zajedni^ka evropska budu]nost zajedni^ka evropska budu]nost

Godina IV Broj 76 15. novembar 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu
Obele`en zavr{etak Prvog svetskog rata
ZAJEDNI^KA
EVROPSKA BUDU]NOST
Intervju
STROGO
KONTROLISANA MO]
Svetko Kova~, direktor VBA
ARSENAL 23

NOVINSKI CENTAR
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Preporu~uje
MONOGRAFIJU
63. PADOBRANSKE
BRIGADE
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene
63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.
Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te
elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve
ose}awa odanosti otad`bini i uniformi koju
ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim
znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.
Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je
stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu
svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.
O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na
brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu
vi{egodi{weg novinara lista „Vojska“, potom
oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.
Kwiga je obima 184 strane, formata 22h25 cm,
tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim
papirom.
NARUXBENICA
NC „ODBRANA“, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel. 011/3241-009, telefaks 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58
Ovim naru~ujem _____ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi
„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE“ sa popustom 50 % - po sajamskoj ceni
od 756,00 dinara.
Kwige se pla}aju unapred. Uz iznos za kwige obavezna je doplata od
130,00 dinara za po{tarinu.
Naruxbenicu i dokaz o uplati poslati na navedenu adresu NC „Odbrana“.
Kupac _____________________________________________________________
(ime, o~evo ime i prezime)
Ulica i broj _______________________________________________________
Telefon _________________
Mesto i broj po{te
_________________________________________________________________
Datum
Potpis naru~ioca
_________________________
_______________________________

Magazin Ministarstva odbrane Srbije
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
odbrana@beotel.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
22
Ministar [utanovac u Kini
INTENZIVNA SARADWA
U OBLASTI ODBRANE 6
Ministar [utanovac na obele`avawu zavr{etka
Prvog svetskog rata
ZAJEDNI^KA
EVROPSKA BUDU]NOST 8
I N T E R V J U
Svetko Kova~, direktor Vojnobezbednosne agencije
STROGO KONTROLISANA MO] 10
T E M A
Kopnena vojska
SNAGE ZA REAGOVAWE 16
Per aspera
PISMO REDOVA \AKA 21
Prilog
ARSENAL 23
O D B R A N A
Meteorolo{ka slu`ba Vojnog aerodroma Batajnica
KAKO SE ^ITA NEBO 22
Sa galerije
ZASTAVNICI 27
„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara
4
15. novembar 2008.

16
RE^ UREDNIKA
38
Studenti Vojne akademije u komandi Natoa u Napuqu
KORISNE ADRESE 28
Seminar o parlamentarnoj kontroli
oru`anih snaga
IZGRADWA POVEREWA 30
D R U [ T V O
Obele`avawe 90. godi{wice okon~awa
Prvog svetskog rata
ODLU^UJU]I ZNA^AJ
JU@NOG FRONTA 32
General Fran{e D’Epere
SAVEZNIK I PRIJATEQ 34
Paralele
NASLE\E BU[OVE VLADAVINE 37
K U L T U R A
Aida Novosel, slikar i modni kreator
HEROJ PISTE @IVOTA 38
Jubilej Vojnofilmskog centra „Zastava-film”
U OBJEKTIVU VREMENA 40
F E Q T O N
Znameniti Srbi na Krfu 1916–1918. (4)
HEROJSKI POVRATAK KU]I 44
EULEKS
Na de za po nov no pre i spi ti va we sta tu sa Ko so va i Me to hi je i ob -
no vu pre go vo ra o we go vom re {a va wu jo{ uvek ima. Ne sa mo
zbog to ga {to su ve re ni tet te ta ko zva ne dr `a ve jo{ ni je pri znat
u Sa ve tu bez bed no sti, i {to se to me od lu~ no pro ti ve Ru si ja i
Sr bi ja, ve} i zbog to ga {to je ne dav no usvo je na re zo lu ci ja Sr bi je
na Ge ne ral noj skup {ti ni UN, ko ja na la ze da se od Me |u na rod nog su -
da prav de u Ha gu za tra `i kon sul ta tiv no mi {qe we o ot ce pqe wu Ko -
so va i Me to hi je, de fi ni tiv no za u sta vi la ta las pri zna va wa ne za vi -
sno sti Ko so va i osna `i la pre go va ra~ ki ka pa ci tet Sr bi je.
Kqu~ no pi ta we sa da je re kon fi gu ra ci ja ci vil ne mi si je UN na
Ko so vu i Me to hi ji i raz me {ta wu Eu lek sa, mi si je Evrop ske uni je, na
ce loj te ri to ri ji ju `ne srp ske po kra ji ne.
Sr bi ja se ne pro ti vi do la sku Eu lek sa. Na pro tiv, mi si ja Evrop -
ske uni je je do bro do {la ako po {tu je prin ci pe strikt ne sta tu sne ne -
u tral no sti i ako je po tvr di Sa vet bez bed no sti UN, jer }e se ti me ko -
na~ no sta vi ti ad ak ta plan Mar ti ja Ah ti sa ri ja. Ali dok ne do |e do
raz me {ta wa Eu lek sa na Ko so vu, Un mik je, na osno vu Re zo lu ci je
1244, je di na le gal na mi si ja ~i ja se re kon fi gu ra ci ja ne mo `e spro -
ve sti bez odo bre wa Be o gra da.
To su u naj kra }em zah te vi na {e ze mqe u pre go vo ri ma sa Uje di -
we nim na ci ja ma. Oni ne dvo smi sle no go vo re da raz me {ta we Eu lek -
sa ne mo `e da se tu ma ~i kao od u sta ja we Sr bi je od Ko so va. Uje di we -
ne na ci je su pri hva ti le zah te ve Be o gra da kao po sled wu po nu du i po -
stig nut je do go vor o pla nu za funk ci o ni sa we mi si je EU ko ji je pred -
lo `io ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki Mun.
Do go vor ob u hva ta su {tin ska `i vot na pi ta wa, jer su pra vo su -
|e, po li ci ja, ca ri na, za {ti ta kul tur nih i ver skih do ba ra, pro met
ro be i sa o bra }a ja pred u slov za ostva ri va we nor mal nih `i vot nih
uslo va, osnov nih qud skih pra va i kqu~ ni za op sta nak srp skog i ne -
al ban skog `i vqa u po kra ji ni.
Pri {ti na se `e sto ko pro ti vi pla nu ko ji je pred lo `io Ban Ki
Mun. To je do ve lo do od la ga wa sed ni ce Sa ve ta bez bed no sti o Ko so -
vu i, pr vi put, do sna `nih pri ti sa ka Za pa da na Pri {ti nu da pri hva -
ti uslo ve Sr bi je za ras po re |i va we Eu lek sa.
Ka ko }e se do }i do for mu le ko ja mo `e da raz re {i ovaj pro -
blem jo{ uvek je ve li ka ne po zna ni ca. Za bu nu uno se i kon tra dik tor -
ni sta vo vi zva ni~ ni ka EU. Srp ska cr ve na li ni ja je su Ustav i je din -
stve na po li ti ka o Ko so vu, de fi ni sa na u Skup {ti ni.
Al ban ci su za pre ti li svo jim „cr ve nim li ni ja ma” i od me |u na -
rod ne mi rov ne mi si je na Ko so vu o~e ku ju da im obez be di ne za vi snost.
Ko so vu, pre ma wi ho vim re ~i ma, ne tre ba ne u tral na mi si ja EU, ve}
Eu leks ko ji }e funk ci o ni sa ti na osno vu pla na Mar ti ja Ah ti sa ri ja.
I ni ka kva dru ga mo di fi ka ci ja za ko sov ske zva ni~ ni ke ni je pri hva -
tqi va.
Li ni ja raz dva ja wa opet je fa mo zni Ah ti sa ri jev plan ko ji je za
Sr bi ju mr tav i dav no sa hra wen jer ni je do bio po dr {ku UN, a za
Pri {ti nu on pred sta vqa te meq dr `av nog su ve re ni te ta.
Po sve mu su de }i, gor ku pi lu lu }e ovo ga pu ta mo ra ti da pro gu -
ta ju ko sov ski po li ti ~a ri.
5

U FOKUSU
MINISTAR ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE POSETIO NA
INTEZIVNA
SARADWA
U OBLASTI
ODBRANE
Ministar odbrane Dragan [utanovac
izjavio je da su najvi{i kineski
zvani~nici, sa kojima je razgovarao
tokom posete, dali apsolutnu podr{ku
nastojawima Srbije da diplomatskim
i mirnim putem re{ava problem
Kosova, ali i podr{ku Srbiji
na wenom evropskom putu
Po sle raz go vo ra sa ki ne skim pot pred -
sed ni kom [i \in pin gom, mi ni star od -
bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac re -
kao je da Pe king ima ap so lut no raz u -
me va we za sta vo ve Be o gra da o Ko so vu, ali i
za evrop ski put Sr bi je. Pot pred sed nik Ki ne
pre neo je `equ Pe kin ga da Sr bi ja bu de raz -
vi je na ze mqa u okvi ru Evro pe, ali i sa rad -
nik Ki ne.
– Po li ti ka Ki ne i Sr bi je po pi ta wu
me |u na rod nog pra va ap so lut no se po du da ra.
Mi po dr `a va mo Ki nu u na sto ja wu da obez -
be di su ve re ni tet nad Taj va nom – re kao je mi -
ni star [u ta no vac i do dao da }e Sr bi ja i
da qe ima ti po dr {ku Ki ne u na sto ja wi ma da
re zo lu ci jom Uje di we nih na ci ja obez be di in -
te gri tet nad svo jom ju `nom po kra ji nom.
Pre ma re ~i ma [u ta nov ca, Ki na pre -
ma Sr bi ji ima pri ja teq ski od nos, za sno van
na kva li tet noj pro {lo sti. Sa da se raz go va -
ra o bu du} no sti, jer Pe king ima ve li ki uti -
caj i u Azi ji i u sve tu.
– ^i we ni ca je da, uko li ko ima te Ki nu
za sa ve zni ka, mno go lak {e mo `e te osvo ji ti
azij sko tr `i {te i ste }i vi {e sa ve zni ka –
na gla sio je srp ski mi ni star od bra ne i is -
ta kao da je Ki na pro te klih 30 go di na ima la
naj ve }u sto pu eko nom skog raz vo ja u sve tu.
Pot pred sed nik Ki ne je, ka ko ka `e mi -
ni star [u ta no vac, iz ra zio po {to va we
pre ma Sr bi ji, ko ja je u Ki nu upu ti la po mo}
po sle ele men tar nih ne po go da i re a go va la
br `e od mno gih za pad no e vrop skih ze ma qa.
Mi ni star [u ta no vac pot pi sao je sa
ki ne skim ko le gom, mi ni strom od bra ne ge ne -
ral-pu kov ni kom Li an gom Gu an gli jem Spo ra -
zum o sa rad wi u obla sti od bra ne.
Mi ni star je oce nio da spo ra zum pred -
sta vqa osno vu za jed ni~ kih ak tiv no sti dve
voj ske, ukqu ~u ju }i i {ko lo va we, kur se ve, ve -
`be, ali i raz li ~i te ob li ke voj no e ko nom -
ske i voj no teh ni~ ke sa rad we. Na sa stan ku
sa mi ni strom od bra ne Ki ne bi lo je re ~i o
{ko lo va wu srp skih ofi ci ra u Ki ni, ali i
ki ne skih u Sr bi ji, a po seb no o po mo }i sta -
nov ni {tvu u van red nim si tu a ci ja ma.
– Ki na je za in te re so va na da za jed no
raz vi ja mo taj sek tor i ima mo bu du }e za jed -
ni~ ke ve `be – re kao je [u ta no vac – pod se -
}a ju }i da je Sr bi ja ve} po mo gla Ki ni da va -
wem {a to ra za sta nov ni {tvo stra da lo u ze -
mqo tre su u Se ~u a nu, u ko me je po gi nu lo
80.000 qu di.
Ka da je re~ o voj noj sa rad wi, mi ni star
od bra ne Re pu bli ke Sr bi je is ta kao je da je
srp ska stra na ube |e na da mo `e mno go to ga
da raz me wu je sa Ki nom, a da }e zna ~aj na
oblast sa rad we bi ti voj na me di ci na, jer
Sr bi ja ima kva li te tan zdrav stve ni ka dar
ko ji mo `e da po nu di, a, s dru ge stra ne, Voj -
no me di cin ska aka de mi ja je pra vo me sto za
edu ka ci ju wi ho vih voj nih le ka ra.
– Ki na u mi rov nim ope ra ci ja ma u vi {e
ze ma qa sve ta ima svo je pri pad ni ke ko ji se
ba ve me di ci nom. To je do bar vid sa rad we u
ko me mo `e mo da ve `ba mo na {e me di ci na re
u voj sci – oce nio je mi ni star [u ta no vac.
Da nas se u Sr bi ji, na veo je srp ski mi -
ni star od bra ne, je dan ofi cir Ki ne ske oslo -
bo di la~ ke ar mi je {ko lu je na Voj noj aka de -
mi ji u Be o gra du, a ve }i broj na {ih sta re {i -
6 15. novembar 2008.

RODNU REPUBLIKU KINU
na Voj ske Sr bi je pri pre ma se za raz li ~i te
ob li ke usa vr {a va wa u Ki ni.
I u na red nom pe ri o du, vi so ki ofi ci ri
Voj ske Sr bi je pri su stvo va }e ve `ba ma u Ki ni.
Mi ni star Dra gan [u ta no vac po zvao je spe -
ci jal ce ki ne ske voj ske da za jed no sa na {im
pa do bran ci ma u~e stvu ju na ve `ba ma u Sr bi ji.
Sa mi ni strom od bra ne Ki ne, [u ta no -
vac je raz go va rao i o mo gu} no sti ma da avi -
o ni ki ne ske voj ske u~e stvu ju na ve li kom ae -
ro mi tin gu ko ji bi tre ba lo da se sle de }e go -
di ne or ga ni zu je u Sr bi ji.
Srp ski mi ni star od bra ne sa stao se i sa
na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba Na rod nooslo bo -
di la~ ke ar mi je Ki ne ge ne ra lom ^en Bing de -
om, ko ji je iz ra zio za do voq stvo onim {to je
vi deo za vre me ne dav ne po se te Sr bi ji.
Mi ni star [u ta no vac, oce nio je da sr -
da ~an pri jem na ko ji je na i {la de le ga ci ja
Mi ni star stva od bra ne Sr bi je u Ki ni, su -
sre ti i raz go vo ri sa naj vi {im ki ne skim zva -
ni~ ni ci ma, ja sno su po ka za li `e qu Ki ne da
sa ra |u je sa na {om ze mqom kao part ne rom i
pri ja te qem wi ho ve ar mi je.
To kom po se te Ki ni, srp ski mi ni star
od bra ne odr `ao je pre da va we post di plom -
ci ma Voj ne aka de mi je u Pe kin gu. Tom pri li -
kom, go vo rio je o si tu a ci ji u re gi o nu, s po -
seb nim osvr tom o sta wu na Ko so vu. Ta ko |e,
mi ni star je go vo rio o pro ce su re for mi si -
ste ma od bra ne Re pu bli ke Sr bi je.
– Kineski oficiri pokazali su interesovawe
za sistem odbrane Srbije. Veoma me
obradovalo, {to se oni interesuju za ceo
region, a posebno za Vojsku Srbije – rekao
je ministar [utanovac.
Za vreme boravka u Kini, delegacija
Ministarstva odbrane obi{la je i kineski
kosmi~ki centar u Pekingu.
OBE LE@EN DAN VOJNOBEZBEDNOSNE AGENCIJE
Po vo dom 12. no vem bra –
da na Voj no be zbed no sne agen ci -
je, u Do mu Gar de na Top ~i de ru
pri re |en je sve ~a ni pri jem ko me
su pri su stvo va li i pred sed nik
Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di},
pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je
Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pot -
pred sed nik Vla de i mi ni star
unu tra {wih po slo va Ivi ca Da -
~i}, mi ni star od bra ne Dra gan
[u ta no vac, mi ni stri u Vla di
Re pu bli ke Sr bi je, na ~el nik Ge -
ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne -
ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po -
no{, di rek tor BIA Sa {a Vu ka -
di no vi}, pred stav ni ci di plo mat skog ko ra, voj ni iza sla ni ci akre di to va ni u na {oj ze mqi i
broj ni dru gi go sti.
Pr vi put ove go di ne, 12. no vem bar obe le `a va se kao Dan VBA. Tog da tu ma 1839. go di -
ne do net je Voj ni za kon Kne `e vi ne Sr bi je u ko me su pr vi put u no vi joj isto ri ji raz ra |e ni
ob li ci ugro `a va wa bez bed no sti voj ske.
Di rek tor VBA Svet ko Ko va~ je na sve ~a no sti u Do mu Gar de na gla sio da je u po sled wih
pet go di na VBA ostva ri la zna ~aj ne re zul ta te u re for mi slu `be.
Pa ra lel no sa pro ce som re for mi, pre ma re ~i ma di rek to ra Ko va ~a, VBA je vr lo uspe -
{no iz vr {a va la za dat ke iz obla sti za {ti te Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je i to }e
joj bi ti te `i {te an ga `o va wa i u na red nom pe ri o du.
PRVI SVETSKI RAT – DEVEDESET GODINA KASNIJE
Me|unarodna konferencija
sa nazivom „Prvi svetski rat
i Balkan – 90 godina kasnije”
odr`ana je od 13. do 15. novembra.
Otvaraju}i konferenciju
ministar odbrane Dragan [utanovac
naglasio je da su ovakvi
nau~ni skupovi zna~ajni kao mogu}nost
da se istra`e svi uzroci
te{kih dru{tvenih preloma.
Podse}aju}i da je 20. vek po
prvi put ~ove~anstvu doneo
iskustvo svetskog rata, ~ija se
fenomenologija ne mo`e objasniti
bez preciznih, nau~nih uvida
u uzroke takvog fenomena, ministar [utanovac je pozdravio nastojawe nauke da se i na
ovakvim konferencijama, 90 godina kasnije i daqe razotkrivaju pravi uzroci, kako se
takva de{avawa ne bi ponavqala i u budu}nosti. Jer, podsetio je ministar, „Srbija je u
Prvom svetskom ratu, u~estvuju}i na strani pobednica sila Antante, izborila ugled me|u
saveznicima i po{tovawe me|u neprijateqima, ali ne smemo zaboraviti da je cena te
pobede bila ogromna”.
U Prvom svetskom ratu u Srbiji je stradalo 1.247.000 qudi. Od 852.000 mobilisanih,
poginulo je vi{e od 402.000 vojnika, 865.000 civila izgubilo je svoje `ivote, samo je tifus
odneo 360.000 qudi. Istorijska je ~iwenica da tako velike gubitke u odnosu na broj stanovnika
nema nijedna u~esnica rata. U ukupnom broju `rtava Prvog svetskog rata svaki osmi je
Srbin, a Srbija je tada izgubila 28 posto stanovnika, od toga 57 posto mu{ke populacije.
„Danas kada govorimo o odnosima Evrope i Srbije, moramo re}i da su sve te `rtve iz
Prvog, ali i Drugog svetskog rata, utkane u temeqe moderne Evrope i da ne bi smeo niko da
ima dilemu da je tada slobodarski srpki narod `eleo da bude deo Evrope, kao {to i danas
`eli da bude deo EU“, naglasio je ministar [utanovac na otvarawu nau~ne konferencije.
Konferencija je odr`ana u Centralnom domu Vojske Srbije u organizaciji Instituta
za strategijska istra`ivawa Ministarstva odbrane. Pozdravqaju}i u~esnike skupa direktor
Instituta pukovnik dr Mihailo Basara istakao je da je konferencija organizovana uz
pomo} Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke i Institura Xeferson, a o ovoj jo{
uvek aktuelnoj temi govorili su istori~ari iz Kanade, Francuske, Austrije, Slova~ke,
Ma|arske, Slovenije i Crne Gore.
D. MARKOVI]
7

DOGA\AJI
MINISTAR [UTANOVAC NA O
GE NE RAL PO NO[ PO LO@IO
VEN AC NA SPO ME NIK NA AVA LI
Po vo dom obe le `a va wa Da na pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu,
na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko
Po no{, uz naj vi {e voj ne po ~a sti, po lo `io je 11. no vem bra ve nac
pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je na spo me nik Ne zna nom ju na ku na
Ava li.
Na osno vu na re |e wa pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, sa pla -
toa sav ske te ra se ka le meg dan skog par ka, u Be o gra du je iz ve de na i
po ~a sna ar ti qe rij ska paq ba u ~ast ve li kog ju bi le ja.
SVE ^A NA AKA DE MI JA
PO VO DOM DA NA PRI MIR JA
Po vo dom Da na pri mir ja – 11. no vem bra u Pr vom svet skom ra -
tu, u Na rod nom po zo ri {tu u Be o gra du, u or ga ni za ci ji Mi ni star stva
ra da i so ci jal ne po li ti ke, a u sa rad wi sa mi ni star stvi ma od bra ne,
spoq nih po slo va, pro sve te i Voj skom Sr bi je, odr `a na je 10. novembra
sve ~a na aka de mi ja po sve }e na 90. go di {wi ci za vr {et ka Pr vog
svet skog ra ta.
Sve ~a no sti su pri su stvo va li dr `av ni i voj ni zva ni~ ni ci Re pu -
bli ke Sr bi je, di plo mat ski i voj ni pred stav ni ci sa ve zni~ kih ze ma qa
i ar mi ja, cr kve ni ve li ko do stoj ni ci, stu den ti Voj ne aka de mi je i broj ni
go sti. Me |u is tak nu tim go sti ma bi li su i pred stav ni ci ve te ra na i
bo ra~ kih or ga ni za ci ja Sr bi je, a po seb no me sto pri pa lo je po tom ci -
ma rat ni ka oslo bo di la~ kih ra to va Sr bi je 1912–1918. go di ne.
– Sto ti ne hi qa da ne vi nih `r ta va bi le su po sle di ca naj ve }eg
su ko ba u do ta da {woj isto ri ji ~o ve ~an stva, su ko ba od ko ga se Sr bi -
ja do sa da ni je opo ra vi la. Za to je oba ve za svih nas da is tra je mo u
do sto jan stve nom se }a wu na `r tve Pr vog svet skog ra ta. To je oba ve -
za svih nas, ne sa mo pre ma `r tva ma ve} i pre ma po tom ci ma, ko ji ma
tre ba da osta vi mo de mo kra ti~ ni je, to le rant ni je i sta bil ni je dru -
{tvo, za sno va no na prin ci pi ma sa rad we, jed na ko sti, raz u me va wa
i ne na si qa.
Sr bi ja se u oba svet ska ra ta opre de li la za is prav nu stra nu.
Ve ru jem da je po treb no da i u mi ru oja ~a mo pri rod no me sto na {e
do mo vi ne ko ju ona ima u po ro di ci rav no prav nih i uje di we nih evro -
pa skih na ro da – re kao je iz me |u osta log mi ni star u Vla di Re pu bli -
ke Sr bi je Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} na sve ~a no sti u Na rod nom po -
zo ri {tu.
U pri god nom dram skom pro gra mu, umet ni ci su pri bli `i li se -
}a wa, mi sli, na red be i go vo re pred sed ni ka srp ske vla de Ni ko le
Pa {i}a i srp skih voj vo da Mi {i}a, Bo jo vi }a, Ste pe Ste pa no vi }a i
Put ni ka.
D. GLI[I]
8
P
ZAJEDNI^KA
BUDU]NOST
red sed nik Fran cu ske Ni ko la Sar ko zi, u pri su stvu evrop -
skih zva ni~ ni ka, me |u ko ji ma je bio i srp ski mi ni star od -
bra ne Dra gan [u ta no vac, otvo rio je 11. no vem bra ce re mo -
ni ju pro sla ve 90. go di {wi ce od za vr {et ka Pr vog svet skog ra ta,
is pred tvr |a ve Du o mon, na me stu gde se od vi ja la ~u ve na Ver den -
ska bit ka.
Fran cu ski pred sed nik Sar ko zi za hva lio je Sr bi ji i osta lim
ze mqa ma sa ve zni ca ma u Pr vom svet skom ra tu na ono me {to su ta da
u~i ni li.
– Ve `e nas za jed ni~ ka pro {lost, a moj uti sak je da fran cu ski
po li ti ~a ri `e le da gra di mo i za jed ni~ ku evrop sku bu du} nost – is ta kao
je mi ni star [u ta no vac i do dao – Da nas sam bio po no san {to sam u
ime Sr bi je pri su stvo vao ovoj ce re mo ni ji. Sa da se u Fran cu skoj sla -
N A ^ E L N I K G E N E R A L [ T A B
15. novembar 2008.

BELE@AVAWU ZAVR[ETKA PRVOG SVETSKOG RATA U PARIZU
EVROPSKA
kan di da ta za EU i da }e {en gen ske vi ze omo gu }i ti gra -
|a ni ma Sr bi je da slo bod no pu tu ju {i rom Evro pe.
– Zva ni~ ni Pa riz ima pot pu no raz u me va we za
evrop ski put Sr bi je. Na dam se da }e mo uspe ti u na sto -
ja wu da ko na~ no otvo ri mo ta vra ta – re kao je mi ni -
star od bra ne i do dao da Mi ni star stvo od bra ne Re pu -
bli ke Sr bi je sa Fran cu skom ima pri ja teq ske od no se,
ko je tre ba po di }i na mno go vi {i ni vo.
U okvi ru obe le `a va wa 90. go di {wi ce okon ~a wa
Pr vog svet skog ra ta, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta -
no vac po lo `io je, uz in to ni ra we srp ske i fran cu ske
him ne, ven ce na grob Ne zna nog ju na ka is pred Tri jum -
fal ne ka pi je u Pa ri zu.
– Po sle vi {e de ce ni ja is pred Tri jum fal ne ka pi je
svi ra na je srp ska him na Bo `e prav de. Sr bi ja je na ovo -
go di {woj sve ~a no sti bi la po ~a sni gost – re kao je mi -
ni star [u ta no vac.
vi mir, a ne po be da, {to je po ru ka svi -
ma na ma ko ji `i vi mo na Bal ka nu.
U~e {}e srp ske de le ga ci je u obe le -
`a va wu za vr {et ka Pr vog svet skog ra ta
ni je sa mo stvar pro to ko la, ve} je to i
po ru ka Fran cu ske da Sr bi ju vi di u po -
ro di ci evrop skih na ro da, oce nio je
Dra gan [u ta no vac.
Mi ni star [u ta no vac iz ja vio je da
Sr bi ja ima pu nu po dr {ku Fran cu ske u
pro ce su pri dru `i va wa Evrop skoj uni ji.
Ta ko |e, iz ra zio je uve re we da }e Sr bi -
ja do kra ja idu }e go di ne do bi ti sta tus
A O R U @ A N I H S N A G A R U M U N I J E P O S E T I O S R B I J U
Snimio J. MARJANOV
TRA DI CI O NAL NO DO BRA SA RAD WA
N
a ~el nik Ge ne ral {ta ba oru `a nih sna ga Ru mu ni je ad mi ral Ge or gi Ma rin bo ra vio je 10. i 11. no vem bra u po se ti
Re pu bli ci Sr bi ji, u okvi ru ko je je odr `an sa sta nak sa na ~el ni kom Ge neral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov -
ni kom Zdrav kom Po no {em.
Ge ne ral Po no{ i ad mi ral Ma rin raz go va ra li su o una pre |e wu bi la te ral ne voj ne sa rad we Sr bi je i Ru mu ni je, is -
ku stvi ma iz re for mi oru `a nih sna ga i o ak tu el noj voj no-po li ti~ koj si tu a ci ji u re gi o nu.
To kom bo rav ka u Sr bi ji, ad mi ral Ma rin po se tio je Spe ci jal nu bri ga du u Pan ~e vu i je di ni cu 250. ra ket ne bri ga de
PVO u Ja ko vu.
U Pan ~e vu je ru mun sku de le ga ci ju do ~e kao za me nik ko man dan ta Kop ne ne voj ske ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi}.
Ko man dant Spe ci jal ne bri ga de bri gad ni ge ne ral Ili ja To do rov in for mi sao je go ste iz Ru mu ni je o je di ni ci, we nim za da -
ci ma, or ga ni za ci ji, sa sta vom i obu kom, ali i prin ci pi ma na ko ji ma po ~i va. Ru mun ska de le ga ci ja sa gle da la je i si stem
re gru to va wa u Spe ci jal nu bri ga du. Po tom su pra ti li po ka znu ve `bu srp skih spe ci ja la ca.
Ko man dant 250. ra ket ne bri ga de PVO pu kov nik dr Mi o drag Gor di} go vo rio je u Ja ko vu go sti ma iz Ru mu ni je o isto -
ri ji je di ni ce, we nom u~e {}u u bor be nim dej stvi ma i or ga ni za ci ji. Is ta kao je da je bri ga da, ko ja je obo ri la F-16 i F-
117, od li ko va na or de nom na rod nog he ro ja, te da je za vre me bor be nih dej sta va 1999. go di ne iz we nog sa sta va po gi nu lo
28 ra ke ta {a.
Go sti su se in te re so va li i ka ko je ob je di wen si stem ko man do va wa si ste ma KUB i NE VA i ka ko je uni {ten avi on F-
117. Po tom su pra ti li ob je di we no ko man do va we sa dva ra ket na si ste ma, sa gle da li wi ho vu teh ni~ ku mo der ni za ci ju i
pri me nu ko mand no-in for ma ci o nog si ste ma.
Voj ska Sr bi je i oru `a ne sna ge Ru mu ni je ima ju tra di ci o nal no do bru sa rad wu. U pret hod ne dve go di ne re a li zo va no
je vi {e od 20 za jed ni~ kih ak tiv no sti u Sr bi ji i Ru mu ni ji, a me |u wi ma naj zna ~aj ni ja je tri la te ral na ve `ba „Du nav ska
stra `a 07“ i bi la te ral na va zdu ho plov na ve `ba „Pre sre ta~ 2008“.
9
S. \O KI]

SVET KO KO VA^,
D I R E K T O R V O J N O B E Z B E D N O S N E
Povodom 12. novembra
– dana Vojnobezbednosne
agencije, sa direktorom
Svetkom Kova~em
razgovarali smo najpre
o onome {to je neophodno
da slu`ba mo`e da
odgovori na poja~ane
rizike i pretwe – od
zakonske regulative,
osposobqenosti,
opremqenosti i
organizacije, do
konkretnog reagovawa
na uo~enu pretwu ili
postavqeni zadatak.
Nismo zaobi{li ni
osetqiva pitawa, kao {to
su eventualne zloupotrebe
mo}i, posebno u primeni
mera nadzora, ili ona
o hap{ewu Ha{kih
optu`enika... Uz svemo},
za {ta se tajne slu`be
uvek optu`uju, idu i strah
i nepopularnost me|u
obi~nim svetom, ali
general Kova~ (istu
funkciju je obavqao i
dok je bio u aktivnoj vojnoj
slu`bi) upravo isti~e
da nikada do sada nije
uradio, niti je tra`io od
svojih pot~iwenih da urade
ne{to {to nije u skladu
sa zakonom ili je suprotno
eti~kim i moralnim
normama. Zakonitost
u radu, profesionalizam
i odgovornost i daqe su
osnovni postulati
Vojnobezbednosne agencije.
STROGO
KONTROLISANA
Voj no be zbed no sna agen ci ja deo je bez bed no sno-oba ve {taj nog si ste ma Mi ni star -
stva od bra ne, a ujed no i deo bez bed no sno-oba ve {taj nog si ste ma Re pu bli ke Sr -
bi je. Nad le `na je za bez bed no snu i kon tra o ba ve {taj nu za {ti tu si ste ma od bra -
ne, sa ja sno de fi ni sa nim po slo vi ma, za da ci ma i ovla {}e wi ma. Ia ko se na la zi
u sa sta vu Mi ni star stva, ima sta tus prav nog li ca i sa mo stal nog ko ri sni ka bu -
xet skih sred sta va.
U svom ose tqi vom ra du da nas se su o ~a va, pre sve ga, sa pro me na ma bez bed no -
snog am bi jen ta na glo bal nom, re gi o nal nom i na ci o nal nom pla nu, gde pre o vla da va ju
ne voj ne i ne dr `av ne pret we bez bed no sti.
Di rek to ra Ko va ~a za to pr vo pi ta mo ko je pro me ne ka rak te ri {u da na {wu Voj no -
be zbed no snu agen ci ju.
– Pro me ne bez bed no snog am bi jen ta za i sta, re kao bih i dra ma ti~ no, po tre sa ju
sa vre me ni svet. To uslo vqa va po tre bu kre i ra wa no ve po li ti ke na ci o nal ne bez bed -
no sti, a za slu `be no vu ope ra tiv nu dok tri nu i me to do lo gi ju ra da. Na to me se i nor -
ma tiv no i or ga ni za ci o no stal no ra di.
Do dao bih jo{ ne ke kon kret ne, ali su {tin ske raz li ke u po re |e wu ra ni je i sa da -
{we po zi ci je, a to je da su voj ne slu `be iz me {te ne iz Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, da
VBA ne ma po li cij ska ovla {}e wa, osim ma log bro ja ovla {}e wa za od re |e na kri vi~ na
de la (te ro ri zam, {pi ju na `a i or ga ni zo va ni kri mi nal), te da su raz dvo je ne kon tra o ba -
10 15. novembar 2008.

A G E N C I J E
Sni mio Ra do van PO PO VI]
ve {taj na i voj no po li cij ska funk -
ci ja, od no sno da slu `ba bez bed no -
sti ne ru ko vo di voj nom po li ci jom.
Za jav nost je va `no da zna da
se me re nad zo ra pri me wu ju is -
kqu ~i vo po na lo gu su da, a ra ni je
su to odo bra va li mi ni star od -
bra ne i na ~el nik Ge ne ral {ta ba.
Po seb no je zna ~aj no uvo |e we me -
ha ni za ma de mo krat ske ci vil ne
kon tro le i nad zo ra.
ΠU kom nor ma tiv nom okvi ru
ra di Slu `ba
– Ele men tar ni de mo krat ski
prin cip pod ra zu me va da se slu `be
osni va ju i funk ci o ni {u na osno vu
za ko na. Nor ma tiv ni okvir za rad
VBA pred sta vqa Za kon o osno va ma
ure |e wa slu `bi bez bed no sti Re pu -
bli ke Sr bi je, ko ji je do net u de cem -
bru 2007. go di ne. Jo{ uvek je na
sna zi i Za kon o slu `ba ma bez bed -
no sti iz ju la 2002. go di ne.
Π[ta re gu li {e Za kon o
osno va ma ure |e wa slu `bi
bez bed no sti
– Ovim za ko nom se de fi ni {e
ko je su bez bed no sno-oba ve {taj ne
slu `be u Re pu bli ci Sr bi ji, a to su
Voj no be zbed no sna i Voj no o ba ve -
{taj na agen ci ja i Bez bed no sno-in -
for ma tiv na agen ci ja, za tim ko i
pre ko ko jih me ha ni za ma wi ma upra -
vqa i ru ko vo di, ka ko se ko or di ni -
{e i uskla |u je rad slu `bi i ko ji su
me ha ni zmi wi ho ve de mo krat ske ci -
vil ne kon tro le, a u okvi ru to ga po -
seb no par la men tar na kon tro la.
U ovom za ko nu ni su raz ra |e -
ne nad le `no sti, za da ci i ovla -
{}e wa slu `bi, ali }e to bi ti re -
A MO]
gu li sa no po seb nim za ko ni ma. U
to ku je iz ra da Na cr ta za ko na o
Voj no be zbed no snoj i Voj no o ba ve -
{aj noj agen ci ji i o~e ku jem da }e
usko ro bi ti do stu pan stru~ noj i
{i roj jav no sti.
ΠKa kva je nad le `nost Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost u od -
no su na VBA
– Sa vet za na ci o na lu bez bed nost kre i ra bez bed no snu po li ti ku
i na osno vu to ga usme ra va i uskla |u je rad slu `bi bez bed no sti. Raz -
ma tra wem oba ve {taj no-bez bed no snih pro ce na, od re |i va wem pri o -
ri te ta i da va wem smer ni ca za rad u za {ti ti na ci o nal nih in te re sa,
Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost isto vre me no upra vqa slu `ba ma i
kon tro li {e wi ho vo de lo va we.
ΠU jav no sti je ma we po zna to po sto ja we i ulo ga Bi roa za ko -
or di na ci ju ra da slu `bi bez bed no sti
– Je dan od osnov nih pro ble ma u funk ci o ni sa wu oba ve {taj nobez
bed no sne za jed ni ce u Sr bi ji bio je u ~i we ni ci da ni je po sto ja lo
te lo ko je je ko or di ni sa lo rad slu `bi bez bed no sti. Za ko nom iz de -
cem bra 2007. for mi ran je Bi ro za ko or di na ci ju slu `bi bez bed no -
sti ko ji uskla |u je ope ra tiv ne ak tiv no sti slu `bi i spre ~a va da se
one an ga `u ju na istom za dat ku bez pot pu ne ko or di na ci je i de fi ni sa -
wa me |u sob nih oba ve za. Ovo je naj bo qi me ha ni zam za spre ~a va we
su ko ba i ri va li te ta me |u slu `ba ma. Gde po sto je ne ja sno }e Bi ro to
HAP [E WE RA DO VA NA KA RA XI ]A
ΠIma do sta spe ku la ci ja o hap {e wu Ra do va na Ka ra xi }a.
Ka kva je ulo ga slu `bi bez bed no sti bi la u toj ak ci ji
– U ve zi sa lo ci ra wem i okol no sti ma hap {e wa Ra do va na
Ka ra xi }a do sta vi li smo iz ve {taj Od bo ru za od bra nu i bez bed -
nost Skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je, gde su na ve de na an ga `o va wa
slu `bi, i pot pu no je ja sno ka kva je bi la wi ho va ulo ga u hap {e wu
Ka ra xi }a, ali ne mam ovla {}e wa da ko men ta ri {em taj iz ve -
{taj.
ΠPo mi we se i pri su stvo i ulo ga stra nih oba ve {taj nih
slu `bi u hap {e wu Ka ra xi }a
– Mi slim da je Ak ci o ni tim ve} sa op {tio da stra ne oba -
ve {taj ne slu `be ni su u~e stvo va le u lo ci ra wu i hap {e wu Ra do -
va na Ka ra xi }a. Me |u tim, mo ram da ka `em da sa ve }i nom oba -
ve {taj no-bez bed no snih slu `bi stra nih ze ma qa ima mo do bru sa -
rad wu. Ona se od vi ja u skla du sa smer ni ca ma Sa ve ta za na ci o -
nal nu bez bed nost i na ci o nal nim in te re si ma.
raz re {a va i da je ope ra tiv ne za dat ke. Bi ro om ru ko vo di se kre tar
Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost, a u we mu su qu di iz slu `bi.
ΠKo sve kon tro li {e rad VBA
– Kon tro lu ra da VBA i dru gih slu `bi bez bed no sti kon tro li {e
Na rod na skup {ti na, pred sed nik Re pu bli ke, Vla da, Sa vet za na ci o -
nal nu bez bed nost i jav nost.
Na rod na skup {ti na ne po sred no i pre ko nad le `nog skup {tin -
skog od bo ra oba vqa nad zor nad ra dom slu `bi.
Po seb no bih is ta kao ve li ke mo gu} no sti Od bo ra za od bra nu i
bez bed nost ko ji nad zi re ustav nost i za ko ni tost ra da slu `bi, uskla -
|e nost wi ho vog ra da sa stra te gi jom na ci o nal ne bez bed no sti, stra -
te gi jom od bra ne i bez bed no sno-oba ve {taj nom po li ti kom, po {to va -
we po li ti~ ke, ide o lo {ke i in te re sne ne u tral no sti u ra du slu `bi,
za ko ni tost pri me ne po seb nih po stu pa ka i me ra za taj no pri ku pqa we
po da ta ka, za ko ni tost tro {e wa bu xet skih i dru gih sred sta va za rad,
i dru ga pi ta wa zna ~aj na za rad slu `bi.
ΠKo li ko in sti tu ci je nad le `ne za kon tro lu ra da slu `bi bez -
bed no sti ko ri ste za kon ska ovla {}e wa
– Ja, na rav no, ne mo gu da va ti oce nu o kva li te tu kon tro le nad
slu `ba ma bez bed no sti. Po sto je mi {qe wa da su mno go ve }e za kon ske
mo gu} no sti od wi ho ve prak ti~ ne pri me ne, da nor ma tiv ni po ten ci jal
ni je do voq no is ko ri {}en.
ΠIz ta kvih ovla {}e wa onih ko ji kon tro li {u slu `be vi di se i
mo gu} nost uti ca ja po li ti ke na rad slu `be Ko li ki je taj uti caj
– Svi uti ca ji na slu `be re gu li sa ni su za ko nom, bi lo da je re~
o me ha ni zmi ma upra vqa wa ili kon tro le nad ra dom slu `bi. Uko li ko
to sve do bro funk ci o ni {e, znat no su sma we ne mo gu} no sti zlo u po -
tre be bi lo ko je vr ste. Sma tram da su kva li tet ni me ha ni zmi kon tro -
le u in te re su slu `bi i da je sva ka vr sta za kon ski de fi ni sa ne kon -
tro le do bro do {la u VBA.
ΠKa kva je ulo ga mi ni stra od bra ne u kon tro li VBA
– Mi ni star od bra ne kon tro li {e rad VBA pre ko iz ve {ta ja ko ji
se naj pre we mu do sta vqa ju, a i pre ko dru gih me ha ni za ma, pr ven stve -
no kao ~lan Vla de i Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost.
Po red to ga, no vim Na cr tom za ko na o VBA i VOA pred vi |e no je
uvo |e we ge ne ral nog in spek to ra ko ji tre ba da kon tro li {e po {to va -
we po li ti~ ke, ide o lo {ke i in te re sne ne u tral no sti VBA, za ko ni tost
pri me ne po seb nih po stu pa ka i me ra za taj no pri ku pqa we po da ta ka,
za ko ni tost tro {e wa bu xet skih i dru gih sred sta va za rad i da utvr -
|u je ~i we ni ce o uo ~e nim ne za ko ni to sti ma i ne pra vil no sti ma u ra du
VBA i we nih pri pad ni ka.
ΠUz taj ne slu `be ide i pi ta we o wi ho voj mo }i i zlo u po tre ba -
ma te mo }i. Ka kav je va{ ko men tar
11

INTERVJU
– Slu `ba ma se pri pi su ju ra zne vr ste mo }i, ko je se ~e sto mi sti -
fi ku ju. U me di ji ma se po ja vqu ju oce ne da slu `be bez bed no sti zbog
na sle |e ne struk tu re, za tvo re no sti i ne kih dru gih raz lo ga su prot -
sta vqa ju ili iz be ga va ju re for me. Na pro tiv, sma tram da su istin ske
re for me slu `bi upra vo u wi ho vom in te re su. Ako je oba ve {taj nobez
bed no sni si stem ure |en i u okvi ru we ga utvr |e na ovla {}e na i
od go vor no sti, ako je ja sno ko i na ko ji na ~in wi ma upra vqa i ko or -
di ni {e wi hov rad, u pot pu no sti je is kqu ~e na mo gu} nost wi ho ve zlo -
u po tre be. Na rav no, za to su po treb ni ja ki i efi ka sni me ha ni zmi
unu tra {we i spoq ne kon tro le.
ΠKa ko je or ga ni zo va na unu tra {wa kon tro la ra da VBA
– Unu tra {wa kon tro la je me ha ni zam di rek to ra, pre ko ko ga on
kon tro li {e da li u okvi ru slu `be po sto je zlo u po tre be. Unu tra {wu
kon tro lu ~i ne ope ra tiv ci, prav ni ci i dru gi eks per ti ko ji svo jom
stru~ no {}u i pro fe si o nal no {}u tu in sti tu ci ju ~i ne kom pe tent nom i
efi ka snom u ot kri va wu i spre ~a va wu zlo u po tre ba u okvi ru sa me
Agen ci je. Ono {to je po seb no zna ~aj no je su me ha ni zmi po ve za no sti
unu tra {we kon tro le sa me ha ni zmi ma spo qa {weg nad zo ra.
Sva ki pri pad nik Agen ci je mo `e bez stra ha od po sle di ca da se
obra ti bi lo kom or ga nu spo qa {we i unu tra {we kon tro le i da uka -
`e na even tu al ne zlo u po tre be.
GE NE RAL MLA DI] I TOP ^I DER
ΠSti ~e se uti sak da se po ja ~a no ra di na hap {e wu Rat ka
Mla di }a
– Za kon o sa rad wi sa Ha {kim tri bu na lom iz apri la 2002.
i cen tral na po ter ni ca ko ja je ras pi sa na na osno vu na red be
Okru `nog su da u Be o gra du kra jem ma ja 2002. oba ve zu ju sve dr -
`av ne or ga ne da se u okvi ru svo jih nad le `no sti an ga `u ju na pro -
na la `e wu li ca ko ja tra `i Ha {ki tri bu nal.
Ak ci o ni tim ko ji je for mi ra la Vla da Sr bi je ko or di ni {e
sve ak tiv no sti.
VBA ima ja sne oba ve ze u ve zi sa tim i vr lo ih od go vor no
iz vr {a va. Me |u tim, sa rad wa sa Ha {kim tri bu na lom ni je oba -
ve za sa mo slu `bi bez bed no sti. U Voj sci je sva ki sta re {i na u
lan cu ru ko vo |e wa i ko man do va wa od go vo ran za even tu al no
skri va we op tu `e nih li ca u objek ti ma ko ji su u wi ho voj nad le -
`no sti.
ΠDeo jav no sti ve ru je, ra ni je vi {e ne go sa da, da je Voj ska
skri va la Ha {ke op tu `e ni ke. Pa i ge ne ra la Mla di }a u
objek tu u Top ~i de ru, ka da su po gi nu li voj ni ci, a taj do ga |aj
jo{ ni je ra sve tqen
– Ve ro vat no je to re zul tat ~i we ni ce da su ne ka li ca ko ja
su op tu `e na pred Ha {kim tri bu na lom, do do no {e wa Za ko na o
sa rad wi sa Ha {kim tri bu na lom, bo ra vi la u voj nim objek ti ma.
Mi od apri la 2003. go di ne stal no pro ve ra va mo da li se
ne ko od tih li ca skri va u voj nim objek ti ma i da li su pri pad ni -
ci Voj ske i Mi ni star stva od bra ne na bi lo ko ji na ~in ukqu ~e ni
u wi ho vo skri va we. Pro ve ra va li smo sve po dat ke i in di ci je i
ni je dan ni smo po tvr di li.
Ka da je re~ o po gi bi ji dvo ji ce voj ni ka u Top ~i de ru, VBA ni -
je bi la nad le `na da po stu pa u pret kri vi~ nom po stup ku, jer to
is tra `ni or ga ni ni su oka rak te ri sa li kao akt te ro ri zma. Pro -
ve ra va li smo i ni smo do {li ni do jed ne in di ci je da se bi lo ko
od Ha {kih op tu `e ni ka skri vao u tom objek tu.
Po seb no `e lim da na gla sim da do sa da {wim pro ve ra va -
wi ma ni smo do {li do po da ta ka da Ha {ki op tu `e ni ci ili wi ho -
vo obez be |e we ima ju ve ze sa po gi bi jom dvo ji ce gar di sta. Is ti -
~em da je ve li ki in te res Voj ske da se ovaj slu ~aj do kra ja raz ja -
sni i da se utvr de sve okol no sti oko wi ho ve po gi bi je.
ΠDa po ja sni mo ko ja su ovla {}e wa slu `be i ka ko ih ona ko ri -
sti
– VBA je ovla {}e na da taj no pri ku pqa po dat ke ko ri {}e wem stan -
dard nih i po seb nih me to da i sred sta va. Po seb ne me to de i sred stva su,
u stva ri, me re nad zo ra ka ko kla si~ nih ob li ka nad zo ra , ta ko i elek -
tron skog nad zo ra, te le ko mu ni ka ci ja i in for ma ci o nih si ste ma.
Ova ovla {}e wa se ko ri ste po stro go pro pi sa nim pro ce du ra -
ma i uz ko ri {}e we si ste ma kon tro la. Naj ve }i kva li tet je ste da se
me re taj nog nad zo ra pri me wu ju is kqu ~i vo po od lu ka ma su da.
ΠOb ja vqen je po da tak da je u pro {loj go di ni VBA nad zi ra la 35
li ca [ta to pod ra zu me va i ka ko se do la zi do pri me ne te me re
– Pri me ni me ra nad zo ra, kao naj o se tqi vi jem de lu, pret ho di
ve li ki broj dru gih me ra i tek uko li ko se wi ma ne re {i pro blem, a
po sto je osno vi sum we, pred la `e se pri me na me ra nad zo ra. Prin cip
sra zmer no sti pod ra zu me va da se me re pri me wu ju pre ma naj ma wem
bro ju li ca. Zna ~i, ako je ne ko li ce me ta, to ne zna ~i da }e se nad zor
pri me wi va ti pre ma svim li ci ma ko ja su s wim u kon tak tu ve} pre ma
naj ma wem bro ju.
Ovla {}e wa VBA i pro ce du re za wi ho vu pri me nu pro pi sa ni su
za ko nom. Me |u tim, za ko nom su pro pi sa ni i prin ci pi pri me ne tih me -
ra, od ko jih je po seb no zna ~a jan prin cip sra zmer no sti u pri me ni ovla -
{}e wa. To zna ~i da se me re nad zo ra pri me wu ju sa mo u slu ~a ju ka da se
pro blem ne mo `e re {i ti pri me nom stan dard nih me to da i sred sta va.
Mi smo ve} ob ja vi li da smo u 2007. pri me wi va li me re pre ma
35 li ca, a mi sli mo da smo uspe {no iz vr {i li sve za dat ke.
ΠKa kve su mo gu} no sti zlo u po tre ba me re nad zo ra Ko i ka ko
to kon tro li {e
– Ta kve mo gu} no sti su sko ro is kqu ~e ne. Po sto je ja sne pro ce du -
re od po kre ta wa pred lo ga, odo bra va wa, iz da va wa na lo ga pri me ne
i eks plo a ta ci je me ra, na ~i na ko ri {}e wa i ~u va wa re zul ta ta, ta ko
da je zlo u po tre ba te {ko mo gu }a, jer se pod ra zu me va la nac u si ste mu,
a to pod ra zu me va i kon tro lu. Ta ko da je ne mo gu }e da ceo si stem za -
ta ji i da do |e do zlo u po tre ba. Uz to, da na {wa teh ni~ ka sred stva su
ta kva da je uvek mo gu }e ostva ri ti uvid ne sa mo u to ko je su me re ak tu -
el ne ne go i ko je su ra ni je pri me wi va ne.
Na `a lost, u jav no sti po sto ji ube |e we da se me re taj nog nad zo -
ra pri me wu ju ne se lek tiv no i iz van ure |e nog si ste ma, i to je je dan od
raz lo ga ne po ve re wa u slu `be ko je pri me wu ju te me re. Re {e we za
pre va zi la `e we pro ble ma je ste kom pe tent na kon tro la ko ju spro vo di
i par la men tar na i iz vr {na vlast.
12 15. novembar 2008.

ΠKa kvi su od no si VBA sa dru gim taj nim slu `ba ma Ka ko je to
re gu li sa no i ima li ri va li te ta i su ko ba u ra du slu `bi ko je ste
po me nu li
– Ako su za ko nom pre ci zno de fi ni sa ne nad le `no sti i za da ci
slu `bi bez bed no sti, uko li ko do bro funk ci o ni {e Bi ro za ko or di -
na ci ju slu `bi bez bed no sti, znat no su sma we ne mo gu} no sti za wi ho ve
su ko be, ~ak i ri val stvo, jer sva ko ra di u okvi ru svo jih nad le `no sti
i do bi je nih smer ni ca. Mi slim da bez bed no sno-oba ve {taj ni si stem
Mi ni star stva od bra ne, ko ji ~i ne VBA, VOA, voj na po li ci ja i Upra -
va za oba ve {taj no-iz vi |a~ ke po slo ve Ge ne ral {ta ba (J-2), mo ra efi -
ka sno da funk ci o ni {e, kao i bez bed no sno-oba ve {taj ni si stem Re -
pu bli ke Sr bi je.
ΠNe dav no je mi ni star od bra ne pot pi sao Bez bed no sni spo ra -
zum sa Se ver no a tlant skim sa ve zom. Sa sta no vi {ta VBA {ta to
zna ~i ka da je re~ o po ver qi vim in for ma ci ja ma
– Spo ra zum o bez bed no -
sti in for ma ci ja re gu li {e na -
~in za {ti te i ~u va wa ose tqi -
vih i po ver qi vih in for ma ci ja,
wi ho vu do stup nost i po stup ke
bez bed no sne pro ve re za li ca
ko ji ma se do zvo qa va pri stup
po ver qi vim in for ma ci ja ma.
Po stup ci bez bed no sne
pro ve re usme re ni su u prav cu
utvr |i va wa po u zda no sti li ca u
od no su na po dat ke i in for ma -
ci je ko je }e mu bi ti do stup ne.
Da kle, taj spo ra zum ne
pre ci zi ra ko ji }e se po da ci
raz me wi va ti i u kom obi mu, ne -
go pro ce du re raz me ne iz me |u
Kan ce la ri je za bez bed nost Se -
ver no a tlant skog sa ve za i bez -
bed no sne in stan ce u Re pu bli ci
Sr bi ji, ko ja }e ima ti ovla {}e-
wa da raz me wu je in for ma ci je.
Ve ro vat no }e to bi ti Kan ce la ri ja Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost.
Ra di pot pu ne im ple men ta ci je tog spo ra zu ma, iz me |u Vla de Sr bi je i
Se ver no a tlant skog sa ve za bi }e raz ra |e ni po seb ni ad mi ni stra tiv ni
aran `ma ni, gde }e se bli `e re gu li sa ti ove pro ce du re.
ΠKa ko br zo mo `e mo o~e ki va ti do no {e we Za ko na o za {ti ti
taj nih po da ta ka
– Po sto ji ne ko li ko mo de la Za ko na o za {ti ti taj nih po da ta ka,
ali ni je dan ni je op {te pri hva }en. Vla da Sr bi je ovla sti la je Mi ni -
star stvo prav de da for mi ra tim ko ji }e iz ra di ti Na crt za ko na o
za {ti ti taj nih po data ka. VBA }e ak tiv no u~e stvo va ti u tom ti mu i
na dam se da }e mo usko ro ima ti je dan mo de ran za kon ko ji }e na je -
din stven na ~in, za ce lu dr `a vu re gu li sa ti pi ta wa kla si fi ka ci je,
~u va wa, di stri bu ci je i do stup no sti taj nih po da ta ka.
ΠKa kva je ulo ga VBA u spre ~a va wu {pi jun skih i sli~ nih ak tiv -
no sti pre ma Voj sci
– VBA, kao i dru ge dve agen ci je u Sr bi ji, Voj no o ba ve {taj na i
Bez bed no sno-in for ma tiv na, pri ku pqa, ob ra |u je, pro ce wu je i do -
sta vqa in for ma ci je zna ~aj ne za na ci o nal nu bez bed nost. Su {ti na
wi ho vog ra da je su pre ven ci ja i ra no upo zo re we. Efi ka snost spre -
~a va wa, ipak, ne za vi si sa mo od efi ka sno sti slu `bi ne go i od si -
ste ma pre ven ci je, od no sno me ha ni za ma spre ~a va wa.
U pro {loj i ovoj go di ni ot kri li smo i spre ~i li ne ko li ko po ku -
{a ja vr bo va wa ofi ci ra Voj ske. Za jed no sa ru ko vod stve nim i ko -
mand nim or ga ni ma spre ~i li smo po ku {a je pro do ra or ga ni zo va nog
kri mi na la u si stem od bra ne, a u dva-tri pri me ra do ku men to va li
smo kri mi nal nu de lat nost i pod ne li kri vi~ ne pri ja ve.
ΠAk tu e lan je i zah tev Sr bi je da se ra sve tli tr go vi na qud skim
or ga ni ma, ko ja se po ve zu je sa sud bi nom ne sta lih na Ko so vu. Ka -
kva su sa zna wa slu `be o tim zlo ~i ni ma
DAN VOJ NO BE ZBED NO SNE AGEN CI JE
Kao Dan VBA obe le `a va se 12. no vem bar, ka da je 1839. go -
di ne (31. ok to bra po sta rom Ju li jan skom ka len da ru) do net pr vi
Voj ni za kon, u ko me su raz ra |e ni ob li ci ugro `a va wa bez bed no -
sti voj ske. U Za ko nu iz 1839. go di ne na vo de se de la i sank ci je za
iz da ju, {pi ju na `u, bek stvo, po bu nu i dru ge ob li ke po je di na~ nog
ili ko lek tiv nog de lo va wa pro tiv in te re sa voj ske i na ro da.
To kom isto ri je me wa li su se ob li ci or ga ni zo va wa bez -
bed no sne funk ci je. Bez bed no sni po slo vi se po mi wu jo{ u sred -
wo ve kov noj Sr bi ji, u Du {a no vom za ko ni ku. U Ka ra |or |e vo vre -
me pr vi put su raz dvo je ni po slo vi po li ci je i voj ske. Od 1945.
do 1946. go di ne pri sva koj ko man di ar mi je for mi ra no je Ode -
qe we za za {ti tu na ro da (OZNA). Od 1946. do 1955. go di ne
slu `ba bez bed no sti je funk ci o ni sa la kao Kon tra o ba ve {taj na
slu `ba (KOS). Od 1955. do 2002. go di ne funk ci o ni sa li su Or -
ga ni bez bed no sti voj ske. U pe ri o du od 2002. do 2004. go di ne
bi la je Voj na slu `ba bez bed no sti (VSB).
Voj no be zbed no sna agen ci ja for mi ra na je 26. de cem bra
2003, a po ~e la je sa ra dom 1. ja nu a ra 2004. go di ne.
– Tu `i la {tvu za rat ne zlo ~i ne smo u sep tem bru 2007. go di ne
do sta vi li sve po dat ke ko je smo pri ku pi li u ve zi sa tom pro ble ma ti -
kom i na dam se da }e oni bi ti ko ri sni u is tra ga ma ko je se vo de.
Uve ren sam da }e Tu `i la {tvo u~i ni ti sve da do kra ja ra sve tli
taj pro blem i do ka `e te zlo ~i ne.
ΠSti ~e se uti sak da se u jav no sti taj ne slu `be pred sta vqa ju
sa mo „tam nim to no vi ma’’. Za {to je to ta ko i ka ko to li~ no do -
`i vqa va te kao ofi cir bez bed no sti i pr vi ~o vek jed ne ta kve
slu `be
– Jav nost je je dan od zna ~aj nih me ha ni za ma kon tro le slu `bi
bez bed no sti. Zbog to ga su me di ji uglav nom kri ti~ ni pre ma slu `ba ma
i sve {to wi ma uka zu je na pro pu ste u ra du ili na in di ci je da po sto -
je zlo u po tre be, oni to o{tro kri ti ku ju. ^e sto su te kri ti ke pre ven -
ci ja, ali po ne kad ima ju su prot ne efek te.
Po se ban pro blem je ka da se bre me pro {lo sti sta vqa na te ret
sa da {woj ge ne ra ci ji. Ra di bo qeg
in for mi sa wa jav no sti u Na cr tu
no vog zakona pred vi |e no je da sa -
me slu `be mo gu ne po sred no da in -
for mi {u jav nost, s tim {to osta ju
i po sto je }i me ha ni zmi po sred nog
in for mi sa wa, od no sno da oni ko -
ji kon tro li {u rad iz la ze u jav nost
i go vo re o od re |e nim pi ta wi ma i
pro ble mi ma. Mi slim da se ta da
po sti `u bo qi efek ti, jer jav nost
vi {e ve ru je oni ma ko ji vr {e kon -
tro lu ne go sa mim slu `ba ma.
ΠKa ko oce wu je te sa da {wi
po ten ci jal VBA, ka drov ski i
ma te ri jal ni, u su prot sta vqa -
wu na ra slim bez bed no snim
ri zi ci ma
– U re form skom pro ce su ko -
ji smo pro jek to va li za pe ri od od
2003. do 2010. go di ne mo `e mo
sa da, u ovoj ve} fi nal noj fa zi,
za kqu ~i ti da su u~i we na zna ~aj na po boq {a wa, i ka drov ska i u opre -
mqe no sti mo der nim teh no lo gi ja ma. Ura di li smo do sta i na po boq -
{a wu or ga ni za ci je, ta ko da smo, ia ko smo sma wi li broj qu di u VBA,
po ve }a li efi ka snost i ope ra tiv nost i ima mo agen ci ju ko ja u pot pu -
no sti mo `e da od go vo ri zah te vi ma, od no sno da uspe {no za {ti ti si -
stem od bra ne.
ΠPo sled we pi ta we je vi {e li~ no. Kao pr vi u ran gu to kom {ko -
lo va wa, naj pre na Sme ru oklop ne je di ni ce Voj ne aka de mi je, pa
u {ko li bez bed no sti, u 45. kla si [ko le na ci o nal ne od bra ne,
mo gli ste da iza be re te ne ki dru gi put u voj noj ka ri je ri. A Vi
ste iza bra li slu `bu bez bed no sti. Da li bi ste po no vo ta ko od -
lu ~i li
– Osnov ni po stu la ti u ra du ofi ci ra bez bed no sti, od no sno
ofi ci ra VBA je su za ko ni tost u ra du, pro fe si o na li zam i od go vor -
nost. To je vr lo ma {to vit i iza zo van po sao. Ni ka da do sa da ni sam
ura dio ni {ta, ni ti sam tra `io od mo jih pot ~i we nih da ura de ne {to
{to ni je u skla du sa za ko nom ili je su prot no eti~ kim i mo ral nim
nor ma ma.
I uko li ko bih po no vo bio u mo gu} no sti da bi ram svoj `i vot ni
put, po no vo bih se opre de lio za pro fe si ju ofi ci ra i po no vo za
ofi ci ra bez bed no sti, od no sno VBA.
Mo ram da na gla sim da u VBA ima mo mla de ofi ci re ko ji su bi -
li pr vi u ran gu u Voj noj aka de mi ji, ko ji su ve} dok to ri na u ka i ma gi -
stri, ko ji go vo re ne ko li ko svet skih je zi ka i, {to je po seb no bit no,
ko ji su vr lo mo ti vi sa ni za rad u VBA. Me ni je pra vo za do voq stvo
da ra dim sa wi ma i pra tim wi ho vo prak ti~ no i stru~ no usa vr {a -
va we. Toj ge ne ra ci ji po sve }u je mo po seb nu pa `wu i oni }e, mo `da,
ve} na red ne go di ne za u ze ti zna ~aj ne po lo `a je u Voj no be zbed no snoj
agen ci ji.
Ra den ko MU TAV XI]
13

DR@AV NI SE KRE TAR JEF TI]
NA SE MI NA RU U ZA GRE BU
KON FE REN CI JA SR BI J
Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva
od bra ne dr Zo ran Jef ti} u~e stvo vao je
11. no vem bra na se mi na ru Pro mo vi -
sa we in te gra ci je ju go i sto~ na Evro pa –
Na to, ko ji je or ga ni zo van u Cen tru za
sa rad wu u obla sti bez bed no sti RA CVI -
AC, u Za gre bu. Tom pri li kom, dr `av ni
se kre tar odr `ao je pre da va we o Sa -
rad wi Re pu bli ke Sr bi je u okvi ru Pro -
gra ma Part ner stvo za mir.
Na gla {e na je po tre ba da se an ga -
`u je ve }i broj pre da va ~a iz Sr bi je,
kom pe tent nih u toj obla sti. Po nu |e no je
i da se je dan od se mi na ra sle de }e go di -
ne odr `an u Sr bi ji, kao za jed ni~ ki pro -
je kat.
RE GI O NAL NI SE MI NAR O
CI VIL NO-VOJ NIM OD NO SI MA
U Cen tru za mi rov ne ope ra ci je po~etkom no vem bra odr`an je
Re gi o nal ni se mi nar o ci vil no-voj nim od no si ma i ci vil no-voj noj sa -
rad wi. Skup je or ga ni zo va lo Ode qe we za ci vil no-voj nu sa rad wu Ge -
ne ral {ta ba VS, u sa rad wi sa Mi ni star stvima od bra ne Ka na de i
Kra qe vi ne Ho lan di je.
Dr `av ni se kre tar dr Zo ran Jef ti} iz lo `io je slu {a o ci ma isto -
ri jat raz vo ja CI MIC u do ma }em si ste mu od bra ne, po ~ev {i od ide je do
we nog ostva ri va wa u prak si. Ta ko |e je go vo rio i o we go vom or ga ni -
zo va wu u Voj sci, po pu wa va wu od go va ra ju }im pro fi lom qu di, wi ho voj
obu ci i o da qem raz vo ju te struk tu re.
Do sa da {we is ku stvo, na gla sio je dr `av ni se kre tar, je ste do bro
i do sa da otvo re ni cen tri uspe li su da obez be de bo qu at mos fe ru za
rad Voj ske. Na ~el nik Ode qe wa za ci vil no-voj nu sa rad wu pu kov nik
Mi len ko La lo vi} is ta kao je da mo der ne ope ra ci je tra `e no vi pri -
stup i za to su va `ni se mi na ri na ko ji ma raz me wu ju }i is ku stva u~i mo
vi {e o ci vil no-voj nim od no si ma i ci vil no-voj noj sa rad wi. Pri sut ni -
ma se obra tio i iza sla nik od bra ne Ka na de pu kov nik Mi {el Le go.
Po red pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je na se -
mi na ru su u~e stvo va li i vi {i ofi ci ri i ci vil ni slu `be ni ci si ste ma
od bra ne Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je i Cr ne Go re.
Pri su stvo va li su i pred stav ni ci Mi ni star stva spoq nih po slo va, Mi -
ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, Me |u na rod nog ko -
mi te ta Cr ve nog kr sta, Cr ve nog kr sta Sr bi je, Vi so kog ko me sa ri ja ta za
iz be gli ce UN i Cen tra za ci vil no-voj ne od no se.
Po la zni ci su ste kli zna wa pri me wi va u pla ni ra wu, pri pre mi,
re a li za ci ji i eva lu a ci ji ope ra ci je ci vil no-voj ne sa rad we. Bio je to
Tre }i me |u na rod ni se mi nar o ta kvoj sa rad wi ko ji se re a li zo vao u
Voj sci Sr bi je.
S. \.
Dr `av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pre zen to vao je re zul ta te
re for me si ste ma od bra ne i do pri nos Mi ni star stva od bra ne
Re pu bli ke Sr bi je evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je na kon fe ren -
ci ji „Sr bi ja i Evrop ska uni ja – ja ~a we evrop ske per spek ti ve”,
ko ju su 7. i 8.no vem bra or ga ni zo va li Kan ce la ri ja za pri -
dru `i va we Evrop skoj uni ji Vla de Sr bi je i Be o grad ski fond za po li -
ti~ ku iz u zet nost.
Tom pri li kom, dr `av ni se kre tar is ta kao je da su no vom or ga ni -
za ci jom MO i do sa da {wim re zul ta ti ma re for me od bra ne us po sta -
vqe na ci vil na i de mo krat ska kon tro la si ste ma od bra ne u ce li ni,
{to je po zi tiv no oce we no u Iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je o na pret ku
Sr bi je u pr o ce su evrop skih in te gra ci ja za 2008. go di nu.
Go vo re }i o bez bed no snoj si tu a cji na Ko so vu i Me to hi ji, Du {an
Spa so je vi} na gla sio je da Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je u
pot pu no sti spro vo de dr `av nu po li ti ku, za sno va nu na pri me ni po li -
ME \U NA ROD NI SKUP EKO
Dvo dnev na me |u na rod na kon fe ren ci ja „Eko no mi ja i bez bed nost“
po ~e la je 6. no vem bra u Do mu Na rod ne skup {ti ne, u or ga ni za ci ji Cen -
tra za ci vil no-voj ne od no se iz Be o gra da. Skup se re a li zu je uz po dr {ku
vla da Kra qe vi ne Nor ve {ke i Re pu bli ke Ma |ar ske, ali i or ga ni za ci je
„Ja gel lo 2000“ iz ^e {ke Re pu bli ke. Po mo} je pru `i la i Pri vred na ko -
mo ra Be o gra da.
Kon fe ren ci ju je otvo rio dr `av ni se kre tar Mi ni star stva od bra -
ne Du {an Spa so je vi}, ko ji je tom pri li kom re kao da je naj ve }i bez bed -
no sni iza zov za Sr bi ju, ali i re gi on jed no stra no, ne le gi tim no i ne le -
gal no pro gla {e we ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je.
Stav Sr bi je o tom pi ta wu je ste ja san i ne dvo smi slen – tra `i do -
sled no po {to va we od red bi me |u na rod nog pra va i Re zo lu ci je 1244 Sa -
ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja. Na me ta we re {e wa ko je ni je usvo -
je no u Sa ve tu bez bed no sti do vo di do ne sta bil no sti u ~i ta vom re gi o nu
– re kao je dr `av ni se kre tar Spa so je vi}.
Ta ko |e je is ta kao da je u re gi o nu ju gi sto~ ne Evro pe na de lu or ga -
ni zo va ni kri mi nal, te na ci o nal ni i ver ski eks tre mi zam, {to uz po sto -
je }e eko nom ske i so ci jal ne pro ble me ote `a va pro ces br `e i uspe {ni -
je tran zi ci je dr `a va u re gi o nu.
– Sr bi ja je u pot pu no sti po sve }e na ostva ri va wu svog stra te {kog
ci qa – pu no prav nog ~lan stva u Evrop skoj uni ji, i zbog eko nom skog pro -
spe ri te ta i zbog evrop skih vred no sti ko je su te meq de mo kra ti je.
Go vo re }i na kon fe ren ci ji, Du {an Spa so je vi} na gla sio je da }e se
na sta vi ti mo der ni za ci ja Voj ske Sr bi je, ali i ula ga we u si stem od bra -
ne, ko je ni je tro {ak ve} in ve sti ci ja, jer se na taj na ~in ~u va bez bed -
nost dr `a ve, ja ~a spoq no po li ti~ ka po zi ci ja, te pri vre da, naj pre upo -
{qa va wem voj ne in du stri je i po boq {a va wem we nog iz vo znog po ten ci -
ja la.
15. novembar 2008.

