncept vozila odlikuje veliki
oklopqeni prostor (oko 15 m 3 ), koji
mo`e da prihvati 20–22 vojnika u za{ti-
}enom polo`aju i nosivost tereta od oko
dve tone (umesto brojne posade). To je nosiocima
idejnog re{ewa modernizacije
BTR-50 omogu}ilo da ugrade novu kupolu sa
naoru`awem, vi{e komponenata podsistema
naoru`awa, i da pri tome sa~uvaju kapacitet
nosivosti oja~anog pe{adijskog
odeqewa, plovnost i operativnu upotrebqivost
za du`i period.
U su{tini, ciq modernizacije BTR-
50PK bio je da se vozilo transformi{e
iz oklopnog transportera u borbeno vozilo
pe{adije, da ima naoru`awe za vatrenu
podr{ku iskrcnom pe{adijskom odeqewu,
ve}u pokretqivost i da o~uva pouzdanost
u eksploataciji i odr`avawu. Sem to-
ga, korisnici mogu i daqe namenski da dogra|uju
familiju vozila BTR-50 izborom
razli~itih varijanata kupolskog naoru`awa
i kompletirawem dodatne opreme za
posebne namene (izvi|a~ke, komandne, za
podr{ku i druge).
KUPOLA FAMILIJE VIDRA
Za modernizaciju BTR-50 usvojena je
modifikovana kupola M91 vidra, sa doma-
}im automatskim “Zastavinim” topom M-86,
kalibra 30 mm. Zapravo, postignut je skladan
spoj vitalnih elemenata baznog modela
BTR-50 i raspolo`ivog naoru`awa kupole
M91E-II, sa takti~ko-tehni~kim zahtevima,
koji su neophodni za savremeno borbeno
vozilo. Uskla|eni su konstruktivni zahtevi
za integraciju (masa, dimenzije i oblik kupole),
ponu|eno je pouzdano i robusno re-
{ewa kupole koja korespondira kategoriji
i konstrukciji oklopnog tela vozila mase
14,2 tone, a naoru`ano je doma}im sredstvima.
Finansijska sredstva koja su ulo`ena
u program modernizacije zadovoqavaju jo{
jedan va`an kriterijum – odnos cene i efikasnosti.
Da bi se program modernizacije
u~inio konstrukciono i proizvodno prihvatqivim
trebalo je sagledati aspekte borbene
i tehni~ke kompatibilnosti izme|u
podvoza transportera i kupole, uzimaju}i u
obzir generacijsku razliku izme|u wih.
Kupola M90 vidra, kao osnovni modul,
konstruisana je u VTI KoV krajem osamdesetih
godina, ubrzo zatim i modifikovana
u M91, za program modernizacije jugoslovenskog
BVP M-80A1 i izvi|a~ku varijantu
toga vozila, sa topom kalibra 30 mm
(radi zamene dotada{we kupola sa topom
kalibra 20 mm).
Glavno oru|e jednosedne kupole
M91E-II jeste automatski top M-86, kalibra
30 mm, razvijen na bazi pogodnosti
primene metka topa AK-230. Od ostalog naoru`awu
i opreme tu su spregnuti mitraqez
kalibra 7,62 mm M-86, dva lansera
U-10 za POVR maqutka-M (I generacije), sa
poluautomatskim sistemom vo|ewa raketa
maqutka-2M 2T/2F (II generacije), baca~
dimnih kutija BDK M-79, kalibra 82 mm,
sa ~etiri lansera kutija, poluautomatski
ure|aj za elektromehani~ko pokretawe kupole
po pravcu i topa, dnevno-no}na ni-
{anska sprava DNNS-30 za osmatrawe i
ni{awewe dawu i no}u (pri ga|awu iz topa
i mitraqeza), interfonska veza ni{anxije
– operatora sa komandirom i voza~em.
Automatski top M-86 30 mm namewen
je za ga|awe i uni{tavawe razli~itih ciqeva
na zemqi (do 3.000 m) i u vazdu{nom
prostoru (do 2.000 m visine). Top radi na
principu pozajmice barutnih gasova. Puwewe
(hrawewe) obavqa se pomo}u redenika
(koji se pokre}e kori{}ewem energije trzawa
cevi topa), a broj metaka u redeniku je
40. Predvi|eno je elektroopaqene, a cev je
laka zamenqiva.
37

Za ga|awe iz topa koristi se doma}a
municija sa tri vrste projektila: razornozapaqiva
M-68, ve`bovno-{kolska M-88
i pancirno-obele`avaju}a M-87. Pancirni
projektil probija homogenu pancirnu
plo~u kvaliteta HrP-4 debqine 40 mm /90°
na 1.000 m.
NAORU@AWE
Automatski rad topa dozvoqava wegovu
integraciju u kupolu bez degradacije
funkcija drugih podsistema i funkcija kupole
i vozila. Iz topa se ga|a jedina~nom
i rafalnom paqbom, od 550 do 650 metaka
u minuti. Top se puni mehanizmom za puwewe
s pouzdanim funkcionisawem po elevaciji
od -7° do +65°. U toku paqbe ~aure
se automatski izbacuju van vozila. Provera
pouzdanosti oru|a pokazala je da su zastoji
minimalni (ispod 0,2 odsto). Top je
podesan za dejstvo sa mesta i u pokretu. Za
prvo opaqewe zatvara~ se pokre}e posebnim
hidrauli~nim ure|ajem. U slu~aju zastoja
ni{anxija – operator mo`e da pri|e
automatu topa bez napu{tawa kupole. Kroz
otvor na kupoli (desno) mo`e da se podi`e
ili spu{ta mehanizam za puwewe topa, vade
meci u slu~aju zastoja i oslobodi top za
produ`etak paqbe.
Prednost topa M-86, u pore|ewu sa
nekim oru|ima istog kalibra (MS831 i
2A42), jeste {to koristi projektile ve}e
energije i po~etne brzine (1.060 m/s).
Spregnuti mitraqez M-86 7,62 mm
namewen je za dejstvo po neprijateqevoj
`ivoj sili i drugim vatrenim ta~kama na
zemqi. Brzina paqbe je 740 metaka u minuti,
efikasan domet do 1.000 m, najve}i
do 3.000 m. U kompletu se nalazi 2.000
metaka sme{tenih u ~etiri municijska sanduka.
Kao opcija predvi|ena je mogu}nost
ugradwe doma}eg mitraqeza M-87 kalibra
12,7 mm h107 mm (sistem NSV), spregnutog
sa topom, umesto mitraqeza 7,62 mm.
Mitraqez je prvenstveno namewen za ga|awe
ciqeva na zemqi (do 2.000 m), ali i ciqeva
na malim visinama (do 1.500 m) i dozvu~nih
brzina. U kompletu je 500 metaka
sme{tenih u pet municijskih kutija. Kao alternativna
predvi|ena je i mogu}nost
ugradwe automatskog baca~a granata ABG
30 M-93, kalibra 30 mm, kojim bi se upravqalo
daqinski, putem sistema za upravqawe
vatrom (SUV) u kupoli. Ni{anxija
aktivira ABG-30 mm elektrookida~em sa
svoga mesta.
Lanseri POVR sa dva usmera~a U-10
primaju modernizovane rakete prve i druge
generacije maqutka-M, maqutka-2M, maqutka
-2T(sa tandem bojnom glavom) i maqutka-F
sa aerosolnim puwewem. Probojnost
~eli~nog homogenog oklopa (RHA) za prvu
raketu iznosi 460 mm, za drugu 800 mm,
a za tre}u 750 mm i za ERO. Maqutka-2F
namewena je za dejstvo protiv zidanih objekata
i utvr|enih otpornih ta~aka. Proboj-
Sa lako}om savladava vodene
prepreke
ANGA@OVANA PREDUZE]A
Na projektu modernizacije BTR-
50PK, pored VTI i TOC-a, bili su anga`ovani
kragujeva~ka “Zastava-oru`je”,
“Sloboda” ^a~ak, “Kru{ik” Vaqevo, “Lola
sistem” i Senzor INFIZ iz Beograda,
ali i drugi kooperanti.
nost kumulativnih projektila iskazana je za
udarne uglove 90°, sa verovatno}om dejstva
u 80 odsto slu~ajeva. Kao opcija, ra~una se
na mogu}nost instalisawa i drugih sistema
POVR, uz odre|ene modifikacije /TOW,
kornet.../.
Baca~ dimnih kutija BDK M-78 82 mm
koristi standardne dimne kutije M-79 ili
M-98 sa boqim odlikama, ukqu~uju}i i IC
spektar, ali mo`e da ispaquje i kutije
M90CS, kombinovane sa dimno-zapaqivim
ili eksplozivnim puwewem. Minimalna daqina
dejstva je 100 m. Ispaquje po dve ili
sve ~etiri kutije odjednom. Trajawe dimne
zavese iznosi od 3,5 do 5,5 sekundi, a ~etiri
kutije postavqaju zavesu {irine od 70
do 100 m. Maskirni efekat se dosti`e 10-
12 sekundi nakon ispaqivawa kutija.
Radi ispuwewa zahteva kupca, u kupolu
M91E-II je, umesto dnevne ni{anske
sprave DNS-1 i no}ne ni{anske sprave
PNS-1, ugra|ena integrisana ni{anska
sprava sa dnevnim i no}nim kanalom na bazi
poja~ava~a svetlosti druge generacije,
DNNS-30. Za ga|awe no}u ugra|en je poja-
~ava~ svetlosti druge generacije, pa je vidqivost
pove}ana do 1.100 m, a u dnevnom
kanalu DNNS-30 uveli~ava 5,3 puta pri ga-
|awu ciqeva na zemqi, ili 1,1 put kada se
ga|aju ciqevi u vazduhu. Daqina ga|awa iz
topa je do 3.000 m, a iz mitraqeza do
38
15. februar 2007.

Glavno oru|e kupole jeste automatski
top M-86, kalibra 30 mm
PRIMER DRUGIH
Svojih 15.400 zastarelih oklopnih transportera
M113 APC SAD su modernizovale i rasporedile ih u
borbene jedinice i Nacionalnu gardu. Britanci modernizuju
svoj oklopni transporter FV 432, koji je “vr{wak”
na{eg M-60, i zadr`avaju ga do 2020. godine u operativnoj
upotrebi.
2.000 m. Za ciqeve u vazdu{nom prostoru
izgravirane su dve skele, jedna za visine
do 250 m, a druga za visine iznad 250 m. U
no}nom kanalu sprava uveli~ava 7,2 puta
sa dozvoqenim odstupawem od +/-10 odsto.
Vidno poqe je 60° 30’.
NOVI DIZAJN
Kupola M91E-II je novoga dizajna, izgra|ena
od pancirnog ~elika, debqine do
25 mm napred, 13 mm sa strane i 8 mm
nazad. Oblik kupole je poligonalna piramida,
a dowi deo je pro{iren radi udobnog
sme{taja sedi{ta ni{anxije – operatera,
komandnog bloka, upravqa~kog pulta
raketa i prikqu~ewa korpe kupole. Obezbe|ena
je balisti~ka za{tita od dejstva
projektila AP 20 mm na daqini od 300 m,
sa predwe strane, a od projektila AP 7,62
mm sa ostalih strana na daqini od 100
m. Konstrukcija kupole i oblik omogu}avaju
ni{anxiji – operateru da kontroli{e
sve funkcije kupole i brz prelazak sa jedne
na drugu funkciju (raketirawe, ga|awe).
Deo unutra{wosti je za{ti}en od barutnih
gasova i sile trzawa topa. Masa prazne
kupole je 1.430 kg, borbenog kompleta
352 kg, a ukupna borbena masa kupole sa
svim ure|ajima i opremom, koji joj pripadaju,
ra~unaju}i i te`inu ni{anxije – operatora,
iznosi 1.862 kg.
Umesto hidrauli~nog pokretawa kupole
i topa (bazni model kupole M91), na
zahtev kupca, za tu namenu ugra|en je elektromehani~ki
servosistem, koji mo`e da
radi na dva na~ina. Osnovni je poluautomatski,
a pomo}ni re`im je ru~ni. U poluautomatskom
re`imu posti`e se maksimalna
brzina navo|ewa kupole po pravcu od
80° u sekundi, a topa po visini brzinom
od 50° u sekundi. Minimalne brzine u oba
smera je 0,3°/s.
Navedene odlike konstrukcije, mase
i dimenzije kupole M91E-II omogu}ile su
wenu integraciju sa oklopnim telom vozila,
ostavqaju}i dovoqno prostora u vozilu
za sme{taj 10 vojnika, potpuno opremqenih
za borbu (pored tri stalna ~lana
posade: voza~a, ni{anxije – operatera i
komandira). Prostor za iskrcno odeqewe
pe{adije raspore|en je u sredini vozila
i oko korpe kupole. Na bo~nim stranama
sme{tena su sedi{ta za po tri
strelca, a popre~no je kupa za ~etiri vojnika.
Posada ulazi u vozilo kroz tri
otvora na krovu.
OSAVREMEWIVAWE POGONA
Na zahtev stranog naru~ioca izvedena
je i remotorizacija BTR-50. Da bi se
poboq{ale performanse pokretqivosti
ugra|en je ja~i motor novije proizvodwe
(od postoje}e pogonske grupe sa dizel-motorom
V-6 od176 kW). Preduze}e IMK
”14. oktobar” iz Kru{evca ugradilo je doma}i
motor koji se koristi u BVP M-80A.
To je desetocilindarski dizel-motor, snage
235 kW (320KS). Tako|e je zamewena
mehani~ka transmisija sa transmisijom u
bloku koja je projektovana za BVP M-80A.
Transmisija objediwuje funkcije mewa~a
stepena prenosa i ure|aja za upravqawe
vozilom. Modifikacijom bo~nih prenosnika
obezbe|eno je dovo|ewe pogona na
propelere vodomlaznih pokreta~a za plovqewe
na vodi. Hidrauli~ni ure|aj za
upravqawe olak{ava promenu pravca
kretawa, ko~ewe i zaustavqawe vozila.
Taj dodatni zahvat obezbedio je boqu
upravqivost vozila i poboq{ao odlike
pokretqivosti za oko 20 odsto. Umesto
16,9 KS/t modernizovani BTR-50 ima specifi~nu
snagu od 20,5 KS/t i pove}anu brzinu
kretawa na putu sa 44 na oko 55
km/h. Brzina na vodi je ve}a od 10 km/h.
POTVR\ENI REZULTATI
Sa izvedenim modifikacijama, i modernizacijom
u celini, transformisan je
jedan zastareli oklopni transporter u
moderan BVP. Dobijeno je amfibijsko-juri{no
vozilo, efikasno za dejstvo sopstvenim
naoru`awem po razli~itim ciqevima,
ukqu~uju}i i najte`e oklopqena
borbena vozila – tenkove, a u odre|enoj
meri i protiv helikoptera i letelica dozvu~ne
brzine i niskog profila leta.
Integrisawe kupole doma}eg razvoja
sa doma}im topom kalibra 30 mm, visoke
efikasnosti dejstva, i dvojnim lanserom
za POVR II generacije, ~ini ovo vozilo
efikasnim borbenim sredstvom. Zadovoqavaju}i
SUV omogu}uje upravqawe i navo|ewe
naoru`awa i raketa dawu, a topa
i mitraqeza i u no}nim uslovima na daqinama
koje zadovoqavaju potrebe dejstva
u uslovima borbe u gradovima i asimetri~nim
situacijama.
Ovakav koordinisani zahvat doma}e
odbrambene industrije i instituta za relativno
kratko vreme od dve godine, mo`e
se oceniti vrlo povoqno. On ostavqa mogu}nosti
za daqu dogradwu tih vozila i
BVP M-80A, uz modernizaciju nekih podsistema
koji u ovom slu~aju nisu obuhva-
}eni.
Milosav C. \OR\EVI]
39

S A M O H O D N A T O P - H A U B I C A K O A L I C I J A S V
Rusi svakom novom
generacijom borbenih
vozila iznena|uju svet.
Ve} je prikazan novi tenk
crni orao, a nedavno i
prototip samohodne
top-haubice na istoj {asiji
pod nazivom koalicija SV.
Zanimqivo je da novo
oru|e ima dve cevi,
{to je retkost za
kopnena vozila,
a jo{ je ~udnije da se
nalaze jedna iznad
druge!
DVOCEVNI
GROMOVNIK
Uposledwih desetak godina svet je
ugledalo mno{tvo novih samohodnih
top-haubica, visokih performansi,
po~ev od ju`noafri~ke G-6,
preko ruske 2S19 msta-S, britanske
AS-90 Braveheart, pa do sjajne nema~ke
PzH-2000, koja se danas zahvaquju}i
odli~noj kombinaciji velikog dometa
i brzine ga|awa smatra za najefikasnije
operativno oru|e ove vrste na
svetu. Sva pomenuta oru|a imaju kalibar
152 ili 155mm, sa cevima du`ine
45 ili 52 kalibra, i osnovna koncepcija
se u velikoj meri ne razlikuje. Jednostavno,
sve su to jednocevna oru|a kupolne
ugradwe, sa velikim borbenim
kompletom, opremqena automatskim puwa~ima
i postavqena na te{ke to~ka-
{ke ili ~e{}e, guseni~ne {asije.
Amerikanci su devedesetih godina
pro{log veka svojim artiqerijskim sistemom
XM-2001 Crusader `eleli da naprave
revolucionarno oru|e, velike
trajne brzine ga|awa, sa znatno ve}im
borbenim kompletom, dometom 50 km i
boqom pokretqivo{}u od postoje}ih.
Me|utim, zbog preambiciozne namere
da smawe masu ispod 33 tone (~ime bi
se pove}ala strategijska pokretqivost)
2002. godine odustalo se od programa u
korist oru|a NLOS-C, mawe mase. Rusi
su, kao odgovor na ameri~ki Crusader,
zapo~eli razvoj vozila sa dvocevnim
oru|em 152 mm ~iji naziv je tek nedavno
obelodawen: koalicija SV. I kako
mu naziv ka`e, taj sistem je rezultat napora
ne samo jedne, ve} vi{e konstrukcionih
biroa: Uraltransma{, Burevestnik,
Uralvagnzavod i CNIIM. Oporavkom
ruske privrede i pove}awem izdvajawa
za armiju, te ostvarenim napretkom
na ovom poqu u svetu, postoje ozbiqni
izgledi da ovaj program bude uspe-
{no realizovan.
Ukratko, koalicija SV predstavqa
ugradwu potpuno preure|ene i daqinski
komandovane kupole (bez posade) samohodnog
artiqerijskog oru|a 2S19 na
{asiju tenka objekt 195. U tom pogledu,
koncepcija vozila koalicija SV je identi~na
nema~kom prototipu AGM (Artillery
Gun Module), koji koristi daqinski
upravqanu kupolu postavqenu na zadwi
40
15. februar 2007.

deo {asije vi{ecevnog lansera raketa
MLRS. Ina~e, tenk objekt 195 je ve} dvadesetak
godina u razvoju i predstavqa
perspektivnog ruskog oklopwaka, na zapadu
poznatog kao T-95, ali kona~na
oznaka nije poznata (ne radi se o tenku
crni orao, koji }e se nuditi kao modernizacija
T-72 i T-80 ili novo vozilo nameweno
izvozu), sa potpuno novom {asijom
sa sedam oslonih to~kova sa svake
strane. Za sada se na objavqenim fotografijama
jasno vidi da je prototip postavqen
na modifikovanu {asiju tenka
T-80. Kako je predvi|eno da ovaj tenk
ima kupolu sa daqinskom komandom, wegova
{asija je predstavqala idealno re-
{ewe za ugradwu tako|e daqinski upravqane
kupole za potrebe samohodnog artiqerijskog
oru|a.
NEPREVAZI\ENA
BRZINA GA\AWA
Unutar kupole nalaze se jedna iznad
druge dve top-haubice, izra|ene od
novog poboq{anog legiranog ~elika,
postavqene u jedan sklop, koji vr{i
elevaciju. Oru|a du`ine cevi 52 kalibra
opremqena su izuzetno dugim perforiranim
gasnim ko~nicama, visoke
efikasnosti, i imaju zasebne sisteme
automatskog puwewa. Automatski puwa-
~i nalaze se u ni{i kupole levo (ako se
posmatra sa gorwe strane) i sastoje se
od dva dvostruka lan~asta prenosnika,
postavqena jedan iznad drugog. U ni{i
se tako|e nalaze, ali sa desne strane,
segmentirana barutna puwewa. Kombinacijom
odre|enog broja pojedina~nih
segmenata posti`e se `eqeni domet odre|enom
elevacijom. Kod oru|a ove vrste
mogu}e je tako odabrati elevacioni
ugao i broj segmenata, da u pribli`no
isto vreme na ciq padne nekoliko projektila.
Borbeni komplet po cevi iznosi
32 projektila i vi{e od 150 pojedina~nih
segmenata puwewa, {to zna~i da
je ukupni borbeni komplet 72 projektila
i vi{e od 300 puwewa! Pore|ewa
radi, nema~ki PzH-2000 nosi 60 projektila
i 288 segmenata puwewa.
Ugradwom dva oru|a, ostvarena je
do danas neprevazi|ena brzina ga|awa
za jedno samohodno oru|e kalibra
152/155 mm od ukupno 16 projektila u
minuti (PzH-2000 do 10)! Primera radi,
ova brzina ga|awa je ve}a nego kod
bilo kog tenka opremqenog automatskim
puwa~em, a poznato je da su standardni
tenkovski kalibri danas 120 i 125
mm, pri ~emu je masa projektila upola
mawa. Maksimalni domet iznosi do 40
km (PzH-2000 do 41,8 km), a oru|e ima
mogu}nost ispaqivawa ~itavog dijapazona
projektila – od klasi~nih, preko
municije sa gasogeneratorom do “inteligentne”
municije sa samonavo|ewem
tipa krasnopoq.
Zahvaquju}i visokom stepenu automatizacije,
posada je svedena na svega
dva ~lana koji sede u predwem delu trupa
jedan pored drugog, {to je novi pomak
u odnosu na konkurente, koji imaju posadu
od najmawe ~etiri ~lana (PzH-2000 i
AS-90 pet ~lanova, jedino nema~ki AGM
dva ~lana). Ovaj polo`aj posade obezbe|uje
i visok stepen sigurnosti, jer su
potpuno odvojeni od barutnih puwewa.
Stru~noj javnosti jo{ nisu poznati nikakvi
detaqi o gabaritima i {asiji novog
tenka. Jedino je obelodaweno da je
masa vozila 55 tona.
Uop{te gledano, sama ideja da se koristi
dvocevni artiqerijski sistem, dolazi
sa mornari~kih artiqerijskih oru-
|a, gde je to bila redovna praksa, posebno
u ranijem periodu kada je brodska artiqerija
predstavqala oslonac vatrene
mo}i broda. Na taj na~in ostvarivana je
ve}a brzina ga|awa, uz racionalnost kori{}ewa
jedne kupole, koja je, iako ve}ih
dimenzija nego kada bi oru|e bilo jednostruko,
mogla da otvara vatru i bo~no sa
oba oru|a, bez zna~ajnijeg pove}awa du-
`ine brodskog trupa. Tako su svetlost dana
ugledale dvocevne, trocevne, pa ~ak i
~etvorocevne kupole. Rusi su do{li do
zakqu~ka da bi dvocevno mornari~ko oru-
|e kalibra 152 mm i te kako predstavqalo
napredak u odnosu na postoje}a dvocevna
oru|a AK-130 kalibra 130 mm, ne
samo zbog ve}eg dometa i vatrene mo}i,
ve} i zbog unifikacije kalibara u Kopnenoj
vojsci i Ratnoj mornarici. Iz tog razloga,
predla`e se upotreba identi~nog
sklopa sa dva topa u vertikalnom rasporedu,
ali sa izmewenim automatskim puwa~em
postavqenim ispod palube, a ne u
ni{i. Ovo je ura|eno jer kupola samohodnog
oru|a koalicija SV ima veoma velike
dimenzije, upravo zbog velikih gabarita
automatskog puwa~a, koji ni u kom slu~aju
nije mogao biti ugra|en unutar ina~e sku-
~enog trupa preuzetog sa tenka.
Na brodu je situacija sasvim druga-
~ija: trup broda je vrlo prostran i mo`e
pru`iti odli~nu za{titu automatskom puwa~u.
Tako|e, kupole savremenih brodskih
topova postaju sve mawe, izra|uju se od
takvih materijala i dobijaju uglastiji oblik,
kako bi se {to vi{e smawio radarski
odraz. Ugradwa automatskog puwa~a u
trup doprinela bi i znatnom pove}awu
borbenog kompleta, koji prema objavqenim
{emama mo`e biti i za 60 odsto ve-
}i. Ideja kori{}ewa kopnenog artiqerijskog
oru|a na brodovima nije nova, gde
je “najsve`iji” primer nema~ki koncept
MONARC, koji podrazumeva ugradwu kompletne
kupole samohodnog artiqerijskog
oru|a 155 mm PzH-2000 na posebnu platformu,
postavqenu na palubi jedne fregate
nema~ke RM.
Amerikanci i Britanci tako|e rade
na mornari~kim topovima 155 mm,
ali oni koriste namenska oru|a du`ine
cevi 62 i 52 kalibra, respektivno.
Prednost ovih velikih kalibara u odnosu
na standardne mornari~ke (100, 127,
130 mm) je znatno ve}i kapacitet projektila,
koji mo`e poneti sofisticirani
sistem navo|ewa, razli~ite tipove
bojnih glava (probojne, kasetne, opremqene
“inteligentnom” submunicijom),
te sopstveni mlazni pogon, ~ime se dometi
mogu vi{estruko pove}ati (ameri~ki
projektil LRLAP ima domet od 120 km,
a francuski Pelican 80 km). Naravno,
ova municija se, u odre|enom broju slu-
~ajeva, predvi|a i za kopnene artiqerijske
sisteme.
ZANIMQIV KONCEPT
Sve u svemu, koalicija SV predstavqa
nesumwivo izuzetno interesantan
koncept, potpuno druga~iji od zapadnih
artiqerijskih sistema. Wime se tako|e
“na ka{i~icu” pokazuju mogu}nosti {asije
dugo najavqivanog ruskog perspektivnog
tenka, na osnovu ~ega se da naslutiti
i wegova maksimalna masa. Ukoliko
bude novca za zavr{etak projekta tenka
objekt 195 i samohodnog artiqerijskog
sistema koalicija SV, svet te{kih oklopnih
vozila posta}e znatno zanimqiviji
jer }e i pomalo u~mali i posledwih godina
suvi{e tradicionalni zapadni
stru~waci morati da prate i pariraju
izazovu iz Rusije. Pri tome, moramo jo{
jednom spomenuti nema~ki prototip AGM
sa identi~nom koncepcijom daqinski
upravqane kupole sa oru|em 155 mm.
Tako|e, vide}emo kako }e se odvijati “duel”
budu}ih ruskih artiqerijskih sistema
velike brzine ga|awa i konvencionalnijih
zapadnih konkurenata, koji }e s
druge strane u najskorije vreme imati
mogu}nost ispaqivawa navo|ene municije
sa vi{e nego dvostruko ve}im dometom.
Za utehu je ~iwenica da osnovni nagon
ka inovacijama ne}e dolaziti usled
straha od mogu}e konfrontacije, ve} od
uspeha na tr`i{tu.
Sebastian BALO[
41

H A U B I C A 1 5 5 M M C A E S A R
PROJEKAT
NA SVOJU
RUKU
CAESAR ozna~ava
novu klasu lakih,
vazdu{noprenosnih,
dalekometnih i
samohodnih artiqerijskih
oru|a. Wegova osnovna
prednost je {to ima
sli~nu vatrenu mo}
kao i postoje}a vu~na i
samohodna artiqerijska
oru|a, ali poseduje mnogo
ve}u strate{ku mobilnost
i kra}e vreme od
pripreme elemenata za
ga|awe do napu{tawa
polo`aja.
Unutra{wi
izgled pume
Pre trinaest godina na sajmu Eurosatory
prikazan je funkcionalni model
samohodnog artiqerijskog oru|a
155 mm/52 CAESAR (Camion Equipe
d`un Systeme d`Artillerie), a zanimawe
ekspedicionih trupa {irom sveta za to
sredstvo ukazuje da wegovo vreme kona~no
dolazi.
Sve je po~elo tako {to je francuska
kompanija Giat ovaj projekat inicirala
na “svoju ruku”. Naime, oni su u saradwi
sa firmom Lohr Industries montirali na kamion
6h6 top 155 mm sa gorwim lafetom
od unapre|enog vu~nog oru|a 155 mm
TRF1. Na taj na~in su napravili osnovu za
novu klasu lakih, vazdu{noprenosnih, dalekometnih,
samohodnih artiqerijskih
oru|a.
Juna 1994. godine prikazan je funkcionalni
model oru|a baziran na {asiji
kamiona Mercedes-Benz/Unimog U 2450 L
6x6. Takva vozila su rasprostrawena po
celom svetu, tako da je logisti~ka podr-
{ka bila obezbe|ena. Kamion je bio
snabdeven jednom neoklopqenom kabinom
za voza~a i komandira i drugom neoklopqenom
kabinom, odmah iza prethodne, za
~etiri dodatna ~lana posade. Oru|e je
ugra|eno na zadwi deo kabine, sa cevi koja
je usmerena preko kamiona. Sile koje
se javqaju pri ga|awu prenose se na tlo
preko oslone plo~e koja se nalazi, tako-
|e, na zadwem delu kamiona. Oslona plo-
~a se pokre}e hidrauli~ki. U polo`aju za
ga|awe zadwi to~kovi su izdignuti i ne trpe
nikakvo optere}ewe.
Konstrukcija je modifikovana i prvi
prototip (R1) se pojavio 1998. godine sa
redizajniranim a{ovima, objediwenom
kabinom i automatskim ni{awewem. Prera|ena
kabina je omogu}avala sme{taj
{estoro qudi i bila je rasklopiva (ski-
42
15. februar 2007.

