suo^avawe sa istinom suo^avawe sa istinom
suo^avawe sa istinom suo^avawe sa istinom
suo^avawe sa istinom suo^avawe sa istinom
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Godina II Broj 12 15. mart 2006. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu<br />
VOJSKA U 2005.<br />
SUO^AVAWE<br />
SA ISTINOM<br />
Tema<br />
Polo`aj ratnih<br />
vojnih invalida<br />
ZABORAVQENE<br />
RANE<br />
Intervju<br />
Dr Dragan R. Simi},<br />
profesor Fakulteta politi~kih nauka<br />
HAOTI^NI POREDAK SVETA
Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore<br />
Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik”<br />
iza{ao je 24. januara 1879. godine<br />
Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore<br />
NIC ”Vojska" je povodom<br />
125 godina vojne {tampe,<br />
24. januara 2004. godine,<br />
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,<br />
drugog stepena<br />
Izdava~<br />
Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”<br />
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />
Na~elnik NIC ”VOJSKA”<br />
Zvonimir Pe{i}, pukovnik<br />
Glavni i odgovorni urednik<br />
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik<br />
Zamenik glavnog urednika<br />
Radenko Mutavxi}<br />
Pomo}nik glavnog urednika<br />
Dragana Markovi}<br />
REDAKCIJA:<br />
Alek<strong>sa</strong>ndar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}<br />
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),<br />
Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),<br />
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},<br />
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi},<br />
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),<br />
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)<br />
Stalni <strong>sa</strong>radnici<br />
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,<br />
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi},<br />
mr Slavi{a Vla~i}, Milo<strong>sa</strong>v \or|evi},<br />
Alek<strong>sa</strong>ndar Lijakovi}, Radojka Marinkovi},<br />
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},<br />
Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},<br />
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},<br />
dr Dragan Simeunovi}<br />
Dizajn i prelom<br />
Enes Me|edovi} (likovni urednik),<br />
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}<br />
Fotografija<br />
Goran Stankovi} (urednik)<br />
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)<br />
Jezi~ki redaktori<br />
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski<br />
Korektor<br />
Sla|ana Grba<br />
Sekretar redakcije<br />
Vera Denkovski<br />
Dokumentacija<br />
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski<br />
TELEFONI<br />
Na~elnik 3241-104; 23-079<br />
Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809<br />
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808<br />
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547<br />
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078<br />
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576<br />
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481<br />
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443<br />
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765<br />
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995<br />
TELEFAKS 3241-363<br />
ADRESA<br />
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />
po{t.pr. 06-1015<br />
e-mail<br />
odbrana@beotel.yu<br />
redakcija@odbrana.mod.gov.yu<br />
Internet<br />
www.odbrana.mod.gov.yu<br />
@iro-ra~un<br />
840-49849-58 za NIC ”Vojska”<br />
Pretplata<br />
Za pripadnike MO i VSCG preko RC<br />
mese~no 160 dinara.<br />
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice<br />
mese~no 180 dinara.<br />
[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29<br />
CIP – Katalogizacija u publikaciji<br />
Narodne biblioteke Srbije<br />
ODBRANA<br />
ISSN 1452-2160<br />
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu<br />
4<br />
SADR@AJ<br />
Snimio Zvonko PERGE<br />
40<br />
U FOKUSU<br />
Vojska u 2005.<br />
SUO^AVAWE SA ISTINOM 8<br />
INTERVJU<br />
Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih<br />
nauka u Beogradu i osniva~ Centra za studije SAD<br />
HAOTI^NI POREDAK SVETA 10<br />
Per aspera<br />
LED ISPOD PEPELA 13<br />
TEMA<br />
Polo`aj ratnih vojnih invalida<br />
ZABORAVQENE RANE 14<br />
ODBRANA<br />
Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi},<br />
na~elnik Uprave za {kolstvo<br />
U KORIST BUDU]NOSTI 20<br />
Sa studentima 127. klase Vojne akademije<br />
– Odsjek Mornarica<br />
VAQA OSJETITI MORE 24<br />
Ron Hil, {ef Kancelarije SAD za bilateralne<br />
odnose u SCG<br />
O^EKIVAWE SPORAZUMA 28<br />
Beogradska {kola za studije bezbednosti<br />
PROJEKTOVAWE<br />
BUDU]NOSTI 32<br />
Godinu dana od potpisivawa protokola o izgradwi<br />
vojne baze u Novom Sadu<br />
”MAJURSKA ADA”<br />
JO[ NA PAPIRU 34<br />
Sedma godi{wica bombardovawa na{e zemqe<br />
O@IQCI RATNIH STRADAWA 38<br />
15. mart 2006.<br />
50
RE^ UREDNIKA<br />
REALNOST<br />
78<br />
DRU[TVO<br />
Zapisi <strong>sa</strong> Kosova i Metohije<br />
SLIKE IZ PODEQENOG GRADA 40<br />
Primarijus dr Novak Vukoje, otorinolaringolog<br />
REZ ZA MIRAN SAN 44<br />
Vode}i ruski oftalmohirurzi na VMA<br />
UNIVERZALNI JEZIK NAUKE 46<br />
SVET<br />
Prva bitka za Grozni<br />
DOBRO DO[LI U PAKAO<br />
^E^ENIJE 50<br />
Iranski nuklearni program<br />
IZME\U DIPLOMATIJE I ORU@JA 55<br />
TEHNIKA<br />
Modernizacija vozila BRDM-2<br />
TO JE VUK 58<br />
Brodski sistemi i naoru`awe u uslovima<br />
asimetri~nog ratovawa na moru<br />
POSLEDWA LINIJA ODBRANE<br />
BRODOVA 61<br />
KULTURA<br />
FEST 2006.<br />
DEKODIRAWE SLIKE SA<br />
POVR[INE ZEMQE 68<br />
FEQTON<br />
150 godina od ro|ewa Nikole Tesle<br />
ISPRED SVOG VREMENA 72<br />
SPORT<br />
Kamp za trenirawe sportista VSCG na Kopaoniku<br />
PROTIV VETREWA^A 78<br />
Borbena gotovost Vojske izgra|ivana je u slo`enim uslovima<br />
i bezbednosnim rizicima. Evidentan je pad po svim elementima<br />
u odnosu na prethodnu godinu – i to je na{a realnost,<br />
naglasio je na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik<br />
Qubi{a Joki} na analizi borbene gotovosti VSCG za<br />
2005. godinu. Osnovni uzroci za takvo stawe su van doma-<br />
{aja Vojske.<br />
Materijalno-finasijski je naj~e{}e pomiwan. Skre<strong>sa</strong>n <strong>sa</strong><br />
svih strana, vojni buxet je omogu}io <strong>sa</strong>mo golo pre`ivqavawe. Za<br />
razvoj, opremawe, modernizaciju i poboq{awe `ivotnog standarda<br />
pripadnika Vojske nije preteklo ni{ta. Ako je i preteklo,<br />
oti{lo je na izmirivawe nagomilanih dugova i kamata.<br />
To, naravno, nije povoqna klima za reformske zahvate. U<br />
armijskoj javnosti jo{ uvek prevladava mi{qewe da taj proces<br />