A I EVROP SKA UNI JA
UKRATKO
ti~ kih, di plo mat skih i prav nih sred sta va u re {a va wu sta tu sa ju `ne
srp ske po kra ji ne.
Re or ga ni za ci ja Voj ske, {ko lo va we ve li kog bro ja pro fe si o nal nih
voj nih li ca i pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne u naj bo qim svet skim {ko -
la ma, po boq {a we ma te ri jal nog sta tu sa pri pad ni ka, bu xet sa in ve sti ci o -
nom kom po nen tom ko ji obez be |u je mo der ni za ci ju Voj ske, ali i in te ziv na
me |u na rod na sa rad wa u obla sti od bra ne, no va or ga ni za ci o na struk tu ra
Mi ni star stva je su naj va `ni je obla sti na ko je je re for ma usme re na.
Mi ni star stvo od bra ne u~e stvu je u svim re gi o nal nim bez bed no -
snim ini ci ja ti va ma, is ta kao je Spa so je vi} i na gla sio zna ~aj in te ziv -
ne me |u na rod ne sa rad we u obla sti od bra ne i za si stem od bra ne i za
ja ~a we spoq no-po li ti~ ke po zi ci je. Ta ko |e je ak tiv no u~e stvo va lo u
iz ra di Na ci o nal nog pro gra ma in te gra ci je Re pu bli ke Sr bi je u EU, ali
i uskla di lo vi {e od 70 nor ma tiv nih aka ta, iz svo je nad le `no sti, u
pro ce su har mo ni za ci je pro pi sa sa Uni jom.
NO MI JA I BEZ BED NOST
Na sku pu su go vo ri li i pred sed nik Uprav nog od bo ra Cen tra za ci -
vil no-voj ne od no se dr Mi ro slav Ha xi}, am ba sa dor Re pu bli ke Ma |ar -
ske u Be o gra du [an dor Pap, iza sla nik od bra ne Kra qe vi ne Nor ve {ke
Te ri je Ha ver stad i za me nik am ba sa do ra ^e {ke Re pu bli ke u Sr bi ji Jo -
zef Gro{.
Kon fe ren ci ja tre ba da pod stak ne jav nu i stru~ nu ras pra vu o me -
|u za vi sno sti eko no mi je, po li ti~ ke sta biln sti i bez bed no sti Sr bi je, te
da ras pra vu o bez bed no snoj po zi ci ji Sr bi je sme sti u raz voj no-eko nom -
ski i so ci jal ni okvir.
S. \OKI]
Snimio D. GOL
DU[AN SPA SO JE VI] U [VED SKOJ
De le ga ci ju Mi ni -
star stva od bra ne u zva -
ni~ noj po se ti Kra qe vi ni
[ved skoj, 12. i 13. no -
vem bra pred vo dio je dr -
`av ni se kre tar Du {an
Spa so je vi}.
Pr vog da na po se te
Spa so je vi} se sa stao sa
dr `av nim se kre ta rom Mi -
ni star stva od bra ne kra -
qe vi ne [ved ske Ha ka nom
Jer ve lom. Raz ma tra na su
pi ta wa iz obla sti bi la -
te ral ne voj ne sa rad we ko -
ja je oce we na za do vo qa -
va ju }om, ali je za jed ni~ ki kon sta to va no da po sto ji ve li ki pro stor
za we no una pre |e we.
Dr `av ni se kre tar Spa so je vi} raz go va rao je i sa dr `av nim
se kre ta rom Mi ni star stva spoq nih po slo va Kra qe vi ne [ved ske
Fran kom Bel fran gom. Raz go va ra lo se o po li ti~ ko-bez bed no snoj
si tu a ci ji u re gi o nu i o evrop skim in te gra ci ja ma Re pu bli ke Sr bi je.
Ka da je re~ o si tu a ci ji na Ko so vu i Me to hi ji, Spa so je vi} je
iz neo prin ci pi je lan i ~vrst stav Re pu bli ke Sr bi je o neo p hod no sti
po {to va wa osnov nih prin ci pa me |u na rod nog pra va i re zo lu ci je
SB UN 1244.
Spa so je vi} je po se tio i [ved ski na ci o nal ni ko lex od bra ne,
gde se upo znao sa or ga ni za ci jom i ak tiv no sti ma ove usta no ve i odr -
`ao pre da va we pri pad ni ci ma Oru `a nih sna ga [ved ske. Dru gog da -
na po se te, de le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je ob -
i {la je Cen tar za mi rov ne ope ra ci je, gde je pri su stvo vao ve `bi i
pre zen ta ci ji Cen tra.
POSETA DE LE GA CI JE SLO VA^ KE
Dr `av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pri mio je 4. no vem bra
di rek to ra Na ci o nal nog in sti tu ta bez bed no sti Slo va~ ke Re pu bli ke
Fran ti {e ka Bla na ri ka. Su sre tu je pri su stvo vao i am ba sa dor Slo -
va~ ke u Be o gra du Igor Fu drik.
Zva ni~ ni ci su raz go va ra li o im ple men ta ci ja Spo ra zu ma o bez -
bed no sti in for ma ci ja iz me |u Vla de Re pu bli ke Sr bi je i Or ga ni za -
ci je se ver no a tlant skog pak ta.
Di rek tor slo va~ kog Na ci o nal nog in sti tu ta bez bed no sti je do -
ma }i nu pri ka zao si stem za {ti te taj nih po da ta ka u Slo va~ koj Re pu -
bli ci, ali i is ku stva pri li kom pro ce sa ser ti fi ka ci je i im ple men -
ta ci je Spo ra zu ma.
SARADWA BU GAR SKE I SRBIJE
Na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi ni -
star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je Mi lo rad Pe ri} pri mio je
11. no vem bra za me ni ka mi ni stra spoq nih po slo va Re pu bli ke
Bu gar ske To do ra ^u ro va.
To kom raz go vo ra, zva ni~ ni ci su do sa da {wu bi la te ral nu voj -
nu sa rad wu dve ze mqe oce ni li kao kva li tet nu i na za do vo qa va ju -
}em ni vou, ali da po sto je uslo vi da se ona u na red nom vre me nu
una pre di.
Ta ko |e su raz me ni li is ku stva o re for mi si ste ma od bra ne i
raz go va ra li o kon kret nim ob li ci ma una pre |e wa sa rad we u obla -
sti od bra ne i re gi o nal nim ini ci ja ti va ma u ko ji ma za jed ni~ ki u~e -
stvu ju Bu gar ska i Sr bi ja.
15

TEMA
KOPNENA VOJSKA
SNAGE ZA
REAGOVAWE
O organizaciji i
strukturi najbrojnijeg
sastava Vojske, obuci
wegovih pripadnika,
opremawu i
modernizaciji
jedinica, razgovarali
smo sa najodgovornijim
stare{inama Komande
u Ni{u. Pitali smo ih,
tako|e, o ve`bama koje
su u proteklom vremenu
izvele brigade
i pojedini bataqoni
Kopnene vojske
i zajedni~kim
uve`bavawima sa
inostranim armijama,
u okviru me|unarodne
vojne saradwe.
Komandant i na~elnik
[taba, pomo}nik
za podr{ku i glavni
podoficir govorili su
i o anga`ovawu
u Kopnenoj zoni
bezbednosti,
saradwi sa Kforom,
te o logistici
i dostignutom stepenu
profesionalizacije
jedinica koje ~ine
snage za reagovawe
na{e vojske.
Po sle or ga ni za ci o nih pro me na u Voj sci Sr bi je, Kop ne na voj ska do bi la je pre po zna tqi vu
struk tu ru i or ga ni za ci ju. Da nas je ~i ne ~e ti ri bri ga de Kop ne ne voj ske – u No vom Sa du, Kra -
qe vu, Ni {u i Vra wu – Spe ci jal na bri ga da, Me {o vi ta ar ti qe rij ska bri ga da i Re~ na flo ti -
la. U we nom sa sta vu su sa mo stal ni ba ta qo ni AB HO i ve ze, te dva ba ta qo na voj ne po li ci je.
Od ne dav no je uve den i pod o fi cir ski kor. Shod no de fi ni sa nim mi si ja ma Voj ske, po me nu te
je di ni ce za dat ke iz vr {a va ju na ~i ta voj te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je.
I Ko man da Kop ne ne voj ske or ga ni zo va na je po uzo ru na sa vre me ne ar mi je sve ta. Uz ko man -
dan ta, we go vog za me ni ka i glav nog pod o fi ci ra, na ~el nik [ta ba, ka ko se to voj ni~ kom ter mi no -
lo gi jom ka `e, na ve zi ima po mo} ni ka za ope ra ci je i za po dr {ku i Ode qe we voj ne po li ci je. Re fe -
rat za od no se sa jav no {}u di rekt no je pot ~i wen ko man dan tu.
Po mo} nik za ope ra ci je od go vo ran je za rad ode qe wa za iz vi |a we, ope ra tiv ne po slo ve,
raz voj i obu ku, dok su ode qe wa za qud ske re sur se, te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku, fi nan si je,
lo gi sti ku i ci vil no-voj nu sa rad wu pot ~i we na po mo} ni ku za po dr {ku. U Ko man di su i Ko mand na
~e ta, Vod va zdu {nog osma tra wa i ja vqa wa i Ope ra tiv ni cen tar.
Zbog spe ci fi~ nih oba ve za je di ni ca Kop ne ne voj ske u Kop ne noj zo ni bez bed no sti i na ad mi ni -
stra tiv noj li ni ji sa Ko so vom i Me to hi jom, u Ko man di de lu je i Tim za sa rad wu sa sna ga ma Kfo ra.
16
15. novembar 2008.

Ko man da je nad le `na za
ko man do va we svim sa sta vi ma
Kop ne ne voj ske. Ona pla ni ra
wi ho vu upo tre bu, opre ma we, ali
i ospo so bqa va we je di ni ca i po -
je di na ca. Je dan od we nih te `i -
{nih za da ta ka je ste iz grad wa
ope ra tiv ne spo sob no sti.
OBU KA JE DI NI CA
Ge ne ral {tab Voj ske Sr bi je
pro mo vi sao je jo{ u ja nu a ru
opre de qe we da 2008. bu de go di -
na obu ke. Pri pad ni ci Kop ne ne
voj ske, u tom smi slu, po sti gli su
za pa `e ne re zul ta te. U Ko man di
je te `i {te da to na oblast pla -
ni ra wa ope ra ci ja i ak tiv no sti
ko je pro is ti ~u iz re for me si -
ste ma od bra ne. Po seb nu pa `wu
pri vu kla je or ga ni za ci ja se mi -
na ra Ospo so bqa va we je di ni ca
Kop ne ne voj ske za u~e {}e u mi -
si ja ma o~u va wa mi ra.
Vi {e od 600 ofi ci ra, pod -
o fi ci ra i ci vil nih li ca usa vr -
{a va lo se na raz li ~i tim kur se -
vi ma u ze mqi i ino stran stvu.
Prak ti~ ni ob li ci obu ke, po put
po je di na~ nih i grup nih tre na `a,
te {tab nih rat nih ve `bi, iz ve -
de ni su u svim je di ni ca ma i ko -
man da ma Kop ne ne voj ske. O obu -
ci u tom sa sta vu Voj ske go vo ri i
po da tak da je re a li zo va no sko ro
1.600 ga |a wa iz pe {a dij skog na -
o ru `a wa i 400 tak ti~ kih ve `bi.
– Ove go di ne smo, za raz li -
ku od pret hod nih, mno go ~e {}e
bo ra vi li na po li go ni ma – ka `e
ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne -
ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko -
vi} i do da je – iz ve li smo ve }i
broj ve `bi vi {eg ni voa, u ko ji ma
su u~e stvo va li pre te `no pri pad -
ni ci pro fe si o nal nog sa sta va.
Ne ma sum we da 2008. go di nu mo -
`e mo ozna ~i ti kao pre kret ni cu u
obu ci, po {to smo re a li zo va li i
po je di ne sa dr `a je ko je smo sko ro
za bo ra vi li. Na pri mer, du `e
vre me ni je iz vo |e na obu ka u sa -
vla da va wu vo de nih pre pre ka
plo vqe wem. Sre di nom ju na pri -
pad ni ci oklop nih je di ni ca Kop -
ne ne voj ske uspe {no su re a li zo -
va li i ta kvu ak tiv nost, od no sno
po tvr di li da su ospo so bqe ni i za
ta ko slo `en za da tak, ko ji pod ra -
zu me va da po sta ve opre mu za is -
pi ti va we dna, ure de oba le i her -
me ti zu ju mo tor ni deo i vo zi la. Na
taj na ~in do ka za li su da su ob u -
~e ni za ko ri {}e we i onih teh ni~ kih sred sta va ko ja sva ko dnev no ne
upo tre bqa va ju. Tre ba po seb no is ta }i ve `bu Tre }e bri ga de ^e lik
2008, ko ja je u pro fe si o nal nom smi slu bi la sko ro sa vr {e na i ne -
ko li ko kra }ih, ali atrak tiv nih ve `bi Spe ci jal ne bri ga de.
Jo{ je ra no za su mi ra we re -
zul ta ta obu ke u Kop ne noj voj sci u
2008. go di ni. Ja sno je, me |u tim,
da su po je di ne tak ti~ ke ve `be sa
boj nim ga |a wi ma i po ka zne ve -
`be obe le `i le ovo go di {we
stru~ no ospo so bqa va we sta re -
{i na i voj ni ka.
U apri lu su na po li go nu Rav -
wak pri pad ni ci 246. ba ta qo na
AB HO de mon stri ra li po stup ke
sa opa snim he mij skim ma te ri ja -
ma na tak ti~ koj ve `bi Ak ci dent -
na si tu a ci ja 2008. Po tom su sta -
re {i ne Spe ci jal ne bri ga de na
voj nom ae ro dro mu Ba taj ni ca
u~e stvo va le na tak ti~ koj ve `bi
Dej stvo ti mo va spe ci jal nih sna -
ga u re {a va wu ta la~ ke kri ze u
va zdu ho plo vu i ae ro drom skim
objek ti ma.
Ka ko is ti ~e ge ne ral ]ir ko -
vi}, na tak ti~ koj ve `bi sa boj nim
ga |a wem ^e tvr te bri ga de – Kon -
~uq 2008 – uve `ba va ne su bor -
be ne rad we u slu ~a ju na pa da te -
ro ri sti~ ke gru pe na sna ge u Kop -
ne noj zo ni bez bed no sti. Po ~et -
kom ju na, pri pad ni ci Pr ve bri -
ga de i Re~ ne flo ti le, u sa rad wi
Ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi} sa ci vil nim struk tu ra ma, na ve -
`bi Ti tel 2008, ba vi li su se
spa sa va wem qu di i ma te ri jal nih
PRO FE SI O NA LI ZA CI JA JE DI NI CA
do ba ra iz pod ru~ ja za hva }e nog
Ko li ko su pro fe si o na li zo va ne je di ni ce Kop ne ne voj ske i po pla va ma. Po sle to ga re a li zo -
ka da }e se okon ~a ti taj pro ces
va na je i po me nu ta ve `ba Vi dra
– Kop ne na voj ska po for ma ci ji bro ji oko 12.000 pri pad ni - 2008, na ko joj su pri ka za ni pod -
ka. Pred lo `e nim or ga ni za cij skim pro me na ma, u na red nom pe ri - vod na vo `wa i plo vqe we bor -
o du, pla ni ra se po ve }a va we tog bro ja za oko 1.000 pro fe si o - be nih vo zi la. Na tak ti~ koj ve `bi
nal nih voj ni ka. Po sle Va zdu ho plov stva, Kop ne na voj ska je naj pro - sa boj nim ga |a wem Grom 2008
fe si o nal ni ji sa stav Voj ske Sr bi je, sa oko 90 od sto ofi ci ra, u~e sni ci su od 136 ci qe va po go -
pod o fi ci ra i pro fe si o nal nih voj ni ka.
di li 126, {to je ste po ka za teq
To kom 2008. go di ne u voj nu slu `bu pri mqe no je sko ro 700 ob u ~e no sti sta re {i na i voj ni ka
pro fe si o nal nih voj ni ka, ~i me je pro ce nat po pu ne je di ni ca znat no
Dru ge bri ga de. A ne dav no odr -
po boq {an. Ne dav no je ob ja vqen kon kurs za pri jem oko 1.500
`a na ve `ba Tre }e i Me {o vi te
pro fe si o nal nih voj ni ka u sa sta ve Kop ne ne voj ske. Ve li ko je za -
ar ti qe rij ske bri ga de – ^e lik
ni ma we mla dih `e na i mu {ka ra ca za za po {qa va we u na {im sa -
2008 – po tvr di la je da su se ula -
sta vi ma, jer oni `e le da ra de u or ga ni zo va nom, pro fe si o nal -
ga wa u ka dar Kop ne ne voj ske u
nom i od go vor nom okru `e wu, ko je pru `a do bre mo gu} no sti za usa -
pot pu no sti is pla ti la.
vr {a va we i na pre do va we.
Taj naj broj ni ji deo je di ni ca Kop ne ne voj ske pred sta vqa ba zu
Bri gad ni ge ne ral Vo jin ^.
pro fe si o nal nog ka dra, jer naj bo qi me |u wi ma, po sle stru~ nog
Jon di}, na ~el nik [ta ba, is ti ~e
usa vr {a va wa, mo gu po sta ti pod o fi ci ri i ta ko traj no re {i ti
da je je dan od naj va `ni jih za da -
pro fe si o nal ni sta tus.
ta ka u obla sti obu ke sta re {i na
Voj ni ci na slu `e wu voj nog ro ka za sa da i da qe osta ju kao Ko man de ospo so bqa va we za
jed na od ka te go ri ja u Voj sci Sr bi je.
pri me nu Uput stva za ope ra tiv no
U ovom mo men tu ne za hval no je prog no zi ra ti ka da }e se pro - pla ni ra we i rad ko man di u Voj -
ces pot pu ne pro fe si o na li za ci je za vr {i ti. On za vi si i od pro - sci Sr bi je. U to ku re a li za ci je
ce ne bez bed no snih iza zo va i od ras po lo `i vih fi nan sij skih sred - tog za dat ka, u je di ni ca ma i Ko -
sta va. O to me od lu ~u ju nad le `ne dr `av ne in sti tu ci je, shod no po - man di Kop ne ne voj ske iz ve de no je
tre ba ma i in te re si ma od bra ne Re pu bli ke Sr bi je – na po mi we 65 po je di na~ nih i 37 grup nih
ko man dant Kop ne ne voj ske.
tre na `a, 14 grup nih za ni ma wa i
{tab na rat na ve `ba.
– Ta kvim pri stu pom znat no je
una pre |e no pla ni ra we, ko je pred sta vqa je dan od osnov nih zah te va
in ter o pe ra bil no sti. Je dan broj sta re {i na Ko man de ospo so bqa -
vao se i za ope ra tiv no pla ni ra we na ino stra nim kur se vi ma, ali i
u [ko li na ci o nal ne od bra ne – ka `e bri gad ni ge ne ral Jon di}.
17

TEMA
KON FE REN CI JA U HAJ DEL BER GU
Ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi} u~e stvo vao je od 29.
do 31. ok to bra na kon fe ren ci ji ko man da na ta evrop skih kop ne -
nih voj ski u Ne ma~ koj, ko ju je or ga ni zo va la Evrop ska ko man da
Kop ne ne voj ske SAD u Haj del ber gu. Sku pu su pri su stvo va li i pred -
stav ni ci Kop ne nih sna ga Ka na de.
Ko man dan ta Kop ne ne voj ske Voj ske Sr bi je pi ta li smo o uti -
sci ma ko je no si sa tog su sre ta, na ko me je osnov na te ma bi la Ope -
ra ci ja pu nog spek tra, od no sno vi {e di men zi o nal no an ga `o va we
voj ske u mi rov nim mi si ja ma.
– Svi go vor ni ci su isti ca li da za uspeh i efi ka snost u raz -
li ~i tim mi si ja ma, u sa vre me nim uslo vi ma, ni je vi {e zna ~aj no i
do voq no sa mo zna ti ga |a ti i ko ri sti ti ras po lo `i va bor be na
sred stva. Ono {to po tvr |u je i na {e sta vo ve je ste da je, bez ob zi -
ra na teh ni~ ku po dr {ku, u osno vi sve ga qud ski fak tor. Mno ge
pro ble me, ka da se upu ti na stra nu, bi lo gde i po bi lo kom osno -
vu, ~o vek mo ra da re {a va sam. To smo mi u Voj sci Sr bi je i ra ni -
je na gla {a va li, is ti ~u }i da je qud ski fak tor bio i ostao naj va -
`ni ji, {to se po tvr di lo u sa vre me nim ra to vi ma i u mno gim ar mi -
ja ma sve ta.
Na kon fe ren ci ji je, u tom smi slu, na gla {e na po tre ba i zah -
tev da ofi cir, ko ji se upu }u je u mi si je, bu de ve o ma obra zo van.
Na rav no, we go vo obra zo va we mo ra bi ti usme re no. Ono za vi si
od sva ke kon kret ne si tu a ci je. Pred u slov da se za da ci u ta kvim
okol no sti ma uspe {no re a li zu ju je ste po zna va we obi ~a ja i kul tu -
re kra ja u ko me se ope ra ci ja iz vo di.
U~e sni ci sku pa u Haj del ber gu is ta kli su i ~i we ni cu da uko -
li ko se, kao kraj we sta we, `e li us po sta vi ti kon tro la pro sto ra,
a u we mu zna ~aj no sma we bez bed no sni ri zi ci, mo ra se obez be di -
ti pri su stvo na kop nu. Sva dru ga sred stva voj ni ku u to me sa mo
po ma `u. Bo rac mo ra bi ti pri su tan u re gi o nu, na te re nu ko ji nad -
gle da. To po tvr |u je i na {a sko ra {wa isto ri ja – pre no si ge ne ral
]ir ko vi}.
On jo{ is ti ~e da su evrop ski ko man dan ti kop ne nih voj ski
iz ra zi li istin sko uve re we da je Voj ska Sr bi je sprem na i ospo -
so bqe na da za jed no sa wi ma u~e stvu je u me |u na rod nim mi si ja ma.
Va qa po me nu ti i fi zi~ ku obu ku i sport ska pr ven stva na ko ji ma
su u~e stvo va li pri pad ni ci je di ni ca Kop ne ne voj ske – Sport sko pr -
ven stvo Kop ne ne voj ske i Pr ven stvo Voj ske Sr bi je, ko je je or ga ni zo -
va no u Ni {u. Uspe {no je re a li zo van i 11. pa do bran ski vi {e boj.
ME \U NA ROD NA SA RAD WA
– Me |u na rod na voj na sa rad wa u Kop ne noj voj sci je, kao ni ka -
da do sa da, bi la dvo smer na i pr ven stve no usme re na na obu ku – na -
po mi we ko man dant. U pri log to me go vo ri po da tak da je 177 pri -
pad ni ka Kop ne ne voj ske bo ra vi lo u ino stran stvu na raz li ~i tim
kur se vi ma, usa vr {a va wu, stu dij skim pu to va wi ma ili stru~ nim po -
se ta ma. Na me |u na rod nim sport skim ma ni fe sta ci ja ma tak mi ~io se
21 pri pad nik Kop ne ne voj ske.
Za jed ni~ ka obu ka voj ni ka i sta re {i na sa pri pad ni ci ma stra -
nih ar mi ja po sta la je re do van sa dr `aj i na ~in ospo so bqa va wa.
Oko 100 ofi ci ra, pod o fi ci ra i ci vil nih li ca u~e stvo va lo je na
ta kvim ve `ba ma.
Sa Oru `a nim sna ga ma Re pu bli ke Gr~ ke pri pad ni ci Kop ne ne
voj ske uve `ba va li su se u Ko o bu ci za de sant no-di ver zant ske ope -
ra ci je spe ci jal nih sna ga. Za jed ni~ ka Obu ka EOD ti mo va za raz mi -
ni ra we iz ve de na je od 1. do 5. sep tem bra u Ru mu ni ji. Na za jed ni~ -
koj ve `bi sa Oru `a nim sna ga ma SAD – Raz me na spe ci jal nih je di -
ni ca – u~e stvo va lo je de set na {ih sta re {i na.
Ne dav no je za vr {e na i za jed ni~ ka ve `ba u Ma |ar skoj – Ve li -
ka re ka, na ko joj su se pri pad ni ci ma |ar ske i srp ske voj ske, ko je je
pred vo dio za me nik ko man dan ta Kop ne ne voj ske ge ne ral-ma jor Alek -
san dar @iva no vi}, ospo so bqa va li za pru `a we po mo }i u van red -
nim si tu a ci ja ma. U na {oj ze mqi or ga ni zo va na su za jed ni~ ka uve -
`ba va wa Spe ci jal ne bri ga de Voj ske Sr bi je i spe ci ja la ca iz Gr~ ke,
Tur ske i Ita li je.
– Od ino stra nih sta re {i na – na gla {a va ge ne ral ]ir ko vi} –
do bi li smo pri zna wa za ospo so bqe nost i uve `ba nost, ali i uve -
ra va wa da smo ovla da li po treb nim voj ni~ kim spo sob no sti ma,
stan dar di ma i pro ce du ra ma za u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma.
Naj va `ni ji i naj od go vor ni ji za da tak Kop ne ne voj ske je ste
obez be |e we ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko so vu i Me to hi ji i
kon tro la Kop ne ne zo ne bez bed no sti. Ne ma sum we da te ak tiv no sti
18
15. novembar 2008.

GLAV NI POD O FI CIR Za stav nik Zo ran Ko ci} po sta vqen je na du `nost glav nog pod o -
fi ci ra Kop ne ne voj ske. Ro dom je iz Le skov ca, a ro |en je 1975. go di -
ne. Za vr {io je Sred wu voj nu {ko lu u Sa ra je vu. Ra ni je je bio se kre -
tar ko man dan ta Kop ne ne voj ske, a to kom pro fe si o nal ne ka ri je re i
ko man dir vo da i ka ra u le.
U ok to bru 2008. okon ~ao je uspe {no {e sto me se~ ni kurs za glav -
ne pod o fi ci re Voj ske Sr bi je. Tom pri li kom ste kao je po treb na zna wa
iz obla sti upra vqa wa qud skim re sur si ma, li der stva i upra vqa wa
obu kom. Po lo `io je en gle ski je zik i pro gram ECDL za rad na ra ~u na ru.
Ne dav no je bo ra vio u Na ci o nal noj gar di Oha ja i bio se dam
da na gost wi ho vog glav nog pod o fi ci ra. Ta da je ste kao uvid o me stu i
ulo zi glav nog pod o fi ci ra u tom sa sta vu.
Ka ko is ti ~e za stav nik Ko ci}, kon cept pod o fi cir skog ko ra do -
bro se po ka zao u ino stra nim ar mi ja ma. Sma tra da }e i u Voj ci Sr -
bi je uspe {no za `i ve ti u prak si.
– Kop ne na voj ska je uvo |e wem pod o fi cir skog ko ra do bi la glav -
nog pod o fi ci ra, a glav ni pod o fi ci ri po sta vqe ni su i u je di ni ca ma
ran ga bri ga de i ba ta qo na, dok su pr vi pod o fi ci ri ime no va ni u ~e -
ta ma. Na taj na ~in, ko man dan ti i ko man di ri do bi li su pr ve sa rad -
ni ke ko ji su za du `e ni za pod o fi ci re i voj ni ke. Wi ho va pr ven stve na
ulo ga je ste obu ka, a po tom i sta tus pod o fi ci ra i voj ni ka, kao i bri -
ga o pro fe si o nal nom raz vo ju pod o fi ci ra.
Kop ne na voj ska ima iz u zet no kva li tet ne pod o fi ci re, ko ji su i
do sa da, po seb no u Kop ne noj zo ni bez bed no sti, iz vr {a va li naj slo -
`e ni je za dat ke. Uve ren sam da }e no va or ga ni za ci ja pod o fi cir skog
ko ra do pri ne ti da pod o fi ci ri za u zmu me sto ko je im pri pa da, jer se
mo `e re }i da pred sta vqa ju ki~ mu si ste ma – ka `e za stav nik Zo ran
Ko ci}.
Va qa na po me nu ti da je u Kop ne noj voj sci na du `nost glav nih i
pr vih pod o fi ci ra po sta vqe no 93 pod o fi ci ra – 24 pr va pod o fi ci -
ra u ~e ta ma Spe ci jal ne bri ga de i 41. pe {a dij skom ba ta qo nu ^e tvr -
te bri ga de, 61 glav ni pod o fi cir u ba ta qo ni ma Kop ne ne voj ske, a
se dam u we nim bri ga da ma.
pred sta vqa ju zna ~a jan fak tor sta bil no sti na pro sto ru po red ad -
mi ni stra tiv ne li ni je i u ju `nom de lu Sr bi je.
U Kop ne noj zo ni bez bed no sti jo{ se de {a va ju ma wi in ci den -
ti, po put bes prav ne se ~e {u ma, {ver ca ili opa qe wa ne kog met ka,
ali ne ma te `ih ob li ka na ru {a va wa bez bed no sti, ka kvih je bi lo
pret hod nih go di na. Sa da {we ne ga tiv ne po ja ve la ko se re {a va ju u
sa rad wi sa Kfo rom.
– ^i we ni ca da za dat ke u Kop ne noj zo ni bez bed no sti iz vr {a va -
ju sa mo pro fe si o nal ni voj ni ci, go vo ri da taj pro stor pred sta vqa i
svo je vr sni po li gon za uve `ba va we pri pad ni ka Voj ske Sr bi je. S dru -
ge stra ne, za jed ni~ ko de lo va we sa sna ga ma Kfo ra je ste do bar na ~in
za ospo so bqa va we sta re {i na
na {e voj ske za u~e {}e u mi rov -
nim mi si ja ma – ka `e ge ne ralpot
pu kov nik Mla den ]ir ko vi}.
Pre ma we go vim re ~i ma,
sa rad wa sa Kfo rom je do bra. U
pro te klom pe ri o du odr `a no je
157 sa sta na ka na lo kal nom, ko -
or di na ci o nom i ko mand nom ni -
vou, 312 jed no vre me nih pa tro la
i 13 za jed ni~ kih iz vi |a wa.
– Do dat no smo una pre di -
li sa rad wu sa sna ga ma Kfo ra
i sa da smo za i sta part ne ri u
obez be |e wu ad mi ni stra tiv ne
li ni je. Dr `av na od lu ka o sma -
we wu ni voa sa rad we ni je uti -
ca la na za dat ke ko je Kop ne na
voj ska u voj ni~ kom smi slu sva -
ko dnev no iz vr {a va. Re dov no
se odr `a va ju sa stan ci na lo -
GE NE RAL SKO IS KU STVO
Ko li ko je zah tev no, a ko li ko im po nu je da nas bi ti naj i sku -
sni ji ge ne ral Voj ske Sr bi je
– To se ose ti, mo ram da pri znam. Naj du `e od ko le ga no sim
ge ne ral ski ~in, a i po go di na ma spa dam u ka te go ri ju sta ri jih sta -
re {i na Voj ske. Ipak, me |u mla |i ma pre o vla |u je po zi ti van od nos
pre ma ono me {to je is ku stvo i {to sto ji iza mo je do sa da {we pro -
fe si o nal ne ka ri je re. No vi zah te vi, me to di, voj ni~ ki stan dar di i
pro ce du re ne po ve zu ju se sa go di na ma, ve} pr ven stve no gla vom,
od no sno da li je ~o vek spre man da sva ko dnev no u~i i usa vr {a va se.
U kraj woj li ni ji, da uvek bu de re a lan i `i vi u sa da {wem vre me nu.
Ne pred sta vqa mi pro blem ge ne ral ski sta`, osim {to znam
da ima mno go mla |ih i u mno go ~e mu ve {ti jih ge ne ra la. To pri -
zna jem, a i oni su to ga sve sni. Ni sam im u stru~ nom i pro fe si o -
nal nom na pre do va wu ko~ ni ca. Vr lo ~e sto, me |u tim, ka da o ne ~e -
mu ras pra vqa mo, znam da je ono do `i vqe no i pro `i vqe no ne za -
me wi vo. To je ste plod rad nog is ku stva i obi~ no ga svi pri hva ta ju
kao do bro pro mi {qa we. Sva ka ko, za do voq stvo je i od go vor nost
bi ti to li ko go di na u vr hu jed nog si ste ma – ka `e ge ne ral ]ir ko vi}.
kal nom ni vou, funk ci o ni {u jed no vre me ne pa tro le i za jed ni~ ki
spre ~a va mo in ci den te. Po je di ne sa dr `a je obu ke, ta ko |e, za jed -
no iz vo di mo. Na{ in te res ni je da na ru {i mo po sto je }i ste pen
sa rad we, jer bi to uslo vi lo bez bed no sne ri zi ke i po ve }a lo broj
in ci de na ta – ob ja {wa va ge ne ral ]ir ko vi}.
– Ne ma mo pro ble ma u od no si ma sa po kra jin skim vla sti ma i
lo kal nim sa mo u pra va ma, po go to vo ne u smi slu da po seb no bi ra mo,
po bi lo kom kri te ri ju mu, lo kal ne vla sti za sa rad wu – do da je ko -
man dant Kop ne ne voj ske. – Naj ~e {}e sa ra |u ju na {e bri ga de na te -
re nu, iz vo de }i re kon struk ci je pu te va ili or ga ni zu ju }i za jed ni~ ke
ve `be za iz vr {a va we tre }e mi si je Voj ske. U Ni {u, na pri mer, do -
go vo ri mo iz grad wu va zdu ho plov -
nog tu ne la. Na taj na ~in na me ra -
va mo da osa vre me ni mo deo pro -
sto ra ko ji ko ri sti 63. pa do -
bran ski ba ta qon. To je do bra
in ve sti ci ja, jer }e nam tu nel
slu `i ti za obu ku, a grad mo `e da
ko mer ci ja li zu je we go vo ko ri -
{}e we. Pla ni ra mo i da ure di mo
kom pleks po red voj nog ba ze na u
Do woj Vre `i ni, sa sport skim te -
re ni ma i ba lon-sa la ma. Kva li -
tet nom ci vil no-voj nom sa rad -
wom, naj pre ak ci ja ma na {ih voj -
nih le ka ra, in ten da na ta, sa o -
bra }a ja ca i vo do snab de va ~a,
una pre di li smo i od no se sa op -
{ti na ma na ju gu Sr bi je, u ko ji ma
`i ve Al ban ci.
Pre ma re ~i ma pu kov ni ka Ra -
doj ka Ni ko li }a, po mo} ni ka za
19

TEMA
po dr {ku u Ko man di, tran sfor ma ci ja Voj ske Sr bi je uslo vi la je i
sve o bu hvat ne iz me ne u or ga ni za ci ji, for ma ci ji i na ~i nu funk ci o -
ni sa wa lo gi sti~ ke po dr {ke. Lo gi sti ka Kop ne ne voj ske za sno va na je
na funk ci o nal nom prin ci pu, ta ko da po dr `i je di ni ce ko je iz vo de
raz li ~i te za dat ke u okvi ru pla ni ra nih mi si ja Voj ske. Obez be |e na
je we na ne pre kid nost, {to je ste osnov ni pred u slov za uspeh.
– U pro te klom pe ri o du na {i lo gi sti~ ki sa sta vi odr `a li su
zah te van ni vo is prav no sti bor be nih i ne bor be nih sred sta va i si -
ste ma, {to se naj bo qe vi de lo na broj nim zdru `e nim ve `ba ma i
boj nim ga |a wi ma na in ter vi dov skom po li go nu Pa su qan ske li va de
– na po mi we pu kov nik Ni ko li}.
OPRE MA WE I RAZ VOJ
Po dr {kom pret po sta vqe ne ko man de obez be |e ni su i po voq ni ji
uslo vi za sme {taj, `i vot i rad je di ni ca Kop ne ne voj ske, po seb no onih
ko je su iz lo `e ne po ve }a nom op te re }e wu i na pre za wu u Kop ne noj zo ni
bez bed no sti i u Spe ci jal noj bri ga di. Ka da bu de za vr {e na ba za Ce -
po ti na do dat no }e se olak {a ti rad pri pad ni ka ^e tvr te bri ga de.
Od za stup ni ka na ~el ni ka Ode qe wa za ope ra tiv ne po slo ve
pu kov ni ka Pre dra ga Gr bi }a sa zna li smo da voj ni ci i sta re {i ne
Kop ne ne voj ske obez be |u ju 115 obje ka ta, naj ~e {}e ~u var skom slu -
`bom. Od tog bro ja ~ak 61 voj ni obje kat, pre ma Ma ster-pla nu,
ozna ~en je za pro da ju.
– Ka da je re~ o opre mqe no sti Kop ne ne voj ske na o ru `a wem i
voj nom opre mom ja sno je da nam
tre ba mno go to ga bo qeg i no vi -
jeg ne go {to tre nut no ima mo –
ka `e ge ne ral ]ir ko vi} i do da je
da je to ne mo gu }e u~i ni ti od jed -
nom, pa je za to Ko man da od re di -
la pri o ri te te.
– Spe ci jal na bri ga da i deo
sa sta va ko ji se pla ni ra ju za mi -
si je u okvi ru part ner skih oba ve za
Voj ske Sr bi je, je di ni ce za ko man -
do va we i in for ma ti~ ku po dr {ku
je su one ko je tre ba naj pre osa vre -
me ni ti. U na o ru `a we Kop ne ne
voj ske uve li smo bes pi lot ne le te -
li ce. Pla ni ra li smo i na bav ku
oklop nih vo zi la to~ ka {a. ^im se
od lu ~i o wi ho vom ti pu i vr sti
sprem ni smo da ih pri hva ti mo.
Deo sna ga opre mqen je i ko ri sti
pu {ke M-21. U to ku je uvo |e we
no vih te le ko mu ni ka ci o nih ure |a -
ja i ure |a ja ve ze, ko ji obez be |u ju
efi ka sno ko man do va we. Upo tre -
ba ko mand no-in for ma ci o nih si -
ste ma uspe {no je te sti ra na u Pr -
voj bri ga di, a pri o ri tet u opre -
ma wu sa vre me ni jim si ste mi ma
ve ze ima }e Spe ci jal na i ^e tvr ta
bri ga da – na vo di ko man dant.
Da li je u uslo vi ma broj nih
fi nan sij skih ogra ni ~e wa mo gu }e
go vo ri ti o mo der ni za ci ji Kop -
ne ne voj ske
– Po tre be su ve li ke, to je
evi dent no. Mo gu} no sti dr `a ve su
vr lo ogra ni ~e ne. Pi ta we je ko -
li ko je Voj ska sa svo jim zah te vi ma
OPE RA TIV NA SPO SOB NOST
[ta tre nut no uma wu je ope ra tiv nu spo sob nost Kop ne ne voj ske
– Dve su kqu~ ne, ali i ogra ni ~a va ju }e ~i we ni ce ka da je re~
o pro ce ni i oce ni ope ra tiv ne spo sob no sti Kop ne ne voj ske – sta -
we ma te ri jal nih re sur sa, na o ru `a wa i voj ne opre me ko ji ma ras -
po la `e mo i zna we stra nih je zi ka – na vo di ge ne ral-pot pu kov nik
Mla den ]ir ko vi} i do da je:
– Ka da re sur si is tek nu voj ni~ ka stru ka i zna we ne mo gu mno -
go u~i ni ti. Ako ne {to ima rok upo tre be 20 go di na, a mi ga ko ri -
sti mo sko ro 30, on da je stvar po sve ja sna. Ne mo `e se ta kva okol -
nost opi si ma ili je zi~ kim ma ne vri ma po boq {a ti.
S dru ge stra ne, za na{ ofan ziv ni ji ula zak u me |u na rod ne
bez bed no sne in te gra ci je tre ba zna ti stra ne je zi ke, pr ven stve no
en gle ski. Po red to ga, voj nik 21. ve ka mo ra ne pre kid no da se usa -
vr {a va, a za to je neo p hod no zna we stra nih je zi ka. Ra ni je smo
ima li {ko lo va we ta kvo ka kvo smo ima li, i u we mu se ma lo pa -
`we po sve }i va lo je zi~ koj ve {ti ni. Zna we je zi ka je ste fak tor
ogra ni ~e wa kod na {ih pri pad ni ka, ali se na kur se vi ma raz li ~i -
tih ni voa in ten ziv no ra di na pre va zi la `e wu ta kvih te {ko }a.
Voj ni~ ka stru~ nost na {ih ofi ci ra i pod o fi ci ra ni je spor na, kao
i wi ho va sprem nost i uve `ba nost. Zna we je zi ka, ipak, ni je mo gu -
}e pro me ni ti pre ko no }i.
Ka da se go vo ri o obu ci, kao jed nom od ele me na ta za oce nu
ope ra tiv ne spo sob no sti, sva ka bri ga da Kop ne ne voj ske iz ve la je
ove go di ne bar jed nu zna ~aj ni ju tak ti~ ku ve `bu sa boj nim ga |a -
wem. Sve su bi le kva li tet ne i po ka za le su za vid nu ospo so bqe -
nost na {ih pe {a di na ca, ten ki sta, ar ti qe ra ca i spe ci ja la ca, ali
i abe ha ja ca i lo gi sti ~a ra.
Te `i {te je bi lo na uve `ba va wi ma za pr vu mi si ju Voj ske, od -
no sno pri pre mi i pro ve ri za od bra nu ze mqe. Ima li smo ve `be
i u obla sti pri pre ma za tre }u mi si ju – po mo} lo kal nom sta nov -
ni {tvu i or ga ni ma vla sti u slu ~a ju van red nih si tu a ci ja.
Po pi ta wu per so na la, naj ma we smo za do voq ni po pu nom
pro fe si o nal nim voj ni ci ma. U sa rad wi sa Ge ne ral {ta bom Voj ske
Sr bi je, pr ven stve no ak ci jom pro mo ci je voj ni~ kog po zi va, pred u -
zi ma mo me re za po pu nu je di ni ca.
pri o ri tet dru {tva. Ali o to me od lu ~u ju nad le `ne dr `av ne in sti tu -
ci je. Mi smo ima li na umu sred stva ko ji ma ras po la `e mo i ono {to
smo pro jek to va li u na red nih pet go di na, na rav no, ra ~u na ju }i da se
za po tre be Voj ske iz dva ja 2,4 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da.
Na osno vu to ga opre de qi va li smo se za sred stva ko ji ma }e se na {i
sa sta vi opre ma ti. Uko li ko pro ce nat iz dva ja wa na ko ji ra ~u na mo
na red nih ne ko li ko go di na bu de sta bi lan, mi }e mo ostva ri ti pla no -
ve ko ji su re al ni i u skla du sa po tre ba ma, ali i mo gu} no sti ma dru -
{tva – ob ja {wa va ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}.
Mno gi su ve ro va li da su for mi ra wem ^e tvr te bri ga de, pro -
{le go di ne, okon ~a ne or ga ni za ci o ne pro me ne u Kop ne noj voj sci.
Sa stav je, me |u tim, i to kom 2008, no vi na ma u Re~ noj flo ti li, me -
wao unu tra {wu or ga ni za ci ju.
Ka ko na gla {a va ge ne ral ]ir ko vi}, si stem Kop ne ne voj ske je,
za hva qu ju }i mo du lar nom prin ci pu na ko me je za sno van, vr lo flek -
si bi lan. U tom smi slu on ka `e – Mi smo po jed nom kon cep tu, ko ji
smo ta da ozna ~i li i usvo ji li kao od go va ra ju }i, for mi ra li Kop ne -
nu voj sku. Bi lo je po treb no vre me da pro ve ri mo ka ko to de lu je u
prak si i {ta je po treb no me wa ti i na ni vou Ge ne ral {ta ba i na
ope ra tiv nom ni vou.
Pra ti li smo funk ci o ni sa we po tom mo de lu. Za tim je na stu pi la
fa za do grad we si ste ma, od no sno us po sta vqa we funk ci o nal ni je or -
ga ni za ci je. Je dan od ta kvih po stu pa ka bio je i pre for mi ra we Re~ ne
flo ti le. Sve je di ni ce Voj ske Sr bi je ko je za dat ke iz vr {a va ju na vo -
di, bi lo da im je vo da pre pre ka ili po god nost ko ju ko ri ste, spo ji li
smo u je dan sa stav, ran ga bri ga de. Do ta da je Flo ti la bi la ba ta -
qon skog ni voa. U woj se da nas na la ze i dva pon to nir ska ba ta qo na.
[ta je jo{ po treb no do te ra ti u Kop ne noj voj sci
– Pre po zna li smo i raz u me li po tre bu da se Kop ne na voj ska
na da qe do gra |u je. U je di ni ca ma
tak ti~ kog ni voa, pa sve do Ko -
man de, or ga ni zo va li smo stru~ -
ne ras pra ve. Tra `i li smo bo qa
for ma cij ska re {e wa od po sto -
je }ih. Ana li ze su or ga ni zo va ne
u sep tem bru i na ni vou Ge ne ral -
{ta ba. Ko man da je za stu pa la
sta vo ve ko ji su uglav nom pri hva -
}e ni. Do kra ja go di ne oni }e bi -
ti de fi ni sa ni u for mi od lu ka,
smer ni ca i uput sta va.
Po ~et kom 2009. usle di }e
pro me ne u sa sta vi ma Kop ne ne
voj ske. Ni su to spek ta ku lar ne
no vi ne, ve} po de {a va wi ma si -
ste ma ka ko bi bio jo{ efi ka -
sni ji. Jed na od pro me na }e bi -
ti, ta mo gde je to mo gu }e, gru pi -
sa we pro fe si o nal nih voj ni ka u
~e te, u ko je se ne }e ras po re |i -
va ti voj ni ci na od slu `e wu voj -
nog ro ka. Uo ~i li smo da je to,
po seb no sa aspek ta obu ke, mno -
go bo qe re {e we.
Na taj na ~in }e mo ima ti
pot pu no pro fe si o nal ne ~e te i
one u ko ji ma }e se ob u ~a va ti
voj ni ci na slu `e wu voj nog ro -
ka. Ta ko }e mo, prak ti~ no, do -
bi ti osno vu za for mi ra we
sna ga za re a go va we i do pri ne -
ti ope ra tiv nim spo sob no sti ma
Kop ne ne voj ske za iz vr {a va we
na men skih za da ta ka – tvr di ko -
man dant Kop ne ne voj ske.
Zo ran MI LA DI NO VI]
Vla di mir PO ^U^
20
15. novembar 2008.

P E R A S P E R A
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
Prvi svetski rat jeste
bio prava qudska
klanica. Poginulo je
vi{e od dvadeset
miliona qudi. Kad je
sve bilo gotovo, 12.
novembra 1918, umni
qudi koje je pokoq
nau~io pameti, morali
su da ka`u: bilo je
dosta, ovo je kraj.
Nismo vaqda ludi da sve
to uradimo ponovo. Bilo
je potrebno tek ne{to
mawe od dvadeset godina
da izvetri pamet
ste~ena te{kom mukom
i patwom. Drugi rat je
odneo tri puta vi{e
`rtava, i bio je jezivija
repriza masovnog,
organizovanog sistema
ubijawa sopstvene
vrste.
PISMO REDOVA \AKA
Onomad se navr{ilo ta~no 90 godina od
zavr{etka Prvog svetskog rata. Ima jo{
pre`ivelih boraca! Na ceremoniji u Verdenu
videli smo trojicu veterana koji vi{e i ne pamte kad
su slavili stotu. Od wih jedan broji sto i dvanaestu
godinu. Pored wega su sedela dvojica tek ne{to mla|ih.
[ta tri ratna druga planiraju u budu}nosti – ne znamo.
Oni to nikome nisu rekli, jer ih niko nije ni pitao.
Za tako `ilave stare borce postoji samo
pro{lost i wihova mladost u woj. Koliko znamo,
posledwi srpski vojnik u prvom ratu oti{ao je pre
dve-tri godine. Uop{te, bilo je mnogo solunaca koji su
bodroga tela i duha prekora~ili devedesetu. Mnogo
pre toga prohodali su ledenu Albaniju, oporavili se
na Krfu i u neodoqivom juri{u vratili se u otaxbinu,
probiv{i Solunski front.
Tada su nam Francuzi bili saveznici. Odatle
spomenik na Kalemegdanu na kome pi{e: „Volimo
Francusku kao {to je ona volela nas!“ Samo toliko.
Dok se ~udimo metuzalemskim godinama onih boraca
koji uporno guraju kroz svoj drugi `ivotni vek, a
ro|eni su jo{ u 19, mo`e se pomisliti kako rat produ`ava
`ivot. Da nisu bili na Verdenu, ko zna {ta bi
od Gwih postalo.
eneracija ro|ena 1918. puni ove godine devedesetu.
Sreo sam pre nekoliko godina na Tari ~oveka
koji je svakog jutra najmawe dva puta svojim tempom
pretr~avao trim-stazu. To nije nikakav podvig, osim
ako nemate pune 92. Pitao sam ga, pomalo nepristojno
radoznao, za{to uop{te tr~i.
„Za{to tr~im Moram, ne{to me tera!“
@eleo sam da otkrijem bar jednu tajnu te bodre
starosti, ali nisam uspeo. Taj ~ilager je `iveo
obi~nim, mu~nim `ivotom. Bio i gladan i sit, kako kada.
Terali ga u nema~ki „lager“ u Drugom svetskom
ratu, tamo se izvukao `iv pune tri godine. Posle bio
„za na{u stvar“, partijski aktivista, direktor neke
pilane. Nekada se mnogo sekirao, a mnogo puta mu je
bilo svejedno za sve.
Pozvao me je na ~a{icu rakije, u holu „Omorike“.
Rekoh mu da ne pijem.
„Rano si prestao!“ – re~e on, ispi svoju u jednom
dahu, i ode na trim-stazu.
Kasnije, vi{e ni{ta nisam ~uo o wemu. Nadam se
da je `iv i da se jo{ koji put mo`emo sresti na Tari.
Od wega sam, za nedequ dana odmora i dokolice ~uo
bezbroj autorskih poema o epskim pogibijama srpskih
boraca u ratovima po~etkom dvadesetog veka.
Bilo je zanimqivo, no starac Tadija (tako se
zove) sva svoja juna~ka predawa izmozgao je u usmenom
desetercu, bez gusala i bez pauza: o Mi{i}u, Putniku,
Jovanu Belimarkovi}u, bezimenim junacima koji su se
pretvorili u krajputa{e.
Pre desetak dana pesnik i qubiteq `ivota Mija
Rai~evi} pozajmio mi je dve zanimqive sveske o srpskim
ratnicima. Jedna je {tampana 1933, a druga tri
godine docnije. Prva se odnosi na kratki `ivotni put
pe{adijskog potporu~nika Vojislava Markovi}a, a druga
pod naslovom „Vojni~ki zapisi jednog redova-|aka“,
pisana je rukom Vlastoja D. Aleksijevi}a.
Potporu~nik Markovi} je poginuo 2. jula 1913.
godine kod Krive Palanke, u zavr{nim borbama protiv
Turaka. Svesku sa pismima priredila su wegova
bra}a, povodom 20 godina od pogibije.
Vojislav Markovi} je bio novinar „Dela“, pisac,
publicista. Mladi oficir sa mnogo talenata, ali i
odu{evqeni borac za osloba|awe Srbije. Wegova
bra}a Vasilije, Lazar, Tanasije i Miodrag pi{u ovako
u predgovoru sveske „Fragmenti jednog kratkog `ivota!“:
„Moramo da `alimo i oplakujemo i danas {to
Vojislava nema me|u nama, gde bi bio `ivi ponos svoje
otaxbine, kao {to je udesom postao jedan od slavnih
grobova na kojima po~iva na{a nacionalna sloboda!“
^itava srpska istorija tako je pisana: najboqi
su postali grobovi, a tako se nije moglo zauvek. I tek
koji mesec kasnije, 1914. ponovo }e zapo~eti pogibija
polovine mu{kog `ivqa, najboqih i najvitalnijih Srba.
Uzalud slavni grobovi, kad je otaxbini bio
potrebniji Vojislav kao wen `ivi ponos.
Ovako potporu~nik Markovi} opisuje ulazak
srpske vojske u Bitoq: „Turci be`e, odstupaju...
Napred, prekini paqbu! I ostrvqeni, izbezumqeni,
mokri do sr`i, jurnu{e na bajonet! Ura, ura! I kao
nepregledna i nesalomqiva lesa jurnu ceo puk.
Padalo se, zaglibalo, ostajali su mrtvi i raweni,
ali je puk jurio, nesalomqiv, izbezumqen, re{en da
u~ini kraj i vodi i kur{umu, re{en da u|e u Bitoq.
I bilo je strahovito. Turci be`e, Karaman je na{.
Put za Bitoq... otvoren je!“
Ne znamo da li je |ak Vlastoje Aleksijevi}
pre`iveo rat. U svojim bele{kama pred polazak u boj
on pi{e: „^eta je postrojena u mraku, gologlava, svira
ve~erwa molitva, a daleko iza nas te~e `ivotni mete`
i reka gradskog `ivota. Zapadna strana kasarnskog
neba osvetqena je plamenim svetlom, onde je `ivot.
Mi smo kao na nekom otoku, po strani, otrgnuti od
ne~eg svoga {to nas mami natrag...“!
Prvi svetski rat jeste bio prava qudska klanica.
Poginulo je vi{e od dvadeset miliona qudi.
Kad je sve bilo gotovo, 12. novembra 1918. umni qudi
koje je pokoq nau~io pameti, morali su da ka`u:
bilo je dosta, ovo je kraj. Nismo vaqda ludi da sve to
uradimo
B
ponovo.
ilo je potrebno tek ne{to mawe od dvadeset godina
da izvetri pamet ste~ena te{kom mukom i
patwom. Drugi rat je odneo tri puta vi{e `rtava,
i bio je jezivija repriza masovnog, organizovanog
sistema ubijawa sopstvene vrste.
Kad sve pro|e, ratna golgota mo`e se razumeti i
kao romanti~ni susret posledwih veterana. I wih je
neko mobilisao i doveo pred topove i karte~, koji najboqe
kida `ivo qudsko meso.
Sva su se}awa sada samo brojke. Tragi~na je
samo sudbina pojedinca, spremnog da se poravna sa
otaxbinom u dugovima: ona wemu poziv, on woj sve. \ak
Vlastoje Aksentijevi} je i u svom rodoqubivom zanosu
jasno video zna~aj ble{tavog horizonta: tamo gde je
svetlo, onde je `ivot.
Autor je komentator lista „Politika”
21

Snimio D. GOL
METEOROLO[KA SLU@BA VOJNOG AERODROMA BATAJNICA
KAKO SE ^ITA NEBO
Borbeni avioni
podrazumevaju letewe
velikom brzinom. Nebo je
isto, ali su prilike na
wemu uvek druga~ije. Bez
ta~nih podataka pilotu je
gotovo nemogu}e da se
bezbedno uputi na zadatak.
Zato su meteorolozi
prakti~no wihovi kopiloti.
Me|usobna saradwa se
podrazumeva, naravno i
visoka stru~nost, obu~enost,
rukovawe savremenom
tehnikom. Dobra slika
prilika mo`e se videti u
sedi{tu kontrole letewa
batajni~kog aerodroma, gde
je meteorolo{ka slu`ba deo
slo`enog sistema koji
besprekorno radi svoj
odgovoran posao.
22
Na ne dav nom te sti ra wu |a ka ni `ih raz re da osnov nih {ko la, ma li {a ni su, sem
osta log, tre ba lo da od go vo re na pi ta we {ta su me te o ro lo gi ja i me te o ro lo zi
Te {ke re ~i za pi sa we, a jo{ te `e za iz go va ra we ni su zbu ni le ma li {a ne. Uglav -
nom su zna li ili bar na slu }i va li o ~e mu je re~, a bi lo je i pra vih bi se ra. Ta ko
je jed na de voj ~i ca na pi sa la da su to „qu di ko ji ~i ta ju ne bo”. Ne ma joj se {ta pri go vo -
ri ti. Na pro tiv, pe ti ca za opa `a we i ma {tu...
Za pra vo, me te o ro lo gi ja je sta ra na u ka o Ze mqi noj at mos fe ri i pro me na ma u
woj. Svr sta va se u gru pu ge o fi zi~ kih na u ka. Ne ke od glav nih po ja va ko je se pro u ~a va -
ju je su ko li ~i na i vr sta pa da vi na, gr mqa vin ske olu je, tor na da, trop ski ci klo ni i taj -
fu ni. Bi tan uti caj vre me na na qu de i qud ske ak tiv no sti do veo je do raz vo ja na u ke o
prog no zi vre me na.
Re~ me te o ro lo gi ja po ti ~e od gr~ ke re ~i „me te o ron“ ko ja se od no si la na sve po ja ve
na ne bu. Za ni ma we za vre me ko je ga okru `u je po sto ji ot kad i sam ~o vek. Ve} u sta roj Ki -
ni, In di ji, Egip tu i Gr~ koj qu di su ras pra vqa li o ve tro vi ma i pa da vi na ma, po ku {a va ju -
}i da shva te i ob ja sne vre men ske po ja ve. Pr va kwi ga sa opi som i tu ma ~e wem vre men -
skih po ja va je ste Ari sto te lo va „Me te o ro lo gi ka” (340 go di ne pre Hri sta), a ob u hva ta la
je sve po ja ve iz nad tla. Na red nih ve ko va, sko ro hi qa du go di na, me te o ro lo gi ja se ni je
uop {te raz vi ja la, ili se raz vi ja la vr lo sla bo. Iz tog vre me na po sto je ret ki za pi si
(ana li), uglav nom cr kve ni, o vre men skim po ja va ma, po seb no ne po go da ma.
PO GLED U VI SI NU
Na kon {to je u Krim skom ra tu (1853–1856) fran cu ska flo ta te {ko o{te }e na u
sna `noj olu ji, ze mqe Za pad ne Evro pe i Se ver ne Ame ri ke za po ~e le su ozbiq ne po ku -
{a je sku pqa wa po da ta ka o vre me nu na mno go me sta isto vre me no po mo }u te le gra fa
(iz u mqen 1837). Raz voj po u zda nih sa to va omo gu }io je stal nost i ta~ nost osma tra wa
na {i rem pod ru~ ju. Po ja vi li su se i ane mo me tri, a ubr zo je za odr `a we i o~i ta va we
ure |a ja uve de na i elek tri~ na stru ja.
S raz vo jem pro me ta, ba lo ni, zma je vi i avi o ni no si li su i me te o ro lo {ke in -
stru men te na svo jim le to vi ma kroz tro pos fe ru, naj ni `i sloj Ze mqi ne at mos fe re,
15. novembar 2008.

sve do stra tos fe re, sle de }eg slo ja at mos fe re. Stra tos fe ra je ot -
kri ve na, opi sa na i na zva na ma lo na kon 1900. go di ne. Stal na me re -
wa po vi si ni za po ~e la su oko 1920. go di ne, na kon {to su iz u mqe ni
ra dio-ure |a ji na ba te ri je, ko ji su bi li po sta vqa ni na ba lo ne. Po -
da ci o sta wu vre me na na ve }im vi si na ma da li su pot pu ni ju sli ku
sta wa at mos fe re i bo qi uvid u po ja ve na tim vi si na ma, po put mla -
zne stru je.
Ma la {et wa kroz isto ri ju za ni mqi ve na u ke uvod je za slo vo
po sve }e no se di {tu kon tro le le te wa Voj nog ae ro dro ma Ba taj ni ca,
ta~ ni je Me te o ro lo {kom bi rou, u ~i jem je sa sta vu. Na ~e lu vred nog
ko lek ti va je pot pu kov nik Go ran Man di}:
– Me te o ro lo {ka slu `ba je
deo si ste ma kon tro le le te wa i
Re pu bli~ kog hi dro me te o ro lo {kog
za vo da (RHMZ). Or ga ni zo va na je u
po seb ne je di ni ce – ae ro drom ske
kon tro le le te wa. Jed na od wih je
na Ba taj ni ci. Slu `i za obez be |e -
we voj nih, ci vil nih i sport skih
le to va. Po sle bom bar do va wa
1999. go di ne osta li smo bez ne -
kih obje ka ta, ali uspe li smo da se
sna |e mo i po sao nam ni ka ko ne tr pi zbog maw ka „stam be nog pro sto -
ra”. Slu `ba je or ga ni zo va na ta ko da su u woj eki pe za osma tra we
va zdu {nog pro sto ra i prog no sti ~a ri. Ra di se 24 ~a sa, ne pre kid no.
Agen ci ja za kon tro lu le te wa na sto ji da osa vre me ni rad slu `be.
Ta ko je ne dav no po sta vqe na au to mat ska me te o ro lo {ka sta ni ca, gde
se br zo do bi ja ju po da ci u di gi tal nom for ma tu. Ne ka da se to oba -
vqa lo te le fo nom. Sa da je to br zo, jed no stav no i efi ka sno. Uz po -
mo} vi deo-sig na la po da ci se pre ba cu ju na ekra ne, od no sno nu me -
ri~ ke po ka zi va ~e. Pri ku pqa ju se sva kih 30 mi nu ta i pro sle |u ju
RHMZ-u, a ko ri ste se u zo ni nad le `no sti ba taj ni~ kog ae ro dro ma,
ko ja je naj ve }a u Sr bi ji – ob ja snio je pot pu kov nik Man di}.
Ste ~e no is ku stvo, pro ve re na stru~ nost i ve li ki en tu zi ja zam –
to je kra tak opis za po sle nih u slu `bi. Sne `a na Vuj kov je pri zna ti
prog no sti ~ar, pre da va~ u {kol skom cen tru, in struk tor za me te o ro -
lo gi ju. Zada tak me te o ro lo {kog bi roa je ste da se {to bez bed ni je i
uspe {ni je iz vo di le ta~ ki plan i pro gram.
– Upra vo ta ko. To ostva ru je mo u sa rad wi sa ko man da ma je di -
ni ca. Oni od nas do bi ja ju tre nut ne i prog no zi ra ne uslo ve, vi sin -
ske po dat ke za po tre be teh ni~ ko-na vi ga -
ci o nih pro ra ~u na, upo zo re wa i oba ve -
{te wa o even tu al nim na glim i opa snim
po ja va ma. Kli ma to lo {ki po da ci su ve o -
ma bit ni za pla ni ra we le te wa i me to di -
ke obu ke. Od ne deq nih, pre ko me se~ nih,
do go di {wih.
Sa mi po da ci se do bi ja ju na me te o -
ro lo {koj sta ni ci, gde se ne pre kid no me -
re ele men ti i pra te po ja ve, sva kih po la
sa ta, ne ka da i ~e {}e. [ta je sve va `no
Tem pe ra tu ra, pri ti sak, vla `nost va zdu ha,
pra vac i br zi na ve tra, ko li ~i na obla~ -
no sti, ba za obla ka... Sve je to od zna ~a ja
za va zdu ho plov stvo, po go to vo za br ze i
sna `ne bor be ne le te li ce. Na pri mer,
neo p hod no je zna ti ko li ki je pri ti sak, jer
se na osno vu we ga od re |u je vi si na le ta,
du `i na za le ta. Vr sta obla ka i tem pe ra -
tu ra dik ti ra ju da li mo `e do }i do za le |i -
va wa ili ne. Od opa snih po ja va za vi si
ho }e li let bi ti od lo `en. Za tim, ima li
pa da vi na na pi sti.
Svi po da ci se ko ri ste i za iz da va we
re dov nih i spe ci jal nih iz ve {ta ja za ae ro -
drom sku i va na e ro drom sku upo tre bu. Na -
{i prog no sti ~a ri ne pre kid no pra te uslo -
ve u zo ni od go vor no sti, da ju pro ce nu za
na red ni dan, a pre ma po tre bi ko man di le -
VOJ NA TRA DI CI JA
Za Dan me te o ro lo {ke i na vi ga cij ske slu `be Voj ske Sr -
bi je od re |en je 1. no vem bar. Na i me, tog da tu ma 1923. go di ne,
u Pe tro va ra di nu je osno va na me te o ro lo {ka sek ci ja on da {we
Pr ve va zdu ho plov ne ko man de. Wen za da tak je bio da se sta ra
o or ga ni za ci ji va zdu ho plov ne me te o ro lo {ke slu `be i po pu ni
qud stvom, od no sno opre mom.
ta~ kih je di ni ca – i za ne ko li ko na red nih da na. Za tim ak tiv no u~e -
stvu ju u pret pla ni ra wu, pla ni ra wu i iz vr {nom pla ni ra wu le te wa,
u~e stvu ju na bri fin gu i kon sul ta ci ja ma sa ~la no vi ma po sa da, iz da ju
im do ku men ta ci ju za let. Is ti ~em ve o ma do bru sa rad wu sa je di ni ca -
ma, od no sno ko man da ma. Ov de smo na za jed ni~ kom za dat ku – na gla -
{a va go spo |a Vuj kov.
SA VRE ME NA STA NI CA
Uza lud su sil na teh ni ka i sve ko li ka ~u da mo der ne teh no lo gi je
ako wi ma ne ba ra ta ju stru~ ni qu di. Na Ba taj ni ci su ta dva uslo va u
har mo ni~ nom spo ju, {to da je iz van red ne re zul ta te. Me te o ro lo {ka
sta ni ca ko ju su po me nu li pret -
hod ni sa go vor ni ci svr sta va se u
red ve o ma sa vre me nih. Ta mo je
rad no me sto Sve tla ne Ta ba ko -
vi}.
– Ja sam teh ni ~ar, osma -
tra~. Sta ni ca je au to mat ska i za -
do voq stvo je ra di ti na woj. Pi -
lo tu je neo p hod no pru `i ti {to
vi {e po da tak, jer to uti ~e na bez -
bed nost le ta i efi ka snost to kom
za dat ka. Si ja we sun ca me ri mo uz po mo} pre ci znog he li o gra fa. Tem -
pe ra tu ra tla je ta ko |e va `na. In stru ment je po sta vqen na pet cen -
ti me ta ra iz nad ze mqe. U sa rad wi sa si nop ti ~a ri ma, uz po mo} wi -
ho vih ana li za stva ra mo ko na~ nu sli ku uslo va.
Je dan od na {ih naj va `ni jih za da ta ka je ste da spre ~i mo ne pri -
jat na iz ne na |e wa. Opa sni uslo vi za pi lo ta su ta ko zva ni obla ci ve -
li kog ver ti kal nog raz vo ja, kao {to su ku mu lo lim bu si, ko ji iza zi va ju
tur bu len ci ju i za le |i va we. Oni do no se olu ju, sna `an ve tar, do la ze
iz ne na da... Zbog to ga ne pre sta no pra ti mo pra vac i br znu kre ta wa
va zdu {nih stru ja wa, pri ti sak i pri zem ni ve tar. Voj ni ae ro dro mi su
po seb ni. Avi o ni po le }u i sle }u ve li kom br zi nom i sva ki pa ra me tar
je bi tan. Po go to vo je va `no upo zo ri ti na wi ho ve even tu al ne pro me -
ne. Vi dqi vost je ta ko |e ve o ma zna ~aj na. Ima mo svo je re pe re i ta ko
se ori jen ti {e mo – po ka zu je go spo |a Ta ba ko vi}.
To ga ~a sa na obli `woj pi sti gr me mo} ni mo to ri „dva de set de -
vet ke” i le te li ca, po nos na {eg Va zdu ho plov stva i PVO, o~as se pro -
pi we ka ne bu. U`i tak za pi lo ta, vi dqi vost do pet hi qa da me ta ra!
Go lim okom za pa `a ju se ob ron ci Fru {ke go re, vrh Ava le.
Ka `u da u ae ro drom skoj slu `bi po sto je
tri ta~ ke oslon ca: me te o ro log, kon tro lor
le te wa i dis pe ~er. Ste van Bu di mi ro vi} je
sa rad nik u ae ro drom skom bi rou. Pra ti na -
ja ve i pri ja ve le te wa.
– Je di ni ce do sta vqa ju svo je pro gra me,
mi ih ob ra |u je mo i da je mo sve in for ma ci je
ko je su, pre sve ga, u slu `bi bez bed ne va zdu -
ho plov ne plo vid be. Na rav no, to se od no si i
na na {e ae ro-klu bo vi. Vr lo je va `no po zna -
va ti sta we teh ni~ kih sred sta va i na osta lim
ae ro dro mi ma. Mi ima mo sprem nu i tu vr stu
oba ve {te wa. To na ro ~i to do la zi do iz ra -
`a ja u slu ~a ju na gle pro me ne vre me na. Ina -
~e, di rekt no smo po ve za ni s cen tri ma u Pa -
ri zu i Bri se lu, gde se sa bi ra ju po da ci za sve
va zdu ho plo ve ko ji le te na vi si ni iz nad ~e ti -
ri hi qa de me ta ra – ka `e go spo din Bu di mi -
ro vi}.
Ta ko u br zom rit mu i na do mak pi ste ra -
di ko lek tiv ko ji ne ma pa u zu i kraj oba ve za.
Sme na da, ali pre kid po sla ni slu ~aj no! O
wi ma i pi lo ti bi ra ju re ~i. Zna ju ko li ko su
me |u sob no po ve za ni. Za to je u pra vu de voj ~i -
ca s po ~et ka pri ~e – oni za i sta ~i ta ju ne bo
i to ve o ma uspe {no.
Bran ko KO PU NO VI]
23