dalo se vetrobransko staklo) kako bi se
cev spustila ispod horizontale, radi vazdu{nog
transporta.
OSNOVNI PODACI
Krajem 1998. godine haubica je bila
predmet petonedeqnih ispitivawa francuske
vojske, koja, treba i to re}i, u tom
periodu nije imala nikakve zahteve za
oru|em takvog tipa. Tada se u{lo u projekat
modernizacije samohodne haubice
AUF1 na standard AUF1 TA, u prvoj fazi,
a zatim na standard AUF2. Tako|e je planirano
i zadr`avawe u operativnoj upotrebi
105 odli~nih haubica 155 mm
TRF1. Me|utim, u kontekstu promene bezbednosnog
okru`ewa i restrukturisawa
francuske vojske, CAESAR je, sa dobrom
takti~kom mobilno{}u kombinovanom sa
mogu}no{}u vazdu{nog transporta, odli~nim
sistemom za upravqawe vatrom (SUV)
i relativno malom cenom, predstavqao
atraktivan predlog za vojsku.
Posle debata u oktobru 2000. godine
objavqeno je da je vojska zainteresovana
za nabavku pet oru|a (baterija od ~etiri
oru|a + jedno rezervno) koja bi detaqno
ispitala. Nakon ispitivawa 1998.
godine, pripadnici vojske ukazali su ne
neke nedostatke i oni su ispravqeni na
drugom prototipu (R2) koji je prikazan
aprila 2002. godine. I upravo je R2 usvojen
za nultu seriju. Najzna~ajnija promena
u odnosu na R1 bila je jednodelna oklopqena
kabina namewena za pet ~lanova
posade, koja je omogu}avala balisti~ku za-
{titu od zrna 7,62h51 mm na rastojawu
ve}em od 200 m. Debqina prozora na kabini
je 26 mm. Kabina je i klimatizovana.
Tako|e su pojednostavqeni sistem za
puwewe projektila i hidrauli~ni sistem,
a broj metaka u borbenom kompletu pove-
}an je sa 16 na 18. Mawa kabina, bunkeri
za municiju napravqeni od kompozita
i smaweni broj ~lanova posade, uticali
su da masa vozila opadne od 17,8 na 17,1
tonu. Svih pet vozila je zvani~no isporu-
~eno u junu 2003.
Masa kamiona u neoptere}enom stawu
bila je 15,8 tona, du`ina 10, visina
3,7 i {irina 2,55 metra. Pogon sa~iwava
turbohraweni dizel motor Mercedes
LA6 od 177 kW (240 KS) koji omogu}ava autonomiju
kretawa od 600 km i brzinu od
100 km/h, a u terenskim uslovima do 50
km/h. Klirens je 0.4 m, a savladava vodenu
prepreku dubine 1,2 metra.
Monoblok cev je du`ine 52 kalibra
sa komorom zapremine 23 litra. Zatvara~
je zavojni, otvara se nagore i to hidrauli~nim
putem. Zatvara~ je snabdeven
automatskim ure|ajem (tipa revolver) za
postavqawe kapisli u odgovaraju}i polo-
`aj za naredno opaqewe. Dobo{ sadr`i
14 kapisli. Pri posrednom ga|awu elevacija
se kre}e u rasponu od +17 0 do +70
stepeni, a pomerawe po pravcu je 17 0 levo
i 17 0 desno. Kabina onemogu}ava postizawe
pune depresije cevi du` ose vozila.
Pored ovoga, mogu}e je, okre}u}i vozilo
udesno u odnosu na pravac ciqa, neposredno
ga|ati sa leve strane vozila (u
slu~aju potrebe za uni{tavawem bunkera
i zgrada...). Opti~ki ure|aj za neposredno
ga|awe nalazi se sa leve zadwe strane
oru|a. Prilikom neposrednog ga|awa
elevacija se kre}e u rasponu od -3 0 do
+10 0 , koriste}i modularno puwewe – zona
4. Ugao koji tada cev zahvata sa osom
Balisti~ki ra~unar obezbe|uje veliku
ta~nost poga|awa
UTISCI
CAESAR je tehni~ki ispitivan u 40.
artiqerijskom puku, a takti~ki u 93. artiqerijskom
puku. Korisnici su odu{evqeni
wegovom strate{kom mobilno-
{}u, jednostavnom obukom i velikom ta~no{}u
poga|awa zahvaquju}i balisti~kom
ra~unaru. Iako nije za{ti}en kao
AUF1, brzina dejstva omogu}ava mu dobar
stepen za{tite imaju}i u vidu kratko
vreme pripreme za ga|awe. Najve}a
opasnost u tzv. mirovnim operacijama
oru|u preti iz pozadine i zato }e kabina
biti oklopqena i imati balisti~ku
za{titu nivoa 2, po STANAG-u. Predvi-
|eno je da broj tih oru|a u artiqerijskim
pukovima bude 24 ili 32.
vozila (u horizontalnoj ravni) je izme|u
21 0 i 27 0 sa leve strane. Oru|e se navodi
automatski, ali postoji i ru~ni pogon
kao rezerva.
U slu~aju vazdu{nog transporta cev
se mo`e spustiti ispod granice od 17stepeni.
To se posti`e tako {to se najpre vetrobransko
staklo gurne ispred voza~a i
postavi na haubu. Nakon toga se skida uska
traka sa krova i omogu}ava cevi da se
spusti pored voza~a.
Iznad kolevke je postavqen radar
koji daje podatke o brzini projektila na
ustima cevi. Ti podaci se prosle|uju ra-
~unaru koji obavqa i balisti~ke prora-
~une. On je obrtan na svom postoqu i omogu}ava
komandiru vozila (sa desne stra-
ODLIKE
Borbena masa sredstva iznosi
17,1 tonu, du`ina je 10, visina 3,7 i
{irina 2,55 metra. Pogon sa~iwava
turbohraweni dizel motor Mercedes LA6
od 177 kW (240 KS) koji omogu}ava autonomiju
kretawa od 600 km i brzinu na
putu od 100 km/h, a u terenskim uslovima
do 50 km/h. Vatrenu mo} toj haubici
daje top 155 mm/52 kalibra. Brzina
vatre je {est projektila u minuti, a domet
od 4,5 do 42 km. Savladava vodenu
prepreku dubine 1,2 metra, a vreme zauzimawa
i napu{tawa polo`aja je oko
60 sekundi. Mo`e se transportovati vazdu{nim
putem avionom S130 (jedno oru-
|e) i helikopterom SN53. Haubicu opslu-
`uje peto~lana posluga (tri izuzetno).
43

ne) da, s jedne strane, primi nare|ewa i
ima uvid u takti~ku situaciju, a s druge
omogu}ava voza~u (sa leve strane) pristup
podacima kqu~nim za navigaciju. Na zadwoj
strani vozila je izme{ten i displej
koji prikazuje odre|ene elemente za ga|awe.
Na oru|u postoji i dava~ temperature
cevi koji upozorava poslugu na mogu}nost
pregrevawa.
VATRENA MO]
Masa sklopa cevi sa automatskim
zavojnim zatvara~em i poluautomatskim
puwa~em projektila iznosi 3.400 kg. Na
cevi se nalazi gasna ko~nica efikasnosti
30 posto. Nominalna brzina ga|awa
iznosi {est metaka u minutu. Cev je nehromirana
i trebalo bi da izdr`i 500
punih puwewa (zona 6) na temperaturi od
63 0 S. Kompanija Giat tvrdi da bi se broj
ispaqenih punih puwewa pove}ao najmawe
dva puta ako bi se cev prethodno autofretovala,
a nakon toga i hromirala.
Giat zajedno sa Eurenco-om razvija
bimodularno barutno puwewe koje bi se
moglo koristiti u temperaturnom opsegu
od -42 0 S do +63 0 S. Zavr{etak razvoja
barutnog puwewa se planirao za 2006.
godinu, mada je prvobitna namera bila
da se to poklopi sa uvo|ewem u operativnu
upotrebu samohodne haubice AUF2,
2005. godine (koja ima potpuno automatizovan
sistem puwewa). U me|uvremenu
se za potrebe ispitivawa oru|a koriste
puwewa firme Rheinmetal DM72 i
DM72A1, kombinovana sa standardnim
francuskim projektilom OE F2 (LU 111).
Ovaj projektil je projektovan za balisti~ki
sistem 39 kalibara i ne mo`e se
koristiti iznad zone 5. Shodno tome, za
ispitivawa je nabavqena i odre|ena koli~ina
usavr{enih projektila LU211, koji
su u{li u proizvodwu 2000. godine i
do sada su prodati Norve{koj i Danskoj.
Sa upu{tenim dnom ostvaruju maksimalni
domet 24 km (zona 5), odnosno 30 km
(zona 6). Ako se na wih navije jedinica
generatora gasa onda se mo`e ostvariti
domet od 39 km. Giat je ponudio i projektil
NR265 ERFB BB (Extended Range Full
Bore Base Bleed) dometa 42 km, ali ga
francuska vojska nije usvojila. Tako|e je
proizveo i drugu verziju projektila
LU211, u oznaci LU211-M, koji je francuska
vojska svrstala u tip 1 nesenzitivne
municije (IM).
Haubica }e se ~esto transportovati
vazdu{nim putem i koristiti u sukobima
niskog intenziteta, pa je izuzetno va`no
da municija bude {to mawe osetqiva
(rawiva). Zato se o~ekuje da municiju tipa
1 (npr. LU211-M) koriste snage za brze
intervencije.
44
Smatra se da uvo|ewem CAESAR-a
po~iwe da se ostvaruje san artiqeraca
o autonomnom delovawu. Mada se, s druge
strane, korisnici jo{ nisu transformisali
(metod komandovawa...) da bi u
potpunosti iskoristili sofisticirane
funkcije tog artiqerijskog sistema. Iskustva
iz Iraka pokazuju da veliki domet
oru|a nije zna~ajan samo zbog kontrabatirawa
i drugo, ve} i zbog podr{ke razli~itim
jedinicama koje se nalaze na {irokom
podru~ju. Izra|en je i funkcionalni
model logisti~kog vozila koje }e
mo}i da prevozi 72 metka.
ME\UNARODNA
SARADWA
U oktobru 2002. godine to oru|e je
prikazano za potrebe KoV SAD. Za osam
dana obu~ena je ameri~ka posluga sa takti~ko-tehni~kog
aspekta, a onda su izveli
ga|awa. Ispaqeno je 116 metaka, pri ~emu
su koristili standardni ameri~ki
projektil M107 i barutno puwewe u kesama
M4A2. Tvrdi se da je ta~nost pogodaka
bila velika i da je vi{e od 20 odsto
projektila direktno palo na mete
(daqina ga|awa je bila 8 km). Amerikanci
su obavili dva imitaciona ga|awa.
Francuska posluga je ispalila 16 projektila
istovremeno sa pet razli~itih
mesta i brzo napustila polo`aj. Sedam
projektila je zavr{ilo u meti, a devet je
palo na rastojawu 50 m od ciqa. U zavr-
{noj etapi prikaza Francuzi su demonstrirali
brzinu ga|awa i pri tom ispalili
{est metaka M107 za 57 sekundi.
CAESAR je lak{i i ima ve}i domet od
ameri~ke visokoautomatizovane samohodne
haubice 155 mm /39 NLOS-C (United
Difense) koja je jo{ u razvoju. United Difense
i Giat su sklopili izvesne ugovore
pa se mo`e dogoditi da ameri~ka firma
proizvodi CAESAR za trupe SAD-a.
Osnovna prednost ovog artiqerijskog
sistema je {to ima sli~nu vatrenu
mo} kao i postoje}a vu~na i samohodna
artiqerijska oru|a, ali poseduje mnogo
ve}u strate{ku mobilnost i kra}e vreme
od pripreme elemenata za ga|awe do
napu{tawa polo`aja. Sem toga, CAESAR
ispuwava i dva va`na elementa koja karakteri{u
dana{wa boji{ta, a to su
brzina i sigurnost. Brzina delovawa
zavisi od precizne i ta~ne komunikacije
na osnovu koje komanda prosu|uje da
li postoje}a jedinica mo`e biti anga-
`ovana ili ne, i prora~una elemenata
za ga|awe u realnom vremenu. A sigurnost
zavisi od bezbednosti za{ti}enih
podataka ({to umawuje qudske gre{ke) i
odre|ivawa redosleda operacija, o ~emu
vodi ra~una SUV. Igor MIHAJLOVI]
MINI-ROBOT KOBRA
Francuska firma Cybernetix proizvela
je vi{enamenski mini-robot Cobra.
Re~ je o daqinski vo|enom vozilu robotu
namewenom za upotrebu u veoma ograni-
~enom manevarskom prostoru. Ima du`inu
od 364 mm, {irinu 392 mm, visinu
170 mm, klirens 48 mm i masu 5,6 kg.
Pokre}e ga 12V Ni/Cd baterija, koja mu
obezbe|uje prose~nu radnu autonomiju od
90 do 120 minuta i najve}u brzinu kretawa
do 7,5 km/h. Glavni senzori su mu dve
dnevno-no}ne kolor mini-kamere od kojih
je predwa sa trostrukim pove}awem. Osim
tih kamera, robot ima i dve svetle}e
diode (LED) za osvetqavawe predmeta koje
ispituje. Vo|ewe robota je radio-putem
sa daqine do 130 metara. Sistem vo|ewa
i kontrole ukqu~uje prijemnik zvuka i
slike na 14,2 cm velikom ekranu sa te~nim
kristalima (LCD). Cobra se mo`e koristiti
pri temperaturama od -10 do
+ 55 stepeni Celzijusa.
S. A..
OPTOELEKTRONSKI
SISTEM SPOTLITE
Izraelska kompanija Rafael proizvela
je novi optoelektronski sistem za otkrivawe
i precizno locirawe vatrenih
polo`aja streqa~kog naoru`awa. Osnovni
elementi sistema Spotlite su termovizijska
kamera, laserski daqinomer, ozna~iva~
ciqeva, GPS i jedinica za kontrolu.
S. A.
15.februar 2007.

SISTEM TRAP
ZA BRZO NI[AWEWE
NOVA JURI[NA PU[KA
Ameri~ki marinci u Iraku upotrebqavaju
novi daqinski sistem za brzo
ni{awewe TRAP T-25OD (Telepresent Rapid
Aiming Platform). Re~ je o platformi
na kojoj su sme{teni naoru`awe (pu{ka
M16, pu{komitraqez M249 SAW ili
M24OG ili snajperska pu{ka M-82),
ni{anske (holografski HWS) i osmatra~ke
sprave. Sistem TRAP ~ine postoqe,
okvir za sme{taj oru`ja i municije,
opti~ki i elektronski sklop. Postoqe je
IRANSKO OKLOPNO
BORBENO VOZILO
kablom povezano s kontrolnom jedinicom,
izvorom elektri~ne energije i mehanizmom
za okidawe i osmatrawe. Modularni
opti~ki sklop sistema ukqu~uje
{irokougaonu kameru za osmatrawe,
termovizijsku dnevno-no}nu kameru za
osmatrawe i kameru za ni{awewe. Kontrolna
jedinica sadr`i glavnu kontaktnu
sklopku, sklopku za izbor vrste vatre,
glavni osigura~ oru`ja, kontrolne
lampice, prikqu~ak za vezu sa platformom,
mehanizme za osmatrawe i okidawe
i izvor elektri~ne energije.
Sistem za ni{awewe omogu}ava
pomerawe ni{anske ta~ke do 1/10 ugaonog
minuta, deluje u krugu od 360 stepeni,
a strelac operater mo`e da od
platforme bude udaqen do 100 metara.
Masa sistema iznosi 29 kilograma.
TRAP omogu}ava name{tawe oru`ja na
polo`aje izlo`ene neprijateqskoj vatri,
dejstvo strelca operatera iz zaklona,
boqu kontrolu odre|enog podru~ja,
prikupqawe obave{tajnih podataka,
uni{tavawe neeksplodiranih
ubojnih sredstava, obezbe|ewe vojnih
konvoja i upori{ta, te snajperska i
protivsnajperska dejstva. Tim sredstvom
mogu se opremiti i robotizovana
vozila za borbena dejstva. S. A.
Organizacija iranske vojne
industrije nedavno je objavila da je za
potrebe izvoza razvila oklopno
borbeno vozilo pe{adije. Re~ je o novoj
verziji to~ka{a sa pogonom 4h4, pod
nazivom Rakhsh.
BVP ima ~eli~nu kupolu spojenu sa
telom vozila ~vrstim varom, {to omogu}ava
uspe{nu za{titu od naoru`awa do
kalibra 7,62 mm. Maksimalna te`ina
vozila sa borbenim tovarom je oko 7,5
tona, a maksimalna brzina je 95 km/h. Za
svetsko tr`i{te se izra|uje opremqen u
nekoliko razli~itih varijanti: sa serijom
lansera dimnih kutija, kao NHB varijanta
i sa kerami~kim oklopom. U pripremi
je i izrada vozila sa oklopom koji
pru`a za{titu od naoru`awa kalibra do
14,5 mm.
G. K.
Komanda za specijalne operacije
SAD SOCOM (US Special Operations Command),
pokrenula je postupak za nabavku
juri{ne pu{ke nove generacije (dva modela),
koja bi zamenila sada{wih pet modela
oru`ja sa kojima su naoru`ani pripadnici
specijalnih snaga. Posao je poveren
firmi FN Herstal, koja je proizvela dva
prototipa nove juri{ne pu{ke SCAR (SO-
COM Combat Assault Rifle): SCAR-H, kalibra
7,62 mm i SCAR-L, kalibra 5,56 mm.
Oba modela }e imati na raspolagawu tri
vrste cevi (za zamenu cevi potrebno je pet
minuta) u du`inama 35,7 cm (standardna),
25,5 cm (kratka) i 45,9-51 cm (snajperska).
Izbor cevi zavisi}e od konkretnog
zadatka. Model SCAR-H zameni}e pu{ke
M14 i MK11, a model SCAR-L pu{ke
M4A1, COBR i MK12. Prvi primerci novih
pu{aka pojavi}e se do kraja ove godine,
a sveukupna zamena sada{wih modela
novim bi}e zavr{ena do 2011. godine.
S. A.
IZVI\A^KI SISTEM STALKER II
Izraelski proizvo|a~ vojne opreme Rafael proizveo
je novi automatski mobilni sistem Stalker II namewen
za izvi|awe, kontrolu i obele`avawe ciqeva.
Operativne mogu}nosti sistema su otkrivawe i pra-
}ewe pokreta qudi na daqini do 10, a vozila do 35
kilometara. Sistem Stalker II sastoji se od terenskog
vozila (Humer M1O97A2), kao platforme za sme{taj
ostalih delova sistema, doplerovog radarskog sistema
(u kopnenoj ili mornari~koj varijanti), stabilizovanog
optoelektronskog sistema (dnevno-no}na kamera,
FLIR, laserski daqinomer), elektri~nog pokretnog
teleskopa (visina 10 m), na kome su sme{teni antena
radarskog sistema i ku}i{te sa optoelektronskim sistemom,
navigacijskog sistema (GPS), savremenog komunikacijskog
sistema za odr`avawe veze i prenos
podataka i generatora za snabdevawe sistema elektri~nom
energijom. S. A.
UKRAJINSKI
RAKETNI SISTEM
U prvoj polovini 2007. godine
o~ekuje se privo|ewe kraju projekta
novog ukrajinskog raketnog sistema,
koji ima karakter odbrambenog i
predstavqa vrlo ubedqivo sredstvo
za odvra}awe u odnosu na susedne
zemqe. Kako se planira, raketni
sistem kopno-kopno (za sada
nepoznatog naziva) kao krajwi ciq
ima nano{ewe velikih gubitaka
protivni~koj strani. U razvoj tog
novog borbenog sredstva bi}e ukqu-
~eno vi{e od 100 ukrajinskih kompanija.
G. K.
45

I T A L I J A N S K I N O S A ^ A V I O N A – C O N T E
Osnovno naoru`awe
broda Conte di Cavour
~ine wegovi
vazduhoplovi i mo`e
ukrcati sve aktuelne
tipove helikoptera
i aviona koji su
u naoru`awu
Italijanske ratne
mornarice, a i novi
Joint Strike Fighter JSF-
35. Najve}i broj
letilica koje mogu
operisati sa nosa~a
jeste 24, odnosno 30,
ukoliko je re~ samo
o helikopterima.
MODERNI RATN
Novi nosa~ aviona RM Italije Conte
di Cavour C-552 krajem decembra
zavr{io je prve probne vo`we. Taj
moderni ratni brod do kraja novembra
ove godine bi}e zvani~no uveden
u operativnu upotrebu Italijanske
ratne mornarice (IRM).
Conte di Cavour ima 27.100 tona punog
deplasmana, dug je 244, {irok 39, a
gaz mu iznosi 8,7 metara. Maksimalnom
trajnom brzinom od 28 ~vorova pokre}u
ga ~etiri gasne turbine General Electric
LM-2500, ukupne snage 88.000 kW, dok mu
akcioni radijus, pri ekonomskoj brzini
od 16 ~vorova, iznosi 7.000 miqa. Na
brodu ima mesta za 1.202, ~oveka iako
sama posada nosa~a aviona broji 450
qudi – ostatak ~ine 203 pripadnika vazduhoplovne
komponente, 140 pripadnika
komande i {taba IRM, te 325 marinaca
(pripadnika italijanske mornari~ke
pe{adije iz bataqona San Marko).
Nosa~ aviona Cointe di Cavour izgra|en
je u brodogradili{tu kompanije Finmeccanica
u mestu Riva Trigoso pored \enove.
Gradwa je po~ela u leto 2001, a brod
je porinut u more 20. jula 2004. godine.
Osnovno naoru`awe broda ~ine
wegovi vazduhoplovi, a Conte di Cavour
mo`e ukrcati sve aktuelne tipove helikoptera
(EH-101 Merlin, NH-90, SH-3D
Sea King) i aviona AV-8B Sea Harrier koji
su u naoru`awu IRM, kao i novi Joint Strike
Fighter JSF-35. Najve}i broj vazduhoplova
koji mogu operisati sa nosa~a je
24, odnosno 30, ukoliko je re~ samo o helikopterima.
Poletno-sletna paluba novog italijanskog
nosa~a aviona dimenzija je
220h34 metra i na pramcu se zavr{ava
tzv. sky-jump rampom, nagiba 12 stepeni,
koja omogu}ava da, V/STOL, avioni tipa

D I C A V O U R C - 5 5 2
I BROD
Harrier ili JSF-35, uzlete sa maksimalnim
teretom ubojnih sredstava i goriva.
Hangar pod palubom, dimenzija
134h21 metar, mo`e da primi 12 helikoptera
ili osam aviona, a sa poletnosletnom
palubom povezuju ga dva lifta
nosivosti po 30 tona za podizawe vazduhoplova
i dva lifta od po 15 tona za
transport municije i ubojnih sredstava.
Nosa~ aviona Conte di Cavour posebnim
~ini to {to se mo`e koristiti i kao
transportni brod za prevoz vozila guseni~ara
i to~ka{a, umesto vazduhoplova
u svom hangaru. Za ukrcaj vozila brod je
opremqen sa dve hidrauli~ne rampe nosivosti
po 60 tona, a u svoj hangar mo`e
da primi 100 lakih terenskih kamioneta
ili 50 sredwe te{kih kamiona ili amfibijskih
vozila, odnosno 25 te{kih tenkova
Ariete.
Ina~e, nosa~ aviona Conte di Cavour
je naoru`an tridesetdvocevnim
vertikalnim lanserom za PVO rakete
ASTER-15, sa dva topa Oto Melara 76 mm
Super rapido i tri brzometna PVO topa
kalibra 25 mm.
N. BO[KOVI]
Ratna mornarica Gr~ke odbila je da,
usled niza tehni~kih nedostataka otkrivenih
u probnim vo`wama, primi
prvu od ukupno ~etiri nove dizelelektri~ne
podmornice Tipa 214,
koja je po naruxbi gr~kog Ministarstva
odbrane izgra|ena u nema~kom brodogradili{tu
firme HDW u Kilu. Podmornica
Papanikolis S-120 navodno je,
prilikom ispitivawa, pokazala lo{
stabilitet u povr{inskoj vo`wi, a wen
AIP, odnosno pogonski sistem koji ne koristi
vazduh, postigao je snagu mawu od
deklarisane, pri ~emu je nakon nekoliko
sati kori{}ewa morao biti iskqu~en
jer su se neke od komponenti pogona zagrejavale
vi{e od predvi|ene radne
temperature. Grci su naveli i da propeler
nove podmornice stvara znatno ve-
}u kavitaciju i buku od o~ekivane, da napadni
periskop vibrira pri brzinama
ve}im od tri ~vora, da u deo hidrauli~nih
sistema prodire morska voda, te da
antene pasivnog sonara ne funkcioni{u
pravilno.
Ratna mornarica Gr~ke odbila je da
primi podmornicu Papanikolis ~ija izgradwa
ina~e ve} kasni 18 meseci u odnosu
na planiranu dinamiku, sve dok nema~ko
brodogradili{te ne otkloni nedostatke.
Gr~ka je naru~ila ukupno ~etiri pod-
SUDBINA PODMORNICE TIPA 214
PAPANIKOLIS
UVELIKO
KASNI
Ratna mornarica Gr~ke
odbila je da primi
podmornicu
Papanikolis,
~ija izgradwa
kasni ve} 18 meseci
u odnosu na planiranu dinamiku,
sve dok nema~ko brodogradili{te
ne otkloni uo~ene nedostatke
mornice Tipa 214 od kojih se samo prva,
Papanikolis S-120, gradi u Nema~koj, a
ostale tri – Pipinos S-121, Matrozos
S-122 i Katsonis S-123, u brodogradili{tu
Hellenic Shipyard u Gr~koj.
Podmornice Tipa 214 duge su 65
metara, {iroke 6,3, a gaz im iznosi
{est metara, i imaju puni deplasman od
1.700 tona. Brzina u povr{inskoj vo-
`wi je 12, a u podvodnoj vi{e od 20 ~vorova.
Naoru`ane su sa osam torpednih
cevi za torpeda kalibra 533 mm, od kojih
su ~etiri sposobne za ispaqivawe
protivbrodskih raketa Sub Harpoon.
Radna dubina rowewa iznosi vi{e od
400 metara, a pogonski sistem AIP sa gorivim
}elijama omogu}ava im da pod vodom
neprekidno provedu ~ak tri nedeqe
bez potrebe za ukqu~ivawem dizel-motora
koji bi pripunio akumulatorsku
bateriju. Krstare}i malim brzinama do
~etiri ~vora, podmornice Tipa 214 kori{}ewem
AIP-a, pod vodom mogu pre}i
i do 1.248 miqa, dok im akcioni radijus
u povr{inskoj vo`wi iznosi 12.000
miqa. Podmornicu opslu`uje posada od
27 ~lanova, a mo`e ukrcati zalihe goriva,
hrane i vode koje joj omogu}avaju
da na moru neprekidno provede 12 nedeqa.
N. B.

A D U T I B R I T A N S K E K R A Q E V S K E M O R N A R I C E
PREPOROD
KRAQICE
MORA
pom 114 milimetara. Posada }e imati
oko 190 ~lanova.
Opremqen svetski poznatim sistemom
protivvazdu{ne odbrane PAAMS
(Principal Anti-Air Missile System), ima}e
osnovnu ulogu u borbi sa avionima. Zajedno
sa budu}im nosa~em aviona (CVF-Future
Aircraft Carrier), razara~ tipa “45” bi-
}e okosnica protivvazdu{ne odbrane
Kraqevske mornarice i za{tita snaga
Ekspedicione snage
Kraqevske mornarice
zavisi}e od udarne mo}i
aviona sa nosa~a aviona,
amfibijskih sredstava i
nuklearnih podmornica.
A okosnica protivvazdu{ne
odbrane te mornarice
i za{tita snaga Velike
Britanije i wenih saveznika
u narednim koalicionim
akcijama, bi}e razara~ tipa
“45”, zajedno sa budu}im
nosa~em aviona CVF -Future
Aircraft Carrier.
Kraqevska mornarica Velike Britanije
brzo se prilago|ava savremenim
uslovima u svetu. Wena sposobnost
adaptacije ima najva`nije mesto
u proceni mogu}nosti takve mornarice,
a u skladu sa tim, obezbe|uju joj se moderne
i relevantne snage. Mornarica mora
biti obu~ena i opremqena da odgovori
na krize gde god i kad god je to potrebno.
U sadejstvu sa kopnenim i vazduhoplovnim
snagama, mo`e se upotrebiti i kao
deo koalicionih snaga ili kao lider ostalim
nacijama u koaliciji.
Ekspedicione snage Kraqevske mornarice
u budu}nosti }e zavisiti od udarne
mo}i aviona sa nosa~a, amfibijskih sredstava
i nuklearnih podmornica. Wena
osnovna uloga u spoqnoj i bezbednosnoj
politici Velike Britanije zahteva mewawe
organizacije i veli~ine flote i evoluirawe
prema mogu}im izazovima u budu}-
nosti. Tako|e, mora funkcionisati sa {to
mawe tro{kova, {to }e uticati na dizajn
budu}ih plovila. Mogu se o~ekivati anga-
`ovawe mawih kompanija u gradwi brodova
i nova tehnolo{ka re{ewa, ukqu~uju}i
i ve}u kompjutersku automatizaciju, {to }e
brodove u~initi mo}nijim u borbi.
Prema mi{qewu brojnih analiti~ara,
ovo je nova i uzbudqiva era za Kraqevsku
mornaricu. A broj brodova koji su
gotovo u{li u upotrebu obezbe|uju joj mesto
jedne od najmodernijih mornarica u
svetu.
RAZARA^ TIPA “45”
Sada{wi tip razara~a “42” bi}e
zamewen tipom “45”, koji bi trebalo da
u|e u upotrebu ove godine. Prvi iz serije
nosi ime HMS Daring (D-32). Gradi se
ukupno {est brodova, deplasmana 7.350
tona, du`ine 152,4 metra i {irine 21,2
metra. Maksimalna brzina im je 27, a krstare}a
18 ~vorova. Daqina plovidbe je
7.000 miqa, sa 18 ~vorova. Bi}e naoru-
`ani raketama Harpoon i PAAMS, te to-
Velike Britanije i wenih saveznika u budu}im
koalicionim akcijama.
Taj tip razara~a je ve}i od prethodnika
(tipa “42”) i dimenzijama reflektuje
svoje osobine u novoj ulozi koju su razara~i
dobili. Tako|e, pru`a mogu}nost
mnogo ve}eg komfora svojoj posadi nego
{to su ga imale dosada{we krstarice i
fregate. Konstruisan je tako da izvodi
{iroke ekspedicione zadatke, “od humanitarne
asistencije i odbrambene diplomatije
u miru i krizama, do rata u razli~itim
klimatskim uslovima – od tropskih do
severnih”.
Dizajniran je za ekonomi~nu upotrebu
i odr`avawe. Ima integrisani propulzivni
sistem od gasnoturbinskog alternatora
Rols Royce WR-21, dva dizel-generatora
i dva motora sa maksimalnom brzinom
od 27 ~vorova. Wegova veli~ina
olak{ava budu}e osavremewivawe, zamenu
i dopunu standardne opreme, bez ve}ih
strukturnih izmena.
48
15. februar 2007.