DOGA\AJI
>>> DAN RODA IN@IWERIJE – U prokupa~koj kasarni
„Ratko Pavlovi} ]i}ko“ pripadnici 310. in`iwerijskog bataqona
Tre}e brigade Kopnene vojske sve~ano su obele`ili 6. novembar –
dan roda in`iwerije.
Na taj dan, davne 1865. godine, u Kne`evini Srbiji donet je Zakon
o izmeni i dopuni zakona o ure|ivawu vojske, kojim su pontoniri
i pioniri izdvojeni iz artiqerije i obrazovali poseban rod.
Tom prilikom, okupqenima se obratio komandant bataqona
potpukovnik Dragan Stanojevi}, koji je istakao da su pripadnici
te jedinice tokom 2008. godine izgradili 32 kilometra puta i
desetak mostova. Pri tom su pre{li oko 150.000 kilometara i
ostvarili 23.000 moto-~asova sa in`iwerijskim ma{inama. Najboqim
pojedincima uru~ena su priznawa i nagrade.
Delegaciju oficira roda in`iwerije primio je zamenik
na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje
Mileti}.
>>> DAN OKLOPNIH JEDINICA – U jedinicama Prve,
Druge, Tre}e i ^etvrte brigade Kopnene vojske sve~ano je obe -
le`en 31. oktobar – dan oklopnih jedinica. Na taj dan 1941.
godi ne ustani~ki vod od dva tenka prvi put je dejstvovao u toku
borbi za osloba|awe Kraqeva.
Pripadnici Tre}e brigade Kopnene vojske praznik su
obele`ili sve~anostima u Ni{u i Kur{umliji. U kur{umlijskoj
kasarni „Topli~ki ustanak” goste je pozdravio komandant 37. motorizovanog
bataqona major Sla|an Arseni}.
Povodom Dana oklopnih jedinica, delegaciju roda primio je
na~elnik Uprave za operativne poslove General{taba Vojske Srbije
general-major Dragan Kolunxija.
>>> PETI CIKLUS PRISME – Predstavnici Ministarstva
odbrane Republike Srbije i Privredne komore Beograda, u saradwi
sa Tehni~kom {kolom „Novi Beograd“ i Vi{om poslovnom
{kolom iz Beograda, otvorili su 5. novembra peti ciklus obuke korisnika
Prisme – Programa prekvalifikacije podoficira i civilnih
lica kojima je prestala slu`ba u Ministarstvu odbrane i
Vojsci Srbije. U wemu u~estvuje 78 nekada{wih stare{ina i civilnih
lica. Program se finansira donacijama Nordijske inicijative
– Danske, Norve{ke i [vedske.
Savetnik pomo}nika ministra za qudske resurse u Ministarstvu
odbrane Milan Mi}anovi} istakao je uspeh ranijih generacija
koje su poha|ale kurseve Prisme. Oko 70 odsto polaznika primenilo
je ste~ena znawa i ve{tine, te zapo~elo samostalan posao ili
se ponovo zaposlilo.U ime Privredne komore Beograda, predstavnicima
zemaqa koje finansijski podr`avaju Prismu zahvalio je
Dragan Paska{. On je polaznicima kursa savetovao da odmah po~nu
da se pripremaju za novi posao.
>>> NA POPRI[TU KUMANOVSKE BITKE – Delegacija Ministarstva
odbrane Republike Srbije i Vojske Srbije, koju je predvodio
pukovnik Radojko Nikoli}, polo`ila je vence na Spomen-kosturnicu
borcima palim u Kumanovskoj bitci 1912. godine.
Na brdu Zebrwak, kod Kumanova, okupilo se vi{e od hiqadu
qudi iz svih krajeva Srbije i Makedonije. Pored delegacije Ministarstva
odbrane i Vojske, vence su polo`ili i pomo}nik ministra
rada i socijalne politike u Sektoru za bora~ko-invalidsku
za{titu dr Miro ^avaquga, ambasador Republike Srbije u
Makedoniji Zoran Popovi}, generalni konzul Milivoje
\ur|evi}, vojni izaslanik potpukovnik Veqko Blagojevi} i predsednik
Udru`ewa Srba u Makedoniji ^aslav Milovanovi}.
Povodom stogodi{wice Kumanovske bitke spomenik na brdu
Zebrwak je restaurisan. (Z. M.)
>>> „OTVO RE NI DAN“ U KRU [EV CU – U kru {e va~ koj ka sar -
ni „Car La zar“ 13. no vem bra or ga ni zo va na je ak ci ja „Otvo re ni
dan“. Pri pad ni ci Cen tra za obu ku lo gi sti ke, [e stog cen tra za obu -
ku i Cen tra za usa vr {a va we ka dro va AB HO osmi sli li su za ni mqiv
pro gram, u okvi ru ko ga su pri re di li smo tru na o ru `a wa i opre me i
pri kaz ob u ~e no sti qud stva.Mla di su po ka za li i ve li ko in te re so va -
we za ak tu el ni kon kurs za po pu nu slo bod nih rad nih me sta pro fe si -
o nal nim voj ni ci ma.(Z. M.)
GE NE RAL PO NO[ PRI MIO D
Sni mio J. MARJANOV
OBELE@EN DAN JEDINICA
U beogradskoj kasarni „Radovan Medi}”, pripadnici 224.
centra za elektronska dejstva sve~ano su obele`ili 11. novembar
– dan roda. Ujedno, ove godine prvi put je obele`en i dan tog
centra. Slavi se kao se}awe na datum kada je 1946. godine nepo -
sredno po zavr{etku Drugog svetskog rata formirana prva radio-izvi|a~ka
jedinica pod nazivom radio-prislu{na ~eta jugo -
slo venske armije. Posle drugog svetskog rata, poklawa se velika
pa `wa zna~aju i ulozi sastava ove namene. Pove}ao se wihov
broj, a time i obim slo `enih zadataka iz domena obave{tajnog
obe zbe |e wa.
Sam rod EI i PED formiran je jula 1983. godine i jedan je
od najmla|ih u Vojsci Srbije. Tokom 2008. godine, mewa se naziv
nekada{weg Dana roda EI i PED u Dan roda jedinica za ED, a
prvi put se ovaj datum odre|uje i kao Dan 224. centra za elektro -
nska dejstva.
U svom obra}awu prisutnima, komandant Centra pukovnik
mr Dragan @ujovi} istakao je da su u proteklom periodu ostvareni
vrlo dobri rezultati koji su plod kreativnosti, homo -
genosti, inicijative, zalagawa i samopregornog rada svih pripadnika
jedinice. Nagla{ena je i potreba za daqim osavreme -
wivawem postoje}e tehnike i usavr{avawem pripadnika roda.
Centralnoj sve~anosti prisustvovali su i predstavnici Upra -
ve za obave{tajno-izvi|a~ke poslove sa brigadnim generalom
Radom \uri}em na ~elu, komandanti drugih brigada i centara,
predstavnici lokalne samouprave, Ministarstva unutra{wih po -
ZAHVALNICE ZA ORGANIZACIJU
Ministar odbrane Dragan [utanovac dodelio je zahvalnice
institucijama koje su pomogle u pripremi, organizaciji i realizaciji
promocije studenata 128. i 129. klase Vojne aka de mi je u
~in potporu~nika. Sve~ano uru~ewe organizovano je 5. no vembra
na Akademiji.
Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}
zahvalio je predstavnicima institucija i pojedincima
koji su pomogli realizaciju sve~anosti.
Zahvalnice ministra odbrane dobili su Ministarstvo unutra{wih
poslova, Radio Televizija Srbije i Bezbednosno-informativna
agencija, a zahvalnice pomo}nika ministra od bra ne
za qudske resurse Informativni program Javnog servisa, AD „Be-
24
15. novembar 2008.

E LE GA CI JU KOP NE NE VOJ SKE
Po vo dom 16. no vem bra – da na Kop ne ne voj ske, na ~el nik Ge ne -
ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{ pri -
mio je de le ga ci ju tog naj broj ni jeg vi da Voj ske Sr bi je. U sa sta vu de -
le ga ci je bi li su ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik
Mla den ]ir ko vi}, ko man dant Dru ge bri ga de KoV bri gad ni ge ne ral
Vi do je @iv ko vi} i glav ni pod o fi cir ^e tvr te bri ga de KoV za stav -
nik Si ni {a Mi len ko vi}.
Za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -
kov nik Mi lo je Mi le ti} pri mio je po vo dom Da na ro da pe {a di je – 16.
no vem bra de le ga ci ju tog ro da, u ko joj su bi li za me nik ko man dan ta ^e -
tvr te bri ga de KoV pu kov nik Zo ran Lu bu ra, ko man dant 11. pe {a dij skog
ba ta qo na Pr ve bri ga de KoV pot pu kov nik Ne nad Mi lo ji ~i} i glav ni
pod o fi cir Tre }e bri ga de KoV za stav nik Zo ran \or |e vi}.
Dan vi da Kop ne ne voj ske i Dan ro da pe {a di je obe le `a va ju se 16.
no vem bra. Na taj dan, 1914. go di ne, ot po ~e la je jed na od naj zna ~aj ni jih
bi ta ka u Pr vom svet skom ra tu – Ko lu bar ska bit ka. Je da na est pe {a dij -
skih di vi zi ja bi le su no si o ci bor be nih dej sta va srp ske voj ske u to ku te
bit ke, a svo jim he roj skim dr `a wem u bor bi srp ska pe {a di ja za di vi la
je ta da ~i tav svet.
ZA ELEKTRONSKA DEJSTVA
Sni mio J. MAMULA
slova, porodica poginulog pripadnika jedinice ~ije ime nosi kasarna,
te gosti iz preduze}a sa kojima jedinica blisko sara|uje.
Sr|an ZGOWANIN
PROMOCIJE POTPORU^NIKA
rar” iz Beograda, Nedeqko Muwas iz Uprave sa obra }ajne policije,
Mladen Vu~ini} i Dragan Nikoli} iz Uprave za obe zbe|ewe
odre|enih li~nosti i objekata, Slobodan Vukoli} i Du{an Pua~a
iz Policijske uprave za grad Beograd, te Vesko Grozdani} i Jovan
Risti} iz RTS-a.
Na~elnik Vojne akademije dodelio je zahvalnice Dragu Kecmanu
iz AKUD „[panac”, Slavku Vulevi}u i Goranu Isakovi}u iz
Uprave za obezbe|ewe, zatim, Du{anu Nenadi}u iz @anda r -
merije, Vladanu Radosavqevi}u iz Policijske ispostave op {ti ne
Stari grad, Igoru Kecojevi}u iz BIA, Maci Pop-Ceni} i Milanu
Drezgi}u sa RTS-a. Pripadnicima Protokola uru~eni su pri godni
pokloni.
UKRATKO
>>> DAN PR VOG CEN TRA ZA OBU KU – Sve ~a no {}u u som -
bor skoj ka sar ni „Ae ro drom” pri pad ni ci Pr vog cen tra za obu ku
Kop ne ne voj ske obe le `i li su 13. no vem bar, Dan cen tra, ko jim su
ob je di we na dva zna ~aj na isto rij ska do ga |a ja. Dan ka da je od je di ni -
ca ne ka da {weg No vo sad skog kor pu sa 2006. go di ne for mi ran Cen -
tar i dan ka da je 1918. go di ne, na kon pro bo ja So lun skog fron ta,
pre t hod ni ca Voj ske Kra qe vi ne Sr bi je na ~e lu sa ma jo rom Ni ko lom
Ili }em – Baj kom umar {i ra la u Som bor.
Pre ma re ~i ma pu kov ni ka @eq ka Ob ra do vi }a, ko man dan ta
cen tra, ta je di ni ca je za pro te kle dve go di ne po sto ja wa u osam ge -
ne ra ci ja ob u ~i la oko 5.000 re gru ta ras po re |i va nih u je di ni ce KoV
Voj ske Sr bi je. Po red to ga re a li zo van je i ve }i broj kur se va za in -
struk to re i evo lu a to re obu ke.
Sve ~a no sti su po red ko man dan ta Ko man de za obu ku ge ne ralma
jo ra Qu bi {e Di ko vi }a pri su stvo va li i ko man dant Pr ve bri ga de
KoV bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}, ko man dant Voj nog okru ga
No vi Sad pu kov nik Ra do van Mr vi}, gra do na ~el nik Som bo ra Du {an
Jo vi}, pred stav ni ci op {ti na Apa tin, Oxa ci i Ku la i broj ne dru ge
zva ni ce. (B. M. P.)
>>> DAN DRUGOG CENTRA ZA OBUKU – Pripadnici Drugog
centra za obuku, u kasarni „Stevica Jovanovi}“ u Pan~evu, sve -
~ano su obele`ili 9. novembar – dan jedinice. Na taj dan, davne
1918. godine, Drugi pe{adijski puk Moravske divizije srp ske vojske
oslobodio je Pan~evo.
Komandant Drugog centra za obuku potpukovnik Stevo Radojni~ki}
~estitao je pripadnicima jedinice praznik i uru~io nagrade
najzaslu`nijim pojedincima. U sklopu sve~anosti odr`an
Pukovnik Mla|an Ni{evi}, na~elnik {taba Komande za obuku,
pohvalio je pripadnike jedinice za uspe{nu realizaciju svih zadataka
tokom obuke. (M. I.)
>>> DAN PRVE BRIGADE – Sve~anim postrojavawem 7. novembra,
u novosadskoj kasarni „Jugovi}evo”, ali i defileom jedinica
i prikazom operativnih sposobnosti, pripadnici Prve
brigade Kopnene vojske obele`ili su 8. novembar – dan jedinice.
Toga dana, na Mitrovdan, 1918. godine, u Novi Sad su, preko tada{weg
Po}orekovog mosta na Dunavu, umar{irale oslobo di -
la~ke jedinice Vojske Kraqevine Srbije, koje je predvodio major
Vojislav Bugarski.
Sve~anosti su prisustvovali komandant Kopnene vojske general-potpukovnik
Mladen ]irkovi}, predstavnici General{taba
Vojske Srbije, komandanti ostalih brigada Kopnene vojske,
potpredsednik Skup{tine AP Vojvodine Branimir Mitrovi} i
predstavnici lokalne samouprave.
Prisutne goste pozdravio je brigadni general \okica Petrovi},
komandant Prve brigade.
Iako pripadnici brigade danas `ive i rade u skromnim
uslovima, brigadni general Petrovi} istakao je da pred jedinicom
stoje novi izazovi, nastavak organizacijskih promena, popuna
profesionalnim vojnicima i brojni zadaci za ~ije re{avawe
postoje potrebni resursi, motivi i snaga.
Generali ]irkovi} i Petrovi} uru~ili su tom prilikom
priznawa istaknutim pripadnicima jedinice. Uprili~eni su takti~no-tehni~ki
zbor naoru`awa i vojne opreme pe{adije i veze,
te prikaz operativnih sposobnosti Prve brigade – „Borbena grupa
na mar{u i borbi u susretu”. Na ve`bi su u~estvovale oklopne,
mehanizovane, artiqerijske i jedinice PVO.
>>> PRIPADNICI VBA DOBROVOQNO DALI KRV –
Obele`avaju}i Dan Vojnobezbednosne agencije – 12. novembar, 25
pripadnika tog sastava Ministarstva odbrane dobrovoqno je dalo
krv na Institutu za transfuziologiju Vojnomedicinske akademije.
Time se Vojnobezbednosna agencija pridru`ila mnogobrojnim
gra|anima Republike Srbije koji su u~estvovali u akciji.
Na~elnik Instituta za transfuziologiju VMA pukovnik prof.
dr Miroqub Trkuqi} uru~io je predstavnicima Agencije zahvalnicu
za uspe{nu saradwu sa Institutom.
25

ZDRAVSTVO
LA KA POQ SKA BOL NI CA U BU JA NO VA^ KOJ BA WI
La ka poq ska bol ni ca Voj -
no me di cin ske aka de mi je i me di -
cin sko oso bqe te usta no ve, ali
i Voj ne bol ni ce iz Ni {a, Cen -
tra voj no me di cin skih usta no va
iz Be o gra da i Voj no me di cin skog
cen tra iz No vog Sa da ra di li su
od 11. do 15. no vem bra u Bu ja -
no va~ koj Ba wi. Gra |a ni ma
P~iw skog okru ga pru `a ne su hi -
rur {ke, in ter ni sti~ ke, sto ma -
to lo {ke i op {te me di cin ske
uslu ge. Na tim za da ci ma an ga -
`o va na su 22 le ka ra i 30 me di -
cin skih teh ni ~a ra.
– Na{ ciq bio je da pri -
bli `i mo uslu ge voj nog sa ni te ta me {ta ni ma Vra wa, Pre {e va, Bu ja nov ca i okol nih me sta i
do pri ne se mo raz vo ju ci vil no-voj ne sa rad we na ju gu Sr bi je – re kao je ko man dant La ke poq -
ske bol ni ce pu kov nik dr Ni ko la Zec.
La ka poq ska bol ni ca an ga `o va }e se po sle 15. no vem bra na me |u na rod noj voj no me -
di cin skoj ve `bi Si gu ran put 08. Na ve `bi, ko ja }e tra ja ti od 16. do 20. no vem bra i ko jom
}e ru ko vo di ti na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor dr Mi o drag Jev ti} i na ~el nik Sa ni tet ske slu -
`be Oru `a nih sna ga Kra qe vi ne Nor ve {ke ge ne ral-ma jor Li ef Ro sen, u~e stvo va }e pri -
pad ni ci voj nog sa ni te ta Re pu bli ke Sr bi je, Kra qe vi ne Nor ve {ke i Re pu bli ke Ma ke do ni je.
U okvi ru ve `bov nih ak tiv no sti bi }e pri ka za no an ga `o va we La ke bol ni ce u mul ti na -
ci o nal nim ope ra ci ja ma. Z. M.
NA U^ NI SKUP O VOJ NOM SA NI TE TU
Na {a ve li ka, slav na i ~a sna pro {lost oba ve zu je i ja ~a mo ti ve za da na {we stva -
ra o ce i sve one ko ji }e do }i po sle nas. Struk tu ru i ja ~i nu na {eg kr vo to ka mo `e mo pre -
po zna ti ako osve tli mo pro sto re pro {lo sti. Go di ne 1917. i 1918. pred sta vqa ju pe ri -
od kon so li da ci je dr `a ve i voj ske u iz ga nan stvu, a sa mim tim i voj nog sa ni te ta, ko ji se
spre ma na od lu ~u ju }i tri jum fal ni po hod u otax bi nu – is ta kao je na ~el nik Voj no me di -
cin ske aka de mi je ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}, otva ra ju }i skup o srp skom
voj nom sa ni te tu 1917–1918. go di ne, ko ji je 31. ok to bra odr `an u toj usta no vi.
Or ga ni za ci jom na u~ nog sku pa Voj no me di cin ska aka de mi ja i Ake de mi ja me di cin skih na -
u ka Srp skog le kar skog dru {tva da li su svoj do pri nos obe le `a va wu 90. go di {wi ce pro bo ja
So lun skog fron ta i oslo ba |a wa Sr bi je. Tom pri li kom asve tqe na je or ga ni za ci ja srp skog
voj nog sa ni te ta u za vr {ni ci Pr vog svet skog ra ta i ve li kom oslo bo di la~ kom po ho du.
Na sku pu je pri ka za no 14 ra do va, a iz la ga ~i su bi li Alek san dar Ne dok, Mi li sav Se -
ku li}, Bra na Di mi tri je vi}, Dra gan Mi ki}, Mi le Ig wa to vi}, Son ja Ra da ko vi}, Goj ko Ke ~a i
Lu ka Ni ko li}. Ra do vi su ob ja vqe ni su u do dat ku ~a so pi sa „Voj no sa ni tet ski pre gled”.
M. [.
LICENCE ZA MEDICINSKE SESTRE I TEHNI^ARE
„Voj no me di cin ska aka de mi ja je pr va zdrav stve na usta no va u ze mqi u ko joj sve me di cin -
ske se stre i teh ni ~a ri od da nas ima ju li cen ce za rad,” re kla je na sve ~a noj do de li li cen ci
Ve ri ca Mi lo va no vi}, na ~el nik Ode qe wa za zdrav stve nu ne gu VMA. Obra }a ju }i se pri sut -
ni ma na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} na gla sio je da su me di cin ske
se stre i teh ni ~a ri va `an stub funk ci o ni sa wa te usta no ve.
Me di cin ske se stre i teh ni ~a re VMA po zdra vio je i Dra gan [a {i}, di rek tor Ko mo re
me di cin skih se sta ra i zdrav stve nih teh ni ~a ra Sr bi je. Li cen ca je jav na is pra va ko jom se do -
ka zu je stru~ na ospo so bqe nost zdrav stve nog rad ni ka za sa mo stal no oba vqa we zdrav stve ne
de lat no sti i iz da je se na pe ri od od se dam go di na. E. R.
UKRATKO
KON FE REN CI JA PO VO DOM
VE@BE MED CE UR 2009
U Ko man di za obu ku na Top ~i de ru, 11.
no vem bra, za po ~e la je tro dnev na ini ci jal na
kon fe ren ci ja za pla ni ra we voj no me di cin ske
ve `be MED CE UR 2009. Sku pu su pri su stvo va -
le i de le ga ci je Cr ve nog kr sta Sr bi je i Me |u -
na rod nog Cr ve nog kr sta.
Pred stav ni ci Evrop ske Ko man de Voj ske
Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va – EU COM i
tim Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je,
sa voj nim de le ga ci ja ma Tur ske, Ne ma~ ke, Ukra -
ji ne, Gru zi je, Ma ke do ni je, Hr vat ske, Al ba ni je,
Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re i Mol da vi je,
raz ma tra li su i pla ni ra li ak ci je u okvi ru
pro gra ma ve `be ko ja }e se odr `a ti na red ne
go di ne.
Na kon fe ren ci ji je for mi ran za jed ni~ ki
tim, de fi ni san sce na rio ve `be i od re |e ne
sna ga ko je je iz vo de. M. I.
IZA SLA NI CI OD BRA NE NA VMA
Na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr
Mi o drag Jev ti} pri mio je 13. no vem bra pred -
stav ni ke voj nog di plo mat skog ko ra u Be o gra du.
– Voj no me di cin ska aka de mi ja ne za o sta je
za sa vre me nim evrop skim do stig nu }i ma u me -
di cin skoj pro fe si ji. Stru~ wa ci sa VMA li de ri
su u mno gim obla sti ma me di ci ne u Sr bi je i {i -
re – is ta kao je tom pri li kom ge ne ral Jev ti}.
Stra ni voj ni pred stav ni ci su ob i {li
vi {e or ga ni za cij skih je di ni ca VMA. S. \.
DAN VMC NO VI SAD
U Klu bu Voj ske Sr bi je u No vom Sa du,
11. no vem bra, sve ~a no je obe le `e na go di -
{wi ca Voj no me di cin skog cen tra. Sku pu su
pri su stvo va li na ~el nik Upra ve za zdrav -
stvo Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star -
stva od bra ne bri gad ni ge ne ral Veq ko To do -
ro vi}, ko man dant Pr ve bri ga de Kop ne ne voj -
ske bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi} i
pred stav ni ci VMA.
Uprav nik Cen tra pu kov nik dr Bra to qub
Br kqa ~a is ta kao je tom pri li kom da se u toj
zdrav stve noj usta no vi go di {we oba vi vi {e
od 150.000 pre gle da, pru `i oko 400.000
raz li ~i tih zdrav stve nih uslu ga i da se u woj
sta ci o nar no le ~i sko ro 3.500 bo le sni ka, a
iz ve de vi {e od 1.600 ope ra ci ja. B. M. P
15. novembar 2008.

SA galerije
ZASTAVNICI
Pi{e
Branko KOPUNOVI]
Svojevremeno je me|u vojnim istori~arima
vo|ena simpati~na polemika na temu ko je
prvi imao zastavnika u svojoj vojsci. Najpre
je trebalo razjasniti da li je po sredi ~in, zvawe,
simbol... Ni danas niko ne bi ruku u vatru da zna
zasigurno. Francuzi su tvrdili kako je Napoleon
insistirao da zastavnik ima po~asnu du`nost,
te su wegove jedinice bile nezamislive bez ~elnog
~oveka sa barjakom. Kad smo kod barjaka, zar ih
nisu imali Kara|or|evi ustanici, onoliko!
Amerikanci su jedan jedini rat vodili na svojoj
teritoriji izme|u sebe i u toj bespo{tednoj borbi
koja ni{ta nije re{ila, ali je ostavila trajne
pouke, odrede „severwaka” i „ju`waka”
predvodile su stegono{e. Najposle, Italijani su
dokazali kako je legendarni Cezar uveo u
formaciju zastavnike. Birao ih je od najsr~anijih
i najodanijih boraca spremnih da poginu brane}i
ime slavnog vojskovo|e i znamewa koje nose.
Nigde kraja...
Ostavimo istoriju i rasprave, pogledajmo
ko su na{i zastavnici. Ruku na srce, ponajmawe
{to su u dugoj i iscrpquju}oj vojni~koj karijeri
radili jeste no{ewe zastave, osim u nekim
sve~anim prilikama kao ~elnici po~asnog voda.
To su qudi koji su tokom decenija podoficirskog
sta`a stigli do najvi{eg ~ina. Zastavnik (prva
klase) i kraj. „Mali generali”, kako su ih od miqa
zvali. Koliko su i kako obavqali te{ke poslove
u trupi uzaludno je tro{iti re~i. Kao po pravilu,
uvek pouzdani, marqivi, po`rtvovani, beskrajno
odani svom poslu. Naj~e{}e i qudi sa bezbroj
prekomandi i garnizona, u teskobnim stanovima
i malim platama. A tek penzijama!
Owima je ovde re~, o tim i takvim
li~nostima koji su posle zavr{etka
aktivne slu`be jedino dobili mogu}nost
da sa~uvaju obraz. Primawa su im takva da ni
poznavawe vi{e matematike i dobro baratawe
sa trigonometrijskim funkcijama ili kvantnom
teorijom ne bi pomoglo da skromna primawa
pove`u sa rezultantom opstanka. Zato tra`e
poslove, ovakve ili onakve, da se pre`ivi,
ni{ta vi{e. Rado im ukazuju poverewe jer
zastavnik u penziji uvek ima motiv,
radnu naviku, odanost i dostojanstvo.
Risto [piri}, popularni [pira, ima
74 godina na svojim ple}ima i lako ih nosi.
Kao leta~ tehni~ar zabele`io je u karijeri
39 godina radnog sta`a, {ezdeset sa
beneficiranim i 11.500 sati naleta.
Piloti su ga cenili kao vrsnog majstora svog
zanata, velikog drugara i sr~anog ~oveka.
Bezbroj je doga|aja u [pirinim se}awima.
Tamo, {ezdesetih, ko zna kako, u kabinu se uvukla
zmija otrovnica. Primetili su je tek na visini,
kada je upla{ena, neprijatno za{i{tala
i krenula na pilota. [piro je muwevito uhvatio
golim rukama i jednostavno izbacio uqeza. Daleko
opasniji od {arke bili su nedavno napada~i na
po{tu u beogradskom nasequ Bra}a Jerkovi} gde je
on radnik obezbe|ewa. Po ve} vi|enim scenama
urbanog trilera, dva razbojnika sa fantomkama
na glavama i pi{toqima, upala su pred {alter
i naredili da im se „predaju sve pare”. Umesto
manekenski odevenih mladi}a u nalickanim
bankama gde glume obezbe|ewe a olako se predaju
u kriti~nim situacijama, pred napada~ima se
isprsio vreme{ni zastavnik u penziji. Radnice
po{te su vri{tale, qudi se pobacali po podu
a pred cevima se na{ao samo [pira. Hrabro i,
ispostavi}e se, vrlo ve{to. Hteli su na sve
na~ine do kase s novcem, ali na{li su se tako|e
pred pi{toqem i sna`nim {akama. Dodu{e
dva na jednog i to trostruko mla|i od ~oveka
koji bi mogao da im bude deda. Sevale su pesnice,
sre}om ne i oru`je, vi|eni su razni zahvati i
udarci, ali popri{te `estoke borbe napustili su
nasilnici, bez planiranog plena.
Zastavnik je vidao rane po licu i rukama,
lekari na VMA su mu savetovali ku}no
le~ewe, ali [pira je hteo {to pre na svoje
radno mesto. @ao mu je, veli, {to ih nije priveo
pravdi....
\uro Mitri} je wegov drug po ~inu i kolega.
Pri~a sli~na, zemunska po{ta, avgustovska `ega.
Unezvereni pqa~ka{ upada sa pi{toqem uperenim
u slu`benike. \uro ga obara, nastaje opasno
gu{awe. Epilog isti, odbrawena je imovina
dru{tva i novac gra|ana.
Stasiti Kraji{nik, zastavnik prve klase u
penziji Milisav Radovanovi} `ivi u Novom Sadu.
Nema puno ni za sebe, ali mnogi imaju jo{ mawe.
Posle zloslutnog „Bqeska” i zloglasne „Oluje”,
mnoge je prognanika ostalo bez igde i~ega.
Nema ku}e na Fru{koj gori koju wegove zlatne
ruke nisu popravile, uredile, u~inile da `ivot
u wima bude bar podno{qiv. Tamo krov,
onde prozori, vrata, oku}nica, tavanica...
Stigne i da dopremi materijal od qudi dobre
voqe, a ima ih hvala Bogu. Kada ga je jednom
nesre}ni ~ovek upitao koliko ko{ta wegov rad,
gotovo da se smrtno uvredio. Nikada, nikome,
nigde nije naplatio dinara. ^im je saznao
za po`ar na Svetoj Gori, odmah se tamo uputio
i danono}no radio na obnovi konaka... Nema
kosovske enklave gde napa}enim Srbina nije
pomogao da obnove ku}e. Sav satkan od vrlina
i ne mo`e druga~ije...
Svi ovi plemeniti i hrabri qudi su i
marqivi ~lanovi Udru`ewa penzionisanih
podoficira, ponos organizacije, svoje biv{e
slu`be, kraja, korena... U duhu ponosnog ~ina koji
su nosili na vojni~koj uniformi.
27

SARADWA
STUDENTI VOJNE AKADEMIJE U KOMANDI NATOA U NAPUQU
KORISNE ADRESE
Bogatstvo novih
utisaka, vrednih
saznawa i kontakata
opravdavaju ovakva
studijska putovawa
budu}ih oficira
na{e vojske
Gru pa od 15 stu de na ta Voj ne aka de mi je po se ti la je od 10. do 12. no vem bra Ko man du
zdru `e nih sna ga Na toa u Na pu qu, Ita li ja. U gru pi od 15 vi so ko {ko la ca, sa sme ro va
kop ne na voj ska, va zdu ho plov stvo i lo gi sti ka, bi le su i dve stu dent ki we.
„Po ~a stvo van sam {to mo gu da vas po zdra vim u Ko man di zdru `e nih sna ga u Na pu qu“,
re kao je na po ~et ku po se te ko man dant ad mi ral Mark Fic xe rald. „Ova po se ta do go vo re na je
sa mi ni strom od bra ne Sr bi je go spo di nom Dra ga nom [u ta nov cem i mi smo ve o ma za do voq -
ni {to ste da nas sa na ma“.
On je oce nio da Sr bi ja i Na to uspe {no raz vi ja ju sa rad wu, {to po tvr |u je ne dav no pot -
pi si va we Bez bed no snog spo ra zum i otva ra we no vih mo gu} no sti za ak tiv no sti u Part ner stvu
za mir.
Ad mi ral Fic xe rald je stu den ti ma po `e leo uspeh to kom {ko lo va wa i is ta kao da je ova
pr va po se ta ka de ta iz Sr bi je no vi do pri nos sa da {woj sa rad wi, ali, ka ko je re kao, i „te-
meq jed nog bu du }eg part ner stva, ka da vi bu de te na li der skim po zi ci ja ma“. On je na gla sio da
„i da nas i su tra, sa mo raz vi ja wem part ner stva mo `e mo se uspe {no su prot sta vi ti glo bal -
nim iza zo vi ma u bor bi za o~u va we za jed ni~ kih vred no sti evro a tlant ske za jed ni ce“. Ad mi -
ral Fic xe rald je za tim upoznao stu den te Voj ne aka de mi je sa za da ci ma i ak tu el nim mi si ja ma
Ko man de zdru `e nih sna ga Na toa.
Na bri fin zi ma je po seb no bi lo re ~i o ope ra ci ja ma Na toa na Bal ka nu i Ira ku, po -
mor skoj ope ra ci ji „Ak tiv no na sto ja we“ (Ac ti ve En de a vo ur), ko ja se u vo da ma Me di te ra na vo di
od 2001. i usme re na je na su zbi ja we te ro ri sti~ kih pret wi, ali i o naj no vi joj ope ra ci ji, za -
po ~e toj 21. ok to bra, sa ci qem da se za u sta vi pi ra te ri ja uz oba lu So ma li je i obez be di
„Svet ski pro gram hra ne“ Uje di we nih na ci ja za pre ko tri mi li o na qu di u toj afri~ koj ze mqi.
28
15. novembar 2008.

Stu den ti su u svo jim pi ta wi ma naj vi {e in te re so va wa is ka za li
za or ga ni za ci ju, ko man do va we i re zul ta te ope ra ci ja i mi si ja ko je
vo di Ko man da zdru `e nih sna ga Na toa u Na pu qu.
„Za nas je ovo je din stve na pri li ka da se ne po sred no uve ri mo
ka ko funk ci o ni {e jed na ve li ka ope ra tiv na ko man da i za hva qu ju }i
od li~ noj or ga ni za ci ji po se te i pred u sre tqi vo sti qu di iz Ko man de
zdru `e nih sna ga na {a ra do zna lost je na naj bo qi na ~in za do vo qe -
na“, re kao nam je po sle bri fin ga Pre drag Sto {i}, stu dent ~e tvr te
go di ne, Smer pe {a di ja.
Za Mi lo {a To li }a, stu den ta tre }e go di ne Sme ra ARJ VOJ,
prak sa da stu den ti Voj ne aka de mi je od la ze u stu dij ske po se te u
ino stran stvo iz u zet no je ko ri sna. „Znam to iz is ku stva ko le ga
ko ji ma je pro {le go di ne pru `e na ta kva pri li ka“, ka `e Mi lo{.
„Ne dav no je na pre da va wu na Voj noj aka de mi ji mi ni star [u ta -
no vac obe }ao da }e svi stu den ti to kom {ko lo va wa bar jed nom
oti }i u ino stran stvo. Ovom po se tom on svo je obe }a we na sta -
vqa da is pu wa va i ja mi ni stru u ime svo jih ko le gi ni ca i ko le ga
naj i skre ni je za hva qu jem“, ka `e Mi lo{.
Tre }i dan svo je po se te Ko man di zdru `e nih sna ga Na toa u Na -
pu qu stu den ti Voj ne aka de mi je pro ve li su u Ko man di za po mor ske
ope ra ci je i u Va zdu ho plov noj voj noj aka de mi ji.
U po zdrav noj re ~i ka pe tan
boj nog bro da Dej vid He li, ko ji ru -
ko vo di ope ra ci ja ma, is ta kao je da
je mi si ja ko man de pri pre ma we i
vo |e we, od no sno po dr `a va we
ope ra ci ja sna ga Na toa bi lo gde u
sve tu, sa ci qem od vra }a wa agre -
si je, ru ko vo |e wa kri zom i pro mo -
ci je mi ra, bez bed no sti i sta bil -
no sti. „Za da ci se da nas iz vr {a va -
ju u iz me we nim okol no sti ma po ja -
Admiral Mark Ficxerald prima poklon studenata Vojne
akademije od kapetana fregate Svetozara Vasileskog
NA TO KO MAN DA U NA PU QU
Ko man da u Na pu qu jed na je od dve glav ne ope ra tiv ne ko -
man de Na toa (dru ga je u Brun su mu u Ho lan di ji), ko ja u svom sa sta -
vu ima ko man du kop ne ne voj ske u Ma dri du ([pa ni ja), va zdu ho -
plov stva u Iz mi ru (Tur ska) i po mor skih sna ga ta ko |e u Na pu qu.
Ta kva or ga ni za ci ja us po sta vqe na je 2004. go di ne kao deo
tran sfor ma ci o nih ci qe va Na toa i pri la go |a va wa sa ve zni~ -
ke voj ne struk tu re ope ra ci o nal nim iza zo vi ma ko a li ci o nog
ra to va wa i su prot sta vqa wa na ra sta ju }im pret wa ma u no vom
mi le ni ju mu.
Ko man da u Na pu qu pod re |e na je Vr hov noj ko man di sa ve -
zni~ kih sna ga u Evro pi, sa se di {tem u Mon su (Bel gi ja).
NA [I STU DEN TI NA STRA NIM
VOJ NIM AKA DE MI JA MA
Iz Sr bi je je na voj nom {ko lo va wu u Ita li ji {est stu de -
na ta, na aka de mi ja ma u Na pu qu, Li vor nu i Mo de ni.
Osam na {ih stu de na ta {ko lu je se u Gr~ koj, a tro ji ca su u
SAD, na Vest Po in tu i u Va zdu ho plov noj voj noj aka de mi ji u Ko -
lo ra du Spring su.
~a nih pret wi bez bed no sti, po seb no te ro ri sti ~ kih“, re kao je He li
i uka zao na po ja ~a ni nad zor u pod ru~ ju Me di te ra na, gde {est do
osam rat nih bro do va Na toa kon tro li {e tr go va~ ke i dru ge bro do -
ve ka ko bi spre ~i li sva ki ob lik po dr {ke te ro ri sti~ kim or ga ni za -
ci ja ma ili wi ho vim ak tiv no sti ma, ali i tr go vi nu qu di ma, imi gra -
ci ju i ne le gal ni pro met ro be.
Po sle po se te Ko man di za po mor ske ope ra ci je stu den ti su
ima li jo{ je dan su sret sa ko le ga ma u Va zdu ho plov noj voj noj aka de -
mi ji u Pu co li ju kod Na pu qa, gde su bi li sme {te ni to kom tro dnev -
nog bo rav ka.
Bi la je to i pri li ka za vi {e dru `e wa i za obo stra no ko ri snu
raz me nu is ku sta va. U to me su im po mo gli na {i stu den ti Mi lo{ Mi -
lo {e vi} i Du {an Ran |e lo vi}, ko ji su po sle Voj ne gim na zi je, na osno -
vu od li~ nog uspe ha, iza bra li Va zdu ho plov nu aka de mi ju u Ita li ji da
na sta ve {ko lo va we i me |u naj bo qim su stu den ti ma.
Va zdu ho plov na voj na aka de mi ja u Ita li ji ima tra di ci ju od
1926. go di ne. [ko lu je bu du }e pi lo te i in `e we re, a zbog vi so kog re -
no mea sva ke go di ne pri ma i je dan broj stu de na ta iz ino stran stva, iz
ze ma qa Evro pe, Afri ke i Azi je.
„Ra du je mo se no vim po znan stvi ma sa mla di ma iz Ita li je i sa
dru gih kon ti ne na ta. Po de li li smo in te re so va wa i ~u li do sta ko ri -
snog iz wi ho vog {ko lo va wa, na -
sta ve i pri pre me is pi ta“, re kla
nam je Ani ta Cvet ko vi}, stu dent ki -
wa dru ge go di ne, Smer pe {a di ja.
„Sva ko pu to va we obo ga }u je, a
ovo je ko ri sno pre sve ga zbog na -
{eg bu du }eg po zi va ofi ci ra. Ima -
mo no ve adre se i kon tak te ko je }e -
mo sva ka ko sa ~u va ti. Ovo je i pri -
li ka za ve `ba we en gle skog je zi ka,
jer smo svu ko mu ni ka ci ju ima li na
tom je zi ku“, ka `e Bo jan Do {o vi},
stu dent pe te go di ne, Smer va zdu ho -
plov no-teh ni~ ka slu `ba.
Ka pe tan fre ga te Sve to zar
Va si le ski, ko ji je pra tio stu den te
na ovom pu to va wu za jed no sa po -
ru~ ni kom De ja nom Mi ha i lo vi }em,
is ti ~e da je pra vo za do voq stvo
slu {a ti ove mla de qu de po sle po -
se te, pu ne no vih uti sa ka i sa zna -
wa, a to su upra vo raz lo zi ko ji
oprav da va ju ova kva stu dij ska pu -
to va wa stu de na ta Voj ne aka de -
mi je. Ta ko je u pro {loj {kol skoj
go di ni, na vo di Va si le ski, vi {e
od 50 stu de na ta pu to va lo raz li -
~i tim po vo di ma u ino stran stvo,
u Ita li ju, ^e {ku, Slo va~ ku,
Slo ve ni ju, Dan sku, Gr~ ku, Nor -
ve {ku, Ne ma~ ku, Au stri ju...
Ka pe ta na fre ga te Va si le -
skog i po ru~ ni ka Mi ha i lo vi }a
pri mio je ko man dant Va zdu ho -
plov ne aka de mi je bri gad ni ge ne -
ral Fran ko Ma si lia. Tom pri -
li kom iz ra `e no je obo stra no za -
do voq stvo zbog ove po se te, a bi -
lo je re ~i i o mo gu} no sti ma una -
pre |e wa sa rad we dve aka de mi je.
Za stu den te Voj ne aka de mi -
je po se ta Na pu qu je jo{ jed no
vred no is ku stvo u po slu za ko ji
se pri pre ma ju. Ima li su pri li -
ke da upo zna ju i grad i we go ve
kul tur no-isto rij ske zna me ni to -
sti, kao {to je Pom pe ja.
Radenko MU TAV XI]
29

SARADWA
SEMINAR O PARLAMENTARNOJ KONTROLI ORU@ANIH SNAGA
IZGRADWA POVEREWA
Ministarstvo
odbrane Kraqevine
Danske organizovalo
je za predstavnike
sistema odbrane iz
Srbije seminar o
parlamentarnoj
kontroli oru`anih
snaga
Za hva qu ju }i do broj bi la te ral noj sa rad wi mi ni star sta va od bra ne dve ju ze ma qa, srp ska
de le ga ci ja, ko ju je vo dio na ~el nik Upra ve za or ga ni za ci ju pu kov nik Bran ko An dri}, za vr -
{i la je u Ko pen ha ge nu se mi nar o par la men tar noj kon tro li oru `a nih sna ga gde su joj pre -
do ~e ne osno ve od bram be nog si ste ma Dan ske.
Pre da va ~i na se mi na ru bi li su ofi ci ri dan skih oru `a nih sna ga, pred stav ni ci Kra qev -
skog od bram be nog ko le xa te ze mqe, Mi ni star stva ino stra nih po slo va, Par la men ta, dan ske de -
le ga ci je u Na tou i prof. dr Mak si [o e man sa Uni ver zi te ta u Pre to ri ji.
Sa dr `aj iz la ga wa omo gu }io je da se sa gle da ju do sa da {wa is ku stva dan skih oru `a nih sna -
ga u mi rov nim ope ra ci ja ma, ali i pro ce si i in sti tu ci je ko ji omo gu }a va ju spro vo |e we ci vil ne
kon tro le voj ske. Po seb na pa `wa po sve }e na je ulo zi me di ja i u~e stvo va wu jav no sti u pri hva ta -
wu no ve ulo ge oru `a nih sna ga, te zna ~a ju u~e stvo va wa stru~ wa ka u tim pro me na ma.
Us po sta vqa we ci vil ne kon tro le je tra jan na por dru {tva ko ji zah te va stva ra we po ve re wa
iz me |u ci vil nog i voj nog sek to ra i do la zak do od go va ra ju }ih za kon skih re {e wa ko ja }e taj pro -
ces nor mi ra ti.
– Si stem bez bed no sti je kom plek san i zah te va par la men tar nu i po li ti~ ku kon tro lu upo -
tre be oru `a nih sna ga – is ta kao je ge ne ral-ma jor Per Pu golm Ol sen iz Od bram be ne ko man de
Dan ske, po zdra vqa ju }i go ste iz Sr bi je. – Ni smo vi {e su o ~e ni sa tra di ci o nal nim bez bed no -
snim iza zo vi ma, ve} sa broj nim no vim, kao {to su asi me tri~ ne pret we u ~i je se re {a va we
ukqu ~u ju i voj ne i ci vil ne or ga ni za ci je. Stu di ja slu ~a ja Av ga ni stan po ka zu je da je upo tre ba
30
15. novembar 2008.

MI SI JE MI RA
Dan ska ima 1.321 pri pad ni ka oru -
`a nih sna ga an ga `o va nih u me |u na rod nim
ope ra ci ja ma i 263 u me |u na rod nom ser -
vi su. Pod okri qem Na toa, 750 na la zi se
u mi si ji u Av ga ni sta nu, 313 na Bal ka nu i
14 u Ira ku.
Kra qe vi na Dan ska je skan di nav ska
dr `a va ko ju ~i ne po lu o str vo Ji land i oko
500 ostr va, te Gren land i Far ska ostr va,
ko ji ima ju po seb ni sta tus. Ima pet i po
mi li o na sta nov ni ka.
Dan ska je ~lan Na toa i Evrop ske
uni je. Jed na je od ze ma qa ko ja je za dr `a -
la voj nu oba ve zu. Na re fe ren du mu 2000.
go di ne od bi la je da svo ju mo ne tu, kru nu,
za me ni evrom.
sa mo voj nih sna ga ne do voq na, i da no ve
pret we zah te va ju an ga `o va we i ci vil nog de -
la dru {tva. Spek tar pret wi ko ji ma se voj -
ska su prot sta vqa je ste {i rok, {to zah te va
mno go ra da da bi oru `a ne sna ge pri la go di -
le svo je ka pa ci te te tim no vim po tre ba ma. Za
vre me hlad nog ra ta bi lo je pot pu no ja sno da
tre ba ima ti, na pri mer, od re |e ni broj bor -
be nih avi o na. Ali sa da, ka da ni ko ne po ku -
{a va voj no da na pad ne na {u ze mqu, to se do -
vo di u pi ta we – re kao je ge ne ral Ol sen i
uka zao da se vo di {i ro ka de ba ta ka ko bi se
utvr di lo ko ja vr sta ala ta oru `a nim sna ga ma
tre ba.
On se osvr nuo i na ulo gu me di ja, ko ji se
„po ja ~a no in te re su ju za ono {to se de {a va
sa oru `a nim sna ga ma, `e le }i da zna ju da li
se fon do vi i sred stva ko ri ste na od go va ra -
ju }i na ~in i da li je voj ska uspe {na u ono me
{to ra di, {to je do bro”.
Za hva qu ju }i od li~ noj or ga ni za ci ji bo -
rav ka, ko ju su vo di li ma jor So ren Boj iz Od -
bram be ne ko man de Dan ske i Pe ter Kim La -
ust sen sa Kra qev skog dan skog od bram be nog
ko le xa, po la zni ci ma se mi na ra omo gu }e no je
da vi {e na u ~e o isto ri ji, tra di ci ji i kul tu -
ri Dan ske. U pa u za ma se mi na ra ob i {li su
Ha mle tov dvo rac i sim bo le Ko pen ha ge na –
park Ti vo li, Ma lu Si re nu i sta ro voj no
utvr |e we.
Upri li ~en je i raz go vor sa Ma ri jom
Bar lo vi}, ~la nom di plo mat ske mi si je Sr bi -
je u Dan skoj.
Sne`ana \O KI]
UKRATKO
DE LE GA CI JA BEL GI JE U KRA QE VU
U okvi ru me |u na rod ne voj ne sa rad we, de le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne Kra qe vi ne
Bel gi je, ko ju je pred vo dio pot pu kov nik Dirk La fors, bo ra vi la je 5. no vem bra u kra qe va~ koj
ka sar ni Rib ni ca i na po li go nu za obu ku vo za ~a Be ra no vac.
Go ste iz Bel gi je i wi ho ve do ma }i ne iz Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, ko je je vo dio pu kov nik
Mi lo{ Ba ko vi}, pri mi li su za me nik ko man dan ta Cen tra za obu ku lo gi sti ke pot pu kov nik ^e do -
mir Du por i za me nik ko man dan ta Ba ta qo na za obu ku sa o bra }aj ne slu `be ma jor Go ran Do bri}.
To kom po se te, sa ino stra nim ko le ga ma raz me we na su is ku stva o drum skom tran spor tu i
pre to va ru te re ta sred stvi ma in te gral nog tran spor ta. Pre zen to va ni su im za da ci Ba ta qo na
za obu ku sa o bra }a ja ca Voj ske Sr bi je i de mon stri ra na ob u ~e nost vo za ~a i ru ko va la ca ma -
{i na in te gral nog tran spor ta. Pri pad ni ci Ba ta qo na pri ka za li su Bel gi jan ci ma i atrak tiv -
nu vo `wu voj nim mo to ci kli ma.
De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne Kra qe vi ne Bel gi je ob i {la je sred wo ve kov ni ma na -
stir @i~u i osta le kul tur no-isto rij ske zna me ni to sti Kra qe va. R. P.
RADNA GRUPA ORU@ANIH SNA GA GR^ KE
U KO MAN DI ZA OBU KU
Rad na gru pa oru `a nih sna ga Re pu bli ke Gr~ ke po se ti la je 11. no vem bra, u okvi ru bi la -
te ral ne voj ne sa rad we, Ko man du za obu ku na Top ~i de ru.
Ma jor Ni ko los Pent sas i pot pu kov nik Kon stan ti nos Za fi ro pu lus raz me ni li su is ku -
stva ve za na za obu ku pro fe si o nal nih voj ni ka i pod o fi ci ra sa ko le ga ma pu kov ni kom Dra ga -
nom S. Veq ko vi }em i ka pe ta nom Ra de tom Stoj ko vi }em iz Ko man de.
Go sti ma iz Gr~ ke pre zen to va ne su funk ci je, za da ci i or ga ni za ci ja Ko man de za obu ku,
ali i we nih cen ta ra, te stan dar di i raz voj in di vi du al ne obu ke.
Pred stav ni ci dve ju de le ga ci ja ob i {li su i cen tre za obu ku u Ba taj ni ci i Po`arevcu. Tom
pri li kom sa gle da li su mo gu} no sti tog sa sta va Voj ske. M. I.
SEMINAR O ANALIZI RIZIKA
Institut za strategijska istra`ivawa Sektora za politiku odbrane Ministarstva
odbrane, u saradwi sa Institutom Xeferson i Ambasadom Norve{ke u Beogradu, organizovao
je nedavno petodnevni seminar pod nazivom Analiza rizika.
Stru~ni skup otvorio je pukovnik dr Mihajlo Basara, na~elnik Instituta za strategijska
istra`ivawa Ministarstva odbrane, a prisustvovali su i izaslanik odbrane
Kraqevine Norve{ke u Beogradu potpukovnik Terje Havrestad i Aron Presnal iz Xeferson
Instituta.
Skup je omogu}io slu{aocima, pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
da sagledaju metodu – morfolo{ka analiza, a potom i uve`bavaju wenu primenu.
Predava~i su bili analiti~ari Norve{kog instituta za odbrambena istra`ivawa,
Iver Johansen i Rolf Inge Andersen, te Kana|anin Aleksandar Mekeri.
– Morfolo{ka analiza primewuje se ve} neko vreme u Norve{koj za analizu bezbednosti
u regionu. Upotrebqava se pre svega za odre|ivawe osnovnih scenarija u planirawu
norve{ke odbrambene doktrine – objasnio je Johansen.
S. \.
31

OBELE@AVAWE 90. GODI[WICE OKON^AWA PRVOG SVETSKOG RATA
Snimio G. STANKOVI]
ODLU^UJU]I ZNA^AJ
JU@NOG FRONTA
Prvi mirovni sporazum
u Prvom svetskom ratu
potpisala je Bugarska
u Solunu, posle proboja
Solunskog fronta.
Savezni~kim snagama u toj
operaciji komandovao je
francuski mar{al
Fran{e D’Epere.
Po~etkom novembra
komemorativnim
sve~anostima u
Francuskoj, Srbiji,
Velikoj Britaniji, Italiji
i Gr~koj obnovqeno je
se}awe na taj doga|aj.
Broj ne ko me mo ra tiv ne sve ~a no sti u Fran cu skoj, Ita li ji, Gr~ koj, Ve li koj Bri ta -
ni ji, or ga ni zo va ne po vo dom obe le `a va wa 90. go di na od ve li ~an stve nog pro -
bo ja So lun skog fron ta, odr `a ne su uz u~e {}e pred stav ni ka na {e ze mqe. U Pa -
ri zu je, na pri mer, u ta mo {wem Voj nom mu ze ju, 3. no vem bra odr `an jed no dnev -
ni na u~ ni skup po sve }en sa ve zni~ koj po be di u Pr vom svet skom ra tu, na ko me su
svo je ra do ve iz lo `i li fran cu ski i srp ski isto ri ~a ri @an-@ak Be ker, Fran soa
La gran`, Vo ji slav Pa vlo vi} i Sta ni slav Sre te no vi}, po tom ne ka da {wi fran cu ski
am ba sa dor Mi {el Fu {e.
Po red pred stav ni ka Am ba sa de Re pu bli ke Sr bi je u Fran cu skoj, s am ba sa do rom
prof. dr Pre dra gom Si mi }em na ~e lu, sku pu su pri su stvo va li di rek tor pa ri skog
Voj nog mu ze ja ge ne ral Ro ber Bres i broj ni pred stav ni ci na u~ nog, kul tur nog i jav nog
`i vo ta fran cu ske pre sto ni ce.
VRA ]E NA SRP SKA ZA STA VA
U okvi ru bo ga tog pro gra ma ak tiv no sti na obe le `a va wu ju bi lar ne 90. go di {wi ce
okon ~a wa Pr vog svet skog ra ta u Fran cu skoj, Am ba sa da Re pu bli ke Sr bi je u toj ze mqi
ini ci ra la je i re a li zo va la vra }a we srp ske dr `av ne za sta ve u zna me ni ti va gon u Kom -
pje wu kraj Pa ri za, u ko me je 11. no vem bra 1918. pot pi sa no pri mir je. Na i me, ubr zo
na kon tog isto rij skog do ga |a ja, ko ji je ozna ~io kraj Pr vog svet skog ra ta, u va go nu su po -
sta vqe ne dr `av ne za sta ve svih ze ma qa sa ve zni ca, a me |u wi ma i za sta va Sr bi je.
Sti ca jem okol no sti, posle renovirawa vagona, 1947. godine, me |u vra }e nim
za sta va ma ni je se na {la i srp ska. Ta ne prav da is pra vqe na je, eto, {est de ce ni ja
ka sni je, sve ~a nim uno {e wem na {e dr `av ne za sta ve u va gon u Kom pje wu. To je, u pri -
su stvu ve li kog bro ja fran cu skih i srp skih zva ni ca, u~i nio am ba sa dor prof. dr Pre -
drag Si mi}, ko ji je tom pri li kom i ob no vio ve~ ni pla men u okvi ru me mo ri jal nog
kom plek sa u Kom pi je wu.
Po la ga wem ve na ca na spo me nik kra qu Alek san dru Pr vom Ka ra |or |e vi }u u
Bu low skoj {u mi i na Srp skom voj ni~ kom gro bqu u Ti eu, kraj Pa ri za, pro te klog vi -
32 15. novembar 2008.

ken da oda ta je po {ta pa lim srp -
skim rat ni ci ma u Pr vom svet -
skom ra tu. Ven ce su na spo menkom
pleks od 700 jed no o bra znih
kr sto va s ime nom, pre zi me nom i
~i nom sva kog srp skog rat ni ka,
le ~e nog i umr log od bo le sti u
Fran cu skoj, po lo `i li pred stav -
ni ci fran cu ske aso ci ja ci je „Is -
to~ ni fr ont 1916 –1918.” i am -
ba sa dor Sr bi je u Pa ri zu dr
Pre drag Si mi}.
U okvi ru za jed ni~ kog srp -
sko-fran cu skog obe le `a va wa
po be do no snog za vr {et ka Pr vog
svet skog ra ta, u na {oj ze mqi je,
iz me |u osta log, pri ka za na i iz -
lo `ba „Epo pe ja sa ve zni~ kih sna -
ga na So lun skom fron tu“, ko ju
su, u sa rad wi sa Voj nim mu ze jom
i Mu ze jom va zdu ho plov stva, or -
ga ni zo va li am ba sa da Fran cu -
ske i Fran cu ski kul tur ni cen tar
u Be o gra du. Iz lo `bu je otvo rio
am ba sa dor Fran cu ske u Sr bi ji
@an-Fran soa Te ral, a otva ra -
wu su, iz me |u osta lih, pri su -
stvo va li dr `av ni se kre tar Mi -
ni star stva od bra ne Du {an Spa -
so je vi} i na ~el nik In spek to ra -
ta od bra ne vi ce ad mi ral Jo van
Gr ba vac.
U znak se }a wa na fran cu -
ske ofi ci re i voj ni ke stra da le
u bor ba ma za oslo bo |e we Sr -
bi je u Pr vom svet skom ra tu, is -
pred spo me ni ka fran cu skom mar-
{a lu i voj vo di Srp ske voj ske
Fran {u D’Epe reu odr `a na je
ce re mo ni ja oda va wa dr `av nih i
voj nih po ~a sti. Ven ce su po lo -
`i li am ba sa dor Fran cu ske u
Be o gra du @an-Fran soa Te ral,
Snimio D. BANDA
dr `av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je Du -
{an Spa so je vi} i po mo} nik mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke
dr Mi ro ^a va qu ga, ko ji je is ta kao da Sr bi ja osta je ver na se }a wu
na fran cu skog ve li ka na i opre de qe na da svo ju bu du} nost gra di u
sa rad wi sa tra di ci o nal nim sa ve zni ci ma, me |u ko ji ma Fran cu -
ska ve} de ve de set go di na ima po ~a sno me sto.
To kom obe le `a va wa de vet de ce ni ja od po be de u Pr vom svet skom
ra tu, u na {oj ze mqi je bo ra vio i unuk ko man dan ta sa ve zni~ kih sna ga
u pro bo ju So lun skog fron ta mar {a la Fran {a D’Epe rea, pu kov nik
fran cu ske voj ske Kri sti jan de Ga tin, ko ji je u Fran cu skom kul tur nom
cen tru u Be o gra du odr `ao pre da va we „Ve li ka ofan zi va sa ve zni~ kih
sna ga 1918. go di ne i ulo ga mar {a la D’Epe rea”. Go vo re }i o so lun skoj
epo pe ji na kra ju Pr vog svet skog ra ta, pu kov nik De Ga tin na gla sio je
da su sa ve zni~ ke tru pe pod ko man dom we go vog de de, fran cu skog mar -
{a la D’Epe rea, bro ja le 667.000 voj ni ka i da su, sa pro bo jem So -
lun skog fron ta da le od lu ~u ju }i do pri nos ko na~ noj po be di nad si la -
ma oso vi ne.
– Sa pro bo jem So lun skog fron ta i ka pi tu la ci jom Bu gar ske
stvo re na je bre {a kroz ko ju smo do {li do ko na~ ne po be de u Pr -
vom svet skom ra tu. Po sle pro bo ja ju `nog fron ta, ni je pro {lo
ni dva me se ca, a ka pi tu la ci ju su pot pi sa le re dom Tur ska, Au -
stri ja, Ne ma~ ka i Ma |ar ska. Ras pa la se Au stro u gar ska mo nar -
hi ja i stvo re ne su Poq ska, ^e ho slo va~ ka, Ma |ar ska, Kra qe vi -
na SHS. Ve li ka po be da sa ve zni~ kih sna ga za po ~e la je pro bo jem
pre ko pla ni ne Mo glen, ko ji su osmi sli li i pri pre mi li Fran {e
Pu kov nik fran cu ske
voj ske Kri sti jan
de Ga tin, unuk
ko man dan ta
sa ve zni~ kih sna ga
u pro bo ju So lun skog
fron ta mar {a la
Fran {a D’Epe rea
SRPSKI DOBROVOQCI U RUSKOM DOMU
Povodom 90. godi{wice proboja Solunskog fronta i oslo -
bo |ewa Beograda u Prvom svetskom ratu, Udru`ewe ratnih dobrovoqaca
Srbije organizovalo je 12. novembra, na dan kada je
vojvoda @ivojin Mi{i} izvestio regenta Aleksandra da na Teritoriji
Srbije nema neprijateqskih vojnika, u Ruskom domu Sve ~a -
nu akademiju, posve}enu u~e{}u ratnih dobrovoqaca u tim doga -
|a jima. Programom u kome su u~estvovali dramski umetnici i
Crkveni hor Svetke Petke iz Sur~ina, evocirane su uspomene na
stvarawe Druge srpske armije od dobrovoqaca iz Rusije, Australije,
Novog Zelanda i zemaqa zapadne Evrope i pokret Prve
armije pod komandom Petra Bojovi}a preko save i Dunava do srp -
ske prestonice.
Posle sve~ane akademije, u holu Ruskog doma otvorena je izlo`ba
Vladimira Markovi}a „Na{e svetiwe na pravcu proboja
Solunskog fronta”.
D’Epe re, glav no ko ma du ju }i sva -
zni~ kih sna ga, i princ Alek san -
dar, vr hov ni ko man dant Srp ske
ar mi je, re kao je, iz me |u osta -
log u svom pre dav wu Kri sti jan
de Ga tin.
Ko me mo ra tiv nim sve ~a no -
sti ma po vo dom obe le `a va wa
de vet de ce ni ja od pro bo ja So -
lun skog fron ta pri dru `i li su
se i Ita li ja ni. Na ita li jan -
skom voj nom gro bqu u Be o gra du,
u okvi ru obe le `a va wa po be do -
no snog pro bo ja So lun skog
fron ta i pro sla ve Da na Voj ske
Re pu bli ke Ita li je – 4. no vem -
bra. odr `a na je ko me mo ra ci ja
pa lim bor ci ma u Pr vom svet -
skom ra tu. Ven ce su, u znak se -
}a wa na ita li jan ske voj ni ke,
po lo `i li di plo mat ski sa vet nik
am ba sa do ra Re pu bli ke Ita li je
Pje ro Sar di, iza sla nik od bra -
ne Ita li je Ma u ro de Vi }en te,
pred stav ni ci Mi ni star stva
od bra ne, Mi ni star stva ra da i
so ci jal ne po li ti ke Re pu bli ke
Sr bi je i ~la no vi Sa ve za po to -
ma ka rat ni ka oslo bo di la~ kih
ra to va 1912–1918, te Dru -
{tva za ne go va we tra di ci ja.
Po sle ko me mo ra ci je na Ita li -
jan skom gro bqu, de le ga ci je dve -
ju ze ma qa po lo `i li su ven ce i
na Srp skom voj nom gro bqu – na
Spo men-ko stur ni ci bra ni la ca
Be o gra da.
Ko me mo ra tiv noj sve ~a no -
sti pri su stvo va li su iza sla ni -
ci od bra na Fran cu ske, Ru si je,
Ki ne, [vaj car ske i Ve li ke
Bri ta ni je.
PO^AST
BRANIOCIMA BEOGRADA
Polagawem venaca kod Spomen kosturnice branilaca Beograda
na Novom grobqu, u prisustvu dr`avnih i vojnih zvani~nika Srbije,
predstavnika diplomatskog kora i vojnih izaslanika akredito -
va nih u Beogradu, obele`en je 11. novembar Dan primirja u Prvom
svetskom ratu.
Povodom 90. godina od proboja Solunskog fronta i prvog pri -
mirja, potpisanog u tom gr~kom gradu, vence su ispred memorijalnog
kompleksa, podignutog u slavu branilaca Beograda 1914. godine, uz
dr`avne i vojne po~asti polo`ili diplomatski i vojni predstavnici
svih zemaqa u~esnica u Prvom svetskom ratu, srpskih saveznika
Fran cuske, Velike Britanije, Gr~ke, Italije, Ruske Federacije,
SAD, ali i wihovih nekada{wih protivnika Austrije, Ma|arske,
Bugarske, Nema~ke, kao i Australije, Belgije, Kanade, Slova~ke,
Holandije i ^e{ke. Ispred Vlade Srbije, vence su polo`ili predstavnici
ministarstava odbrane, prosvete, rada i socijalne politike.
Venac je polo`ila i delegacija Vojske Srbije s viceadmiralom
Jovanom Grbavcem na ~elu, a zatim i predstavnici udru`ewa boraca
i veterana Srbije. Uz vojne sve~anosti ceremonija odavawa
po{te poginulim vojnicima u Prvom svetskom ratu odr`ana je i na
Francuskom i Bri tan skom vojni~kom grobqu, kao i ispred Spomenika
palim ruskim vojnicima u okviru memorijalnog kompleksa na
Novom grobqu u Beogradu.
Du {an GLI [I]
33

ISTORIJA
General Fran{e D’Epere
SAVEZNIK
I PRIJAREQ
Re~enica koju je izrekao
Viktor Igo o tome da svaki
~ovek ima svoju zemqu
i Francusku, mo`e se
primeniti na svakog Srbina
koji je u toku Prvog svetskog
rata u Francuskoj video nadu
i o~ekivao pomo}. Ukoliko bi
bilo mogu}e jednu dr`avu
i jedan narod predstaviti
u liku samo jedne osobe,
za Srbe je ta osoba
u zavr{nici Prvog svetskog
rata bila general D’Epere.
Fran cu ski mar {al i aka de mik Fran {e Luj D’Epe re (Fran chet D’ Espe rey, Lo u is-Fe -
lix-Ma rie-Fran co is), ro |en je u me stu Mo sta ga nem u Al `i ru, 25. ma ja 1856. go di -
ne. Za vr {io je Voj nu aka de mi ju u Sen Si ru 1876. i Vi {u rat nu {ko lu 1884. go -
di ne. Kao mlad ofi cir u~e stvo vao je u fran cu skim ko lo ni jal nim ra to vi ma u
Al `i ru, Tu ni su i Ki ni. Kao ge ne ral bio je 1912. go di ne po sta vqen za ko man -
dan ta fran cu skih tru pa u Ma ro ku.
U Pr vom svet skom ra tu ko man do vao je Pr vim kor pu som, sa ko jim je 15. av gu sta
1914. uspe {no za u sta vio de lo ve ne ma~ ke Tre }e ar mi je na re ci Me zi kod Di na na i u
na red nih ne ko li ko da na po sti gao zna ~aj ne uspe he. Od 21. do 23. av gu sta, u bi ci kod
[ar le roa oslo bo dio je One, za tim je bit kom kod Mar jan bu ra, 25. av gu sta, omo gu -
}io iz vla ~e we fran cu ske Pe te ar mi je na re ku Oa zu, a u bi ci kod Gi za 29. av gu sta
od ba cio je ne ma~ ki gar dij ski De se ti kor pus na de snu oba lu Oa ze i omo gu }io po vla -
~e we fran cu ske Pe te ar mi je na re ku Mar nu. Za ko man dan ta Pe te ar mi je po sta vqen
je 3. sep tem bra 1914. i ubr zo u to ku Pr ve bit ke na Mar ni, od 6. do 12. sep tem bra,
znat no do pri neo sa ve zni~ koj po be di.
Fran {e D’Epe re je od mar ta 1916. go di ne ko man do vao Is to~ nom gru pom ar mi -
ja, a od de cem bra iste go di ne Se ver nom gru pom.
NA SO LUN SKOM FRON TU
Ge ne ral D’Epe re je 17. ju na 1918. na me stu ko man dan ta svih sa ve zni~ kih sna ga
na So lun skom fron tu za me nio fran cu skog ge ne ra la Adol fa Gi jo ma (Ma rie Lo u is
Adolp he Gu il la u mat). Ne ko li ko da na na kon na i me no va wa, fran cu ska vla da je ovla -
sti la ge ne ra la D’Epe rea da ot po~ ne pri pre me za op {tu ofan zi vu svih sa ve zni~ kih
tru pa u Ma ke do ni ji.
Pro me na u vr hu sa ve zni~ ke voj ske po klo pi la se sa per so nal nim pro me na ma u
srp skoj voj sci. Na ~el nik [ta ba Vr hov ne ko man de ge ne ral Pe tar Bo jo vi} pod neo je
ostav ku zbog ne sla ga wa sa na re |e wem ge ne ra la Gi jo ma da srp skoj voj sci bu de pro -
{i ren front za ne ko li ko ki lo me ta ra. Srp ska vla da i re gent Alek san dar Ka ra |or -
|e vi} pri hva ti li su zah tev ge ne ra la Gi jo ma iz ob zi ra pre ma fran cu skoj vla di, a na
sed ni ci Mi ni star skog sa ve ta 13. ju na usvo je no je re {e we da za no vog na ~el ni ka
{ta ba bu de po sta vqen voj vo da @ivo jin Mi {i}. Pro me na je omo gu }i la na sta vak ko -
mu ni ka ci je sa sa ve zni~ kom glav nom ko man dom u So lu nu upra vo uo ~i So lun ske ofan -
zi ve, za ko ju su ve} ta da bi li pri pre mqe ni ope ra cij ski pla no vi.
Ge ne ral D’Epe re je od po ~et ka ra ta bio za go vor nik an ga `o va wa krup nih sa ve -
zni~ kih sna ga na Bal kan skom ra ti {tu i po dr `a vao je ide ju pro bo ja pre ko Bal ka na u
po za di nu sna ga Cen tral nih si la. Zbog to ga je we gov do la zak u So lun 18. ju na 1918.
na i {ao na pu nu po dr {ku u srp skoj Vr hov noj ko man di. Ge ne ral D’Epe re je 29. i 30. ju -
na na po lo `a ju Je lak, gde se na la zi la osma tra~ ni ca srp ske Vr hov ne ko man de, o pro -
bo ju So lun skog fron ta raz go va rao sa re gen tom Alek san drom, voj vo dom Mi {i }em i
ko man dan ti ma srp skih ar mi ja, ge ne ra lom Bo jo vi }em i voj vo dom Ste pa no vi }em. Ge ne -
ral D’Epe re je ve} ta da sma trao da je ide ja srp ske Vr hov ne ko man de pri hva tqi va, a
tri da na ka sni je je na no vom sa stan ku sa re gen tom Alek san drom i voj vo dom Mi {i -
}em pri hva tio pred log srp ske Vr hov ne ko man de o pro bo ju fron ta. Obe }ao je da }e
srp skoj voj sci skra ti ti front, da }e joj sta vi ti na ras po la ga we dve pe {a dij ske di vi -
zi je za upo tre bu na te `i {tu pro bo ja, te {ku ar ti qe ri ju, avi ja ci ju i po tre ban broj
spe ci ja li sta.
Ge ne ral D’Epe re je 7. ju la odo brio „Kra tak pro jekt ope ra ci ja ra di za jed ni~ ke
ofan ziv ne ak ci je, ~i ji je ciq tu ~e we bu gar skih ar mi ja“. U Pro jek tu je na ve de no da je
glav ni na pad po ve ren Gru pi ar mi ja pod ko man dom voj vo de Mi {i }a, sa sta vqe noj od
srp ske Pr ve i Dru ge ar mi je, dve fran cu ske di vi zi je i sred stva oja ~a wa. Ope ra ci ja
je tre ba lo da bu de iz ve de na u dve eta pe: pro boj i go we we.
Zbog to ga {to ni su bi le iz vr {e ne od go va ra ju }e di plo mat ske pri pre me na ni -
vou sa ve zni~ kih vla da, ge ne ral D’Epe re je di rek ti vu o ubr za va wu pri pre ma za iz vr -
{e we op {te ofan zi ve do sta vio osta lim sa ve zni~ kim ko man dan ti ma tek 22. ju la.
34 15. novembar 2008.