NUKLEARNA
PODMORNICA
Aktivnosti podmornica sa stanovi-
{ta hladnoratovskog protivpodmorni~kog
ratovawa prerasle su u ekspediciono anga`ovawe
u podr{ci zdru`enim operacijama.
Velika brzina i izdr`qivost nuklearnih
podmornica omogu}avaju wihovo brzo
razme{tawe u bilo koji deo sveta gde
mogu tajno operisati u potencijalnom neprijateqskom
okru`ewu sa malim rizikom
od otkrivawa. U zdru`enim operacijama
izvr{avaju zadatke osmatrawa, prikupqawa
obave{tajnih podataka i napada na zemaqske
ciqeve krstare}im projektilima,
te protivbrodska dejstva radi za{tite savezni~kih
mornari~kih snaga.
Tri nuklearne napadne podmornice
tipa Astute izgra|ene su u brodogradili-
{tu Bae Systems Shipyard at Barrow-in-Furness.
Progresivno }e zameniti one tipa
Swiftsure i Trfaalgar. Poseduju poboq{ane
komunikacijske sisteme za podr{ku u zdru-
`enim operacijama. Podvodni deplasman
im je 7.800 tona, du`ina 97, a {irina 11
metara. Dubina rowewa je do 300 metara,
a posada broji 98 ~lanova. Naoru`ane
su sistemom Spearfish i krstare}im raketama
Tomahawk.
Imaju potpuno integrisan podmorni~ki
borbeni sistem i pove}an ubojni teret,
ukqu~uju}i Spearfish i Tomahwk, te optoelektronski
periskop i digitalni kontrolni
i informacioni sistem.
NOSA^ AVIONA CVF
Upotreba avijacije je i daqe kqu~ni
deo u ve}ini operacija Kraqevske mornarice.
Tokom operacija mogu}nost dejstva
i anga`ovawa borbenih aviona i helikoptera
u me|unarodnim vodama i na
kopnu, bez podr{ke zemqe doma}ina, jeste
kriterijum borbenih vrednosti. Planirana
je zamena tri postoje}a nosa~a
aviona tipa Invincible, sa dva nova, ve}a,
nosa~a – HMS Qeen Elizabteh i HMS Prince
of Wales, koji u projektu nose oznaku CVF
(budu}i nosa~ aviona).
Nosa~ aviona i wegove letelice bi-
}e opremqeni za dejstva i operacije u
svim vremenskim uslovima, dawu i no}u
(napadne misije, vo|ewe ofanzivne podr-
{ke kopnenim trupama i, ako je potrebno,
obezbe|ewe za{tite pomorskim grupacijama).
Svaka vazduhoplovna grupa sa nosa~a
bi}e skrojena prema svojoj nameni i
ima}e avione Joint Strike Fighter i helikoptere
Merilin, sistem osmatrawa i kontrole
vazdu{nog prostora (MASC). MASC }e
zameniti helikoptere Sea King sa ugra-
|enim sistemom za rano vazdu{no upozorewe.
Taj sistem }e zajedno sa helikopterima
Merilin omogu}iti potrebnu odbranu
od vazdu{nih i povr{inskih pretwi i
pru`i}e kompletnu sliku okru`ewa borbene
grupe, ukqu~uju}i i podatke va`ne za
borbu protiv podmornica.
Avion Lockheed Martuin F35 JSF izabran
je da pove}a prilagodqivost budu-
}eg nosa~a aviona novim borbenim uslovima.
Ima}e mogu}nost ugradwe katapulta
i sajli za usporavawe letelica pri
sletawu i novu rampu za F-35. Projekat
mo`e biti modifikovan za avione koji
zahtevaju poletawe uz pomo} katapulta.
Po~etne indicije pokazuju da }e CVF
biti jedan od najve}ih brodova gra|enih
za Kraqevsku mornaricu. U gradwu }e biti
ukqu~ena ~etiri brodogradili{ta.
Projekat }e omogu}iti potreban pomak
industriji Velike Britanije, a prve procene
ukazuju na otvarawe 10.000 novih
radnih mesta.
Na kona~ni projekat i izgled budu-
}ih nosa~a aviona najvi{e su uticali
avioni izabrani za upotrebu na tim brodovima
(FJCA-Future Joint Combat Aircraft),
koji }e dejstvovati po svakom vremenu i
na velikim udaqenostima, pru`ati podr-
{ku kopnenim trupama i, ako je potrebno,
za{titu pomorskim snagama. U pore|ewu
sa avionima tipa Sea Harrier, koji se danas
koriste, wihova prednost je u tome
{to mogu da lete iznad brzine zvuka i
pru`aju ve}u mogu}nost pre`ivqavawa,
ali i podr{ke. Posebno je zahtevan ve}i
dolet.
Letelice MASC zameni}e helikoptere
Sea King i omogu}iti produ`eno osmatrawe
vazdu{nog i morskog prostora,
presretawe ciqeva zajedno sa sistemom
za ga|awe iza linije horizonta, a za to
su odabrani Merilin ASW, V-22 Osprey i E-
2C Hawkeye.
MORNARI^KA PE[ADIJA
O~igledna su nastojawa da “marinci”
operi{u u razli~itim okru`ewima –
od hladnih planinskih terena do vrelih
podru~ja na Sredwem istoku i u Africi,
do xungli na Dalekom istoku. Novi program
opremawa osigura}e im da u budu}-
nosti budu mnogo sposobniji i mo}niji nego
{to su to danas.
Kraqevska mornari~ka (Royal Marine)
pe{adija poseduje oklopna amfibijska
vozila viking (u upotrebi odnedavno), koja
se mogu koristiti bilo gde u svetu u temperaturnom
dijapazonu od -46 do +49
stepeni Celzijusa. To vozilo je u~inilo
mornari~ku pe{adiju mnogo fleksibilnijom,
sa pove}anom za{titom i vatrenom
mo}i.
Sa mora operisa}e sa novih desantnih
dok-brodova (~etiri nova tipa Bay).
Ta plovila su duga 176 metara i mo}i }e
da nose dva puta vi{e opreme, vozila i
trupa nego wihovi prethodnici tipa Sir Bedivere
i tipa Sir Galahad. Za podr{ku ”marincima”
slu`i}e dve nove platforme
(LPDS) HMS Albion i HMS Bulwark, sa primarnom
funkcijom da transportuju trupe i
wihovu opremu (amfibijske juri{ne grupe)
bilo morem bilo vazduhom.
Novi i ambiciozni program opremawa
predstavqa oja~avawe i izgradwu
mornari~ke pe{adije i obezbedi}e im
nastavak kqu~ne uloge zajedno sa Kraqevskom
mornaricom i ostalim ~iniocima
odbrane.
Bo{ko i Goran ANTI]
49

TURSKA MODERNIZUJE HERKULESA
Turski podsekretarijat
odbrambene
industrije, 21.
januara, saop{tio
je odluku o modernizaciji
transportnih
aviona C-130 herkules.
Turska vazduhoplovna
industrija
(TAI), kojoj je poveren
taj zadatak, modernizova}e
ukupno
13 aviona C-130
(sedam C-130E i
{est C-130B). U te
avione bi}e integrisano
ukupno 17
novih sistema, dok
}e pet postoje}ih
biti unapre|eno.
Postoje}i analogni
kokpit i zastarela
avionika bi}e u potpunosti zameweni
novim digitalnim sistemima. Kao dopuna
tim sistemima planirano je i uvo|ewe
zemaqske stanice za planirawe misije.
SKEN IGL LOVI
SNAJPERISTE
Herkules je prate}i vazduhoplov
akrobatske aero-grupe “Turske zvezde”
Snimio S. V.
Predstavnici TAI naglasili su da }e
~itav program biti realizovan sa
osloncem na vlastite snage.
S. V.
Ratno vazduhoplovstvo SAD (USAF) razmatra
mogu}nost upotrebe bespilotnih letilica
za otkrivawe neprijateqskih snajpera.
Boing }e ugraditi na bespilotnu letilicu sken
igl (Scan Eagle) sistem za locirawe neprijateqske
vatre, zasnovan na spot {uter (Spot
Shooter) zemaqskom akusti~nom sistemu i o~ekuje
se odluka o eventualnoj operativnoj upotrebi
posle ispitivawa koje }e trajati ~etiri
meseca. Spot {uter otkriva zvu~nim senzorima
izvore pu{~ane paqbe i u upotrebi je
policijskih snaga. Ideja je da zemaqski senzori,
koje nose vojnici na terenu, vozilima
ili su fiksirani za objekte, informacije
prosle|uju sken iglu koji bi, preko kamera u
vidqivom ili infracrvenom spektru, locirao
izvor paqbe. S. I.
AH-1W
POBOQ[AN
SU-25SM
Rusko vazduhoplovstvo uvelo je u naoru`awe
prvih {est modernizovanih juri{nika
suhoj Su-25SM. Komandant vazduhoplovstva
Vladimir Mihailov ka`e da
}e suhoji biti u upotrebi do zamene novim
tipom aviona koji se razvija iz Jakovqeva
130. Modernizacija, za koju je navedeno
da iznosi ”oko sedmine do {estine cene
proizvodwe novog vazduhoplova” ukqu-
~uje nove ure|aje za ni{awewe, a i podr-
{ku za dodatna ubojna sredstva. Modernizovani
Su-25 mo}i }e da ostanu u upotrebi
jo{ dve i po decenije. S. I.
BELL ISPORU^IO
PRVE AH-1Z I UH-1Y
Bel helikopter (Bell Helicopters) isporu-
~io je prvi modernizovani borbeni helikopter
AH-1Z – super kobra (Super Cobra) ameri~koj
mornari~koj pe{adiji 25. januara.
Nekoliko nedeqa ranije u upotrebu je uveden
i helikopter op{te namene UH-1Y. Marincima
}e biti isporu~eno ukupno 280 helikoptera
ova dva tipa. Iako naizgled razli~iti,
AH-1Z i UH-1Y imaju vi{e od 84 odsto
zajedni~kih komponenti, sklopova i ure-
|aja. Prvobitno je nameravano da se modernizuju
AH-1W i UH-1 iz operativnih jedinica,
ali se od toga odustalo da bi se izbeglo
povla~ewe vazduhoplova iz upotrebe na po
dve godine, pa }e ve}ina helikoptera iz H-1
programa biti novoproizvedena. S. I.
BLOKIRANA
PRODAJA KINESKIH LOVACA
Rusija je blokirala prodaju kineskih lovaca sa ruskim motorima,
koje je Kina nameravala da isporu~i Pakistanu. Kako je izjavio
visoki predstavnik Ruskog ministarstva odbrane, Rusija je
Kini uskratila pravo da izvozi lovce JF-17, koji su opremqeni savremenim
ruskim motorima tipa RD-93. Kina je do sada kupila 100
takvih motora i najavila kupovinu jo{ 400 primeraka.
Prema re~ima pakistanskog predsednika, ta zemqa ima nameru
da u naoru`awe uvede 150 aviona JF-17, koji su inicijalno projektovani
sa motorom RD-93. Ruski stav }e verovatno uticati na
daqu realizaciju tog plana. S. V.
50
15. februar 2007.

[ V A J C A R S K I [ K O L S K I A V I O N P I L A T U S P C - 2 1
LETELICA
STRELASTIH
KRILA
Pilatusov PC-21 je najmoderniji
turboelisni {kolski avion dana{wice.
Ali on ne predstavqa samo tehnolo{ki vrh
u svojoj kategoriji ve} i sasvim novi koncept
leta~ke obuke – kompletnu leta~ku obuku na
samo jednom tipu {kolskog aviona. Da li }e
uspeti u tome, pokaza}e vreme.
Odavno nije novost da je segment turboelisnih
{kolskih aviona teren kojim
suvereno vladaju [vajcarci.
[tavi{e, oni su svojim modelima
proizvedenim u fabrici Pilatus u nekoliko
navrata postavili nove standarde
u obuci pilota, koje su s vremenom prihvatile
i najve}e vazduhoplovne sile.
Kqu~ tog uspeha bili su avioni PC-7 i PC-
9. Wihova pojava omogu}ila je znatno pojeftiwewe
leta~ke obuke, jer su iz odre-
|enih faza obuke izba~eni mlazni {kolski
avioni.
Danas u svetu leti vi{e od 750 aviona
tipa PC-7 i PC-9, a PC-9 je prihva-
}en i kao osnova za ameri~ki {kolski
avion T-6 Teksan II. Za potrebe leta~ke
obuke u ameri~kom vazduhoplovstvu i
mornarici naru~eno je 780 aviona T-6
Teksan II. Me|utim, na vrlo dinami~nom
tr`i{tu kao {to je tr`i{te vojnih aviona
nije garancija opstanka samo renome,
pa makar bio i takav kao {to je pilatusov.
Takve okolnosti zahtevaju stalno
unapre|ewe ponude, bilo da su u pitawu
modifikacije starijih modela ili potpuno
nove letelice. Iako je u ovom slu~aju
re~ o {kolskim avionima, to ne zna~i da
je wihov razvoj jeftin i da takav razvoj
ne ko{ta stotine miliona dolara. [tavi{e,
{vajcarski stru~waci su vrlo pa-
`qivo pristupili prou~avawu svih relevantnih
faktora koji su bili preduslov
za pokretawe i realizaciju novog razvojnog
projekta. A krajwi rezultat je PC-21,
najmoderniji turboelisni avion dana-
{wice. Ipak, PC-21 ne reprezentuje samo
tehnolo{ki vrh svoje kategorije nego
i sasvim novi koncept leta~ke obuke, koji
svoju vrednost treba da doka`e u godinama
koje predstoje.
NOVA POGONSKA GRUPA
Kada je sredinom 2002. godine
predstavqen prvi prototip aviona PC-
21, mnogi su, sude}i bar prema spoqa-
{wem izgledu, pomislili da je re~ o modifikovanom
avionu PC-9. Me|utim, kada
su malo boqe sagledali osobine avi-
ona, pokazalo je da je re~ o najmo}nijem
{kolskom turboelisnom avionu ikada
napravqenom, koji nema mnogo konstruktivnih
sli~nosti sa prethodnikom. Koncepcijski
posmatrano PC-21 jeste, kao i
PC-9, jednomotorni niskokrilac sa tandem
rasporedom sedi{ta, ali tu se sli~nost
zavr{ava.
Za po~etak, PC-21 je dobio sasvim
novu pogonsku grupu, motor Pratt&Whitney
PT-6A-68B, snage 1.193 kW (1.600 KS),
ukomponovan sa petokrakom Harcelovom
elisom sa zakrivqenim vrhovima. Elisa
je izra|ena na bazi karbon-fibera, a
napadne ivice krakova elise oja~ane su
titanijumom. Snaga motora je ve}a za 39
odsto u odnosu na motor aviona PC-9,
{to ukazuje na `equ za pove}awem brzine.
Osim snage motora, kqu~ni element
je odgovaraju}e krilo, odnosno aerprofil.
U ovom slu~aju odabir profila krila
odaje konstruktivni prilaz. Za PC-21
izabrano je krilo sa bla`im uglom strele
(12,3°) i sa aeroprofilom koji pri-
51

pada NACA seriji 6. Mala povr{ina
krila (14,899 m 2 ) i wegovo veliko specifi~no
optere}ewe daje karakteristike
zaokreta sli~ne mlaznim avionima
koji se koriste u vi{im fazama obuke.
Ovakvo krilo je, tako|e, mawe osetqivo
na turbulentnu atmosferu kojoj avion
naj~e{}e biva izlo`en tokom bri{u}eg
letewa, a {to je nezaobilazan deo svake
vojne leta~ke obuke. Konstrukcija aviona
izra|ena je uglavnom od legura aluminijuma,
dok su kompozitni materijali
mawe zastupqeni.
Veliku pa`wu konstruktori su posvetili
i bezbednosti leta. Oba pilotska
mesta opremqena su najsavremenijim
izbacivim sedi{tem tipa Martin-
Bejker Mk16. Sa oba sedi{ta obezbe|ena
je izuzetna preglednost. Frontalni
deo pleksi-poklopca je zadebqan i oja-
~an kako bi izdr`ao eventualni sudar
sa pticama. Napadne ivice krila i krakova
elise opremqene su sistemom za
odle|ivawe.
Sa aerodinami~kom {emom primewenom
na PC-21 dobijen je turboelisni
avion. On se po znatno mawoj ceni sata
leta mo`e eksploatisati po profilima
obuke dosada rezervisanim samo za
mlazne {kolske avione. Me|utim, primenom
specifi~nih re{ewa avion i daqe
mo`e da se upotrebqava u osnovnoj
obuci, koja mladim i neiskusnim leta~ima
omogu}ava da steknu najve}i nalet i
iskustvo na putu ka zvawu vojnog pilota.
Naime, in`eweri su na dowaku krila
ugradili dvostruka Foulerova zakrilca,
koja poboq{avaju letne karakteristike
aviona na malim brzinama i smawuju
brzinu prevu~enog leta na oko 150 km/h,
bez obzira na strelu krila i wegovo veliko
specifi~no optere}ewe. Upotrebom
sofisticiranog sistema za upravqawe
pogonskom grupom, u~enicima sa
mawima leta~kim iskustvom, ograni~ava
se i snaga motora.
Motor, ina~e, i u varijanti bez
ograni~ewa, svoju punu snagu razvija tek
kada avion postigne brzinu leta od 426
km/h, a u funkciji brzine automatski se
vr{i i otklon komande pravca kako bi
se kompenzovali aerodinami~ki momenti
karakteristi~ni za avione sa elisom.
Na taj na~in avioni se, po svojim mogu}-
nostima, jo{ vi{e pribli`avaju mlazwacima.
Maksimalnom brzinom od 685
km/h PC-21 znatno je odsko~io od svih
turboelisnih konkurenata. To je jo{ o~itije
ima li se u vidu podatak da je brzina
krstarewa 556 km/h, te da je tokom
obuke u bri{u}em letu mogu}e postizawe
brzine od 600 km/h u horizontalnom
letu! Brzine su ujedno i najo~itija grupa
karakteristika koje svedo~e o tome koliko
taj turboelisni avion zadire u domene
obuke koji su dosada bili ekskluziva
mlazne avijacije. Dobre osobine
PC-21 su i ubrzawa, kao i vaqawe, odnosno,
brzina okretawa oko uzdu`ne
ose. Kako bi se pospe{ila posledwa karakteristika,
na gorwaku krila PC-21
ugra|eni su hidropokretani spojleri, ~ije
izvla~ewe reguli{e ra~unarska jedinica.
Puna snaga motora i upotreba
spojlera rezervisani su za vi{e faze
obuke.
Prema re~ima proizvo|a~a PC-21
ima karakteristike ubrzawa kao mlazni
Aerodinamiku
aviona PC-21
karakteri{e
strelasto krilo
sa velikim
specifi~nim
optere}ewem
{kolski avion Hok, a brzinu okretawa
oko uzdu`ne ose kao F-16, {to zvu~i vi{e
nego impresivno.
VISOK
STEPEN
DIGITALIZACIJE
Opisane aerodinami~ke i letne
osobine skladno su ukomponovane sa savremenim
kabinskim prostorom koji se
odlikuje visokim stepenom digitalizacije
i odsustvom bilo kakvog analognog pokaziva~a.
U visini pogleda je gorwi prikaziva~,
dok se na instrumentalnoj tabli
TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE
Pogonska grupa
1 x Pratt & Whitney Canada
PT6A-68B snage 1193 kW ( 1.600 KS)
Du`ina
11,0 m
Visina
4,0 m
Razmah krila
8,77 m
Masa praznog aviona
2.280 kg
Maksimalni koristan teret
1.150 kg
Maksimalna poletna masa
4.250 kg
Krstare}a brzina
685 km/h
Maks. dozvoqen Mahov broj 0,72
Maks. brzina u ponirawu
778 km/h
Brzina prevla~ewa sa sletnom konfiguracijom 150 km/h
Plafon leta
11.580 m
Dozvoqena G optere}ewa +8/-4
Du`ina poletawa (do H=15 m)
725 m
Du`ina sletawa (sa H=15 m)
900 m
Maks. brzina uzdizawa
21,59 m/s
52
15. februar 2007.

Najbr`i turboelisni avion
dana{wice
nalaze tri displeja dimenzija 15h20 cm.
Sistemima i samom misijom na~elno se
upravqa prekida~ima na palici i gasu
(tzv. HOTAS sistem). Kompletna avionika
uvezana je magistralom podataka MIL STD
1553 B. Nivo i na~in izlagawa informacija
veoma se lako prilago|ava specifi~nim
zahtevima, odnosno, na~inu izlagawa
informacija na namenskim tipovima
borbenih vazduhoplova na koje se
prelazi nakon obuke na PC-21. Osvetqewe
kabine je kompatibilno sa nao~arima
za no}no letewe (NVG).
Osnovni navigacijski sistem je laserski
INS, uparen sa sistemom za globalno
pozicionirawe. Standard komunikacijske
i navigacijske opreme, zajedno
sa autopilotom uskla|en je sa ICAO
propisima i omogu}ava uporedo obu~avawe
pilota i za civilne leta~ke dozvole.
Kabina aviona je opremqena autonomnim
ure|ajem za generisawe kiseonika.
Dopuna goriva je mogu}a i u situacijama
kada motor radi kako bi se {to vi-
{e smawilo vreme zadr`avawa aviona
na zemqi.
Glavna snaga takvog, savremeno profilisanog
radnog prostora nalazi se u
wegovim osobinama ”u~evnosti“. Prethodno
pripremqeni let u~enik–pilot
ubacuje se u letni kompjuter aviona pomo}u
odgovaraju}eg medija. Tako|e, svi
letni podaci snimaju se u digitalnom obliku,
tako da u~enik, kao i wegov instruktor,
posle svakog leta lako skidaju podatke
i mogu da ih detaqno i objektivno
analiziraju na svojim lap-topovima, zemaqskim
stanicama i simulatorima.
U~enik tako|e pre pokretawa, pomo}u
Unutra{wost PC-21 podse}a
na fizionomiju gripenovog
kabinskog prostora
svoje {ifre, mo`e da izabere prethodno
zapam}eni profil individualnih pode{ewa.
Instruktoru su na raspolagawu
opcije simulirawa pojedinih otkaza u letu,
odnosno selektivno iskqu~ewe odre-
|enih informacija.
Tokom ”borbene“ obuke u~enik ispaquje
na stotine virtuelnih ubojnih sredstava
razli~ite vrste i kalibra u razli-
~itim takti~kim situacijama. Padne ta~ke
je veoma lako naknadno izra~unati i
prikazati na ra~unaru, ~ime se dodatno
smawuju tro{kovi obuke. Ugradwom simulatora
radara pru`ena je opcija uve-
`bavawa osnovnih lova~kih manevara i
presretawa. Prenos podataka pomo}u
data-linka omogu}ava u~e{}e vi{e aviona
i razmenu podataka izme|u wih.
Prose~no vreme ostajawa u vazduhu od
tri sata sasvim je dovoqno i za kombinovawe
vi{e razli~itih ve`bi.
Upotrebom ovakve, savremene opreme
u najve}oj meri se pokriva i eksploatacioni
spektar borbenog aviona prve
linije, ~ime se ostvaruje znatna u{teda.
KONCEPT
KOJI TREBA DOKAZATI
Teoretski posmatrano, turboelisni
avion sa ovakvim odlikama mo`e da iz
leta~ke obuke elimini{e mlazni avion.
Uzme li se u obzir podatak da je takav
avion u nabavci skupqi oko tri puta, a
da je isto toliko skupqi i sat wegovog leta,
dolazi se do jasne ra~unice koja je
poslovi~no {tedqive [vajcarce dovela
do koncepta primewenog na PC-21. Me-
|utim, stru~waci {irom sveta su jo{
uvek skepti~ni kada je re~ o transferu
u~enika sa PC-21 na vi{enamenski borbeni
avion, kao {to je, na primer, F/A-
18. Upravo to je model koji uskoro namerava
da primeni {vajcarsko vazduhoplovstvo.
Ukoliko se poka`e da je taj model
uspe{an, on }e radikalno izmeniti
uvre`enu sliku o neophodnosti dva do
tri {kolska aviona u procesu leta~ke
obuke. To prakti~no zna~i da }e u~enik
od prvog {kolskog leta, pa do sedawa u
vi{enamenski borbeni avion, zahvaquju}i
aerodinami~koj programabilnosti,
ali i programabilnosti pogonske grupe,
leteti na samo jednom tipu {kolskog aviona.
Nije te{ko naslutiti kakav je pozitivan
finansijski efekat ovakvog prilaza.
Me|utim, evidentno je da Singapur,
prvi strani kupac PC-21, jo{ uvek ne
prihvata koncept obuke sa jednim {kolskim
avionom.
Ne treba, ipak, zaboraviti ni neke
druge aspekte aviona PC-21. Naime, te
letelice nisu jeftine, kao ni ve}ina
brendiranih {vajcarskih proizvoda.
Ukoliko se zna da takav avion ko{ta najmawe
sedam miliona ameri~kih dolara
i da, zasad, nije borbeno upotrebqiv,
veliko je pitawe koliko }e, bez obzira
na u{tede u obuci, taj avion biti zanimqiv
slabije plate`nim vazduhoplovstvima.
Zbog toga pilatusov marketin{ki
tim glavnu {ansu vidi u velikim programima,
kao {to su zajedni~ki evropski
program {kolovawa pilota (AEJPT) i
britanski MFTS iza kojih stoje veliki buxeti.
Mr Slavi{a VLA^I]
53

A M E R I K A K U P U J E A V I O - C I S T E R N E
Ameri~ko ministarstvo odbrane
(Department of Defense) objavilo je posledweg
dana januara dugo o~ekivani zahtev
o ponudama za nabavku novih avionacisterni
KC-X, koji je opisan kao ”prioritet
broj jedan nabavke ameri~kog ratnog
vazduhoplovstva”. KC-X je prvi od tri
sukcesivna programa nabavke kojima bi
trebalo da bude zamewena celokupna
flota od bezmalo 500 ameri~kih lete}ih
tankera KC-135 od kojih su najstariji u
upotrebi vi{e od pola veka. Tokom prve
faze KC-X trebalo bi izabrati najboqeg
ponu|a~a za 179 aviona (ukqu~uju}i ~etiri
probna), a vrednost posla procewuje
se na oko 30 milijardi dolara. Iako
razli~iti po performansama i ceni,
o~ekuje se da }e glavni i jedini kandidati
za novu lete}u cisternu ameri~kog vazduhoplovstva
biti ”Boing” KC-767 ili
KC-777 (razvijeni iz putni~kih ”boinga”
767, odnosno 777) i KC-30 koga nude
”Nortrop” (Northrop) i EADS, razvijen iz
putni~kog ”erbasa” A330-200 (Airbus).
S . I..
Prema posledwim vestima, ”Boingov” novi avion-cisterna KC-767 ostvario je
24. januara uspe{no prvi kontakt ”na suvo” sa primaocem goriva, bombarderom
B-52 tokom probnog leta iz baze Edvards u Kaliforniji
USAF TESTIRA
SINTETI^KO GORIVO
U nameri da smawe oslawawa na derivate uvozne nafte, ameri~ko
ratno vazduhoplovstvo (USAF), ispituju me{avinu konvencionalnog mlaznog
i sinteti~kog goriva dobijenog iz prirodnog gasa. Probni ”boing” (Boeing)
B-52 obavio je sredinom decembra pro{le godine uspe{no prvi let sa me-
{avinom u odnosu 1:1 mlaznog JP-8 (komercijalni naziv JET-A) i sinteti~kog
goriva u svih osam motora. Tokom januara nastavqeno je testirawe pona{awe
goriva na veoma niskim temperaturama u vazduhoplovnoj bazi
Majnot (Minot) u saveznoj dr`avi Severna Dakota. Proces dobijawa goriva
iz prirodnog gasa, ugqa ili biomase tzv. Fi{er-Trop{ovim procesom otkriven
je sredinom dvadesetih godina pro{log veka u naftom siroma{noj
ali ugqem bogatoj Nema~koj i 1944. proizvedeno je 6,5 miliona tona. Pre
pet godina SAD su obnovile ispitivawa sinteti~kih derivata i namera im
je da do 2016. godine bar polovina potro{we goriva za potrebe oru`anih
snaga bude dobijena iz alternativnih doma}ih izvora.
S. I.
GR^KA DOBILA PRVE
LONGBOU APA^E
Boing je u drugoj polovini januara po~eo
sa isporukom dvanaest AH-64DHA longbou apa~
(Longbow Apache) borbenih helikoptera gr~koj
vojsci. Svi helikopteri }e biti isporu~eni do
kraja godine. Gr~ka ve} koristi 20 apa~a starije
varijante AH-64A i Boing se nada da }e se odlu~iti
za modernizaciju pre 2014, kada }e se
obustaviti modernizacija helikoptera istog tipa
u naoru`awu ameri~ke armije. Grci o~ekuju
uskoro i isporuku prvog od 20 poru~enih NH90,
simulatora apa~a, ali i opremawe AH-64A
apa~a i CH-47 ~inoka (Chinook) za{titnim merama.
Boing je ove godine isporu~io i posledwi
od 35 refabrikovanih apa~a AH-64D za egipatsko
vazduhoplovstvo. S. I.
54
15. februar 2007.

DRU[TVO
OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE
REZERVOARI
SKRIVENIH KILOVATA
Globalnom otopqavawu
planete, sa nepredvidivim
posledicama, umnogome
doprinosi sagorevawe
fosilnih goriva, od kojih se
danas dobija ~ak 80 posto
elektri~ne energije sveta.
Tim povodom, a da bi se
izbegla planetarna
katastrofa, stru~waci tra`e
hitno re{ewe u obnovqivim
izvorima energije, kao {to su
vetar, sunce i voda,
pa su razvijene zemqe
ve} po~ele da grade solarne
i geotermalne elektrane,
hidrocentrale i
vetrogeneratore. Gde je
mesto Srbiji u svemu tome
Eksperti Evropske unije su nedavno, po ko zna koji put, veoma ozbiqno upozorili
~ove~anstvo da se na{a planeta ve} uveliko suo~ava sa posledicama globalnog
zagrevawa atmosfere i efektima “staklene ba{te”’. Oni su ispoqili
i veliku zabrinutost zbog toga {to se, pre kraja ovog stole}a, mo`e dogoditi
da se jug Starog kontinenta pretvori u pustiwu, a da se klima, koja je sada karakteristi~na
za sever afri~kog kontinenta, “preseli” do Londona, {to }e re}i da
malarija i pustiwski pejsa`i mogu, u dogledno vreme, da postanu - evropska stvarnost.
Takvom stawu stvari na Planeti, ponajpre i ponajvi{e, doprinose industrijska
postrojewa, razna saobra}ajna sredstva, prete`no motorna vozila i elektrane
koje koriste fosilna goriva (ugaq, gas i nafta), a koja u ukupnoj svetskoj potro{wi
energije u~estvuju sa vi{e od 80 posto. Fosilna goriva, u pore|ewu sa drugim izvorima
energije (kao {to su sunce i vetar), imaju mnoge prednosti, jer su {iroko dostupna,
jeftina za preradu i pogodna za upotrebu, a i infrastruktura za wihovu isporuku
odavno je veoma razvijena u mnogim zemqama. Ipak, wihova velika mana je u
tome {to sagorevawem zaga|uju atmosferu i doprinose stvarawu efekta “staklene
ba{te”’, sa te{ko predvidivim posledicama.
To je, dakako, samo jedan od va`nih razloga {to se, ponajpre razvijene zemqe,
u potrazi za sve ve}im koli~inama elektri~ne energije, okre}u ka obnovqivim izvorima:
hidroenergiji, solarnoj, eolskoj (energiji vetra), geotermalnoj i energiji dobijenoj
iz biomasa. Nije nimalo slu~ajno ni to {to su se i lideri osam najrazvijenijih
zemaqa sveta (G-8), na pro{logodi{wem sastanku u Sankt Peterburgu (Rusija),
dogovorili da “sna`no podr`e jo{ {iru upotrebu obnovqivih i alternativnih izvora
energije”. Uz to, i najpoznatija me|unarodna organizacija za za{titu ~ovekove
okoline ”Grinpis” apeluje na vlade u svetu da smawe poreze i druge da`bine na
opremu za dobijawe elektri~ne struje iz obnovqivih izvora, ~ime bi umnogome doprinele
ne samo ve}em kori{}ewu ekolo{ki ~iste, tzv. “zelene” energije, nego i za-
55

RESURSI
po{qavawu qudi. Stru~waci
“Grinpisa” tvrde da je samo kori-
{}ewem sun~eve energije, odnosno
u sektoru za proizvodwu fotonaponskih
solarnih ure|aja, do
2040. godine mogu}e zaposliti vi-
{e od dva miliona qudi, dok su na
podru~ju energije vetra takve mogu}nosti
jo{ ve}e.
DVOSTRUKA KORIST
Isti~u}i da su posle usvajawa Programa za ostvarivawe
energetske strategije Srbije stvoreni neophodni preduslovi
za podizawe mini-hidroelektrana, pomo}nik ministra
rudarstva i energetike Vladan Karamarkovi} ka`e da bi se,
ako bi hidrocentrala ja~ine jednog megavata radila punim
kapacitetom, godi{we moglo zaraditi do 120.000 evra.
Mnogo je, me|utim, ve}a korist od smawewa emisije {tetnih
gasova, na {ta i na{u dr`avu obavezuju “Kjoto protokoli”.
Srbija koristi 60 posto svog hidropotencijala. Najve}i
deo rezervi nalazi se u slivovima Drine i Morave. A od reka
na kojima je mogu}e brzo sagraditi minielektranu najpogodnije
su Rasina (za hidrocentralu snage 10 kilovata), zatim \etiwa
(32 kW), Moravica (5 kW), Rzav (6 i 26 kW), Lim (50 kW), Ibar
(48 kW), koliko se mo`e dobiti i sa reke Vlasine..
SVE VI[E INVESTITORA
Vremena se mewaju, pa nam naruku ide saznawe da je u
nas sve vi{e firmi i banaka zainteresovano za finansirawe
i isporuku opreme za male hidroelektrane. Stru~waci
“Beogradelektra”, na primer, nude tehnologiju, elektroma-
{inske komponente, studiju o izvodqivosti, projekte i celokupni
in`ewering izgradwe mini-hidroelektrana. A po{to
se u Srbiji ne proizvodi sve {to ~ini jedan hidroagregat, to
beogradsko preduze}e je potra`ilo pomo} od poznatog “Simensa”,
sa kojim je potpisalo ugovor o saradwi u toj oblasti.
Veliki podsticaj svemu je i to {to bi oko izgradwe, monta`e
opreme i prikqu~ewa minielektrane na elektroenergetsku
mre`u zemqe bili anga`ovani privatnici koji se sve
vi{e zanimaju, a nalaze i vlastiti interes za posao kakav je
proizvodwa i distribucija elektri~ne energije.
Paneli jedne {panske solarne elektrane
DOSTIGNUTA
KRITI^NA TA^KA
Solarnom i energijom vetra,
u posledwe vreme, posebno
se bavila i Evropska asocijacija
za fotonaponsku energiju, koja
je sa~inila dve studije. Autori tih
studija isti~u da su 2005. godine
instalisani kapaciteti solarnih
fotonaponskih sistema u svetu
dostigli “kriti~nu ta~ku”’ od oko
5.000 megavata elektri~ne energije
(megavatom se ozna~ava milion
kW). Tako|e se nagla{ava da su
se isporuke fotonaponskih }elija
i modula od samog po~etka tre}eg
milenijuma godi{we pove}avale
za vi{e od 40 posto, tako da su
samo na Starom kontinentu u fotonaponskom
solarnom kompleksu
ostvareni poslovi vredni pet milijardi
evra, dok je, kad je re~ o
celoj planeti, ta vrednost gotovo
dvostruka.
Pozivaju}i se na ta istra`ivawa,
stru~waci “Grinpisa” zakqu~uju
da je realno o~ekivati da
bi se, u naredne dve decenije, ~ak
dve milijarde doma}instava u svetu
moglo snabdevati elektri~nom
strujom dobijenom iz solarnih
ure|aja, dok bi, zahvaquju}i tehnolo{kom
napretku i ulagawu u
opremu, sun~eva energija imala
sve zapa`enije mesto na svetskom
energetskom tr`i{tu. Industrija
fotonaponskih ure|aja bi, dakle,
u dogledno vreme, mogla znatno da
doprinese smawewu emisije {tetnog ugqen-dioksida u svetu (oko
350 miliona tona godi{we, {to je jednako koli~ini tog gasa koju u
toku godine ispusti 140 elektrana na ugaq).
Kako stvari stoje u pogledu kori{}ewa energije vetra
Tim pitawem su se dosta bavili eksperti Svetskog saveta za vetroenergiju,
kojima su se pridru`ili i stru~waci “Grinpisa”. U posebnoj
studiji oni su do{li do zakqu~ka da je, do kraja 2020, mogu}e
dobiti 16,5 odsto svetskih koli~ina struje, {to bi dovelo do smawewa
emisije ugqen-dioksida u koli~inama od oko 1,5 milijardi tona
godi{we. Nau~na istra`ivawa sadr`ana u toj studiji, tako|e, pokazuju
da bi tre}ina svetskih potreba za elektri~nom strujom, polovinom
ovoga veka, mogla da bude obezbe|ena iz energije vetra, uz istovremeno
eliminisawe vi{e od 112 milijardi tona ugqen-dioksida.
Zato nije ~udno {to mnogi eksperti smatraju da je razvoj vetroenergije
“kqu~ u borbi protiv klimatskih promena”. To je aktiviste
“Grinpisa” nagnalo na pomisao
da se obrate vladama mnogih
dr`ava da raznim donacijama
podr`e izgradwu elektrana u kojima
}e se struja proizvoditi kori{}ewem
obnovqivih energetskih
izvora, pri ~emu bi solarne
elektrane i vetrogeneratori trebalo
da imaju prednost.
Dosta je zemaqa u svetu koje
su prihvatile apel ~lanova “Grinpisa”.
Portugal je, na primer, zahvaquju}i
klimatskim uslovima –
obiqu sun~anih dana, ali i podsticajnim
merama vlade, zahvatila
ekspanzija kori{}ewa solarne
energije za proizvodwu elektri~ne
struje. U jednom od najsun-
~anijih podru~ja Evrope, nedaleko
od varo{i Serpa, oko 200 kilometara
ju`no od Lisabona, gradi
se elektrana na sun~evu energiju,
koja }e biti zavr{ena do polovine
godine i ~ija }e snaga biti 11
megavata. ^ini}e je 52.000 fotonaponskih
modula raspore|enih
na oko 60 hektara i snabdeva}e
elektri~nom energijom oko 8.000
doma}instava. Zahvaquju}i tom
postrojewu, emisija {tetnih gasova
godi{we }e biti mawa za 30
hiqada tona.
BUDU]E SOLARNE
ELEKTRANE
Portugalci se, me|utim, ne}e
zadovoqiti samo tim projektom.
Na jugu te zemqe, do kraja 2009,
bi}e podignuta solarna elektrana
snage 64 megavata, a ve} je objavqeno
da }e konzorcijum, koji
predvodi nema~ki “Simens”, na
lokaciji jednog starog rudnika pirita,
izgraditi jo{ ve}u elektranu
od 116 megavata.
Kina, jedna od zemaqa koja
se danas najbr`e razvija, podi-
}i}e u narednih pet godina solarnu
elektranu snage 100 megavata.
Ali i brojne druge dr`ave,
`ele}i da smawe oslonac na
ugaq kao izvor “prqave” energije,
pose`u za sve ve}im sumama
novca potrebnog za podizawe postrojewa koja }e sun~evu energiju
pretvarati u elektri~nu struju. Me|u wima su Nema~ka, Sjediwene
Ameri~ke Dr`ave i Australija. Izrael je, na primer, ve}
priveo kraju poslove oko solarne centrale od 100 megavata, dok
je australijska vlada, pro{log oktobra, objavila da }e graditi
najve}u solarnu elektranu na svetu, ~ija }e snaga prelaziti 150
megavata.
Ogromne “solarne farme” najavquju se i u Kaliforniji, jer
im je ciq da u narednih 15 do 20 godina polovinu ukupnih potreba
za elektri~nom energijom pokriju iz obnovqivih izvora i da bitno
uti~u na smawewe ugqen-dioksida u atmosferi.
S obzirom na to da je Velika Britanija, kao ostrvska zemqa,
gotovo stalno izlo`ena vetrovima, weni stru~waci smatraju da se
veliki potencijali kriju u eolskoj energiji. U toj zemqi se ve} uveliko
koristi 130 elektrana na vetar, a planira se da do 2020. pe-
56
15. februar 2007.

tina potreba za elektri~nom strujom
bude pokrivena iz elektrana
te vrste. Uzgred re~eno, u blizini
glavnog grada [kotske, Glazgova,
pro{le godine je po~ela da se gradi
elektrana na vetar, koja }e
imati 140 turbina i koja }e strujom
snabdevati vi{e od 200.000
doma}instava. Bi}e to, isti~u
stru~waci kompanije “Skoti{ pauer”
(Scottish Power), najve}a eolska
elektri~na centrala na svetu,
u koju }e biti ulo`eno oko pola
milijarde evra.
VETROGENERATORI
Srbija je pro{le godine potpisala
ugovor sa Evropskom asocijacijom
za alternativnu energiju,
~ije je sedi{te u Be~u i kojim je
predvi|eno podizawe tzv. “vazdu-
{nih parkova”. Re~ je o ~etiri lokacije:
Bela Crkva, Vr{ac, Pan-
~evo i Qig. Vrednost posla je oko
400 miliona evra. Dogovoreno je
da strani partner podigne vetrogeneratore,
koji }e se otpla}ivati
izvozom elektri~ne energije
kada ona dostigne cenu koja }e biti
prihvatqiva i za evropsko tr-
`i{te.
Samo u Beloj Crkvi i Vr{cu
}e se, prema tom projektu, podi}i
68 stubova, ~ija }e snaga, pojedina~no,
biti dva megavata. Tako }e
struja dobijena iz tih vetrogeneratora
mo}i da podmiri potrebe
ju`nog Banata. Ako se ko{ava, koja
~esto duva na tom podru~ju, zauzda
u punom smislu te re~i, mogu-
}e je dobiti vi{e elektri~ne
energije od one koju dobijamo sada
sa \erdapa.
Sude}i po istra`ivawima
eksperata Elektroprivrede Srbije
i drugih institucija, na{oj
zemqi }e se, kada govorimo o obnovqivim
izvorima energije, najvi{e
isplatiti ulagawa u male
hidroelektrane. Utoliko pre {to
su nam potrebna ogromna nov~ana
stedstva za podizawe hidrocentrala
velike snage. Na takav
zakqu~ak upu}uju i poruke sa pre
dve godine odr`anog stru~nog skupa u Beogradu, na kome su izneseni
vrlo zanimqivi podaci o neiskori{}enim hidropotencijalima
zemqe, te o mogu}nostima gra|ewa minielektrana snage do
10 megavata.
U Srbiji, naime, postoji vi{e od 800 lokacija na kojima se
mogu podi}i izvori elektri~ne struje te vrste. Ako bi se takvi
objekti podigli, u doglednoj budu}nosti bismo godi{we proizvodili
2,4 milijarde kilovat~asova elektri~ne energije, odnosno, otprilike
onoliko koliki je bio uvoz struje pre dve godine, pla}ene
deviznim sredstvima.
Vaqa imati na umu i to da struju uvozimo i leti, kada nam,
zbog su{e i smawenog dotoka vode u akumulaciona jezera, a ~esto i
zbog remonta energetskih postrojewa, nedostaju dragocene koli~ine
elektri~ne energije.
Milijarde tona ugqen-dioksida iz termoelektrana odlaze u atmosferu i poja~avaju efekat ”staklene ba{te”
DVE VOJNE MINICENTRALE
Pre ne{to vi{e od dve decenije (u julu 1984. i maju
1985. godine) u vojnom skladi{tu Bogutovac izgra|ene su dve
mini-hidroelektrane. Maksimalna snage svake od wih je 110
kilovata. Radile su do 1993, posle ~ega se osetio “zamor”,
{to je zahtevalo izvesnu rekonstrukciju tih postrojewa. Posao
oko wihovog o`ivqavawa po~eo je tek 2001, a zavr{en
dve godine kasnije. Sredstva ulo`ena u wihovu rekonstrukciju
su ve} vra}ena, tako da je svaki kilovat elektri~ne energije
koji se danas uliva u mre`u kraqeva~ke Elektrodistribucije
~ista zarada Vojske Srbije.
ISKORAK U BUDU]NOST
Pre tri godine je na mre`u Elektroprivrede Srbije prikqu~ena
hidroelektrana od 37 kilovata, koju je in`ewer Radoje
Radojkovi} izgradio na Rado{i}koj reci, u slivu Ibra,
nedaleko od Ra{ke. Prema projektu trebalo je da ga ko{ta
oko 70.000 evra, ali ko{tala ga je znatno mawe, jer Rajkovi}
ne ra~una vlastiti rad i anga`ovawe prijateqa koji su mu pomogli
i prilikom projektovawa, i za vreme gradwe.
Rajkovi}ev iskorak u budu}nost je, ka`u, pionirski poduhvat
u kr~ewu puta ka osloba|awu zemqe od uvoza struje i
zaga|ivawa atmosfere, uz `equ da wegovim stopama ubrzo
krenu i drugi privatni investitori. Zavisno od hidrolo{kih
prilika i cene struje, Rajkovi}eva investicija }e se, tvrde
ekonomisti, isplatiti za najvi{e ~etiri do pet godina.
To bi, nema sumwe, mogao i morao
biti samo jo{ jedan od razloga
{to qudi upu}eni u probleme
proizvodwe struje, pozivaju, pre
svega, dr`avne organe da se ~e{}e
nego dosad suo~avaju sa tim problemom
i da te procese ubrzaju kako
bismo dodatnom proizvodwom i
boqim kori{}ewem hidropotencijala
smawili uvoz skupe energije.
U u`i~kom, ni{kom i kragujeva~kom
regionu evidentirano je
vi{e od 500 mesta pogodnih za izgradwu
minielektrana, ~ija bi
ukupna snaga bila oko 340 megavata,
a koje bi godi{we proizvodile
oko 1,2 milijarde kilovat~asova
elektri~ne struje. Veoma je
va`no i to {to se ne bi polazilo
iz po~etka, jer imamo ne{to vi{e
od 100 minicentrala koje su, na-
`alost, zapu{tene, a koje se mogu
obnoviti ulagawem znatno mawe
sredstava nego {to je potrebno za
izgradwu novih.
Na{i stru~waci su izra~unali
da bi sve minielektrane, koje bi
u dogledno vreme bile podignute u
Srbiji, mogle za godinu dana da
proizvedu oko 2,5 mulijardi kilovatsati
elektri~ne energije, dok bi
wihova ukupna snaga dosegla, pa i prema{ila, polovinu snage jednog
“\erdapa”.
Odgovor na pitawe kada se to mo`e dogoditi nije, u ovom trenutku,
lako dati. Velike nade, me|utim, ulivaju preduzimqivi vlasnici
privatnog kapitala.
Vaqa, na kraju, re}i da svet uveliko koristi prednosti malih
hidroelektrana. One ve} rade u mnogim evropskim zemqama; ima
ih u Austriji, Sloveniji, [vedskoj, Nema~koj, Norve{koj… Elektri~nom
energijom proizvedenoj u wima najvi{e se koriste zimski
turisti~ki centri za zagrevawe hotela i pokretawe ski-liftova,
ali i drugi delovi privrede, koji su u malim elektranama odavno
prepoznali jedan od vrlo zna~ajnih ~inilaca ne samo privrednog
razvoja, nego i ja~awa odbrambenog potencijala zemqe.
Vlada RISTI]
57

POVODI
VOJNOGEOGRAFSKI
INSTITUT
DRAGOCENA
BAZA PODAT
Premostiv{i razme|u dva milenijuma,
istorija Vojnogeografskog instituta
zahvatila je tri veka. I tokom svih tih
godina, znawa stru~waka te renomirane
ustanove pretvarana su u dobrobit,
s jednim ciqem – da i vojska i dru{tvo
imaju vaqane podatke o prostoru.
Nezamislivo je dono{ewe odluka, politi~kih i vojnih, bez poznavawa
prostora. Prema proceni britanskih vojnih analiti~ara,
u dono{ewu odluka u 85 odsto slu~ajeva se koriste
podaci o prostoru. Obavezu da prikupqa te podatke kod nas
ima Vojnogeografski institut (VGI).
Nekada je geodetska profesija u Vojsci bila primarno vezana
za izradu karata i najzna~ajniji i najobimniji posao VGI bio je i
ostao premer i izrada topografske karte (TK) 1:25.000 i ostalih
izvedenih karata (do 1:1.500.000). Svaka dr`ava koja dr`i do sebe
`eli da ima osnovni premer – topografski. A stalni zadatak
VGI jeste a`urirawe tih podataka. Standard je da se prostor dopuwava
u osnovnom premeru na svakih pet godina, a bogatije dr`ave
mogu taj posao da rade i ~e{}e.
U Vojnogeografskom institutu, sem toga, prikazuju na kartama
podatke o etni~kom sastavu stanovni{tva, pedolo{ke podatke (ispitivawe
povr{inskog sastava tla), geolo{ke, geofizi~ke, i druge
tematske sadr`aje. To je danas neprocewiva baza podataka, koju
mogu da koriste i civilne
ustanove iz oblasti
prostornog planirawa i
urbanizma, vodoprivrede,
pedologije, saobra-
}aja, demografije, geologije,
{umarstva, i druge,
tako da primewuju}i
postoje}i geografski informacioni
sistem –
GIS, koji razvija VGI,
prave svoje tematske
karte.
O novinama u radu
Instituta, ali i o problemima,
razgovarali
smo sa na~elnikom VGI
pukovnikom dr Mirkom
Borisovim i wegovim saradnicima
pukovnikom
Draganom Stevanovi}em
i potpukovnikom mr Aleksandrom
Ili}em.
U Institutu je od 2002. do 2005. ura|eno kapitalno delo – Digitalni
model terena za biv{u SRJ, na osnovu topografske karte
1:25.000 (ukupno 864 lista). Nakon ubacivawa oko 40.000 ta~aka
dr`avne trigonometrijske mre`e to je trenutno najta~niji digitalni
model kojim dr`ava raspola`e i na daqem poboq{awu rade i danas.
Naja`urnija karta VGI jeste Digitalna pregledno-topografska
karta 1:300.000, sa stawem sadr`aja iz 2005, u koju se neprekidno
ubacuju novi podaci. Sem toga, VGI je prvi za teritoriju Srbije uradio
list karte razmere 1:250.000 primenom standarda Natoa.
Istovremeno, stvorena je osnova da se ta zna~ajna karta ove godine
uradi za celu zemqu. Na taj na~in }e se na{e oru`ane snage u ovoj
oblasti pribli`iti oru`anim snagama ~lanicama Natoa.
AKTIVNOSTI
U istom periodu osavremeweno je preostalih 120 listova
karte 1:50.000 ~ime je zavr{ena implementacija UTM mre`e na
toj karti (a i na karti1:100.000). UTM je jedinstven svetski koordinatni
sistem, koji koriste sve zemqe ~lanice Natoa. Na{e stare{ine,
pogotovo one koje budu odlazile u mirovne misije, mora}e
da pro|u obuka u kori{}ewu podataka u UTM koordinatnom sistemu,
jer bez toga ne}e mo}i da sara|uju sa inostranim kolegama.
Protekle godine su tri ekipe iz Instituta bile anga`ovane
na jo{ jednom redovnom zadatku – obele`avawu, ozna~avawu i odr-
`avawu dr`avnih granica Srbije sa Bugarskom i Rumunijom. A
snabdeli su i Vojsku potrebnim brojem geotopografskog materijala
(digitalnog i analognog).
U Vojnogeografskom institutu je lane intenzivirana izrada
Digitalne topografske karte 1:25.000 za teritoriju Srbije, sa odgovaraju}om
bazom podataka (koju ~ini 728 listova), a a`urirawe
te karte ostaje te`i{ni zadatak i ove godine, jer bi se na toj osnovi
mogle dopuwavati i ostale karte iz tzv. vojnog programa – sa te-
`i{tem na kartama 1:50.000 i 1:250.000, po standardu Natoa.
Nastavak posla zavisi}e iskqu~ivo od mogu}nosti da se re{e
dva osnovna problema – aerofotogrametrijsko snimawe teritorije
Srbije u toj razmeri i nabavka nove, ja~e ra~unarske opreme.
Da bi se realizovao prvi zadatak potrebno je da se remontuje avion
za snimawe. To je zahtev koji VGI godinama podnosi, a u{ao je u
plan tek ove godine, kada letelici isti~u svi resursi. Treba re}i i
to da bi sva ulo`ena sredstva u remont bila vra}ena samo snima-
15. februar 2007.

AKA
PODACI ZA ODLUKE
– Objediwavawe prostornih podataka u skladnu celinu
ve} je u odmakloj fazi u VGI-u. Kao jedan od elemenata komandno-informacionog
sistema (KIS) razvija se geoingormacioni
sistem (GIS) na osnovu TK 1:25.000, ostalih izvedenih
karata i drugih podataka o prostoru. Ali je zabluda da
se karte mogu praviti direktno u KIS-u, jer se KIS razvija
upravo tako {to svi u tom sistemu, po~ev od VGI, daju potrebne
elemente – obja{wava pukovnik Dragan Stevanovi}.
OD SNIMKA DO KARTE
– Pojedinci u sistemu odbrane olako izri~u kvalifikaciju
da nije te{ko napraviti kartu, a nisu svesni kako je to
slo`en i odgovoran posao. Wihov argument je da je sasvim dovoqno
da se nabave satelitski snimci. Ali satelitski snimak
je samo slika, ukoliko se na odgovaraju}i na~in ne stavi u
funkciju. A ko }e to uraditi, ako ne onaj kome je to posao – isti~e
potpukovnik Aleksandar Ili}.
KARTA ZAPADNOG BALKANA
Vojnogeografski institut }e, na osnovu svojih podataka,
za potrebe Zavoda za uxbenike uraditi {kolsku kartu Srbije u
razmeri 1:1.500.000 i kartu zapadnog Balkana. Nedavno je o
tome zakqu~en sporazum.
OZNAKA TAJNOSTI
Sa mnogih karata VGI }e se u bliskoj budu}nosti skinuti
oznake tajnosti i pojednostavi}e se procedura wihovog
dobijawa. Informacije o tome daju se putem Interneta. Zasada
su dobili na~elnu saglasnost, ali }e neke stvari i daqe
ostati tajna, jer i otvorenost podataka ima granica.
wem teritorije za potrebe Vojske. A mogu}e je ostvariti i dodatnu
zaradu snimawem terena za potrebe civilnih institucija. Ti podaci
su od izuzetnog zna~aja i za realizaciju niza projekata u vojsci i dr-
`avi. A nema ko drugi da ih prikupi sem VGI, jer jedino oni u zemqi
imaju obu~enu slu`bu za snimawe iz vazduha i zakonom je ure|eno da
odobrewe za takva snimawa daje Ministarstvo odbrane.
PROBLEMI
Ve} godinama VGI funkcioni{e u te{koj materijalnoj situaciji.
Odobrena buxetska sredstva su mala, a ona ostvarena iz prihoda
realizuju se u veoma niskom procentu. Ali najve}i problem je
to {to zara|eni novac ne mogu da koriste za nabavku opreme i
prate savremene tokove u opremawu. A u svetu se stalno usavr{avaju
alati, softveri, hardveri, umre`avawa i sve je savremeniji
pristup u prikupqawu, obradi i distribuciji podataka.
Nekada je VGI imao oko 800 stru~waka, raznih specijalnosti,
a danas je to tek dvocifren broj. Odlazak geodeta proteklih
godina, posebno sa nau~nim zvawima, odrazio se i na status ustanove,
pa vi{e ne mogu da budu institut, ve} }e, ako se usvoji predlog,
biti preimenovani u centar za geoinformacije – sposoban da
obezbe|uje oru`ane snage a`urnim podacima o prostoru u standardnim
formama i usvojenom razmernom nizu, {to je i do sada
bila osnovna funkcija te ustanove.
Funkcije VGI }e se mewati sa praksom odlaska na{ih qudi u
mirovne misije, pa }e Institut u koordinaciji sa G[ VS morati da
priprema podatke i za prostor na koji idu na{e jedinice.
U toj vojnoj geodetskoj ustanovi se svi sla`u da }e im kvalitetan
pomak u radu omogu}iti ja~awe me|uarmijske saradwe. Ona se
za sada odvija na nivou razmene podataka i standarda, a predstoje
{kolovawe kadra i razmena tehnologija. Za sada na potpis ~ekaju
protokoli o saradwi sa odgovaraju}im slu`bama Italije, ^e-
{ke i Ma|arske, a potom i Bugarske. Po~etna saradwa je ve} uspostavqena
sa Nema~kom.
– Na{ osnovni ciq jeste da stvorimo digitalni prostorni
model dr`ave i da sve te podatke prikupimo, organizujemo, izmodelujemo
i omogu}imo svim korisnicima, prvenstveno vojsci, da ih
{to lak{e koriste na savremeni na~in. Mi se, na `alost, ne razvijamo
u onom pravcu i tempom kojim bismo `eleli. Ubrzo }e se
otvoriti pitawe daqinske detekcije, ekstrakcije podataka – RGB
analiza u daqinskoj detekciji, i drugo. A ko }e to da radi – pita
se na~elnik Instituta.
O^EKIVAWA
Na{i sagovornici smatraju da bi i ubudu}e trebalo da budu
dr`avna ustanova, koja }e na jednom mestu prikupqati, obra|ivati
i prezentrovati informacije o prostoru za potrebe dono{ewa
odluka – bilo dr`avnih ili vojnih. Argumenata za to ima vi{e.
Osnovni podaci o prostoru mora}e se prikupqati na jednom mestu,
jer dr`ava treba da ima uvid i kontrolu nad wima. A ako postoji
ustanova koja to radi vi{e od 130 godina, nerazumno je praviti
drugu, ve} je potrebno postoje}u razvijati i osavremewavati.
Sem toga, VGI je godinama stvarao i a`urirao osnovnu topografsku
kartu 1:25.000 koju sada prevodi u digitalni oblik i stvara
savremenu bazu podataka (za potrebe dr`avnih i ostalih kartografskih
i geodetskih ustanova, u skladu sa zakonom).
Mesto pod suncem u toj struci tra`e mnogi. Nekima je ono jasnije
odre|eno. Republi~ki geodetski zavod je dr`avna ustanova u
~ijoj su nadle`nosti katastar i imovinsko-pravni odnosi. Oni moraju
da brinu o a`urnosti podataka na 13.500 listova wihove
osnovne dr`avne karte 1:5.000 (do sada je ura|eno oko 4.700 listova),
Geokarta je ustanova okrenuta {kolskom i komercijalnom
programu, a u Srbiji postoji i oko 700 malih privatnih firmi u
oblasti geodezije i kartografije.
Vojnogeografskom institutu je pre vi{e od stole}a osnovala
”mala” i siroma{na dr`ava Srbija, pravilno procewuju}i
{ta treba woj i wenoj vojsci. Da li }e i ova nova dr`ava to znati
da ceni
Mira [VEDI]
59

SVET
KACU
FURUKAVA,
JAPANSKI
STRU^WAK
ZA TERORIZAM
PAKAO PLANETE
Frakcije Crvene brigade,
industrijska {pijuna`a,
seks trafiking, organizovani
kriminal, samo su neki od
bezbednosnih rizika
s kojima se suo~ava jedna
od najrazvijenijih zemaqa
na svetu
Kacu Furukava iz Japanske agencije za sigurnost i bezbednost,
u svojoj zemqi poznat je kao stru~wak za borbu protiv terorizma.
Na Fakultetu bezbednosti u Beogradu nedavno je odr-
`ao predavawa o teroristi~kim aktivnostima sekte Aum {inrikjo
i nuklearnoj probi u Severnoj Koreji. Gostovawe gospodina
Furukave iskoristili smo kako bi se iz prve ruke obavestili
o nekim aspektima terorizma u Zemqi izlaze}eg sunca.
ΠJapan se danas suo~ava sa velikim problemom koji povezuje
industrijsku {pijuna`u sa terorizmom. Veruje se da
su neke tajne vezane za nuklearnu tehnologiju upravo iz Japana
“iscurele” u Severnu Koreju.
– Neki japanski dr`avqani poreklom iz Severne Koreje zaposleni
su u institutima za istra`ivawe vrhunske tehnologije. Re~
je o institucijama koje sprovode istra`ivawe i u vojne i u komercijalne
svrhe. Oni se delimi~no razumeju u nuklearnu tehnologiju,
na~in dobijawa raketnog goriva i sli~no. Verujemo da su neki od
wih svoja znawa preneli u Severnu Koreju. ^ak smo identifikovali
i jednog severnokorejskog Japanca koji je boravio u Severnoj
Koreji pro{le godine, upravo u vreme nuklearne probe. Kako ta
vrsta tehnolo{kog proboja zahteva mnogo novca, Severnoj Koreji
se poma`e i na druge na~ine – falsifikovawem novca, prikupqawem
sredstava, kr{ewem uvedenih sankcija itd. Japan je zato uputio
otvorenu poruku Severnoj Koreji da krene putem saradwe i
pregovora.
ΠDa li je deo te poruke i zajedni~ka pomorska ve`ba ratne
mornarice SAD i Japana izvedena krajem pro{le godi-
ne u regionu arhipelaga Ivo Xima, na kojoj je bilo anga`ovano
90 japanskih i 10 ameri~kih ratnih brodova, ali i
oko 170 borbenih aviona
– Ne, ve`ba o kojoj govorite deo je uobi~ajene saradwe sa SAD.
ΠTokom {ezdesetih godina, i u Japanu je nastala teroristi~ka
organizacija Crvene brigade, inspirisana idejama
socijalne pravde, ili, boqe re}i, komunizma. Da li ta organizacija
`ivi i danas
– Nekada{wi ~lanovi Crvenih brigada su ostareli i nisu vi-
{e u stawu da u~estvuju u teroristi~kim aktivnostima. Stoga poku-
{avaju da se ukqu~e u normalni dru{tveni `ivot, ali im nije lako.
Nemaju radnog iskustva, ~esto ni znawe koje se tra`i na tr`i{tu
rada, kao ni radnu disciplinu. S druge strane, wihova mesta u organizaciji
zauzeli su drugi, mla|i. Zna~i, organizacija i daqe postoji,
ali je podeqena u frakcije koje na razli~it na~in promi-
{qaju svoje ideje, ciqeve i metode delovawa.
ΠJapan je, polovinom devedesetih godina pro{log veka,
bio {okiran teroristi~kim napadom sekte Aum {inrikjo
na tokijski metro. Posledice raspr{avawa hemijskog otrova
bile su strahovite: gotovo 6.000 qudi je zavr{ilo u
bolnici. Nakon desetogodi{weg odmaka i brojnih saznawa
do kojih se do{lo u policijskoj istrazi, mo`ete li re}i da
li je bilo mogu}e spre~iti taj napad
– Odgovori}u vam posredno. Aum {inrikjo je verska sekta koja
je devedesetih godina postala prili~no popularna. Wen vo|a,
nesumwivo harizmati~an ~ovek, koji je religioznim treningom o~igledno
ovladao i izvesnim mo}ima kao {to je lebdewe u vazduhu,
znala~ki je koristio medije da bi do{ao do {to ve}eg broja sledbenika.
Uspeo je i da se pribli`i Dalaj Lami, ali i nekim visokim
rukovodiocima KGB-a i ruskim politi~arima. Istovremeno su i izvesni
pripadnici japanske policije u{li u sektu. Sekta je bila zagovornik
teorije o ameri~koj zaveri protiv Japana, ali je nudila i
odgovor na qudsko tra`ewe smisla, zbog ~ega je u jednom trenutku
oko sebe okupila gotovo 30.000 qudi.
Π[ta je sektu ~inilo toliko privla~nom, posebno mladima
– Sekta se pojavila osamdesetih godina, u vreme ekonomskog
buma u Japanu, kada smo umnogome bili okrenuti sticawu i tro{ewu.
Mladi qudi, me|utim, imaju potrebu i za drugim vrednostima
osim materijalnih. Neki su tu potrebu ispunili, u stvari, poku{a-
60
15. februar 2007.

li da je ispune u toj sekti, koja je nametala vrlo stroga pravila `ivota
i rada, ispirala mozak ~lanovima, odvajala ih od svakodnevnog
`ivota i porodice, i na kraju, po~ela grubim sredstvima da
zahteva wihova materijalna dobra. I ne samo wihova, ve} i ~lanova
wihovih porodica.
ΠU kom trenutku je od klasi~ne sekte Aum {inrikjo postala
teroristi~ka organizacija
– Onda kada je ubila svog prvog ~lana koji je pretio da }e otkriti
policiji da su jednog pripadnika sekte koji je poginuo u nesre}i,
kremirali. Potom je sekta nastavila da uspostavqa veze u
zemqi i inostranstvu, a na imawima u Ju`noj Africi i Australiji
zapo~ela da razvija nuklearni program i da ovladava proizvodwom
hemijskog oru`ja. Japanska policija je za wihova prva dejstva
bila vrlo nespremna, nije poznavala hemijske otrove i mislila je
da su prve napade izvele teroristi~ke organizacije koje podr`ava
neka strana dr`ava. Kada je kona~no utvr|eno da se sekta bavi i
terorizmom, odre|en je i dan kada }e se sprovesti velika akcija.
GLOBALIZACIJA I ORGANIZOVANI KRIMINAL
Organizovani kriminal
i te kako koristi prednosti
globalizacije i nastoji
da se uve`e po “profitnoj
osnovi”, nezavisno od ideologije,
vere, zemqe porekla,
rase i drugih razli~itosti.
Mi u Japanu se suo~avamo sa
brojnim problemima koji iz
toga nastaju. Recimo, seks
trafiking. Kriminalci iz
razli~itih zemaqa povezuju
se sa doma}im, i tajno ubacuju
`ene u Tokio i druge gradove prisiqavaju}i ih da se bave
prostitucijom. Uz to, imamo primere stranih dr`avqana koji
se `ene Japankama kako bi dobili mogu}nost boravka u na-
{oj zemqi i dr`avqanstvo. Obi~no se prikrivaju interesovawem
za japansku kulturu i tradiciju, ali kontakti koje
ostvaruju upu}uju na ne{to drugo. Nedavno smo tako otkrili
Evropqanina koji je boravio u veoma zabitoj oblasti na{e
zemqe, i ~iji je zadatak o~igledno bio uspostavqawe ozbiqnih
kriminalnih veza. Zato treba da razumemo da kriminal
ne poznaje granice, da je cela planeta ugro`ena i da zamislimo
nezamislivo.
Ali, policija je bila svesna da nije obu~ena za eventualni napad
hemijskim oru`jem. Stoga je napad odgo|en za dva dana kako bi
policijci pro{li ubrzani kurs o hemijskim otrovima. Aum {inrikjo
je preko svojih veza doznao za planiranu akciju i preduhitrio policiju
za jedan dan. Tog dana je raspr{en otrov u tokijskom metrou.
ΠKako je to iskustvo uticalo na japansko dru{tvo
– Pa, policija je mnogo nau~ila. Shvatili smo da moramo da
istra`ujemo na~ine na koji se privla~e mladi qudi u organizacije
takve vrste. Moramo da razumemo kako se oni radikalizuju i postaju
spremni za izvr{avawe zlo~ina. Moramo, kona~no, i da budemo
obu~eni i spremni da se branimo. Uz to, pri~a sa sektom Aum
{inrikjo nije zavr{ena. Wen vo|a, uprkos smrtnoj presudi, jo{ je
`iv. Zanimqivo je da u delu policije vlada mi{qewe da smrtna kazna
ne bi trebalo da se izvr{i. Naime, sekta jo{ postoji. Podeqena
je na frakcije koje se me|usobno bore za mo} i ima samo mnogo
mawe ~lanova, ali postoji. Policija veruje da bi jedna od tih
frakcija mogla ponovo da po~ini zlo~ine, ako bi smrtna kazna bila
izvr{ena. Dodu{e, po{to su branioci podneli `albu, imaju}i u
vidu pravosudni sistem, do izvr{ewa ne}e do}i jo{ neko vreme.
Sne`ana \OKI]
UGRO@ENOST RATNIH IZVE[TA^A
NAJOPASNIJE
U IRAKU
Prema izve{taju organizacije
”Reporteri bez granica”, u svetu je
tokom 2006. poginuo 81 novinar.
To je najve}i broj poginulih u posledwih
deset godina.
Najopasnija zemqa za novinare ve} ~etvrtu godinu zaredom je
Irak, u kome su pro{le godine `ivot izgubila 64 reportera
i wihova saradnika. Ratna dejstva i sukobi na verskoj osnovi
svakodnevno odnose `ivote vojnika, lokalnog stanovni-
{tva, ali i novinara.
Vensan Brosel iz organizacije ”Reporteri bez granica” navodi
da je druga najopasnija zemqa za novinare Meksiko, gde je
pro{le godine `ivot izgubilo devet izve{ta~a, koje u toj zemqi
interesuju prvenstveno krijum~arewe droge i socijalni nemiri.
Na tre}em mestu su Filipini, gde je poginulo {est novinara.
Wujor{ki komitet za za{titu novinara u svom godi{wem izve-
{taju precizira da je smrt 55 poslenika sedme sile pro{le godine
direktno povezana sa wihovom profesijom. Istra`uje se jo{ 27
smrtnih slu~ajeva kako bi se utvrdilo da li su povezani sa novinarskim
radom. I u izve{taju te organizacije isti~e se da je Irak najopasnija
zemqa za reportere, gde su prema wihovoj evidenciji ubijena
32 novinara. Ve}ina `rtava me|u wima bili su Ira~ani.
Uo~qiva je razlika u broju poginulih, a u Iraku je to dvostruko
mawe nego {to navode druge organizacije za za{titu medija.
Izvr{ni direktor Komiteta za za{titu novinara Xoel Sajmon
to obja{wava u`im pristupom, ”jer `elimo da budemo sigurni da,
kada odemo na sastanak sa vladinim zvani~nicima i ka`emo da je
neki novinar ubijen zbog wegovog ili wenog rada, tu tvrdwu mo`emo
i da definitivno doka`emo na{im istra`ivawima”.
Imaju}i u vidu stalnu ugro`enost profesije, nekoliko novinarskih
asocijacija, me|u wima i Me|unarodna organizacija za
slobodu {tampe i Svetska asocijacija novinara, odali su zaslu`eno
priznawe Filipu Dust-Blaziju, francuskom ministru spoqnih
poslova, i diplomatiji kojom rukovodi, jer su bili inicijatori usvojene
Rezolucije 1738 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija o za-
{titi novinara u ratom zahva}enim podru~jima. Inicijativa je bila
potkrepqena obimnim izve{tajem o rizicima kojima su izlo`eni
novinari kad izve{tavaju sa ratnih podru~ja, ~iji su autori Pjer
Lelu{ i Fransoa Lonkl, poslanici u francuskom Parlamentu.
Izve{taj je ozbiqno upozorewe na opasnosti koje prete jednoj
profesiji, ali i na obaveze koje proisti~u iz me|unarodnopravnih
normi o pravima i za{titi ratnih izve{ta~a.
Uz to upozorewe idu i brojna ukazivawa na kr{ewe prava
novinara i wihovu ugro`enost i van podru~ja ratnih dejstava. Svoju
profesionalnu hrabrost mnogi su platili `ivotom, a wihova
istra`ivawa koja su dospela u javnost govore o brojnim nedozvoqenim
aktivnostima i wihovim akterima, kako na nacionalnom
planu tako i u sferi me|unarodnog organizovanog kriminala. Prema
istra`ivawu Komiteta za za{titu novinara, u dve tre}ine slu-
~ajeva smrt ratnih izve{ta~a jeste posledica dejstava u okru`ewu,
ali je zato u dve tre}ine slu~ajeva u miru smrt novinara direktna
posledica ne~ije namere, odnosno osveta onih ~iji su interesi
ugro`eni javnom re~ju i hrabro{}u onih koji je saop{tavaju.
Na`alost, samo mali procenat takvih ubistava se rasvetli.
Ostala ostaju u mraku svih onih okolnosti i zlo~ina~kih radwi
zbog kojih je novinarima i presu|eno najte`om kaznom.
R. MUTAVXI]
61