Pred pro boj So lun skog fron ta, ge ne ral Fran {e D’Epe re je pod
svo jom ko man dom imao oko 628.000 qu di, oko 1.800 to po va i 200 avi -
o na, ukup no 28 di vi zi ja gru pi sa nih u pet ar mi ja. Ukup nu sna gu ne pri ja -
te qa na fron tu {i ri ne oko 450 ki lo me ta ra ~i ni 626.000 voj ni ka,
1.600 to po va i 80 avi o na. Pod ru ko vod stvom ge ne ra la D’Epe rea de -
fi ni tiv no je utvr |en plan, a pod we go vom ko man dom iz vr {en je pro boj
So lun skog fron ta u pe ri o du od 15. do 17. sep tem bra 1918. go di ne.
To kom av gu sta 1918. go di ne vo |e ni su raz go vo ri iz me |u srp ske
Vr hov ne ko man de i ge ne ra la D’Epe rea ra di utvr |i va wa vre me na po -
~et ka ofan zi ve. Voj vo da Mi {i} se za -
la gao da ofan zi va po~ ne naj ka sni je
kra jem av gu sta, s ob zi rom na uslo ve na
srp skom de lu fron ta, ko ji je bio pla -
nin ski. S dru ge stra ne, ge ne ral D’Epe -
re, uzi ma ju }i u ob zir kli mat ske pri -
li ke na ce lom So lun skom fron tu, sma -
trao je da je dru ga po lo vi na sep tem bra
naj po god ni je vre me za ofan zi vu. Zbog
to ga je na re dio da se do 12. sep tem bra
za vr {e sve pri pre me ka ko bi 14. sep -
tem bra mo gle da ot po~ nu ope ra ci je. U
od go vo ru ko ji je upu tio voj vo di Mi {i -
}u 6. av gu sta ge ne ral D’Epe re je do dao
da je za uspe {an is hod ofan zi ve ve li -
kih raz me ra po treb no da se spro ve de
„pot pu na pri pre ma ne sa mo na srp skom
de lu fron ta, ne go na ce lo kup nom is -
to~ nom fr on tu, i da se da tum po ~et ka
ofan zi ve mo `e od re di ti tek ka da bu -
de is pu wen taj uslov“.
Ko na~ na od lu ka o po ~et ku ope ra -
ci ja za vi si la je i od sta va bri tan ske i
ita li jan ske vla de. Na kon {to su fran -
cu ska, bri tan ska i ita li jan ska vla da
po sti gle sa gla snost o po tre bi pro bi -
ja wa So lun skog fron ta, ge ne ral
D’Epe re je 12. sep tem bra na re dio da
ar ti qe rij ska pri pre ma na ce lom So -
lun skom fron tu ot po~ ne 14. sep tem bra, a na pad na fron tu srp ske
voj ske u zo ru 15. sep tem bra.
U do go vo ru sa ge ne ra lom D’Epe re om od lu ~e no je da se te `i {te
pro bo ja iz vr {i sa fron ta Dru ge ar mi je voj vo de Ste pa no vi }a: Ve -
ter nik–Obla ~u ka–Kra vi ca–Do bro po qe–So ko. Dru ga ar mi ja je po
`e qi ge ne ra la D’Epe rea oja ~a na sa dve fran cu ske di vi zi je, s tim da
one bu du upo tre bqe ne na glav nom na pad nom prav cu ar mi je.
General Fran{e D’Epere odlikovan
je ordenom Kara|or|eve zvezde sa
ma~evima i progla{en za po~asnog
gra|anina Beograda, u kojem jedan
bulevar nosi wegovo ime.
OSLO BA \A WE SR BI JE
Na kon pro bo ja fron ta, srp ska voj ska je ne sma we nom `e sti -
nom na sta vi la na pre do va we ra di oslo bo |e wa Sr bi je. Uz sa gla -
snost i po dr {ku ge ne ra la D’Epe rea, srp ska Vr hov na ko man da je 1.
ok to bra na re di la Pr voj ar mi ji da kre ne na se ver do li nom Ju `ne
Mo ra ve u prav cu Ni {a. U svom na le tu Pr va ar mi ja je 9. ok to bra
iz bi la pred Ni{, i na taj na ~in se uda qi la oko 180 ki lo me ta ra
od Dru ge ar mi je i sa ve zni~ kih sna ga ko je su se na la zi le u Ma ke do -
ni ji. Za bri nut za sud bi nu srp ske Pr ve ar mi je, ge ne ral D’Epe re je
na re dio srp skoj Vr hov noj ko man di da „Pr va ar mi ja, ko ja sr qa u
avan tu ru, od mah ob u sta vi na pre do va we do pri sti za wa Dru ge ar -
mi je i dru gih sa ve zni~ kih je di ni ca“. Voj vo da Mi {i} je tu na red bu
pro sle dio voj vo di Bo jo vi }u, ali mu je osta vio mo gu} nost da pre ma
sop stve noj pro ce ni si tu a ci je, od lu ~i o da qem na pre do va wu. Ima -
ju }i u vi du mo gu} nost pri sti za wa no vih sna ga ne pri ja te qa, voj vo da
Bo jo vi} je od lu ~io da od mah za po~ ne bit ku za Ni{, ko ji je oslo bo -
|en tri da na ka sni je.
Na kon oslo ba |a wa tog gra da, ge ne ral D’Epe re je po no vo upu -
tio te le gram voj vo di Mi {i }u sa zah te vom da Pr va ar mi ja za sta ne i
pra vac svog na pre do va wa okre ne pre ma Dri ni, a da pra vac pre ma
Be o gra du pre pu sti dve ma di vi zi ja ma ko ji ma je ko man do vao ge ne ral
Pa te. Voj vo da Bo jo vi} je od go vo rio da ne ma na me ru da me wa pra vac
Spomenik Fran{u D’Epereu, ~iji je
autor vajar Risto Stijovi}, nalazi se
iznad saobra}ajne petqe na
Autokomandi u Beogradu. Spomenik je
podignut 1936. godine, bronza 100
cm, ukupne visine 408 cm.
Fran{e D’Epere uru~io je Beogradu
orden Legije ~asti, koji je gradu
dodeqen 21. decembra 1920. godine.
Orden je 1802. godine ustanovio
Napoleon Bonaparta, kao prvi orden
Francuske. Pored Beograda, jo{
samo dva grada izvan Francuske
poseduju ovaj orden: Lije` (Belgija) i
Luksemburg (Luksemburg).
na stu pa wa i da srp skoj voj sci pri pa da pra vo i ~ast da oslo bo di Be -
o grad.
U pe ri o du dok je srp ska Pr va ar mi ja iz prav ca Ni {a na pre do -
va la pre ma Kra gu jev cu, re gent Alek san dar je u So lu nu raz go va rao sa
ge ne ra lom D’Epe re om o na stav ku ope ra ci ja na bal kan skom ra ti {tu.
D’Epe re je u pri pre mi i iz vr {e wu pro bo ja So lun skog fron ta
dao zna ~a jan do pri nos i po ka zao da je bio ~o vek od ak ci je i {i ro kih
voj ni~ kih po gle da. U ve zi sa ope ra ci ja ma oko pro ba ja So lun skog
fron ta, ge ne ral D’Epe re je re kao da su srp ski {ta bo vi bi li do stoj -
ni svo jih tru pa, ko je su ostva ri le po -
u~ ne pri me re u iz vo |e wu ope ra ci ja i
na te {ko pro hod nim pla nin skim te re -
ni ma. Okle va we i po maw ka we ener -
gi je u spro vo |e wu pla ni ra nih ope ra -
ci ja ko je je bi lo pri met no u po je di nim
tre nu ci ma, ni je pro iz i la zi lo iz D’Epere
o vih voj ni~ kih od li ka i li~ nih oso -
bi na. Po lo `aj ko man dan ta ko a li ci o -
ne ar mi je spu ta vao je we go vu ini ci ja -
ti vu i pri mo ra vao ga da s opre zno {}u
od me ra va uslo ve za an ga `o va we osta -
lih sa ve zni~ kih tru pa. Iz ta kve po li -
ti~ ke stra ne we go vog po lo `a ja pro iz -
i la zi la je i iz ve sna ne us kla |e nost u
sa rad wi sa Vr hov nom ko man dom srp -
ske voj ske.
PO DR [KA
UJE DI WE WU
Ge ne ral D’Epe re se, u skla du sa
in struk ci ja ma svo je vla de, tru dio da
omo gu }i srp skim ar mi ja ma da svo je
uspe he na boj nom po qu mak si mal no is -
ko ri ste za ostva re we po li ti~ kih ci -
qe va, oli ~e nih u ide ji for mi ra wa za -
jed ni~ ke ju `no slo ven ske dr `a ve.
Upra vo je po sled wa eta pa so lun ske
ofan zi ve, ko ja je tra ja la od sre di ne ok to bra do sre di ne no vem bra,
do ne la ve li ke voj no po li ti~ ke re zul ta te. Pre pu {ta ju }i srp skoj voj -
sci glav nu ulo gu pri li kom oslo ba |a wa Cr ne Go re i oslo ba |a wa ju -
go slo ven skih ze ma qa ko je je oku pi ra la Au stro u gar ska, ge ne ral
D’Epe re je do pri neo da se sma we mo gu} no sti za di plo mat ska ma ne -
vri sa wa vla da su sed nih dr `a va, ko je su pre ten do va le na po je di ne
ju go slo ven ske te ri to ri je.
Ta ko je na kon ka pi tu la ci je Au stro u gar ske, 3. no vem bra, ge -
ne ral D’Epe re na re dio na stu pa we srp ske voj ske na pro stor Ugar -
ske. Ta ko |e, od bio je zah tev ko man dan ta ita li jan skih sna ga na
Bal ka nu, ko ji je `e leo da sa svo jim tru pa ma u|e u Cr nu Go ru i nad -
gle da pri mir je, iz ja viv {i da je taj za da tak po ve rio srp skoj voj -
sci. Za de fi ni sa we za pad nih gra ni ca bu du }e ju go slo ven ske dr `a -
ve zna ~aj na je od lu ka ge ne ra la D’Epe rea o upu }i va wu fran cu skosrp
skih od re da u Ri je ku i Du brov nik i srp skog ba ta qo na u Split.
Od lu ka je ima la za ciq da pred u hi tri is kr ca va we ita li jan skih
tru pa na dal ma tin skoj oba li i za {ti ti ju go slo ven ski et ni~ ki pro -
stor. Na kon pri mir ja sa Bu gar skom, Tur skom i, na kra ju, sa Ma -
|ar skom 13. no vem bra, ge ne ral D’Epe re je od re dio sve de mar ka -
ci o ne li ni je, ukqu ~u ju }i i one na se ve ro i sto ku Al ba ni je, u Slo -
ve ni ji i Ko ru {koj.
Za po mo} ko ju je pru `io srp skoj voj sci u Pr vom svet skom ra tu,
od no sno za svo je za slu ge pri li kom de fi ni sa wa ju `no slo ven skog et -
ni~ kog pro sto ra, ge ne ral D’Epe re je 31. ja nu a ra 1921. ime no van za
po ~a snog voj vo du voj ske Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Fe -
bru a ra iste go di ne, za za slu ge pre ma svo joj otax bi ni, pro gla {en je
za mar {a la Fran cu ske. Zna ~aj no pri zna we usle di lo je 15. no vem -
bra 1934, ka da je pri mqen u fran cu sku Aka de mi ju na u ka. Fran {e
Luj D’Epe re umro je u Al bi, Fran cu ska, 8. ju la 1942. go di ne.
35
Mi qan MIL KI]

Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
CRNOGORSKI STUDENTI NA VOJNIM AKADEMIJAMA U SAD
Mi ni star stvo od bra ne SAD, u sa rad -
wi sa Mi ni star stvom od bra ne Cr ne Go re,
ras pi sa lo je kon kurs za pri jem kan di da ta na
pre sti `nim voj nim aka de mi ja ma u Ame ri ci.
Ame ri ka }e omo gu }i ti bes plat no {ko lo va we
za 11 cr no gor skih mla di }a i de vo ja ka na Voj -
noj aka de mi ji u Vest Po in tu i na Po mor skoj
aka de mi ji u Ana po li su, na vo di se u kon kur su
ob ja vqe nom u dnev noj {tam pi.
Kon kurs je otvo ren do 30. no vem bra, a
kan di da ti ko ji kon ku ri {u za Po mor sku aka -
de mi ju mo ra ju ima ti iz me |u 17 i 23 go di ne, dok je sta ro sna gra ni ca za pri jem na Voj nu aka de -
mi ju do 22 go di ne. Od za in te re so va nih se tra `i zna we en gle skog je zi ka, da su psi ho fi zi~ ki
zdra vi i pro se ~an uspeh to kom {ko lo va wa.
Obez be |e ni su tro {ko vi ~e tvo ro go di {weg {ko lo va wa, sme {ta ja, is hra ne i avi on skog
pre vo za, a kan di da ti su oba ve zni da se po za vr {et ku aka de mi je za po sle u Voj sci Cr ne Go re.
Cr no gor sko mi ni star stvo od bra ne }e po sle se lek ci je pred lo `i ti ame ri~ kim aka de mi -
ja ma pri jem kan di da ta ~i ji }e od bo ri do ne ti ko na~ nu od lu ku.
PRVI DOBROVOQCI U HRVATSKOJ VOJSCI
Pr va gru pa od 250 do bro vo qa -
ca hr vat ske voj ske za po ~e la je ~e tr -
na e sto ne deq nu obu ku u ka sar ni u sla -
von skom gra du Po `e gi, a me |u wi ma
je i 30 `e na. Ka ko je sa op {te no u mi -
ni star stvu od bra ne, za me sto u pr voj
gru pi do bro vo qa ca sa sta vqa noj po
rav no mer noj za stu pqe no sti iz svih
de lo va Hr vat ske kon ku ri sa lo je pre -
ko 1.000 za in te re so va nih.
Za do bro voq ce su na pra vqe ni
no vi na stav ni pla no vi, a ofi ci ri i pod o fi ci ri ko ji }e ih ob u ~a va ti pro {li su po seb nu
obu ku. Po la zni ci pr ve gru pe po la ze pi lot pro jekt obu ke, na kon ko ga }e se uklo ni ti ne do sta -
ci ako ih bu de bi lo.
Za na red nu go di nu pla ni ra se obu ka dve gru pe od 400 do bro vo qa ca. Obu ka sva kog od
wih dr `a vu }e bez tro {ko va na stav nog ka dra ko {ta ti do 1.113 evra me se~ no, ali u mi ni -
star stvu sma tra ju da taj tro {ak ni je pre vi sok, ako se uzme u ob zir kva li tet pro gra ma ko ji }e
pro }i i wi ho va ko na~ na ob u ~e nost.
Od kra ja pro {le go di ne s ci qem tran sfor ma ci je voj ske u du hu stan dar da Na toa za mr -
znu to je slu `e we voj nog ro ka, ali se pla ni ra da na kon za vr {et ka tran sfo r ma ci je uz 16.000
voj ni ka bu de i 2.000 ci vi la na slu `bi u HV i Mi ni star stvu od bra ne.
SARADWA RUSIJE I LIBIJE
Uo ~i sa stan ka s ru skim pred sed ni kom Dmi tri jem Me dve de vim, pred sed nik Li bi je Mo a -
mer Ga da fi po zvao je na pro {i re we ener get ske sa rad we Tri po li ja i Mo skve i po no vio za -
in te re so va nost za ku po vi nu ru skog oru` ja.
„U pro {lo sti na {i kon tak ti su se uglav nom raz vi ja li u voj noj i po li ti~ koj sfe ri”, re kao je
Ga da fi no vi na ri ma. „Sa da su vra ta otvo re na da se raz vi ja sa rad wa u ci vil nom do me nu, pre
sve ga u obla sti naf te i ga sa”, do dao je Ga da fi, ko ji je u pr voj po se ti Mo skvi od 1985. go di ne.
On je pod vu kao da Mo skva i Tri po li ima ju za jed ni~ ki pri stup {to se ti ~e ener get ske po li ti ke
po {to su obe ze mqe ve li ki pro iz vo |a ~i naf te i pli na. Ga da fi je do dao da, upr kos ve }em na gla -
sku na eko nom skoj sa rad wi, Li bi ja „ni je ne za in te re so va na” za ru sko oru` je. To kom svo je po se te
Li bi ji u apri lu, Vla di mir Pu tin, ta da pred sed nik Ru si je, do go vo rio se da ot pi {e ~e ti ri i po
mi li jar de do la ra li bij skog du ga u za me nu za pro fi ta bil ne ugo vo re o oru` ju i ener gi ji. Mi ha il
Dmi tri jev, {ef ru ske sa ve zne slu `be za voj no teh ni~ ku sa rad wu, re kao je da je Li bi ja iz ra zi la
in te res da ku pi avi o ne, si ste me za pro tiv a vi on sku od bra nu i bro do ve za rat nu mor na ri cu.
Pre ma ru skom iz vo ru, iz voj ne in du stri je o~e ku je se da se raz go va ra o ugo vo ri ma o
pro da ji oru` ja vred nim dve mi li jar di do la ra.
36
NASTAVAK RAZGOVORA O
SPORAZUMU START U NOVEMBRU
Ame ri~ ki i ru ski zva ni~ ni ci sa sta }e se
u no vem bru u @ene vi da bi na sta vi li raz go -
vo re ~i ja je svr ha da se osi gu ra sa dr `aj na
stra te gi ja kon tro le na o ru `a wa po sle is te ka
spo ra zu ma o stra te {kom sma we wu na o ru `a -
wa START 1, ko ji va `i do de cem bra 2009. go -
di ne.
Spo ra zum je pot pi san 1991. go di ne i
bio je iz raz sa gla sno sti dve stra ne da pri -
hva te sma we we ta da {we ko li ~i ne nu kle ar -
nog na o ru `a wa i do 80 od sto.
Za jed no sa spo ra zu mom o an ti ba li sti~ -
kim ra ke ta ma ABM iz 1972. i STAR TOM 2,
iz 1993. go di ne, START 1 pri pa da pa ke tu do -
go vo ra ko ji ogra ni ~a va ju stra te {ke nu kle -
ar ne sna ge i pred sta vqa ju osnov za okon ~a -
we tr ke u na o ru `a wu.
PRO[IREWE ELITNIH
JEDINICA AMERI^KE VOJSKE
Pen ta gon o~e ku je da }e za ne ko li ko go di -
na ima ti oko 65.000 voj ni ka u je di ni ca ma za
spe ci jal ne ope ra ci je, {to je du plo vi {e ne go
pre na pa da 11. sep tem bra 2001, re kao je po -
mo} nik mi ni stra od bra ne SAD Majkl Vi kers.
Vi kers, za du `en za nad zor spe ci jal nih
voj nih je di ni ca i rat ni skog in ten zi te ta, re -
kao je da }e tim po ve }a wem bi ti obez be |e no
do voq no ze le nih be ret ki, mor na ri~ kih Fo -
ka i dru gih elit nih je di ni ca da se voj ska pot -
pu no su prot sta vi eks tre mi sti~ kim pret wa ma
s ko ji ma se SAD su o ~a va ju {i rom sve ta.
Agre si van pro gram pro {i re wa spe ci -
jal nih je di ni ca ko je pred vo de bor bu ame ri~ -
ke voj ske pro tiv Al Ka i de i dru gih eks tre mi -
sti~ kih or ga ni za ci ja, obe lo da wen je po ~et -
kom 2006. go di ne, a tre nut no su raz me {te ne
u oko 60 ze ma qa {i rom sve ta. Oko 15.000
pri pad ni ka spe ci jal nih je di ni ca, ili 30 od -
sto od ukup no wih 50.000, sma tra se ope ra -
ci o nim je zgrom. Osam od sto se tre nut no na -
la zi na Bli skom is to ku i u ju `noj Azi ji, a naj -
vi {e u Ira ku i Av ga ni sta nu.
Ope ra ci o no je zgro }e se pre ma sa da -
{wem pla nu pro {i re wa po ve }a ti za sko ro
5.000, re kao je Vi kers i do dao da je to naj -
ve }e po ve }a wa je di ni ca za spe ci jal ne ope -
ra ci je.
15. novembar 2008.

P A R A L E L E
Pi{e
Aleksandar RADI]
Po svemu sude}i,
nasle|e Bu{ove
osmogodi{we
vladavine ne}e biti
lako dovesti u red.
Novoizabrani
ameri~ki
predsednik mora
prona}i na~in
kako da balansira
izme|u potrebe
da se „skrati front“
ameri~kog globalnog
prisustva i o~uvawa
dominantnog uticaja
u svetu. Ako se
Amerika previ{e
povu~e i okrene
vi{e ka sebi i
ekonomskoj krizi,
veliki broj ve}ih
i malih zemaqa
dobio bi priliku
da se afirmi{e
u svetu bez
dominantne sile.
NASLE\E BU[OVE
VLADAVINE
Ro nald Re gan i Mi ha il Gor ba ~ov su u Va {ing to nu
8. de cem bra 1987. pri hva ti li obo stra nu re duk -
ci ju ra ke ta krat kog i sred weg do me ta od 500 do
5.000 ki lo me ta ra. Ru si su u znak do bre vo qe po vu kli
lan sir na oru |a iz Is to~ ne Ne ma~ ke i ^e ho slo va~ ke
pre ra ti fi ka ci je. Dva de set jed nu go di nu ka sni je Ru si
su od lu ~i li da se ra ke te krat kog do me ta po no vo na |u
u ba za ma u bli zi ni gra ni ca ze ma qa ~la ni ca Se ver -
no a tlant skog sa ve za. Bi }e sme {te ne na ru skoj te ri -
to ri ji, u ka li win grad skoj obla sti ko ja se kao ru sko
je ze ro na la zi izo lo va na na oba li bal ti~ kog mo ra,
iz me |u no vih ~la ni ca Sa ve za. U me |u vre me nu se Ru -
ska in te re sna sfe ra po vu kla da le ko na is tok, a Sa vez
se {i rio na pro stor biv {eg Var {av skog pak ta.
Ru ski ra ket ni pu ko vi bi }e opre mqe ni ra ke ta ma
is kan der, do me ta do 500 ki lo me ta ra. Na gla {a va se da
}e one ima ti sa mo kon ven ci o nal no pu we we, ali u slu -
~a ju po tre be, la ko }e bi ti za me we no nu kle ar nim boj -
nim gla va ma. Raz log za no vi raz me {taj ra ke ta sa Ru si
su na {li u od lu ci da se pre du zmu pro tiv me re za ame -
ri~ ki ra ket ni {tit u bli zi ni ru skih gra ni ca.
Me se ci ma una zad iz iz ja va ru skih zva ni~ ni ka
mo glo se na slu ti ti da pret we ja ~a wem is tu re nog ru -
skog {ti ta ni su pra zne pro vo ka ci je za dnev ne po tre -
be. One su deo no vog stra te {kog po gle da na za {ti tu
ru skih in te re sa.
Svi ti ele men ti bi li su ve} po zna ti, ali tre nu -
tak ka da je ru ski pred sed nik Me dve dev oba ve stio
pla ne tu da }e ra ke te bi ti pre ba ~e ne na is tu re ne po -
lo `a je, pred sta vqa pri mer no ve ru ske o{tre tak ti -
ke u me |u na rod nim od no si ma: ra ke te su „po klon“ za
ame ri~ ke iz bo re i one }e kao je dan od pro ble ma do -
L~e ka ti no vog pred sed ni ka Oba mu.
i sta bez bed no snih pro ble ma pred Oba mom bi }e
iz u zet no slo `e na. Da li pr vo po ku {a ti sa ni ra -
ti pri li ke u ra tu pro tiv te ro ra ili re def ni sa -
ti od no se sa Ru si ma Ka ko na du `e sta ze ob li ko va ti
ame ri~ ku od bram be nu po li ti ku pod pri ti skom eko nom -
ske kri ze i u vre me pa da uti ca ja i ugle da na glo bal nom
pla nu, ve li kih te {ko }a u ak tu el nim ra to vi ma, vi so kih
tro {ko va od bra ne, ne do stat ka qud skih re sur sa i isto -
vre me no i}i u su sret no vim kri za ma, po put pro ble ma
sa iran skim nu kle ar nim pro gra mom i even tu al nim
slo mom to ta li ta ro nog vo| stva u Se ver noj Ko re ji.
Po sve mu su de }i, na sle |e Bu {o ve osmo go di {we
vla da vi ne ne }e bi ti la ko do ve sti u red. Od bram be -
ni tro {ko vi su ne ve ro vat no vi so ki, ~ak i ka da se ima
u vi du zva ni~ ni voj ni bu xet, a pro ble mi su sve ve }i.
Ge ne ra li `e le no vu so fi sti ci ra nu teh ni ku, a na te -
re nu se ame ri~ ki voj ni ci su sre }u sa pro ble mi ma
asi me tri~ nog ra ta, gde se na teh no lo {ke ino va ci je
gle da sa mo kao na za ni mqiv de taq, ali ne i kao na
sred stvo za po be du.
Irak i Av ga ni stan bu de re zer ve pre ma re al -
nim do me ti ma ame ri~ ke mo }i. U oba ra ta ge ril ci i
te ro ri sti su na met nu li vla sti tu di na mi ku do ga |a ja.
Oni su u pri li ci da iza be ru vre me i me sto za na ru -
{a va we krh ke bez bed no sti. Ame ri kan ci i sa ve zni ci
kao va tro ga sci idu iz re gi o na u re gi on, sna `nim
pri ti skom gru be si le po sti `u pri vid nu sta bil nost i
on da `u re u ne ko na red no me sto ili re gi on, u ko jem
su se raz ma ha li islam ski eks tre mi sti. Taj ci klus se
vr lo br zo za tva ra i ka da se ~i ni da se do {lo do ne -
kog re zul ta ta, isla mi sti po no vo po kre }u ofan zi vu.
Pri mer Av ga ni sta na sa da se ve} ~i ni bez na de -
`nim – po sle po ~et ne eu fo ri je i pri vi da de mo kra ti -
za ci je i mo der ni za ci je av ga ni stan skog dru {tva, ta -
li ba ni su ti ho po vra ti li kon tro lu nad ru ral nim
pre de li ma, re gru to va li no ve rat ni ke i kre nu li u
ofan zi vu. Oni ni ka da ne }e mo }i slo mi ti ame ri~ ku
si lu, ali po ma lo ve} is tro {e ne pa tri ot ske emo ci je
Ame ri ka na ca, pro bu |e ne te ro ri sti~ kim zlo ~i nom
2001. go di ne, mo `da ne }e mo }i da nad ja ~a ju ~i we ni -
cu da }e u cen tral no a zij skim pla ni na ma stal no gi nu -
ti ame ri~ ki gra |a ni u uza lud nom po ku {a ju da ta li -
ba ne pre o bra te iz ~vr stog isla ma na flu id ne de mo -
krat ske vred no sti dr `a va u ko ji ma jed na so lid na
pla ta iz no si kao go di {wi pri ho di ce log jed nog av ga -
Oni stan skog se la od ne ko li ko sto ti na du {a.
ba ma mo ra da pro na |e na ~in ka ko da ba lan -
si ra iz me |u po tre be da se „skra ti front“
ame ri~ kog glo bal nog pri su stva i o~u va wa do -
mi nant nog uti ca ja u sve tu, {to pred sta vqa |a vo qi
iz bor. Ako se Ame ri ka pre vi {e po vu ~e i vi {e okre -
ne ka se bi i eko nom skoj kri zi, niz ve }ih i ma lih ze -
ma qa do bio bi pri li ku da se afir mi {e u sve tu bez
do mi nant ne si le. Ve li ke si le is to ka tra `e me sto u
po de li glo bal ne mo }i, a da bi iza zov bio ve }i, ~ak i
u ame ri~ kog dvo ri {tu, u La tin skoj Ame ri ci, ko ja se
od do ba Mon ro o ve dok tri ne sma tra la za pri vat ni
po sed SAD, mno ge ze mqe vi {e ne `e le da pri hva te
da se na se ve ru mi sli, a na ju gu ra di.
No vo i za bra ni ame ri~ ki pred sed nik se ve}
pred sta vio gla sa ~i ma kao po bor nik pla na da se pr -
vo sre de pri li ke kod ku }e, od no sno da se Ame ri ka
iz bo ri sa po sle di ca ma po hle pe ban ka ra. Ali ako
ana li ze vo |a te ro ri sti~ kih po kre ta kre nu od pro ce -
ne da }e se Ame ri ka po vu }i u se be, on da se cr no pi -
{e Ame ri kan ci ma u uni for mi {i rom sve ta. Ta kvu
pro ce nu osna `i }e, na ame ri~ koj po li ti~ koj i bez -
bed no snoj sce ni, sve ~e {}e kri ti~ ko raz ma tra we
odr `i vo sti pri su stva na dva glav na ra ti {ta.
Za pret po stav ku da se za i sta raz ma tra od la zak
ba rem iz Ira ka va `an in di ka tor pred sta vqa sve ve -
}i trud ko ji se ula `e u raz voj ira~ ke oru `a ne si le.
Ame ri kan ci su za bo ra vi li na ve} po ma lo otr ca ni
pri mer „vi jet na mi za ci je“ sa po ~et ka se dam de se tih,
ka da su pro tiv ni ci ko mu ni sta do bi li ve li ke ko li ~i -
ne rat ne teh ni ke i br zo se slo mi li pod te re tom od -
lu~ no sti ne pri ja te qa da po be dom okon ~a rat.
Da kle, idu }e go di ne, na sa mom po ~et ku man da ta
Oba ma }e mo ra ti da se opre de li iz me |u dve op ci je:
osta ti u Ira ku i bo ri ti se sa ne iz ve snim ro kom bo -
rav ka i re zul ta tom, ili oti }i po ce nu da se po no vi
krah ame ri~ ke po li ti ke u In do ki ni od pre tri de set
i vi {e go di na.
37

KULTURA
Aida Novosel, slikar i modni kreator
Heroj
piste
`ivota
Danas je, kada je re~ o na~inu odevawa
– vreme slobode. Imix treba da po{tuje
trend i da omogu}i da se svako prepozna.
[to bogatije du{evno i emotivno stawe,
to ste korak ispred ostalih. Budite Heroj
individualnosti. Kako u `ivotu, tako i
u modi, individualnost je odraz li~nosti.
Nova kolekcija Aide Novosel predstavqena nedavno u
okviru 13. „Jakobs Fashion Selection” nosi naziv
„Hero”. Inspirisana je vojnim vazduhoplovstvom, ali
ona unutar prepoznatqive robne marke nosi sasvim
odre|eni lik pilota potpukovnika Milenka
Pavlovi}a, komandanta 204 lova~kog puka koji je herojski
stradao 1999. godine na nebu iznad Vaqeva. I dok su se te
ve~eri u Studentskom kulturnom centru na pisti, ovaj put
modnoj, smewivali manekeni u maslinastim, sivozelenim,
sme|im ili belim modelima, na kojima je izme|u ra{irenih
krila i iznad natpisa „Hero” portret vojnog pilota
Milenka Pavlovi}a kao prepoznatqiv simbol kolekcije,
sav prostor ispunilo je sna`no ose}awe ponosa i
po{tovawa. Za Milenka Pavlovi}a i sve druge pilote jedne
odlu~ne i hrabre profesije, ali i za sve one mlade qude
koji }e umeti da prepoznaju upravo taj sistem vrednosti kao
svoje obele`je. Jer, odavno ne{to tako istinski humano
nije zakora~ilo u svet mode. Aida Novosel, slikar i modni
kreator je na{ sagovornik.
Kako ste uop{te do{li do ideje da pove`ete modu i
herojstvo potpukovnika Milenka Pavlovi}a
– Inspiracija za ovu kolekciju nije mi bila ni
jednostavna, ni laka. Ja sam sve ovo {to zapo~eh do`ivela
jako te{ko. Te no}i na reviji imala sam ~udan ose}aj da je
Milenkova energija bila u potpunosti uz sve nas. Malo je
specifi~an na~in mog rada i delovawa u svetu mode... Ja
sam prvo slikar, pa onda pozori{ni radnik scenograf,
kostimograf, pa tek onda kreator stilista... Samim tim
druga~ije i iz vi{e uglova posmatram i modu, izme|u
ostalog i kao aktivnost kojom se {aqe neka odre|ena
poruka.
Moja odluka da uradim kolekciju u ovom periodu sa
ovom tematikom nije slu~ajnost. Za vreme bombardovawa
bila sam zaposlena u modnoj ku}i kao glavni dizajner lake
konfekcije „UZOR” u Vaqevu. Po ratnom rasporedu
de`urala sam radno svaki tre}i dan. U tom periodu smo
{ili za vojsku... Jedan od tih dana mog de`urstva bio je
upravo dan kada je potpukovnik Milenko Pavlovi} izgubio
svoj `ivot na nebu iznad Vaqeva.
Nakon Milenkove pogibije saznala sam pojedinosti i
spoznala da je on svojim herojstvom indirektno spasao
`ivot mnogima u gradu, pa i meni.
38
15. novembar 2008.

Jer, da je tog dana ga|an Kru{ik, kao {to je planirano, a
koji je jedna od najve}ih fabrika oru`ja na Balkanu, u vazduh bi
odletelo pola [umadije.
Ne smem ni da pomislim na posledice. Takve stvari se ne
zaboravqaju. Od tada pa do danas ~ekala sam odgovaraju}u
priliku da ~itav taj do`ivqaj sklopim u celinu, kao svoju
zahvalnost, a da pri~a ne bude banalna. Verujem i da je ovo
idealno vreme da se „probude zaspali” i podstaknu na „budno
sawawe svojih snova” uz uverewe da }e samo svojim sopstvenim
potezima napraviti boqe sutra.
Govorim o generaciji koja upravo stasava i koja je za vreme
agresija bila mala. Na sre}u, mnogima nije ni{ta ostalo u
se}awu od tih jako upe~atqivih momenata, tako da su traume
prili~no blede. [to je dobro. Na`alost, samim tim bledi i
se}awe na qude koji su i te kako zaslu`ni da budu pomiwani dok
je sveta i veka. [to mi, zreliji i umniji, ipak ne smemo dopustiti.
Mladi qudi u Srbiji mawe vi{e podle`u modnom diktatu
poznatih stranih robnih marki, koje u sebi nose odre|eni
stil, ali i na~in `ivota i sistem vrednosti. [ta je to {to
im kolekcija „Heroj“ nudi kao mogu}nost identifikacije
– U krajwoj liniji, u svemu tome o ~emu govorimo sadr`an je
sasvim jasno na{ sistem vrednosti. Zasnovan na odgovornosti,
radu, hrabrosti, po`rtvovawu, samilosti.
Ta~no je to {to ste primetili o odevawu i izboru mladih
qudi u Srbiji. Sve je to odavno prisutno, toliko da bode o~i.
Prvo nam omladina, pa onda i ostali oberu~ke primaju impulse i
stilove sa svih strana sveta, bez obzira {ta je to i kako izgleda,
a jo{ mawe {ta konkretan natpis na robi zaista zna~i i {ta
zagovara.
Svemu tome smo i mi kumovali, prvo roditeqi, koji sve mawe
razgovaraju sa sopstvenom decom, a onda i svi ostali koji se
stapaju u nepoznato i gube svoj identitet.
Naravno da je nemogu}e da svi isto misle i imaju iste
potrebe i jednak ukus... Ali, prili~no sam sigurna da su mnogi
izgubili voqu da se istinski bore za sopstveni identitet i da
nema podr{ke ni sa jedne strane, pa ~ak ni u toj osnovnoj }eliji
dru{tva – porodici.
Danas jeste, kada je re~ o na~inu odevawa – vreme slobode.
Imix treba da po{tuje trend i da omogu}i da se svako prepozna.
[to bogatije du{evno i emotivno stawe, to ste korak ispred
ostalih. Budite Heroj individualnosti. Kako u `ivotu, tako i u
modi, individualnost je odraz li~nosti. To je stav kolekcije Heroj.
U kolekciji preovla|uju komadi ode}e koji se mogu nositi
svakodnevno. Kome je ona namewena, kakva je wena
budu}nost, ho}e li se i gde na}i u prodaji
– Kolekciju „Heroj“ planiram da komercijalizujem, s tim {to
se sem {tampe mo`e pojaviti i zna~ka – izlivak za jakne. Print
na majicama ostao bi u vidu Milenkovog lika i krila, koja su
za{titni znak brenda. Bi}u sre}na ako se Milenkov lik bude
nosio, ako ovim potezom edukujem bar petoro mladih qudi, a oni
onda ~itavu tu ideju prenesu daqe.
Premijernoj modnoj reviji u Studentskom kulturnom centru
prisustvovala je porodica Milenka Pavlovi}a. U publici
je bio i komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne
odbrane Vojske Srbije. Kakve su wihove reakcije
Pretpostavqam i da ste sara|ivali tokom pripreme
kolekcije
– Da bih sve ovo ostvarila prvo sam letos do{la u kontakt
sa gospo|om Slavicom Pavlovi}, Milenkovom suprugom, i od we
zatra`ila mi{qewe i dozvolu da poku{am da o`ivim wegov lik i
delo.
Prihvatila je i zato sam beskrajno zahvalna, mislim da je
nisam razo~arala. Nakon revije pri{la mi je sa sinovima i
zahvalila se jo{ jednom. Milenkovi sinovi su isto tako bili
uzbu|eni, ~ak blago nasmejani. Imala sam veliku tremu pred tim
divnim momcima koji imaju puno razloga da se ponose!
Ministarstvo odbrane mi je tako|e pomoglo, zahvalna sam
{to su odobrili da Milenkove kolege, piloti u~estvuju na reviji
i poka`u svu snagu i otmenost svoje profesije...
Sada sledi nova borba, treba prona}i sredstva i mesto gde
}u mo}i da ponudim kolekciju „Heroj“ kao novi brend. Moda je
vrlo plasti~na svar, lako prihvatqiva, a mladi, na kojima svet
ostaje, u susretu sa lepim, mogu da se vrate duhom me|u svoje
pretke, a odatle mogu da crpe voqu da postanu i ostanu jaki i
odlu~ni, {to i jeste moja poruka...
U nijansama sivozelenih tonova, prakti~nom i sportskom
kroju, naizgled prepoznatqivom kao military look, kriju se
neuobi~ajni romanti~arski uzleti, nagove{taji krila
pripremqenih za let. Da li je i to deo Va{eg posebnog
vi|ewa vojnog vazduhoplovstva
– Ve~e nakon revije dobila sam i indirektnu potvrdu da sam
na pravom putu. Odmah nakon ulaska iza scene manekeni su me
do~ekali velikim aplauzom i op{tim ushi}ewem. U ve}ini
slu~ajeva to je uobi~ajeno. Me|utim, nakon sat vremena u toku
banketa u holu ispred sale SKC-a, pri{ao mi je jedan od
manekena da se zahvali u ime svih ostalih koji su radili reviju,
i vrlo uzbu|enim glasom rekao da su svi jo{ pod utiskom
i ~udnim ose}ajem prisustva ne~ega nepoznatog u grudima,
{to ih ~ini posebnima. Ka`u da su radili mnoge revije,
za mnogo ve}e modne ku}e i brendove, ali da ovakav ose}aj
nisu nikada imali...
^ini mi se da upravo to ne{to nevidqivo, mo`e da pokrene
i ostvari snove. Volela bih da sve ovo za`ivi. Svaka pomo} mi
je dragocena, jer sam ~itavu kolekciju ostvarila uz podr{ku
nekoliko qudi, a sve prikazano sa{ila u svojoj radionici malog
kapaciteta. Zaista sam zahvalna svima koji su me podr`ali i
do{li na reviju da jo{ jednom zajedno odamo po~ast ~oveku koji
treba da bude uzor svima.
Dragana MARKOVI]
Snimio Zoran MILOVANOVI]

KULTURA
JUBILEJ VOJNOFILMSKOG CENTRA „ ZASTAVA-FILM”
U OBJEKTIVU VREMENA
Kada se zna da je fascinacija filmom
obele`ila 20. vek, sasvim su jasni
zna~aj i uloga koji je vojna filmska
ku}a imala tokom {ezdeset godina svog
postojawa. Sa praga tre}eg milenijuma
definitivno se mo`e re}i da su film
i filmska umetnost mewali qude
i pogled na svet, te da je rad unutar
„Zastava-filma” ostavio sna`an trag
o qudima i u qudima.
Sa~uvati du{u vremena na pokretnim slikama qudi i
doga|aja jeste posao ~iji su temeqi u budu}nosti.
Qudi iz „Zastava-filma” ve} {ezdeset godina bele`e i
umetni~ki oblikuju trajawe na ovim na{im prostorima,
kako bi oni koji dolaze imali jasniju sliku o dobu koje je
nepovratno pro{lo.
S vremenom, ta jedinstvena ku}a postala je simbol
jugoslovenske vojne kinematografije, ali i institucija
kulture u kojoj su stvarale generacije na{ih poznatih
sineasta. Ka`u da je potrebno vi{e od godinu dana
provesti nepokretno uz ekran da bi se odgledalo
sve {to je u „Zastavi” snimqeno tokom wenog postojawa.
Takva godina bila bi koncentrat kreativnosti, znawa,
strpqewa, dinamike, i{~ekivawa pravog trenutka, ogromne
energije i jake voqe – svakodnevno anga`ovanih qudi.
Upravo su ti qidi, poimenice, obele`ili istoriju
Vojnofilmskog centra. I upravo wima, na prigodan
na~in, posve}eno je i obele`avawe ovogodi{weg
jubileja.
PRESTROJAVAWE ISTORIJE
Godina 1885. kalendarski je okvir za pri~u o nastanku
filma, bra}i Limijer i ~uvenom „Grand-kafeu”. Ve} Prvi
svetski rat upu}uje na nove mogu}nosti kori{}ewa filma
kao medija. Po ugledu na organizaciju Francuske vojske,
Vrhovna komanda Srpske vojske , koja se reorganizovala na
Krfu 1916. godine, formirala je sopstvenu fotografsku i
kinematografsku slu`bu. To su u svakom slu~aju za~eci vojne
kinematografije, koja na ovim prostorima traje skoro
devedeset godina.
Dan Vojnofilmskog centra poti~e iz 1948. godine, kada
je formirano Odeqewe za filmove Jugoslovenske armije.
Ro|ena je vojna filmska ku}a, koja }e, uz mawe ili ve}e
izmene u nazivu, nastaviti da `ivi i traje, dele}i sudbinu
vojske i ostavqaju}i sna`an pe~at u na{oj kinematografiji.
Za prvog na~elnika postavqen je major Marijan Marinc.
U sastav Odeqewa za film u{li su izabrani vojnici i
oficiri. Prvu grupu rediteqa ~inili su oficiri koji su
mogli odmah da zapo~nu snimawe filma: kapetani Bo{ko
Vojvodi} i ^o~i Mikijeli, poru~nici Janko Erdeqi i Oto
Dene{.
Ubrzo su usledili i filmski prvenci. Ekipa, koju su
~inili rediteq poru~nik Janko Erdeqi i snimateq vojnik
Petar Crnobori, upu}ena je na gradili{te pruge
[abac–Koviqa~a da snimi reporta`u. Jo{ jedna ekipa, pod
vo|stvom rediteqa Mikijelija u Splitu snima kadrove za
filmski zapis sa proslave Dana Jugoslovenske ratne
40
15. novembar 2008.

mornarice. Pet priloga je ubrzo uvr{teno u sadr`aj prvog broja
„Filmskog pregleda iz Jugoslovenske armije”, i to: „Sa proslave
dana JRB”, „U jednom juri{nom puku”, „Na granici”, „Na pruzi
[abac–Koviqa~a” i „Prvenstvo JA u plivawu i vaterpolu”. Oni su
prikazani u bioskopima u Beogradu i {irom Jugoslavije krajem
1948. godine, oblikuju}i za istoriju to {to se zove prvi proizvod
„Zastava-filma”.
„Zastava film” nastavqa da se bavi informativnom
delatno{}u, sve do 1960. godine.
Filmski proizvodi snimani su na crno-beloj traci 35
milimetara, prose~nog trajawa od oko desetak minuta. Svaki broj
Filmskog pregleda umno`avan je u 13 kopija (35 milimetara). U
periodu od 1948. do 1960. godine proizvedeno je 115 Pregleda.
Nakon toga, u saradwi sa „Filmskim novostima “ i Jugoslovenskom
radio-televizijom „Zastava” nastavqa da informi{e javnost o
`ivotu i radu armijske sredine.
Jo{ jedan datum za podse}awe je april 1949. godine, kada je
snimqen prvi nastavni film sa nazivom „Obuka o bacawu ru~nih
bombi”. U realizaciji filma u~estvovali su rediteq kapetan ^o~i
Mikijeli, snimateq vojnik Stevo Radovi}, asistent re`ije
potporu~nik Branko Vukoti} i saradnici.
Slede}e godine (1950) „Zastava” snima {est nastavnih
filmova, a oni }e s godinama {to dolaze postati dominantan `anr
proizvodwe, godi{wi prosek snimqenih filmova bio je izme|u
23 i 25 nastavnih filmova. Danas ti edukativni filmovi imaju
zna~ajnu dokumentarnu i istorijsku vrednost, jer su autenti~no
zabele`ili vreme u kome su nastali.
Jo{ jedan zna~ajan datum vezuje se za 1949. godinu. Poru~nik
Oto Dene{, scenarista i rediteq, kre}e u realizaciju prvog
dokumentarnog filma „Pozdrav sa granice”, a povodom ro|endana
mar{ala Tita. Tokom te iste godine, u bioskopima se pojavquju jo{
tri „Zastavina” dokumentarca: „Armija na pruzi”, re`ija Oto
Dene{, „Razbija~i kleveta”, re`ija A. Je{i}, i „^uvari
otad`bine”, re`ija \or|e Vukoti}.
Godine 1955. poru~nik Krsto [kanata stvara jedan od najboqih
dokumentarnih filmova – „U senci magije”, bave}i se problemom
sujeverja i nadrilekarstva, koji na Drugom festivalu jugoslovenskog
dokumentarnog filma u Sarajevu `iri nagra|uje za re`iju.
ZLATNO DOBA
Od 1951. godine Vojnofilmski centar se nalazi u Filmskom
gradu na Ko{utwaku, a naziv „Zastava-film” dobija 1962. godine.
„Zastava” se brzo razvijala, oboga}uju}i izraz i kvalitet
proizvoda. Filmove koji }e kasnije postati antologija kratkog
metra potpisivali su [kanata, Zaninovi}. Golubovi}, Kala~i},
Slijep~evi}, Velimirovi}, Vu~i}, [aranovi}, ^ike{a… Ni`u se
nagrade i priznawa. Na doma}im festivalima „Zastava” je
nagra|ena vi{e od 160 puta. Francuska vojna kinematografija
osnovala je filmski festival na kome su se pojavqivali i
prikazivali iskqu~ivo vojni filmovi. Na Me|unarodnom festivalu
u Versaju „Zastava” je osvojila tri zlatna i jedno srebrno „Sunce”,
popularno nazvano „Vojni oskar”: Zlatno sunce 1967. godine, za
film „Vodnik, bombe i...”, re`ija Stjepan Zaninovi}; Zlatno sunce
1975. godine, zajedni~ka nagrada za filmove „Zapaqiva borbena
sredstva i za{tita”, re`ija Aleksandar Aran|elovi}, i „Pas
~uvar”, re`ija [tefan Zagorjan; Zlatno sunce 1977. godine za
najboqu selekciju: „Dejstvo diverzantskog odreda TO” i „Dejstvo
streqa~kog voda u naseqenom mestu”, re`ija Mile Pu{eqi},
„Golija 76”, re`ija Stjepan Zaninovi} i „Sanitetsko obezbe|ewe
divizije u odbrani”, re`ija Sr|an Had`i}.
Srebrno sunce 1969. godine dobio je film „Dejstvo baterije u
nuklearnim uslovima”, u re`iji Milana Vu~i}a.
[ezdesetih godina „Zastava” postaje filmska ku}a sa
najve}om proizvodwom dokumentarnih i kratkometra`nih filmova
u zemqi. Period izme|u 1960. i 1980. godine dosledna istorija
ozna~ava kao zlatno doba „Zastava-filma”. To je, zapravo, vreme
autorskog sazrevawa i bogate produkcije visokog kvaliteta, a kao
logi~an rezultat usledile su i mnogobrojne nagrade. Verovatno
najimpresivnije filmove nastale u Zastavi potpisali su: Predrag
Golubovi}, trilogiju kratkih igranih filmova, koji se ubrajaju u sam
svetski vrh „Smrt paora \urice”, „Ti{ine” i „Biografija Jo`efa
[ulca”; vojnik Goran Paskaqevi}, dokumentarni film „Deca”;
Radomir [aranovi}, edukativni film „Rat se dugo pamti”, Branko
Kala~i} film „Na vez”, Mihajlo Sekuli} film „U `ari{tu
variole”…
Pionirske korake u pripremi anga`ovanih filmskih
ostvarewa ~ini Sjepan Zaninovi}. „Zastava” prikazuje film „Tek
kasnije sam po~eo da rastem”, a priznawa koja su usledila otvaraju
Zaninovi}u put da jo{ slobodnije obra|uje tabu-teme. On je me|u
prvima promenio ustaqenu {emu prikazivawa svakodnevnog `ivota
u vojsci sa svojim kratkim filmom „Vodnik, bombe i...”, koji sti~e
naklonost filmskih stru~waka i publike i prerasta u izuzetno
popularne TV serije „Kad sam bio vojnik” i „Vojnici”.
Uporedo sa dokumentarnim i kratkim igranim filmovima, uz
anga`ovawe istaknutih stru~waka neguju se tehnika crte`a i
animacije, kao nastavna sredstva za edukaciju vojnika. Za neke
filmove crte`e radi Zuko Xumhur, jedan od rediteqa je Vera
Vlaji}, tu su i Radoslav Gaji}, Stevan @ivkov, Toma Ludnig, Quba
Brankovi}, Du{ko [evo, Ivo Pu{ani}, Du{an Mandi}, [tefan
Zagorjan, Goran Kosti}, Du{ica @arkovi}, i mnogi drugi. U te{kim
vremenima devedesetih godina priznawa „Zastavi” donosi veteran
animiranog filma u Srbiji Nikola Majdak sa filmom „Pontius
Pilatus Secundus”.
I u najte`im okolnostima posledwe decenije 20. veka,
pra}enim raspadom SFRJ i agresijom Natoa, rediteqi, snimateqi,
scenaristi, monta`eri, organizatori, snimateqi tona i tehni~ari
„Zastave” odr`avaju proizvodwu. Milivoje Nestorovi}, Milun
Vu~ini}, Goran Kosti} i Marko @. Nikoli} stvaraju filmove
visokih umetni~kih dometa, koji se pamte i nikog u svetu ne
ostavqaju ravnodu{nim, donose}i „Zastavi” zaslu`ena priznawa u
zemqi i na me|unarodnim festivalima. Pored rediteqa unutar
ku}e, saradwa sa drugim stvaraocima traje i u tim te{kim
vremenima: Zdravko Velimirovi}, Nikola Stojanovi}, Dragan
El~i} i Mihajlo Sekuli} stvaraju filmove koji vra}aju stari sjaj
na{oj kinematografiji i „Zastava filmu”.
„Zastava film” u~estvuje na Beogradskom festivalu
dokumentarnog i kratkometra`nog filma od wegovog osnivawa.
Prva nagrada osvojena je 1961. godine za film „Poruke”, rediteqa
Stjepana Zaninovi}a. Od tada je nastavila da se pojavquje na svim
dosada{wim smotrama, osvojiv{i vi{e od 50 priznawa, ukqu~uju}i
Grand pri u 2002. godini za film „Voz”, rediteqa Gorana Kosti}a.
Me|unarodni festivali tog filmskog `anra, poput berlinskog i
londonskog, uvrstili su u svoje programe filmska dela „Zastavinih”
41

KULTURA
autora, a oni su se vra}ali sa najzna~ajnijim
priznawima. Bilo ih je vi{e od 90. Najdra`a su ona
koja je osvojio kratki igrani film „Ti{ine” Predraga
Golubovi}a, a posebno nominacija za presti`nu
nagradu „Oskar” u selekciji za 1972. godinu.
Filmski i video arhiv Vojnofilmskog centra
ba{tini zna~ajno duhovno i kulturno nasle|e.
Jedan od najbogatijih i najsre|enijih arhiva u
zemqi ~uva celokupno filmsko stvarala{tvo i va`ne
arhivske materijale na vi{e od sedam miliona metara
filmske trake. Ta riznica ~eka na digitalizaciju kako
bi materijali koji se tu nalaze bili dostupniji. A
zahtevi za tim arhivskim materijalom su, razli~itim
povodima, skoro svakodnevni.
Snimio J. MAMULA
O QUDIMA, VEMENIMA I FILMU
Sa direktorom „Zastava-filma” pukovnikom Dimitrijem
Misirli}em razgovaramo o tom slede}em koraku, perspektivama i
budu}nosti „Zastave”, novinama u radu, zahtevima vremena dana{weg:
„Danas su zahtevi vremena takvi da se insistira na brzini
preno{ewa informacija. Putawu prenosa najbezbolnije }emo i
najefikasnije skratiti sistemom mobilnih monta`a, uz pomo} kojih }e
se na mestu doga|aja oblikovati video-zapis i slati na odgovaraju}e
adrese. To podrazumeva i potrebu da se qudi dodatno usavr{e. Mi
smo stvorili uslove za tri formacijska mesta predvi|ena za mlade i
kreativne qude koji ve} imaju takva znawa, a pokre}emo i kurseve za
zaposlene, koji }e imati priliku da se dodatno obu~e. Osim
informativne delatnosti, ~iwenica je da sistem odbrane sve ~e{}e
prepoznaje sebe u odre|enom obliku nastavno-filmske informacije.
Sve ~e{}e nam se upu}uju zahtevi, poput nedavnog iz Brigade Kopnene
vojske, da se o odre|enim celinama unutar sistema naprave filmski
zapisi. Naravno, rad na filmu je zahtevan, sveobuhvatan, u krajwoj
liniji i prili~no skup projekat. Me|utim, oblik koji se sve vi{e
name}e kao idealno re{ewe za takve potrebe jeste upravo ta,
nazovimo je nastavno-filmska informacija, koja podrazumeva da se
materijali koji ve} postoje, a obuhvataju rad odre|ene celine,
brigade ili ustanove u toku godinu dana preto~e i pove`u u filmski
zapis. To i jeste svojevrsno prestrojavawe u hodu. Takav zahtev je u
svim oblastima delatnosti sve izra`eniji. Naravno, nijednog
trenutka se ne odri~emo filma u pravom smislu te re~i, nastavnog
ili dokumentarnog, samo uvodimo i neke druge filmske oblike koji su
izvodqiviji i zadovoqavaju svoju prvobitnu namenu. Film ostaje kao
kapitalniji projekat, na~in da se obele`e jubileji, da se tematski i
autorski pove`u celine, da se delatnosti i qudi u~itaju u sistem na
najsna`niji na~in. ^ak i izvan godi{weg plana filmske delatnosti mi
imamo prili~an broj tih vanrednih zahteva za filmom. Naravno, i
film mewa svoje oblike. Nestaju one klasi~ne, okorele forme, ~e{}e
se koristi animacija, spotovska forma. Nove tehnologije diktiraju
svoje oblike. Za sve to su potrebne i nove nabavke. Digitalna obrada
slike, zvuka i tona jeste zahtev vremena na koji moramo odgovoriti.
Sve~ano{}u u Centralnom domu Vojske Srbije „Zastava” je
obele`ila {ezdesetu godi{wicu postojawa, ka`u mawe va`nu od
pedesete, koja je bila prelomna. Izlo`bom u Maloj galeriji i
programom koji je usledio u Sve~anoj sali ovog puta su akcentovani
qudi. Qudi koji su stvarali i stvorili to jedinstveno zdawe koje se
zove vojna kinematografija.
U okviru obele`avawa godi{wice predvi|ene su i dve
retrospektive „Zastavinih” filmova – prva, trodnevna u Muzeju
kinoteke tokom prve nedeqe decembra i, druga, u Domu kulture
Studentski grad. Pomalo neobi~nom, ali vi{e nego korisnom akcijom
dobrovoqnog davawa krvi, u saradwi sa Vojnomedicinskom
akademijom, zaposleni u Vojnofilmskom centru ve} su zapo~eli
obele`avawe jubileja. Monografija koja je u pripremi o~ekuje se
krajem decembra, zaokru`i}e ovu zanimqivu pri~u o qudim, vremenu
i filmu, otvaraju}i prostor da neko novo vreme u film i `ivot
utisne svoje tragove.
Dragana MARKOVI]
DAN CENTRALNOG DOMA VOJSKE SRBIJE
U SRCU
STAROG GRADA
Srpska vojska je 1881. godine, 8. novembra po novom, a
27. oktobra po starom kalendaru, osnovala Oficirsku
~itaonicu sa kasinom u Beogradu, po uzoru na druge evropske
vojske tada{weg vremena. U temeqima hotela „Kasina“
postoje koreni prizemne zgrade, kafanice u kojoj je jedna
prostorija bila odre|ena za istoriju. Tako je po~elo…
Centralni dom je danas najve}a i jedinstvena ustanova
kulture u Vojsci Republike Srbije. Svojim aktivnostima
podsti~e, oboga}uje i unapre|uje nivo kulture i obrazovawa
profesionalnih pripadnika Vojske, ~lanova wihovih
porodica, vojnih penzionera i gra|anstva. Ozbiqno{}u
programa, sadr`ajima i otvoreno{}u, raznovrsnim
aktivnostima oboga}enim lepotom i {irinom tradicije,
zajedni~kim programskim sadr`ajima i objediwavawem
~lanstva razli~itih struktura, Dom neguje povezanost Vojske
i gra|anstva. Tako|e, on je reprezentativno mesto gde se
organizuju susreti, slu`beni razgovori, protokolarne
manifestacije i sve druge aktivnosti Ministarstva odbrane,
General{taba VS, komandi, jedinica i ustanova. Ove godine
Dan Centralnog doma obele`en je dvema izlo`bama u
wegovim galerijama. U Maloj galeriji postavqena je izlo`ba
grafika, a u Velikoj izlo`ba slika „Majstorije boja”,
vrednih umetni~kih dela iz bogate zbirke Doma. Izlo`be je
prigodno, biranim re~ima otvorio referent za likovnu
delatnost Milorad Bubawa.
D. M.
42 15. novembar 2008.

DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
KOLEKTIVNA SVEST
K
a da, po ne kad, sle di mo svo je sno ve i po ku {a va mo, ne mir no se
pi ta ju }i i ne mo} no tra `e }i sa vet, da ih ne ka ko „ras tu ma ~i -
mo” i „shva ti mo”, on da je ce lis hod no i ra zum no oslu {nu ti i
ko lek tiv ne sno ve, i ta~ no ih ras tu ma ~i ti. Ma kar ona ko ka ko ju nak
iz baj ke, pri slo niv {i uvo ze mqi, oslu {ku je da le ki to pot.
Mi ~i ta va hi qa du go |a, u na po ri ma i mu ka ma, no si mo bre me
`i vo ta ko je je na nas na lo `e no, a u no} nim vi zi ja ma i dnev nom
ma {ta wu ja vqa nam se slat ka i ute {na ra dost `i vo ta. Sve mu {to
je bre me ni to i ote `av no, mi su prot sta vqa mo ne sa mo sva ko dnev -
nu `e qu „da to ne sta ne”, ne go i po lu sve snu pred sta vu o to me „da
bi mo glo i tre ba lo da bu de sa svim dru ga ~i je”.
Mi ima mo pre ma lo vre me na da raz mi {qa mo o tom sre} nom
i `e qe nom „sa svim druk ~i je”; ta ko |e, ima mo pre ma lo fan ta zi je,
da bi smo ta~ no iz gra di li lik tog „druk ~i jeg”. Ali, ako po ku {a mo
da za pi ta mo qu de o to me ka ko oni za mi {qa ju `e qe no „sve op {te
sta we sre }e”, do bi }e se, ve ro vat no, sko ro u pot pu no sti ne ga tiv ni
od go vo ri: jer, ako ne sta ne sve ne pri jat no, do sad no, po stid no, mu~ -
no, i ako se usto li ~i ne ka, ne ja sna, ali ipak, „su prot nost” – ona
mo ra bi ti „ov de i sad”! Ne sve sno u ~o ve ku pla {i se bez iz la zno sti
i sa wa o ra do sti. Ono je isto vre me no stra sno i na iv no, ne za si to
i la ko ver no, pr vo bit no u svo jim po bu da ma i in fan til no u svo jim
pre ten zi ja ma i o~e ki va wi ma. Ono ne mi sli, ono `i vi u svo jim ne -
ja snim ma {ta wi ma i po ver qi vo oslu {ku je ma gle ne baj ke o sre }i.
Ono ne vo li otre `wa va ju }e re ~i o „neo p hod nom” ili „ne mo gu }em”,
o stva ra la~ kom kre ta wu li ni jom „naj ve }eg ot po ra”; sve je to – je zik
ra zu ma i `i vot ne mu dro sti, i osta je udeo po bed ni~ kog du ha.
Ta ko, od naj drev ni jih vre me na, no si lac ko lek tiv ne sve sti
sa wa o sre} nom „nig de”, uto pij ski baj ko vi toj sre }i, ze mqi sa re -
ka ma mle ka i {e}er nim oba la ma, o ra ju gde po sto je sa mo ra dost,
na sla da i ap so lut na pra ved nost, a gde sve osta lo – sla bost, bol
i bo lest, rad ni na po ri i bri ge, glad i si ro ma {tvo, za bra na i
greh, zlo ~in i ka zna, pri nu da i ne pra ved nost – ne sta je jed nom za -
svag da. Kat kad se taj san od no si na pro {lost; ta ko je bi lo, jed -
nom dav no, u „Ede mu” ( do slov no „u bla `en stvu”), a za tim se iz gu -
bi lo; kat kad se on od no si na bu du} nost, u ko joj nas o~e ku je „zlat-
ni vek” ili „hi qa du go di {we car stvo” ( hi li ja zam ).
Jed ni pre no se is pu we we te ma {te na onaj svet; dru gi se pri -
dr `a va ju sve ta zem no ga. Ve ra u ono stran svet da je qu di ma na du,
du {ev no pro sve tqe we i str pqe we, dok isto vre me no mla da la~ ki
zem ne „per spek ti ve” mo gu da do ne su je di no ne str pqe we, re vo lu -
ci o nar ne stran pu ti ce i raz o ~a re we.
De vet na e sti vek nam je po da rio an ti re li gi o zni, bez bo `ni
„hi li ja zam”, ko ji ni {ta ne `e li da zna o ono stra nom sve tu, i ko ji
se hva ta za ovaj, ze maq ski svet. On pro po ve da ne str pqi vost; po -
na {a se ru {i la~ ki; ma mi ko lek tiv nu ma {tu u re a lan `i vot. Ne -
ko li ko de ce ni ja mark si sti~ ki pro ro ci su se ko le ba li iz me |u „po-
ste pe nog” (evo lu ci je) i „sad i od mah” (re vo lu ci je), iz me |u „uva `e -
wa re al no sti” i „ne tak ti~ no sti”, sve dok ni je iz di gao u vrh do tad
skri ven me ha ni zam mak si ma li sti~ ke hi me re. Pro {lo je ve} dva -
de set go di na od ta da od ka ko u ce lom sve tu ne ce re mo ni jal no po -
zdra vqa ju, bo dre i ras pi ru ju ko lek tiv nu ma {tu; pre ma ne bi va loj
ma {ti – ~e `wi od no se se kao pre ma ne u mo qi vim za ko ni ma pri -
ro de i qud ske su {ti ne. Da nas upra vo taj po ziv oslu {ku je, u re li -
gij skom smi slu po lu o {te}e na, ko lek tiv na du {a, jo{ uvek se na da -
ju }i da }e drev ni san pre tvo ri ti u tre zven, bo dar `i vot...
Ka ko u`a sno bu |e we im pred sto ji! [ta }e bi ti sa sa vre me -
nim sve tom, ako mu ne po |e za ru kom da za in te re su je i ob no vi ko -
lek tiv nu du {u, ra zo re nu ta kvim „hi li ja zmom”, no vim du hov nim i
so ci jal nim ide ja ma I gde }e on pro na }i te stva ra la~ ke ide je,
ako se ne `e li uhom pri pi ti uz hri {}an sko ot kri ve we
Ivan A. IQIN
Iz kwi ge „Pred buk ta vim za go net ka ma go spod wim”
Sve ti go ra, Ce ti we 2001.
V E R S K I P R A Z N I C I
15-30. novembar
Pra vo slav ni
16. no vem bar – Ob na vqa we hra ma sve tog
ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja – \ur |ic
21. no vem bar – Sa bor sv. arh. Mi ha i la i osta lih
bes te le snih si la ne be skih
– Aran |e lov dan
24. no vem bar – Sve ti mu ~e nik Mina: sve ti kraq
Ste fan De ~an ski – Mra tin dan
25. no vem bar – Sve ti Jo van Mi lo sti vi
26. no vem bar – Sve ti Jo van Zla to u sti
27. no vem bar – Sve ti apo stol Fi lip
29. no vem bar – Sve ti apo stol i je van |e list – Ma tej
Rimokatoli~ki
23. no vem bar – Krist Kraq – po sqed wa ne dje qa
Cr kve ne go di ne
30. no vem bar – Pr va ne dje qa Do {a {}a – po ~e tak
Cr kve ne go di ne
ARAN\ELOVDAN
Od dav ni na su qu di pra zno -
va li an |e le Bo` je, ali se to ~e sto
iz me ta lo u wi ho vo obo `a va we.
Je re ti ci su ih ~e sto tu ma ~i li kao
bo go ve ili ih sma tra li stvo ri te -
qi ma ~i ta vog vi dqi vog sve ta. ^e -
ti ri do pet go di na pre Pr vog va -
se qen skog sa bo ra, odr `a va ni su
La o di kij ski po me sni sa bo ri i
svo jim 35. pra vi lom usta no vi li
is prav no po {to va we an |e la.
U vre me rim skog pa pe Sil ve -
stra i alek san drij skog pa tri jar ha
Alek san dra, usta no vqen je ovaj pra znik ar hi stra ti ga Mi ha i la i
pro ~ih si la ne be skih u no vem bru. Za {to ba{ u no vem bru No vem -
bar je za pra vo de ve ti me sec od mar ta ko ji se sma tra vre me nom
stva ra wa sve ta. A de ve ti me sec po sle mar ta uzet je zbog de vet an -
|el skih ~i no va ko ji su naj pre stvo re ni.
BESEDE ZA PAM]EWE
Od vaj ka da su obra zo va ni i le poj re ~i sklo ni qu di bi li
po {to va ni. Wi ho va be se da se ne sa mo ra do slu {a la ve} i pam -
ti la pa u de lo spro vo di la. Je dan od naj sve tli jih ta kvih pri me ra
je sve ti Jo van Zla to u sti, ko ji je ro |en 354. go di ne u An ti o hi ji,
kao sin ta da {weg voj vo de.
Za mo na {io se po sle smr ti ro di te qa. Na pi sao je kwi gu „O
sve {ten stvu”, da bi ga ubr zo po tom pa tri jarh ru ko po lo `io za sve -
{te ni ka. Pro sla vio se bli sta vim umom i ube dqi vim go vo rom pa
je po `e qi ca ra Ar ka di ja iza bran za ca ri grad skog pa tri jar ha. Za
{est go di na ko li ko je upra vqao cr kvom, mno go je do brog u~i nio.
Sem osta log, po slao je mi si o na re ne zna bo `a~ kim Kel ti ma i Ski -
ti ma, ra {i rio je mi lo srd nu de lat nost cr kve, su zbio si mo ni ju
(opro {taj gre ha za no vac), na pi sao na ro ~i ti ~in sve te Li tur gi je,
po sti deo je re ti ke i raz ob li ~io ca ri cu Ev dok si ju, ras tu ma ~io
Sve to pi smo, osta vio cr kvi mno ge na pi sa ne kwi ge i be se de...
Na Kr sto va dan 407. go di ne Jo va no va du {a pre se li la se u
Raj. Mo {ti mu po ~i va ju u Va ti ka nu, a gla va u mo skov skom Us pen -
skom hra mu.
43

FEQTON
ZNAMENITI SRBI NA KRFU 1916-1918. (4)
HEROJSKI
POVRATAK KU]I
Pi{e
Krsman MILO[EVI]
Okru`eni pa`wom i
prijateqstvom gr~kog
naroda, Srbi su se,
uz pomo} saveznika,
na mediteranskom ostrvu
brzo oporavqali. Ve} posle
nekoliko meseci, me|u
vojnicima su se sve ~e{}e
~ule pri~e o otaxbini.
@eqa za povratkom bila je
sve izra`enija. Ali do
kona~ne naredbe za proboj
Solunskog fronta i danas
ve} legendarnog celodnevnog
huka artiqerijskih granata,
koje su ozna~ile po~etak
proboja, Srbi }e ~ekati
gotovo dve godine.
O tim danima, za istoriju
i potomstvo pisali su
mnogobrojni umetnici
koji su tada delili
sudbinu narodnu.
44
Ko sta Mi li ~e vi} (1877–1920), je dan od li de ra im pre si o ni zma u srp skom
sli ka r stvu, ro |en je u Vra cu kod Ska dra. Jo{ kao de ~ak do bio je po u ke u
cr ta wu i akva re li sa wu od ve li kog pri ja te qa srp skog na ro da, ru skog kon -
zu la u Ska dru – Or lo va. Kao osam na e sto go di {wak do la zi u Be o grad, gde
po ha |a Srp sku sli kar sku {ko lu. Aka de mi ju je stu di rao u Pra gu, a 1902. u
Min he nu ra di u ate qeu ~u ve nog An to na A`bea. U go di ni Maj skog pre vra ta
(1903) vra }a se u Be o grad, u Ku tli ko vu {ko lu, ko ju po sle smr ti we nog osni va ~a
vo di kao „Umet ni~ ko-za nat sku {ko lu Ri sta Vu ka no vi}”. U toj {ko li osta je sve do
po ~et ka Pr vog svet skog ra ta.
RATNI SLIKARI
Na po ziv ko le ge Mi la na Mi lo va no vi }a (1876–1945) Ko sta Mi li ~e vi}
pri stu pa gru pi rat nih sli ka ra pri srp skoj Vr hov noj ko man di. Tra gi~ ne 1915.
go di ne pre la zi pla ni ne Al ba ni je i do la zi u rod ni Ska dar. „Sav oza ren zbog
no vog su sre ta sa gra dom mog de tiw stva, ose }am Ska dar kao pre sto ni cu Sr bi je.
Tu su Vla da, Vr hov na ko man da... Tu su i mo {ti kra qa Ste fa na De ~an skog, pre -
ne te iz De ~a na... Idem da pro na |em bar ne ke ro |a ke i po zna ni ke. Ka da se sa -
sta ne mo, ne sme mo je dan dru go ga da po gle da mo... Bed nog iz gle da, de lu je mo kao
ave ti iz baj ke i na rod nih pri ~a. Tam na za ve sa se spu {ta pred mo jim o~i ma.
Pla kao sam, ali se ni sam is pla kao... Pu tem pre ma mo ru umno `a va ju se gro bo vi
Sr ba. Bio je to pre te `ak uda rac za na{ op sta nak...” za pi sao je ta da Ko sta Mi -
li ~e vi}.
Na po kon, na {av {i se na Kr fu, sa ne iz bri si vom „sli kom” tra gi~ nog pu ta
do we ga, Ko sta je na kon opo rav ka na sta vio svoj sli kar ski „po sao”. Tu se raz vi ja
do pu ne umet ni~ ke zre lo sti. Sli ka pro zra~ ne, sun cem pre li ve ne me di te ran ske
pre de le. Sli ka ju }i krf ske pej za `e, on po ka zu je iz van re dan sli kar ski dar, ko ji
ga na glo iz dva ja od osta lih pred stav ni ka im pre si o ni zma kod Sr ba. Na Kr fu i u
So lu nu na sli kao je broj ne lir ske pej za `e i ne ko li ko iz van red nih por tre ta. Me -
|u pej za `i ma po seb no se is ti ~u: Po gled na Vi do, Gu vi ja, Gro bqe na Vi du, Krf ski
pej za`, Mo lo na Kr fu... Za naj vred ni ji pej za` mno gi sma tra ju Ostr vje kod Kr fa,
a od por tre ta po seb no se is ti ~e Gla va de voj ~i ce. Ko sti ne sli ke su „ma le po
for ma tu, ali ve li kih sli kar skih vr li na”, is ti ~u li kov ni kri ti ~a ri.
15. novembar 2008.

Ia ko je Pr vi svet ski rat be sneo svom `e sti nom, Mi li ~e vi}
je 1917. go di ne sa svo jim pri ja te qem Mi la nom Mi lo va no vi }em i
gru pom srp skih rat nih sli ka ra, pri re dio iz van red nu i do bro po -
se }e nu iz lo `bu u @ene vi. Ne ko li ko po naj bo qih sa ~u va nih sli ka
sa te iz lo `be na la zi se u Na rod nom mu ze ju i Mu ze ju sa vre me ne
umet no sti u Be o gra du.
Po sle ra ta Ko sta Mi li ~e vi} se vra }a u Be o grad. Am bi ci o -
zan i pred u zi mqiv, sa ve li kim ugle dom ko ji je ste kao, bio je je dan
od osni va ~a Udru `e wa li kov nih umet ni ka (1919. go di ne). Re a li za -
ci ju we go vih ve li kih stva ra la~ kih za mi sli pre ki nu la je iz ne nad na
smrt za vre me epi de mi je gri pa u fe bru a ru 1920, ka da je imao sa -
mo 43 go di ne.
ZA JED NI^ KA
SUD BI NA
Po re klom ^eh, pra {ki
|ak, vr hun ski ar hi tek ta i pro -
jek tant No vog dvo ra na An dri -
}e vom ven cu, u ko me se da nas
na la zi se di {te pred sed ni ka
Re pu bli ke Sr bi je, Sto jan Ti -
tel bah (1877–1916) ostao je
upam }en kao „ve li ki ne i mar i
pri ja teq Sr ba”, ko ji je Sr bi -
ju „istin ski ose }ao kao svo ju
otax bi nu”, ka ko je vi {e pu ta
isti cao.
Tra gi~ ne 1915. go di ne,
do sle dan u opre de qe wu da
„de li sud bi nu srp skog na ro da
i voj ske”, Ti tel bah je je dva sa -
vla dao su ro vi put pre ko Al ba -
ni je i ne ka ko sti gao na Krf.
Tu, na Kr fu, od bio je po nu du da
ide na le ~e we u Bi zer tu ili u jed nu od bol ni ca u Fran cu skoj. Sa ve li -
kim na pre za wem obi la zio je lo go re srp ske voj ske na is to~ noj oba li
ostr va, se ver no i ju `no od gra da Kr fa. U sa ~u va nim za be le {ka ma po -
mi we se po se ta Mo rav skoj di vi zi ji u Ip so su, Ti mo~ koj u Tron gi li,
Drin skoj u Agi os Ma te o su i [u ma dij skoj di vi zi ji u Me son gi.
Po pri ro di ve o ma „ose tqiv, pla ho vit, emo ti van... psi hi~ ki ni je
iz dr `ao”. Ni je se mo gao oslo bo di ti „stra vi~ nih sli ka ho da po mu ka -
ma, ma sov nog umi ra wa i sa hra wi va wa... Gle dam ga sa o~aj ni~ ki sti -
snu tim pe sni ca ma, is ko la ~e nih o~i ju, mu ~e ni~ kog iz ra za, ne sre} nog...
Du go je i ne mo gle dao u da qi nu... Vi do mu se pri ~i wa va lo kao po sled -
wa sta ni ca”, za be le `io je o tom ve li kom srp skom pri ja te qu Du {an
Bo ri}. I za i sta, Ti tel bah se slo mio. U tre nut ku „ve o ma iz ra `e nog
ner vnog ra stroj stva” iz vr {io je sa mo u bi stvo u Srp skom voj nom lo go -
ru na Kr fu. Imao je ta da 39 go di na. We go vi po smrt ni osta ci po ~i -
va ju u Ma u zo le ju na Vi du, jed noj od ve li kih grob ni ca Sr ba.
Zgra da No vog dvo ra pred sta vqa naj zna ~aj ni je ostva re we ar hi -
tek te Sto ja na Ti tel ba ha. To vr hun sko mo nu men tal no zda we, pro jek -
to va no u aka dem skom ma ni ru sa ele men ti ma re ne san sne i ba rok ne
ar hi tek tu re, gra |e no je od 1911. do 1922. go di ne za re zi den ci jal ne
po tre be kra qa Pe tra Pr vog Ka ra |or |e vi }a. U ur ba ni sti~ kom smi -
slu, sa su sed nim pa la ta ma Sta rog dvo ra (da nas Skup {ti na gra da
Be o gra da) i Do ma Na rod ne skup {ti ne, ~i ni an sambl naj zna ~aj ni jih
jav nih gra |e vi na Be o gra da i Sr bi je. Zbog svo jih isto rij skih i ar hi -
tek ton skih vred no sti, zgra da No vog dvo ra pro gla {e na je za kul tur no
bla go.
Be o grad ski tr go vac i je dan od naj ve }ih srp skih za du `bi na ra,
jed no vre me pred sed nik Ber ze i Pro met ne ban ke, Ni ko la Spa si}
(1838–1916) po ~eo je u ma loj ko `ar skoj rad wi i po stao je dan od
naj bo ga ti jih Sr ba svo ga vre me na.
Kao „bi star i spo so ban mom ~i}”, ka ko su ga opi si va li sa vre -
me ni ci, Ni ko la je iz u ~io opan ~ar ski za nat, a on da, sa u{te |e vi nom
svo ga oca i stri ca od 200 i po zaj mi com od 500 du ka ta (je di nim du -
gom u `i vo tu, re }i }e ka sni je), otvo rio je Ko `ar sku rad wu u Va si noj
uli ci. Tu se sva ko dnev no pro da va lo po vi {e sto ti na pa ri opa na ka.
Remek delo arhitekte Stojana Titelbaha – Novi dvor u Beogradu
Uz opan ~ar ske pro iz vo de, u rad wi su se ve o ma do bro pro da va li
plat no i dru gi pred me ti od pre ra |e ne ko `e. U ~ar {i ji je u`i vao
ugled „mu drog, ~e sti tog i u `i vo tu skrom nog ~o ve ka”. S vre me nom, sa -
zi dao je po ro di~ nu ku }u u Knez Mi ha i lo voj uli ci broj 33.
U pr vom srp sko-tur skom ra tu (1876–1877) Ni ko la u~e stvu je
kao re dov ko wa nik, a u Dru gom je oslo bo |en voj ne oba ve ze kao voj ni
li fe rant. Na pra vio je i do tu rio voj sci oko 25.000 pa ri opa na ka.
Po ~et kom 20. ve ka, za si ro ma {nu de cu na Pa li lu li po di gao je ku }u
za „\a~ ko sklo ni {te” i do de lio od re |e nu nov ~a nu po mo} ko ja im se
re dov no is pla }i va la. We go vo ge slo je bi lo: „Ne mo ra{ sve po tro -
{i ti {to da nas za ra di{. Osta vi ne {to i na stra nu. Ne ka se na |e,
zlu ne tre ba lo”.
Po {to ni je imao po to ma ka iz tri bra ka, ve} oko 1899. go di ne
raz mi {qao je o traj noj za o -
stav {ti ni svo je ve li ke imo vi -
ne. Ju `nu Sr bi ju, ko ju do ta da
ni je vi deo, ni je za ne ma rio.
Pr vo cr kve no zvo no ko je je iz
slo bod ne Sr bi je upu }e no na
jug, po slao je Ni ko la Spa si} u
Pri zren. Kao po bo `an ~o vek
slao je i cr kve ne kwi ge, kr -
sto ve i sve {te ni~ ke ode `de.
Sma trao je to svo jom du `no -
{}u.
Go di ne 1902. Ni ko la
ula zi u Glav ni od bor ~et ni~ ke
or ga ni za ci je. Svi imu} ni ~la -
no vi tog od bo ra su iz svo jih
li~ nih sred sta va u~e stvo va li
u opre ma wu ~e ta ko je su opre -
ma ne i upu }i va ne u ju `nu Sr -
bi ju i Ma ke do ni ju. Pr va od
~e ta upu }e na je na jug u apri -
lu 1904. go di ne. Za Ni ko lu ka `u da je na ne ki „neo bi ~an i ~u dan na -
~in bio su je ve ran”. Ni ka ko ni je pri hva tao da se ne ki „va `ni po slo -
vi i pu to va wa ot po ~i wu utor kom”. No, upr kos to me, ~e ta je kre nu la
ba{ u za ka za ni dan – uto rak. A on da, na ^e tir ci ma, u su ko bu sa Tur -
ci ma, ~e ti ri ne de qe ka sni je, jed nog maj skog da na 1904. go di ne, ce la
je iz gi nu la sa voj vo dom Alek som Alek si }em na ~e lu. Ni je po treb no
po seb no isti ca ti da se ta po gi bi ja do go di la – u uto rak. Za sva vre -
me na Ni ko la Spa si} je za dr `ao tu `no se }a we na svo je tra gi~ no iz -
gi nu le dru go ve. Ali tu ni je kraj sti ca ju ne sre} nih okol no sti. Ve ro -
va li ili ne, ka sni je su we go vi naj bli `i – brat, su pru ga, se stra, tri
sva sti ke... umr li ba{ u uto rak. Na svo je po sled we pu to va we i on je,
na Kr fu, kre nuo u uto rak 28. no vem bra 1916. go di ne.
SRPSKI DOBROTVOR
We go va `e na, Ana sta si ja – Na ka Spa si}, ret ko ple me ni ta i ve o -
ma obra zo va na, uti ca la je na svo ga mu `a da po sta ne je dan od naj ve }ih
srp skih do bro tvo ra. U te {kim da ni ma na po ~et ku Pr vog svet skog ra ta,
ona mu pred la `e: „Ni ko la, ne ma{ u voj sci ni si na ni bra ta, do bro bi
bi lo da ne ka ko po mog ne{ to li kim une sre }e nim voj ni ci ma”. Ubr zo,
Spa si} se 24. av gu sta 1915. obra }a mi ni stru pro sve te i cr kve nih de -
la i ka `e: „Na ovom {to jo{ uvek `i vim i {to je mo je ima we, za hva lan
sam pr vo Bo gu, pa iza Bo ga, Srp skoj voj sci. Za to ho }u Srp skoj voj sci da
se za hva lim na na {em spa se wu i na na {oj sla vi ko ju nam je do ne la, na
taj na ~in {to od mah pre da jem svo je ima we u Be o gra du na uglu Knez Mi -
ha i lo ve i Vu ka Ka ra xi }a br. 37 kao svo ju Za du `bi nu, kao svoj pri log
Srp skom na rod nom in va lid skom fon du Sve ti \or |e”.
Imo vi na Ni ko le Spa si }a, ko ja je po sle we go ve smr ti po sta la
imo vi na srp skog na ro da, ima la je u to vre me vred nost go to vo kao No -
be lo va fon da ci ja u [ved skoj. Da na 27. apri la 1920. do ne to je sud sko
re {e we ko jim se pre da je na ru ko va we Spa si }e va za ve {ta na imo vi -
na. Bol ni ce, {ko le, mo nu men tal ne zgra de, cr kve ni objek ti i dru ge
broj ne usta no ve op {te na rod nog zna ~a ja, sta vqe ne su u funk ci ju pre ma
te sta men tu tog ve li kog za du `bi na ra. Po sle Dru gog svet skog ra ta imo -
vi na je na ci o na li zo va na. Po {to je rad Za du `bi ne sve den na ma wu
45

FEQTON
me ru, ni je se ostva ri la Spa si }e va `e -
qa da se za Hram sv. Sa ve na Vra ~a ru,
ka da bu de do vr {en, ku pi naj ve }e zvo no
i po klo ni u we go vo ime. Svo joj rod bi ni
je za ve {tao za ne mar qi vo ma le su me
nov ca, uz kla u zu lu „je dan put za svag da”.
U znak za hval no sti, Be o grad je 1929.
jed nu ma lu uli cu iz me |u Knez Mi ha i -
lo ve i uli ce Ca ra La za ra, na zvao
ime nom Ni ko le Spa si }a.
Ne ras ki di vo ve zu ju }i svo ju sud -
bi nu sa sud bi nom srp skog na ro da,
Ni ko la se, ve} ve o ma star i obo leo,
po vla ~i pre ko Ni {a i So lu na u Ati -
nu. Po sle od lu ke da pre |e na Krf, po
stra ho vi toj bu ri je dva je iz dr `ao put
od Pi re ja do od re di {ta. Tu, na Kr fu,
ia ko je ose }ao br zi kraj zbog op {te
iz ne mo glo sti i sla bo sti sr ca, po ku -
{ao je da od dru gih sa kri je svo je lo -
{e zdrav stve no sta we. Na kon tro -
dnev nog bo rav ka na Kr fu, umro je 28.
no vem bra 1916. go di ne. Sa hra wen je
po red dvor ca Ahi le on. Po smrt ni
osta ci pre ne ti su u ze mqu 1923. i sa -
hra we ni u cr kvi na Top ~i der skom
gro bqu, ko ju je kao svo ju za du `bi nu
po di gao pre po ~et ka bal kan skih ra -
to va.
OSNIVA^ SRP SKE
METEOROLOGIJE
Me te o ro log, osni va~ Me te o ro lo {ke op ser va to ri je u Be o gra -
du, Mi lan Ne deq ko vi} (1857–1950), ro |en je u Be o gra du, gde za vr -
{a va ma te ma ti~ ko-pri rod wa~ ki od sek Ve li ke {ko le u Be o gra du.
Pro fe sor ski pri prav nik za ma te ma ti ku i fi zi ku bio je u pe ri o du
od 1877. do 1879. go di ne, na kon ~e ga je pet go di na pro veo na usa -
vr {a va wu u Fran cu skoj, iz u ~a va ju }i ma te ma ti ku, fi zi ku, astro no -
mi ju i me te o ro lo gi ju. Ka da se 1884. go di ne vra tio u Be o grad, bio je
po sta vqen za su plen ta, a kra jem 1886. za van red nog pro fe so ra
astro no mi je i me te o ro lo gi je na Ve li koj {ko li. Iz tog pe ri o da tra -
je we go va ini ci ja ti va da Sr bi ja osnu je Astro nom sku op ser va to ri ju.
We go va ide ja je kru ni sa na uspe hom 1887. go di ne, ka da je osno vao
pro vi zor nu Op ser va to ri ju na Vra ~a ru, ko ja je ra di la do 1. ma ja
1891, ka da ot po ~i we rad u stal noj Op ser va to ri ji. Bi la je to
Astro nom ska, ali i Me te o ro lo {ka op ser va to ri ja, za ~i je po tre be
Ne deq ko vi} or ga ni zu je ve o ma do bro osmi {qe ne mre `e me te o ro -
lo {kih i ki {o mer nih sta ni ca u Sr bi ji.
Ne deq ko vi} je, kao uprav nik Op ser va to ri je, na sto jao da me te o -
ro lo {ki rad pri bli `i ra du sli~ nih sta ri jih in sti tu ci ja u dru gim
evrop skim ze mqa ma. Obi man pro gram ra do va pri la go dio je ta da -
{wem sa dr `a ju ra da ve li kih za vo da u ino stran stvu, uvo de }i u pro -
gram i agro me te o ro lo {ka i fe no lo {ka osma tra wa, vr {e }i me re wa
u to ku sva kog ~a sa. Ve} od 1902. za po ~e ta su me re wa tem pe ra tu re tla
na 34 ra zne du bi ne – od Ze mqi ne po vr {i ne do du bi ne od 24 me tra.
Raz voj me te o ro lo {ke slu `be u Sr bi ji gru bo je pre ki nut iz bi ja -
wem Pr vog svet skog ra ta. Po zna ti do ga |a ji }e Ne deq ko vi }a od ve sti
pre ko Al ba ni je na Krf, sa ko ga }e se po sle ~e ti ri go di ne vra ti ti u
Be o grad. Dok je tra ja lo po vla ~e we Srp ske voj ske, au stro u gar ske sna -
ge su opqa~ ka le Op ser va to ri ju. Kao vi so ki in te lek tu a lac i is ku san
na u~ nik, Ne deq ko vi} je bio vr lo „dra go cen” za Srp sku vla du i Vr -
hov nu ko man du. U te {kim vre me ni ma ra ta i ne ma {ti ne, da le ko od
Sr bi je, Ne deq ko vi} je u svoj stvu vr snog pre vo di o ca (sa fran cu skog
je zi ka), pa i di plo ma te, dao ve li ki do pri nos u us po sta vqa wu „po ki -
da nih ve za” iz me |u sa ve zni ka i Srp ske vla de. Raz vio je ve o ma bli -
ske od no se sa fran cu skim ge ne ra lom Pja ro nom Mon de zi rom, ko ji se
na la zio na ~e lu Fran cu ske mi si je kod Srp ske voj ske.
Jo{ to kom bo rav ka na Kr fu, Ne deq ko vi} je bio za o ku pqen raz -
mi {qa wi ma i pla no vi ma ka ko da opre mi Op ser va to ri ju. Ve} ta da
obra }ao se mi ni stri ma i stran ci ma, na i la zio na ne ra zu me va we i od -
bi ja we, osta jao bez od go vo ra. To ga ni je po ko le ba lo. Na pro tiv, da lo mu
je sna gu da u po rat nom pe ri o du is tra je u ostva ri va wu svo jih ide ja.
Ko na~ no, po sle po vrat ka u Sr bi ju, Ne deq ko vi} je na sta vio di -
plo mat sku ak tiv nost da ob no vi po ru {e nu i opqa~ ka nu Op ser va to -
ri ju. Uspeo je da do bi je po mo} i po treb ne do zvo le od Vla de Sr bi je i
Nikola Spasi}
i wegova zadu`bina
u Knez Mihajlovoj
ulici u Beogradu
1922. Op ser va to ri ju po sta vi na „svo je no ge”. Osi gu rao je ve li ki
broj in stru me na ta i pri bo ra za rad Astro nom ske, Me te o ro lo {ke i
Ge o mag net ne op ser va to ri je. Iz tog po rat nog pe ri o da po ti ~e jo{ jed -
na Ne deq ko vi }e va ini ci ja ti va – da se Astro nom ska op ser va to ri ja
iz dvo ji od Me te o ro lo {ke. Do tog odva ja wa do {lo je tek po sle we go -
vog pen zi o ni sa wa u 67. go di ni `i vo ta.
DNEVNIK SA KRFA
U svom ~u ve nom Dnev ni ku sa Kr fa, Ne deq ko vi} ve o ma dir qi vo
opi su je svo ja za pa `a wa o tra gi ci, opo rav ku i „vas kr su” srp ske voj ske
u tu |i ni. Sem osta log, na jed nom me stu ka `e: „Po sle ne ve ro vat no
br zog opo rav ka pre `i ve lih re do va i ofi ci ra, sva ko dnev no pra tim
na ra sta we bor be nog ela na i `e qu za {to br `i od la zak na So lun -
ski front....” Na ce lom Kr fu „di vi zi je su pod {a to ri ma”, a na wi ma
ta ble: „[tab Drin ske di vi zi je”, „Ti mo~ ka di vi zi ja”, „Var dar ska di -
vi zij ska oblast”, „[u ma dij ska di vi zi ja”, „Du nav ska di vi zij ska
oblast”, „Pi rot ska po re ska upra va”, „Upra va Top ~i der skog ka zne -
nog za vo da”, „Be o grad sko na rod no po zo ri {te”... Isto vre me no, pi {e
Ne deq ko vi}, „mo je mi sli su usme re ne pre ma Sr bi ji i pro fe si o nal -
nom iza zo vu ko ji me, ako pre `i vim do la ze }i pa kao, ~e ka...”
Mi lan Ne deq ko vi} je pre `i veo, ali mno gi we go vi sa bor ci i
ju na ci So lun skog fron ta ni su. Ia ko su svi srp ski voj ni ci, kao i wi -
ho vi ko man dan ti, zna li da }e, s ne str pqe wem o~e ki va ni pro boj i
po vra tak ku }i, u Sr bi ju, bi ti pa kle no te `ak, ni tre nu tak se ni su ko -
le ba li. Upi sa li su se u isto ri ju i ko lek tiv no pam }e we svih slo bo -
do qu bi vih na ro da. O to me su i ove go di ne sve do ~i le ne dav no or ga -
ni zo va ne ko me mo ra tiv ne sve ~a no sti na Srp skom voj ni~ kom gro bqu
na Zej tin li ku i na Sa ve zni~ kom me mo ri jal nom kom plek su u gr~ kom
Po li ka stru, ka da su de le ga ci ja ma srp skog na ro da sa svih stra na
uka zi va ne po seb ne po ~a sti.
(Kraj)
46
15. novembar 2008.

DOGODILO SE...
In memoriam
16. no vem bra 1885.
U srp sko-bu gar skom ra tu srp ske tru pe
su za u ze le po lo `a je kod se la Sliv ni -
ca, 28 km od So fi je. Bu gar ske sna ge
su ve} su tra dan pred u ze le kon tra o -
fan zi vu i 26. no vem bra za u ze le Pi -
rot. Po sle kr va ve bit ke na Sliv ni ci,
srp ska voj ska bi la je pri nu |e na da se
po vu ~e, iz gu biv {i 3.500 voj ni ka. Po -
sre do va wem ve li kih si la, u pr vom re -
du Au stro u gar ske, rat na dej stva su ob -
u sta vqe na. Mi rov ni ugo vor je pot pi -
san 3. mar ta 1886. go di ne.
16. no vem bar 1992.
For mi ra na 608. lo gi sti~ ka ba za,
~i je tra di ci je u Voj sci Sr bi je na sta -
vqa Cen tral na lo gi sti~ ka ba za.
16. no vem bar 1914.
Po ~e la je Ko lu bar -
ska bit ka, naj ve }a
ko ju je srp ska voj ska
vo di la u Pr vom
svet skom ra tu. Bit -
ka je za vr {e na 15.
de cem bra, po be dom
Pr ve srp ske ar mi -
je, pod ko man dom
ge ne ra la @i vo ji na
Mi {i }a. Au stro u -
gar ska voj ska, ko ju
je pred vo dio ge ne -
ral Oskar Po }o -
rek, bi la je pri mo -
ra na da se po vu ~e iz Sr bi je. Ko lu -
bar ska bit ka je po ~e la 16. no vem bra
1914. i taj da tum se obe le `a va kao
Dan Kop ne ne voj ske Voj ske Sr bi je,
Dan pe {a di je i Dan Cen tra za obu ku
Kop ne ne voj ske.
16. no vem bar 1912.
Na pa dom Pr ve srp ske ar mi je po ~e la
je Bi toq ska bit ka. Naj te `e su bi le
bor be oko Ob la ko va. Po pod ne 18.
no vem bra bit ka je bi la re {e na.
Drin ska di vi zi ja Pr vog po zi va i je dan
puk Mo rav ske di vi zi je Pr vog po zi va,
po sle od lu~ nog na stu pa wa i ne za dr -
`i vih ju ri {a na utvr |e ne tur ske po -
lo `a je, uspe li su da za u zmu Ki ro ma -
ri cu i Ko ~i {te, te ta ko pro bi ju front
na {i ri ni od pet ki lo me ta ra. U bi ci
je iz stro ja iz ba ~e no oko 13.600 tur -
skih voj ni ka i ofi ci ra, a za ple we no
je 56 to po va. Srp ska Pr va ar mi ja iz -
gu bi la je 2.989 qu di. Po be dom u Bi -
toq skoj bi ci ostva ren je ko na ~an ciq
– raz bi ja we tur ske Var dar ske ar mi -
je, we no is te ri va we i od ba ci va we sa
te ri to ri je Ma ke do ni je i od ba ci va we
u Epir i ju `nu Al ba ni ju.
17. no vem bar 1949.
Od lu kom ame ri~ kog Sa ve ta za na ci -
o nal nu bez bed nost (Na ti o nal Se cu rity
Co un cil) pred vi |e na je mo gu} nost da
vla da Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va
odo bri is po ru ke na o ru `a wa Ju go -
sla vi ji.
19. no vem bar 1990.
Pot pi san spo ra zum o kon ven ci o nal -
nim sna ga ma u Evro pi i o uni {ta va -
wu de la na o ru `a wa. Li de ri Se ver -
no a tlant skog sa ve za i Var {av skog
pak ta ob ja vi li su da je okon ~an hlad -
ni rat dva ju voj nih blo ko va.
24. no vem bar 1916.
Umro je
bri tan ski
kon struk tor
oru` ja ame -
ri~ kog po -
re kla Haj -
rem Sti vens Mak sim. We gov mi tra -
qez kon stru i san 1884. go di ne na -
zvan je „mak sim“.
24. no vem bar 1962.
For mi ra na
250. ra ket na
bri ga da pro -
tiv va zdu ho -
plov ne od bra -
ne. Taj da tum se
obe le `a va kao
Dan bri ga de.
28. no vem bar 1949.
For mi ran je 98. lo va~ ko-bom bar -
der ski avi ja cij ski puk. S ob zi rom na
~i we ni cu da je to je di ni ca sa naj sta -
ri jom tra di ci jom u sa sta vu 98. avi -
ja cij ske ba ze, 28. no vem bar se u Voj -
sci Sr bi je obe le `a va kao Dan 98.
avi ja cij ske ba ze.
28. no vem bar 1943.
Po ~e la ~e tvo ro dnev na sa ve zni~ ka
kon fe ren ci ja u Te he ra nu. U pr vom
pla nu raz go vo ra bi la su voj na pi ta -
wa, ta ko da je, ra di obez be |e wa
uslo va za ope ra ci je sa ve zni ka u za -
pad noj i sred woj Evro pi, od lu ~e no da
se par ti za ni ma u Ju go sla vi ji obil no
po mog ne u na mir ni ca ma i opre mi,
ali i ope ra ci ja ma ko man do sa.
Pripremio Miqan MILKI]
Vladimir Hlai}
pukovnik u penziji (1924– 2008)
Na kon kra }e bo le sti, u Be o gra du je 1. no vem bra
ove go di ne pre mi nuo Vla di mir Hla i}, pu kov nik u pen -
zi ji, u~e snik NOR-a, no si lac vi {e rat nih i mir no -
dop skih od li ko va wa biv {e Ju go sla vi je. To kom voj ni~ -
ke ka ri je re bio je na ra znim du `no sti ma, iz me |u osta -
lih i na me stu glav nog i od go vor nog ured ni ka ono vre -
me nog cen tral nog voj nog gla si la „Na rod na ar mi ja” i
di rek tor te voj ne usta no ve. Uz voj ne po ~a sti, sa hra wen
je na No vom be `a nij skom gro bqu u Be o gra du.
Udar na de o ni ca Hla i }e ve an ti fa {i sti~ ke bor -
be po ~e la je u we go vom rod nom Za bor skom se lu u oko -
li ni Kar lov ca, jo{ dok je bio go lo bra di mom ~i}, da
bi se, po tom, pre ko za gre ba~ ke ile ga le i ru ko vo di -
la~ ke funk ci je SKOJ-a u Omla din skom ba ta qo nu Za -
pad ne gru pe par ti zan skih od re da Hr vat ske – za u sta -
vi la ta ko |e na ru ko vo di la~ koj funk ci ji u 3. bri ga di
1. hr vat ske di vi zi je na rod ne od bra ne.
U naj ve }em de lu mir no dop ske voj ne ka ri je re Vla -
di mir Hla i} se is ka zi vao i is ka zao kao voj ni no vi nar
i pu bli ci sta, pri ~e mu je bio na ~el nim po zi ci ja ma re -
dak ci ja ne ko li ko voj nih li sto va. Kqu~ no me sto, sva ka -
ko, pri pa da funk ci ji glav nog i od go vor nog ured ni ka
ne gda {weg cen tral nog voj nog gla si la – „Na rod na ar -
mi ja”, i di rek to ra voj no i zda va~ ke ku }e pod istim ime -
nom. Ka da bi se sva no vin ska {ti va ko ja su iza {la iz
we go vog pe ra sa ku pi la na jed nom me stu i uob li ~i la u
kwi gu – to mo vi bi se me ri li hi qa da ma stra ni ca.
Du ga ~ak bi bio spi sak kwi ga iz Hla i }e vog pu bli -
ci sti~ kog opu sa iz ko jeg se, ipak, iz dva ja ju tri na slo va:
„Brat stvo i rav no prav nost”, „Gre be ni Ivan ~i ce” i
„Kon ~a re vi pro le te ri”, jer su se po maj stor stvu ka zi -
va wa svr sta li u vi {e ni voe do ku men tar ne pro ze.
Vla di mir Hla i} je pen zi o ni san u ~i nu pu kov ni -
ka, i to na sop stve ni zah tev, 1983. go di ne, sa ono -
vre me ne pri ma mqi ve du `no sti ru ko vo di o ca Sek to ra
za ONO i DSZ Pred sed ni {tva CK on da {weg SKJ.
No, on ni je ni u mi ro vi ni mi ro vao. Svoj dru {tve ni
an ga `man naj ve} ma je is po qa vao, za jed no sa sa bor -
ci ma i isto mi {qe ni ci ma, u Dru {tvu za isti nu o
NOB-u, or ga ni za ci ji u ~i jem je sre di {tu na por da se
ta ko bi tan seg ment na {e no vi je isto ri je ne za gu bi u
po pla vi re di zaj ni ra wa i pre i na ka ma te pro {lo sti,
da se ne za tam ni na je zdom pro fa nih ide ja i ide o lo -
gi ja. Ina ~e, Vla di mir Hla i} osta }e upam }en i kao ve -
o ma skro man i to le ran tan ~o vek, ~o vek vi so kih mo -
ral nih stan dar da i uvek u sta vu „na go tovs” da po mog -
ne dru go me.
Sti pe SI KA VI CA
47

SPORT
SA 12. CER SKOG PO LU MA RA TO NA
VOJ SKA
DVO STRU KI
PO BED NIK
Na le gen dar nom Te ke ri {u, 8. no vem bra
odr `a ni su 12. cer ski po lu ma ra ton – 18 ki lo -
me ta ra, i Tr ka stu de na ta Sr bi je – 9 ki lo me ta -
ra. U ekip nom pla sma nu tak mi ~a ri Spe ci jal ne
bri ga de Voj ske Sr bi je za u ze li su pr vo me sto.
Po bed nik ovo go di {we tr ke na du ge sta ze
je ste @olt Be ne dek (0:56,10) iz Ma |ar ske, dru -
go me sto za u zeo je Esti fa nos E{e tu iz Eti o pi je
(0:56,38), a tre }i je kroz ciq pro {ao Geb ne si -
as Ge bre zi a ber (0:57,16), ta ko |e iz Eto pi je.
U kon ku ren ci ji `e na, po bed nik ovo go di -
{weg po lu ma ra to na je Ana Su bo ti} (1:08,30)
iz Iva wi ce, dru ga je bi la Ma ri ja na
Lu ki} (1:13,29) iz Apa ti na, a tre }e
me sto osvo ji la je Sto jan ka So kol iz
Su bo ti ce (1:30,15). Naj bo qe pla si -
ra ni pri pad nik Voj ske Sr bi je bio je
Go ran ^e gar (1:00,22), ko ji je za u -
zeo {e sto me sto.
Ovo ga pu ta sta za po lu ma ra -
to na je iz me we na, ta ko da su tak mi -
~a ri kroz Te ke ri{ pro la zi li ~e ti -
ri pu ta, {to je pu bli ci omo gu }i lo
da is traj no bo dre svo je iza bra ni -
ke. Ina ~e, po stig nu ti re zul ta ti u
po lu ma ra to nu, naj bo qi su do sa da.
U~e stvo va lo je vi {e od 90 tr ka ~a,
me |u ko ji ma i mno ga po zna ta ime na
srp skih ma ra to na ca, po put Sre te -
IZ BOR SPOR TI STE GO DI NE
VOJ SKE SR BI JE U 2008.
PO HOD
NA NO VU TI TU LU
Tra di ci ja se na sta vqa. I ove go di ne bi ra }e mo naj u spe {ni je
spor ti ste ko ji su obe le `i li tak mi ~ar sku go di nu. Ima ju }i u vi -
du uspe he na do ma }oj i me |u na rod noj sce ni, ve ru je mo da }e se
`i ri na }i na „slat kim mu ka ma” da po va `e }im kri te ri ju mi ma od -
va ga ras po red na po bed ni~ kom po sto qu. Ovu tak mi ~ar sku se zo nu
„po kri la” je olim pij ska go di na, ali to ni je sme ta lo spor ti sti ma
da po ka `u {ta zna ju i ko li ko vre de. Na pro tiv, Pe king je bio in -
spi ra ci ja za sve!
Pra ti li smo mno ga tak mi ~e wa spor ti sta ko ji se ras po zna ju
po to me {to no se voj ni~ ku uni for mu ili su pro fe si o nal no ve za ni
za Mi ni star stvo od bra ne, Ge ne ral {tab, je di ni ce i usta no ve, sve -
jed no.
Ma ga zin „Od bra na” }e im oda ti pri zna we za wi hov u~i nak,
jav no i sve ~a no, opet po tra di ci ji 24. ja nu a ra na red ne go di ne.
Di za ni su pe ha ri, sla vi le se me da qe, ~u le su se po hva le ~ak i na
naj vi {em ni vou (u Pe kin gu), me |u zva ni~ ni ci ma CISM (Me |u na rod -
ni sa vet za voj ne spor to ve). Voj ska Sr bi je je uva `e ni ~lan te ugled -
na Nin ko vi }a i De ja na Bo gi }e vi }a. Prak ti~ no, bio je to naj ja ~i po -
lu ma ra ton or ga ni zo van u Sr bi ji 2008. go di ne.
U tr ci stu de na ta na de vet ki lo me ta ra pr vi je kroz ciq pro {ao
Kri sti jan Sto {i} (0:28,06), a me |u stu dent ki wa ma naj bo qi re zul -
tat po sti gla je Da ni je la Ba ra}. Iz eki pe Voj ske
Sr bi je naj bo qi re zul tat, za u zev {i tre }e me -
sto, po sti gla je stu dentkiwa Ne ve na Jo va no vi}
(0:53,02). U ekip nom pla sma nu stu den ti Voj ne
aka de mi je za u ze li su pr vo me sto.
U ime po kro vi te qa, znak za start dve
pre sti `ne tr ke or ga ni zo va ne u sla vu cer -
skih ju na ka dao je pred sed nik Iz vr {nog od -
bo ra i ~lan Grad skog ve }a Lo zni ce Jan ko
Alek si}. Tak mi ~e wa su or ga ni zo va li Tr ka~ -
ki atlet ski klub „Cer ski ju na ci“ i Uni ver -
zi tet ski sport ski sa vez Sr bi je. Me |u u~e -
sni ci ma bi lo je vi {e ve te ra na u ma ra to nu,
od ko jih Mi lo je An dri}, ko ji je ove go di ne,
pre tr ~av {i tri ma ra to na i se dam po lu ma -
ra to na, pro sla vio 77. ro |en dan, za u zi ma
po ~a sno me sto.
Po bed nik je pro gla {en is pred Spo me -
ni ka cer skim ju na ci ma. Pe ha re, me da qe i
nov ~a ne na gra de naj bo qe pla si ra nim tak mi -
~a ri ma uru ~i li su pu kov nik
Bran ko Bo {ko vi} iz Voj ne aka -
de mi je, Zo ran Pa u no vi}, di -
rek tor osnov ne {ko le „Voj vo -
da Ste pa“ u Te ke ri {u, Da ni ca
Vu le ti}, pred stav nik Grad skog
ve }a iz Lo zni ce i Jo vi ca Vla -
ho vi}, pred sed nik or ga ni za ci -
je „Pra vo slav na slo ga“.
Ka ko nas je oba ve stio di -
rek tor tr ke pu kov nik u pen zi ji
Mi lo rad @iva no vi}, po lu ma -
ra ton }e idu }e go di ne, po vo dom
95 go di na od Cer ske bit ke, bi -
ti or ga ni zo van u no }i iz me |u
16. i 17. av gu sta.
Z. PE [I]
ne or ga ni za ci je. Ima mo kan ce la ri ju i qu de u we nim naj vi {im te -
li ma.
I ove se zo ne za be le `e no je si ja set od li~ nih pla sma na, {to
nas uve ra va da }e mo sprem no do ~e ka ti bo qe da ne. U tom sa zna wu
i ohra bru ju }im po be da ma ne ka pro tek ne i ovo go di {wi iz bor naj -
bo qih. Za to ni ka ko ne moj te obez vre di ti wi hov trud i po {a qi te
pred lo ge, sa krat kom bi o gra fi jom spor ti ste (eki pe), ovo go di {wim
re zul ta ti ma ko ji da ju pre po ru ku `i ri ju i oba ve znom fo to gra fi -
jom.
Za na ziv spor ti ste go di ne Voj ske Sr bi je 2008. mo gu kon ku ri -
sa ti ofi ci ri, pod o fi ci ri, ci vil na li ca na slu `bi u Voj sci i MO,
stu den ti Voj ne aka de mi je, u~e ni ci sred wih voj nih {ko la, voj ni ci po
ugo vo ru i oni na re dov nom od slu `e wu voj nog ro ka. Isti prin ci pi
va `e za eki pe, ~i ji ~la no vi tre ba da pri pa da ju jed noj od na ve de -
nih ka te go ri ja.
Pred lo ge mo gu sla ti ko man de, je di ni ce, usta no ve, voj ne {ko -
le, sport ski sa ve zi, klu bo vi i sek ci je.
@iri }e pa `qi vo raz mo tri ti sve pred lo ge ko ji su pot pu ni i
u skla du sa pro po zi ci ja ma iz bo ra. Kan di da tu re o~e ku je mo do 30.
de cem bra na adre su: Re dak ci ja ma ga zi na „Od bra na” (za iz bor
spor ti ste go di ne), Bra }e Ju go vi }a 19, 11000 Be o grad.
U sport skom `ar go nu re kli bi smo: sve je sprem no za vi so ki
start tr ke u ko joj }e se vo di ti o{tra bor ba za la ska ve na zi ve, a
mi obe }a va mo fer su |e we...
B. KO PU NO VI]
48
15. novembar 2008.

a) Za nastavnike ve{tina:
1. Za u`u oblast Vojna tehnika i oprema jedinica
KoV, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi:
PVL, zavr{eno K[U, oficir in`iwerije)
2. Za u`u oblast Leta~ka obuka, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi:
PVL, zavr{eno K[U, pilot aviona)
b) za spoqne saradnike – nastavnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Vojna tehnika i oprema
jedinica ViPVO, izbor
– jedan u zvawe vanredni profesor (posebni
uslovi: doktor nauka iz oblasti za koju se bira)
v) za spoqne saradnike - nastavnike ve{tina:
1. Za u`u oblast Leta~ka obuka, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL,
zavr{eno G[U)
2. Za u`u oblast Taktika jedinica ViPVO, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi:
zavr{eno K[U)
3. Za u`u oblast Vojna tehnika i oprema jedinica
ViPVO, izbor
– jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi:
PVL, zavr{eno K[U, VES 33898)
g) za spoqne saradnike - saradnike:
1. Za u`u nau~nu oblast Leta~ka obuka, izbor
VOJ NA AKADEMIJA
Ras pi su je
KON KURS
za iz bor na stav ni ka i sa rad ni ka u {kol skoj 2008/2009. go di ni
– jedan u zvawe asistent - pripravnik (posebni
uslovi: zavr{ena VA)
USLOVI KONKURSA
I NA^IN KONKURISAWA
Pored posebnih uslova navedenih za svaku
ta~ku ovog konkursa, kandidati moraju da
ispuwavaju i slede}e uslove:
– da su dr`avqani Republike Srbije;
– da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe
vrlo dobar (ne odnosi se na lica iz
gra|anstva);
– da su osnovne studije zavr{ili sa prosekom
najmawe 8 (osam) - odnosi se samo na lica
koja konkuri{u za zvawe asistenta - pripravnika
i vi{eg predava~a;
– da ispuwavaju i ostale uslove za izbor u zvawe
nastavnika za koje konkuri{u, predvi|ene
Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim
ustanovama i Statutom VA;
Kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije molbe za izbor podnose redovnim putem,
na adresu VP 2977, Beograd, sa naznakom
„Za konkurs“, a kandidati iz gra|anstva
li~no ili po{tom, preporu~eno, na adresu:
Vojna akademija, Pavla Juri{i}a [turma br.
33, Beograd. U molbi obavezno navesti:
adre su i telefon, u`u nau~nu oblast za koju
se podnosi molba i brojnu oznaku u`e nau~ne
oblasti u konkursu.
Uz molbu svi kandidati treba da prilo`e:
– dokaze o ispuwavawu svih uslova konkursa;
– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno
sa opisom radnih du`nosti i
– bibliografiju objavqenih nau~nih i stru -
~nih radova sa primercima radova.
Pored navedenih dokumenata, profesionalna
vojna lica koja konkuri{u pod a, na rednom
broju 1 i 2, treba da dostave i upitnik za
preme{taj (popuwen i overen) i saglasnost
nadle`ne pretpostavqene komande, a lica iz
gra|anstva da dostave jo{: izvod iz mati~ne
kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu, uverewe
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak
i uverewe da nisu ka`wavani.
O rezultatima konkursa kandidati iz Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije bi}e obave{teni
redovnim putem, posredstvom svojih
komandi, a kandidati iz gra|anstva na dostavqenu
ku}nu adresu.
Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe
ne}e biti razmatrane.
Konkursna dokumentacija se ne vra}a.
Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.

[AH
IZABRANA PARTIJA
VUNDERKIND
Vesli So (2531) – Dejvid V.
Hauel (2527)
Jerevan, 2007.
1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Sc3 Sf6
4.d4 ehd4 5.Shd4 Lb4 6.Shc6 bhc6
7.Ld3 d5 8.ehd5 chd5 9.0-0 0-0
10.Lg5 c6 11.Df3 Le7 12.Tfe1
Posledwu velemajstorsku normu
So je osvojio sa 14 godina jedan me -
sec i 28 dana. Tako je trenutno bio
najmla|i velemajstor na svetu, a u
{a hovskoj istoriji je sedmi po redu
(do sada su samo {estorica {ahista
RE KLI SU
[to sam stariji, sve vi{e cenim
pe{ake.
Keres
*
Ne treba biti mnogo u~en da bi
dobro igrao {ah.
Anand
*
Ne planirim da igram {ah posle
40. godine.
Kramnik
A
R
O
S
UKR[TENE RE^I
osvojili titulu velemajstora mla|i
od 14 godina).
12...Te8 13.h3 h6 14.Lf4 Sh7
15.Lhh6 Sg5 16.Lhg5 Lhg5 17.The8+
Dhe8 18.Shd5!
Beli: Kg1, Df3, Ta1, Ld3, Sd5, a2, b2,
c2, f2, g2, h3
Crni: Kg8, De8, Ta8, Lc8, Lg5, a7, c6,
f7, g7
18...Ld8 19.Se3 Tb8 20.b3 De5
21.Td1 Lc7 22.Lc4 Le6 23.Lhe6
Dhe6 24.Df5 De8 25.Td4 g6 26.De4
Df8 27.Dhc6 Lb6 28.Td3 Tc8 29.Df3
Lhe3 30.Dhe3 Thc2 31.Dha7 De8
32.De3 Dc8 33.De7 Df5 34.Td8+
Kg7 35.Df8+ Kf6 36.Dd6+ Kg5
37.h4+
1-0
ZANIMQIVOSTI
PILOT I OBAVE[TAJAC
Engleski internacionalac i au -
tor poznate [ahovske enciklo pe -
dije Hari Golombek bio je tokom
Drugog svetskog rata ne samo oba -
ve{tajac, nego i pilot Kraqevog
va zduhoplovstva.
[OVINIZAM
Sowa Graf je bila {ampionka
Nema~ke, ali joj nije bilo dozvo -
qe no da igra za nema~ki olim pij -
ski tim – zbog nacisti~ke uredbe.
[IFRANTI
[ahovski majstori u Engleskoj
bili su za vreme Drugog svetskog
ra ta anga`ovani za razbijawe
{i fri. U Government Code and
Cyp her School (GC&CS) koja je ta -
ko |e bila poznata pod nazi vom
Gold, Cheese i Chess Society, ra di -
li su Hari Golombek, Stjuart Mil -
ner-Beri i O’D. Aleksander (ka -
snije unapre|en u pukovnika) – svi
u timu koji je razbio nema~ki kod
„Enigma”.
KOM BI NA CI JA
Espig – ^om, Viq nus, 1978.
Be li: Kg2, Tc1, Td1, La3, Sb6, Sc3,
a2, b3, e2, f2, g3, h3
Cr ni: Kf8, Ta7, Tc7, Le7, Sc5, Se8,
a6, d5, e6, f7, g7, h7
Be li na po te zu.
1.Scd5! ed5 2.Sd5 Se6
Na 2…Ld6 3.Sc7 Tc7 4.Td6! Sd6
5.Tc5 sa od lu kom
3.Tc7! S8c7
Na 3…Tc7 4.Se7 Te7 5.Td7 sa
od lu kom.
4.Se7
1:0
Pripremio @arko \OKI]
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
B
V
T
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: elektronsko brojilo,
GM, foto-robot, Miani, Upalo, egalitarac, ~vorak, mir, Karel,
Lilijan, grateni, TN, Kea, Nata{a Bekvalac, i, ocrni, k, KI, dno, NIR,
[
X
Emi, SZO, ao, b, svako, p, alajbarjaktari, ILO, Al, Baleari, stanari,
Akaba, Ate, ri~eti, stari novac, Dinan, akovi, statirati, ov, Mirjana
Vukomanovi}.
VODORAVNO:
A
w
S
O
R
G
Q
15. Zanatska ma{ina, 16. Stolarska alatka, 17. Gre{ka igra~a u ko{arci ili u
rukometu, 18. Vrhunski sportist, 19. Ime glumca Seleka, 20. Ilova~a `uta od
gvo`|a oksida, 21. Svestrani francuski umetnik, @an Hans, 22. Lepa zelena
ili mrka prevlaka na anti~kim kipovima, 25. Slepa osoba, 26. ^eone kosti,
27. @ensko ime, 28. Reka koja proti~e kroz Amsterdam, 29. Bodqa, 30. Severni
jeleni, 30. Engleski filmski re`iser, Dejvid, 32. Na prazan stomak, 33. Gr~ko
ostrvo u Egejskom moru, 34. Teren, zemqi{te, 35. Nota solmizacije, 36. Alatka
za riqawe, 37. Slovo latinice (X), 38. Skra}eni naziv za Republiku Srpsku,
39. Ostve, harpun, 41. Zvuk koji se ~uje pri padu predmeta, 42. Pripadnice gr~ -
kog naroda, 43. Reka u Engleskoj, 44. Biv{i italijanski atleti~ar, Alberto,
45. ^etvrti i prvi samoglasnik, 46. Deo tela kod ~oveka, 47. Pti}i orla,
48. Brend kamiona, 49. Po{ta-telegraf-telefon (skr.), 50. Mu{ko ime, 51. Reka
u Austriji, 52. Jadne, siroma{ne, 53. Grad u [vajcarskoj, 54. Dodatak za poboq{avawe
kvaliteta, 55. Jamac, garant, 58. So azotne kiseline (hem.), 59. Telesna
te~nost, 60. Divno, krasno, 61. Poredak, 62. Nag, neobu~en, 63. Stare`,
starudija, 64. Prevelik porez, 65. Mali{an, malo dete (fig.).
A
R
USPRAVNO:
A
M
N
L
K
S
1. Bo~na povr{ina, 2. Pokazna zamenioca, ovo, 3. Ratna mornarica (skr.), 4.
Rudnik magnezita na Kosovu, 5. Deo tela nekih `ivotiwa, 6. Biv{a nema~ka kliza~ica,
Kristine, 7. Potvrdna re~ca, 8. U`i~anin ili Zlatiborac, 9. Teoreti~ar
iz oblasti Sporta, Pavle, 10. @ensko ime, Radmila odmila, 11. Potvrda, atestat,
12. Upi{ite: ci, 13. Drugi, ostali, 14. @ensko ime, Stanka, 16. Staro indoevropsko
pleme u Zapadnoj Evropi, 17. Dospe}e, 18. Grad u Francuskoj,
20. Stavka, paragraf, 21. Koji je boje ugqa, 22. Tr~awe u prirodi, 23. Hiqaditi
deo vata, 24. Sawariti, fantazirati, 25. Stovari{te robe (str.), 26. Siled`ija,
grubijan, 27. Me|unarodna organizacija rada, 29. Elektrokardiogram
(skr.), 30. Okrweni, 31. Tip Forda, 33. U~initi srodnim, 34. Arhitekt (skr.),
35. Mu{ko ime, Tomislav, Toma, 37. Sistem za upravqawe vatrom (skr.),
38. Mera za kra}ewe jedra, 39. Kasapin, mesar, 40. Dnevnik, bele`nik,
41. Obim, 42. @en sko ime, Klarisa, 43. In`ewer (skr.), 44. Mesto u Republici
Srpskoj, 46. Pravilan zvuk, 47. Sveta vatra drevnih Persijanaca, 48. Snaga,
mo}, 50. Naftna industrija Srbije (skr.), 51. Vrhunac, 52. Osnovna jedinica govora,
54. Dva ista slova, 55. Auto-oznaka Vaqeva, 56. Ratna rezerva (skr.),
57. Sedmo i 23. slovo azbuke.
\
50
15. novembar 2008.

ARSENAL23
Specijalni prilog
TE REN SKO VO ZI LO LAND RO VER DI FEN DER
Automobil
za sva
vremena
MLA ZNI [KOL SKI AVI ON T-38 TA LON
Be la ra ke ta
SA MO HOD NA TOP-HA U BI CA K9
Ju `no ko rej ski
grom

TE REN SKO VO ZI LO LAND RO VER DI FEN DER
Automobil
za sva
vremena
SADR@AJ
Te ren sko vo zi lo
land ro ver di fen der
Automobil za sva
vremena 2
Sa mo hod na top-ha u bi ca K9
Ju `no ko rej ski grom 6
Ak tiv na za{ti ta ten ko va
Uslov op stan ka
u bor bi 9
Mla zni {kol ski avi on
T-38 ta lon
Be la ra ke ta 25
Iz rat nog ple na
– sa mo hot ka het zer
Lo vac ten ko va 29
Jed nu od no vi na u imo vi ni
Voj ske Sr bi je pred sta vqa }e
usko ro te ren ska vo zi la
land ro ver di fen der.
Na ru ~e no je 70 ko ma da
di fen de ra 110 sa te lom
„ste i{n va gon” – mo del sa
stan dard nim ~vr stim
kro vom, pro zo ri ma na
bo ko vi ma i se dam se di {ta.
U je di ni ce }e do }i
po ~et kom 2009. go di ne.
Glav na od li ka te ren skog au to mo bi la
land ro ver ne od no si se na teh ni~ ke
po dat ke ve} na je din stve nu pri la go -
dqi vost tog vo zi la pro to ku vre me -
na.To kom {e zde se to go di {we pro izvod
we iz fa bri~ kih ha la iza {lo je vi {e od
~e ti ri mi li o na ko ma da i, ka ko se pri li ke
na tr `i {tu kre }u, li ni ja za fi na li za ci ju
land ro ve ra ne }e se sko ro za tvo ri ti.
Tvor ci tog sve stra nog vo zi la je su bra -
}a Moris Vilks, glavni pro jek tant fir me
„Ro ver i Spen ser” i Spenser koji je bio
glav ni me na xer u is toj fir mi. Ka da su se
od lu ~i li za iz ra du bri tan skog te ren skog
au to mo bi la bi li su pod sna `nim uti ca jem
vi li sa. Pr vi pro to tip iz ra di li su na far -
mi na jed nom ostr vu kod Vel sa, do brim de -
lom od ele me na ta vi li sa. Da bi se iz va na
vi de lo ka ko je re~ o no vom vo zi lu, iz ra |e -
ni su no va ma ska i jo{ po ne ki deo, ali su
za dr `a ni {a si ja i ve }i na teh ni~ kih re {e-
wa. Mo tor od sa mo 10 KS po zajm qen je sa
put ni~ kog au to mo bi la.
U iz ra di su ko ri {}e ni ma te ri ja li pre -
o sta li iz rat ne pro iz vod we bor be nih avi o -
na, pre sve ga le gu re alu mi ni ju ma i mag ne zi -
ju ma. Te lo vo zi la od ner |a ju }eg ma te ri ja la
pred sta vqa za {tit ni znak mar ke i po ka za lo
se kao od li~ na pre po ru ka za ula zak na tr -
`i {ta sa vi so kom vla `no {}u va zdu ha.
Urednik priloga
Mira [vedi}
2
15. novembar 2008.

Od pr vog vo zi la ko ri sti la se ka rak -
te ri sti~ na ze le na bo ja ko ja vo di po re klo
iz avi ja ci je i pr vo bit no se upo tre bqa va la
za bo ja we pi lot skih ka bi na avi o na bri -
tan skog RV.
Pr vi land ro ver jav no je pred sta -
vqen 1948. go di ne na iz lo `bi au to mo bi -
la u Am ster da mu. Iste go di ne po ~e la je se -
rij ska pro iz vod wa mo de la sa plat ne nim
kro vom, a dve go di ne ka sni je i sa ~vr stim
me tal nim kro vom. Od po ~et nog raz ma ka
oso vi na od 80 in ~a (2.032 mm), land ro -
ver se po ste pe no pro du `io na 86 (2.184
mm) i 107 in ~a (2.718 mm). Mo to ri su u
pr vo bit no bi li ben zin ski od 50 i 52 KS,
a od 1957. go di ne na tr `i {te su iza {li
sa di zel mo to rom od 51 KS.
Sve su to bi li land ro ve ri po zna ti
kao se ri ja I sa ka rak te ri sti~ nim fa ro vi -
ma sme {te nim unu tar ma ske i is tu re nim
ugla tim bla to bra ni ma. Od 1948. do 1958.
go di ne iz ra |e no je 218.327 ko ma da. Pro -
iz vod wa se na sta vi la se ri jom II, ko ja je
ima la raz mak oso vi na od 88 (2.235 mm) i
109 in ~a (2.769 mm). Vo zi la se ri je IIA od
1968. ima ju fa ro ve pre me {te ne na bo~ ne
stra ni ce vo zi la. Od 1971. go di ne iz fa -
Pro iz vod wa
{i rom sve ta
Ia ko tra di ci o nal no bri tan ski
sim bol, land ro ve ri vi {e ni su bri tan -
sko vla sni {tvo jer se od ju na 2008. go -
di ne na la ze na li sti mar ki „Ta ta mo -
tor sa”, vo de }eg pro iz vo |a ~a mo tor nih
vo zi la iz In di je. Sa raz li ~i tim ude li -
ma u iz ra di ele me na ta, di fen de ri se
pro iz vo de na ra znim stra na ma sve ta –
u Bra zi lu u fir mi „Kar man”, u Tur skoj u
„Oto ka ru”, u [pa ni ji u „San ta na mo -
tor su”, u Ira nu u „Mo ra ta bu”, Ma le zi -
ji, JAR-u, Pa ki sta nu...
Pink Pan te ri
Kult ni sta tus land ro ve ri ste kli su
sa na dim kom „Pink Pan ter" (zbog ru `i -
~a ste ma skir ne she me), iz SAS-a, ko ji su
na sta li mo di fi ka ci jom pri me ra ka se -
ri je IIA za iz vi |a~ ko-di ver zant ska dej -
stva. Po uzo ru na ra na is ku stva SAS-a
iz Sa ha re to kom Dru gog svet skog ra ta,
sa land ro ve ra ski nu ti su kro vo vi, do -
dat ve }i re zer vo ar za go ri vo i rol-ba -
ro vi, a vo zi la su na kr ca na ka ni ste ri ma
za go ri vo, mi tra qe zi ma, ba ca ~i ma dim -
nih ku ti ja, do dat nim ra dio-ure |a ji ma i
svim dru gim ar ti kli ma ko ji ne mo gu da se
na ba ve u pu sti wi, a neo p hod ni su ako se
za wi ma uka `e po tre ba.
bri ke su iz la zi li pri mer ci se ri je III sa
pot pu no no vim unu tra {wim ure |e wem, no -
vom ma skom i me wa ~em.
Da bi se odr `ao ko rak sa kon ku ren ti ma,
po ro di ca land ro ve ra stal no se usa vr {a va -
la i od 1983. pro iz vo dio se mo del 110 sa
oso vin skim raz ma kom od 110 in ~a (2.994
mm). Za raz li ku od svih pret hod ni ka sa ma -
skom skri ve nom unu tar bla to bra na, sa da se
ma ska na la zi la u is toj rav ni sa bla to bra ni -
ma. Osim to ga, uve de ni su jed no del ni ve tro -
bra ni. Ime tog mo de la mo `e da se po ve `e
sa na me rom pro iz vo |a ~a da se ma r ke ting
usme ri na dr `av ne ko ri sni ke iz mi ni star -
sta va od bra ne. Sve re |e su ci vil ni ko ri sni -
ci uzi ma li po ma lo ru `ni koc ka sti land ro -
ver, ali se za to ro bu snost na la zi na pr vom
me stu kod na men skih ko ri sni ka.
Po uzo ru na 110 na sta li su krat ki mo -
del 90, sa oso vin skim raz ma kom od 90 in ~a
(us tva ri 93 in ~a, od no sno 2.362 mm), i du gi
mo del 127 (3.226 mm). Ak tu el ni land ro ver
di fen der 90 i di fen der 110 (de fen der –
bra ni lac) no se to ime od 1991. go di ne.
Fir ma „Ja gu ar land ro ver”, iz So li ha la
kod Bir min ge ma, od 2006. na tr `i {tu nu di
di fen de re sa di zel mo to ri ma, {e sto br zin -
skim me wa ~em i sa vi {e vr sta te la vo zi la:
sa plat ne nim i ~vr stim kro vom, te lo za pre -
voz te re ta sa dva ili ~e ti ri se di {ta.
Voj na pri me na
Land ro ve ri se od po ~et ka ma sov no
pro iz vo de pr ven stve no za po tre be bri tan -
skih oru `a nih sna ga i ~la ni ca Ko mon vel ta.
U pr vim go di na ma „ka ri je re” ve} su ste kli
po ve re we u Ko rej skom ra tu i de se ti na ma
kon flik ta u ko je su Bri tan ci i wi ho vi sa -
ve zni ci ula zi li pe de se tih i {e zde se tih go -
di na u vre me ra su la ko lo ni jal ne im pe ri je.
Iz sastava britanske vojne policije na kontrolnom punktu
na putu Pri{tina – Uro{evac, juna 1999.
Od 1956, kao stan dard no te ren sko vo zi lo,
Bri tan ci su pri hva ti li land ro ver mo del
88, no si vo sti ~e tvr ti nu to ne, a za tim i mo -
del 109, no si vo sti tri ~e tvr ti ne to ne.
Ne ko li ko po seb nih mo de la na sta li su
na men ski na osno vu bri tan skih tak ti~ koteh
ni~ kih zah te va. To su land ro ver 101
for vard kon trol (for ward con trol – is tu re na
kon tro la), no si vo sti jed ne to ne iz 1972.
go di ne. On ne ma kla si ~an ob lik land ro -
ve ra i iz va na pod se }a na, na {im ~i ta o ci -
ma pre po zna tqiv, pin cga u er. Uz jed no ton ce,
land ro ve ri 130, for mu le 6h6 ko ri {}e ni
su za vu ~u la kih topova 105 mm L118, vo zi -
la ve ze, po kret ne ra di o ni ce… Za bri tan -
ske pa do bran ce iz ra |i va ni su po seb ni
olak {a ni po la ton ski land ro ve ri sa krat -
kim raz ma kom oso vi na pred vi |e ni za va -
zdu {ni pre voz. Kao sa ni tet ska vo zi la iz -
ra |i va ni su mo di fi ko va ni mo de li 109 se -
ri ja IIA i III i mo del di fen der 130.
Kult ni sta tus ste kli su land ro ve ri sa
na dim kom „Pink Pan ter" (zbog ru `i ~a ste
ma skir ne she me) iz SAS, ko ji su na sta li
mo di fi ka ci jom pri me ra ka se ri je IIA za iz -
vi |a~ ko-di ver zant ska dej stva. Po uzo ru na
ra na is ku stva SAS iz Sa ha re to kom Dru gog
svet skog ra ta, sa land ro ve ra ski nu ti su
kro vo vi, do dat ve }i re zer vo ar za go ri vo i
rol-ba ro vi, a vo zi la su na kr ca na ka ni ste -
ri ma za go ri vo, mi tra qe zi ma, ba ca ~i ma
dim nih ku ti ja, do dat nim ra dio-ure |a ji ma i
svim dru gim ar ti kli ma ko ji ne mo gu da se
na ba ve u pu sti wi, ako se uka `e po tre ba.
Ka da su is te kli re sur si sta rih vo zi -
la, SAS-ov ci su za no vi li imo vi nu „Pink
Pan te ri ma" iz ra |e nim na ba zi se ri je III i u
no vi je vre me di fen de ri ma. U ra tu u Ira ku
ko ri ste se di fen de ri 110 sa tri ~la na po -
sa de, naj ~e {}e na o ru `a ni te {kim mi tra -
qe zom 12,7 mm, pu {ko mi tra qe zom 7,72 mm,
23
3

Dva vozila iz sastava britanskog
kontingenta u Bosni,
prole}a 1996.
Difender @andarmerije naoru`an mitraqezima
12,7 mm M2HB i 7,62 mm M84
au to mat skim ba ca ~em gra na ta 40 mm i lan -
se rom PO VR Mi lan. Sa da, sli~ no na o ru `a -
na vo zi la, ko ri ste i re gu lar ne bri tan ske
je di ni ce na ra ti {tu Ira ka i Av ga ni sta na.
Uzor SAS-ova ca sle di le su elit ne je -
di ni ce u mno gim dr `a va ma ~ak i ame ri~ ki
ren xe ri ko ji ume sto do ma }ih vo zi la, sa -
svim neo bi~ no za ame ri~ ku prak su, ko ri -
ste land ro ve re RSOV (Ran ger Spe ci al Ope -
ra ti ons Ve hic le – ren xer sko vo zi lo za spe ci -
jal ne ope ra ci je).
Bor be na vo zi la
Po seb nu gra nu u broj noj po ro di ci
land ro ve ra ~i ne bor be na vo zi la za {ti -
}e na ~e li~ nim plo ~a ma, ili u no vi je vre -
me kom po zit nim oklo pom, do voq nim da za -
{ti ti po sa du od va tre iz au to mat ske pu -
{ke. Pr vo su u fa bri ci „[orts bra ders”
(Shorts Brot hers) u Bel fa stu 1965. po ~e li
sa iz ra dom {or lan da (Shor land) za Kra -
qev ski al ster ski kan sta bu la ri (Ro xal Ul -
ster Con sta bu larx) – po seb nu po li cij sku slu -
`bu u Se ver noj Ir skoj ko joj su do bro za -
{ti }e na vo zi la bi la nu `na u ne mir nim go -
di na ma uli~ nog ra ta pro tiv Ir ske re pu -
bli kan ske ar mi je.
Vo zi la {or land je su land ro ve ri sa
oso vin skim raz ma kom od 109 in ~a, ima ju
oklop no te lo i tu re lu sa oklop nog au to mo -
bi la fe ret (Fer ret) sa mi tra qe zom ka li bra
7,62 mm. Ta vo zi la su ra {i re na jed na ko
kao ne bor be ni land ro ve ri i na li sti ko -
ri sni ka na la zi se u ~ak oko 40 dr `a va.
Naj ~e {}e su u sa sta vu po li cij skih i pa ra -
voj nih je di ni ca za odr `a va we jav nog re da i
mi ra. Po seb ni mo de li {or lan da su pa -
trol na vo zi la SB 401 i 501 sa osam me sta,
ali bez tu re le za na o ru `a we.
Pod okri qem fir me „Al vis” pro iz vo de
se di fen de ri hor net sa tu re lom za mi tra qez
7,62 mm i CAV 100 bez tu re le. Oba vo zi la u
ve li koj me ri ko ri ste iz vor nu {a si ju, a {ti ti
se sa mo po sa da za raz li ku od mo de la {orts
bra ders, ko ji {ti te ~i ta vo vo zi lo.
Bri tan ski voj ni ci u ak ci ja ma u Se ver -
noj Ir skoj vo zi li su se i u land ro ve ri ma
po zna tim pod na dim kom sne~ (Snatch) sa do -
dat nim mon ta `no-de mon ta `nim za {tit nim
plo ~a ma. U po ~et ku su ko ri {}e na vo zi la
mo de la 110. Za rat u Ira ku za {tit ne plo ~e
po sta vqe ne su na vo zi la na ru ~e na od tur -
skog „Oto ka ra” i na vo zi la vulf (WOLF –
Whe el On Left Fa ce – to ~ak na le voj stra ni)
– di fen de re XD, iz no ve pro iz vod we, ko ji
su ak tu el ni stan dard u bri tan skoj voj sci.
Udeo land ro ve ra u bri tan skoj slu `bi
sni zio se u od no su na osta la vo zi la, po -
seb no u od no su na pin cga u e re u sa ni te tu,
Do sada su difenderi 110 iz protivteroristi~kog bataqona iz
Pan~eva bili samo raritet u Vojsci, a uskoro }e takva vozila
do}i u sve jedinice KoV-a

Na o ru `a ni mo de li
Ni su sa mo Bri tan ci na o ru `a va li la nd ro ve re. Ima pu no pri -
me ra {i rom sve ta ka ko se vi {e ili ma we do mi {qa to na to vo zi lo
mo gu po sta vi ti lan ser PO VR Mi lan ili TOW, te {ki mi tra qez, mi no -
ba ca~... Ne ko li ko pro iz vo |a ~a sa da na svet skom tr `i {tu nu di bor -
be na vo zi la iz ra |e na na {a si ji land ro ve ra, pri la go |e na za da ci ma
ka rak te ri sti~ nim za bor bu pro tiv te ro ri sta i ge ri la ca. Tur ska
fir ma „Oto kar” od 1994. go di ne pro iz vo di dva mo de la – akrep
({kor pi on) sa ma lom obrt nom tu re lom sa mi tra qe zom 7,62 mm i tro -
~la nom po sa dom, i sla bi je za {ti }e ni „Oto ka rov” di fen der sa osam
~la no va po sa de i tu re lom sa mi tra qez 7,62 mi li me ta ra.
Jed na od neo bi~ nih bri tan skih mo de la na stao je za po tre be Ga -
ne. Re~ je o po lu gu se ni ~a ru ken ta uru iz ra |e nom od land ro ve ra se -
ri je III sa gu se ni~ nim me ha ni zmom la kog ten ka skor pi on.
Difender britanskih padobranaca
u Lipqanu na Kosmetu juna 1999.
23
za tim za vu ~u oru |a 105 mm, za ve zu, teh -
ni~ ku slu `bu, in ten dan te kao poq ska ku hi -
wa... Na i me, sa vre me ne po tre be tra `e vo -
zi la ve }e no si vo sti u od no su na land ro -
ver i za to su sa da oni su `e ni na u`i broj
za da ta ka, pre sve ga pre voz za po tre be ko -
man di i pa tro le.
Na pu te vi ma Sr bi je
Od vre me na ka da se po ja vio land ro -
ver pro {le su tri ge ne ra ci je te ren skih au -
to mo bi la u biv {oj Ju go slo ven skoj ar mi ji –
pr vo rat ni vi li si i di rekt ni po tom ci tog
slav nog vo zi la, za tim su do {la vre me na ka -
da su do mi ni ra la vo zi la ita li jan skog pe -
di grea – AR-55 i FI AT-1107, a na kra ju, na -
ba vqe ni su ak tu el ni au strij sko-ne ma~ ki pu -
ho vi, ko ji su da nas sta ri ve} dva de se tak i
vi {e go di na. Za sve to vre me u JNA su se
po vre me no, u ma lim ko li ~i na ma, po ja vqi -
va la i dru ga vo zi la sa svet skog tr `i {ta,
ukqu ~u ju }i land ro ve re. Ne ko li ko vo zi la
uve ze nih 1968. bi la su kon zer vi ra na u ga -
ra `i SIV-a na No vom Be o gra du. Tre ba lo
je da se ti land ro ve ri ko ri ste kao vo zi la
ve ze. Ka da su pre de se tak go di na de kon zer -
vi ra na po ka za lo se da sta ri do bri land
ro ver tro {i pre vi {e go ri va da bi se ko -
ri stio za me |u grad ska ra sto ja wa.
U me |u vre me nu, mi li ci ja se re dov no
snab de va la land ro ve ri ma se ri je III i di -
fen de ri ma za po tre be je di ni ca po seb ne
na me ne, za tim za sta ni ce u ru ral nim i brd -
sko-pla nin skim pre de li ma. Na po ~et ku gra -
|an skog ra ta tri de se tak land ro ve ra do {li
su kao po klon emi gra na ta iz SAD-a pred -
vo |e nih voj vo dom Mom ~i lom \u ji }em.
To kom ra ta su land ro ve ri bi li u cr -
ve nim be ret ka ma osno v no vo zi lo za pre voz
i va tre nu po dr -
{ku. U kon fi gu -
ra ci ji pik-apa
na te ret nom pro -
sto ru ima li su
po sto qa za mi -
tra qe ze 7,62 mm M84 ili 12,7 mm bra u ning
(Brow ning) M2HB, bes tr za jac 82 mm M60 i
vi {e cev ni lan ser ra ke ta sa osam ce vi.
U SAJ-u su za bor bu pro tiv te ro ri sta
i kri mi na la ca u ur ba nim uslo vi ma pre gra -
di li po ne ki land ro ver u bor be no vo zi lo,
sli~ no bri tan skim {or lan di ma. Vo zni
park po li ci je znat no je osve `en od 2003.
go di ne sa ve li kim na bav ka ma no vih di fen -
de ra 90 i di fen de ra 110. Za po tre be ni -
{kog od re da @an dar me ri je 2007. go di ne
iz ra |e ni su pr vi pri mer ci vo zi la bez kro -
va, na o ru `a nih sa jed nim mi tra qe zom 12,7
mm M2HB, mon ti ra nim u te ret nom pro sto -
ru, i jed nim mi tra qe zom 7,62 mm M84 na
me stu su vo za ~a. Ta kva vo zi la pred vi |e na
su za pa tro le u bli zi ni ad mi ni stra tiv ne
li ni je sa Ko sme tom.
Ka da pr vi di fen de ri 110 do |u u je di -
ni ce Voj ske Sr bi je bi }e pre ki nu ta pa u za
du ga sko ro dve de ce ni je u za na vqa wu te ren -
skim au to mo bi li ma. Po sle pr vog kon tin -
gen ta vo zi la, na bav ke }e se na sta vi ti sve
dok se ne za me ni dav no osta re li vo zni
park.
Alek san dar RA DI]
Tak ti~ ko-teh ni ~ke od li ke di fen de ra 110
Mo tor: – za vi sno od zah te va ko ri sni ka mo `e da se ugra di di zel
mo tor 2,5 l, sna ge 91 kW (122 KS) I5 ili 2,4 l, sna ge 91 kW I4,
ili ben zin ski mo tor 3,9 l, sna ge 136 kW (182 KS) V8
– re zer vo ar za go ri vo ……………........…………………..…80 l
Du `i na………………………………………...................4.648 mm
[i ri na ………………………………….......................1.791 mm
Vi si na ………..............................………………………2.286 mm
Oso vin ski raz mak ………...............................………. 2.794 mm
Ma sa pra znog vo zi la ……………................................. 3.050 kg
Mak si mal na do zvo qe na ma sa...................................… 4.080 kg
Mak si mal na br zi na…...............................…………….135 km/~
Ubr za we od 0 do 100 km/~.…................................………18,8 s
Nor mal na po tro {wa go ri va..................... od 9,8 do 13,1 l /100 km
5

S A M O H O D N A T O P - H A U B I C A K 9
Ju `no ko rej ski
grom
Una pre |e wem teh ni ke i
teh no lo gi je mno ge ze mqe
sve ta do bi le su mo gu} nost
da raz vi ja ju
na o ru `a we i voj nu opre mu
sop stve nim sna ga ma. Dok se
ne ke za do vo qa va ju
stre qa~ kim na o ru `a wem i
mu ni ci jom, dru ge pra ve ve li ki
is ko rak i uspe {no pri vo de
kra ju to li ko slo `e ne si ste me,
po put bor be nih avi o na,
ten ko va i sa mo hod nih
ar ti qe rij skih oru|a.
Ozbi qan „igra~” na svet skoj
sce ni je i Ju `na Ko re ja.
We na top-ha u bi ca K9 – grom,
da nas je u vr hu sa mo hod nih
ar ti qe rij skih oru |a u sve tu.
Su o ~e na sa ne pri ja teq ski ras po lo `e -
nim se ver nim su se dom i sa `e qom da
po sta ne {to sa mo stal ni ja u od bra ni
svo jih gra ni ca, Ju `na Ko re ja je u po -
sled wih ~e tvrt ve ka na pra vi la ogromne
ko ra ke u raz vo ju svo je na men ske in du -
stri je. U po ~et ku sa ra |u ju }i sa Ame ri kan -
ci ma, stvo re ni su ten ko vi K1, ozna ~a va ni
i kao Type-88, a u no vi je vre me i su per mo -
der ni K2 Black Pant her (cr ni pan ter), ko ji je
ve} raz vi jen sa mo stal no i pred sta vqa, bez
ika kvog pre te ri va wa, je dan od naj mo der ni -
jih ten ko va da na {wi ce. Sli ~an pri mer je i
sa mo hod no ar ti qe rij sko oru |e K9 Thun der
(grom). Ia ko ova ko di na mi ~an raz voj mno ge
~u di, tre ba zna ti da je Ju `na Ko re ja upra -
vo u po sled wih ~e tvrt ve ka do `i ve la stra -
ho vi tu eks pan zi ju i na u~ ne ba ze i eko nom -
ske mo }i, ta ko da je ja ~a we na men ske in du -
stri je sa mo jo{ je dan vid da qeg ja ~a wa eko -
no mi je. I za i sta, re zul ta ti su im pre siv ni,
ta ko da je Ju `na Ko re ja ve} po sta la ozbi -
qan „igra~” i na svet skoj sce ni.
Isto ri jat
Sli~ no kao i dru ge ze mqe, i Ju `na Ko -
re ja je ko ri sti la na iz gled „be smrt ne” ame -
ri~ ke sa mo hod ne ha u bi ce M-109. Da qi raz -
voj tih vo zi la do ve den je u pi ta we kra jem
osam de se tih, a te `wa za {to ve }im do me tom
i br zi nom ga |a wa na ve la je mno ge ze mqe da
po tra `e za me nu. Po ja vio se ve li ki broj „na -
sled ni ka”, ko ji ni su uvek da va li ade kvat na
re {e wa. Ti pi ~an pri mer je ne ma~ ko-bri tan -
sko-ita li jan ska sa mo hod na ha u bi ca SP-70, od
ko je se na kon ve li kih ulo `e nih sred sta va
osam de se tih go di na pro {log ve ka od u sta lo,
{to je ze mqe u~e sni ce na ve lo da na sta ve sa
sop stve nim pro jek ti ma.
Ta ko su na sta le tri sa mo hod ne ha u bi -
ce – ne ma~ ka PzH-2000, bri tan ska AS-90
Bra ve he art i ita li jan ska Pal ma ria. Sve tri
su ima le pred no sti nad ame ri~ kom M-109
i u do me tu i br zi ni ga |a wa, ali su ima le i
me ne – ne ke su bi le i dvo stru ko te `e i znat -
no sku pqe. S dru ge stra ne, osnov na kon fi -
gu ra ci ja pr ve dve bi la je iden ti~ na sa M-
109, {to je bio za o kret u od no su na SP-70,
ti pi~ ne „ten kov ske” kon fi gu ra ci je (jer je
ko ri {}en mo di fi ko va ni trup ten ka Le o -
pard). Taj put je bio pri li~ no do bro po znat,
pa su i Ju `no ko rej ci, ko ji su pa `qi vo pra -
ti li raz voj tih evrop skih vo zi la, ta ko |e
re {i li da kre nu istim pu tem i za dr `e
osnov ne ob ri se M-109.
Raz voj kon cep ta i po je di na~ nih re {e -
wa za po ~eo je ju la 1989. go di ne i trajao do
ju la 1993. Pr va fa za raz vo ja vo zi la te kla
je od ok to bra 1993. do sep tem bra 1996. go -
di ne. Dru ga fa za pro iz vod we pro to ti po va
bi la je za vr {e na do av gu sta 1997. go di ne.
Usle di la su te sti ra wa pro to ti po va i ko -
na~ no je, 22. de cem bra 1998, ugo vor o pro -
iz vod wi do de qen kom pa ni ji SSA (Sam sung
Ae ro spa ce In du stri es). Pr vi pro iz ve de ni pri -
mer ci vo zi la pre da ti su ju `no ko rej skoj ar -
mi ji 1999. go di ne.
Ame ri~ ki ko re ni
Na pr vi po gled, sa mo hod no ar ti qe rij -
sko oru |e K9 neo do qi vo pod se }a na ame -
ri~ ki M-109, {to va `i i za unu tra {wi
ras po red: mo tor no i uprav no ode qe we na -
pred, a bor be no po za di. To ne ~u di, jer je
kom pa ni ja SSA bi la od go vor na za za jed ni~ -
ku pro iz vod wu M-109A2 sa ame ri~ kom
kom pa ni jom Uni ted De fen ce, {to je re zul ti -
6
15. novembar 2008.

a lo sa 1.040 pro iz ve de nih vo zi la za ar -
mi ju Ju `ne Ko re je. Me |u tim, sa ma kon -
struk ci ja je pot pu no dru ga ~i ja – dok su Ame -
ri kan ci na M-109 ko ri sti li le gu re alu -
mi ni ju ma, ko je za i sta za isti ni vo oklop ne
za {ti te pru `a ju ve }u kru tost kon struk ci je
i sa mim tim iz be ga va ju se po pre~ na oja ~a -
wa i {te di na ma si, Ju `no ko rej ci su oda -
bra li kon struk ci ju od plo ~a pan cir nog ~e -
li ka, naj ve ro vat ni je sa te `wom za {to si -
gur ni jim jed no stav nim re {e wi ma, kom pa -
ti bil nim sa ten ko vi ma ko ji su ve} bi li u
pro iz vod wi.
Oklop na za {ti ta vo zi la je re la tiv no
do bra i sa ~e la {ti ti od mu ni ci je ka li bra
Odlike
Vo zi lo je {i ro ko 3,4 m, du go sa to -
pom na pred ~ak 12 me ta ra, a ima ma su
od ~ak 47 to na. Ras po la `e au to mat skim
pu wa ~em, ~i me se po sti `e mak si mal na
br zi na ga |a wa od {est do osam gra na -
ta u mi nu ti, ili dve gra na te u mi nu ti to -
kom du `eg pe ri o da. Mak si mal na br zi -
na vo zi la je 66 km/~, au to no mi ja 480
km, a ras po la `e hi drop ne u mat skim si -
ste mom osla wa wa, kao ten ko vi K1 i K2,
{to zna ~i da je sa mo hod na top-ha u bi ca
K9 pro jek to va na da pra ti ten ko ve i dru -
ga oklop na vo zi la. Po go ni je tur bo-di -
zel mo tor sa te~ nim hla |e wem MTU MT-
881 Ka-501, sna ge 735 kW, od no sno
1.000 KS, ko ji se ina ~e ko ri sti i na ne -
ma~ kom vo zi lu PzH-2000, ali u va ri jan -
ti Ka-500.
Tur ska va ri jan ta T-155 Fir ti na
14,5 mm, a sa bo ka 7,62 mm i par ~a di ar ti -
qe rij skih pro jek ti la ka li bra 152/155 mm.
Ima i si stem za nu kle ar no-he mij sko-bi o lo -
{ku za {ti tu. Ia ko di men zi je tru pa vo zi la
ni su mno go ve }e ne go kod M-109 ({i ri na M-
109 je 3,2 m , a K9 3,4 m), pra va raz li ka je u
ukup noj du `i ni sa to pom na pred – M-109 ima
9,12 m, a K9 ~ak 12 me ta ra.
Vo zi lo ras po la `e sa au to mat skim pu -
wa ~em, ~i me se po sti `e mak si mal na br zi -
na ga |a wa od {est do osam osam gra na ta u
mi nu ti, ili dve gra na te u mi nu ti to kom du -
`eg pe ri o da. U krat kom vre me nu mo gu }e je
is pa li ti tri gra na te za 15 se kun di, ko je
is pa qe ne raz li ~i tim ele va ci ja ma mo gu u
istom tre nut ku pa sti na ciq, ~i me se znat -
no po ve }a va efe kat va tre nog dej stva. Me -
|u tim, te broj ke su, ipak, ne {to is pod ni -
voa kon ku ren ci je. Pri me ra ra di, naj ve }a
br zi na ga |a wa ne ma~ ke PzH-2000 je ste 10
gra na ta u mi nu ti, dok {ved ski Bo fors Ar cher
ima mo gu} nost da is pa li ~ak {est gra na ta
ko je u istom tre nut ku mo gu da pad nu na ciq.
Se kun dar no na o ru `a we, na me we no is kqu -
~i vo sa mo od bra ni u hit nim si tu a ci ja ma,
sa sto ji se od jed nog mi tra qe za 12,7 mm na
kro vu, po sta vqe nom na sto `er ski oslo nac.
Ta ko po ve }a na va tre na mo} u od no su
na pret hod ni ka, zah te va la je i ve }u ma su
vo zi la, {to se, uo sta lom, do ga |a lo i sa
evrop skim „vr {wa ci ma”. Na i me, ma sa je u
od no su na M-109 po ve }a na sa 25 t na go -
to vo dvo stru ko vi {e – ~ak 47 to na. Di men -
zi je tru pa ni su bit no iz me we ne, ta ko da se
mo `e za kqu ~i ti da je raz li ka u ma si „oti -
{la” na oja ~a wa kon struk ci je, ka ko bi se
pri hva ti li sna `ni je ar ti qe rij sko oru |e i
bo qa oklop na za {ti ta.
Zbog po ve }a wa ma se po ja vio se pro -
blem obez be |e wa do voq ne po kre tqi vo sti.
Tu su se Ju `no ko rej ci, kao i pri li kom raz -
vo ja ten ka K2, ob ra ti li naj bo qi ma – ne ma~ -
koj kom pa ni ji MTU, ko ja je obez be di la va ri -
jan tu tre nut no naj tra `e ni jeg mo to ra za
oklop na bor be na vo zi la iz se ri je MTU MT-
880. Re~ je o tur bo-di zel mo to ru sa te~ nim
hla |e wem MTU MT-881 Ka-501, sna ge 735
kW, od no sno 1.000 KS, ko ji se ina ~e ko ri sti
i na ne ma~ kom vo zi lu PzH-2000, ali u va ri -
jan ti Ka-500. S ob zi rom na to da je K9 oko
de vet to na lak {i, mo `e se za kqu ~i ti da je
ve }om spe ci fi~ nom sna gom po stig nu ta ne {to
bo qa po kre tqi vost, a po seb no po kre tqi -
vost na brd sko-pla nin skom te re nu, ka rak te -
ri sti~ nom za Ju `nu Ko re ju. Mak si mal na br -
zi na vo zi la je 66 km/~, au to no mi ja 480 km, a
ras po la `e hi drop ne u mat skim si ste mom
osla wa wa, kao i ten ko vi K1 i K2, {to zna ~i
da je sa mo hod na top-ha u bi ca K9 pro jek to va -
na da pra ti ten ko ve i dru ga oklop na vo zi la.
Sli~ no kao i M-109, i za K9 pred vi -
|e no je da sa mo hot ka ope ri {e u sa dej stvu sa
spe ci ja li zo va nim vo zi lom za po pu nu. To vo -
zi lo no si ozna ku K10 i ima mo gu} nost au -
to mat skog tran sfe ra pro jek ti la i pu we wa
pre ma zad wem de lu ha u bi ce. Vo zi lo K10
gra |e no je na iden ti~ noj {a si ji, ~i me se
{te di u lo gi sti ci, ali ne ras po la `e ku po -
lom, ve} sa mo po dig nu tom nad grad wom (isto
re {e we je pri me we no i na ame ri~ kom
M-992 FA ASV). Na taj na ~in se, uz ne {to vi -
{u ce nu, iz be ga va kon ven ci o nal ni na ~in
do tu ra mu ni ci je te ren skim ka mi o ni ma.
Pro blem je u to me {to ka mi o ni ~e sto ne
mo gu da pra te gu se ni~ na vo zi la na sva kom
te re nu ili istom br zi nom ka ko bi do tur mu -
ni ci je bio pra vo vre men, ni ti se po sa da iz -
la `e opa sno sti to kom po pu ne. Me |u tim,
osnov na kon cep cij ska raz li ka u od no su na
ame ri~ ku kom bi na ci ju M-109–M-992 je ste
u to me {to se kod ame ri~ kih vo zi la vo zi lo
za do tur ori jen ti {e zad wim de lom pre ma
zad wem de lu sa mo hod ne top-ha u bi ce M-
109, dok je kod ju `no ko rej skog vo zi la obr -
nu to – K10 pred wim kra jem pri la zi zad wem
kra ju K9. Taj me tod je znat no lak {i i br `i,
jer je vo zi lo za po pu nu, kao i bi lo ko je dru -
go, ne u po re di vo lak {e vo zi ti una pred ne go
una zad. Isto re {e we je pri me we no i na ot -
ka za nom ame ri~ kom pro jek tu Cru sa der.
Sa rad wa sa Tur ci ma
Da su Ju `no ko rej ci po sta li ozbi qan
iz vo zni ci na o ru `a wa i voj ne opre me sve -
do ~i i uspeh vo zi la K9 na tur skom ten de ru.
Tur ci su zah te va li od re |e ne mo di fi ka ci je,
pre sve ga u obla sti ma na vi ga ci o nih ure |a -
ja, elek tro ni ke i kon struk ci je ku po le.
Osta li pod si ste mi pro iz vo de se po li cen -
ci, a vo zi la se skla pa ju u do ma }im po go ni -
ma, kon kret no, u Ada pa za nu, u Pr voj ko man -
23
7

Domet
Top-ha u bi ca ima du `i nu ce vi od 52
ka li bra, {to je svr sta va u vrh sa mo hod -
nih ar ti qe rij skih oru |a, ra me uz ra me
sa naj bo qi ma: ne ma~ kim PzH-2000, bri -
tan skim AS-90 Bra ve he art, fran cu skim
FRF2 i Ca e sar-om, ju `no a fri~ kim G-6,
{ved skim Bo fors Ar cher-om i do ma }om
NO RA-B52 i dr. Po sti `e mak si mal ni
do met od 30 km sa kla si~ nom mu ni ci jom,
38 km sa ka set nom mu ni ci jom opre mqe -
nom ga so ge ne ra to rom (ko ri sti par ~ad -
no-ku mu la tiv ne bom bi ce za dej stvo pro -
tiv `i ve si le i oklop nih vo zi la), 41,6
km sa mu ni ci jom sa ga so ge ne ra to rom i,
ko na~ no, 52– 56 km sa mu ni ci jom ko ja je
u raz vo ju i o woj je sa mo po zna to da ko -
ri sti i ga so ge ne ra tor i ra ket ni mo tor
(ma da ni je ja sno ka ko su ova dva ure |a ja
ukom po no va na).
Specijalno vozilo K10 sa zad we stra ne i otvo re na vra ta za mu ni ci ju
di za odr `a va we tur ske ar mi je. Ozna ka
tih im pre siv nih vo zi la je T-155 Fir ti na
(olu ja), ~i ja je ma sa po ve }a na na 56 t, iz -
me |u osta log za hva qu ju }i po boq {a noj
oklop noj za {ti ti, na ro ~i to na kro vu. Pro -
iz vod wa T-155 do sti `e 24 vo zi la me se~ -
no. Na rav no, od mo men ta „uho da va wa”. Od
2001, ka da je pro iz vod wa za po ~e la, pa do
de cem bra 2006, pro iz ve de ne su i is po ru -
~e ne 72 sa mo hod ne top-ha u bi ce. Ukup no bi
tre ba lo da se pro iz ve de 350 tih vo zi la,
{to je ukup nu broj ku po rux bi na za K9 i we -
go ve va ri jan te po ve }a lo do broj ke od 1.100
vo zi la.
„Po sao” sa Tur ci ma, po ten ci jal na pro -
da ja Au stra li ji, te bo qe {an se za iz voz nad -
zvu~ nih {kol sko-bor be nih avi o na T/A-50
Gol den Ea gle, pro jek to va nih u sa rad wi sa
Ame ri kan ci ma, znat no do pri no se pre sti `u
ju `no ko rej ske na men ske in du stri je. Ju `no ko -
rej ci se po seb no na da ju pro da ji T/A-50, i to
ni ma we ni vi {e ne go part ne ri ma u po slu –
Ame ri kan ci ma, za even tu al nu za me nu nad -
zvu~ nih T-38 Ta lon, gde se na du `i pe ri od spo -
mi we broj ka od ~ak 600–800 le te li ca.
Pra vil no oda bra ne kon cep ci je sred -
sta va, od li~ ni me |u na rod ni od no si ko ji
obez be |u ju i part ne re za raz voj i, even tu -
al ne, do voq no fi nan sij ski mo} ne kup ce,
ali i ne sum wiv kva li tet, je su ju `no ko rej ski
adu ti, a o uspe si ma wi ho ve na men ske in du -
stri je, bez sum we, tek }e se ~u ti.
Se ba sti an BA LO[
Top-haubica K9 sa
vozilom K10 na po lo `a ju

A K T I V N A Z A [ T I T A T E N K O V A
23
Uslov
op stan ka u bor bi
Pri me na kla si~ nih po stu pa ka i kon struk cij skih
ino va ci ja za efi ka snu za {ti tu ten ko va i dru gih oklop -
nih bor be nih vo zi la ra di pre `i vqa va wa po sa da i op -
stan ka ten ko va u bor bi, kao da su is cr pe le svo je mo -
gu} no sti. Upr kos to me, oklop na bor be na vo zi la sve ma -
we odo le va ju ma sov no ko ri {}e nim la kim pre no snim i
pre vo znim sred stvi ma za pro ti vo klop nu bor bu. Sto ga
se po sled we dve de ce ni je ula `u na po ri u pro jek to va we
i in sta li sa we si ste ma ak tiv ne za {ti te – bit ne pret -
po stav ke op stan ka ten ko va na bo ji {tu. Na tom pla nu su,
za sa da, u pred no sti Ru si ja i ne ke is to~ ne ze mqe, ma da
se i na dru goj stra ni iz vo de obim ni is tra `i va~ ko-raz -
voj ni po du hva ti.
Ve ro vat no je da }e raz voj teh no lo gi ja ak tiv ne za {ti -
te u bu du} no sti i}i ka pri me ni tzv. „pa met ne” za {ti te,
ko ja bi tre ba lo jo{ efi ka sni je da spre ~i pro tiv ni ka,
ali sa da ne da ga |a tenk, ve} da ga ome ta da to uop {te i
ura di, jer su ten ko vi i dru ga OBV ve o ma sku pi oru `ni
si ste mi i bez wih se go to vo ne mo gu za mi sli ti sa vre me -
na bor be na dej stva, ma u kojim uslovima da se iz vo de.

Po sled we
re zer ve
Pan cir ni ~e lik, kao osnov na struk tu -
ra kon struk ci je oklop nih bor be nih vo zi la
(OBV) i bit na od red ni ca za {ti te tih vo zi -
la, ide u red si ste ma pa siv ne za {ti te. Raz -
voj oklop nih ma te ri ja la, teh no lo gi je iz ra -
de, pro fi li sa we oklop nih plo ~a i od li va -
ka, vi {e sloj no struk tu ri sa we oklo pa te la
i ku po le, le gi ra we sa no vim he mij skim kom -
po nen ta ma, ugrad wa la kih me ta la na ba zi
ok si da alu mi ni ju ma, ke ra mi ke, ne me ta la i
kom po zit nih ma te ri ja la, znat no je is cr peo
mo gu} no sti za ja ~a we ot por no sti ten ko va
na dej stvo sa vre me nih ki ne ti~ kih pro jek ti -
la, ru~ nih ba ca ~a i naj no vi jih PO VR sa
tan dem boj nim gla va ma. Po seb no su po sta li
pro ble ma ti~ ni na ~i ni od bra ne od pre ci -
zno vo |e nih ka set nih pro jek ti la sa pod mu -
ni ci jom HE AT ili APFSDS sub pro jek ti la.
Sem to ga, pro tiv ten kov ske mi ne sa bes kon -
takt nim upa qa ~i ma dej stvu ju ne sa mo is pod
pa to sa i gu se ni ca (to~ ko va), ne go i bo~ no,
sa dis tan ce od ne ko li ko de se ti na me ta ra.
Stru~ ne pro ce ne go vo re da je usa vr -
{a va wem he mij skog sa sta va le gu ra ~e li ka i
ter mi~ ke ob ra de mo gu }e po ja ~a ti ot por nost
osnov nog oklo pa za jo{ 10, naj vi {e 20 od -
sto. Da qe po ve }a we na gi ba ~e o nih plo ~a
iz nad 65–70º od ver ti ka le, ma da de lo tvor -
no, ni je svr sis hod no sa sta no vi {ta kon -
struk ci je, ras po re da ure |a ja, po zi ci je vo -
za ~a i funk ci o nal no sti. Efe kat na gi ba kod
ten ka T-72 (205 mm ili 221 mm pod uglom
od 68º) ra van je ekvi va lent noj de bqi ni RHA
oklo pa od 400 do 490 mm od dej stva pro jek -
ti la APFSDS i HE AT. Ta kav na gib go to vo je
ne mo gu }e ostva ri ti na bo~ nim stra na ma vo -
zi la ko je su, uz gred re ~e no, sve ugro `e ni je.
Da kle, kla si ~an oklop OBV do sti gao je ve}
kri ti~ nu gra ni cu op ti mi za ci je kon struk ci je
ko ja je kod ten ko va po sled we ge ne ra ci je, te -
`i ne od 60 do 65 t (~ak 69,5 t), do sti gla te -
`i nu oklo pa po kva drat nom me tru ~e o ne po -
vr {i ne do 3,5 t/m². Ta kva ma sa vo zi la, spe -
ci fi~ na ma sa i de bqi na oklo pa od 500 do
750 mm, sa ekvi va len tom za {ti te od pro -
jek ti la APFSDS 700 mm i HE AT 850 mm, ni su
obez be di le po u zda nu za {ti tu od sa vre me -
nih PT sred sta va.
Po ku {a ji i pri me na vi {e sloj nih i ko -
m bi no va nih oklo pa od raz li ~i tih ma te ri -
ja la, osim pan cir nog ~e li ka RHA (chob ham,
sta klo tek sto lit, po li me ri, plek si glas,
kvarc ni pe sak, pa ne li vr lo tvr dog i `i la -
vog ~e li ka u raz li ~i tom od no su pro fi la
oklo pa, ~ak i oklop sa ugrad wom ele me na ta
od osi ro ma {e nog ura na -DU), nisu dali
`eqene rezultate. Tako|e ni pri me na mo -
du lar ne ugrad we ele me na ta oklo pa, ra di
za me ne ka da se po ja ve efek tiv ni ji ma te ri -
ja li, ni su obezbedila o~ekivani nivo, ia ko
je ekvi va lent na za {ti ta ne kih ten ko va do -
Kompleksa aktivne za{tite „drozd“ najpre je ugra|ivan na sovjetske tenkove T-55
u Isto~noj Nema~koj
sti gla ci fru od 900 do 1.100 mm oklo pa
RHA (bez do dat nog eks plo ziv no-re ak tiv nog
oklo pa /ERO).
^i ne se obim ni is tra `i va~ ko-raz voj -
ni po ku {a ji na pro jek to va wu ne stan dard ne
kon struk ci je OBV, kod ko je bi svi ~la no vi
po sa de bi li u te lu vo zi la, ra di po di za wa
ni voa za {ti te i pre `i vqa va wa u bor bi.
Ne ke ze mqe su ve} sti gle do opit nih funk -
ci o nal nih mo de la i pro to ti po va.
Is ku stva iz lo kal nih ra to va i voj nih
in ter ven ci ja na ve la su po sa de OBV, a za tim
i kon struk to re, da pri me ne im pro vi zo va nu
do dat nu za {ti tu u vi du re {et ka ste ogra de
(ne ki ih na zi va ju pe `o ra tiv no ka vez). Ta kva
za {ti ta po ve }a va dis tan ce kon tak ta upa qa -
~a pro jek ti la HE AT od osnov nog oklo pa, re -
du ku je efi ka snost ku mu la tiv nog mla za sa
fak to rom 0,6, a sma wu je
ve ro vat no }u gu bi ta ka i
do 3,5 pu ta u od no su na
vo zi la bez ta kve za {ti te.
Me |u tim, ne ka is ku stva
sa ru skim ru~ nim ba ca -
~i ma ra ke ta (RBR) ti pa
RPG-7 (mi na PG-9s) uka zu -
ju da na kon uda ra mi ne u
re {et ku osta je re zer va
pro boj no sti oklo pa za
jo{ 160 mm, {to je vi {e
ne go do voq no da se pro -
bi je bo~ ni oklop bi lo
ko jeg sa vre me nog ten ka
(de bqi ne su od 35 do 80
mm). Da kle, re {et ka sta
za {ti ta je pri vre me no
re {e we u uslo vi ma ur -
ba nih i asi me tri~ nih
bor be nih de j sta va dok se
ne na |e efi ka sni je.
Opa sno sti od pro tiv ten kov skih mi na
(PTM) ta ko |e su vr lo iz ra `e ne, ka ko od
stan dard nih sa na ga znim upa qa ~i ma, ta ko,
jo{ vi {e, od mi na sa bes kon takt nim ak ti vi -
ra wem (mag net sko, op ti~ ko, aku sti~ no, vi -
bra ci o no i elek tron sko). Ni je do kra ja udo -
vo qe no po tre bi po u zda ne za {ti te OBV od
min skog oru` ja ni oja ~a va we pa to sa vo zi la
sa de bqim plo ~a ma, ko ri ta sto for mi ra we
pro fi la pod nih plo ~a, ob la ga we unu tra -
{we stra ne sa po li pro pi len skim ma te ri ja -
li ma, pri me na ke vla ra i dru gih ma te ri ja la
ni ske mo le ku lar ne te `i ne, ukla wa we do weg
Sektor dejstava i elementi sistema
„drozd“ – blok za upravqawe, radar, i
presreta~i
10
15. novembar 2008.

e da mu ni ci je iz nad po da, dvo sloj nih bo~ nih
ok lo pa, ~ak ni pri me na ERO na bo~ nim
stra na ma pre ko {tit ni ka hod nog de la.
Sli~ no sta we je i sa za {ti tom od ka set ne
mu ni ci je za na pad iz gor wih uglo va gde je oklop
ten ko va i dru gih OBV naj ta wi (20–40,
re |e de bqi od 50 mm).
Ma sov na pri me na di na mi~ ke za {ti te
(ERO), kao do dat nog oklo pa u vi du ka se ta sa
eks plo zi vom za ak ti vi ra we ku mu la tiv nih
Namena
Osnov na na me na si ste ma ak tiv ne
za {ti te je ste da {ti ti tenk, ne ka da ga
pro jek til po go di, ve} pre ne go mu se
pri bli `i, da ome te pro jek til u lan si -
ra wu, na vo |e wu, po ga |a wu ten ka i da,
ne ki od tih si ste ma uni {te PT pro jek til
u bli zi ni ten ka.
pro jek ti la i de struk ci ju pro boj nog mla za,
po sta la je stan dard na me ra do dat ne za {ti -
te OBV. ^ak i ze mqe ko je ni su bi le sklo ne
ta kvoj za {ti ti osnov nih te n ko va, po sle is -
ku sta va u Af ga ni sta nu, Ira ku i dru gde, pri -
hva ta ju ta kva re {e wa. To je u znat noj me ri
op ti mi zo va lo za {ti }e nost OBV od naj ve }eg
bro ja PT pro jek ti la, pri mar no od HE AT.
Pro ce wu je se da ERO iz pr ve ge ne ra -
ci je obez be |u je ekvi va lent za {ti te od 350
do 400 mm RHA oklo pa pri dej stvu pro jek ti -
la HE AT, i od 30 do 100 mm pri dej stvu pro -
jek ti la sa stre la stim je zgrom (ti pa APFSDS).
Ru ski ERO ti pa kon takt-5 pru `a za {ti tu
ekvi va lent nu 500–700 mm RHA oklo pa od
HE AT i 250–280 mm od APFSDS (dru gi iz vo -
ri na vo de 150 mm). No, i to li ki efek ti, za -
jed no sa osnov nim oklo pom, na gra ni ci su
pro boj no sti sa vre me nih PO VR.
Sve na ve de ne so lu ci je, dru ga re {e wa
i po stup ci, ni su do kra ja re {i li kru `nu za -
{ti tu i od bra nu OBV u sve tri di men zi je:
sa ze mqe, od o zgo i is pod ze mqe. Da bi se
obez be di la mak si mal na za {ti ta ({to je van
re al nih mo gu} no sti), pred u zi ma ju se i dru ge
me re i teh ni~ ka re {e wa: ra ci o na li za ci ja
unu tra {weg oklo pqe nog pro sto ra, sma wi -
va we si lu e te i ver ti kal ne pro jek ci je ten ka,
ob la ga we unu tra {wih zi do va slo je vi ma ne -
me ta la i ke vla ra, usa vr {a va we br zi ne i
efi ka sno sti dej stva ure |a ja za PPZ, ugrad -
wa si ste ma za ko lek tiv nu RHB za {ti tu, pri -
me na in di vi du al nih an ti ba li sti~ kih pr slu -
ka, im ple me ta ci ja spe ci jal nih pro ti vra -
dar skih pre ma za i pa ne la – ap sor be na ta
elek tron skog zra ~e wa, asi me tri~ nih spe ci -
jal nih ma skir nih bo ja, ter mo i zo la ci ja to -
plot nih iz vo ra na vo zi li ma, sme {taj mu ni -
ci je to pa u zad wu ni {u ku po le (iz nad ko je su
pri ~vr {}e ni od ba cu ju }i pa ne li), a sa mo
spre mi {te odvo je no je ~e li~ nom pre gra dom
od po sa de.
Is tok
pred wa ~i
Da bi se una pre di la za {ti ta OBV i
po di gao ni vo pre `i vqa va wa i op stan ka u
bor bi, zad wih de ce ni ja in ten ziv no se raz -
vi ja ju si ste mi ak tiv ne za {ti te (SAZ). U tim
me ra ma Ru si ja je naj da qe oti {la, a uz wu
su i Ukra ji na, Be lo ru si ja i Ki na. Na Za pa du
su jo{ u fa zi provera demonstratora, pro -
to tip skog raz vo ja i po li gon skih is pi ti va wa
pred us va ja we za pro iz vod wu. Ia ko ni je na
Za pa du, ali kao bli ski sa rad nik ze ma qa Na -
toa, Izra el je u to me oti {ao na j da qe.
Funk ci o ni sa we SAZ, na ~el no, pod ra -
zu me va ne ko li ko osnov nih rad wi: de tek ci ju
opa sno sti, ome ta we ni {a we wa i vo |e wa
pro jek ti la (la ser ski ili po IC re gi stra -
to ru) emi to va wem de vi jant nih si g na la, do -
vo |e we vo |e nog pro jek ti la u „za bu nu” i we -
go vo skre ta we sa za da ne pu ta we od ten ka,
la n si ra wem ba ca ~a di m nih ku ti ja (BDK) i
stva ra wem ae ro sol nih dim nih za ve sa, ne -
pro zir nih za la se ro va we i osma tra we.
Is pa qi va wem spe ci jal nih ek s plo ziv -
nih pu we wa ili ra ket nih pro tiv pro jek ti la
pre sre ta ~a (in ter cep to ra), pre sre ta wem
ten ko o pa snog pro jek ti la, eks plo zi jom i dis -
per zi jom svo jih gra nu la ta ili ku gli ca, u da -
tom tre nut ku o{te }u je se ili raz bi ja do la -
ze }i pro jek til. U si ste me ak tiv ne za {ti te
tre ba lo bi ubro ja ti i si ste me za elek tro -
mag net nu za {ti tu od ne kon takt nih mi na
(SEMZ). Ne ki voj ni stru~ wa ci pod SAZ sma -
tra ju i di na mi~ ku za {ti tu (ERO), ali bi ona
per spek tiv no mo gla tu da se ura ~u na ka da se
bu de re a li zo va la za mi sao o au to nom nom
elek tron skom ak ti vi ra wu po je di na~ ne ka -
se te ERO, pri de tek to va wu ne po sred ne
opa sno sti od PT pro jek ti la, na ~e mu se ve}
ra di u ne kim ze mqa ma.
Sva ka ko, ak tiv na za {ti ta pod ra zu me va
i od re |e ne tak ti~ ke me re, ra d we i po stup ke
ak tiv nih dej sta va i uz vrat nu ili pre ven tiv nu
va tru po po ten ci jal no opa snim ci qe vi ma,
ali ov de je re~ o ne po sred noj od bra ni, tj.
za {ti ti oklop nog bor be nog vo zi la.
Sistem „drozd“ na tenku T-80U i wegovo dejstvo (u uglu)
Pr vi po ku {a ji re a li za ci je pri me ne
SAZ po ~e li su u So vjet skom Sa ve zu jo{
kra jem pe de se tih go di na 20. ve ka. Prin ci -
pi jel ne mo gu} no sti de tek ci je opa sno sti od
na pa da ku mu la tiv nih pro jek ti la i wi ho vo
pre sre ta we ra di uni {ta va wa, na uda qe wu
1,0–1,5 m od ten ka, ostva re ne su 1971, po -
sle de ce nij skih opi ta u In sti tu tu za ~e lik
VNII (da nas OAO NII sta li), ~ak ra ni je
od pri me ne do dat nog oklo pa – ERO.
Si stem ak tiv ne za {ti te pod na zi vom
le pe za (Ve er-1) sa sto jao se od 15 do 20 za -
{tit nih mo du la, po sta vqe nih po pe ri me tru
ten ka, sva ki sa po seb nim sek to rom za {ti -
te. Opa sni pro jek til iden ti fi ko vao bi je -
dan od elek tron skih sen zo ra, ko ji bi pre -
da vao sig nal za ini ci ra we boj ne gla ve u
od re |e nom sek to ru.
Ne ko li ko go di na ka sni je raz vi je na su
jo{ dva mo de la SAZ: Ve er-2, sa op ti~ kim
sen zo rom i azot sa ra dar skim de tek to rom,
sa ka na lom za ra ni je ot kri va we opa snog
pro jek ti la. Taj si stem po boq {ao je ose tqi -
vost SAZ i ubr zao re a go va we, a isto vre -
me no oja ~ao ot por nost si ste ma na ome ta -
we pro tiv ni ka. Ka sni je su ob u sta vqe ni ra -
do vi na tim si ste mi ma.
Kom pleks
ak tiv ne
za {ti te drozd
Po sle ne ko li ko go di na pre ki da, u In -
sti tu tu za raz voj u Le win gra du (Sankt Pe -
ter bur gu), od 1977. do 1982, za po ~e ti su
no vi po ku {a ji na raz vo ju si ste ma ak tiv ne
za {ti te, na pro jek tu ki {a (do`|), da bi de -
fi ni tiv no u Kon struk tor skom bi rou u Tu li
bio raz vi jen kom pleks ak tiv ne za {ti te
(KAZ), ozna ke KAZ 1030M drozd. Si stem je
uve den u ope ra tiv nu upo tre bu osam de se tih
go di na pro {log ve ka, ugrad wom oko 250
kom ple ta na mo di fi ko va ne ten ko ve T-
55AD, sta ci o ni ra ne u Is to~ noj Ne ma~ koj
(DDR). Ne ko li ko go di na ka sni je drozd je
iza {ao iz ope ra tiv ne upo tre be da bi, kao
una pre |e na va ri jan ta – drozd-2, bio pri -
23

ka zan na saj mu NVO (kon ver to va nih i spe -
ci jal nih vo zi la) u Om sku 1997, in sta li san
na mo di fi ko va nom ten ku T-8OU–M1 bars,
ka da je po nu |en na pro da ju.
Kom pleks ak tiv ne za {ti te drozd sa -
sto jao se iz tri osnov na ele men ta: dva ra -
da ra mi li me tar ske ta la sne du `i ne, mon ti -
ra na na bo~ nim stra na ma kro va ku po le,
blo ka na o ru `a nih pre sre ta ~a sa eks plo -
ziv nim pu we wem od po dva ~e tvo ro cev na
lan se ra na bo~ nim stra na ma ku po le i blo -
ka za upra vqa we, sme {te nom kod ko man di -
ra ten ka. Sek to ri dej stva su po 40º de sno
i le vo od osnov nog prav ca ku po le, a po vi -
si ni od 6º do + 20º. KAZ drozd efi ka san
je pro tiv PT pro jek ti la ko ji do le }u ka ten -
ku br zi nom od 70 do 700 m/s. On obez be -
|u je efi ka snu za {ti tu sa fa k to rom ve ro -
vat no }e 0,7. Funk ci o nal no je kom pa ti bi -
lan sa sli~ nim si ste mi ma u je di ni ci ~i ji
broj ne pre la zi 31 vo zi lo.
Ma sa dro zda iz no si oko 1.000 kg, a
tro {i oko 700 W elek tri~ ne ener gi je. Ka -
li bar gra na ta KAZ drozd je ste 107 mm, du -
`i ne su 445 mm, te `i ne po 9 kg, po ~et ne br -
zi ne 190 m/s. Na kon iden ti fi ka ci je opa -
snog pro jek ti la, KAZ re a gu je au to mat ski po -
sle 0,35 s. Si stem funk ci o ni {e u dva mo da
– au to mat skom i, iz u zet no, sa ru~ nim ak ti -
vi ra wem. Is pra `we ne lan se re pu ni po sa -
da za 10-15 mi nu ta. Si stem je spre man za
rad pet mi nu ta po ukqu ~i va wu glav nog pre -
ki da ~a. Po no vqe no dej stvo sa dru gim pro -
jek ti lom mo gu }e je po sle 0,35–0,7 se kun de.
Pre ma ru skim iz vo ri ma, ten ko vi
opre mqe ni sa tim si ste mom tr pe ma we gu -
bi ta ka u raz li ~i tim si tu a ci ja ma za 1,5–2,0
pu ta u od no su na one bez wih. Mo du lar no
ustroj stvo omo gu }a va ugrad wu i na dru ge ti -
po ve ten ko va, do ma }e i stra ne pro iz vod we.
KAZ drozd mo `e da iden ti fi ku je PO -
VR is pa qe ne i iz he li kop te ra do na pad nog
ugla od ± 20 º. Ka da se de tek tu je opa san
pro jek til, KAZ is pa qu je pre sre ta~ ra ke tu
ko ja svo jom eks plo zi jom na pet do se dam me -
ta ra od ten ka ras pr {u je sa dr `aj dvo stru -
kog ci lin dra ko {u qi ce i o{te }u je ili raz -
bi ja opa snu PT ra ke tu. Au to mat skim ra ~u -
na rom pro ra ~u na va ju se svi po treb ni pa -
ra me tri, na osno vu ~e ga se ak ti vi ra kon -
kret ni pre sre ta~. Na dis ple ju ko man di ro -
vog upra vqa~ kog blo ka pri ka zu ju se po da ci
o sta wu si ste ma, is prav no sti, prav cu na pa -
da opa snih pro jek ti la. Ne pre kid ni rad si -
ste ma li mi ti ran je na osam ~a so va.
Kon struk tor ski bi ro iz Tu le (KPB Tu -
la) obe lo da nio je da je po ~et kom 1999. raz -
vio no vu va ri jan tu SAZ, na zva nu drozd-2.
Ta una pre |e na va ri jan ta da nas je u po nu di i
stra nim kup ci ma. Bit na raz li ka od ba znog
mo de la je ste {to {ti ti tenk kru `no (360º)
ume sto u u`em sek to ru (80º) kod pret hod nog
si ste ma. Mo gu }e je da se i taj si stem ugra di
na do ma }e ru ske ili stra ne ten ko ve. Na me -
wen je za od bra nu od na pa da pro tiv ni ka sa
ku mu la tiv nim gra na ta ma, PO VR ili ne vo |e -
nih pro jek ti la RBR, po ~et ne br zi ne od 50 do
700 m/s. Pre ma ru skim iz vo ri ma, KAZ
drozd-2 po u zda no uma wu je gu bit ke ten ko va
od po go da ka PT pro jek ti la za 3,5 pu ta u od -
no su na ten ko ve bez we ga. Si stem uni {ta va
i pro jek ti le sa tan dem-boj nom ku mu la tiv nom
gla vom. Funk ci o ni {e u svim vre men skim
uslo vi ma i pri tem pe ra tur nim raz li ka ma
od – 20 do + 60º Cel zi ju sa.
Drozd-2 je u se rij skoj pro iz vod wi, a
od mar ta 2006. na li sti je po nu de za iz voz.
Ma da je taj si stem po boq {ao za {ti tu ten -
ka do fak to ra 0,9, ni on ni je re {io pro -
„[tora“ na T-80 UK
Tenk T-80 UM sa sistemom T[U-1
RAZ LI KE
Si stem drozd-2 raz li ku je se od
pre t hod nog si ste ma u sle de }em: po se du je
18 lan sir nih ce vi in ter cep to ra (ume sto
8) ras po re |e nih oko ku po le, ta ko da po -
kri va ju kru `ni sek tor od 360º i ver ti -
kal ni od – 6 do + 20º. Po je di na~ na gra -
na ta pre sre ta~ ima ma su od 19 kg, a ukup -
na ma sa KAZ je sma we na na 800 kg. Prin -
cip ra da je iden ti ~an sa pret hod nim si -
ste mom. Smer gra na ta in ter cep to ra u
lan se ri ma je po sta vqen ta ko da se wi -
ho vi sek to ri dej stva pre kla pa ju, zbog ~e -
ga ne ma ne tu ~e nog sek to ra dej stva po azi -
mu tu. Sma we na je po tro {wa elek tri~ ne
ener gi je na 0,5 kW. Po is pa qi va wu jed -
nog pre sre ta ~a, si stem je spre man za po -
nov no lan si ra we po sle 0,3 se kun de.
blem za {ti te od ki ne ti~ kih pro jek ti la sa
stre la stim je zgrom ve li kih po ~et nih br zi -
na. No, s ob zi rom na tu ~i we ni cu, po red
tog si ste ma pri me wu je se kom bi na ci ja za -
{ti te sa ERO kon takt-5 ili naj no vi ji kak -
tus i si stem za op to e lek tron sko ome ta we i
za {ti tu T[U-1 {to ra.
ERO kon takt-5 uma wu je pro boj nost
pro jek ti la APFSDS za 250 do 280 mm (po
dru gim po da ci ma za 150 mm), a za kak tus
na vo di se da je efi ka sni ji za je dan i po do
dva pu ta u od no su na kon tak-5. Pri me nom
T[U-1 {to ra sa ak ti vi ra wem BDK, ti pa
tu ~a ili pur ga, ka li bra 81 mm, ili no vi jih
BDK ti pa pur ga-3 i pur ga-M, ka li bra 120
mm, po ve }a va ju se mo gu} no sti spre ~a va wa
po go da ka u tenk, we go vo iz ba ci va we iz
bor be, i po di `e ni vo pre `i vqa va wa po -
sa de i op stan ka ten ka na bo ji {tu.
Sistem {tora
Od 1991. ru ska ar mi ja uve la je u ope -
ra tiv nu upo tre bu si stem za op to e lek tron -
sko ome ta we (SOEP) T[U-1 {to ra-1. Si -
stem ome ta vo |e ne POR po lu ak tiv nim me -
15. novembar 2008.

to dom na vo |e wa u za vr {nom de lu pu ta we
po mo }u IC iz vo ra. Ba ca ~i ma dim nih ku ti ja
stva ra ae ro sol ne za ve se i one mo gu }a va
osma tra we i ni {a we we, za kla wa tenk od
pro tiv ni ko vog pra }e wa, a po mo }u IC de -
vi ja to ra emi tu je po gre {ne sig na le za skre -
ta we PO VR vo |e nih iz vo ri ma IC mar ke ra
na ra ke ti, ta ko da ra ke ta skre }e od ten ka
ili uda ra u ze mqu pre do sti za wa kraj we
ta~ ke tra jek to ri je. Si stem je raz vi jen u
Elek tro ma {in skom is tra `i va~ kom in sti tu -
tu i pro iz vo di se u za vo di ma Ze nit u ^e qa -
bin sku. Efi ka san je pro tiv PO VR vo |e nih
`i com ili elek tron skim pu tem.
[to ra-1 sma wu je ve ro vat no }u po ga -
|a wa oklop nog ci qa sa sle de }im fak to ri -
ma: kod ra ke ta ti pa TOW i Dra gon, no vi jih
ge ne ra ci ja, vo |e nih po IC mar ke ru – Ma -
ve rick i Hel lfi re, i la ser ski vo |e nog ar ti qe -
rij skog pro jek ti la 155 mm Co per he ad (u za -
vr {nom de lu pu ta we) za ~e ti ri-pet pu ta;
no vi jih si ste ma PO VR ti pa MI LAN i HOT,
IC vo |e nih, sma wu je po ga |a we ten ka za tri
pu ta; ten kov ske i ar ti qe rij ske pro jek ti le
is pa qe ne po sle la ser skog me re wa da qi ne
za tri pu ta, a pro jek ti le vo |e ne po la ser -
skom sno pu za je dan i po put.
Si stem {to ra (mo di fi ka ci je {to ra-
M i {to ra-1-7) pri me wu je se na no vim ili
mo der ni zo va nim ru skim i ukra jin skim mo -
der ni zo va nim ten ko vi ma i bor be nim vo zi -
li ma BMP-3.
Pr vo jav no pri ka zi va we bi lo je 1993.
na ten ku T-90 u Ru si ji, a na Me |u na rod noj
iz lo `bi NVO u Abu Da bi ju 1995. na ten ku
T-80U i ukra jin skom T- 84. Taj si stem pro -
iz vo di se i u Ukra ji ni pod ozna kom T[U -1-
7 var ta (fir ma SSFTIF – Ki jev).
Na Me |u na rod noj iz lo `bi NVO IDEKS
2003 pri ka za ni su mo di fi ko va ni si ste mi
T[U-1M i TSU – 1L, ugra |e ni na BMP-3M.
Kod ne kih bor be nih vo zi la ni su in sta li ra -
ni la ser ski de tek to ri ome ta ~i, ve} sa mo
je dan, na vi so kom po sto qu sa mo gu} no {}u
okre ta wa po azi mu tu. Si stem T[U-1 pri -
me wu je se i u kom bi na ci ja ma sa KAZ drozd-
2 ili KAZ are na na istim vo zi li ma. Ti me se
do dat no uve }a va efi ka snost za {ti te od
opa snih pro jek ti la za tri i po pu ta.
[to ra-1 sa sto ji se iz dva pod si ste -
ma: sta ni ce za op to lek tron sko ome ta we
(SO EP – ru ski) i sta ni ca za stva ra we dim -
ne za ve se (SPZ – ru ski). U sa sta vu SO EP
su dva IC emi te ra (le vo i de sno od to pa na
ku po li), mo du la tor, pult za upra vqa we i
ko mand ni blok u ku po li. Sta ni ca SPZ sa -
dr `i: blok za upra vqa we, pre tva ra~ na po -
na, je di ni cu za okre ta we ku po le, dva pre -
ci zna i dva gru ba la ser ska de tek to ra pra -
va ca opa sno sti, dva lan sir na po sto qa za
BDK, ka li bra 81 ili 120 mm (u ruskoj armiji).
Dve su vr ste dim nih ku ti ja – ZD-17, kao
osnov na za ae ro sol ne za ve se i ZD-6 do pun -
ske za stan dard ne dim ne za ve se.
Mo `e da se ak ti vi ra au to mat ski, po -
lu a u to mat ski ili ru~ no. Ka da se ku po la
FUNK CI O NI SA WE
[to ra funk ci o ni {e na sle de }i na ~in:
kad la ser ski de tek to ri re gi stru ju opa snost
od do la ze }eg pro jek ti la, sta ni ce za op to lek -
tron sko ome ta we (SO EP) ak ti vi ra IC emi -
te re ko ji ge ne ri {u smet we u vi du mo di fi ko -
va nih IC sig na la, bli skih pa ra me tri ma tra -
se ra – IC mar ke ra na ra ke ti. De lu ju }i na
IC pri jem nik ope ra to ra u po lu a u to mat skom
si ste mu vo |e wa POR, da je od stu pa ju }u ta~ ku
ra ke te u od no su na ciq i ni {an ope ra to ra,
stva ra ju }i dve do dat ne „vru }e” ta~ ke na ten ku
(prak ti~ ki su to dva IC fa ra), „zbu wu je” si -
stem za vo |e we POR, do vo di do ot klo na li -
ni je ni {a we wa i skre }e ra ke tu sa pro gra mi -
ra ne tra jek to ri je, uzro ku ju }i ve }a od stu pa wa
i pro ma {aj ten ka.
Ka da sen zo ri la ser skog zra ~e wa de -
tek tu ju iz vor, od no sno po tvr de da je sop stve -
ni tenk ozra ~en (bi lo sa im puls nim zra kom
da qi no me ra ili sa pul si ra ju }im sno pom za
vo |e we pro ti vo o klop nih pro jek ti la u di ja -
pa zo nu 0,65 mkm do 1,6 mkm), au to mat ski ob -
ten ka o kre ne ka prav cu la ser skog zra ~e -
wa posada mo `e i da ga |a iz vor po ten ci -
jal ne opa sno sti iz sop stve nog na o ru `a wa.
IC de vi ja to ri mo gu da se ko ri ste i kao
stan dard ni IC fa ro vi za po boq {a we da -
qi ne osma tra wa i vi dqi vo sti no }u ko -
man di ra ten ka, ali to ima i svo jih ma na
jer su oni isto vre me no i iz vo ri ter mal -
nog zra ~e wa .
Po sa de se upo zo ra va na opa snost au -
to mat skim zvu~ nim ili sve tlo snim sig na li -
ma. Si stem ne funk ci o ni {e uko li ko su ula -
zni po klop ci po sa de otvo re ni. [to ra pru -
`a i po dat ke o sta wu si ste ma. Taj si stem je
znat no una pre dio ni vo za {ti te OBV od ku -
mu la tiv nih pro jek ti la, ali i nad vi si va ju -
}ih iz gor we po lus fe re. Me |u tim, kao i
ra |u ju po dat ke u blo ku za upra vqa we, upo -
zo ra va ju ko man di ra ten ka na po ten ci jal nu
opa snost i ozna ~a va ju pra vac emi si je zra -
~e wa, pre no se }i na SPZ (BDK) sig nal za ak -
ti vi ra we od re |e ne dim ne ku ti je. Dim ili
ae ro sol na za ve sa sa ter mi~ kim zra ~e wem u
da tom IC op se gu, od no sno op ti~ kom ma skom
dim ne za ve se, ome ta la ser sko ili IC vo |e -
we opa snog pro jek ti la. Dim ne za ve se obra -
zu ju se na 50–60 m ili da qe od ten ka za dvetri
se kun de po sle lan si ra wa.
Sta ni ce za op to lek tron sko ome ta we
in di ci ra la ser sko zra ~e we po azi mu tu sa
pre ci znim la ser skim sen zo ri ma u sek to ru
od 2 h 45º u pred woj po lus fe ri, a sa gru -
bim od 2 h 135º u zad woj po lus fe ri, ta ko
da za jed no po kri va ju kru `nu zo nu od 360º.
Voj no teh ni~ ki in sti tut Voj ske Sr bi je i
na men ska pro iz vod wa u na {oj ze mqi, u sa -
rad wi sa ru skim part ne ri ma, ugra dio je
iden ti ~an si stem za op to e lek tron sko ome ta -
we PO VR na do ma }em mo der ni zo va nom ten -
ku M-84 AB1 2005. pod na zi vom – si stem za
op to e lek tron sku za {ti tu (SO EZ).
dru gi si ste mi ak tiv ne za {ti te, ni on ni je
do kra ja efi ka sno re {io pro blem spre ~a -
va wa da tenk bu de po go |en sa jed nom od dve
vr ste opa snih pro jek ti la: naj ma sov ni je
pri me wi va nih PT sred sta va ti pa RPG-7
(na vod no ih ima u sve tu oko osam mi li o na),
na ro ~i to ka da ga |a ju iz ne po sred ne bli zi -
ne (do 50 m) pa {to ra ne stig ne da re a gu je,
i od po tka li bar nih pro jek ti la ten kov skih
to po va (i ku mu la tiv nih), ko ji le te br zi na -
ma od 1.100 do 1.750 m/s.
Zbog to ga se tra `i iz laz u jed no vre -
me noj pri me ni kom bi na ci je vi {e si ste ma i
do dat ne za {ti te ten ko va: di na mi~ ka za -
{ti ta (ERO), re {et ka ste ogra de od me tal -
nih {ip ki, mre `a ili ce vi, ekra ni zo va nih
{tit ni ka na te lu i ku po li ten ka.
23
13

Te me re su po sta le go to vo stan dard na
re {e wa na sa vre me nim ten ko vi ma, na ro -
~i to kod ar mi ja ko je su an ga `o va ne na kri -
znim `a ri {ti ma u sve tu. Isto vre me no,
{to ra se pa ra lel no ugra |u je na ista OBV
za jed no sa si ste mi ma ak tiv ne za {ti te
drozd – 2 ili are na. [to ra je ma we ma se
(oko 300 kg), te je sto ga po de sna za ugrad wu
na ku po le la kih OBV.
Are na
bez prem ca
U na sto ja wu da po nu de jo{ efi ka sni ji
si stem ak tiv ne za {ti te ten ko va i dru gih
OBV, pro jek tan ti Kon struk ci o nog bi roa KBM
iz Ko lum ne raz vi li su no vi si stem na zvan
kompleks aktivne za{tite – KAZ are na, (iz -
vo zna va ri jan ta are na-E), za ko ji se me |u po -
zna va o ci ma pro ble ma za {ti te ten ko va ve ru -
je da, za sa da, ne ma prem ca me |u sli~ nim si -
ste mi ma ak tiv ne za {ti te ten ko va. Ve ro vat ni
kon ku ren ti su dva si ste ma u pred se rij skoj
pro iz vod wi – izra el ski DAS Troph i ukra jin -
ski DAS za slon. Wi ma ne ki stru~ wa ci da ju
pred nost nad are nom.
Pr ve in for ma ci je o KAZ are na po ja -
vi le su se 1993, kao o si ste mu za ugrad wu
na ru ske ten ko ve, mo der ni zo va ne T-72M1M,
T-8OU, T-90 i T-90 S. Pr va jav na de mon -
stra ci ja bi la je na T-80B 1997. Ubr zo su
usle di la pri ka zi va wa na ten ko vi ma T-80U,
za tim na T-90 i T-72M1M, da bi na kra ju
bio pred sta vqen i iz van Ru si je na bor be -
nom vo zi lu pe {a di je BMP-3M.
Za taj si stem za in te re so va no je vi {e
ze ma qa. U po nu di je ugrad wa na stra na OBV.
U skla du sa pro do rom ru ske voj ne in du stri je
na stra no tr `i {te, KBM Ko lum na sklo pio je
ugo vor sa ju `no ko rej skom fir mom Ro tem Pre -
ci si on&In du stry Co (ra ni je „Hun dai") za ugrad -
wu na no vi ju `no ko rej ski tenk u raz vo ju K2
MBT cr ni pan ter, ko ji bi se pro iz vo dio se -
rij ski od 2011. Za pad nim iz vo ri go vo re da
je taj ugo vor vre dan 47,5 mi li o na USD.
Prvi snimak kompleksa aktivne za{tite
„arena“ na T-80
KAZ are na na me wen je za za {ti tu ten -
ko va (OBV) od PT pro jek ti la is pa qe nih iz
svih vr sta pro ti vo klop nog oru` ja: PO VR
sa bi lo ko jim si ste mom vo |e wa, ne vo |e ni
pro jek ti li RBR, ar ti qe rij ske gra na te i ra -
ke te is pa qe ne iz le ti li ca u svim pro fi li -
ma pu ta we le ta pro jek ti la, usme re nih iz
svih pra va ca ~i ja je br zi na le ta od 70 do
700 m/s.
Re a li za ci jom pro jek ta are na kon -
struk to ri su na sto ja li da udo vo qe po tre -
ba ma za vi {e zah te va: tre nut no ot kri va -
we, pra }e we ci qe va i za {ti ti od naj ve }eg
bro ja PT pro jek ti la, ukqu ~u ju }i i one sa
ka set nom pod mu ni ci jom za na pad na ten ko -
ve od o zgo (u krov vo zi la), od no sno, za za -
{ti tu od no vi jih PO VR ti pa HOT, MI LAN,
HEL LFI RE i dru gih; pre ci znost za {tit ne mu -
ni ci je KAZ are na sa tre nut nim i usme re nim
dej stvom pre ma do la ze }em pro jek ti lu, bez
po nov nog po pu wa va wa si ste ma; ma le raz -
me re opa sne zo ne dej stva are ne za pra te }u
pe {a di ju (20–30 m od ten ka) i bez la kog
Na tenku T-80 UM1 „bars“
VI SOK NI VO
ZA [TI TE
Pre ma ru skoj do stup noj gra |i, KAZ
are na, u in ten ziv nim bor be nim dej stvi -
ma ve }eg ope ra tiv nog za ma ha, mo `e da
po ve }a ko e fi ci jent za {ti te ten ka za dva
pu ta (ne ki iz vo ri na vo de za 1,5 do 1,7),
a u asi me tri~ nim i ur ba nim su ko bi ma,
gde je pri sut ni ja pri me na la kih pre no -
snih PT sred sta va (RBR ili POR), fak -
tor za {ti te uve }a va se na tri do ~e ti ri
pu ta. Uko li ko se pri me wu je kom bi na ci ja
KAZ are na i SO EP T[U -1 {to ra, fak -
tor za {ti te po ve }a va se za tri do pet
pu ta. Na po li gon skim is pi ti va wi ma u Ru -
si ji, od 10 PO VR usme re nih na je dan
tenk, sa KAZ are na uni {ta va no je osam
ra ke ta, {to je po tvr da vi so kog ni voa
efi ka sno sti za {ti te to ga si ste ma.
o{te }i va wa spo qa {wih ele me na ta si ste -
ma mon ti ra nih na ten ku; se lek ci ju le te }ih
pred me ta ma le br zi ne, par ~a di gra na ta i
stre qa~ ke mu ni ci je, ko ji bi even tu al no mo -
gli da na ru {a va ju funk ci o ni sa we si ste ma
za {ti te; ma lu ve ro vat no }u de tek ci je si ste -
ma are na od ne pri ja te qa i ot por nost na
elek tron sko ome ta we, te od su stvo re a go va -
wa na la `ne op ti~ ke ili elek tron ske sig -
na le; vi so ku uskla |e nost KAZ are na sa
osnov nim funk ci ja ma ten ka, i spo qa {wu
ugrad wu i mo du lar ni sa stav si ste ma ko ji
tre ba da olak {a adap ta ci ju kom plek sa na
bi lo ko je OBV sred we ili ve li ke ma se.
Osnov ni ele men ti KAZ are na, sa mi po
se bi, pred sta vqa ju zna ~aj na teh ni~ ko-teh no -
lo {ka do stig nu }a: vi {e na men ski ra dar mi -
li me tar ske ta la sne du `i ne za de tek to va we
i pra }e we opa snih pro jek ti la sa kon ti nu al -
nim ra dom si ste ma; mu ni ci ja – eks plo ziv na
ka set na pu we wa za za {ti tu ten ka, vi so ke
usme re no sti i tre nut nog ak ti vi ra wa po sle
iden ti fi ka ci je opa snog pro jek ti la; opre ma
za na vo |e we sa pul tom za upra vqa we i ra -
14
15. novembar 2008.