STRANE ARMIJE
S P E C I J A L N E S N A G E N E M A ^ K E
BORCI ZA SVA
O nema~kim specijalcima
govorilo se tek uo~i Drugog
svetskog rata, kada je u okviru
Vermahta formirana jedinica
Brandenburg za posebne
operacije u neprijateqskoj
pozadini. Tvorac takvih
borbenih sastava bio je
pukovnik Oto Skorceni, ~iji su
juri{nici u spektakularnoj
desantnoj akciji 1944. godine
oslobodili italijanskog
fa{isti~kog vo|u Musolinija.
Avion boing 737 nema~ke Lufthanze je 13. oktobra 1977. godine leteo na
liniji Balearska ostrva–Frankfurt, sa 86 turista. Iznenada je skrenut
sa kursa. Pilotu je pomahnitalim glasom saop{tena radio poruka – avion
je otet, tra`imo bezuslovno osloba|awe 11 politi~kih zatvorenika iz
zatvora ili }e avion biti oboren!
^etiri dana kasnije, posle neobi~nog pute{estvija oko sveta, letelica je
prizemqena na aerodromu u Mogadi{u (Somalija), gde je stajala usamqena na
kraju aerodromske piste u i{~ekivawu re{ewa.
Do isteka ultimatuma otmi~ara ostalo je samo ~etrdeset minuta. Avionu
je, da ne primete teroristi, pri{lo 28 komandosa nema~ke Savezne grani~ne
policije (GSG9) i dvojica ~lanova britanskog SAS-a.
DIVERZIJE I SABOTA@E
Eksplozija male ja~ine nedaleko od aviona ozna~ila je po~etak akcije
osloba|awa talaca. Za samo tri sekunde sru{ena su glavna i pomo}na vrata
na avionu, kroz koja su u letelicu upali komandosi. Vo|a terorista izre{etan
je na vratima pilotske kabine, druga dvojica ubijena su u pilotskoj kabini,
dok je `ena teroristkiwa rawena i savladana. ^etiri putnika i jedna
62
15. februar 2007.

VREMENA
ODGOVOR TERORIZMU
Kako bi odgovorili na teroristi~ke izazove, sedamdesetih
godina pro{log veka u Nema~koj je formirana antiteroristi~ka
jedinica Savezne grani~ne policije – GSG9. ^ine
je dobrovoqci iz redova policije i grani~nih trupa. Spada
u red najboqih specijalnih jedinica sveta, ~ije su akcije
obavijene velom tajnosti.
Pre prijema u GSG9 kandidati se podvrgavaju strogim
proverama, a zatim upu}uju na ~etvoromese~ne intenzivne
specijalisti~ke kurseve. Budu}i specijalci izvode padobransku
i ronila~ku obuku, uve`bavaju kori{}ewe razli~itih vrsta
eksploziva i eksplozivnih naprava, pewawe i spu{tawe
uz ili niz visoke zgrade, te tehnike upadawa kroz prozore
radi osloba|awa talaca. Tako|e se osposobqavaju za upravqawe
helikopterima i lakim avionima.
stjuardesa lak{e su raweni. Akcija osloba|awa trajala je ta~no
11 minuta.
Frajkori, ulani, lovci, lova~ki trupovi, samo su neki od naziva
za specijalne jedinice Nema~ke, ~iji po~eci se`u u vreme rata
od 1618. do 1648. godine. Dana{we specijalne jedinice Nema~ke,
me|utim, nastale su uo~i Drugog svetskog rata, kada je u okviru
Vermahta formirana specijalna jedinica Brandenburg za specijalne
operacije u neprijateqskoj pozadini. Tvorac modernih nema~kih
specijalnih jedinica bio je pukovnik Oto Skorceni, ~iji su
juri{nici u spektakularnoj desantnoj akciji 1944. godine oslobodili
italijanskog fa{isti~kog vo|u Musolinija.
U Drugom svetskom ratu na boji{tu su delovali specijalni lova~ki
trupovi – Jadgkommandotrupp, lakopokretne, dobro opremqene
i vrhunski osposobqene specijalne jedinice. Bile su sposobne
za samostalne akcije u dubokoj pozadini neprijateqa.
Skorcenijevi juri{nici postali su obrazac za sve savremene
specijalne snage. Imali su slo`enu pe{adijsku i in`iwerijsku obuku,
a uve`bavali su se i u rukovawu minobaca~ima, snajperskim
pu{kama, topovima i tenkovima. Svi pripadnici jedinice zavr{avali
su padobranske kurseve i kurseve stranih jezika, ali su se
obu~avali i da u diverzijama ili razli~itim sabota`nim akcijama
voze motocikle, kamione, ~amce i lokomotive.
BORBENI RONIOCI
Jedinica borbenih ronilaca nema~ke ratne mornarice – KSK,
formirana je 1959. godine, kada je prva grupa budu}ih qudi-`aba,
odnosno 13 oficira i podoficira dobrovoqaca, upu}ena na {estomese~ni
kurs za podvodne diverzante u francuski Centar za
podvodne ronioce u Tulonu. Nemci su ubrzo otvorili Centar za
obuku ronilaca na ostrvu Silt, a ve} 1964. grupa ronilaca prerasla
je u mornari~ku ~etu. Bataqon je formiran 1991. godine i
predstavqao je jezgro Komande specijalizovanih mornari~kih snaga
sa sedi{tem u vojnopomorskoj bazi Ekenferde.
U sastavu dana{weg mornari~kog KSK nalaze se mornari~ke
snage bezbednosti, bataqon borbenih ronilaca (grupa borbenih
ronilaca i grupa ronilaca-minera) i grupa eksperata za luke i
dokove. Ina~e, KSK je specijalizovan za nekonvencionalno ratovawe
i protivteroristi~ke akcije na moru, priobaqu ili kopnu.
Kandidati za mornari~ki KSK, po pravilu, regrutuju se iz redova
pripadnika ratne mornarice – vojnici posle ~etiri, a oficiri
i podoficiri posle osam godina slu`be. Pre po~etka obuke
dobrovoqci imaju stroge testove u Institutu za pomorsku medicinu.
Na proverama fizi~ke izdr`qivosti kandidati plivaju na
1.000 metara, rone 25 metara, savladavaju kopnene i podvodne
prepreke, te ska~u sa visine. Za budu}e specijalce se, tako|e, organizuju
dugi i naporni mar{evi pod punom ratnom opremom. Statistika
pokazuje da u tom periodu selekcije od 70 do 80 odsto prijavqenih
kandidata ne zadovoqi propisane kriterijume za ulazak
u jedinicu.
Specijalisti~ku obuku nastavqaju samo kandidati koji su ispunili
po~etne testove. Osposobqavawe se sastoji od mekog i suvog
dela. Najpre sti~u neophodna znawa iz osnovne i napredne ronila~ke
obuke, ali i taktike dejstva. Za vreme ~etvoromese~nog
osposobqavawa u jedinici proveravaju se usvojene ve{tine.
Uspe{ni kandidati dobijaju oznake pripadnika KSK i odlaze
na daqu dvanaestomese~nu obuku. Na woj usvajaju znawa iz padobranstva,
protivminskih podvodnih dejstava, borila~kih ve{tina,
protivteroristi~ke taktike i stranih jezika. Deo pripadnika KSK
raspore|uje se na brodove ratne mornarice, dok se ostali anga-
`uju u lukama i na dokovima.
63

STRANE ARMIJE
U sastavu snaga za brzo reagovawe u kriznim situacijama –
Krizenreaktionkraefte, marta 1995. formirana je Specijalna komanda.
Septembra 1996. godine prerasla je u Komandu specijalnih
snaga kopnene vojske. Wenu osnovnu snagu ~ini Brigada za specijalne
operacije, koja broji oko 1.000 pripadnika, a organizovana
je 1996. godine. Javnosti je ta jedinica prvi put predstavqena u
septembru 1997. godine na ve`bi Natoa Brzi orao.
BRZI ORAO
Brigadu ~ine {tab, {tabna ~eta, ~eta veze, ~eta za podr{ku,
sanitetski vod sa helikopterima za evakuaciju rawenika, zatim,
~eta za dubinsko izvi|awe – Fernspaechkompanie, u kojoj ima oko
150 specijalaca, ~etiri ~ete komandosa – Kommandokompanie, te
Centar za opremawe i ispitivawe naoru`awa i vojne opreme –
Versuchszentrum.
Brigada za specijalne operacije izvodi diverzije i sabota-
`e, antiteroristi~ka dejstva, prepade na vojne i civilne objekte,
prikupqa obave{tajne podatke, navodi artiqeriju ili avijaciju.
Osnovnu takti~ku jedinicu Brigade predstavqa tim sa ~etiri
posebno obu~ena vojnika specijalaca. Vod u svom sastavu ima ~etiri
tima, a ~eta ~etiri voda, u kojima se anga`uje 80 komandosa. U
~eti deluju i specijalisti za minirawe, odr`avawe veze, te sanitetsko
osobqe i eksperti za strane jezike.
Specijalizacija komandosa organizuje se na nivou voda. Prvi
vod izvodi akcije na kopnu – horizontalni prodor u pozadinu neprijateqa.
Padobranski desant, odnosno vertikalni manevar je
zadatak drugog voda. Za dejstva na vodi i pod vodom – amfibijska
dejstva anga`uju se komandosi tre}eg voda, a za borbu u ekstremnim
klimatskim uslovima pripadnici ~etvrtog voda.
U Brigadu za specijalne operacije primaju se kandidati koji
su proveli odre|eno vreme u nekoj od elitnih padobranskih jedinica.
Pre po~etka obuke oni se podvrgavaju desetodnevnim rigoroznim
proverama psihofizi~kih sposobnosti.
Potom sledi trogodi{wa specijalisti~ka obuka koja je zasnovana
na programu obuke britanskog SAS-a. Kandidati zavr{avaju
razli~ite kurseve – padobranske skokove, rowewe, alpinisti~ke
kurseve sa skijawem, zatim diverzantske kurseve za upotrebu eksploziva
i eksplozivnih naprava, kurseve naoru`awa sa bojnim ga-
|awima, te pre`ivqavawa u prirodi i boravka u pozadini neprijateqa.
Deo kandidata upu}uje se i na dodatnu obuku u britanski
Centar za obuku SAS-a. Obuku za dejstva na vodi i pod vodom,
te obuku za antiteroristi~ku borbu izvode instruktori
mornari~kog KSK i
GSG9.
TIMOVI SPECIJALACA
U sastavu GSG9 anga`ovano je oko 200 specijalaca.
Svaka od pet borbenih grupa antiteroristi~ke jedinice ima
po 30 pripadnika. Podeqeni su u nekoliko specijalisti~kih
timova, koje ~ine komandiri, snajperisti, obele`iva~i ciqa
i strelci. Pored borbenih timova, u sastavu GSG9 nalaze
se {tabna jedinica, in`iwerijska i jedinica veze, te jedinica
za dokumentaciju.
Jedinica GSG9 koristi tri helikoptera i specijalno
prilago|ene automobile marke mercedes sa neprobojnim staklima
i poja~anom karoserijom, koja je otporna na streqa~ku
municiju kalibra do 12,7 milimetara.
Pripadnici kopnenog dela KSK anga`ovani su u sastavu multinacionalnih
snaga u Bosni i Hercegovini – Multinacionalni
specijalni tim 6.
OGRANI^ENE AKCIJE
Reorganizacijom Bundesvera 2000. godine, u ratnom vazduhoplovstvu
formirana je Divizija za specijalne operacije – Division
Specialle Operationen. U svom sastavu ima {tab, dve vazdu{nodesantne
brigade – 26. i 30. Luftlandebrigade, koje broje po 3.000
pripadnika, sa dva padobranska bataqona, zatim, dva vazdu{nodesantna
bataqona za dubinsko izvi|awe – 262. i 272. Luftlandeundenterstetuzung
batallion. Puk za vezu broj 4 – Fernmelde Regiment
sa 1.300 specijalaca, ~ine ~etiri ~ete.
Divizija za specijalne operacije izvodi spasavawa i evakuacije,
{titi snage u vremenski ograni~enim akcijama – Sicheren Rueskfuehrung
Extraction, zauzima neprijateqske aerodrome i vodi
borbu u dubini protivni~ke pozadine.
Osposobqavawe pripadnika Divizije je veoma te{ko i slo-
`eno. Obuhvata obuku u planinarewu, otkrivawu i identifikaciji
ciqeva, pre`ivqavawe u pozadini neprijateqa i ga|awa iz razli-
~itih vrsta naoru`awa. Kandidati za jedinicu u pe{adijskoj {koli
u Hamelburgu obu~avaju se u borila~kim ve{tinama, borbi prsa u
prsa, taktici, na~inima dejstva u napadima na objekte. Tako|e, poha|aju
snajperski kurs, u~e na~ine maskirawa i prikradawa objektima,
imaju kurs iz letewa helikopterima, ali i kurs za vodi~e
slu`benih pasa.
Sastavi 31. vazdu{nodesantne brigade
boravili su u mirovnoj misiji
na prostorima nekada{we SFRJ,
a potom su upu}eni u Avganistan.
Stanislav ARSI]

Priprema Blagoje NI^I]
MERIDIJANI
REFORME U BUGARSKOJ ARMIJI
Osnovni ciq reformi,
koje se u Bugarskoj armiji
provode i nakon prijema
u Nato, sadr`ane u
”Planu za izgradwu do
2015“, jeste optimizirawe
komandnih i organizacionih
struktura uprava i
jedinica i wihovo dovo|ewe
na nivo potpune interoperabilnosti
sa strukturama
snaga Natoa.
U okviru procesa optimizacije, aktivnosti u 2006. godini su
zavr{ene u okviru planiranog: reorganizovane su uprave u General{tabu
i vidovima oru`anih snaga, formirano je pet novih jedinica,
reorganizovane su 43, rasformirano je 15, prepot~iweno
devet i dislocirano pet. Kao rezultat tih aktivnosti penzionisano
je 35 oficira, 145 podoficira i 178 gra|anskih lica, odnos
mladih i starih oficira je 37:73, a odnos oficira, podoficira
i vojnika je 19:27:54 procenta.
Ukidawe regrutne obaveze i uvo|ewe profesionalne vojske,
planirano za 1. januar 2008, dovelo je do poja~anih aktivnosti
prijema profesionalnih vojnika. U 2006. godini primqeno je 2.227
profesionalaca, a plan prijema za ovu godinu prema{uje broj od
4.000 pripadnika. Do sada je profesionalizovano 16.000 vojnika,
{to je 87 posto od ukupnog broja predvi|enog Planom 2015.
Plan profesionalizacije prati i paket socijalnih mera kojima
se populari{e vojni~ka slu`ba: pove}awe plate, zdravstveno i stambeno
obezbe|ewe, mogu}nost {kolovawa i usavr{avawa u zemqi i
inostranstvu, u~ewa stranih jezika i druge privilegije koje vojni~ki
poziv ~ine privla~nim za mlade. Osim optimizacije u oblasti qudskih
resursa, Bugarska provodi i projekte modernizacije svojih oru-
`anih snaga. U toku su realizacija projekta preoru`avawa jedinica
automobilskom tehnikom (potpisani dogovori sa nema~kim ”Mercedesom”),
kupovina novih i modernizacija postoje}ih helikoptera (kupqeni
su helikopteri Couguar) i kupovina novih transportnih aviona.
RATNO VAZDUHOPLOVSTVO
SLOVENA^KE ARMIJE
Reformom oru`anih
snaga Slovenije,
pred ulazak u punopravno
~lanstvo u Nato,
najve}e promene su
zabele`ene u wenom
ratnom vazduhoplovstvu.
Rasformirawem
15. brigade RV, kao jedine i jedinstvene jedinice vazduhoplovstva,
formirano je nekoliko mawih sastava.
Sve raspolo`ive letilice, (vi{enamenski helikopteri Bell
412 i AS 532 Al cougar) u{le su u sastav novoformiranog 15. helikopterskog
bataqona, lociranog na aerodromu Brnik. Od ostalih
delova brigade formirana je [kola za obuku pilota sa sedi-
{tem u Cerkqu. Osnovni zadatak {kole je obuka pilota na avionima
zlin 149L, zlin 242L i helikopterima Bell 206, te borbena podr-
{ka jedinicama drugih rodova (OS Slovenije su organizovane po
rodovima i nema vidova) avionima PC 9/9 M. U strukturi {kole je
i padobranska jedinica namewena za izvr{avawe specijalnih zadataka.
Vazduhoplovna baza, tako|e u Cerkqu, namewena je za logisti~ku
podr{ku svim jedinicama vazduhoplovstva.
PROFESIONALNI VOJNICI U BiH
Ministar odbrane BiH Nikola Radovanovi} doneo je odluke
kojima se utvr|uje status profesionalnih vojnih lica, pripadnika
oru`anih snaga BiH. Prema jednoj od odluka utvr|eni su na~in
prijema profesionalnih lica u OS i kriterijumi za produ`ewe
i zakqu~ivawe ugovora za lica koja ispuwavaju zakonom predvi-
|ene uslove. Tom odlukom obuhva}ena su 8.264 profesionalna
vojna lica u OS i to je okvirni broj budu}ih snaga jedinistvene
armije BiH.
Drugom odlukom predvi|en je na~in smawivawa brojnog stawa
profesionalnih vojnih lica uvo|ewem statusa “na raspolagawu”.
Taj status traje {est meseci za vojna lica sa sta`om od {est godina
i produ`ewem za jo{ po jedan mesec za svaku godinu du`eg sta-
`a, s tim da raspolagawe ne mo`e trajati du`e od 12 meseci. Vojno
lice u statusu raspolagawa mo`e se rasporediti na novu du-
`nost, a ako je to raspore|ivawe nemogu}e, bi}e prevremeno penzionisano
sa otpremninom u visini wegove {estomese~ne plate.
Zbog nedostatka popune vojni~kim sastavom, Ministarstvo odbrane
je podoficirima koji su prekobrojni u svojoj kategoriji (oko 600
podoficira je vi{ak) ponudilo mogu}nost zakqu~ewa ugovora u kategoriji
vojnika.
FINANSIJSKA POMO] AVGANISTANU
Na sastanku u
Briselu, {efovi diplomatija
zemaqa
~lanica zapadne vojne
alijanse slo`ili
su se da pove}aju vojnu
i civilnu pomo}
Avganistanu. SAD su
i pre tog sastanka
najavile da nameravaju
da u civilnu i
vojnu misiju u Avganistanu
ulo`e dopunskih 10,5 milijardi dolara za ekonomski razvoj
i obuku avganistanske vojske i policije.
Osim finansijske, Amerika je najavila da }e wenih 3.000 vojnika
u Avganistanu ostati na terenu ~etiri meseca du`e nego {to
je bilo predvi|eno. Ameri~ki gest je bio povod da i evropske ~lanice
Natoa nagoveste spremnost na sli~an korak. Pove}awe finansijske
i vojne pomo}i Avganistanu jeste sprovo|ewe odluka samita
Natoa u Rigi, kada je zavr{etak rata u toj azijskoj zemqi ozna-
~en kao jedan od prvih prioriteta Alijanse za 2007. godinu.
Generalni sekretar Alijanse, Jap de Hop Shefer, potvrdio je
da je upu}ivawe vojnog poja~awa u tu zemqu neophodno pred ofanzivu
talibana, koja se o~ekuje na prole}e.
65

POGLEDI
O KORENIMA ISLAMSKE RELIGIJE I XIHADU
VERA
NA PET
STUBOVA
Iako je islamisti~ki terorizam
ve} i po samom imenu
vezan za jednu religiju,
wegov izvor nije iskqu~ivo
u islamu. Da ne postoje
odgovaraju}i politi~ki interesi
grupacija koje su na vlasti
u islamskim zemqama,
kao i onih koje te`e tome,
ne bi bilo ni islamisti~kog
terorizma.
Prilikom razmatrawa islamisti~kog terorizma, mora se imati
u vidu i da pojedine razvijene zemqe Zapada svojim politi~kim
i drugim delovawem, svesno, a re|e nesvesno, u najmawu
ruku podsti~u narastawe fundamentalizma. Danas se otvoreno
govori o genezi nastanka Al kaide i vezama wenog harizmati~nog
vo|e Osame bin Ladena sa zemqama koje su sada glavne
mete teroristi~kih napada. Nije tajna ni novost da je u tom istom
svetu najpre stvoren pozitivan mit o wemu, kada se suprotstavio
ideolo{ki suprotnoj strani.
Da bi ostvarile svoje ciqeve, obe strane, svaka na svoj na-
~in, manipuli{u religijom. Zbog toga, religijski fanatizam u velikom
broju slu~ajeva jeste pokreta~ samoubila~kih i drugih teroristi~kih
akcija.
PO^ECI ISLAMA
Bez poznavawa osnovnih pojmova islama i islamske religije,
ne mo`e se jasno razumeti sprega sa terorizmom i lako je upasti u
zamku promi{qawa da iskqu~ivo u woj po~ivaju koreni i motivi
islamisti~kog terorizma.
Sledbenici islama su muslimani, koji ~ine 22 posto ukupnog
broja stanovnika na Zemqi (oko 1,3 milijarde), a nasuprot uvre-
`enim shvatawima, samo 20 posto wih su Arapi i `ive u arapskim
zemqama. Muslimani `ive u vi{e od 50 zemaqa, a me|u wima su
najbrojnije Indonezija (181 milion), Pakistan (141), Indija (124),
Banglade{ (111), Turska (66), Egipat (66), Iran (65), Maroko (29),
Avganistan (27), Irak (23), Saudijska Arabija (21), Sirija (15) ...
Sam naziv islam poti~e od glagolske imenice islam i zna~i
pot~iwavawe (pokoravawe) muslimana vernika Alahu (u prevodu: jedini
pravi Bog), koji je tvorac svega postoje}eg. Kao religijski pogled
na svet, nastao je u 7. veku na{e ere, kada je po~eo da ga propoveda
arabqanski trgovac Muhamed, koji je bio nastawen u najrazvijenijem
delu Arabije – Meki. Wegovi tada{wi sunarodnici bili su
politeisti, a wihov verski centar se tako|e nalazio u Meki, gde je
bilo 360 idola i svaki od wih je oli~avao po jedno bo`anstvo. Uvi-
|aju}i neophodnost uvo|ewa ideologije vi{eg reda, koja bi Arape
uvela u svet civilizacije, Muhamed je zapo~eo da propoveda islam.
Od tada po~iwe realizacija islamske misije (dava), ~iji je ciq prevo|ewe
Arapa politeista u novu jednobo`a~ku religiju. Zna~ewe
dave ni danas nije su{tinski promeweno i u osnovi zna~i pozivawe
drugih vernika da prihvate islam. Zna~ajno je ista}i da je u po~etku
ta misija bila iskqu~ivo miroqubiva, ali nije odmah nai{la na
odobravawe, zbog ~ega je Muhamedu pre}eno likvidacijom. Zato se
Muhamed sa svojim sledbenicima 622. godine iselio u Medinu, i od
tada po~iwe period transformacije islama u dr`avnu veru.
ISLAM I DR@AVA
Preseqewe muslimana iz Meke u Medinu ozna~eno je izrazom
hixra. Taj pojam je sinonim za obavezu muslimana da se isele
sa prostora na kojima vladaju neislamski re`imi. Presudan momenat
u razvoju islama u ovoj fazi nastupio je posle bitke sa idolopoklonicima
kod Bedra, kada su broj~ano slabiji muslimani pobedili,
jer od tada po~iwe pretvarawe islama u dr`avu. Prakti~no,
prva islamska dr`ava nastala je silom, a jedinstvo dr`ave i
islama zadr`ano je i do dana{wih dana upravo u svojoj izvornoj
XIHAD
Neki autori ukazuju i na {esti stub vere – xihad, {to je
pojam koji se tuma~i na mno{tvo razli~itih na~ina, ali veoma
~esto pogre{no i tendenciozno, {to dodatno {iri sukob
sa muslimanskim svetom. Ne ulaze}i u polemiku da li je to jedan
od stubova vere, nesporno je da predstavqa pojam koji je
danas u {irokoj upotrebi, da ima vi{e zna~ewa i naj~e{}e
je povezivan sa terorizmom. Povezivawe xihada samo sa terorizmom
ili vo|ewem rata su{tinski je pogre{no i predstavqa
krajwe pojednostavqen pogled, koji je najbli`i laicima,
jer lako ”obja{wava” potrebu islamista za obra~unom
sa nevernicima. Su{tina xihada je ipak malo druga~ija.
66
15. februar 2007.

formi: nema islama bez islamske dr`ave. Ovakav me|usobni odnos
religije i dr`ave specifi~an je u odnosu na ostale religije i
u su{tini je ozbiqan osnov i za neka druga razmi{qawa o delovawu
islama. Ekstremima ovakav pristup slu`i kao nepresu{ni motiv
za sprovo|ewe sopstvenih akcija. I na na{im prostorima su
se u pojedinim momentima mogli ~uti zahtevi da se ignori{u zakoni
sekularne dr`ave, a primewuju samo oni koje propisuje islam,
ali nisu nai{li na ozbiqniju podr{ku.
Ovakvi zahtevi imaju podlogu u razmi{qawima i delima pojedinih
islamskih ideologa, koji su jasno izneli da je nemogu}e za
muslimana da `ivi u nemuslimanskoj dr`avi. Zbog toga se preduzimaju
odre|ene akcije da se takvo stawe promeni. Svaka dr`ava u
kojoj zakoni nisu preuzeti iz Kurana, tretira se kao nemuslimanska,
jer se smatra da su to doslovno Bo`je re~i, pa je on glavni iz-
U VLASTITOM DVORI[TU
U proteklom periodu i na{a dr`ava se suo~ila sa terorizmom
u najte`im oblicima. Na`alost, mo`e nam se dogoditi
da u budu}nosti budemo izu~avani kao primer dr`ave gde su teroristi
ostvarili, ako ne sve, a ono bar ve}inu projektovanih
separatisti~kih ciqeva. Vreme koje je pred nama da}e odgovor
na dva veoma bitna pitawa: da li je lista istorijskih ciqeva
terorista na ovom prostoru (ili bar u na{oj zemqi) iscrpqena
ili }emo strahovati od neke nove eskalacije; i da li }e Ujediwene
nacije dozvoliti promociju tvorevine nastale na temeqima
vi{edecenijskog terorizma i na teritoriji suverene demokratske
dr`ave. Principijelan odnos svih koji u~estvuju u
davawu odgovora na ova pitawa bio bi zna~ajan doprinos borbi
protiv terorizma, i to ne samo na na{im prostorima.
vor islamskog zakona – {erije ({erijatski zakon). Shodno tome,
svaka odluka javnih vlasti u pravoj islamskoj dr`avi mora da bude
zasnovana na {erijatu.
Za elementarno poznavawe islama kao religije va`no je znati
i to da za islam zemqa (u smislu dr`ave) nema vrednost sama po sebi,
kako je to svojstveno hri{}anima, pa ni politi~ki sistem koji je
u woj na snazi. Za islam su va`ne razli~ite vrste veroispovesti i
on svet deli prema takvim svojim kriterijumima. Islam tra`i celu
planetu (zemaqsku kuglu) i te`i stvarawu dar al islama – carstva
islama koje }e vladati celokupnom Zemqom, {to je wihov su{tinski,
kona~ni i istorijski ciq, jer ”islam je jedina prava vera”.
U XIBRILOVOM HADISU
Prema teorijama koje prou~avaju islam, on po~iva na pet stubova,
koji su prvi put predstavqeni u Xibrilovom hadisu (ozakowena
predawa i izreke o Muhamedovim postupcima, koji su op{teprihva}eni
u praksi). Po predawu, Xibril je an|eo koji je proroka
ispitivao o tome {ta su islam, vera i vrlina. Pet stubova na kojima
po~iva islam jesu: ispovedawe vere, molitva, post, milostiwa
(zekat) i hodo~a{}e u Meku i Medinu.
Musliman bar jednom dnevno ponavqa {ehadu – veropristupnu
molitvu: ”Nema Boga osim Boga, a Muhamed je wegov poslanik”.
Dovoqno je da neko jednom u `ivotu izgovori {ehadu, pa da postane
musliman. Vidqivo je da se ova molitva sastoji iz dva dela: u
prvom delu se nagla{ava da postoji samo jedan Bog (setimo se politeizma
pre uvo|ewa islama), a u drugom delu se potvr|uje da je
samo Muhamed wegov poslanik.
Od muslimana se tra`i da se moli pet puta dnevno, uvek okrenut
prema Meki. Petkom molitva mora biti kolektivna i uvek pod
vo|stvom imama (”onaj koji stoji ispred”) ili nekog drugog koga oni
veoma po{tuju zbog wegove pobo`nosti.
Post se sprovodi da bi pojedinac stavio na probu skru{enost
i pot~iwavawe Bogu, provodi se za vreme muslimanskog svetog meseca.
U to vreme, od jutra do ve~eri, musliman ne sme ni{ta da jede
niti da pije, a zabraweno je i upra`wavawe seksa. Posta su oslobo|ene
bolesne, stare i slabe osobe, trudnice i oni koji putuju.
Milostiwa (zekat) predstavqa versku taksu u iznosu od 2,5
posto godi{wih prihoda, koju daju svi muslimani u humanitarne
svrhe, odnosno siroma{nima.
Prilikom sprovo|ewa mnogoborojnih istraga nakon teroristi~kih
akata {irom sveta, nepobitno je utvr|eno da je institucija
zekata bila zloupotrebqavana. Tako prikupqen novac neretko je kori{}en
za izvo|ewe teroristi~kih akcija. Bilo je i odbijawa davawa
zekata, ali je zabele`eno i nasiqe nad takvima radi primoravawa
da se povinuju ”pravilima pona{awa”. Uostalom, dobro je poznato
da su se u godinama teroristi~ke kampawe na Kosovu i Metohiji,
u zemqama Zapadne Evrope, ali i kod nas, ”dobrovoqno” prikupqala
sredstva koja su kori{}ena za kupovinu oru`ja i municije.
Hodo~a{}e u Meku i Medinu kao stub vere obavezuje svakog
odraslog muslimana da bar jednom u `ivotu ode na hodo~a{}e,
ukoliko mu zdravqe i materijalna situacija to dozvoqavaju.
(Nastavak u slede}em broju)
Predrag KARAXI]
67

TEHNIKA
N O V I B E Z B E D N O S N I S I S T E M I
BE@I^NA ZA[TITA
Sistemi za obezbe|ivawe
objekata, koji su se kod nas
pojavili krajem 2006. godine,
znatno su usavr{eni i
pru`aju ve}u bezbednost
i za{titu
Usvetskoj ponudi je veoma mnogo proizvoda koji omogu}uju zadovoqavawe
najvi{ih standarda bezbednosti i za{tite. Nabavqa~i
se opredequju za sisteme koji su se pokazali kvalitetnima
i funkcionalnim, koji su unapre|eni i podi`u nivo za-
{tite i obezbe|ewa na vi{i nivo. Sa na{eg tr`i{ta izdvajamo
osnovni be`i~ni bezbednosni sistem WaveSYS (The Ultimate
Wireless Security System), kao i WisDom – be`i~ni bezbednosni sistem
(WisDom Wireless Security System) firme Rokonet.
Za oba sistema svojstveno je da nemaju kablove za povezivawe
komponenata, ve} se komunikacija izme|u delova sistema odvija
be`i~nim putem. To ima nekoliko zna~ajnih prednosti u odnosu
na sisteme kod kojih su komponente povezane kablovima.
PROBLEM ZA PROVALNIKE
Bezbednosni sistem Rokonet WaveSYS predstavqa jedinstvenu
funkcionalnu kombinaciju za{titnih komponenata za obezbe|ivawe
unutra{wosti poslovnih i stambenih objekata. Kao i mnogi
drugi, i ovaj sistem zasnovan je na usavr{enoj tehnologiji, ima visoke
performanse, veliku pouzdanost u radu i jedostavno se postavqa.
Ono {to odlikuje ovaj sistem jesu frekvencija rada od
433 MHz i od 868 MHz, skriveni kontrolni panel (Main Box), koji
se instalira odvojeno od be`i~ne tastature (Wireless Keypad), i
nadzorne stanice (Monitoring Station), odnosno udaqenog upravqa~kog
ra~unara (Remote U/D). To predstavqa vi{i nivo bezbednosti
u odnosu na sisteme kod kojih su komponente povezane kablovima.
Naime, kod sistema sa kablovima oni su naj~e{}e pri~vr{}eni za
zid, a re|e ukopani u wega. To je praksa, jer se kod nas u projektima
izgradwe objekata nigde ne predvi|aju kablovi za instalaciju
bezbednosnih sistema, kao {to se to radi za strujnu, telefonsku i
televizijsku mre`u. Zbog toga provalnici i kriminalci mogu lak-
{e da preseku kablove i o{tete delove sistema. Kad su delovi be-
`i~no povezani, te`e je ili je gotovo nemogu}e onesposobiti sistem
a da to ne bude zapa`eno i alarmirano.
68
15. februar 2007.

Be`i~ni bezbednosni sistem
WaveSYS sastoji se od glavnog
i pomo}nog sistema za napajawe,
razvodne plo~e sa programiranim
izlazima, kontrolnog panela,
tastature, prijemnika, univerzalnih
oda{iqa~a, kqu~a sa ~etiri
tipke, protivpo`arnih PIR i
dimnih (Smoke) detektora, potom
od protivprovalnih PET detektora,
oda{iqa~a u obliku privesaka
i ostalih pomo}nih delova.
Osnovni vid tzv. perimetarske
za{tite dobija se pomo}u nekoliko
univerzalnih be`i~nih
oda{iqa~a. Oni reaguju na otvarawe
vrata ili razdvajawe magnetnih
kontakata na prozorima i
na daqini do 400 metara. Isto
tako reaguju na zvu~ne signale.
Mogu biti povezani i sa senzorima
loma stakla ili registratorima
udaraca. Imaju dvostruki
izlazni signal, tako da mogu da
{aqu alarmni ili stalni signal u
rasponu od 10 milisekundi. Su-
{tina za{tite je u tome da se
alarmni signal uspostavqa i kada
je prekinut stalni signalni kontakt
izme|u senzora i centrale.
Ru~ne kontrole sa ~etiri
dugmeta u obliku priveska, u stvari,
predstavqaju minijaturni
oda{iqa~ koji se koristi za upravqawe
sa WaveSYS, odnosno za
ukqu~ivawe i iskqu~ivawe senzora
ili funkcija na kontrolnom
panelu (arm/disarm). Domet oda{iqa~a je do 200 metara. Kod signala
tog ure|aja nije isti, ve} se stalno mewa (Rolling Code), tako
da ga kriminalci ne mogu jednostavno detektovati i koristiti.
TIPI^NA KONFIGURACIJA
Konfiguracije Rokonet WaveSYS i WisDOM spadaju u
standardne ili klasi~ne modularne sisteme za obezbe|ivawe.
Oni su u kategoriji veoma kvalitetnih kompletnih sistema
koji se mogu postaviti gotovo u svaki objekat i {tite od osnovnih
ugro`avawa – od poku{aja provale, po`ara, poplave i
nekih drugih oblika ugro`avawa. U takvim sistemima sve bezbednosne
procedure su ispo{tovane, one su precizne, jasne,
primenqive u procewenim situacijama, a`urne i mogu se prilago|avati
konkretnom objektu i na~inu obezbe|ivawa.
Sistemi imaju veoma dobru samokontrolu i razra|ene
procedure u slu~ajevima pojave la`nih alarma. Zato bi se za
wih moglo re}i da su veoma pogodni za objekte gde nije potrebna
slo`ena za{tita kombinovana sa protivteroristi~kim
merama i drugim oblicima ugro`avawa. U tim drugim
okolnostima primewuje se proces projektovawa sistema
obezbe|ewa lica, imovine i poslovawa prema konkretnim
uslovima i procenama ugro`enosti.
MONITORING
Rokonet WaveSYS i WisDOM bezbednosni sistemi uvezuju
se i u sistem monitoringa (nadzora i kontrole) privatnih
firmi za obezbe|ivawe. To zna~i da, u vreme kad su prostori
koji se obezbe|uju prazni, nadzor nad sistemom obezbe|ewa
i za{tite u objektu obavqaju profesionalni slu`benici
ili operateri u nadzornom centru. Oni, u slu~aju alarma
obave{tavaju vlasnika, a po potrebi policiju ili interventnu
ekipu. Nakon procene ili izve{taja vlasnika, proverava
se zbog ~ega se alarm oglasio ili interveni{e u slu~aju poku{aja
provale u objekat, po`ara i neke druge ekcesne situacije.
Naravno, usluga monitoringa i intervencije napla}uje
se prema cenovniku privatne firme.
DETEKTORI
Ostali detektori se postavqaju radi pravovremenog otkrivawa
po`ara na osnovu rasta temperature ili pojave dima. U osnovnom
sistemu su PIR be`i~ni detektori. Re~ je o ure|aju sa mikroprocesorom
koji se montira na zid i funkcioni{e kao pasivni infracrveni
detektor. Domet detekcije je 15 ili 25 metara; me|utim, u
sistem se mogu ugraditi i senzori koji reaguju na pove}awe temperature
i na daqini do 400 metara. I taj senzor “komunicira” sa
kontrolnim panelom pomo}u signala koji ima oko 16 miliona kodova.
Pored tog infracrvenog protivpo`arnog senzor, u sistemu se
postavqa i plafonski be`i~ni detektor dima. On je veoma osetqiv
na dim – lako ga detektuje u dometu do 400 metara, {to je pogodno ne
samo za ve}e poslovne objekte ve} i za skladi{ta.
Sastavni deo sistema je i zidni detektor kretawa `ivotiwa,
tzv. PET detektor. To je ure|aj koji ne reaguje na kretawe `ivotiwa
te{kih do 36 kg, odnosno ma~aka i pasa, koji se naj~e{}e nalaze u
stanovima, te bi mogli uzbuwivati detektore pokreta. I wima je
osetqivost utvr|ena do 400 metara, a ne reaguju ni na otvarawe
ili zatvarawe kapaka koji na vratima slu`e za ulazak ili izlazak
`ivotiwa iz prostora koji se kontroli{e.
Konstruktori su u taj sistem ugradili i panik-emiter, ure|aj sa
dugmetom za uzbuwivawe. Koristi se za alarmirawe obezbe|ewa
ili slawe signala za uzbunu do kontrolnog panela u specifi~nim
situacijama, odnosno kada u obezbe|enim prostorijama borave qudi
i kada su senzori iskqu~eni. Tada se pritiskom na dugme {aqe
ne~ujan signal za uzbuwivawe. Signal za uzbuwivawe mo`e da se
po{aqe i na mobilni ili fiksni telefon, da se nakon wega aktivira
sirena ili da se upozori interventni
tim.
Digitalni komunikator sa
upravqa~kim ure|ajima ima visoke
komunikativne performanse.
Povezan je sa tri broja na centralnom
komunikacionom ra~unaru,
podatke mo`e primati i slati
u lokalnoj mre`i, ako je taj sistem
umre`en, a ima osam razli~itih
korisni~kih brojeva za unutra-
{wu vezu i isto toliko brojeva za
pozivawe izvana.
WISDOM SISTEM
Mnogo slo`eniji i bezbedniji
jeste sistem nazvan WisDOM i
predvi|en je za ugradwu u ve}e poslovne
i trgova~ke objekte, objekte
javne uprave, a mo`e se koristiti
i za za{titu u vojnim ustanovama,
posebno u skladi{tima i
izdvojenim objektima. Mo`e se
re}i da je to unapre|eni sistem
vi{e klase u odnosu na WaveSYS.
Pored ve} spomenutih senzora,
ima detektore magnetnih kontakata
za detekciju te~nosti, detektore
udara (Shock) i pro{ireni
GSM/GPS modul. To govori da je
sistem modularan i da omogu}uje
kombinovawe senzora prema potrebama.
Wime se obezbe|uje za-
{tita na vratima, prozorima,
hodnicima, sobama i prostora
oko objekta. Pored toga, dometi
senzora su pove}ani. Ima pove}anu podr{ku za komunikaciju sa
upravqa~kom centralom preko mobilnog telefona, odnosno za verbalnu
komunikaciju. Informacije o statusu sistema mogu se prenositi
vizualno i verbano.
U tehni~kim odlikama tog sistema istaknuto je da be`i~no kontroli{e
32 senzora u razli~itim zonama, jednu zonu kontroli{e
detektorom koji je povezan sa kablom, a mo`e nadzirati tri podru~ja
ili prostora oko objekta. Ima ugra|eno izdvojeno zvono i
sirenu za uzbuwivawe. Centrala je telefonskom linijom povezana
sa upravqa~kim ra~unarom ili centralnom stanicom za nadzor i
~etiri privatna izdvojena telefona.
Dva sistema koja ovde predstavqamo spadaju u vrh savremene
tipi~ne konfiguracije za obezbe|ivawe i mogu se postaviti u razli~itim
objektima, gde znatno podi`u nivo tehni~ke bezbednosti.
Kod takvih sistema postavqawe nije problemati~no, nema potrebe
za kablovima, a same frekvencije i konfiguracije {ifri veoma je
te{ko otkriti i detektovati ure|ajima za snimawe frekvencija i
de{ifrovawe.
S druge strane, cena tih sistema je sasvim prihvatqiva za na-
{e uslove, {to potvr|uju i podaci o wihovoj prodaji i ugra|ivawu.
I ono {to je sa tehni~ke ta~ke gledi{ta zna~ajno jeste da sistemi
imaju sve komponente koje su stru~waci i teoreti~ari obezbe|ewa
predvideli za elektronsku za{titu: alarmnu centralu, senzore,
magnetne kontakte, dojavu alarma, uzbuwivawe, odnosno neprekidan
nadzor i upravqawe funkcionisawem sistema, ali i evidentiraju
sve pojave za arhivu i analizu.
To {to u sistemu nema kamera, snimawa okoline i kontrole pristupa
i evidenciuje lica koja se kre}u u objektima govori da on nije
predvi|en za objekte i prostore u kojima je nivo za{tite vi{i i slo-
`eniji. Ali to ne govori da sistemi nisu funkcionalni. Uz to su veoma
jednostavni za obi~nog korisnika bez ve}ih tehni~kih znawa.
Nikola OSTOJI]
69

KULTURA
VOJNI MUZEJ POVODOM DANA VOJSKE SRBIJE
O ISTORIJI
GOVOROM ORU@JA
Dok oru`je govori, muze
}ute – ka`e poznata
latinska izreka. Nije li,
ipak, osim mudre i
diplomatske politike,
dobro opremqena i
naoru`ana vojska – tako|e
garant mira i sigurnosti
svake dr`ave Istoriju
srpske vojske, u dva veka
wenog postojawa,
prikazanu upravo
istorijom oru`ja kojim je
izvojevala dr`avu i
slobodu – oslikava i
zaokru`uje izlo`ba Od
pu{ke {i{ane do crne
strele, otvorena povodom
Dana Vojske Srbije i
Dana dr`avnosti u Vojnom
muzeju.
Na Sretewe 1804. godine, u Ora{cu se sa Kara|or|em sastalo 18
vi|enijih Srba, uglavnom iz Beogradske, Rudni~ke i Kragujeva~ke nahije i
delom iz isto~ne Srbije – da se dogovore o pokretawu bune protiv
dahija, koja }e vrlo brzo prerasti u ustanak srpskog naroda protiv
sultanove vojske. Taj ustanak je ve} 1828. godine ozna~en kao Srpska
revolucija, {to i jeste bio po svim svojim odre|uju}im elementima. Va`no je
napomenuti da se ve} pri tom prvom dogovoru u Ora{cu, Kara|or|e i wegovi
sledbenici vra}aju kqu~nim simbolima i tradiciji sredwovekovne Srbije.
Tada se Kara|or|e, nad Jevan|eqem sa tri prsta, zakliwe da }e slu`iti svom
narodu, jer je izabran za vo|u Ustanka. Ustani~ke zastave su direktno
povezane sa sredwovekovnim srpskim znamewima, na wima je krst u {titu sa
ocilima, {to je i danas znak pripadnosti Vojske Srbije. Moderna srpska
dr`ava se vra}a svojoj tradiciji.
Izlo`ba koju je Vojni muzej postavio povodom prvog obele`avawa
15. februara kao Dana Vojske Srbije, koncipirana je tako da na samom
po~etku saznamo {ta se sve doga|alo u vreme pokretawa Prvog srpskog
ustanka (1804–1813), sa kakvim idejama su ustanici krenuli u vojevawe, kojim
}e izboriti nezavisnost i svoju dr`avu, ali pre svega, imaju}i u vidu prirodu
Muzeja, ali i prirodu borbe koja se vodila, genezu srpske vojske od narodne,
koja je i izvela revoluciju, preko prvih naznaka staja}e vojske u be}arima,
razvijenog oblika u regula{ima i potpuno moderne evropske vojske u vreme
kneza Milana, i to prate}om hronologijom u oru`ju i uniformama koje je ta
vojska koristila.
Vi{e od 200 izabranih eksponata oru`ja, opreme, uniformi,
ali i umetni~kih dela, fotografija, daje presek razvoja pe{adijskog
oru`ja u dva veka. Izlo`ba nosi naziv Od pu{ke {i{ane do crne strele,
iscrtavaju}i i na taj na~in autenti~an krug od arhai~nih kremewa~a
do modernog oru`ja. Me|utim, izlo`ba nudi i veoma zanimqivo putovawe
kroz vreme, jer taj put nije nimalo jednostavan, lak, predvidiv...
70
15. februar 2007.

Samo je timski rad mogao da obezbedi kvalitet tako
dubokom idejnom zahvatu kakav je bio postavqawe pomenute
izlo`be, tako da se kao autori potpisuju Branka Milosavqevi},
muzejski savetnik, An|elija Radovi}, vi{i kustos i potpukovnik
^edomir Voki}, kustos. Sve do 13. marta 2007. izlo`ba }e biti
otvorena za posetioce.
ILEGALNI PUTEVI
Sa kakvim oru`jem je srpska vojska krenula posle
dogovora u Ora{cu u sukob sa Turcima govori nam An|elija
Radovi}, jedan od autora izlo`be:
”Posledwi bojevi koje je pre Prvog srpskog ustanka vodila
srpska vojska datiraju iz 1459. godine, kada je propala
sredwovekovna srpska dr`ava. Ustanici kre}u sa oru`jem koje
u tom trenutku imaju u Beogradskom pa{aluku, a to je uglavnom
oru`je koje su sakrili hajduci i wihove haramba{e,
upotrebqavano u posledwem austrijsko-turskom ratu,
gde su se Srbi borili na austrijskoj strani, nadaju}i se
oslobo|ewu, oru`je upotrebqavano u Ko~inoj krajini,
i oru`je iz perioda kada je formirana takozvana narodna
vojska 1796. godine, milicijskog tipa, {to je ujedno i poku{aj
formirawa moderne srpske vojske. Sve se to de{avalo
pod okriqem turske vlasti, jer su reforme sultana
Selima Tre}eg i{le naruku srpskom narodu u Beogradskom
pa{aluku, koji je bio ugro`en napadima jani~ara,
naro~ito wihovih stare{ina – dahija. Sprovode}i
pomenute reforme Haxi Mustafa, pa{a koga su Srbi
nazivali srpska majka, sam naoru`ava miliciju, tu takozvanu
narodnu vojsku. Oni su bili naoru`ani jednom dugom
pu{kom – kremewa~om, obi~no sa dva pi{toqa i dugim
no`em – jataganom. To je i naj~e{}e oru`je sa kojim Srbi
kre}u u Ustanak.
Turci su u Evropu doneli hladno oru`je koje Evropa
prihvata, a od we usvajaju vatreno oru`je. Pre osvajawa
Balkana, ve} ga proizvode,
opredequju}i se za sistem koji je
bio najjeftiniji za wih. Tako da
za tih nekoliko vekova
vladavine na Balkanu oni
upotrebqavaju pu{ke sa
sistemom na kremen. U tom
sistemu koriste nekoliko
pu{aka, ali je najpoznatija
{i{ana. Zato je to i prva
odrednica vremenskog luka koji
opisuje na{a izlo`ba. U to
vreme Srbija nije imala svoje
radionice oru`ja, kao {to ih je
imao Balkan, gde su Turci za
svoje potrebe podizali zanatske
centre. Mehanizme su uzimali
sa zapada. Iako u vreme
izbijawa Ustanka prili~no
zastareo, sistem na kremen bio
je i uveliko u upotrebi.
Biraju}i eksponate za izlo`bu
nismo se vodili wihovom
pripadno{}u nekim iz srpske
istorije poznatim imenima,
ali nismo mogli da izbegnemo
pu{ku prvog ministra
unutra{wih dela, Jakova
Nenadovi}a, koja je bila
vi{e statusno oru`je, izuzetne
lepote, proizvedena
najverovatnije negde u
Hercegovini, tu su i pi{toqi
Pop-Luke Lazarevi}a i Hajduk-
Veqka Petrovi}a... ”
Od An|elije Radovi} saznajemo da tokom Prvog srpskog
ustanka Srbija naj~e{}e nabavqa oru`je krijum~arewem iz
Austrije, koja je diplomatski bila u nezgodnom polo`aju zbog
mogu}eg sukoba sa Turskom. Sve do 1806. godine ona ”zatvara
o~i”. Me|utim, tada zabrawuje svaku liferaciju oru`ja prema
Srbiji. Ipak, putevi preko [tajerske i daqe postoje. Sada ve}
i Srbija nastoji da ne{to proizvede sopstvenim mogu}nostima,
makar to bio oru`ni pribor, barut koji se proizvodi u
Stragarima. Kada je oslobo|ena beogradska varo{, a kasnije i
tvr|ava, u dowem gradu, pored kule Neboj{e, tamo gde su ranije
bile austrijske i turske radionice za izradu oru`ja,
aktivirani su topolivnica i arsenal. Tu se uglavnom popravqa
zate~eno oru`je, ali se de{ava jo{ ne{to. Krijum~arewem su
nabavqeni prvi topovi, pogotovo preko Zemuna, i na wima se u
topolivnici prekrivaju tragovi porekla. Na austrijskim, ali i
turskim topovima na obodu cevi ispisuje se na staroslovenskom
da su topovi liveni za vreme vladavine Georgija Petrovi}a
1811. i 1812. godine. Vojni muzej ima takva dva topa, a iz te
iste topolivnice ima i autenti~an top – to {to je sopstvenim
snagama u ono vreme bilo mogu}e proizvesti.
Kasnije fabri~ko oru`je postaje sve vi{e prisutno,
i potpuno potiskuje oru`je zanatske proizvodwe.
KA[IKARAMA DO NEZAVISNOSTI
Branka Milosavqevi}, tako|e autor izlo`be,
ukazuje na to da je Vojska slo`ena institucija i neophodno je
osvetliti je sa vi{e strana, a kako Vojni muzej ~uva
materijalne artefakte, me|u kojima je oru`je dominantno,
bilo je sasvim prirodno izabrati upravo istoriju
tog segmenta vojske kao osnovu izlo`be povodom Dana
Vojske Srbije:
”Naravno, prikazom razvoja i modernizacije oru`ja, mi
smo ponudili i {iri uvid u istoriju srpske vojske, kao i svu tu
modernost u samoj srpskoj
dr`avi, jer je institucija vojske
neodvojiva od institucije dr`ave.
Izlo`bu ~ini nekoliko celina,
po~ev{i od zanatskog oru`ja,
preko kremewa~a i savremenijeg
formacijskog oru`ja austrijskog,
ruskog, pruskog, koje su ustanici
nabavqali na razli~ite,
uglavnom ilegalne na~ine, jer
legalni put nije bio mogu}. Tako i
tipovi oru`ja koji se u vreme
Prvog srpskog ustanka koriste
nisu i najsavremeniji u tom
periodu. Tada nije bilo nekih
zna~ajnih nabavki, tek posle
Hati{erifa, kada dr`ava dobija
vazalni status, ona ima
mogu}nost da oformi neke
neophodne trupe, a samim tim i
da ih naoru`a.
Na{i vladari tog vremena
pratili su, {to se oru`ja ti~e,
trendove koji su postojali u
Evropi, nastoje}i da za svoju
vojsku nabave savremenije oru`je.
Tako je i napravqena prva pu{ka
kapislara 1856. godine u Belgiji
kod Frankota, ali je va`no
ista}i da su i na{i konstruktori
u~estvovali u tom poslu.
Odlu~uju}u ulogu u izboru i
konstrukciji tog modela imao je
na~elnik vojnog odeqewa
71

KULTURA
Ministarstva unutra{wih dela
Milivoje Petrovi} – Blaznavac,
{to i naziv pu{ke sugeri{e
Mini-Frankot-Petrovi}.
On je ina~e u~estvovao i u
obu~avawu vojnika u rukovawu
tom pu{kom“.
Od kustosa Muzeja saznajemo
i da su ogromne rezerve
spredpune}eg perkusionog oru`ja,
sredinom 19. veka, usmerile
ve}inu konstruktora da svoja
re{ewa ostragpune}ih sistema
zasnuju na adaptaciji postoje}eg
oru`ja. Srbija je najpre na~inila
neuspeo eksperiment sa patentom
ameri~kog konstruktora Xejmsa
Grina. Zbog niza nedostataka tog
re{ewa, Srbija se 1870. godine
preorijentisala na konverzioni
zatvara~, tako|e ameri~kog
konstruktora Henrija Pibodija.
Sve do 1876. godine Pibodijevim
oru`jem, takozvanim ka{ikarama,
opremqena je kompletna staja}a
vojska, kao i prvi poziv Narodne
vojske.
PO EVROPSKOM
UZORU
”U vreme oslobodila~kih
ratova 1876–1878. godine u
modu ulaze ostragpune}i
sistemi. To oru`je je bilo
efikasnije. Turska ga je
ve} koristila, {to je
podrazumevalo da se
protivniku vaqa
suprotstaviti istim oru`jem.
Upravo ka{ikarama srpska
vojska je i izvela ratove za
oslobo|ewe i nezavisnost.
Posle Berlinskog kongresa
Srbija postaje nezavisna
dr`ava, stvara se moderna
institucija vojske, knez, a
kasnije kraq Milan
postavqa kao jedan od
prioritetnih zadataka
modernizaciju vojske. To je
bio i jedan od vrlo va`nih koraka u povezivawu sa svetom, ulazak
u veliku porodicu modernih evropskih dr`ava. O tome svedo~i i
konkurs raspisan 1879. godine za izbor najboqe jednometne
ostragu{e za srpsku vojsku, na kome su u~estvovali eminentni
proizvo|a~i iz Evrope i Amerike. Ne bez razloga, srpska
komisija se odlu~ila za tada vode}i Mauzerov sistem. Treba re}i
da je i do danas Mauzer za{titni znak za vrhunski kvalitet, kada
je oru`je u pitawu. A i mi smo se tom odlukom nekako trajno
opredelili upravo za taj sistem. Tako te 1880. godine, kao
rezultat uspe{no okon~anog konkursa, nastaje jednometka, ali
opet na{i konstruktori imaju veoma va`nu ulogu. Srpski vojni vrh
odlu~uje se za jednometnu pu{ku 10,15 mm mauzer-milovanovi}
M1880. Kosta Milovanovi}
u~estvuje u poboq{awu nekih
balisti~kih svojstava. U to vreme
srpska vojska je ve} potpuno
ustrojena po evropskom uzoru,
opremqena, sa unifikovanim
oru`jem i uniformom. Ona zaista
izgleda elitno.“
Sve je to dalo opravdani
polet na{oj vojnoj industriji, sve
ve}em razvoju konstruktorske
misli. Vojnotehni~ki zavod u
Kragujevcu postaje pravi gigant
srpske industrije. Prvo hladno
oru`je proizvedeno je u wemu
1897. godine. Kada je od
Belgijanaca otkupqena licenca
1924. godine, u Kragujevcu se
proizvodi i na{a prva pu{ka
M24. Iz tog vojnog Mauzerovog
modela nastaje familija
streqa~kog, sportskog oru`ja,
koje postaje veoma va`an izvozni
artikl. Oru`je koje je do tada
proizvo|eno za srpsku vojsku,
naj~e{}e je nabavqano u
[tajeru, s tim {to su sanduci
bili obele`eni }irili~nim
napisima na srpskom jeziku,
a oru`je unifikovanog kalibra, u
po~etku 7 mm,
a kasnije se pre{lo na 7,92 mm.
Izlo`ba nastavqa hod po
istoriji pe{adijskog
naoru`awa prate}i kako su
bili naoru`ani srpski
vojnici u Prvom svetskom
ratu, pri prelasku preko
Albanije, proboju
Solunskog fronta, kakva je
situacija u Drugom svetskom
ratu i kasnije, u vreme JNA.
Danas je na Vojsci Srbije
da se naoru`a po zahtevima
21. veka. S osloncem na
sopstvene snage u zemqi
nastaje familija
streqa~kog oru`ja: pu{ka
5,56 mm, savremeni baca~i
granata, te dalekometna
12,7 mm M93 crna strela.
Direktor Vojnog
muzeja pukovnik Miroslav
Kne`evi} isti~e da }e
hodna linija izlo`be jo{
jednom podsetiti na
princip koji je dugo bio obele`je srpske vojske, a to je narodna
vojska:
”Tako|e, izlo`ba jasno ukazuje na to da srpskom narodu
niko nije poklonio – ni slobodu, ni dr`avu, ve} se on sam
izborio. Da nije bilo naoru`anih ustanika, druga~ije bi se
velike sile pona{ale prema srpskim te`wama. Dakle, faktor
oru`ja je veoma va`an ~inilac na{e op{te istorije. Izlo`bom
u Vojnom muzeju ne obele`ava se samo Dan Vojske ve} i Dan
dr`avnosti. Upravo zato {to su to neodvojive stvari“.
Dragana MARKOVI]
Snimio Darimir BANDA
72
15. februar 2007.