~u na rom za au to mat sko pro ra ~u na va we po -
treb nih pa ra me ta ra, usme ra va we si ste ma i
kon tro lu is prav no sti; blok pre tva ra ~a na -
po na kol ske mre `e i po sto qe u ob li ku omo -
ta ~a mu ni ci je sa ka se ta ma u dve za {ti }e ne
sek ci je (sva ka od 11 do 14 ko ma da eks plo -
ziv nih pu we wa, za vi sno od ve li ~i ne ku po le
OBV).
Au to ma ti zo va ne funk ci je KAZ are na
stu pa ju u rad po sle ak ti vi ra wa si ste ma pre -
ko ko man di ro vog pul ta za upra vqa we, na kon
ukqu ~i va wa glav nog pre ki da ~a. Sve na red ne
rad we oba vqa ju se au to mat ski i au to nom no.
Mi li me tar ski ra dar pre tra `u je oko li nu,
ot kri va opa san pro jek til pre ne go do le ti na
uda qe nost do 50 m od ten ka. Ka da pro jek til
pro dre unu tar te zo ne, ra dar, po {to je pra -
tio ciq do to ga mo men ta, pro ra ~u na va sve
po treb ne ele men te, pre no si ih u ra ~u nar i
Sekcija municije KAZ „arena“ i radar na kupoli BMP-3M (dole)
pod sti ~e si stem da re a gu je. Ra ~u nar ob ra |e -
ne po dat ke, bez po sre do va wa ko man di ra, au -
to mat ski ih pre tva ra u od lu ku o to me ko je za -
{tit no pu we we mo ra da se is pa li da bi se
pre sreo opa san pro jek til (za 0,2-0,4 s).
Pre sre ta~ se lan si ra ka opa snom pro -
jek ti lu, usme ra va se ka ze mqi i eks plo di ra
na ma loj vi si ni, iz ba cu ju }i me tal ne gra nu -
la te u sno pu ka opa snom pro jek ti lu, o{te -
}u je ga ili raz bi ja (za vi sno od de bqi ne ko -
{u qi ce pro jek ti la). Ak ti vi ra we i lan si ra -
we sle de }eg pu we wa na no vo po ja vqe nu opa -
snost mo gu} no je za 0,7 se kun de. Sva ki za -
{tit ni pro jek til po kri va svoj sek tor (po
azi mu tu oko 20º). U slu ~a ju po ja ve no ve opa -
sno sti ili ot ka za ne kog ele men ta si ste ma
au to mat skog ak ti vi ra wa, ko man dir mo `e da
ak ti vi ra si stem ru~ no. Sek to ri za {ti te po -
je di nih pu we wa me |u sob no se pre kla pa ju i,
u slu ~a ju po tre be po -
nov nog ak ti vi ra wa,
zbog opa sno sti iz
istog prav ca, lan si -
ra se pr vo su sed no
pu we we.
Ako sve funk ci -
o ni {e ka ko je pred -
vi |e no, je dan KAZ
are na ima ka pa ci te -
te da eli mi ni {e ili
uni {ti 22–28 pro -
jek ti la, {to je ve ro -
vat no vi {e ne go do -
voq no za iz vr {e we jed nog dnev nog bor be nog
za dat ka ten ka.
Po u zda nost ra da are ne ma ni fe stu je
se i ti me {to po sa da ten ka ni je ugro `e na
dej stvom sop stve nog si ste ma. Pu caw i de -
to na ci ja za {tit nog pu we wa are ne ne pre -
la ze utvr |e ne stan dar de pre ko mer nog op -
te re }e wa or ga ni zma po sa de ka da je za tvo -
re na u ten ku. Ako je ne ki ula zni po klo pac
otvo ren, si stem se au to mat ski blo ki ra.
Ka ko u se kven ci dej stva are ne po sto ji
opa snost od po vre da pra te }e pe {a di je
(bli `e od 20-30 m od ten ka), da bi se iz -
be gla ta kva si tu a ci ja na ten ku su ugra |e ni
la ko uo~ qi vi sve tlo sni sig na li, ko ji ma se
upo zo ra va pra te }a pe {a di ja da bu de opre -
zna ka da si stem dej stvu je.
Kao i pret hod ni si ste mi ak tiv ne za -
{ti te, ta ko ni KAZ are na ni je re {io pro -
blem spre ~a va wa ki ne ti~ kih pro jek ti la ti -
pa APFSDS da po go de tenk. S dru ge stra ne,
pri sut no je i ogra ni ~a va ju }e dej stvo sa mih
in ter cep to ra, ko ji mo gu da o{te te ko {u qi -
ce PO VR i dru gih pro jek ti la ~i ji su zi do vi
de bqi ne od 1 do 3 mm. Uko li ko su de bqi od
to ga on da je wi ho va efi ka snost ne do voq -
na, osim u skre ta wu pro jek ti la sa usme re -
nog prav ca ka ten ku. Zbog to ga je prak sa da
se, na pri mer, pri me na are ne kom bi nu je sa
do dat nom za {ti tom ti pa ERO, kon takt- 5,
~i je ka se te ima ju de bqe ~e li~ ne zi do ve svo -
jih eks plo ziv nih pa ko va wa (vi {e od 15 mm)
ta ko da pot po ma `u ukup nu za {ti tu ten ka.
Imaginacija dejstva „arene“
23
BO QA OD DRU GIH
Kompleks aktivne za{tite are na od li ku je vi {e pred no sti u
od no su na dru ge sli~ ne si ste me. Pri men qiv je u svim vre men -
skim uslo vi ma da wu i no }u, u in ten ziv nim bor be nim dej stvi ma
pri iz vo |e wu asi me tri~ nih ope ra ci ja, bor bi u ur ba nim sre di -
na ma, ukqu ~u ju }i i si tu a ci je ka da je tenk u po kre tu ili se ka we -
mu kre }e pro tiv ni~ ko vo zi lo, bi lo u su sret ili bo~ no od ten ka.
Sek tor za {ti te uve }ava se do pu nog kru ga od 360° po azi mu tu
okre ta wem ku po le ka is kr sloj opa sno sti.
Pro ce sor ra ~u na ra i ra dar pro ce du ral no su za {ti }e ni
od elek tron skog ome ta wa pro tiv ni ka, a ceo KAZ are na kom pa -
ti bi lan je sa istim si ste mi ma u je di ni ci pa je iz beg nu to ome ta -
we ak ti vi ra wem jed no ga od si ste ma.
Pa `wa pro jek ta na ta bi la je po sve }e na i osi gu ra wu od
uti ca ja la `nih sig na la ili ak ti vi ra wa zbog ne ka kvog spon ta nog
in ci den ta. KAZ are na ni je ose tqiv na opa qe we sop stve nog oru -
|a ni ti na let pro jek ti la ma le br zi ne. Ti me se znat no sma wu je
broj la `nih sig na la ko ji pri sti `u u are nu, a sa mim tim i mo -
gu} nost ne po treb nog ili spon ta nog ak ti vi ra wa si ste ma.
15

ZNA ^AJ NA
PRED NOST
Zna ~aj na pred nost ADS za slon je ste
mo gu} nost da pre sre }e pro jek ti le ve }e
br zi ne (od 700 do 1.200 m/s), {to je za
sa da op ti mal no, s ob zi rom na to da je
naj ve }i broj ku mu la tiv nih ten kov skih
pro jek ti la u tom ra spo nu br zi na le ta.
Na go ve {ta va se mo gu} nost da }e, dok se
stig ne do se rij ske pro iz vod we, za slon
bi ti una pre |en do te me re da mo `e pre -
sre ta ti ki ne ti~ ke pro jek ti le po ~et ne
br zi ne oko 1.800 m/s, {to pre va zi la zi
po ~et ni zah tev raz vo ja to ga si ste ma, a
ra di kal no po ve }a va we go vu tak ti~ ku i
bor be nu vred nost.
BMP-3M i T-72 M1M (dole) sa KAZ
„arena-E“
Ma sa are ne od 1.000 do 1.100 kg ote -
`a va ju }i je fak tor za ugrad wu na ku po le la -
kih OBV. Bi lo bi za ni mqi vo sa zna ti ka ko
je taj pro blem pre va zi |en i ka ko je re {e no
ubr za we i dej stvo iner ci o nih si la pri
okre ta wu ku po le bor be nog vo zi la pe {a di je
BMP-3M, ka da je na we ga ugra |e na are na-E
(ma sa ku po le 3.860 kg, {to zna ~i da are na
za pre ma ~e tvr ti nu ma se ku po le). Jo{ ve }a
je ne iz ve snost pri me ne ta kvog si ste ma na
vo zi li ma ~i je su ku po le is pod ma se od tri i
po to ne. Po treb na elek tri~ na ener gi ja si -
ste ma are na obez be |u je se po mo} nim mo -
tor ge ne ra to rom od 1 kW sna ge, ka da je glav -
ni mo tor van po go na, ma da je i to na gra ni -
ci pod no {qi vo sti na pre za wa ge ne ra to ra.
Za slon
– ve li ka na da
kon struk to ra
za {ti te OBV u sve tri di men zi je. Si stem
ADS (Ac ti ve De fen ce System), na zvan za slon,
in sta li ran je na ukra jin ski tenk T-80UD
(va ri jan ta sa di zel mo to rom) i we go ve mo -
di fi ka ci je T-84 oplot i T-84 ja ta gan, ra di
is pi ti va wa u te ren skim uslo vi ma u to ku
2006. go di ne.
Osnov ni ele men ti za pre sre ta we ne -
pri ja te qe vih PT pro jek ti la –in ter cep to ri,
ras po re |e ni su u pa ro vi ma na ku po li i te lu
ten ka. Ma sa si ste ma je 300 do 780 kg, zavisno
od broja lansera (svaki te`ak 50–100
kg) i ne op te re }u je ure |a je za ma ne var ku po -
lom i to pom. Stan dard no se pred vi |a ugrad -
wa {est dvo cev nih lan se ra usme re nih na -
pred, bo~ no na obe stra ne, na zad i na krov
ku po le. Sva ki lan ser po kri va sek tor od 150
do 180º po azi mu tu i od - 6 do + 20º po ver -
ti ka li, s tim da lan ser na kro vu ku po le,
usme ren na vi {e, po kri va isti sek tor od 150
do 180º, ali ra ~u na to od ver ti ka le, da kle
gor wu po lus fe ru.
Ukrajinski sistem ativne za{tite „zaslon“
Pro jek ti li ima ju pre frag men to va no
pu we we za pre sre ta we opa snih pro jek ti la,
ko ji svo jom eks plo zi jom, u mo men tu pri sti -
za wa pro jek ti la na sa mo dva me tra od ten -
ka (kraj wa dis tan ce je 20 cm), pre sre }u i
uni {ta va ju do la ze }i pro jek til. Sva ki in -
ter cep tor ima svoj elek tron ski sen zor za
od re |i va we mo men ta de to na ci je.
Zaslon funk ci o ni {e au to ma ti zo va no i
au to nom no. Mo `e da se upo tre bqa va da wu
i no }u. Ka ko je ma sa si ste ma re la tiv no ma -
la, mo gu }a je i ugrad wa na la ka OBV. Po -
tro {wa elek tri~ ne ener gi je sve de na je na
200 W, pa ne ma po tre be za po mo} nim ge ne -
ra to rom. Br zi na re a go va wa si ste ma je sve -
de na na sve ga 0,1 se kun du. Uko li ko se uspe -
{no za vr {e is pi ti va wa i ve ri fi ku ju po ~et -
ni TTZ, za slon }e, bez sum we, pred sta vqa ti
re spek ta bi lan si stem ak tiv ne za {ti te.
Na ukra jin skim ten ko vi ma sa ugra |e -
nim ADS za slon vid na je i pri me na ERO no`
Ukra jin ska fir ma Im mer son Hi Tech iz
Ki je va, u sa rad wi sa fir mom Mic ro tech, ne -
dav no je pri ve la kra ju raz voj no vog si ste -
ma ak tiv ne za {ti te ko ji bi una pre dio ste -
pen za {ti }e no sti ten ko va od ra zno vr snih
PT pro jek ti la, ukqu ~u ju }i i po tka li bar ne,
a isto vre me no, po ve }ao bi se sek tor i ugao
16
15. novembar 2008.

23
(do ma }i pro iz vod) i SO EP T[U-1-7 {to -
ra-1-7 (var ta, ukra jin ski na ziv).
Elek tro mag net ska
pro tiv min ska
za {ti ta – SEMZ
Pro tiv ten kov ske mi ne (PTM) svo jom
ma sov no {}u pri me ne, efi ka sno {}u dej stva
(sa u~in ci ma ve }im od dej stva osta lih PT
oru |a), ne kon tro li sa nom upo tre bom i la -
ko }om obu ke u po sta vqa wu i ru ko va wu,
tran spor to va wu i ~u va wu, po sta le su jed na
od vr lo ozbiq nih pret wi i pre pre ka za
neo me ta no kre ta we i bor be na dej stva OBV.
Te {ko }e u ot kri va wu wi ho vog pri su stva,
po se do va wa ne kon takt nih upa qa ~a sa dis -
tan ci o nim ak ti vi ra wem, ra di o lek tron ski
i an ten ski upa qa ~i, vi bra ci o ni, aku sti~ ni,
mag net ski, op ti~ ki i dru gi, ozbiq no su pro -
{i ri li mo gu} nost prim ne tih mi na i ote -
`a le wi ho vo ukla wa we. Taj pro blem je ak -
tu e li zo van u ge ril skim, po bu we ni~ kim bor -
ba ma, su ko bi ma u ur ba nim sre di na ma i na
is pre se ca nom te re nu. Sa wi ma se sve vi -
{e dej stvu je ne sa mo u pa tos i hod ni deo
OBV, ve} i u bo~ ne zi do ve, zad we stra ne,
krov ne po vr {i ne. Re~ ju, na sve stra ne.
Da bi se uma wi le mo gu} no sti efi ka -
snog dej stva tih min sko-eks plo ziv nih i im -
pro vi zo va nih min sko-eks plo ziv nih sred -
sta va, gde se ta ko |e pri me wu ju si ste mi dis -
tan ci o nog ak ti vi ra wa, na no vim OBV (i
mo di fi ko va nim zad wih ge ne ra ci ja) pred u -
zi ma se niz me ra kon struk ci o ne do grad we:
oja ~a va we pa to snih plo ~a do dat nim pa ne -
li ma od ~vr {}eg ~e li ka, pri me na raz mak -
nu tih jed no sloj nih ili vi se {loj nih plo ~a sa
unu tra {wim slo jem od ne me ta la ili ke vle -
ra, ob li ko va we po do va u vi du slo va „V”,
MA GIT
Go di ne 2005. ukra jin ska kom pa ni ja
Ma git ob ja vi la je da je kom ple ti ra la je -
dan sa svim no vi si stem ak tiv ne za {ti te
oklop nih vo zi la DAS (De fen ce Ac ti ve system)
F-3 ma git. Si stem je u raz vo ju od
1998. go di ne. Ugra |en je i opi to van na
ne ko li ko ti po va ten ko va iz ukra jin skog
par ka OBV. Na vod no, spre man je i za
pro iz vod wu.
DAS F3 ma git (ozna ka fir me) sa dr -
`i dva la ser ska de tek to ra emi te ra,
mon ti ra na sa obe stra ne to pa na ku po -
li. Sva ki de tek tor emi ter po kri va sek -
tor od ± 40º le vo i de sno po azi mu tu i
±20º po ele va ci ji. Na zah tev na ru ~i o -
ca mo gu da se ugra de jo{ dva de tek to ra
emi te ra na zad ta ko da se po kri je kru -
`ni sek tor od 360º.
De lu je na si ste me vo |e wa PT pro -
jek ti la, ome ta ju }i vo |e we sop stve nim
se di {ta vo za ~a se ve {a ju ela sti~ nim spo -
na ma o krov te la vo zi la, ukla wa se do wi
red mu ni ci je iz ma ga ci na u te lu ten ka, to -
pov ska mu ni ci ja se sme {ta u in di 9vi du al ne
za {ti }e ne kon tej ne re, ob la `u se te~ nim
ma te ri ja li ma...
To li ko obim ni za hva ti mo der ni za ci je
i re kon struk ci je ni su, ipak, eli mi ni sa li
opa snost od PT mi na i im pro vi zo va nih
min sko-eks plo ziv nih sred sta va. Zbog to ga
se pri stu pa (a u ne kim ze mqa ma je ve} re a -
li zo van) raz vo ju si ste ma ak tiv ne pro tiv -
min ske za {ti te. Kon struk tiv no se ten ko vi
po de {a va ju da mo `e da im se pri kqu ~e ure -
|a ji za me ha ni~ ko raz mi ni ra we i ak ti vi -
ra we ili ukla wa we mi na.
Ru ski na u~ no i stra `i va~ ki in sti tut iz
OAO Sta li (Mo skva) kon stru i sao je si stem
elek tro mag net ske za {ti te (SEMZ) za ugrad -
wu na ten ko ve i dru ga OBV. Si stem je jed no -
iz vo rom la ser skog zra ~e wa.
Si stem de tek tu je iz vo re la ser skog
zra ~e wa, emi tu je ne ko rekt ne la ser ske
sig na le i da je po gre {nu in for ma ci ju
la ser skom pri jem ni ku pro tiv ni ka. Re e -
mi si ja la ser skih zra ka do pri no si da
ra ke ta vo |e na la ser skim sno pom ili
ten kov ski pro jek til istog si ste ma vo |e -
wa, skre }e sa di ri go va ne pu ta we i uda -
ra u ze mqu, na 400 m is pred sop stve nog
ten ka. Mo `e da se re ge ne ri {e po sle sa -
mo jed ne se kun de. Tro {i elek tri~ nu
ener gi ju od 27 V i tri am pe ra.
Ka ko je DAS F-3 magit mo du lar ne
grad we i ma lih di men zi ja (27,5 h 22 h
13,9 cm) i ob li ka obi~ ne ku ti je, a ma se
sa mo 10 kg, po do ban je za ugrad wu na bi -
lo ko je la ko OBV. Ia ko je pri ka zan i
van Ukra ji ne, za sa da ne ma po da ta ka da
li je ugo vo ren iz voz.
sta van i kom pa ti bi lan sa elek tro u re |a jem
ten ka. Mo gu da se ser vi si ra ju ili za me wu ju
o{te }e ni de lo vi i u poq skim uslo vi ma, an -
ga `o va wem po sa de ten ka. Na srp skom mo -
der ni zo va nom ten ku M-84AB1 ta ko |e je re -
a li zo van iden ti ~an SEMZ. Si stem sa dr `i:
pult za upra vqa we, rad ne na mo ta je, in duk -
ci o ne ka blo ve na ten ku i in ven tor kod vo -
za ~a (ko ji si ste mom ru ku je sa svo ga me sta).
Prin cip ra da SEMZ svo di se na to da
se po ja ~a va wem elek tro mag net skog po qa ten -
ka iza zo ve pre vre me no ak ti vi ra we
elektromag net skih PT mi na sa bes kon takt nim
upa qa ~i ma pre na i la ska ten ka na wu. Po ve -
}a we pro sto ra de lo va wa mag net skog po qa
in duk ci o nih ka blo va oko ten ka po sti `e se
pu tem ko nek to va nih ka blo va. Ge ne ri sa ni na -
pon u blo ku in ven to ra do vo di se u in duk ci o -
ni na mo taj i ti me po ja ~a va mag net sko po qe
ten ka van we go ve ver ti kal ne pro jek ci je.
Ak ti vi ra we PT mi ne obez be |e no je na
1,5–2,5 m is pred ten ka i kod kre ta wa br -
zi nom do 40 km/~.
SEMZ je ma lih ga ba ri ta – 15 dm³, ma -
sa od oko 85 kg, tro {i elek tri~ nu ener gi ju
od 0,8 kW. Po {to se dis tan ci o no ak ti vi -
ra we PT mi na sve ma sov ni je pri me wu je (ne -
ke voj ne pro ce ne go vo re i 80 od sto od ukup -
nog bro ja PT mi na upo tre bqa va nih u no vi je
vre me), a wi ho va upo tre ba (i zlo u po tre ba)
iz ve sna je i u bu du} no sti, ni je te {ko za kqu -
~i ti ko li ki zna ~aj za pre `i vqa va we po sa -
da i op stan ka OBV na bo ji {tu ima si stem
ka kav je SEMZ. Jed no stav ne je kon struk ci je,
pri la go dqiv za ugrad wu na raz li ~i te plat -
for me vo zi la, lak je za ru ko va we i za me nu
o{te }e nih de lo va i, sa svim iz ve sno po stig -
nut je vi sok ko e fi ci jent ce na–efi ka snost,
pa si stem ima per spek ti vu u na red nom pe -
ri o du za du `i niz go di na.
Pri me na pri ka za nih si ste ma, ia ko
ve} ope ra tiv nih, ni je ma sov na, jer je re~ o
sku po ce nim sred stvi ma ko ja u~e stvu ju u
ukup noj ce ni oklop nih bor be nih vo zi la i do
10 od sto, {to ni je ma lo.
17

Si ste mi
na za pa du
Ka da je re~ o si ste mi ma ak tiv ne za -
{ti te na Za pa du, mno go je pro je ka ta u raz -
vo ju, ali se spo ro uvo de u se rij sku pro iz -
vod wu. Ti si ste mi po ~e li su da se pri me -
wu ju ka snih {e zde se tih i po ~et kom se dam -
de se tih go di na 20. ve ka. U po ~et ku sa mo kod
En gle za i Fran cu za (is tra `i va wa su iz vo -
|e na i u SAD i Ne ma~ koj), a osam de se tih i
u dru gim ze mqa ma. Me |u tim, wi ho vo usva -
ja we u se rij sku pro iz vod wu i uvo |e we u {i -
ru ope ra tiv nu upo tre bu ni je pra ti lo ste -
pen po ve }a va wa opa sno sti za op sta nak
ten ko va na boj nom po qu, ko je su se, sa raz -
vo jem mno {tva ra zno vr snih si ste ma PT na -
o ru `a wa, po ve }a va le iz go di ne u go di nu.
Taj pro ces je na ro ~i to ubr zan i po sta je
slo `en u sa vre me nim ope ra ci ja ma „za o~u -
va we mi ra”, asi me tri~ nom ra to va wu i
bor ba ma u ur ba nim sre di na ma”, tj. ope ra -
ci ja ma ni skog in ten zi te ta.
Pri me na SAZ na Za pa du za po ~e la je
na bri tan skim ten ko vi ma Chi ef ta in Mk V,
ugrad wom de tek to ra IC zra ~e wa – IRD (In -
fra red De tec tor), kao po sle di ca ma sov nog
uvo |e wa IC teh no lo gi je u ni {an sko-osma -
tra~ ke si ste me i si ste me za vo |e we PO VR
kod sna ga Var {av skog ugo vo ra (VU). Sna ge
VU su ta da na ve }i ni svo jih ten ko va ve}
ima le IC ni {a ne, a ma sov no su uvo |e ne
PO VR {meq, ma qut ka i dru ge, vo |e ne po
IC sig na li ma. Od nos sna ga u oklop nim
bor be nim vo zi li ma bio je pri bli `no
40.000 ten ko va VU na pra ma 16.000 ten -
ko va Na toa u Evro pi. Ka da su sna ge VU za -
po ~e le sa uvo |e wem la ser ske teh no lo gi je,
na Za pa du se ja vi la po tre ba za de tek to ri -
ma la ser skog ozra ~e wa (DLO) – LWR (La ser
War ning Systems). En gle zi, opet, me |u pr vi -
ma kre }u sa pri me nom tih ure |a ja, ali do
ma sov ni je upo tre be ni je do {lo. Vi {e je pa -
`we po sve }e no pa siv noj za {ti ti, tj. struk -
tu ri oklo pa (uvo de Chob ham oklop).
Po sle te {kih gu bi ta ka ten ko va u ok -
to bar skom ra tu 1973. (250 vo zi la, od ~e ga
30 od sto od ra ket nih PT sred sta va), iz ra -
el ske sna ge od bra ne (IDF) pod stak nu te su da
raz vi ja ju si ste me de tek ci je IC i la ser skih
ozra ~e wa, ugra |u ju }i ih na svo je ten ko ve –
M60A1 Ma gash i do ma }e mer ka va MK II i
Mk III. In ten ziv ni raz voj tih si ste ma do veo
je Iz ra el na ~e lo za pad nih ze ma qa (ra ~u -
na se kao sa rad nik, a ne i ~lan Na toa).
U ko a li ci o nom na pa du na Irak (Pu -
stiw ska olu ja) 1990–1991 Fran cu zi su
pri me ni li oko 300 IDR si ste ma na svo jim
ten ko vi ma AMX-30B2 i oklop nim au to mo -
bi li ma AMX-10RC (6h6) – lov ci ma ten ko va,
dok su dru ge ko a li ci o ne sna ge pro ve re ra -
di ko ri sti le IDR na ma wem bro ju vo zi la.
Za ni mqiv je po da tak da od 2.600 na ru ~e -
nih IRD (LRW), ti pa AN-VLQ-6, kom pa ni je
18
Loc ke ed Mar tin, i 1.000 IC ome ta ~a – IRJ
(In fra red Jam mer), kom pa ni je San ders (da nas
u sklo pu BAE Systems), na rux ba ni je re a li -
zo va na (pre ma IDR Ja nu ary 2003), verovatno
zbog kratkog trajawa rata.
Raz voj si ste ma za IC i la ser sku de -
tek ci ju po ~e lo je de ve de se tih go di na i u
osta lim ze mqa ma ko a li ci je (Ita li ja, Ne -
ma~ ka, Ka na da), u Ja pa nu i Ju `noj Afri ci,
ali se oni ni do da nas ni su na {li u ma sov -
ni joj pri me ni, ma da su teh no lo {ki raz voj i
re zul ta ti opi to va wa do ve li do vi so kog ni -
voa wi ho ve raz vi je no sti.
Da na {we asi me tri~ ne ope ra ci je i
ur ba no ra to va we (i ope ra ci je na te {ko
pri stu pa~ nom ze mqi {tu), te mo gu} nost da
se na OBV vr lo efi ka sno dej stvu je iz ne nad -
no, iz ne po sred ne bli zi ne i sa svih pra va -
ca (i od o zgo), po naj sla bi je oklo pqe nim po -
vr {i na ma vo zi la, sa ra ket nim pro jek ti li -
ma RBR ti pa RPG-7, pod sta klo je an ga `o va -
ne sna ge da se vi {e po za ba ve si ste mi ma
ak tiv ne za {ti te OBV pod op {tim poj mom
„hard kill ADS” – si stem za uni {ta va we PT
Sistem za{tite EIREL na AMX 10RC (6h6)
De tek to ri IC i la ser skog ozra ~e wa
Pre ma na vo di ma u en ci klo pe dij skom go di {wem zbor ni ku Ja ne’s Ar mo o ur and Ar til lery
Up grade 2006–2007, da nas u sve tu ima raz vi je nih (do opit nog ili pro to tip skog mo de la
de mon stra to ra) vi {e od 35 raz li ~i tih ti po va de tek to ra IC i la ser skog ozra ~e wa i
ome ta ~a bli skog IC spek tra. Ve }i na tih si ste ma dej stvu je u spre zi sa ba ca ~i ma dim nih
ku ti ja, od no sno gra na ta, stva ra wem ma skir ne op ti~ ke ili IC za ve se, kao ma ma ca vo |e -
nih POR po IC im pul su. Ne ki se ak ti vi ra ju au to mat ski i de lu ju sin hro ni zo va no sa de tek -
to ri ma, a kod dru gih je ak ti vi ra we ru~ no, pre ko elek tri~ nih ko nek to ra. Raz vi je no je vi -
{e od 45 ti po va BDK, si ste ma de tek ci je i ome ta wa PO VR, ko ji se ko lo kvi jal no u li te ra -
tu ri Na toa na zi va ju „soft kill ADS” (ili APS).
pro jek ti la. On ob u hva ta tri kqu~ na pod si -
ste ma: IC i la ser ske de tek to re ozra ~e wa
i ome ta wa, ba ca ~e dim nih ku ti ja i lan se re
pi ro teh ni~ kih sred sta va – mu ni ci ju za pre -
sre ta we i uni {ta va we PT pro jek ti la (in -
ter cep to ri – pre sre ta ~i).
Ia ko se po je di nim si ste mi ma da ju
afir ma tiv ne oce ne, go vo ri kao o go to vim
stva ri ma (sa mo {to ni su) i pri ka zu ju efek -
ti dej stva naj ~e {}e na mi ne RPG-7 i HE AT
ten kov ske pro jek ti le na opit nim ga |a wi ma
i po li gon skim is pi ti va wi ma, oni ui sti nu
ni su za `i ve li u bor be noj prak si. Na to
uka zu ju i gu bi ci ten ko va u Ira ku, u po ja su
Ga ze i na gra ni ci Li ba na, u Av ga ni sta nu, od
2003.
Na Za pa du je u raz vo ju ili u fa zi pro -
to tip skih mo de la vi {e od 20 ti po va. Ve }i -
na je na ba zi naj no vi je elek tron ske i mi -
kro ra ~u nar ske teh ni ke (high tech), a u ovom
pri lo gu pred sta vi }e mo sa mo ma wi broj
sred sta va ak tiv ne za {ti te za ko je se o~e -
ku je da se pri me ne u sko ri je vre me.
15. novembar 2008.

Op to e lek tron ska
za {ti ta
Ten kov ski pro ti vra ket ni si stem ak tiv -
ne za {ti te TAMS APS (Tanks An ti-Mis si le System,
Ac ti ve Pro tec ti on System), kom pa ni je Mar -
co ni (V. Bri ta ni ja) raz vi jen s po ~et ka se dam -
de se tih, ugra |i van je na ten ko ve Chi ef ta in Mk
V. Si stem za de tek ci ju IC zra ~e wa (IRD) sa -
sto jao se od dva IC de tek to ra i dva spreg -
nu ta mi tra qe za 7,62 mm za dej stvo po iden -
ti fi ko va noj POR (mon ti ra na na tu re li ko -
man di ra sa da qin skim upra vqa wem iz ku po -
le). Ka sni je je IRD bio u spre zi i sa BDK, ta -
ko da je tre ba lo da se tenk {ti ti vi zu al nom
ma skom i dej stvom mi tra qe za. Na vod no, bio
je efi ka san za to vre me, ali se ipak ni je za -
dr `ao ni ti ma sov ni je ko ri stio, ~ak ni u Pu -
stiw skoj olu ji 1990–1991. go di ne.
Uvo |e wem u opre mu la ser ske teh no lo -
gi je i mi kro pro ce so ra u pro iz vod wi da qi -
no me ra, obe le `a va ~a ci qe va, si ste ma za
vo |e we POR, po ve }a na je po tre ba za za {ti -
tu od tih si ste ma, pa je ubr zan raz voj de tek -
to ra la ser skog ozra ~e wa (DLO) – LWR (La ser
War ning Re ce i ver), a kod IC si ste ma, IC
ome ta ~a i ma ma ca IRJ i IRD (In fra-red Jam mer
and In fra-red De coy). Opi to va ni su LWR na
ten ko vi ma ~e lin xer, me |u tim do ma sov ni je
pri me ne ni je do {lo. Ina ~e, ti si ste mi raz -
vi ja ju se po 10-15 go di na. De {a va se da pro -
je kat stig ne do pro to tip ske ver zi je, ali se
od we ga od u sta ne u ko rist ne kog dru gog pro -
je ka ta.
Si stem za IC ome ta we EI REL IRJS (Ei rel
In fra – Red Jam ming System) raz vi la je kom -
pa ni ja EDAS u Fran cu skoj. To je ve ro vat no
je dan od ret kih si ste ma ko ji su ko ri {}e ni u
rat noj prak si. EI REL obez be |u je stal nu za -
{ti tu od {i reg spek tra elek tron skog ozra -
~e wa i mo `e da se br zo i jed no stav no ugra -
di na ve }i broj ti po va OBV.
Mon ti ra se na ku po lu (ten ka) ili sa
stra ne (AMX-10RC). Ka da se de tek tu je do la -
zak PO VR (za ko ju se utvr di da je vo |e na po
IC mar ke ru), ak ti vi ra se emi ter – de vi ja -
tor, ko ji upu }u je po gre {ne sig na le pre ma
ope ra to ru POR. Da qe vo |e we POR ome ta
ope ra to ra i „zbu wu je” POR, ta ko da ona
skre }e sa za da te tra jek to ri je, uda ra u ze -
mqu ili pro ma {u je tenk. EI REL ni je opre mqen
za de tek ci ju la ser skog ozra ~e wa. For mal -
no, EI REL je prak ti~ ki deo no vi jih si ste ma za
si ste me op to e lek tron ske za {ti te (SO EZ),
ti pa KBCM (Fran cu ska) i MUSS (Ne ma~ ka).
Po sled we ver zi je EI REL se ozna ~a va sa EI -
REL-NG (No u ve au Ge ne ra ti on – no ve ge ne ra -
ci je).
Novi osnov ni kom plet ak tiv ne za {ti te
KBCM (Kit Ba si que de Cen tre-Me su res) raz vi la
je kom pa ni ja GI AT In du stri es u Fran cu skoj, kao
da qi ko rak ka mo der ni za ci ji si ste ma EI REL.
Si stem je adap ti bi lan za vi {e ti po va vo zi -
la. Efi ka san je u funk ci ji SO EZ pro tiv {i -
reg spek tra elek tron skog zra ~e wa, ukqu ~u ju -
}i la ser ski vo |e ne POR, la ser skih ni {a na
i obe le `i va ~a ci qe va. Kao de mon stra tor
si ste ma ugra |en je na AMX-10RC (6h6), a na
ten ku Lec lerc AZUR u to ku 2007. go di ne.
U KBCM su ugra |e ni IC ome ta ~i (je dan
ili vi {e), tri la ser ska de tek to ra (LWS-2,
iz ra el ski) za po kri va we sek to ra od 360º po
azi mu tu i dve gru pe BDK (ba ca ~a dim nih ku -
ti ja – gra na ta), ti pa Ga lix, za au to mat sko ak -
ti vi ra we, ra di stva ra wa vi zu el ne ili IC
ma ske oko vo zi la. Si stem KBCM ra di u tri
mo da: ru~ nom, po lu a u to mat skom i au to mat -
skom. Opa snost se de tek tu je u re al nom vre -
me nu. KBCM se na te sti ra wu po ka zao efi -
ka snim u ome ta wu PO VR ti pa TOW. GI AT System
je ko or di na tor pro jek ta, za ome ta~ je od -
go vor na EADS, a za la ser ske de tek to re SA -
GEM. KBCM mo `e da se in te gri {e u si ste me
KIS i br zog in for mi sa wa (FIN DERS).
U fa bri ci GI AT se sa da raz vi ja dru ga
ge ne ra ci ja KBCM, tzv. si stem SPA TEM (Syste -
me de Pro tec ti on Ac ti ve An ti-Te tes Mi li ta i res), ~i ji
ele men ti tre ba da se in te gri {u u no vu ge ne -
ra ci ju OBV ti pa VBCI (8h8), pod ra zu me va se
i u osnov ne ten ko ve ar mi je Lec lerc AZUR. SPA -
TEM ob u hva ta ra dar za ot kri va we i pra }e -
we opa snih ci qe va, ~e ti ri BDK na okret nom
po sto qu sa frag men ta bil nim gra na ta ma za
spre ~a va we PT pro jek ti la da po go de tenk.
De tek tu je opa snost naj bli `e do 50 m is pred
vo zi la, a pre sre }e ga na pet me ta ra.
Iz ra el ski
mo de li
Si stem la ser ske opa sno sti LWS-2 (La -
ser War ning System-2) pro iz vod je kom pa ni -
je AM CO RAM Ltd (Iz ra el), ko ja se ve} du `e
vre me ba vi is tra `i va wi ma i raz vo jem
elek tron skih si ste ma. Pr vi put je pri ka zan
1989. u opre mi iz ra el skih ten ko va mer ka -
va Mk III. Si stem obez be |u je de tek ci ju vi {e
vr sta elek tro mag net nih ta la sa: IC, la ser -
ske da qi no me re, obe le `i va ~e i vo |e we
POR. Sen zo ri zra ~e wa ras po re |e ni su na
ku po li i po kri va ju 360º po azi mu tu. U ku po -
li su mi kro pro ce sor ska je di ni ca i dis plej
u ko mand nom blo ku. Sve tlo sne in di ka ci je
na dis ple ju po ka zu ju ka da je tenk ozra ~en,
pra vac i tip ozra ~e wa, upo zo ra va ju }i po -
sa du aku sti~ kim i op ti~ kim sig na li ma. LWS-
2AM CO RAM sta vio je ne dav no LWS-2 na
li stu po nu de stra nim kup ci ma, me |u osta -
li ma i Fran cu skoj za in te gra ci ju u si stem
KBCM .
Osim ovo ga, Iz ra el raz vi ja jo{ ne ko -
li ko si ste ma DLO, na pri mer elek tron skoop
ti ~i ome ta~ Vi o lin Mk I i Mk II. Kom pa ni ja
IMI Ltd. raz vi la je ak tiv ni bor be ni ome ta~
MA JIC-1 (Mis si le Ac ti ve Jam mer in Com bat),
ko ji je spre man za po ~e tak pro iz vod we. Po -
~et kom se dam de se tih raz vi jen je si stem tre -
LIRD-1
Jed na od ze ma qa ko ja se ba vi la raz -
vo jem de tek to ra la ser skog ozra ~e wa bi -
la je i SFRJ. U Iskra CEO, od 1982. do
1986, raz vi jan je de tek tor la ser skog
ozra ~e wa za OBV. Tre ba lo je da ra di u
sek to ru 360º, po azi mu tu, i od -20 do
+60º po ele va ci ji. We gov na sled nik po -
ja vio se po ot ce pqe wu Slo ve ni je od Ju go -
sla vi je, pod ozna kom LIRD-1 (La ser In fra red
De tec tor).
23
Sistem KBCM na
demonstratoru VBCI (8h8)
Detektor laserskog
ozra~ewa LIRD-1 na
slovena~kom M-55
AS1(desno)
19

}e oko (Third eye), ko jim su u ma wem bro ju
opre mqe ni ten ko vi M60A1 Ma gash i mer -
ka va Mk I i II. Ra |en je u vi du te le skop skog
po sto qa (45 cm vi si ne) na ku po li. De tek tu -
ju IC i la ser ske zra ke. In di ka tor ske ti -
wa li ce na dis ple ju blin ku ju sve dok ko man -
dir ne od lu ~i ko je }e me re da pre du zme u
za {ti ti ten ka.
De tek tor la ser ske ozra ~e no sti LIRD-1
(La ser Ir ra di a ti on De tec tor) raz vi la je fir ma
Fo to na, Slo ve ni ja, u sa rad wi sa IMI Ltd.
Ugra |e ni su na ten ko ve T-55A (slo ve na~ ka
ozna ka M-55S1, za ple we ni od JNA, ina ~e
su u ope ra tiv noj re zer vi slo ve na~ ke voj ske).
Naj no vi ji LIRD-4A ugra |en je na ten ko ve M-
84A (ta ko |e iz kon tin gen ta JNA do 1991).
Si ste mi LIRD de tek tu ju IC i la ser sko
ozra ~e we – pr vi mo de li u pred woj zo ni od
255º, zad wi mo del kru `no, po ele va ci ji od
-20 do + 60 º. Ra de u op se gu 0,66–1,1 mkm.
Na kon de tek ci je, po sa da pred u zi ma me re
za {ti te: ak ti vi ra BDK, ga |a opa sni iz vor
zra ~e wa ili od la zi u za klon. Si stem ni je
bio au to ma ti zo van. To kom mo di fi ka ci ja
LIRD-1A je ospo so bqen da au to mat ski ak ti -
vi ra BDK, ali po sle dve-tri se kun de.
LIRD-4A ima po ve }a ni op seg de tek ci je
ozra ~e no sti (0,4–1,6 mkm), a re a guje autonomno
i au to mat ski u re al nom vre me nu.
Ba ca ~i dim nih ku ti ja su iz ra el ski IS-6 (IMI
Ltd), a ceo si stem raz vi jen je u sa rad wi sa
El bit Systems Ltd iz Iz ra e la.
Ak tiv na za {ti ta ten ko va AR PAM (Ac ti -
ve aR mor Pro tec ti on aga inst An ti-tank gu i ded
Mis si le) isprobana je pro tiv vo |e nih POR u
Izraelu jo{ 1995. na de mon stra toru tran -
spor te ra M113 APC sa tri pod si ste ma op -
to e lek tron ske za {ti te, in te gri sa na u ce -
li nu. Pre ma stra nim iz vo ri ma, rad na usa -
vr {a va wu in te gri sa nog si ste ma ovo ga ti pa
ni je ob u sta vqen, {ta vi {e, na la zi se u pro -
to tip skoj fa zi (do 2007).
Si stem za de tek ci ju la ser skog ozra -
~e wa OBV LSW-CV (La ser War ning System for
Com bat Ve hic les), ju `no a fri~ ke kom pa ni je
Sa ab Avi tro nics, za sa da je u sta tus pro to ti -
pa, a pred vi |en je za ugrad wu na bu du }im
ju `no a fri~ kim IFV Bad ger (li cen ca AMV
8x8 Patria). Fir ma Avi tro nics us po sta vi la je
sa rad wu i sa pro iz vo |a ~i ma OBV Hag -
glunds iz [ved ske i MO WAG iz [vaj car -
ske (sa da BAE System Land Systems u Evro pi)
za ugrad wu svo jih naj no vi jih si ste ma ak tiv -
ne za {ti te ti pa LEDS na oklopna vozila
CV9035 MkI II i Pi ran ha II IC /8x8/ IFV.
Na ~el no, LWS-CV ima ~e ti ri la ser -
ska sen zo ra ta la sne du `i ne 0,5–1,8 mkm za
de tek ci ju iz vo ra la ser skog ozra ~e wa na
ba zi neo di ju ma, ga li ju ma i dru gih. Sva ki
sen zor po kri va sek tor od 104º, a ceo si -
stem 360º, {to zna ~i da im se sek to ri pre -
kla pa ju. Ve ro vat no }a pre sre ta wa la ser -
skog ozra ~e wa je 99 od sto. Sen zo ri su ma -
lih di men zi ja (115 h 90 h 76 mm), ma se po
20
1,2 kg, te su po de sni za ugrad wu na bi lo ko -
ju plat for mu. Ko mand ni blok je ta ko |e pri -
la go dqiv za in sta li ra we u OBV (ma sa 2,5
kg, za pre mi na dva li tra).
No vi ja va ri jan ta LWS-500 od li ku je se
mo gu} no {}u ne u tra li za ci je pro tiv ni ko vih
elek tron skih si ste ma za de tek ci ju OBV, sa
vi so kom re zo lu ci jom. Po kri va sek tor od
360º po azi mu tu, a od -20 do + 50 º po ele -
va ci ji. Ka da je sen zor usme ren na od re |e -
nu di rek tri su iz vo ra zra ~e wa, we gov le -
vak ugla de tek ci je za hva ta 100º. LWS-500
je ta ko |e ma wih ga ba ri ta (118 h 89 h 131
mm), kru `nog pro fi la, ma se 0,8 kg, {to
olak {a va mon ti ra we na po sto qe.
De tek tor la ser skog ozra ~e wa LWD 3
(La ser War ning De tec tor) raz vi ja kom pa ni ja
Tha les Land & Jo int Systems, iz Ve li ke Bri -
ta ni je. Ra di is pi ti va wa efek tiv no sti u re -
al nim uslo vi ma eks plo a ta ci je si ste ma,
ugra |en je na ne ko li ko vo zi la, me |u osta -
lim i na je dan ru ski BMP-3M, ko je su na -
ba vi li Uje di we ni Arap ski Emi ra ti.
U sa sta vu LWD 3 je la ser ski de tek tor
– pri jem nik AN-VVR-3, kom pa ni je Go o drich,
ugra |en na ku po lu vo zi la. Po kri va kru `ni
sek tor od 360º, a po ele va ci ji +/- 55º, sa
re zo lu ci jom od 36º. De tek tu je ta la sne elek -
tro mag net ne emi si je la se ra od 0,4 do 1,6
mkm, bez ob zi ra na ba zi ko jeg he mij skog
ele men ta je iz ra |en la ser (Neo di um, Ga li -
um, CO2 ...). Si stem re a gu je za sa mo 100
ms. De tek tor tran spo nu je pri mqe ne sig na -
le vi zu al nim i aku sti~ kim pu tem pre ko in -
ter ko ma i zna ci ma na dis plej kon trol ne ku -
ti je si ste ma, kla si fi ku ju }i pri mqe ne la -
ser ske im pul se, bez raz li ke da li ih emi -
tu ju da qi no me ri, obe le `i va ~i ci qe va ili
si ste mi za la ser sko vo |e we POR.
LWD 3 ima mo gu} nost da ra di ne pre -
kid no 110 ~a so va sa pre ki dom od jed nog sa -
ta. U bri tan skoj ar mi ji se ve} na la zi la -
ser ski de tek tor sta ri jeg mo de la LWR 2, ko -
ji je mon ti ran na vi {e vo zi la.
Laserski senzor LWS-2 na tenku „merkava“
Mk3 baz (iznad topa)
Ta le so vi si ste mi
Kom pa ni ja Tha les raz vi ja jo{ dva
SO EZ, ko ji ra de u au to mat skoj spre zi sa
BDK, au to mat skim lan si ra wem DK na kon
de tek ci je ozra ~e wa, {to je re |i slu ~aj
kod ve }i ne BDK u sve tu. Pr vi, sta ri ji si -
stem je ste Cer be rus and GDLW (Gre na de
Dischar ger and La ser War ning System) – de -
tek tor la ser skog zra ~e wa i BDK. Do
2006. pro iz ve de no je vi {e od 200 ko ma -
da. Ra di na ta la snom op se gu od 0,532 do
0,950 mkm. No vi ja va ri jan ta Cer be rus IL-
WS spre man je za pro iz vod wu od 2007.
Ima ve }i ka pa ci tet za hva ta elek tron skog
ozra ~e wa (od 0,4 do 1,6 mkm, po azi mu tu
360º, po ele va ci ji +/- 55º). Si stem
tran spo nu je vi zu al ne i sve tlo sne sig na le
opa sno sti na dis plej. Uko li ko ko man dir
ne re a gu je, Cer be rus II au to mat ski is pa -
qu je BDK na ugro `e ni pra vac i ome ta vo -
|e we POR.
Lo ci ra we la kog
na o ru `a wa
Si stem za de tek ci ju i lo ci ra we la kog
na o ru `a wa – SADLS (Small Arms De tec ti on
and Lo ca li za ti on Systems) raz vi ja ka nad ska
kom pa ni ja Ge ne ral Dyna mics Ca na da, za po -
tre be iz vi |a~ kih oklop nih vo zi la Coyote
8x8 ARV, an ga `o va nih u Av ga ni sta nu, i ame -
ri~ kih ma ri na ca za vo zi la HMMWV (4x4)
Hum mer, pod na zi vom Bo o me rang SADS
(Small Arms De tec ti on System). I Iz ra el je
ugra dio sli~ ne si ste me na svo jim ha me ri ma
u po ja su Ga ze (oko 20 vo zi la) za de tek ci ju i
ot kri va we pri su stva va tre stre qa~ kog au -
to mat skog i snaj per skog na o ru `a wa. SADLS
ko ri sti aku sti~ ne sen zo re Fer ret i op ti~ ke
sen zo re sa la ser skim pri jem ni kom AN/VVR-
3, kao u bri tan skom si ste mu LWD 3.
SADLS obez be |u je pri jem aku sti~ nih
sig na la puc wa po je di na~ ne ili ra fal ne
15. novembar 2008.

paq be i po zi ci ju oru` ja iz ko jeg se ga |a pre -
ma OBV. Za ma we od dve se kun de si stem po -
ka zu je na dis ple ju po dat ke o prav cu i uda qe -
no sti iz vo ra puc wa. Si stem ne re a gu je na
va tru sop stve nog vo zi la. Sje di we ne Dr `a ve
is po ru ~i le su ma rin ci ma u Ira ku oko 50 Bo -
o me rang si ste ma.
Ure |aj za op to e lek tron sko ome ta -
we kom pa ni je Loc ke ed Mar tin, SAD, MCD
AN/VLQ-6 (Mis si le Co un ter me as su res De vi -
ce), raz vi jen je na ba zi mul ti sen zor skog
ele k tron skog emi te ra AN/VLQ-6, ko ji obez -
be |u je de tek ci ju i ome ta na vo |e we ra znih
PO VR, lan si ra nih sa ze mqe ili iz he li kop -
te ra u leb de }em po lo `a ju. Ali, ka da se upo -
re de ob ja vqe ni po da ci da si stem po kri va
po azi mu tu 40º, a po ele va ci ji 12º, on da da -
ta oce na pro iz vo |a ~a ni je do voq no ube dqi -
va, osim u op ti mal nim uslo vi ma tre nut ne
si tu a ci je. Po mi we se na rux ba ame ri~ ke ar -
mi je. Za ne ke se go vo ri da su bi li pri me we -
ni u ma wem bro ju u Pu stiw skoj olu ji, u sklo -
pu mo der ni za ci je Bra dley IFV M2/M3. Po sle
2000. je di ni ca ma je is po ru ~e no oko 1.000
tih ure |a ja, ali sa mo di fi ko va nim emi te -
rom AN/VLQ-8A. Ure |aj iz gle da kao ne ve -
li ka ku ti ja (254 h 267 h 406 mm), mon ti ran
je na krov ku po le ten ka M1A1 abrams. Si -
ste mi su za pa `e ni i u na pa du na Irak 2003,
naj vi {e na ten ko vi ma USMC ma ri na ca
M1A1 HA.
U SAD se ra de i dru gi si ste mi op to e lek -
tron ske za {ti te od pe {a dij ske va tre i PO -
VR. Svi oni, po red po li gon skih te sti ra wa u
ze mqi, upu }u ju se u Irak i Av ga ni stan na de -
fi ni tiv nu oce nu ka pa ci te ta i po u zda no sti.
Si ste me op to e lek tron ske za {ti te raz -
vi ja ju, pro iz vo de i pro da ju i dru ge ze mqe.
Ita li ja pro iz vo di de tek tor la ser skog ozra -
~e wa RALM 02, ko ji mon ti ra na svo je ten ko -
ve le o pard 1A5, Ari e te, oklo pne au to mo bi le
Cen ta u ro I (8x8), no vo BVP Dar do IFV. Si stem
po kri va ta la sni op seg od 0,8 do 1,06 mkm,
za hva ta 360º po azi mu tu i 40º po ele va ci ji.
Pa ki stan je raz vio sli ~an si stem LCT-1, sa
ta la snim op se gom od 0,8 do 1,06 mkm, sek -
tor po azi mu tu 360 º, po ele va ci ji od 15 do
+90º. U Poq skoj je raz vi jen SSC-1, ko ji de -
tek tu je la ser ske iz vo re zra ~e wa od 0,6 do
1,1 mkm, 360 º po azi mu tu i od -6 step do
+20º po ele va ci ji. Je dan broj ure |a ja Poq -
ska je us tu pi la Ma le zi ji sa is po ru kom svo jih
ten ko va PT-91 (mo di fi ko va ni T-72M1). I u
Ru mu ni ji su raz vi je ni detektori ti pa WSLI,
sli~ nih ka rak te ri sti ka.
Ra fa e lov SADLS
Pri li kom raz vo ja si ste ma SADLS za
de tek ci ju la kog na o ru `a wa, iz ra el ski
Ra fa el je is pu nio postavqene takti~kotehni~ke
zahteve IDF. Si stem me mo ri {e
po da ta ke o mestu i pravcu otvarawa vatre,
ta ko da po sa da mo`e naknadno da se
suprotstavi protivniku.
Dim na sred stva
Si stem za {ti te bor be nih vo zi la GA -
LIX CVPS (Com bat Ve hi sle Pro tec ti on System) ,
ili ba ca~ dim nih ku ti ja u na {em je zi ku raz -
vi le su kom pa ni je Lec ro ix i GI AT. Pr vi put su
se po ja vi li na no vom ten ku Lec lerc 1992, ta -
da naj mo der ni jem u sve tu. Ovaj tip BDK ko -
ri sti vi {e ze ma qa, od [ved ske pre ko UAE,
Ne ma~ ke, Sa u dij ske Ara bi je, Ita li je i dru ge.
Is po ru ~e ni su u hi qa de pri me ra ka. Ga lix su
po sta li po pu lar ni zbog ve li kog iz bo ra dim -
nih ku ti ja (DK) ili eks plo ziv nih gra na ta u
im pre siv nom bro ju, vi {e od 15 ti po va..
U kom ple tu Ga lix ko ri ste se tri osnov -
ne gru pe DK: a) bor be ne – Ga lix 4 za sa mo od -
bra nu od di rekt nog na pa da sa par ~ad nim ili
ka set nim pu we wem; Ga lih 6 LE UR pu we ne sa
IC mam ci ma za PO VR; Ga lix 7 ECL ilu mi na -
to ri i Ga lix 13 ku ti je {i ro kog di ja pa zo na
IC dim nih za ve sa (za ta la sne op se ge 0,35 –
14 mkm); b) ku ti je za su zbi ja we de mon stra ci -
ja sa su zav ci ma ogra ni ~e nog dej stva u mi ru;
c) ku ti je – gra na te za obu ku u ru ko va wu i odr -
`a va wu.
Dim ne ku ti je i gra na te su ka li bra 80
mm, ma se 1,5–5 kg, za vi sno od ti pa i na me ne,
du `i ne od 265, 400 ili 560 mm. Lan si ra ju
se ne za vi sno od osnov nog na o ru `a wa, a mo -
gu da bu du in te gral ni pod si stem SAZ i da se
is pa qu ju sa mo stal no, au to mat ski po sle de -
tek to va ne opa sno sti.
[vaj car ska
to plot na za ve sa
Vi {e na men ske dim ne ku ti je {vaj -
car ske fir me RU AG pod ozna kom MA SKE
na me we ne su za br zo ak ti vi ra we i za -
{ti tu OBV od osma tra wa i na pa da PO -
VR vo |e nih po IC mar ke ru. U sta wu su da
za sa mo jed nu se kun du stvo re to plot nu za -
ve su di ma od fos fo ra. Ta ko |e, mo `e da
stvo ri za ve su ko ja stva ra vi zu al nu i IC
ma sku pri me nom ugqe ni~ ne pra {i ne. Ta -
kva za ve sa ome ta ter mo vi zij ske si ste me
osma tra wa, za kla wa ju }i i IC mar ker na
PO VR, ta ko da ope ra tor ni je u sta wu da
kon tro li {e ra ke tu.
Vi {e na men ske dim ne ku ti je na obrt nom
po sto qu, PO MALS (Pe de stal-Ope ra ted Mul ti-
Am mu ni ti on La un ching System) pro iz vod su
kom pa ni je IMI Ltd. Po sto qe DK sa dr `i {est
ku ti ja sme {te nih u me tal ni kon tej ner (iz u -
zet no ret ko re {e we) ko ji ih {ti ti od pe {a -
dij ske va tre. Sek tor lan si ra wa ostva ru je
jed no po sto qe 110º. Ka ko su stan dard no po
dva na ku po li (ukup no 220º), to je re {e we
po voq ni je, jer sa mo iz u zet no tre ba okre ta -
ti ku po lu na ugro `e ni pra vac. Po sto je ver -
zi je sa po ~e ti ri ili 10 ku ti ja u jed nom kon -
tej ne ru BDK.
Baca~i dimnih kutija POMALS na okretnom
postoqu
Raspr{iva~ multispektralne magle MW na
tenku CV 90
Kom pa ni ja IMI Ltd. re a li zo va la je vi {e
ti po va dim nih ku ti ja: dim ne, eks plo ziv ne,
pro tiv pe {a dij ske (par ~ad ne ili ka set ne) i
sa IC ome ta ~em. PO MALS je in te gral no po -
ve zan sa op to e lek tron skim si ste mom LWS-2,
ko ji mo `e au to mat ski da lan si ra DK u da tom
sek to ru oda kle za pre ti opa snost po tenk.
Ra di se na to me da se u PO MALS ugra de i
sen zo ri ti pa IFF (Iden ti fi ca ti on Fri end or Foe) –
svoj/tu|, ka ko se ne bi pra vi le smet we sop -
stve nim ten ko vi ma. Za PO MALS su za in te re -
so va ne ne ke ze mqe, me |u ko ji ma i SAD.
Ras pr {i va~ mul ti spek tral ne ma gle MW
(Mul ti spec tral Wa ter fog) iz [ved ske je ste ne -
stan dard no re {e we ko je se pr vi put po ja vqu -
je u pri me ni na sa vre me nim ten ko vi ma. Ma -
gle nik je re zer vo ar vo de sa spe ci jal nim pri -
me sa ma, ko ji je spo jen sa di zna ma, ras po re -
|e nim po obo du oklop nog te la, is pod do dat -
nog oklo pa, ta ko da u od re |e nom mo men tu, ak -
ti vi ra wem ma gle ni ka, di zne ras pr {u ju ma glu
kru `no oko ten ka. Po {to sprej sa dr `i krup -
ni je ae ro sol ne ka pi od obi~ ne ma gle, za ve sa
stva ra ne sa mo op ti~ ki ve} i IC za stor, a
efi ka sno ome ta i ra da re mi li me tar ske ta -
la sne du `i ne, fre kven ci je 94 GHz. Za sa da je
je dan ma gle nik in sta li san na {ved ski la ki
tenk CV90120. Za ve sa se stva ra za dve se -
kun de. Ni je po zna to da li je MW in te gri san u
ne ki si stem ak tiv ne za {ti te.
21
23

Trophy ADS
U vi {e ze ma qa, ne sa mo u Iz ra e lu,
po sled we de ce ni je uve li ko se is tra `u ju,
pro jek tu ju i opi tu ju si ste mi ak tiv ne za {ti te
ka ko bi se do {lo do po u zda nog re {e wa.
Ozna ~a va ju ih sa Ac ti ve Pro tec ted System
(APS) ili Ac ti ve De fen ce System (ADS). Su -
{ti na je u to me da se obez be de ul tra br zi
pro ce so ri sa sen zo ri ma ko ji mo gu tre nut -
no da de tek tu ju pro jek til, pro tiv pro jek til -
ska mu ni ci ja – interceptori, ko ji }e pra -
vo vre me no mo}i da pre sret nu opa san pro -
jek til i ne u tra li {e ga.
Do sa da {wa is pi ti va wa na po li go -
nima po ka za la su da je efi ka sni ji u~i nak
SAZ na HE AT pro jek ti le PO VR i ten kov skih
gra na ta, te RBR, ti pa RPG-7, a vr lo pro -
ble ma ti ~an u~i nak na ki ne ti~ ke pro jek ti le
(APFSDS) ve li ke po ~et ne br zi ne. In ter cep -
to ri za pro jek ti le APFSDS i si ste mi za -
{ti te kao ce li ne, za sa da su u eks pe ri men -
tal noj i/ili la bo ra to rij skoj fa zi is pi ti -
va wa i raz vo ja. S dru ge stra ne, ia ko se ~i -
ni da je ve} pro na |en od go vor na ot kri va -
we dej stva, prav ca i lo ka ci je pre no snih
sred sta va za bli sku PT bor bu, od go va ra ju -
}eg re {e wa jo{ ne ma. Pre ma pi sa wu u
stra nim pu bli ka ci ja ma, u raz vo ju hard kill
si ste ma naj da qe su od ma kli Iz ra el, Ne -
ma~ ka, SAD (ta mo se ra di na vi {e pro je ka -
ta) i ne ke ze mqe. Ipak, se rij ske pro iz vod -
we, sem u Iz ra e lu (na ja vqe na za 2008), jo{
ne ma. Na raz vo ju sredstava aktivne
za{tite tipa hard kill ra de u Ju `noj Afri -
ci, Ja pa nu, Ju `noj Ko re ji.
Si stem ak tiv ne za {ti te iz ra el ske
kom pa ni je Ra fa el ADA – Trophy ADS pr vi put
jav no je pri ka zan na iz lo `bi NVO u Tel
Avi vu 2005. go di ne. Za pro je kat su po ka za -
le za ni ma we SAD i Ita li ja. U SAD su iz -
ve de na i prob na ga |a wa, ali su da te za -
mer ke na to da ne obez be |u je si gur nost
pra te }e pe {a di je zbog opa sno sti od po vre -
„Merkava“ Mk4 sa Trophy ADS
da pri li kom pre sre ta wa pro jek ti la, tzv.
do pun ske po vre de (col la te ral da ma ge). Jed no
vo zi lo Stryker (8x8) IFV opre mqe no je za te -
sti ra we u Ira ku, a dru go – She riff (8x8) iz
pro gra ma FSEWS (Full Spec trum Ef fect We a -
pons System) opre mqe no je za is pi ti va we u
SAD. Bi lo je na ja va da tre ba da se opre mi
700 vo zi la LAV (8x8), 130 LAV II (8x8) i u
Iz ra e lu oko 200 ten ko va mer ka va Mk IV. S
ob zi rom na ce nu po je di na~ nog si ste ma (oko
250.000 USD) ni je si gur no ko li ko }e vo zi -
la usko ro bi ti opre mqe no tim si ste mom.
Na me wen je za uni {ta va we PT pro jek -
ti la ti pa HE AT, ten kov skih ili ru~nih baca~a
raketa . Ima ma su od 454 kg i mo `e
da se in sta li {e na la ka OBV – tran spor -
te re gu se ni~ ne i to~ ka {e. Usvo jen je 2007.
kao pro to tip, a na ja vqen je po ~e tak se rij -
ske pro iz vod we u ovoj go di ni. Osnov ni sa -
stav ni ele men ti su: ~e ti ri ra da ra za de -
tek ci ju pro jek ti la, ras po re |e na na ~e ti ri
Dej stvo
Si stem TROPHY ADS je au to ma ti zo -
van. Ka da ra da ri LWS-2 de tek tu ju pro jek -
til, ko mand ni blok au to mat ski (ili po na -
lo gu ko man di ra) ak ti vi ra lan se re in ter -
cep to ra ko ji ima ju eks plo ziv no pu we we.
Pri li kom su da ra sa opa snim pro jek ti lom
na 10–30 m od ten ka, eks plo di ra i uni -
{ta va ga ili od ba cu je sa we go ve pu ta we.
ugla ku po le (na mer ka vi) ili oklop nog te la
(Stryker); dru gi ele me nat su dva kon tej ne ra
sa lan se ri ma pre sre ta ~a, sa 6-8 pro jek ti -
la (pro ce na) na bo~ nim stra na ma ku po le
(mer ka va) ili oklop nog te la (Stryker). Tre }i
ele me nat je kon trol na je di ni ca sa mi kro -
pro ce so ri ma in ter fej sa i dis ple jom za
pri kaz po da ta ka o PT pro jek ti li ma.
Efi ka snost i uni {ta va ju }e dej stvo
pro tiv mi na RPG-7 ni je upit na, ali je pro -
ble ma ti~ na de tek ci ja i sprem nost Trophy da
se su prot sta vi tim sred stvi ma ko ja dej stvu -
ju sa bli skog od sto ja wa iz svih pra va ca, na -
ro ~i to u ur ba nim sre di na ma. Uko li ko se
uzmu u ob zir br zi na pro jek ti la RPG i da -
qi na (na ~el ne pri me ne), pro iz i la zi da bi
Trophy tre ba lo da re a gu je za sa mo 0,2–0,5
s, u {ta je te {ko po ve ro va ti. Jed no su pri -
pre mqe ne se kven ce na po li go ni ma, ka da se
ta~ no zna ju me sto i da qi na oda kle RPG ga -
|a, a dru go je re al na mo gu} nost u bor be noj
prak si – da se za ma we od po la se kun de
pro jek til de tek tu je, pro ce so ri od ra de pro -
ce du re i ak ti vi ra lan ser. No, mno ga teh -
ni~ ka i teh no lo {ka do stig nu }a bi la su, ko -
Dejstvo sistema Trophy ADS sa ICV stryker
(8h8) protiv „maqutke“
22
15. novembar 2008.