PROMOVISANA KWIGA “PEGAVI TIFUS
U SRBIJI 1914–1915”
O VREMENU
GOR^INE I PONOSA
UUniverzalnoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu, 6.
februara, promovisana je kwiga publiciste Isidora
\ukovi}a, autora koji se dugo bavi istoriografskim temama
vezanim za period balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Na promociji su o kwizi, pored autora, govorili dr
Slavenko Terzi}, recenzent dr Miroqub Vasi} i mr Dejan Risti},
predstavnik Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu
politiku koje je finansijski pomoglo izla`ewe kwige. Izdava~i su
Udru`ewe potomaka oslobodila~kih ratova Srbije 1912–1920. i
izdava~ka ku}a “Signatura” iz Beograda.
Isidor \ukovi} se u ranijim kwigama najvi{e bavio
otkrivawem mawe poznatih detaqa iz slavne ratne pro{losti
naroda Srbije, naro~ito na podru~ju centralne i zapadne Srbije.
Posle kwiga o austrougarskom koncentracionom logoru za Srbe u
ma|arskom mestu Na|me|er i o Gorwomilanov~anima u
oslobodila~kim ratovima Srbije, autor se prihvatio zadatka da
rasvetli ~iwenice koje se ti~u epidemije pegavog tifusa koja je
tokom ratnih godina 1914. i 1915, prema grubim procenama,
odnela oko 160.000 `ivota. Od tifusa je, kako se moglo ~uti na
promociji kwige, tada obolelo preko milion qudi. Malobrojno
medicinsko osobqe Srbije pomognuto je dolaskom brojnih
medicinskih misija iz celog sveta, ali nije bilo lako izboriti se
sa tom po{asti.
Kako je istakao mr Dejan Risti}, ~italac }e kada se upozna
sa kwigom sigurno ste}i dvostruk utisak o dobu kojim se ona bavi.
Obuze}e ga istovremeno te`ak ukus gor~ine zbog velikog
stradawa naroda kome nije ostavqena nikakva mogu}nost da to
stradawe izbegne, ali i ose}awe ponosa zbog ~vrstine i
izdr`qivosti koju je srpski narod pokazao u nezamislivo
slo`enim okolnostima. Kwiga Isidora \ukovi}a, koja sadr`i
obiqe pa`qivo odabranih podataka, dokumenata i fotografija,
svedo~i o vremenu velikih isku{ewa za srpski narod koji ni u tim
odsudnim trenucima nije prihvatio poraz kao opciju i koji je
uspeo da na kraju iz velikog svetskog sukoba iza|e kao pobednik.
A. ANTI]
^ASOPISI
BEZBEDNOST
ZAPADNOG BALKANA
Uticaj kosovskog pitawa na
bezbednost regiona, tema
je novog broja ~asopisa
Bezbednost zapadnog Balkana.
Tekst britanskog analiti~ara
iznosi mogu}e scenarije
reakcija u Srbiji, me|u
podeqenim zajednicama na
Kosovu i verovatnost
prelivawa konflikta na
region, te preporuke za
anga`man donatorske zajednice
posle progla{ewa statusa.
Zatim sledi uporedna analiza
faktora koji mogu uticati na formirawe
spoqnopoliti~kog stava zemaqa u {irem balkanskom
regionu prema pitawu nezavisnosti Kosova.
Tako|e je analiziran i zna~aj finalnog re{ewa
statusa Kosova za slu~ajeve Ju`ne Osetije i Abhazije,
samoprogla{enih autonomnih oblasti Gruzije. U rubrici
Bezbednost Kosova istra`iva~i Kosovskog instituta za
istra`ivawe i razvoj politike predstavqaju proces
preispitivawa unutra{we bezbednosti Kosova, koji je
sproveden pod pokroviteqstvom me|unarodne zajednice i
lokalnih politi~kih lidera.
Temi opravdanosti formirawa vojske Kosova
prilazi istra`iva~ Beogradske {kole analizom
konkretnih predloga me|unarodnih nevladinih
organizacija.
^asopis izdaju Centar za civilno-vojne odnose i
Beogradska {kola za studije bezbednosti.
IZLO@BA IKONA I
FRESAKA U DOMU VOJSKE
Povodom 15. februara, Dana dr`avnosti Srbije i Dana Vojske,
u Centralnom domu Vojske, 12. februara, otvorena je izlo`ba ikona
i fresaka Akademije za umetnost i konservaciju Srpske pravoslavne
crkve – Susret s Bogom `ivim.
– Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi tri hri{}anska
giganta iz ~etvrtog veka nove ere – Svetog Vasilija Velikog, Grigorija
Bogoslova i Jovana Zlatoustog, sveti likovi, prikazani u delima
studenata i profesora Akademije za umetnost i konservaciju svojom
neprolaznom svetlo{}u pribli`ili su nas veri otaca i oplemenili nam
du{e, navikle na prolaznost i materijalne vrednosti – rekao je,
otvaraju}i izlo`bu, dekan Akademije profesor dr Radomir Popovi}.
Duhovna smotra ikonopisaca i qubiteqa ikonopisawa, na kojoj je
prikazano tridesetak ikona svetaca, apostola, bogoslova i
najzna~ajnijih doga}aja iz hri{}anstva otvorena je do 4. marta. D. G.
73

FEQTON
Pi{e:
Miladin
PETROVI]
IZ VOJNE
UNIFORME
U MONA[KU
RIZU (4)
PRAVOSLAVNI
RATNICI I SVECI
Nijedan pravoslavni narod
nije imao toliko vladara
koji su dobrovoqno si{li
sa prestola i oti{li u
manastir, kao srpski.
Podsetimo: zamona{ili su se
mo}ni Nemawa, wegov sin
Rastko, kraqevi Stevan
Prvoven~ani i Uro{, knez
Predislav, kraq Dragutin
i polubra}a cara Du{ana...
Ali, i mnogi srpski plemi}i
su se, posle Kosovske bitke,
povukli u Svetu Goru, u
srpske i gr~ke manastire u
Palestini. ^ak je i Sinajska
Gora imala Srbe monahe.
Sveti Jefrem, patrijarh antiohijski, bio je vojvoda u vreme vizantijskog cara
Anastasija. Izabran da obnovi Antiohiju, poru{enu zemqotresom, Jefrem je
svoju du`nost ispuwavao veoma disciplinovano i s qubavqu. Me|u obi~nim
radnicima bio je i neki episkop, koji je, neznano za{to, ostavio episkopstvo
i niko nije znao ko je on. Kada je jednom taj ~ovek legao da se odmori, vojvoda
Jefrem je video kako se iznad wega izvija ogweni stub do neba. Pozvao ga
je i upitao ko je on. ^ovek mu je, sa ustru~avawem, rekao da je episkop i prorekao
mu da }e postati patrijarh antiohijski, {to se kasnije i obistinilo. @ivotopisac
je zabele`io da je sveti Jefrem, zbog svoje dobrote, ~istote i revnosti za pravoslavqe
imao veliki dar ~udotvorstva. Umro je 540. godine.
Zbog otvorenog ispovedawa Hristove vere, 730. godine, i u Imeretiji stradali
su hri{}anski kne`evi iz Argventa, potowi sveti mu~enici David i Konstantin,
koji su potopqeni u reci. Mo{ti im po~ivaju u Gruziji, u manastiru Mo~ameti.
Godine 784, kad je odbio sve pritiske muslimana da napusti hri{}ansku veru, zarobqeni
vojvoda cara Konstantina i Irine (od Agarjana), poznat kao sveti mu~enik
Teofil Novi, bio je pose~en.
BLAGOSLOV ZA POBEDU
Prepodobni Joanikije Veliki, rodom iz Vitinije, bio je tako|e vojnik i u ratovima
protiv Bugara iskazao je veliku hrabrost. Kad je zavr{io sa vojnom slu`bom,
povukao se na Olimp azijski i zamona{io. Podvizavao se 50 godina. Odlikovao se
velikim smirewem i kroto{}u. Upokojio se 846. godine u dubokoj starosti.
U vreme cara Nikifora sli~an put je pro{ao i carigradski plemi}ki vojvoda
Petar, potowi prepodobni Petar Patricije. U ratu sa Bugarima car Nikifor je
74
15. februar 2007.

ubijen, a Petar je, sa pedeset gr~kih vojvoda i kne`eva, zarobqen i
ba~en u tamnicu. Posle izlaska iz tamnice, vojvoda Petar je prezreo
svu svetovnu slavu, ostavio `enu i sina i udaqio se na goru
Olimp, gde se, kao monah i u~enik svetog Joanikija Velikog, podvizavao
34 godine. Posle smrti `ene i sina nastanio se u Carigradu,
gde je, u postu i molitvi, proveo jo{ osam godina. Upokojio se
865, u 77. godini `ivota.
Sveti Aleksandar Nevski, sin kneza Jaroslava, ruski knez,
po{tovan kao vladar i svetkovan kao Bo`ji ~ovek, umro je kao monah
Aleksej 1263. godine. Do{ao je do polo`aja velikog kneza i
vojskovo|e, a onda je, odri~u}i se svetovnih po~asti i odlikovawa,
obukao mona{ku rizu. On je, kako je zapisao otac Justin Popovi},
od rane mladosti zavoleo Hrista. Godine 1236. postao je novgorodski
knez. Pobedio je [ve|ane na reci Nevi 15. jula 1240, pa je
zato i nazvan Nevskim. Bio je silan, ali ne toliko zbog vojske koliko
zbog vere u pomo} Bo`iju. Pred bitku je govorio vojnicima:
”Bog nije u sili nego u pravdi”.
Sveti Aleksandar Nevski upokojio
se 14. novembra 1263, u svojoj 43. godini.
Sahrawen je u manastiru Ro`destva
Presvete Bogorodice u Vladimiru. Prilikom
sahrane dogodilo se ~udo. Kad je
mitropolit hteo da mu stavi u ruku opro-
{tajnu gramatu, svetiteqeva ruka se sama
otvorila da je primi.
Mnogo je primera kada su vojskovo-
|e tra`ile molitvenu pomo} i blagoslov
od svojih duhovnika pred va`ne bitke. Tako
je veliki knez moskovski Dimitrije
Ivanovi~ Donski, potowi sveti Dimitrije
Donski, pred bitku sa Tatarima na
Kulikovskom poqu, od prepodobnog Sergija
Radowe{kog tra`io blagoslov. Sveti
Sergije je 18. avgusta 1380, ne samo
blagoslovio vojsku i prorekao pobedu
nad Tatarima, nego je poslao i dvojicu
monaha, biv{ih vitezova, Presveta i
Oslaba, sa vojskom u bitku. Oba monaha
su poginula u bici kao i veliki broj ruskih
vojnika, ali Sergijevo proro~anstvo
se ispunilo - bitka je dobijena.
U Ruskoj pravoslavnoj crkvi, ina~e,
kanonizovano je skoro pedeset knezova i knegiwa. Me|u wima je i
sveti pokroviteq grada Moskve, sveti blagoverni knez Danilo Moskovski,
osniva~ Moskovske kne`evine. Knez Danilo je u~vrstio i uveli~ao
kne`evinu, ali ne nepravdom ve} milosr|em i miroqubivo{}u.
RODOQUBI I PRAVEDNICI
Prema re~ima vladike Nikolaja, nijedan pravoslavni narod
nije imao toliko vladara, koji su dobrovoqno si{li sa prestola i
oti{li u manastir da poslu`e Hristu, kao {to ih je imao srpski
narod. Podsetimo: zamona{io se mo}ni Nemawa, i wegov sin Rastko,
i kraq Stevan Prvoven~ani, i kraq Uro{, i knez Predislav
(Sava Drugi), i kraq Dragutin, i polubra}a cara Du{ana, i Ana,
supruga Nemawina, i kraqica Jelena Grada~ka i Jelena sestra
kraqa De~anskog. Setimo se da je u manastir oti{la i carica Jelena
Du{anova, pa carica Milica, i despotice Efimija i majka
Angelina i wen sin Maksim sa jo{ povi{e ~lanova ku}e Brankovi-
}a, u Sremu, u Erdequ i u Rumuniji. Tako|e, mnogi srpski plemi}i su
se, posle Kosovske bitke, povukli u Svetu Goru i tamo, kao monasi,
skon~ali. Veliki broj wih ispunio je srpske i gr~ke manastire i u
Palestini. ^ak je i Sinajska Gora imala Srbe monahe. Ali, nisu se
oni povukli od sveta u manastir da spasu svoj zemaqski `ivot od
smrti, nego da slu`ewem Hristu zaslu`e ve~ni `ivot. Me|u wima je
bio i sveti Metodije, brat ]irilov, koji je pre mona{ewa bio
oficir i guverner strumi~ke provincije.
Prema re~ima vladike Nikolaja, u istoriji srpskog naroda,
dva ~oveka slikaju se kao sveti Jovan Krstiteq, sa dve glave: jednom
Sveti Igwatije Brjan~aninov
na ramenu i drugom u ruci. To su dva sveta vladara mu~enika: kraq
Vladimir i knez Lazar. Pose~ena glava u ruci ozna~ava wihovu telesnu,
mu~eni~ku smrt, a zdrava glava na ramenu ozna~ava besmrtnost
wihove du{e. Kad god je zlo~inac udario smrtonosnim no`em
po pravedniku, veli vladika Nikolaj, uvek su izvr{ena dva zlo~ina
istovremeno: ubistvo i samoubistvo. Jednim i istim udarcem zlo~inac
je ubijao telo pravedniku ali i du{u - samome sebi.
Veliki rodoqub i Bo`ji pravednik bio je i srpski despot, sveti
Stefan [tiqanovi}, ro|en u Pa{trovi}ima. Prema re~ima wegovog
`ivotopisca, ovaj velikan i srpski knez mo`e se, po svemu, uporediti
sa svetim Aleksandrom Nevskim i svetim kraqem Jovanom
Vladimirom. Kao knez nije se zamona{io, ali ga je Gospod, na ~udesan
na~in, proslavio kao pravednika.Umro je najverovatnije 1515.
DUHOVNI PUT
Sveti Igwatije Brjan~aninov, veliki pisac pravoslavne duhovnosti,
{kolovao se za oficirski poziv,
ali je, ipak, oti{ao u monahe. Rodio se
petog februara 1807. u selu Pokrovskom
Vologodske gubernije i na kr{tewu dobio
ime Dimitrije. Wegov otac, Aleksandar
Semjonovi~ Brjan~aninov, bio je ugledni
plemi}, a majka Sofija Atanasjevna potpuno
je bila posve}ena porodici. Zapisano
je da je Dimitrije rano po~eo da ~ita
kwige, a najomiqenija mu je bila “U~ili{te
pobo`nosti“, gde se opisuju `ivoti
drevnih podvi`nika. U svom domu, od odabranih
u~iteqa, primio je vrhunsko obrazovawe
i rano je otkrio lepotu molitve.
Kada je napunio 15 godina, po o~evoj
`eqi, upisao se u Glavno in`ewerijsko
u~ili{te u Petrogradu. Kad je postao
oficir i kad je trebalo da po~ne wegova
vojni~ka karijera, odlu~io je da vojnu
uniformu zameni mona{kom. Tada su po-
~ela velika isku{ewa. Najte`e mu je bilo
to {to su wegovi roditeqi uporno
poku{avali da ga odvoje od tog puta, a
bez wihovog blagoslova nije mogao da
zapo~ne mona{ki `ivot. U to vreme se
te{ko razboleo, {to je bila opomena
svima da popuste pred tim o~iglednim znakom Bo`ije voqe. Tako je
1827. godine Dimitrije postao isku{enik u Aleksandro-Svirskom
manastiru, dobiv{i za duhovnog rukovoditeqa oca Leonida. Nekoliko
narednih godina proveo je u potpunoj poslu{nosti i boravio
u vi{e manastira. Zamona{io se 1831. i dobio je ime Igwatije.
Uskoro je postao iguman Trojice-Sergejeve pustiwe blizu Petrograda,
gde je i napisao ve}inu svojih dela.
Duhovni put je zahtevao od oca Igwatija velika odricawa i
po`rtvovawa. Obnavqao je i podizao manastire, primao brojne
posetioce, a no}i provodio u dugim molitvenim bdewima. ^esto
je morao da mewa boravi{te, da prihvata i du`nosti koje nisu
odgovarale wegovoj prirodi. Oduvek je te`io usamqeni{tvu, ali
mu se ta `eqa nije ostvarivala. Godine 1857. izabran je za episkopa
Kavkaskog i Crnomorskog. Episkop Igwatije nije dugo upravqao
Kavkaskom eparhijom. Te{ka bolest vratila ga je, ovog puta
zauvek, u Nikolo-Babajevski manastir. Upokojio se 30. aprila
1867, za vreme molitve. Vladika Igwatije Brjan~aninov ostavio
je vredna duhovna dela, zasnovana na pravoslavnom svetoota~kom
predawu, ona koja izviru iz asketskog iskustva. Ali, svetiteq
je svoja dela smatrao “vlasni{tvom svih savremenih podvi-
`nika pravoslavne crkve“.
Jo{ jedan ruski oficir, gardijski pukovnik Leonid ^i~agov,
skinuo je oficirsku uniformu i obukao prvo sve{teni~ku, a zatim
i mona{ku ode}u, napreduju}i do mitropolita (mitropolit Serafim).
Wegovo ime se naj~e{}e spomiwe kod otkrivawa mo{tiju i
kanonizacije prepodobnog Serafima Sarovskog ^udotvorca
75

FEQTON
(1759-1833). Prepodobni Serafim progla{en je za svetiteqa
19. jula 1903, a u tome je, osim ruskog cara Nikolaja Drugog, zapa`enu
ulogu imao i pukovnik ^i~agov, potowi mitropolit Serafim
(^i~agov).
Krajem 19. veka, kako je kazivala mati Serafima, jedna je
od posledwih sestara iz manastira Divjejeva, u Sarov je po~eo
da dolazi budu}i mitropolit Serafim, tada{wi gardijski pukovnik
Leonid ^i~agov. Do~ekav{i ga prvi put, bla`ena Praskovja
Ivanovna, predose}aju}i budu}e doga|aje, nagovestila je wegov
put i, zaista, pukovnik je uskoro bio rukopolo`en za sve{tenika.
Ali, ona ga je, potom, i stalno nagovarala da “po{aqe molbu caru
i da izvade mo{ti“. ^i~agov je po~eo da sakupqa materijale o
prepodobnom Serafimu, napisao je letopis i – podneo ga caru.
Car Nikolaj je, po{to je dobio letopis,
insistirao da se mo{ti prepodobnog Serafima
otkriju, mada je skoro ceo Sinod bio protiv.
Me|utim, car je bio uporan u svom zahtevu
Sinodu da po~nu da razmatraju kanonizaciju i,
najzad, 1902. molba je odobrena. Kada su car
i carica 1903, za vreme kanonizacije svetiteqa,
bili u Divjejevu kod bla`ene Praskovje
Ivanovne, u wihovoj pratwi bio je i arhimandrit
Serafim, biv{i gardijski pukovnik.
Pi{u}i o svetom Jovanu Kron{tatskom,
u kwizi “Nebo na zemqi“, mitropolit Veniamin
Fed~enkov (1880-1961), spomiwe i mitropolita
petrogradskog Serafima (^i~agova)
kao jednog od episkopa koji pridaju veliki
zna~aj liturgiji. On isti~e da je mitropolit
Serafim jedan od duhovnika koji ubedqivo
prizivaju svoje parohijane ka liturgiji i
pri~e{}ivawu, kao najvernijem i najsilnijem
sredstvu protiv duhovnog zla i navale neverja
na Rusiju. On ka`e da je mitropolit
Serafim ^i~agov bio bliski duhovni u~enik
oca Jovana Kron{tantskog i da se u wegovim re~ima krio duh ba-
}u{ke Jovana. No, koje bio mitropolit Serafim ^i~agov
^i~agov dok je bio oficir ruske vojske
BOQ[EVI^KO UBISTVO ^I^AGOVA
Ro|en 1856. godine u Sankt Peterburgu, Leonid Mihajlovi~
^i~agov, potowi mitropolit, obrazovawe je stekao u Imperatorskom
pa`evskom korpusu. Bio je veoma zapa`en oficir, primiv{i
vi{e ruskih i stranih ordena. Duhovnu podr{ku imao je od svetog
oca Jovana Kron{tatskog, te se, po wegovom savetu, odrekao svetskih
blaga i re{io da bude vojnik - cara nebeskog.
U ~inu gardijskog pukovnika Preobra`enskog puka, ^i~agov je
1891. napustio vojsku i pre{ao u Moskvu gde se pripremao za crkvenu
slu`bu. Dve godine kasnije, rukopolo`en je u |akona, a zatim
u jereja. Do1898. radio je kao sve{tenik, a te godine je po{ao mona{kim
putem. Postri`en je i dobio je mona{ko ime Serafim, po
prepodobnom Serafimu Sarovskom.
Mitropolit je postao 1918. godine i od tada mu boq{evi~ka
vlast nije davala mira. Do 1937. vi{e puta su ga osu|ivali, zatvarali
i pu{tali, a te godine, 7. decembra, la`no je optu`en i osu-
|en na smrt zbog “kontrarevolucionarne monarhisti~ke agitacije“.
Streqan je 11. decembra u Moskovskoj oblasti, na tzv. Butovskom
poligonu. Druga~ije nije ni mogao, izgleda, da skon~a tako veliki
duhovnik u krajwe bezbo`ni~kom re`imu, oficir cara zemaqskog
i nebeskog. Gledaju}i smrti u o~i, osamdesetjednogodi{wi bolesni
i iscrpqeni starac dr`ao se hrabro kao i svi wegovi slavni
prethodnici koji su skinuli oficirsku uniformu i obukli mona-
{ku. Mitropolit Serafim, ranije pukovnik ^i~agov, kanonizovan
je 23. februara 1997. godine.
Sveti Jovan [angajski, episkop [angaja, zapadne Evrope i
San Franciska, hraniteq gladnih, isceliteq bolesnih, u~iteq, dobrotvor
i ~udotvorac, pre mona{ewa bio je oficir. Sa osamnaest
godina zavr{io je Poltavski kadetski korpus, a potom i Pravni fakultet
na harkovskom Carskom univerzitetu. Kada je u Rusiji 1917.
godine izbila revolucija, krenuo je u rat na strani cara bore}i se
protiv boq{evika. U jednoj borbi rawen je u desnu nogu i zbog toga
je ostao hrom. Ali, nije to presudno uticalo na `ivot mladog oficira
Mihaila Maksimovi}a, potoweg svetiteqa.
U Uspewskoj crkvi u Harkovu ~uvale su se ~udotvorne ikone, a u
grobnici je po~ivao ~udotvorac, arhiepiskop Melentije Leontovi~.
Taj sveti podvi`nik imao je neobi~an podvig: borio se sa snom, provode}i
no}i nepomi~no stoje}i, s rukama podignutim uvis, ne le`u}i
nikada u krevet. Mihailo se divio tom svetitequ, da bi i sam, kasnije,
punih ~etrdeset godina uspevao u istom podvigu, ne spu{taju}i
se u krevet.
SVETAC SRPSKOG POREKLA
Sveti Jovan [angajski (Mihailo Maksimovi})
rodio se 4. juna 1896. u Rusiji, u Harkovskoj guberniji,
u mestu Adamovski. Mihailov otac bio je
~elnik plemstva, a stric rektor Kijevskog univerziteta.
Otac mu je bio srpskog porekla. Naime,
porodica Maksimovi} izbegla je u 18. veku iz Srbije
u Rusiju ispred turskih osvaja~a. Iz porodice
Maksimovi} jo{ jedan ~lan bio je progla{en
za svetiteqa. Bio je to sveti Jovan Tobolski, sibirski
misionar.
U vreme gra|anskog rata u Rusiji, mladi Mihailo
Maksimovi} sa porodicom je do{ao u Srbiju,
be`e}i ispred boq{evika. U Beogradu je
upisao Teolo{ki fakultet i zavr{io ga 1925.
godine. @ive}i kao izbeglica, prodavao je novine
i tako izdr`avao porodicu. Kada je 1924.
ruski vladika Antonije postao poglavar Zagrani~ne
crkve (Ruske crkve van otaxbine), u Ruskoj
crkvi u Beogradu proizveo je mladog Mihaila u
~teca. Godinu dana kasnije, u Miqkovom manastiru
kod Svilajnca, Mihailo se zamona{io dobiv{i
ime Jovan, po svetom Jovanu Tobolskom.
Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve postavio ga je 1929. za suplenta
Bogoslovije u Ohridskoj eparhiji u Bitoqu. U to vreme,
Ohridskom eparhijom rukovodio je vladika Nikolaj Velimirovi},
koji je |acima ~esto ponavqao: “Deco, slu{ajte oca Jovana, jer je
on an|eo Bo`iji u qudskom obli~ju“.
Godine 1934. Jovan je postao episkop Ruske zagrani~ne crkve u
[angaju. Kad mu je jednom noga toliko otekla da mu je i `ivot bio u
opasnosti, smestili su ga u bolnicu. Iza{ao je iz bolnice bez dozvole
i oti{ao pravo u crkvu. Izdr`ao je celu slu`bu i otok je nestao.
Budu}i da su mu noge od neprekidnog stajawa stalno oticale,
~esto je slu`io bos. Bore}i se sa snom, polivao se hladnom vodom.
Nije odlazio u goste. Tamo gde je trebalo, pojavio bi se na kratko,
pomogao qudima i oti{ao.
U [angaju je osnovao Siroti{te svetog Tihona Zadonskog, koje
je udomilo oko 3.500 dece. Nesre}ne i napu{tene mali{ane nalazio
je svuda. Te{ko su ga poga|ale i posete du{evnim bolesnicima,
za koje se posebno molio. Va`io je za isceliteqa i besrebrenika,
o ~emu postoje mnoga svedo~anstva.
Me|utim, Rusi su, posle dolaska komunista na vlast u Kini,
ponovo po{li u izgnanstvo. Episkop Jovan bio je sa wima. Sveti sinod
Ruske zagrani~ne crkve postavio je vladiku Jovana 1951. za zapadnoevropskog
arhiepiskopa. Kasnije je upu}en u San Francisko
da bi pomagao zavr{etak gradwe tamo{we velike Saborne crkve
posve}ene Presvetoj Bogorodici.
U Nikolajevskoj crkvi u Sijetlu, u Americi, 19. juna 1966. (po
starom kalendaru) arhiepiskopJovan slu`io je liturgiju. Po obi-
~aju, posle slu`be ostao je u oltaru jo{ tri sata. Onda je oti{ao u
parohijski dom i tu je umro. Godine 1993. progla{en je za sveca.
(Kraj)
76
15. februar 2007.

DOGODILO SE...
16. februar 1933.
U @enevi potpisan Pakt o organizaciji Male Antante izme|u Kraqevine
Jugoslavije, Kraqevine Rumunije i Republike ^e{ke. Pakt
je formiran radi ja~awa odbrambenog saveza tih zemaqa.
17. februar 1897.
U Kraqevini Srbiji doneto Pravilo za osloba|awe ~inovnika i otpravnika
javnih slu`bi od pozivawa na vojnu slu`bu u miru i ratu.
17. februar 1863.
Srpski trgovac i brodovlasnik Mi{a Anastasijevi} poklonio je
dr`avi zgradu u Beogradu, poznatu kao Kapetan Mi{ino zdawe. U
woj je sada rektorat Beogradskog univerziteta.
17. februar 1871.
U Trebiwu je ro|en srpski pisac i diplomata
Jovan Du~i}, ~lan Srpske kraqevske akademije.
Od 1912. do 1941. bio je i ambasador u velikim
evropskim gradovima. Me|u prvima je javno
ukazao na zlo~ina~ku prirodu usta{ke NDH i
na genocid nad Srbima. Posleratna zvani~na
kwi`evna kritika prokazala ga je kao ~etni~ki
opredeqenog. Umro je 1943. godine u SAD.
17. februar 1932.
Umro je srpski general Mihailo Ra{i}, komandant
Dunavske divizije u Kumanovskoj bici
1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici
1914. godine. U Kolubarskoj bici wegova divizija
prodrla je u Beograd i plotunima sa Banovog
brda razorila most na Savi, preko kojeg
su se povla~ile austrougarske trupe.
17. februar 1942.
Okupatorska bugarska vojska pobila je sve `iteqe Bojnika kod Leskovca
koje je uhvatila: 473 civila, me|u wima i 89 dece. Mesto je
spaqeno do temeqa.
17. februar 1992.
Generalni sekretar UN Butros Butros Gali preporu~io je razme-
{tawe 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije u
biv{oj Jugoslaviji.
18. februar 1915.
Umro je srpski politi~ar, diplomata, filolog
i istori~ar Stojan Novakovi}, ~lan Srpske
kraqevske akademije, jedan od osniva~a Napredne
stranke 1880. godine. Kao ministar
prosvete sproveo je reforme u {kolstvu i pokrenuo
osnivawe Narodne biblioteke, muzeja
i Dr`avne {tamparije. Napisao je “Srpsku
bibliografiju“.
18. februar 1967.
Umro je ameri~ki atomski fizi~ar Robert
Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji,
vode}i stru~wak za izradu prve nuklearne
bombe. U vreme “makartizma” bio je
pod sumwom da odr`ava veze sa komunistima
i zabrawen mu je rad u atomskim programima.
Rehabilitovan je 1963.
19. februar 1922.
U Zagrebu je iza{ao prvi broj lista “Borba“,
iza kojeg je stajala ilegalna Komunisti~ka
partija Jugoslavije. List je zabrawen 13. januara
1929, a posle oslobo|ewa Beograda,
kao organ KPJ, “Borba” postaje dnevni list.
19. februar 1940.
Umro je srpski politi~ar Quba Davidovi}, jedan
od prvaka Radikalne stranke Srbije. Sa
Ja{om Prodanovi}em osnovao je Samostalnu
radikalnu stranku. Ministar prosvete bio u vi{e navrata. Jedan
je od tvoraca Krfske deklaracije. Bio je predsednik novostvorene
VREMEPLOV
Demokratske stranke 1919. godine, kada je postao i premijer, a
vladu je drugi put sastavio 1924.
19. februar 1999.
Povodom pretwi Jugoslaviji bombardovawem ukoliko ne dozvoli
stranu okupaciju na delu teritorije, predsednik SRJ Slobodan Milo{evi}
je izjavio: “Ne}emo dati Kosovo i Metohiju ni po cenu
bombardovawa”.
19–21. februar 1942.
Crvena armija opkolila Nemce kod Staqingrada.
21. februar 1974.
Savezna skup{tina usvojila Ustav SFRJ. U ustavnim aktima savezna
dr`ava je definisana na specifi~an i nedovoqno jasan na~in,
odnosno kao dr`avna zajednica dobrovoqno ujediwenih naroda i
wihovih republika, te autonomnih pokrajina (Vojvodine i Kosova),
koje su u sastavu Srbije.
23. februar 1919.
Benito Musolini je napustio Socijalisti~ku partiju i u Italiji
osnovao Fa{isti~ku stranku.
24. februar 1876.
U Vojsci Kne`evine Srbije usvojeno Ustrojstvo celokupne vojske.
24. februar 1920.
Adolf Hitler je u Minhenu objavio program Nacionalsocijalisti~ke
stranke.
25. februar 1974.
Narodna skup{tina SR Srbije izglasala Ustav SR Srbije. S obzirom
na to da su status, prava i du`nosti autonomnih pokrajina regulisani
saveznim ustavom, Srbija nije bila u prilici da odre|uje
wihov polo`aj, iako su, formalno, one bile u wenom sastavu.
27. februar 1905.
Velika {kola je reorganizovana i prerasla u Beogradski univerzitet,
kojem je Skup{tina Srbije osigurala visok stepen autonomije.
Zakonom je bilo odre|eno da rektora, obavezno redovnog profesora
Univerziteta, bira Univerzitetski savet, {to ministar
prosvete samo prima k znawu. Nau~na sloboda Univerziteta bila
je zajam~ena i odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpu-
{ten zbog nau~nih ili politi~kih uverewa.
28. februar 1916.
Zavr{eno je prebacivawe glavnine Srpske vojske od oko 140.000
vojnika na Krf. Tokom povla~ewa preko Albanije, od decembra
1915, vi{e od 200.000 srpskih vojnika i civila umrlo je od gladi,
iscrpqenosti i zime.
28. februar 1991.
Srpsko nacionalno ve}e i Izvr{no ve}e SAO Krajine donelo je
odluku da se SAO Krajina razdru`i od Republike Hrvatske i da
ostaje u Jugoslaviji.
28. februar 1877.
Zakqu~en mir izme|u Srbije i Turske na kraju Prvog srpsko-turskog
rata (1876–1877).
28. februar 1929.
U Skup{tini Kraqevine Jugoslavije usvojen Zakon o primeni me|unarodne
konvencije za suzbijawe trgovine `enskom decom.
28. februar 1953.
Potpisan Ankarski ugovor izme|u Turske, Gr~ke i Jugoslavije, kojim
je uspostavqena puna saradwe izme|u tri zemqe na politi~kom,
vojnom, kulturnom i ekonomskom poqu.
28. februar 1994.
Vazduhoplovi Severnoatlantske alijanse oborili ~etiri aviona
koja su prekr{ila zonu zabrane letova iznad Bosne i Hercegovine.
Bilo je to prvo ratno anga`ovawe koje je Alijansa ikad preduzela.
Pripremio Miqan MILKI]
77

LI^NOSTI
160 GODINA
OD RO\EWA
I 90 GODINA
OD SMRTI
VOJVODE
RADOMIRA
PUTNIKA
(1847–1917)
UMNI
STRATEG
U `ivotu veoma skroman,
ali i neobi~no lucidan,
vojvoda je, sticajem burnih
istorijskih okolnosti,
donosio sudbonosne odluke
za Srbiju i srpski narod.
Osim {to je tri puta bio
ministar vojni i na~elnik
{taba Vrhovne komande
Srpske vojske u Prvom
svetskom ratu, Putnik je,
kao kreator srpske vojne
politike, genije rada,
konstruktivnosti,
istrajnosti i logike, ostao
zabele`en i kao jedna od
nesumwivo najve}ih
srpskih istorijskih
li~nosti.
SSa vremenske distance od devet decenija, vojni istori~ari opravdano procewuju
da je vojvoda Radomir Putnik bio “najzna~ajnija i najtragi~nija li~nost
me|u velikim srpskim vojvodama”, koja je na kraju do`ivela svoju apoteozu
(veli~awe) posle poraza.
Rodio se 24. januara 1847. u Kragujevcu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i ni-
`u gimnaziju, a onda stupio u Artiqerijsku {kolu, koju je zavr{io 1866. godine,
kao osmi u rangu. Rade}i u trupi, brzo je postao komandir baterije. Ve} tada, kao
mlad oficir sa 22 godine, shvatio je da se samo “krvqu i oru`jem” mo`e dovr{iti
nacionalno oslobo|ewe. U istoriji nije poznat primer da potporu~nik pi{e
“Uputstvo za obuku trupa”, kao {to je to u~inio Putnik 1868. godine. Od tada, korak
po korak, po~iwe wegov uticaj na razvoj srpskih oru`anih snaga, s ciqem da
Srpsku vojsku {to vi{e pribli`i savremenim evropskim armijama.
VOJNI^KI TALENAT
Posle zavr{etka srpsko-turskih ratova (1876–1878), objavio je priru~nik
“Artiqerija u gradskoj vojni”, gde je obradio sve vidove ofanzivnih akcija artiqerije
protiv tvr|ava, od blokade do odsudnog napada. Oboga}ivao je program
obuke aktivnog i rezervnog stare{inskog kadra, kada je u svojstvu pomo}nika na-
~elnika Glavnog general{taba u taj program uneo “re{avawe takti~kih zadataka”.
Taj uticaj nije se ugasio ni posle preranog i neopravdanog penzionisawa
1896. godine. Ispoqavao se u pripremi kapetana za majorski ispit i objavqivawu
dvotomne studije “Slu`ba general{taba”, koja }e decenijama slu`iti kao uxbenik
za stru~no usavr{avawe general{tabnih oficira.
Posle Majskog prevrata (1903), Putnik je presudno uticao na daqi razvoj
Srpske vojske, po{to je reaktiviran posle odlaska dinastije Obrenovi}a. Unapre|en
je u ~in generala i postavqen za na~elnika Glavnog general{taba. Na toj
du`nosti do~ekao je balkanske ratove i na woj je ostao do kraja 1915. godine. U
me|uvremenu, bio je tri puta ministar vojni. U tom te{kom periodu, Putnik je, zahvaquju}i
izuzetnoj moralnoj reputaciji, lojalnosti vladaru i dr`avnoj upravi, a
ponajvi{e {irokom stru~nom obrazovawu, uspeo da konsoliduje poquqane redove
Srpske vojske, “primiri razoran uticaj me|ustrana~kih trvewa”, naoru`a je
savremenim oru`jem, li~no obu~i vi{e generacija general{tabnih oficira, a
najdarovitije postavi na kqu~ne komandne du`nosti. Uspeo je da izgradi sopstve-
78
15. februar 2007.