23
Oklopno vozilo M113 APC sa sistemom
Iron Fist i wegovo dejstvo (levo gore).
Blast efekat sistema (desno)
je sa ra da rom i ~e ti ri an te ne ko je po kri va -
ju 360º po azi mu tu i dva lan se ra in ter cep -
to ra (po kri va ju 270º azi mu ta). Go vo ri se da
bi ma sa Iron Fist tre ba lo da se sve de na 200
kg, ~i me bi se po ve }a la adap ti bil nost pri -
me ne. Ma we uz gred ne {te te po sop stve nu pe -
{a di ju omo gu }a va dru ga ~i je pu we we boj ne
gla ve in ter cep to ra, ko ji ne ma par ~ad no dej -
stvo, ve} svo jom de to na ci jom od ba cu je HE AT
pro jek til ili ga o{te }u je u tre nut ku pre sre -
ta wa, ne uz ro ku ju }i we go vu eks plo zi ju. Ta ko -
|e, isti in ter cep tor tre ba da one spo so bi
pro jek til APFSDS, ka ko ne bi pod pra vim
uglom po go dio tenk, ve} bi pro me nio na pad -
ni ugao pe ne tra to ra i ta ko na ne po vo qan
na ~in uda rio u ten kov ski oklop.
Iron Fist po se du je i elek tron sko-op ti~ ki
ome ta~ sa sen zo ri ma za ome ta we osma tra -
wa, ni {a we wa i vo |e wa PO VR na ba zi bli -
skog IC spek tra (ukqu ~u ju }i i la ser ski vo -
|e ne ra ke te).
MUSS APS (Mul ti fun cti o nal Self-pro tec ti on
System), vi {e na men ski si stem ak tiv ne za -
{ti te kom pa ni ja EADS i KMW (fran cu skoli
ko ju ~e, pred met na u~ ne fan ta sti ke, a ve}
da nas su stvar nost.
Je dan od pro ble ma na ko ji su i ame ri~ -
ki ofi ci ri sta vi li pri med bu je ste mo gu} nost
do dat ne po vre de sop stve ne pe {a di je. Pre ma
iz ra el skim na vo di ma, te po vre de voj ni ka ne
pre la ze je dan od sto. Uko li ko je to pro ve ra -
va no sa lut ka ma na po li gon skim is pi ti va -
wi ma, ni je do voq no ra ci o nal no. Prak sa je
po ka za la da IDF ozbiq no ana li zi ra svo je
ak ci je pro tiv He zbo la ha, ka da bor be ni gu -
bi ci ne pre la ze je dan od sto qud stva. [ta
bi zna ~i lo za mo ral je di ni ce da iz gu bi to -
li ko qu di pri dej stvu sop stve nog oru` ja, ma -
kar ono {ti ti lo i ten ko ve, wi ho va naj ce we -
ni ja bor be na sred stva u IDF. Ipak, ve }i od
o~e ki va nih gu bi ta ka, ka ko IDF, ta ko i sna ga
Ko a li ci je u Ira ku i Av ga ni sta nu, ve ro vat no
}e ubr za ti pro ces usa vr {a va wa Trophy i
we go vo uvo |e we u ope ra tiv nu upo tre bu.
Gvo zde na pe sni ca
Gvo zde na pe sni ca – Iron Fist APS je ste
naj no vi ji iz ra el ski si stem ak tiv ne za {ti te
kom pa ni je IMI Ltd, na me wen za pre sre ta we
svih vr sta PT pro jek ti la. On bi pred sta -
vqao efek tiv ni ji i jed no stav ni ji si stem, ve -
}e po u zda no sti, uko li ko se raz voj za vr {i na
pla ni ra ni na ~in, a po li gon ska is pi ti va wa
po tvr de va lid nost pro jek ta. Bio bi ozbi qan
kon ku rent Trophy-u. Pred vi |en je za ugrad wu
u ten ko ve i la ka OBV. Opi tu je se na ten ko -
vi ma M60 Ma gash Mk III i OT M113 APC.
Na ja vqu je se ugrad wa i na mer ka va Mk IV i
te {ki OT ti pa Na mer (na ba zi mer ka vi nog
oklop nog te la).
Iron Fist se raz li ku je od Trophy ADS u ne -
ko li ko zna ~aj nih svoj sta va: na me wen je i za
pre sre ta wa ki ne ti~ kih pro jek ti la; lan se ri
pre sre ta ~a su dvo cev ni-obrtni, ras po re |e -
ni di ja go nal no na uglo vi ma vo zi la; ma we je
ma se (oko 400 kg); ma wa je opa snost o ko la -
te ral nih po vre da. Na M113 APC pri ka zan
Vi{enamenski sistem aktivne za{tite
MUSS-APS na kupoli novog vozila PUMA
ne ma~ ka ko o pe ra ci ja), pro jek to van je pri -
mar no za bu du }e ne ma~ ko BVP, ti pa PU MA
IFV, a per spek tiv no i za no va fran cu ska
OBV VBCI (8x8). Pre ma ob ja vqe nim prog no -
za ma, ce na jed no ga kom ple ta MUSS tre ba lo
bi da bu de oko 200.000 evra, a u Ne ma~ koj
se o~e ku je da se opre mi vi {e od 400 tih vo -
zi la, po ~ev {i od 2009. go di ne. U to ku su za -
vr {ni ra do vi na fi na li za ci ji si ste ma
MUSS, ~i ji raz voj tra je vi {e od 10 go di na.
Si stem je pred vi |en da obez be di za {ti tu od
pro jek ti la HE AT vo |e nih sa PAS za na vo |e -
we i la ser ski vo |e nih, a i od RBR ti pa RPG-
7, ali ne i od ki ne ti~ kih pro jek ti la. U Ne -
ma~ koj se ozna ~a va i sa ASSS (Ab stan dswirk -
sa mes Soft kill Scshutz System) – si stem za efi -
ka sno ome ta we pro jek ti la na dis tan ci.
Po sto qe MUSS po kre }e se u obe rav ni
da qin skim upra vqa wem iz ku po le, ta ko da
po kri va kru `ni sek tor od 360º, a po ele va -
ci ji 70º sa re zo lu ci jom od +/- 1,5º. IC
ome ta~ po kri va +/- 180º sa ele va ci jom +/-
20º i br zi nom re a go va wa od 1,5 se kun de.
23

Gla va IC ome ta ~a ima dva ome ta ~a i ~e ti ri
la ser ska de tek to ra. Na mar {u se gla va si -
ste ma pre kla pa u ho ri zon tal ni po lo `aj. Sa
obe stra ne si ste ma su po ~e ti ri BDK (2h2) i
mo gu da se ak ti vi ra ju u obe po zi ci je gla ve
MUSS, jer su sme {te ne na do wem de lu si ste -
ma. MUSS je ma se 75–160 kg, za vi sno od
opre me ko ja se do gra |u je, a po de san je za
pri me nu i na lak {im vo zi li ma.
U SAD i Nema~koj su u razvoju sistemi
AWiSS (ili AWISS) (Absstands Wirk sa mess Schuty
System) i IA APS - Integrated Army Active Protection
Syistem (u drugoj fazi razvoja tog sistema
predvi|a se mogu}nost presretawa i
kineti~kih projektila).
Kom pa ni ja Raythe on je pr vo bit no raz -
vi ja la ka set ne in ter cep to re, ali po sle iz -
ra `e nog po do zre wa pre ma Trophy, sa da se
in ten zi vi ra pro je kat eks plo ziv nih pre sre -
ta ~a ko ji bi tre ba lo da de to na ci jom, bez
par ~ad nog dej stva.
Za si stem IA APS u stru~ noj li te ra tu re
Na toa pi {e se da su opi ti na po li go ni ma
po ka za li efek tiv nost i ostva ri vost pro jek -
ta. De lo tvor nost si ste ma po ka za la se u
spre ~a va wu {est vr sta pro jek ti la da po go de
ovaj BVP, ka ko na me stu ta ko i pri kre ta wu
vo zi la br zi nom od 30 km/~. Za te sti ra we IA -
APS u 2004. iz dvo je na su 18,4 mi li o na USD.
U kom pa ni ji BAE Systems tvr de da bi IA -
APS bio od go va ra ju }e re {e we i za bu du }a
vo zi la gru pa ci je FCS, a pri la go di }e se za
im ple men ta ci ju na Bradly IFV, Stri ker ICV i
ten ko ve M1A1, M1A2 abrams... Na vod no,
Sistem elektronske za{tita LEDS
na Pi ran ha ICV (8x8) i
raketa Mongoose 1
osam na e sto me se~ ni te sto vi u su prot sta -
vqa wu pro jek ti li ma RBR, bi li su uspe {ni,
~ak i na vi so kim pu stiw skim tem pe ra tu ra -
ma oko 115 ste pe ni po Fa ren haj tu (64º C).
Pa ra lel no sa IA APS, u Ame ri ci se raz vi ja
i is pi tu je jo{ ne ko li ko pro je ka ta si ste ma
ak tiv ne za {ti te (hard kill i soft kill). To su si -
stem za ne po sred nu ak tiv nu za {ti tu CICM
APS – Clo se-in Co un ter Me a su re Ac ti ve Pro tec -
ti on System, ko ji ve} vi {e go di na raz vi ja
kom pa ni ja BAE Systems ( u sta tu su je raz vo ja
2008. go di ne), po tom si stem ak tiv ne za {ti -
te za tre nut no pro tiv dej stvo QU ICK KILL
APS, sa o~e ki va wem da pro |e sve fa ze raz -
vo ja i da do 2011. bu de spre man za po ~e tak
se rij ske pro iz vod we (taj si stem na zi va ju i
ak tiv ni si stem za {ti te pu nog spek tra po ja sa
od bra ne – FCLAS, a po red sen zo ra i ra da -
ra za iden ti fi ka ci ju, po se du je i lan se re
in ter cep to ra ko ji se lan si ra ju us prav no za
za {ti tu od pro jek ti la ti pa top-at tac, sa ma -
lim ri zi kom za sop stve nu pe {a di ju). Tu je i
si stem ak tiv ne za {ti te {tit – Scu do APS,
ko ji je lan si ra la kom pa ni ja OTO-Me la ra
(Ita li ja) 2002. go di ne. Tre ba lo je da pro |e
sve eta pe raz vo ja i bu de spre man da se
usvo ji kao pro to tip do 2008. go di ne.
Kon ku renti
Si stem elek tron ske za {ti te na kop nu –
LEDS (Land Elec tro nic De fen ce System) raz vi la
je ju `no a fri~ ka kom pa ni ja Sa ab Avi tro nics u
sa rad wi sa {ved skom kom pa ni jom Sa ab Systems
AB. Si stem je ob ja vqen pre dve go di ne.
U sa rad wi sa pro iz vo |a ~i ma OBV, {ved skim
Hag glunds, fin skom Pa tria, {vaj car skim MO -
WAG i jor dan skom kom pa ni jom Kaddb, si ste -
mi su ugra |e ni za is pi ti va we na vo zi li ma tih
ze ma qa. Za sa da po sto je tri mo de la: LEDS-
50, LEDS-100 i LEDS-150, a u to ku je raz voj
mo der ni jih ver zi ja – LEDS-200 i LEDS-300.
Ka ko stva ri sto je u po nu da ma, a to se
vi de lo i na Eu ro sa tory 2008, iz gle da da }e
LEDS si ste mi bi ti pr vi kon ku rent iz ra el -
skim. Na zah tev ho land skih oru `a nih sna ga
da opre me svo jih 184 la kih ten ko va CV9035
Mk III, {ved ske pro iz vod we, raz vi jen je
LEDS-50. Pa je ta ko LEDS-100 pri ka zan na
saj mu Idex 2007. na jor dan skom ten ku M60
MBT, a LEDS-150 de bi to vao je na Eu ro sa tory
2008. na Pi ran ha II IC (8x8). Iz Sa ab se na ja -
vqu je po ~e tak we go ve se rij ske pro iz vod we
od 2009. go di ne.
Si ste mi LEDS ima ju dve gru pe pod si ste -
ma: ome ta ~e (soft kill) kod LEDS-50, LEDS-100,
i raz bi ja ~e (hard kill) kod LEDS-150, LEDS-
200 i LEDS-300. Tri zad wa, ta ko |e ima ju
elek tron ske ome ta ~e. Svi si ste mi, u skla du
sa na me nom, po kri va }u ce lu gor wu po lus fe -
ru oko vo zi la. Pr ve dve gru pe LEDS, po red
ome ta wa, pri me wu ju i BDK za ma ski ra we,
ukqu ~u ju }i i IC za ve se, a zad we tri gu pe ko -
ri ste i raz bi ja ~e – in ter cep to re za fi zi~ -
ko spre ~a va we na pa da na OBV.
LEDS-50 oba vqa op to e lek tron sku za -
{ti tu kru `no, a mo `e da se in te gri {e sa
KIS i SUV u vo zi lu. Za raz li ku od LEDS-50,
LEDS-100 au to mat ski ak ti vi ra BDK. Na zah -
tev na ru ~i o ca mo `e da se ugra di i za se ban
elek tron ski de vi ja tor.
Varijanta LEDS-150 in sta li san na Pi -
ran ha II IC (8x8) IF Vi, pred sta vio se kao hit u
teh ni ci ak tiv ne za {ti te OBV. Do 2009. tre -
ba lo bi da u|e u se rij sku pro iz vod wu. Sle -
de }i mo del LEDS-200 tre ba lo bi da obez be -
di pro ti ve lek tron sku za {ti tu od vi {e fre -
kvent nih pre tra `i va ~a (de tek to ra IC, la -
ser skih i ra dar skih si ste ma), ali i da ko ri -
sti in ter cep to re Mon go o se 1 i 1A. Za LEDS-
300 se na go ve {ta va mo gu} nost za {ti te i od
pro jek ti la APFSDS. Stu di ja o mo gu} no sti in -
te gra ci je si ste ma LEDS na 20 ti po va OBV,
pred vi |a re {e wa ugrad we tih si ste ma i na
la ka vo zi la ti pa ha mer (4h4), DU RO (6h6) i
MO WAG EA GLE (4h4) ARV.
***
Po sta vqa se pi ta we ka kva je bu du} nost
si ste ma ak tiv ne za {ti te OBV na Za pa du
Ne ma la kog od go vo ra, osim da se ozbiq no
is pi tu ju raz li ~i ta re {e wa, ali i da po sto je
di le me oko va qa no sti kon cep ci je i pro je ka -
ta za ne ke si ste me.
Rat na prak sa je po tvr di la, a i naj no vi -
ji su ko bi ni skog in ten zi te ta, asi me tri~ nog i
ur ba nog ra to va wa, da ten ko vi i oklop na
bor be na vo zi la ne mo gu od go va ra ju }e da se
za {ti te bez de lo tvor ne ak tiv ne za {ti te. .
Mi lo sav C. \OR \E VI]
24
15. novembar 2008.

M L A Z N I [ K O L S K I A V I O N T - 3 8 T A L O N
23
Be la
ra ke ta
Kva li tet ni {kol ski avi o ni
su od ve li kog zna ~a ja za
do sti za we i odr `a va we
vi so kog ni voa ope ra tiv nih
spo sob no sti sva kog voj nog
va zdu ho plov stva.
Me |u tim, raz voj i na bav ka
ta kvih no vih avi o na
naj ~e {}e ni su pri o ri tet
u pla no vi ma opre ma wa.
Ta kav pri stup ne od li ku je
sa mo va zdu ho plov stva sa
skrom nim bu xe ti ma ve} i
naj mo} ni ja, po put ame ri~ kog.
Zbog to ga je naj broj ni ji
mla zni {kol ski avi on ko ji
se i da nas na la zi u sa sta vu
ame ri~ kog va zdu ho plov stva
T-38 ta lon (engleski Ta lon
– kan xa), avi on ko ji je pr vi
put po le teo dav ne 1959!
Bez ob zi ra na teh no lo {ko li der stvo,
ame ri~ ke va zdu ho plov ne sna ge (USAF)
da nas ras po la `u ve o ma sta rom flo tom
le te li ca, ne za vi sno o ko joj ka te go ri ji
je re~. Al ma nah USAF-a za 2008, ko ji
je u ma ju ove go di ne ob ja vio Air For ce Ma ga -
zi ne, do no si po da tak o to me da je pro se~ na
sta rost flo te avi o na USAF-a 23,1 go di na,
dok je u slu ~a ju Na ci o nal ne gar de i Re zer -
vnih sna ga si tu a ci ja jo{ go ra – pro sek je
25,7, od no sno 28,1 go di na.
Svo jom sta ro {}u na ro ~i to se iz dva ja -
ju {kol ski avi o ni svih ka te go ri ja, po seb no
T-38 ta lon. Pro se~ na sta rost tih avi o na je
oko 41 go di ne, ali to mo} no i bo ga to va zdu -
ho plov stvo, po put USAF-a, ne spre ~a va da
pla ni ra upo tre bu tih le te li ca naj ma we do
2020. go di ne! [ta vi {e, dva ovo go di {wa
ude sa tih avi o na, sa fa tal nim is ho dom (smrt
~e ti ri pi lo ta), u ve li koj su me ri do pri -
ne li da za USAF 2008. bu de go di na sa naj -
ni `im ni vo om bez bed no sti le te wa (od
2002. go di ne). Ta kvo sta we po no vo je skre -
nu lo pa `wu stru~ ne jav no sti na avi o ne T-
38 ta lon, pa pod se }a mo ~i ta o ce na ne ke za -
ni mqi ve de ta qe ve za ne za tu le te li cu.
Kre a ci ja srp skog
kon struk to ra
Pe de se te go di ne pro {log ve ka obe le -
`io je mu we vit na pre dak va zdu ho plov stva,
ko ji je bi lo uslo vqe n raz vo jem i ma sov nom
pri me nom mla zne po gon ske gru pe. Im pe ra -
tiv po sti za wa {to ve }ih nad zvu~ nih br zi -
na le ta imao je za po sle di cu po ja vu ae ro -
di na mi~ ki i teh ni~ ki avan gard nih avi o na,
ko ji su, sa dru ge stra ne, bi li ve o ma zah tev -
ni za odr `a va we i ve o ma opa sni za le te -
we (pro u zro ko va li su ve li ki broj ude sa).
Upra vo za to ta kvi avi o ni ni su mo gli da se
tek ta ko is po ru ~e sa ve zni ci ma i stra nim
ko ri sni ci ma, ko ji su bi li ili teh no lo {ki
in fe ri or ni ili eko nom ski sla bi da bi
mo gli da eks plo a ti {u ta kvu teh ni ku – ~ak i
ka da je ona sti za la pre ko ne kih vi do va voj -
ne po mo }i.
Taj pro blem je na ro ~i to bio iz ra `en
za SAD ~i ji su avi o ni bi li kom plek sni ji i
sku pqi u od no su na so vjet ske par wa ke. Za -
to je po lo vi nom pe de se tih go di na ame ri~ -
ka kom pa ni ja „Nor trop" (Nor throp) po kre -
nu la pro je kat raz vo ja la kog nad zvu~ nog
dnev nog lov ca ko ji je tre ba lo da bu de do -
voq no jed no sta van i jef tin za {i ro ku di -
stri bu ci ju u okvi ru ame ri~ kih pro gra ma
voj ne po mo }i sa ve zni ci ma. Me |u tim, pro -
je kat ozna ~en kao N-156, imao je za ciq i
kre i ra we nad zvu~ nog {kol skog avi o na, ko -
ji bi ade kvat no pri pre mao pi lo te za le te -
Re kor der
Svo jim ele gant nim iz gle dom i pre -
fi we nim li ni ja ma avi on T-38 je u star -
tu osvo jio sim pa ti je ame ri~ kih va zdu ho -
plo va ca, ko ji su ga zbog be le {e me far -
ba wa i iz u zet nih per for man si pe wa wa
na zva li „be la ra ke ta“ (za je dan mi nut je
mo gao da se pop ne na 9.000 me ta ra). Taj
na di mak oprav da li su i svet ski re kor di
u br zi ni pe wa wa, od ko jih su sa mo 1962.
po stig nu ta ~e ti ri. Sva ~e ti ri re kor da
na se rij skom pri mer ku avi o na ostva ri -
la je le gen dar na `e na pi lot @aklin Ko -
kran.
25

we na slo `e nim i zah tev nim bor be nim
avi o ni ma dru ge ge ne ra ci je, po put F-4 fan -
tom i F-104 star faj ter. Upra vo ta ver zi ja
je pr va uro di la plo dom. Pr vi od {est pro -
to ti po va ko ji su do bi li ozna ku YT-38 po -
le teo je 10. apri la 1959. go di ne.
Pro to ti po vi 1 i 2 bi li su po go we ni sa
dva mo to ra Ge ne ral Elec tric YJ85-GE-1, sna -
ge 9,11 kN, i ni su ima li ko mo ru do pun skog
sa go re va wa, dok su osta li prototipovi do -
bi li mo to re YJ85-GE-5 sa ko mo rom do pun -
skog sa go re va wa ko ja je omo gu }a va la ostva -
ri va we po ti ska od 12,9 kN. Kao se rij ski
ob ra zac uze ti su ovi dru gi. Pr vi se rij ski
pri me rak, sa ozna kom T-38A, uvr {ten je u
ope ra tiv nu upo tre bu sa mo dve go di ne ka sni -
je, ta~ ni je 17. mar ta 1961. go di ne. Do 1972.
iz ra |e no je 1.187 avi o na ti pa T-38.
Pa ra lel no sa YT-38, 30. ju la iste go -
di ne, po le teo je i dru gi de ri vat pro jek ta,
N-156F, ko ji je ka sni je iz ra |i van kao la ki
lo vac F-5A i u ve li kom bro ju pri me ra ka is -
po ru ~en de se ti na ma va zdu ho plov sta va {i -
rom sve ta.
Za ni mqi vo je da su oba avi o na kre a -
ci ja Veq ka Ga {i }a, in `e we ra srp skog po -
re kla, ko ji je u kom pa ni ji „Nor trop" osta -
vio du bok trag, ne sa mo kao je dan od vo de -
}ih stru~ wa ka ve} i kao je dan od di rek to -
ra ko ji je uspe {no vo dio tu kom pa ni ju. Znat -
no u~e {}e imao je i u di zaj ni ra wu „ne vi -
dqi vog“ stra te gij skog bom bar de ra B-2.
Od „agre so ra“
do akro ba te
Kon struk tiv no po sma tra no, avi on T-
38 je dvo mo tor ni ni sko kri lac sa stre la -
stim kri lom i tru pom po lu mo no kok ti pa.
Pro iz ve den je od alu mi ni jum skih le gu ra sa
pri me sa ma ~e li ka i ti ta ni ju ma. Obrt ni ho -
ri zon tal ni sta bi li za tor iz ra |en je iz jed -
nog de la i hi dra u li~ ki je po kre tan, kao i
kor mi lo prav ca. Ka bi na je pre su ri zo va na
i kli ma ti zo va na. Pi lot ska se di {ta na la ze
se u tan dem ras po re du, a in struk tor sko je
iz dig nu to za 25 cen ti me ta ra. Po gon sku gru -
pu sa ~i wa va ju dva tur bo mla zna mo to ra J85-
GE-5, ko ji na re `i mu do pun skog sa go re va -
wa ostva ru ju po ti sak od 12,9 kN.
Mo del T-38A je bio pr vi nad zvu~ ni
{kol ski avi on i u obu ku ame ri~ kih pi lo ta
uneo je niz no vih kva li te ta, po seb no onih
ko ji su bi li bit ni za pre la zak na zah tev ne
avi o ne vi so kih per for man si, ukqu ~u ju }i i
one „zlo gla sne“ po put F-104 star faj te ra.
Za sa mo ne ko li ko go di na T-38A su u ame -
ri~ kom va zdu ho plov stvu po ti snu li {kol ske
avi o ne T-33, ko ji su se, iz me |u osta log, u
ve li kom bro ju na la zi li i u na o ru `a wu Ju -
go slo ven skog rat nog va zdu ho plov stva od ra -
nih pe de se tih do se dam de se tih go di na pro -
{log ve ka.
Sa mo to kom {e zde se tih go di na USAF je
pri mio oko 1.000 avi o na T-38A, ko ji su ve}
do 1970. aku mu li ra li tri mi li o na ~a so va
na le ta! Ta ko |e, pro ce wu je se da je do da nas
na avi o ni ma ti pa T-38 le ta~ ku obu ku za vr -
{i lo oko 60.000 le ta ~a. Me |u tim, sa dru -
ge stra ne nig de ne po sto ji po da tak ko li ko
je u~e ni ka pi lo ta pre ki nu lo obu ku na T-38,
jer je taj avi on bio i ostao pra vi fil ter
za bu du }e pi lo te (pre vas hod no lo va~ kih
aviona), a to se od we ga i o~e ki va lo.
Gubici
U pe ri o du od 1973. do 1982. akrogru
pa „Gro mo vi te pti ce“ iz gu bi la je se -
dam pi lo ta! Naj tra gi~ ni ji je bio gu bi tak
for ma ci je od ~e ti ri avi o na. Na i me,
zbog kva ra u ko man da ma le ta, vo |a akrogru
pe ni je mo gao da iz va di svoj avi on iz
po ni ra wa, a osta tak gru pe je, ne sve stan
ono ga {ta se de {a va, vo |u pro pra tio do
uda ra u ze mqu.
Po zvani~noj statistici na 100.000 sati
naleta dolazi 2,2 udesa, zbog ~ega je T-38
jedan od najbezbednijih nadzvu~nih
borbenih aviona

Student i instruktor
na T-38C
23
Avion T-38A }e u analima „Gromovitih ptica“ ostati zapam}en
kao avion na kome je poginulo najvi{e pilota te akro-grupe
Avi on ni je bio upo tre bqa van sa mo u
osnov noj, {kol skoj na me ni. Go di ne 1973.
uvr {ten je u sa stav „agre sor skih“ skva dro -
na ko ji su za po tre be ob u ~a va wa ame ri~ kih
le ta~ kih je di ni ca iz i gra va li pro tiv ni ka,
imi ti ra ju }i so vjet sku tak ti ku upo tre be lo -
va~ ke avi ja ci je. Ta ulo ga bi la je ve o ma va -
`na, po seb no u mo men tu ka da su oform qe -
ni spe ci ja li sti~ ki „top gan“ kur se vi ko ji su
za ciq ima li po di za we ni voa ve {ti ne pi -
lo ta u bli skoj ma ne var skoj bor bi, {to je
kao kraj wi efe kat ima lo po boq {a we lo -
{e sta ti sti ke iz Vi jet nam skog ra ta. Avi o ne
T-38 su u toj ulo zi 1976. za me ni li F-5E.
Po seb nu epi zo du iz isto ri ja ta avi o -
na T-38A pred sta vqa we go vo an ga `o va we u
akro-gru pi „Gro mo vi te pti ce“ (Thun der -
birds), u ko joj je 1973. za me nio lov ce F-4E
fan tom. Osim {to su u eks plo a ta ci ji bi li
jef ti ni ji i lak {i za odr `a va we od F-4E, T-
38A mo gli su da iz ve du i da le ko atrak tiv -
ni ji pro gram. Me |u tim, sple tom okol no sti
T-38A }e u ana li ma „Gro mo vi tih pti ca“
osta ti za pam }en kao avi on na ko jem je po -
gi nu lo naj vi {e pi lo ta te akro-gru pe.
Avi o ne T-38A upo tre bqa va, osim US-
AF-a, za po tre be obu ke i odr `a va we tre -
na `e svo jih pi lo ta i astro na u ta i ame ri~ -
ka sve mir ska agen ci ja NA SA. I u toj in sti -
tu ci ji T-38A ko {tao je `i vo ta ~e ti ri pi lo -
ta astro na u ta. Po na la zi ma ko mi si je raz -
lo zi ude sa ni u jed nom slu ~a ju ni su bi li u
teh ni ci. Zbog eko no mi~ no sti NA SA i da nas
ko ri sti te avi o ne, jer se pro ce wu je da su u
toj ulo zi tri pu ta jef ti ni ji od F/A-18.
Od 1981 T-38 ko ri ste se i u pro gra mu
ENJJPT (Eu ro-NA TO Jo int Jet Pi lot Tra i ning Pro -
gram), u okvi ru ko jeg se u ame ri~ koj ba zi
[e pard ob u ~a va ju mla di pi lo ti iz ra znih
va zdu ho plov sta va Na toa. Za po tre be obu ke
ne ma~ kih pi lo ta, svi avi o ni T-38 ko je je ku -
pi la Ne ma~ ka (46), sta ci o ni ra ni su u toj
ba zi. [ta vi {e, no se i ame ri~ ke ozna ke.
Osim SAD i Ne ma~ ke, T-38 ko ri ste i
Ju `na Ko re ja (30 avi o na) i Tur ska (70
avi o na).
Etap ne
mo der ni za ci je
In ten ziv na eks plo a ta ci -
ja bi lo ko jeg nad zvu~ nog avi o -
na, pa ma kar i {kol skog, ve o ma
je kom plek sna, po seb no za teh -
ni~ ki sa stav. Na su prot to me,
ve li ki na let omo gu }a va da se
bo qe sa gle da ju svi aspek ti
upo tre be i lak {e for mu li {u
zah te vi ko ji vo de ka mo di fi ka -
ci ji i mo der ni za ci ji.
Pr vi ozbiq ni ji za hva ti
na kon struk ci ji za be le `e ni su
to kom se dam de se tih go di na ka -
da je de lu flo te T-38A ugra |en
ni {an i po sta vqe na po treb -
na in sta la ci ja i ure |a ji ko ji
su omo gu }a va li pod ve {a va we
kon tej ne ra stre qa~ kog na o ru -
`a wa, ve `bov nih avio-bom be
i lan se ra ne vo |e nih ra ket nih
zr na. Ta va ri jan ta T-38A pre -
i me no va na je u AT-38B i u wu
su pre ve de na 132 avi o na.
Na kon pro ble ma sa kri -
li ma, ko ji su usle di li usled za -
mo ra ma te ri ja la, na svim avi -
o ni ma su, po ~ev od 1981, za me -
we na kri la teh no lo {ki sa vre -
me ni jim i ~vr {}im. Zbog pro -
ble ma ve za nih za odr `a va we i
po u zda nost, USAF je 1984. po -
kre nuo tzv. Pa cer Clas sic pro -
gram, u ~i joj su pr voj fa zi (do
1992) mo di fi ko va na 735 avi -
o na. Osim pro du `e wa ve ka
struk tu re, oja ~an je lon ge ron,
mo di fi ko van je staj ni trap sa
ko~ ni ca ma, una pre |en je si -
stem ko man di le ta, a po ve }a na
je i ot por nost ka bin skih po -
klo pa ca na raz li ~i te uda re,
pre sve ga pti ca. Ra di po ve }a -
wa bez bed no sti po sa da, sta ri
mo del iz ba ci vog se di {ta za -
Tak ti~ ko-teh ni~ ke
ka rak te ri sti ke avi o na T-38C
Po gon ska gru pa:
2 x Ge ne ral Elec tric J85-GE-5
po ti ska 9,11 kN sva ki bez do pun skog sa go re va wa i
12,89 kN sa (do pun skim sa go re va wem). Na kon
mo der ni za ci je po ti sak mo to ra }e bi ti 9,77 kN
(14,67 kN sa do pun skim sa go re va wem).
Di men zi je i ma se:
Du `i na (sa pi to).................................................14,12 m
Vi si na aviona.....................................................3,92 m
Raz mah krila.......................................................7,70 m
Po vr {i na ..........................................................15,80 m 2
Ma sa pra znog aviona.......................................3. 450 kg
Maks. po let na ma sa..........................................5. 485 kg
Maks. ma sa unu tra {weg go ri va.........................2. 205 l
Per for man se
Maks. br zi na avi o na na H = 11.000 m...............1,23 Ma
Br zi na u zdi za wa .........................................9.150 m/min
Pla fon le ta....................................................16.675 m
Du `i na po le ta wa – za let......................................695 m
Du `i na sle ta wa – pro tr ~a va we ...........................975 m
Do let................................................................1.760 km
27

me wen je no vi jim. I mo to ri J85-GE-5 do -
`i ve li su vi {e po boq {a wa od ko jih su naj -
bit ni ja bi la ve za na za za me nu lo pa ti ca
dru gog ste pe na kom pre so ra.
Ra do vi na pra }e wu sta wa struk tu re i
we nim oprav ka ma i po boq {a wi ma, ka ko bi
se iz be gli pro ble mi sa odr `a va wem i po u -
zda no {}u, iz vo |e ni su ne pre kid no i to kom
de ve de se tih. Go di ne 1997. ini ci ran je jo{
je dan pro gram iz ra de no vog kri la sa po ve -
}a nim ot po rom na za mor i du plo ve }im ve -
kom upo tre be – sve do 2040. go di ne. Isto -
vre me no, po kre nut je i pro gram ra di kal ne
mo der ni za ci je za sta re log ka bin skog pro -
sto ra i ce lo kup ne avi o ni ke avi o na T-38,
ko ja je to tal no od u da ra la od ame ri~ kih
bor be nih avi o na pr ve li ni je, a na ko je su
di rekt no pre la zi li di plom ci sa T-38.
Po bed nik na kon kur su iz 2002, kom -
pa ni ja „Bo ing" je, u sa rad wi sa iz ra el skom
part ne rom IAI, mo der ni zo va la ka bin ski
pro stor ugrad wom gor weg pri ka zi va ~a
HUD i dva do wa pri ka zi va ~a ko ji su ras -
po re |e ni po ma lo ne kon ven ci o nal no u od -
no su na ve }i nu da nas pri me we nih re {e wa.
Na i me, je dan, ve }i dis plej (15 h 20 cm) na -
la zi se is pod HUD dok je dru gi, ma wi, sme -
{ten na gor wem de snom de lu in stru men tal -
ne ta ble. Ugra |e ni su no vi TA CAN si stem,
na vi ga cij ski ure |aj INS/GPS, no ve ra diosta
ni ce, ILS, IFF, ra ~u nar va zdu {nih po da -
ta ka, si stem TCAS, ra dio-vi si no mer (koji s
uu ko m bi na ci ji sa INS/GPS i ra ~u na rom va -
zdu {nih po da ta ka omo gu }a va vir tu el nu
Razlike
Ia ko ima ju ko re ne iz istog pro jek -
ta, a i vi zu el no ve o ma li ~e, po pu lar ni
la ki lo vac F-5 bo rac za slo bo du (Fre e -
dom Fig hter) i T-38 kan xa raz li ku ju se u
ni zu kon struk tiv nih de ta qa. Avi on F-5
ima tzv. strej ko ve u ko re nu kri la, dok ih
T-38 ne ma, F-5 ima no sa ~e ra ke ta na
kra je vi ma kri la, a i teh no lo gi ja iz ra de
kri la to tal no je dru ga ~i ja.
bor be nu obu ku u dej stvi ma po ze maq skim
ci qe vi ma). Ce lo kup na avi o ni ka po ve za na
je ma gi stra lom po da ta ka Mil-Std-1553B.
Pr vi avi on no ve va ri jan te sa ozna kom
T-38C po le teo je 8. ju la 1998. go di ne. Pre -
t po sta vqa se da je kroz taj pro gram (po znat
i kao AUP – Avi o nics Up gra de Pro gram me)
pro {lo oko 500 avi o na (ukqu ~u ju }i i ne -
ma~ ke, a i avi o ne agen ci je NA SA) i svi se
oni da nas na la ze u ope ra tiv noj upo tre bi.
Vred nost AUP pro gra ma pro ce wu je se na
oko 750 mi li o na do la ra.
U kom ple tu sa mo der ni za ci jom avi o -
ni ke bi la je i ku po vi na tri raz li ~i ta ti pa
tre na `e ra si mu la to ra ka ko bi se si stem
obu ke u pot pu no sti pri la go dio sa vre me nim
stan dar di ma i mak si mal no eks plo a ti sao
efe kat ugrad we no ve avi o ni ke.
Uspe {na in te gra ci ja no vog kri la i sa -
vre me ne avi o ni ke oprav da va ju na sta vak i
dru gih ra do va, po put onih na ugrad wi naj -
sa ve me ni jih iz ba ci vih se di {ta „Mar tin-
Bej ker” US16T. Mo to ri J85-GE-5 ta ko |e
po no vo pro la ze ra do ve na po ve }a wu po u -
zda no sti i eko no mi~ no sti, ali i ra di po -
ve }a wa po ti ska. Po ti sak u re `i mu do pun -
skog sa go re va wa bi }e po ve }an sa 12.89 na
14.67 kN. Ukup no, bi }e mo der ni zo va na
1.202 mo to ra i za to je USAF na me nio oko
600 mi li o na do la ra.
Jo{ dugo u ak tiv noj
slu `bi
Ima li se u vi du ozbiq nost sa ko jom
USAF pri stu pa ra do vi ma na tom avi o nu, a i
sred stvi ma ko ja ula `e u wih, bez ob zi ra na
sta rost ve }u od 40 go di na, ja sno je da se ni
naj bo ga ti ji ne od ri ~u ta ko la ko vred nih i do -
ka za nih sred sta va. Sa dru ge stra ne, ne mo gu
da pro |u po ku {a ji da se, za rad sta ro sti T-
38, u ame ri~ koj jav no sti na met ne mi {qe we
o opa sno sti le te wa na tom avi o ni ma na kon
ovo go di {wih ude sa. Na i me, po zva ni~ noj
sta ti sti ci na sva kih 100.000 sa ti na le ta na
T-38 do la zi sa mo do 2,2 ude sa, a to ga svr -
sta va u red naj be zbed ni jih nad zvu~ nih bor -
be nih avi o na. Taj po da tak, mo der ni za ci ja i
pro du `e we ve ka upo tre be T-38, stva ra ju re -
al ne osno ve da taj avi on eventualno osta ne u
upo tre bi do 2040. Ta da bi na pu nio 80 go di -
na u ak tiv noj slu `bi u ame ri~ kim va zdu ho -
plov nim sna ga ma.
Mr Sla vi {a VLA^I]
28
15. novembar 2008.

I Z R A T N O G P L E N A – S A M O H O T K A H E T Z E R
23
Lo vac
ten ko va
istorija
U po sled wim me se ci ma
Dru gog svet skog ra ta
Nem ci su uni {ti li
broj ne sa ve zni~ ke
ten ko ve br zim, ma lim,
sklad no ob li ko va nim
lov cem ten ko va – het zer
(li si ~ar).
U rat nom ple nu
Na rod no o slo bo di la~ ke
voj ske Ju go sla vi je na {lo
se dva de se tak tih
sa mo hot ki.
Pr ve po sle rat ne kla se
ten kov skih ofi ci ra
upra vo su na tim
het ze ri ma na u ~i le
da vo ze gu se ni ~a re.
NNa lov cu ten ko va het zer 80 od sto ele -
me na ta na sle |e no je sa ten ka PzKpfw
38 (t), ka ko se u ne ma~ koj KoV (Ver-
maht) ozna ~a va la po zna ta ~e {ka pred -
rat na pra ga LT. vz. 38. Ona se pro izvo
di la u fa bri ci ko ja se u rat no do ba zva -
la BMM (Bo he mia-Mo ra via Maschi nen fa brik),
a pre i po sle ra ta to je bi la fir ma Pra ga,
deo kon cer na ^KD. Ka da su Nem ci za u ze li
^e ho slo va~ ku ten ko vi su se na sta vi li pro -
iz vo di ti, ali su 1943. go di ne ve} bi li za -
sta re li i ne mo} ni pred ma sov nim na le ti -
ma ru skih T-34. U to vre me su po tre be is -
to~ nog fron ta za ma sov nim i jed no stav nim
pro tiv ten kov skim oru |i ma bi le ne za si te.
Li~ no je Adolf Hi tler, po ~et kom fe bru a ra
1943, na re dio da se u BMM-u pro iz vo de
lov ci ten ko va sa oru |em ka li bra 75 mm, na
ba zi pan ce ra 38.
Teh ni~ ki cr te `i bi li su za vr {e ni 17.
de cem bra 1943, a mar ta 1944. i tri pro -
to ti pa. Lo vac ten ko va za sni vao se na jed -
no stav noj mo di fi ka ci ji ten ka sa te lom pri -
la go |e nim za oru |e ka li bra 75 mm PaK 39,
sa ce vi du `i ne 48 ka li ba ra ili, kao su to
Nem ci be le `i li, L/48. U od no su na skrom ne
di men zi je vo zi la, do bi la se so lid na oklop -
na za {ti ta – ~e o na plo ~a (60 mm) iden ti~ ne
de bqi ne po sta vqe na je pod uglom od 60°, ta -
ko da vo zi lo ima ekvi va lent za {ti te od 120
mm ~e li ka. Krov na plo ~a bi la je de be la osam
mi li me ta ra, pod 10 mm, a zad wa stra na
i do wi deo te la 20 mi li me ta ra. Me ha ni zam
oru |a bio je za {ti}en sa tzv. sviw skom gla -
vom (Saukopf) de bqi ne 60 mm. Ce na jed no -
stav no sti bi la je ma la po kre tqi vost ce vi –
od 5° ule vo i 11° ude sno, i sa ele va ci jom od
-6° do +11°. Za po sa du je osta vqe no vr lo
ma lo me sta, {to se u rat noj prak si po ka za -
lo kao naj lo {i ja stra na lov ca ten ko va.
No vo vo zi lo pri ka za no je Hi tle ru za
ro |en dan 20. apri la 1944. go di ne. On je
odo brio ma sov nu iz ra du i istog me se ca su
u BMM-u za vr {i li pr vih 20 sa mo hot ki, ko -
je su u ne ko li ko na vra ta pro me ni le zva ni~ -
nu ozna ku. Da bi u ~lan ku ima li ge ne ri~ ko
ime, ko ri sti }e mo na di mak het zer pri hva -
}en me |u po sa da ma vo zi la.
To kom le ta 1944. go di ne het ze ri su
po ~e li da se pro iz vo de upo re do i u ne ko -
li ko po go na fir me [ko da. Do ma ja 1945.
go di ne u BMM pro iz ve de no je 2.047 pri -
me ra ka, a u [ko di jo{ 766. Sta ti sti ka se
od no si sa mo na osnov ni lo vac ten ko va.
Po pu na
Sa het ze ri ma su po pu wa va ni di vi zi o -
ni lo va ca ten ko va (pan zerjäge rab te i lung), ko -
ji su pre ma for ma ci ji ima li 31 ili 45 sa -
mo hot ki. Ba te ri je su ima le 14 ili 10 sa mo -
hot ki, a ko man da di vi zi o na tri. Ta kvi di vi -
zi o ni bi li su di rekt no pod re |e ni di vi zi ja -
ma Ver mah ta i SS-a. Fa bri ke ni su ni iz -
bli za bi le u pri li ci da pra te po tre be i gu -
bit ke i za to su di vi zi o ni ~e sto do la zi li do
teh ni ke na ka {~i cu, kad se uka `e pri li ka.
Ne ma~ ka do sled nost ogle da la se u to me da
29

Razli~ite oznake
U se rij sku pro iz vod wu sa mo hot ka je
uve de na pod du ga~ kom ozna kom, ko ja sre -
}om ima skra }e ni ob lik – ju ri {no oru |e
Stu Gesch 38(t). U Ne ma~ koj KoV vo zi lo su
ozna ~i li kao la ki lo vac ten ko va 38 (Le ic -
hte Pan zerjäger 38). Zva ni~ na ozna ka sa -
mo hod nog oru |a od ok to bra 1944. bi la je
Jag dpan zer 38(t) – iza ozna ke na me ne –
„lo vac ten ko va". Sle di la je ozna ka na sle -
|e na od iz vo ra {a si je la kog ten ka 38.
Ma lo slo vo „t“ u za gra di ozna ~a va dr `a -
vu po re kla ten ka – ^e ho slo va~ ku u skla du
sa ne ma~ kim je zi kom. Ime het zer (li si ~ar)
od no si lo se na sli~ no vo zi lo E-10, iz ra -
|e no u [ko di kao pro to tip, ali su zbog
gre {ke tim ime nom kr {te ne i pr ve sa mo -
hot ke pre da te je di ni ca ma. U zva ni~ nim do -
ku men ti ma ni je se ko ri sti lo ime het zer,
ali se ono odo ma }i lo me |u po sa dom. Do -
du {e, ne u pre ve li koj me ri. Tek po sle ra -
ta se, za hva qu ju }i qu bi te qi ma rat ne teh -
ni ke i ma ke ta ri ma, oba ve zno na vo di ime
het zer uz iz vor nu zva ni~ nu ozna ku.
su sve do po sled wih sed mi ca ra ta u je di ni ce
do la zi le for ma cij ski po pu we ne ba te ri je.
Na sa mom kra ju ra ta di vi zi o ni su ~e sto
ima li sa mo dve ba te ri je od de set sa mo hot ki i
dve za ko man du. Ne ke di vi zi je do bi le su sa -
mo ~e tu het ze ra. Za po sled we po ku {a je od -
bra ne for mi ra ne su sa mo stal ne bri ga de i
di vi zi o ni lo va ca ten ko va sa me {o vi tim iz -
bo rom het ze ra i juri{nih oru|a (StuG), po -
ro di ce lo va ca ten ko va iz ra |e nih od ele me -
na ta ten ka Pan cer III i IV. Po sa de su ob u ~a va -
ne u Mi lo vi ca ma, u po seb noj {ko li za lov ce
ten ko va. Nem ci ma su het ze ri bi li iz u zet no
po treb ni i za to ni su ra do da va li ta vo zi la
sa ve zni ci ma. Sa mo su Ma |a ri, kao pro ve -
re ni sa ve zni ci, do bi li 75 pri me ra ka.
Po ka za lo se na Is to~ nom fron tu da je
u ~e o nom su ko bu het ze ra sa ten kom T-34/85
ne ma~ ka po sa da ima la pri li ku da, ako pre -
ci zno po go di, uni {ti pro tiv ni ka uda qe nog
700 me ta ra. Ako ga ne bi po go di la na 400
me ta ra uda qe no sti, tenk T-34/85 bi za si -
gur no pro bi jao ~e o nu plo ~u het ze ra. Rat na
is ku stva po ka za la su da se het zer naj bo qe
ko ri sti iz za se de i u ur ba nim uslo vi ma. Vr -
lo ma la mo gu} nost po kre ta wa oru |a mo ra -
la se stal no na dok na |i va ti pre me {ta wem
vo zi la to kom bor be. Ta da se pro tiv ni~ koj
va tri iz la ga la skro m na bo~ na za {ti ta i to
se obi~ no za vr {a va lo smr }u po sa de.
Za sa mo od bra nu od pe {a di je hez ter je
imao mitraqez 7,92 mm M-34 „{a rac", ko -
jim se ru ko va lo iz vo zi la, ali je pro blem
pred sta vqa la po pu na mu ni ci jom, jer se ta da
mo ra lo iza }i iz van krov ne plo ~e.
Osim osnov nog mo de la, za po tre be
ko man do va wa u di vi zi o ni ma pro iz vo di lo
se ko mand no vo zi lo be fel va gen 38 (Be -
fehlswa gen), ko je je, za raz li ku od bor be -
nih vo zi la, ima lo osnov ni ra dio-ure |aj
„Hetzer“ iz Tenkovskog vojnog u~ili{ta
na tenkodromu u Beloj Crkvi 1947. godine
30
15. novembar 2008.

FuG5 (kao na svim vo zi li ma) i do dat ni ra -
dio-ure |aj FuG8.
Iz ra |e no je 181 vo zi lo za iz vla ~e we
ber ge pan cer 38 (Ber ge pan zer wa gen 38), sa
~e ti ri ~la na po sa de i ma som od 14,5 to na.
Za Ar den sku ofan zi vu de cem bra 1944. go -
di ne pri pre mqe no je 20 het ze ra sa pla me -
no ba ca ~i ma flam pan cer 38 (Flam mpan zer).
Po ~et kom 1945. ma li broj het ze ra do bio je
75 mm KwK 42 L/70, ka kav se ko ri stio na
ten ku pan ter. Po ka za lo se da pre vi {e te -
{ka i du ga~ ka cev ni je prak ti~ no re {e we,
jer se vo zi lo te {ko kre }e.
Na 30 vo zi la ugra |e ne su ha u bi ce 150
mm sIG33/2. Po ku {a na je ugrad wa bes tr zaj -
nog oru |a 75 mm Pak 39/1 L/48, u va ri jan ti
na zva noj star (Sta rr), i iz ra |e no je 14 pri -
me ra ka. Pla no ve za ma sov nu pro iz vod wu
pre ki nuo je kraj ra ta.
Raz vi ja ne su broj ne mo di fi ka ci je na
{a si ji het ze ra, sa oru |i ma 105 mm, 75 mm,
pro tiv a vi on ska va ri jan ta itd., ali one ni -
su re a li zo va ne u ko li ~i na ma bit nim za
isto ri ju Dru gog svet skog ra ta, ili ni su pro -
{le da qu fa zu od pro to ti pa.
Po sle ra ta je u ^e ho slo va~ koj na sta -
vqe na pro iz vod wa het ze ra sa no vom ozna -
kom ST-I (sti ha~ tan ku – lo vac ten ko va). Vo -
zi la ST-III/CVP bi la su ne na o ru `a na za
obu ku po sa da. ^e ho slo va ci su 1949. uve li
u na o ru `a we 249 ST-I, kao do da tak za rat -
ni plen. Zbir no, ko ri sti li su vi {e od 300
het ze ra do sre di ne pe de se tih go di na.
Za [vaj car sku je iz ra |e no 158 vo zi la
G-13 sa oru |em 75 mm Stuk 40 i di zel mo to -
rom od 150 KS i ten ko vi za iz vla ~e we sa
fa bri~ kom ozna kom DT-III. Ta vo zi la su upo -
tre bqa va na do po ~et ka se dam de se tih go di na.
Do la zak na Bal kan
Hez te ri su bi li vr lo ret ko u je di ni ca -
ma ne ma~ ke si le na Bal ka nu. Dve SS di vi zi -
je pri mi le su no va vo zi la iz fa bri ke to kom
od mo ra 1944. go di ne na pod ru~ ju Ma ri -
bor–Ptuj–Ce qe. U 31. SS di vi zi ju Lom bard
je no vem bra 1944. go di ne uvr {te no 14 het -
ze ra, ko ji su po vre me no to kom od mo ra i po -
pu ne ko ri {}e ni u bor ba ma pro tiv slo ve na~ -
kih par ti za na. Ta je di ni ca se pre ba ci la u
Ma |ar sku ra di bor be pro tiv sovjetske
armije, a na we no me sto do {li su de lo vi 14.
SS Ga li ci en gre na dir ske di vi zi je, u ko joj se
de cem bra 1944. go di ne, u imo vi ni od re da
lo va ca ten ko va, vo di 14 het ze ra. I oni su
ko ri {}e ni pro tiv Na rod no o slo bo di la~ ke
voj ske Ju go sla vi je (NOVJ).
Du `e vre me na Bal ka nu za dr `a la se
181. pe {a dij ska di vi zi ja Ver mah ta. Ona se
le ta 1944. go di ne bo ri la pro tiv NOVJ na
pro sto ru Cr ne Go re i Her ce go vi ne. U we -
nom 222. od re du lo va ca ten ko va se od ok -
to bra 1944. go di ne na la zi lo 14 het ze ra.
Do dat nih de set pri me ra ka u{lo je u sa stav
tog od re da ja nu a ra 1945. go di ne. Oni su
pro le }a 1945. go di ne ko ri {}e ni u bor ba -
ma u Po sa vi ni, Mo sla vi ni i Za gor ju, sve
do 12. ma ja 1945. go di ne, ka da je raz o ru -
`a na di vi zi je kod Ce qa.
Ne ko li ko da na pred po la zak NOVJ u
pro boj Srem skog fron ta 10. apri la 1945.
go di ne, 141. od red lo va ca ten ko va 41. tvr -
|av ske pe {a dij ske di vi zi je pri mio je 10
het ze ra. Oni ni su za u sta vi li pro dor NOVJ
i od red se po vla ~io sa glav ni nom je di ni ca
di vi zi je kroz Srem do Za gor ja. Di vi zi ja se
pre da la 10. ma ja 1945. go di ne, kod Klaw -
ca. U do ku men ti ma NOVJ iz ra ta te {ko se
mo `e pra ti ti ka da su het ze ri po sta li plen
po bed ni ka, jer ~e sto teh ni~ ki ne u ki par ti -
za ni ni su na vo di li pre ci zne ozna ke teh ni -
ke. Za to se het zer la ko mo `e za me ni ti za
StuG III ili 40, jer su svi svr sta va ni pod isto
ime – fer di nand.
Is tra `i va~ Dra gan Sa vi} iz Be o gra -
da, ko ji pro u ~a va rat ni plen NOVJ, pro ce -
wu je da se do dva de se tak het ze ra na {lo u
po se du NOVJ. U po ~et ku su to bi li po je di -
na~ ni pri mer ci – na pri mer, mar ta 1945.
go di ne kod Pe tlov ca u Ba ra wi i sle de }eg
me se ca kod Na {i ca. Pri li kom raz o ru `a -
wa 41. i 181. di vi zi je pe to kra ke su do bi le
23
Par ti zan ski fer di nan di
U Na rod no o slo bo di la~ koj voj sci Ju go sla vi je i u pr vim go di na ma
po sle ra ta u JA za ve }i nu sred sta va rat ne teh ni ke ko ri {}e na su,
uslov no re ~e no, do ma }a ime na ko ja ni su ima la ve ze sa iz vor nim ozna -
ka ma. Ta ko su par ti za ni het ze re re dov no „pre po zna va li" kao fer di -
nan de, ia ko su to ne u po re di vo ve }a sa mo hod na oru |a i ni jed no ta kvo
se ni je ni po ja vi lo na na {im pro sto ri ma. Mo `da su za fer di nan da
na {i par ti za ni ~u li od Ru sa. Oni su od vre me na Kur ske bit ke (1943.
go di ne), ka da su fer di nan di pr vi put uve de ni u bor bu, sva ku ne ma~ ku
sa mo hot ku na zi va li po wi ma. Bez ob zi ra na po re klo, sa svim je iz ve -
sno da su se u ru ka ma par ti za na na {li het ze ri, a ne fer di nan di.
31

Iz plena 16. vojvo|anske divizije NOVJ
u mestu Petlovac u Barawi, marta 1945.
Tak ti~ ko-teh ni~ ke ka rak te ri sti ke
Po sa da: ~e tvo ro ~la na – ko man dir, ni -
{an xi ja, pu nilac i vo za~
Bor be na ma sa: 15,750 t
Na o ru `a we: top 75 mm PaK 39/L 48 sa 40
/41 ili 45 met ka, mi tra qez 7,92 mm
MG34 ili MG42 sa 600 me ta ka
Po gon ska gru pa: ben zin ski {e sto ci lin -
dri~ ni vo dom hla |e ni mo tor Pra ga AC/2,
sna ga 117 kW (160 KS),
pri 2.800 obr ta ja u mi nu ti, dva re zer vo -
a ra za 320 l go ri va
sve pre o sta le sa mo hot ke. U Ce qu su pro na -
|e na naj ma we dva het ze ra.
U pr vim po rat nim me se ci ma svi ten ko -
vi i sa mo hod na oru |a kon cen tri sa ni su u Prvoj
ten kov skoj ar mi ji, od no sno od po ~et ka
1946. go di ne u Ko man di ten kov skih i mo to -
ri zo va nih je di ni ca JA. U to vre me na la zi mo
vo zi la het zer u 2. ten kov skoj bri ga di, u ko joj
su osnov no na o ru `a we bi li ten ko vi T-
34/85. Ta je di ni ca je po sle ra ta naj pre bi la
u Qu bqa ni, a za tim u Ma ke do ni ji. U we nom
sa sta vu ta da su bi la dva ten kov ska ba ta qo -
na T-34/85 sa po osam pri do da tih het ze ra.
Sa mo hot ke su ve} 1946. go di ne kon cen -
tri sa ne u Sa mo hod noj ar ti qe rij skoj pro tiv -
ten kov skoj bri ga di (ka sni je pu ku) u Na {i ca -
ma. Ne ko li ko tih vo zi la oti {lo je u Al ba ni -
ju 1946. go di ne kao me |u ar mij ska po mo}. Bi -
ra na su vo zi la ma lih di men zi ja i ve li ke po -
kre tqi vo sti, po god na za al ban ske pla ni ne,
pa su se me |u 21 vo zi lom (po klo we nog od re -
da) na {li het ze ri. Svi su pre pri mo pre da je
ge ne ral no re mon to va ni u Cen tral noj ten kov -
32
Di men zi je: du `i na 6.270 mm, {i ri na
2.630 mm, vi si na 2.170 mm,
kli rens 420 mm
Mak si mal na br zi na na pu tu: 42 km/~
Br zi na kre ta wa iz van pu ta: 15 km/~
Ra di jus kre ta wa na pu tu: 177 km
Ra di jus kre ta wa iz van pu ta: 130 km
De bqi na oklo pa: ~e lo – 60 mm, bo ko vi –
20 mm, pod i krov ne po vr {i ne 8 mm,
bo ko vi su za {ti }e ni plo ~om od pet
milimetara
skoj ra di o ni ci u Mla de nov cu. Obu ku Al ba -
na ca pro ve li su u bli zi ni Ti ra ne pri pad ni -
ci Komande TMJ, ko ji su se vra ti li u ze mqu
1947, ka da su lo kal ne po sa de i sta re {i ne
ovla da le osnov nim zna wi ma.
Naj ma we ~e ti ri ili pet het ze ra uvr {e -
no je u sa stav Ten kov skog voj nog u~i li {ta
(TVU), for mi ra nog no vem bra 1945. go di ne
za {ko lo va we ofi ci ra ten kov skih je di ni ca.
Po la zni ci, ko je su iza bra li rat ni pod o fi -
ci ri i kan di da ti sa ma tu rom, bi li su u TVU
dve go di ne, do pro mo ci je u ~in pot po ru~ ni -
ka. Od tre }e kla se {ko lo va we je tra ja lo tri
go di ne. U po ~et ku se TVU na la zi la na Ba wi -
ci, a od le ta 1946. go di ne u Be loj Cr kvi. Ta -
mo je u na stav noj ten kov skoj je di ni ci pro vo -
|e na obu ka bu du }ih ofi ci ra na het ze ri ma.
Kao po li gon za tak ti~ ku obu ku ko ri sti lo se
pro stran stvo De li bat ske pe {~a re.
Po sle Re zo lu ci je In for mbi roa
1948. go di ne bez bed no sne pri li ke u Be loj
Cr kvi bi le su vr lo slo `e ne, jer se ten ko -
drom na la zio uz sa mu gra ni cu sa Ru mu ni -
jom, a ka sar ne i park bor be nih i ne bor be -
nih vo zi la sa mo pet sto ti na me ta ra od gra -
ni ce, pot pu no iz lo `e ni va tri sa is to~ ne
stra ne. U to vre me sva bor be na vo zi la
odr `a va na su u pu noj go to vo sti za even tu -
al nu od bra nu dr `a ve.
[ko lo va we se mo ra lo na sta vi ti, pa
su kra jem le ta 1948. go di ne TVU i Ten kov ska
ofi cir ska {ko la pre me {te ni u Ba wa lu ku,
sa svom teh ni kom, ukqu ~u ju }i i het ze re. Oni
su ukr ca ni na va go ne i pre ve ze ni u no vi
gar ni zon. U skla du sa pro me nom od no sa
pre ma biv {im is to~ nim sa ve zni ci ma od ba -
~en je ru si zam u~i li {ta i od 1950. ofi ci -
ri ten ki sti su {ko lo va ni u Ten kov skom
{kol skom cen tru. Na het ze ri ma su se ob u -
~a va li po la zni ci ~e tvr te kla se, pri mqe ne
1949, i pe te kla se iz 1950. go di ne.
Sve do ~e we
Ge ne ral-pot pu kov nik u pen zi ji Mi lo sav
C. \or |e vi}, pri pad nik 5. kla se i da nas
stal ni sa rad nik ma ga zi na „Od bra na", se }a
se tih da na. Na pr voj go di ni {ko lo va wa, po -
sle obu ke za vo za ~e mo tor nih vo zi la, u~i li
su da vo ze i oklop ne au to mo bi le ita li jan skog
po re kla, a u dru goj go di ni je lo vac ten ko va
het zer bio pr vo gu se ni~ no bor be no vo zi lo na
ko jem je ob u ~a van 51 bu du }i ofi cir iz 5. kla -
se. Oni su na tim sred stvi ma ovla da li ve {ti -
nom upra vqa wa gu se ni~ nim vo zi lom, za tim
pro vo di li ga |a wa iz osnov nog oru |a i mi tra -
qe za i tak ti~ ku obu ku. Ge ne ral \or |e vi} ka `e
da su na ve `ba ma sa vo dom het ze ri stal no
ima li ulo gu pro tiv ni~ ke stra ne „pla vog”, a
da su ten ki sti u T-34 bi li „cr ve na” stra na. U
to vre me su mla di pi tom ci te {ko pri ma li k
sr cu to da sva ki put bu du „Nem ci”.
Na het ze ri ma su naj ~e {}e ve `ba li na
Ba wa lu~ kom po qu, ali su iz la zi li i na te ren
– na po li go ne Bron za ni maj dan, Ma wa ~a i
Ukrin ski lug kod Pr wa vo ra. Ga |a wa iz oru -
|a 75 mm re dov no su se pro vo di la za vr {no
sa ~e tvr tom kla som, za to {to se u jed nom in -
ci den tu gra na ta pre ra no ak ti vi ra la. Ko -
man dant T[C pu kov nik Du {an ]or ko vi} je
za to za bra nio da se ga |a iz het ze ra.
Pre ma re ~i ma ge ne ra la \or |e vi }a,
ko ji se u het ze ru oku {ao u ulo zi vo za ~a, ni -
{an xi je i ko man di ra, we go vi uti sci o ten ku
sli~ ni su oni ma ko je su ima li u ra tu ten ki -
sti Ver mah ta – to je vo zi lo sa sku ~e nim pro -
sto rom za po sa du i sa ne pri rod nim sme {ta -
jem po sa de. Na i me, sva tri iz vr {i o ca se di -
la su sa le ve stra ne, a sa mo je pu ni lac bio
sa de sne. Za to se oru |em vr lo te {ko ru ko -
va lo. Vo za ~i ma ni skog ra sta pro blem je
pred sta vqao vi so ki sme {taj pe ri sko pa, pa
su se de li na vre }i pe ska ka ko bi ima li po -
gled iz van vo zi la.
Sa mo hot ke het zer po vu ~e ne su iz na o -
ru `a wa na kon za vr {et ka obu ke pe te kla se
1952. go di ne. U to vre me su u T[C i je di ni -
ce ma sov no uve de na bor be na vo zi la ame ri~ -
kog po re kla, ko ja su is ti snu la po sled we pre -
`i ve le pri mer ke teh ni ke iz rat nog ple na.
Alek san dar RA DI]
15. novembar 2008.