nu vojnu doktrinu i vojsku osposobi da se “uspe{no nosi” sa moderno
opremqenim evropskim armijama. Kao kreator srpske vojne politike,
Putnik se ispoqio kao “genije rada, konstruktivnosti, istrajnosti
i logike”, ocewuje Savo Skoko.
Ratni put vojvode Putnika otpo~eo je jula 1876. gubqewem bitke
kod Kalipoqa (Javor), gde je wegova brigada pretrpela velike
gubitke zbog “traqavog vo|ewa” Ibarske vojske, kojom je komandovao
general Frawo Zah. Tokom tog rata sledile su neda}e u borbama
na Adrovcu i [iqegovcu, a zavr{ene su porazom na \unisu. Ve}
u tom prvom neuspe{nom ratu, Putnik se pokazao kao sposoban i
hrabar oficir, pa je krajem 1876. vanredno unapre|en u ~in majora.
Doktor Vladan \or|evi} je tada
tvrdio “da Radomir Putnik spada u red
najsposobnijih srpskih mla|ih oficira”.
Za vreme Drugog srpsko-turskog
rata (1877–1878), Putnik je komandovao
centralnom kolonom [umadijskog
korpusa, a u operacijama za oslobo-
|ewe Ni{a Rudni~kom brigadom prve
klase. Istakao se u borbama za oslobo|ewe
Vrawa, Gwilana, Gra~anice i
Lipqana. U srpsko-bugarskom ratu
(1885) nalazio se na du`nosti na~elnika
[taba Dunavske divizije.
Putnikov vojni~ki talenat zablistao
je punim sjajem tek u balkanskim
ratovima i Prvom svetskom ratu. Kao
dosledan pobornik saveza balkanskih
hri{}anskih dr`ava protiv Turske,
vodio je glavnu re~ o vojnim pitawima
prilikom vo|ewa pregovora. Iako se
wegova procena da }e turske glavne
snage biti grupisane na prostoru Ov-
~eg poqa nije ostvarila, vojni stru~waci isti~u da je Putnik, u
osnovi, pravilno procenio situaciju i srpsku Prvu armiju, koja je
dejstvovala moravsko-vardarskim pravcem, u~inio jakom da sama
mo`e tu}i tursku Vardarsku armiju. To potvr|uje velika pobeda
Srpske vojske kod Kumanova 23. i 24. oktobra 1912, za koju je Putnik
dobio ~in vojvode. U nastavku operacije Putnik je “nadigrao”
turske komandante u Bitoqskoj bici od 16. do 19. novembra, kona~no
razbiv{i tursku Vardarsku armiju.
NA CERU I KOLUBARI
Uo~i Drugog balkanskog rata (1913), prihvataju}i zahteve vlade
da ne “u~ini ni{ta {to bi Bugarima moglo poslu`iti kao povod
za rat”, odrekao se strategijsko-operativne inicijative. Ipak, zahvaquju}i
dobroj proceni situacije i odluci da ve} prvoga dana
pre|e u protivofanzivu, stvorio je uslove da uspe{no zaustavi
`estoke napade Bugara na bregalni~kom, krivore~kom, sofijskoni{avskom
i timo~kom pravcu, pre|e u op{tu protivofanzivu i,
zajedno sa snagama drugih balkanskih dr`ava, prinudi Bugare na
kapitulaciju.
Kao na~elnik {taba Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu,
Putnik je tvorac ratnog i po~etnog operacijskog plana Srpske vojske,
~iju okosnicu ~ini ideja strategijskog do~eka, formulisana
ovako: “Dr`ati se odbrane dok se politi~ka i strategijska situacija
ne razjasni, a potom dejstvovati prema situaciji”. Grupisawe
glavnih snaga izvr{io je tako da Vrhovnoj komandi omogu}i da “brzo
i spretno saobrazi po~etni operacijski plan sa stvarnom situacijom”.
On je omogu}io da se u Cerskoj bici (od 12. do 24. avgusta
1914) potu~e austrougarska Peta i delovi Druge armije. Bila je to
prva savezni~ka pobeda nad Centralnim silama u ratu koji za Antantu
nije dobro po~eo. Izve{tavaju}i o tome starog kraqa Petra
Prvog, Putnik je s ponosom isticao “da je neprijateq pretrpeo
ogromne gubitke, da su mu ~itavi pukovi uni{teni i da su ogranci
Cera i Iverka pokriveni le{evima wegovih vojnika i oficira”.
Velike pobede Srpske vojske u Kolubarskoj bici (16. novembra
do 15. decembra 1914) uvrstile su vojvodu Putnika u uxbenike
ratne istorije skoro svih zemaqa sveta. U toj veli~anstvenoj bici,
stari i bolesni vojvoda je u svojim slaba~kim rukama dr`ao sve
konce, ispoqavaju}i zadivquju}u “ravnote`u uma i voqe, donose}i
lucidne odluke”. U trenutku kada je izgledalo da je propast Srbije
neizbe`na, pre{ao je u op{tu ofanzivu, probio front Po}orekove
[este armije na Suvoboru, promenio pravce napada Druge i
Tre}e armije i u nastavku operacije do nogu potukao }esareve Balkanske
snage. O toj velikoj pobedi Srpske vojske pisali su i saveznici
i neprijateqi. Poznati nema~ki publicista Maksimilijan
Harden, krajem decembra 1914. pi{e: “Ve} deset puta nam je javqeno
da je ~itava jedna srpska divizija ili armija uni{tena, a
bar pet puta su nam to isto javili za
celu Srpsku vojsku. To ludo {krabawe
slu`ilo je vrlo r|avo na{em savezniku.
Austrougarske trupe... bile
su tu~ene od hrabrih qudi, ~iste ratni~ke
rase, izve`banih u dobroj
{koli i vo|eni strategijskom ve{tinom
mar{ala Putnika i generala
Mi{i}a...”
POSLEDWA
PUTNIKOVA
DIREKTIVA
Sticajem nesre}nih okolnosti,
ratni put vojvode Putnika zavr{en
je pri kraju 1915. godine, na albanskom
primorju, posle gubitka cele
dr`avne teritorije, kada je nepobe-
|ena Srpska vojska stigla do kraja
svoje velike nesre}e. U toj tragi~noj
ratnoj godini, Putnik je, savla|uju}i
fizi~ku nemo} ~udesnom duhovnom snagom, uspeo da izvu~e svoje
desetkovane trupe iz tri “smrtonosna zagrqaja” brojno nadmo}nijih
Makenzenovih snaga, rukovode}i odbrambenim operacijama
Srpske vojske iz bolesni~ke posteqe. Vojvoda Putnik se, smatraju-
}i da bi kapitulacija bila najgore re{ewe i ~uvaju}i ~ast, ponos
i dostojanstvo srpskog naroda, bez kolebawa opredelio za povla-
~ewe preko vrletnih i snegom pokrivenih albanskih i crnogorskih
planina na Albansko primorje. Krajwim naporom uspeo je da izdiktira
svoju posledwu direktivu, koja }e Srpsku vojsku odvesti na
jadransku obalu, a odatle na Solunski front. Posle toga je klonuo.
Nije mogao ni da hoda ni da ja{e, pa su ga wegovi vojnici na
rukama preneli do Skadra. Iz Skadra je preba~en na Krf, a odatle
u Francusku (Nica) na le~ewe.
[vajcarac Ar~ibald Rajs, veliki prijateq Srba, zabele`io
je da je tek 1915. godine shvatio “koliko je neobi~an i uman bio
taj starac, bledog lica, uokvirenog prosedom gustom bradom podrezanom
u {iqak, koji je svoju bolesni~ku postequ pretvorio u biro
u kome je neumorno radio i dan i no}”.
Putnikove odluke imale su sudbonosan zna~aj za zemqu i srpski
narod, jer su svedo~ile o nenadma{nom strategu i velikoj istorijskoj
li~nosti. On nije bio pristalica {kole koja smatra da je
vo|ewe rata stvar strategije, a ne politike, vojskovo|a, a ne dr-
`avnika, pa nijednu odluku nije doneo bez saglasnosti vlade. Nije
voleo riskantnu strategiju. Ni najburniji doga|aji nisu ga “izbacivali
iz ravnote`e”.
U li~nom `ivotu vojvoda Putnik je bio miran, povu~en i skroman.
Izbegavao je “razmetqive gestove”, preterano dekorisawe
odlikovawima, isti~u}i: “Moje dekoracije su ispod mundira”. Kada
su za vreme balkanskih ratova odre|ivane dnevnice oficira,
naredio je da “dnevnice potporu~nika i vojvode budu iste – tri dinara
dnevno”. Eto, takav je bio vojvoda Radomir Putnik.
Umro je u Nici, 17. maja 1917. godine. Wegovi posmrtni ostaci
preneti su 1926. godine i sahraweni na Novom grobqu u Beogradu.
Krsman MILO[EVI]
79

DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA
OBI^NIM
QUBAV
Ako si ikad bio sre}an, onda zbog qubavi. Ako si sada nesre}an,
znaj: to je od nedostatka qubavi.
Ja ve} ~ujem negodovawa. Bezose}ajnik, onaj ”odve} trezveni”
se buni: ”[ta je to qubav Treba najpre odrediti pojam qubavi”.
A koristoqubiv ~ovek, na naslade poklepan ~ovek, misli:
“Da, ali na qubav vaqa odgovoriti… Postoji i nesre}na qubav!”
Ne, qubav ne treba “definisati”; dovoqno je da je jedanput
odista do`ivimo. Na wu nije obavezno odgovoriti; ona je sama
po sebi sre}a; ~ak i onoga, ko se “ mu~i” zbog neuzvra}ene qubavi,
ipak moramo smatrati sre}nikom.
Tamo gde ona po~iwe, zavr{avaju se ravnodu{nost, smrknutost,
rasejanost, dosada. Du{a postaje skoro rawena; me|utim,
ta rana je veophodna za sre}u i zdravqe. Ona ispuwava stvarqala~ku
misiju. Neproizvoqno, ~esto potpuno nesvesno, ;ovek
postaje sabraniji; wegovi interesi se unifikuju, pa`wa se usredsre|uje;
po~iwe nov, intenzivni `ivot; skrivena unutra{wa snaga,
stvarala~ka vlast, dejstvuju u wegovoj du{i sada ve} iz sopstvenih
pobuda. Srce po~iwe da se razbuktava; zatim gori, a u
ta~ci gorewa – vekuje predmet zaqubqenosti. iz `ivota kao da
i{~ezava sivilo i svaki novi dan donosi nadu, `equ i perspektivu.
Ni~e novi centar `ivota; voqena “osnova”; prijatno svakodnevno
pribe`i{te.
Ko ovlada sli~nim izvorom unutra{weg `ivota, taj je sre-
}an. Ko ovlada takvim unutra{wim pribe`i{tem”, taj je bogat.
Neka sudbina egove qubavi ispadne i “nesre}na” ;neka wegova
pohlepa za qubavqu ostane neutopqena, wegova sre}a }e ipak
biti `iva, a wegovo bogatstvo – ono pravo. Zato je qubav sli~na
radosti koja svetli onome koji voli, kao sun~ani zrak, ~ak i kroz
patwe, brige, nesre}e i bolesti. Pa i u osmaqenosti qubavi postoji
istinska uteha; i suza qubavi je bla`ena. Qubav je sli~na
radosnom sjaju koji sja ~oveku iznutra i daruje mu neiscrpnu toplinu.
To srce, koje se zamalo skamenilo, sada se rastvara, postaje
ne`na i ose}ajna; ona se obra}a sa pa`wom i sau~e{}em
celome svetu. Zato je qubav sli~na dobroti; jer sre}niku je svojestvena
`iva zahtevnost da usre}i sve oko wega i da se nasal|uje
tu`om sre}om kao odra`ewem sopstvene.
Ko voli istinski, taj mo`e da se u`ivi u ono {to je zavoleo.
Ose}awe i uobraziqa se sjediwuju; otuda ni~e nova du{evna snaga,
istovremeno ne`na i o{trovida, prefiwena i pronicqiva:
tajanstvena identifikacija sa zaqubqenim, intuitivno jasnovidstvo,
bezgre{no udaqeno predose}awe. Iz takve qubavi ra|aju
se veliki pesnici: Hafiz, Ovidije, Petrarka, [eli Gete; quid za
koje se svaki cveti} otvara na svoj posebit na~in, svaka pti~ica
peva druk~ije, svaki sun~an zrak donosi otkrovewe, svako qudsko
srce otkriva svoje tajne – to su quid qubavnog, nekoristoqubivog
sazrcawa.
Svet je pun zaspale qubavi. Sre}an je onaj u kome se ona
probudi i ko je ume ne propustiti, ne iskvariti, nego je o~uvati
`ivom. Taj u sebi nosi isto~nik unutra{wega bla`enstva i oko
duhovnog otkrovewa; sre}u, da usre}I qude; sjaj, da svetli drugima;
ve~no strujawe i ve~nu pesmu.
Ako ta qubav prema drugom ~oveku i ne va|e odgovora, tada
joj treba dodatnog o~i{}ewa, do potpunog samoodricawa. Da, bolom:
na drugi na~in to se ne mo`e dobiti; ali iz tog bola sre}a
qubavi svetli jo{ jarkije
Ivan A. IQIN
Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,
Svetigora, Cetiwe, 2001.
80
VERSKI PRAZNICI
16–28. februar
Pravoslavni
16. februar – Sveti Simeon i Ana; Sveti Jakov,
Arhiepiskop srpski
21. februar – Sveti Teodor Stratilat, Sveti
Sava drugi, Arhiepiskop srpski
23. februar – Sveti sve{tenomu~enik Haralampije
24. februar – Sv. Vlasije; Sv. Velikomu~enik \or|e
Kratovac; Sv. Teodor Komogovinski -
Teodorova subota
26. februar – Sveti Simeon Miroto~ivi
Rimokatoli~ki
21. februar – Pepelnica – ^ista srijeda
(strogi post) – Po~etak Korizme
25. februar – Prva nedjeqa Korizme
SVETI SIMEON BOGOPRIMAC
U vreme cara Ptolomeja
Filadelfa svetiteq Simeon
je, kao jedan od znamenite
sedamdesetorice, izabran
da prevede Bibliju sa
jevrejskog na gr~ki jezik. Radio
je savesno svoj posao ali
kad je prevodio proroka
Isaiju zbunio se kod re~i
”djeva }e zatrudweti i rodi-
}e sina”, i odlu~io da napi-
{e “mlada `ena”. U tom trenutku
javio se Simeonu an|eo
Bo`ji i objasnio mu da je
prora~anstvo istinito i da
}e se u wega uveriti jer, po
bo`joj voqi, ne}e umreti dok
ne vidi Mesiju ro|enog od devojke.
Obradovan ovim glasom sa neba; pravedni Simeon ostavio
je prora~anstvo neizmeweno i zahvalio Bogu {to }e videti
Obe}anoga. Kada je Deva sa Mladencem do{la u hram jerusalimski
Duh Bo`ji javio je Simeonu sre}ni doga|aj. Radosni starac
uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga sada sre}-
nog, otpusti iz ovog `ivotaa. Ubrzo zatim izdahnuo je sveti Simeon
i ovaj pravedni starac smatra se i danas za{titnikom
male dece.
HRI[]ANSKI POST
Vodi poreklo od Isusa Hrista. On je sam postio, govorio
o postu i rekao da }e Wegovi u~enici postiti. Sveto pismo
svedo~i da su apostoli i prvi hri{}ani postili, a tako je bilo
kroz svu istoriju Crkve do danas. ”Post je sve svete rukovodio
u `ivotu po Bogu” (sv. Vasilije Veliki). Ciq posta je o~i{}ewe
tela, ja~awe voqe, uzdizawe du{e iznad tela, a vi{e od svega,
proslavqawe Boga i po{tovawe Wegovih svetih. Pravi post
ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdr`awu
od mrsne hrane, tako i u uzdr`awu od r|avih misli, `eqa i
dela, umno`avawu molitva, dobro~instva i vr{ewu sviju
evan|elskih vrlina. S toga, sveti Vasilije Veliki opomiwe:
”Korist od posta ne ograni~ava samo na uzdr`avawu od jela,
zato {to je istinski post udaqavawe od zlih dela”.
15. februar 2007.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
r a s p i s u j e
KONKURS
Za izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa
Vojnomedicinske akademije u Beogradu
a) I z b o r - na formaciji VMA
1. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u zvawe
redovnog profesora
2. Jednog nastavnika za predmet FARMAKOLOGIJA I
TOKSIKOLOGIJA u zvawe redovnog profesora
3. Jednog nastavnika za predmet HIRURGIJA u zvawe docenta
4. Jednog nastavnika za predmet STOMATOLOGIJA u zvawe
docenta
5. Jednog nastavnika za predmet EPIDEMIOLOGIJA u zvawe
docenta
6. Jednog nastavnika za predmet DERMATOVENEROLOGIJA
u zvawe docenta
7. Jednog nastavnika za predmet KLINI^KA FIZIOLOGIJA
u zvawe docenta
8. Jednog nastavnika za predmet NEUROLOGIJA u zvawe docenta
9. Jednog saradnika za predmet KLINI^KA FIZIOLOGIJA u
zvawe nau~nog saradnika
10. Jednog saradnika za predmet EPIDEMIOLOGIJA u zvawe
asistenta
11. ^etiri saradnika za predmet HIRURGIJA u zvawe asistenta
b) R e i z b o r - na formaciji VMA
12. Dva nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u zvawe
vanrednog profesora
13. Jednog nastavnika za predmet GINEKOLOGIJA u zvawe
docenta
14. Jednog nastavnika za predmet ANESTEZIOLOGIJA SA
REANIMATOLOGIJOM u zvawe docenta
15. Dva nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u zvawe
docenta
16. Jednog nastavnika za predmet FIZIKALNA MEDICINA I
REHABILITACIJA u zvawe docenta
17. Jednog saradnika za predmet HIGIJENA u zvawe nau~nog
saradnika.
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja
ispuwavaju ove uslove:
OP[TI USLOVI
– da su dr`avqani Republike Srbije;
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosno
koji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od
{est meseci (utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ);
– da su zavr{ili medicinski, stomatolo{ki odnosno prirodnomatemati~ki
fakultet i da ispuwavaju uslove propisane
Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim
ustanovama Vojske Srbije za izbor i reizbor u odgovaraju}e
nastavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;
– da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;
– da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.
POSEBNI USLOVI
– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3, 4,
5, 6, 7, 8, 9, 12, 13, 14, 15, 16 i 17 mogu konkurisati lica
koja imaju nau~ni stepen doktora nauka iz oblasti
za koju se biraju;
– Za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 10 i 11 mogu
konkurisati lica koja imaju akademski stepen
magistra nauka;
– Za nau~no zvawe pod rednim brojem 1, 3, 4, 5, 11, 12,
14, 15 i 16 mogu konkurisati profesionalna vojna lica
koja su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena
slu`benom ocenom najmawe “vrlo dobar”, (isti~e se);
– Za nau~na zvawa pod rednim brojem 2, 6, 7, 8, 9, 10,
13 i 17 mogu konkurisati civilna lica koja su u posledwa
dva ocewivawa ocewena slu`benom ocenom najmawe
“vrlo dobar”.
Prednost pri izboru imaju kandidati koji:
– imaju du`i nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predmeta
za koji konkuri{u;
– imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz predmeta
odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;
– se slu`e sa vi{e stranih jezika.
NA^IN KONKURISAWA
Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd,
Crnotravska broj 17.
Uz molbu se prila`e:
– overena fotokopija uverewa o dr`avqanstvu;
– overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom
fakultetu i doktoratu odnosno magisterijumu;
– spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima
u prilogu;
– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno
bavqewe – nastavni~kim du`nostima i bavqewe
nau~noistra`iva~kim radom;
– fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog
organa jedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa
u magazinu “Odbrana”.
O rezultatima izbora kandidati }e biti pismeno
obave{teni u roku od 10 dana nakon izvr{enog izbora.
Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu
Nastavno-nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122
lokal 26-384.
81

[AH
IZABRANA PARTIJA
INICIJATIVA
Xobava - Bologan
Torino, 2006.
1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4
d6 5.f4
Na ovogodi{woj Olimpijadi je
odigran velik broj zanimqivih i
kvalitetnih partija, a ovo je jedna
od najboqih. Najpre zato {to igraju
dva vrhunska velemajstora, zatim
zato {to se igra o{tar Benoni,
gde je beli odigrao zna~ajnu novost
i, na kraju, zato {to je jo{ jednom
potvr|eno da redovno pobe|uje
igra~ koji ima inicijativu. Potez
beloga je logi~an, jer sa ~etiri
pe{aka on ima jak centar. Istina,
on }e kasnije biti miniran, no
prostor mora predstavqati izvesnu
prednost.
5...0-0 6.Sf3 c5 7.d5 e6 8.Le2
ed5 9.cd5 Te8 10.e5 de5 11.fe5 Sg4
12.e6 fe6 13.Lg5
To je ta novost u odnosu na redovno
igrano 13.d6. Beli preuzima
inicijativu…
13…Sf6 14.d6 h6 15.Lf6 Df6
16.Sb5 Ld7 17.Sc7 Sc6 18.Sa8
Ta8 19.0-0 Sb4 20.Dd2 Lc6
A
R
O
S
UKR[TENE RE^I
VODORAVNO:
A
w
S
O
R
21.Tae1 Ld5 22.b3 Dc3 23.Lc4 Lc4
24.bc4 Dc4 25.Se5 Dc2 26.Df4
Tf8
Beli: Kg1, Df4, Te1, Tf1, Se5, a2, d6,
g2, h2
Crni: Kg8, Dc2, Tf8, Lg7, Sb4, a7,
b7, c5, e6, g6, h6
Majoritet na daminoj strani
kompenzacija je crnome za kvalitet.
Ali, beli ima neugodnog d-pe{aka,
koji je na prvi pogled slab i mo`e
da padne. Ipak, on odlu~uje partiju.
27.d7! Tf4 28.d8D Tf8 29.Tf8
Lf8 30.Tf1
1:0
G
Q
19. Olujno vreme pred kraj marta, babini jarci, babini kozli}i, 20. Vladalac,
21. Vr{ewe emisije, zra~ewe, 22. Grejna tela u sistemu centralnog grejawa,
23. La`, neistina, 24. Strano mu{ko ime, 25. Kamen (pesn.), 27. Na{ slikar,
Stojan, 28. Ime slikara Akopjana, 29. Raspored (pokr.), 31. Mala rita,
krpica, 32. Vrsta minerala maslinaste boje, 33. Simbol americijuma, 34. Jedva,
35. Ameri~ki filmski re`iser (“Isto~no od raja”), 36. Mera za ~isto}u
svile, 38. Izgovor slova Q, 39. Auto-oznaka za Kikindu, 41. Biv{i prvak sveta
u automobilizmu, Johen, 42. Razma`en de~ak, razma`enko, 43. Kraq drevnih
Jevreja, 44. Auto-oznaka za [abac, 45. Anketirawe, 46. Strano `ensko
ime, 47. Urezani motiv na plemenitom kamenu, 48. Naelektrisane ~estice, joni,
49. Najve}i grad u Izraelu, 50. Legendarni {erif, Vajat, 51. Precizno,
52. Pretvoriti u led, 53. Aparat za fotografisawe, 54. Nadimak fudbalera
i rodoquba Milutina Ivkovi}a, 55. Primorske biqke, akantusi, 56. Predstava
koja se izvodi pred premijeru.
A
R
ZANIMQIVOSTI
NEPRIKOSNOVEN
Od 1996. godine, kada ga je
pobedio Kramnik, do 2003. kada
je izgubio od Ra|abova (i
silno se naqutio) Kasparov nije
izgubio od bilo kog ~oveka u
klasi~nom {ahu.
DE^JA SIMULTANKA
Re{evski je svoju prvu simultanu
produkciju odigrao kao dete
od pet godina.
KILA@A
Da li }e neko za vreme turnira
ili me~a dobiti ili izgubiti
na kila`i, zavisi od mnogih
faktora. U me~u za {ampionsku
krunu izme|u Ptrosjna i Spaskog
1966. pobednik Petrosjan
je izgubio 6, a pora`ni Spaski
dobio 5,5 kilograma.
ODAVNO PO^ELE
Prvi me|unarodni turnir za
`ene u istoriji odigran je u
Londonu 1897. godine. Nastupilo
je 20 u~esnica, a pobedila
je doma}a predstavnica Meri
Rax sa 18,5 poena.
USPRAVNO:
A
M
N
L
PROBLEM
Sep – [irov, SSSR, 1989.
Beli: Kg1, Db2, Ta1, Te1, Lf1, Se5,
a2, b4, d3, f2, g2
Crni: Kg8, Df6, Ta8, Tf8, Lh3, Sd4,
a7, b7, d5, f4, h7
Crni na potezu.
1…Sf3! 2.gf3
Na 2.Kh1 Dg7 (2…Lg4 3.gf3
Lf3 4.Kh2 +-) 2.Sf3 (gf3 Lf1
4.Tf1 Tf5+-) Lg2 4.Lg2 Db2 -+)
2…Dg7 3.Kh2 Lf1 4.Tf1 Tf5
5.Sg4 Th5
0:1
Pripremio @arko \OKI]
K
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: smb, kriti~ari, opruge, varenik,
biro, odstrel, etalon, prpa, o~it, one, dever, iris, spin, stek, Oran, zvek,
klen, start, ~ir, teat, naprstak, ar, aj, krvni~ko, Atri, PLO, nasip, gnev, utva,
B
V
T
[
X
Krim, slap, krak, udeo, prese, til, boac, arar, granat, Vsevold, zmaj, Gaskowa,
otpust, {kolarina, ser.
S
1. Mesto kod Zaje~ara, 2. Vrsta ukrasnog sobnog cve}a (mn.), 3. Starorimski
srebrni novac (mn.), 4. Evropska dr`ava, 5. @ensko ime, Leonora ili Nora odmila,
6. Na{ fudbalski golman, 7. Koko{iji proizvodi, 8. Ime glumice Popovi},
9. Nota solmizacije, 10. Koji pripada Erku, 11. Nau~iti vaspitavaju}i, 12.
Trinaesti dan u mesecu u rimskom kalendaru, 13. Upi{ite: v, j, 14. Pohlepan,
15. Seosko podru~je, 16. Doseg, 17. Auto-oznaka za Aran|elovac, 18. Prestonica
Italije, 20. Instrumental lending system (skr.), 22. Lik iz drevnih pri~a, 24.
Majstor za alate, 25. Tip pi{toqa, 26. Mera za deset litara, 28. Biv{e Odeqewe
za za{titu naroda (“sve dozna”), 29. Niska, ogrlica, 30. Drugi naziv za
krvnu i “saobra}ajnu” ateriju (`ila!!!), 32. Inicijali teniserke Ivanovi}, 33.
Inicijali nema~kog kwi`evnika Mana, 34. Rusko mu{ko ime, Genadije, 36. Francuski
glumac, @an, 37. No`i}i za brijawe, 38. Nedu`ne, bezazlene, 40. @ensko
ime, 41. [aputawe, 42. Grof, kont, 44. Vladarski presto, 45. @ensko ime, Otilija
odmila, 46. Mu{ko ime, Tanasije odmila, 47. @ensko ime, Afanasija odmila,
48. Francuski umetnik, @an Hans, 49. Ziratni (skr.), 50. Inicijali osniva-
~a sociologije Konta, 51. Auto-oznaka za Pirot, 52. Mesto pe~ata (skr.).
\
82
15. februar 2007.

TRAGOM SRPSKE ISTORIJE
PO GR^KOJ
Radi obele`avawa godi{wice boravka i oporavka Srpske vojske
na Krfu 1916. i priprema za proboj Solunskog fronta 1917.
godine, Centralni dom Vojske Srbije za zaposlene u Ministarstvu
odbrane, pripadnike Vojske Srbije i ~lanove wihovih porodica
organizuje posetu Gr~koj u trajawu od {est dana – od 27. aprila do
2. maja. Putovawe ima istorijski i kulturno-obrazovni karakter.
Plan putovawa je slede}i:
1. dan, petak, 27. april – polazak iz Beograda, autobusima,
u ve~erwim satima, ispred Centralnog doma Vojske Srbije.
No}na vo`wa sa kra}im zadr`avawem radi odmora;
2. dan, subota, 28. april – dolazak u Solun u jutarwim satima.
Slobodno prepodne u Solunu. Oko 14 sati panoramsko razgledawe
grada autobusom: Bele kule, crkve S. Dimitrija, Rotonde,
Galerijusovog slavoluka... Polazak za Paraliju u popodnevnim
satima. Sme{taj u apartmanima. No}ewe;
3. dan, nedeqa, 29. april – polazak za Krf preko Kalambake
i obilazak manastira Preobra`ewe (Meteori). Nastavak puta
u pravcu Igumenice. Vo`wa trajektom. Dolazak na Krf u ve~erwim
satima. Sme{taj u hotelu. No}ewe;
4. dan, ponedeqak, 30 april – doru~ak; obilazak Kerkire:
spomenika Kapodistrijasu i Sulenbergu, stare Venecijanske
tvr|ave, Kraqevske palate, Rotonde i obilazak “Srpskog Krfa”
– lokaliteta vezanih za boravak Srpske vojske 1916. godine:
zaliva Guvije, ostrva Vido, Plave grobnice i polagawe venca,
Srpske ku}e, Ag. Mateosa... Povratak u hotel. No}ewe;
5. dan, utorak, 1. maj – doru~ak; polazak u pravcu Paralije.
Dnevna vo`wa. Obilazak crkve svete Petke u klancu Tempi.
Dolazak u Paraliju u popodnevnim satima. Sme{taj u apartmanima.
Slobodno popodne. No}ewe;
6. dan, sreda, 2. maj – polazak za Beograd; poseta Zejtinliku,
polagawe venca. Dnevna vo`wa sa usputnim zadr`avawem. Dolazak
u Beograd u ve~erwim satima.
Na osnovu prikupqenih ponuda, najpovoqnija cena aran`mana
iznosi 130 evra po osobi u dinarskoj protivvrednosti
koju je ponudila agencija STELLA MARIS, iz Beograda, Terazije 14/2.
U cenu je ura~unato:
– prevoz autobusima
– dva no}ewa u apartmanima u Paraliji
– dva no}ewa sa doru~kom u hotelu na Krfu
– ulaznice za manastir Meteori
– prevoz trajektom Igumenica–Krf–Igumenica
U cenu NIJE ura~unato:
– grupno vizirawe paso{a (8 evra) i obavezno osigurawe putnika
(5 evra)
– vo`wa brodi}em do ostrva Vido (5 evra)
– ulaznice za lokalitete na Krfu.
Pla}awe u tri mese~ne dinarske rate do polaska, tj. do 26. aprila.
Broj mesta je ograni~en.
Prijave i ostala obave{tewa od 19. do 28. februara od 8
do 16 ~asova u Centralnom domu Vojske Srbije, Beograd, Bra}e
Jugovi}a 19, kancelarija 269 na drugom spratu ili na telefone:
civilni 011/32-42-510 i 011/3201-728 ili vojni 23-728.

Sa tradicionalnom sabqom
postanite
OFICIR SA STILOM
Sabqu
M. 1895/1995
mo`ete kupiti za
33.000 dinara
15 jednakih rata
• isporuka odmah
po potpisivawu ugovora
Autori
oficirske sabqe
preko 10 godina
u kontinuitetu
po{tovaocima
tradicije
obezbe|uju
obele`je
~asnog
oficirskog poziva
Standard i kvalitet oficirske
sabqe garantuje „Status Stil”
11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102
Tel: +381 (0)11 377-15-22, +381 (0)11 377-15-13
Mob.: +381 (0)63 876-88-01
E-mail: office@statusstil.com
Web: www.statusstil.com
NARUXBENICA
Naru~ujem:
* pozla}enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 kom._______________
* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 kom._______________
* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 kom._______________
u 15 jednakih rata
Ime i prezime: _____________________________________________________
^in __________________ V. P. i mesto ________________________________
Adresa stanovawa naru~ioca: _____________________________________________
______________________________________________________________________
JMBG_________________________________ Broj l.k. ______________________________________
Kontakt telefon: ______________________________________________________________________
Datum
________________________
Potpis naru~ioca
________________________
Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:
„Status Stil”, Ul. Gradski park 2, 11080 Zemun