uglavnom podrazumeva rasformirawe jedinica i ustanova, penzioni<strong>sa</strong>we<br />
zaposlenih, gubitak radnih mesta i prodaju vojne imovine,<br />
istaknuto je tako|e na analizi. Pozitivni efekti ulo`enog<br />
truda i daqe su, bar za ve}inu profesionalnih pripadnika Vojske,<br />
u drugom planu. Svakodnevica im name}e `ivotne probleme<br />
koje vrlo te{ko mogu da re{e.<br />
Sa realnim problemima su~avaju se i ratni vojni invalidi.<br />
Kad je zatrebalo, bili su na prvoj liniji, spremni da otaxbini<br />
daju sve. I dali su. Nisu `alili. Wihov ulog se ne mo`e platiti.<br />
Ali rane bi mogle mawe da bole. Nisu zadovoqni brigom dr`ave.<br />
[vajcarski model za utvr|ivawe invalidskih primawa u srpskoj<br />
varijanti zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 odsto.<br />
Kako <strong>sa</strong>da stvari stoje, Predlog zakona o bora~koj i invalidskoj<br />
za{titi, kojim dr`ava `eli kona~no da uredi tu oblast, nalazi<br />
se na jednoj, a potrebe invalida i boraca na drugoj strani.<br />
Na wihovoj strani je, ali ne i wima na korist, i nesloga razli-<br />
~itih udru`ewa koja zastupaju interese boraca i invalida. To<br />
obele`je srpskog modela nepovoqno uti~e na re{ewe problema.<br />
U situaciji kada svako udru`ewe tra`i svoj deo kola~a, invalidi<br />
i borci ostaju uskra}eni za mnogo toga, pa i za pravedniju sliku<br />
dru{tva o wima. Re{ewe je, verovatno, kao i uvek, negde na sredini.<br />
Besmislenost podela najrealnije se vidi na Kosovu i Metohiji,<br />
u Kosovskoj Mitrovici. Podeqenom gradu. Na jednoj strani<br />
Ibra su Srbi. Na drugoj Albanci. Mostovi su izgubili namenu.<br />
Svojevremeno su izgra|eni da bi povezivali obale i qude, a danas<br />
se brane, nadgledaju i ~uvaju od upada. Sa juga na sever kao<br />
17. marta 2004. godine.<br />
Mnogi mostovi u Srbiji i Crnoj Gori poru{eni su u prole}e<br />
1999. godine. Gotovo svi su obnovqeni. Mo`da su <strong>sa</strong>da i lep{i<br />
nego {to su bili, ali uspomene na stradawa i patwe naroda u vazdu{noj<br />
kampawi Natoa ostale su duboko urezane. Ne mogu se i ne<br />
smeju zaboraviti, ma koliko bile bolne. Slike rata blede, ali<br />
spomenici `rtvama stoje i opomiwu.<br />
Izme|u nekada{wih neprijateqa na bojnom poqu danas se<br />
grade mostovi poverewa, <strong>sa</strong>radwe i partnerstva. To ne ide lako.<br />
Potrebno je dosta vremena i strpqewa da se prevazi|e nasle|e<br />
pro{losti. Da se slegnu kovitlawa doga|ajne pra{ine, kako bi se<br />
<strong>sa</strong> odre|ene vremenske distance realnije <strong>sa</strong>gledavalo i vaqano<br />
procenilo ono {to se dogodilo i {to se doga|a.<br />
5
AKTUELNO<br />
REKLI SU<br />
Ministar<br />
odbrane<br />
dr Zoran<br />
Stankovi}<br />
– Zgrada Vojnotehni~kog instituta ne-<br />
}e biti predata MUP-u onako kako se u<br />
javnosti pri~a bez ikakve nadoknade ili<br />
za ~etiri helikoptera. To }e biti dogovor<br />
izme|u ekspertskih timova Vlade Republike<br />
Srbije i Ministarstva odbrane.<br />
Vojnu imovinu vi{e nikada ne}emo davati<br />
na re~. Ona }e biti razmewivana <strong>sa</strong>mo u<br />
slu~ajevima kada za wu dobijemo adekvatnu<br />
protivvrednost.<br />
Preko 6.000 kvadratnih metara<br />
stambenog prostora smo platili a da stanovi<br />
nisu zavr{eni niti predati Vojsci.<br />
Pred sudovima u Beogradu vode se 1.703<br />
proce<strong>sa</strong> za stanove u kojima su bespravno<br />
useqena lica. U 800 stanova nalaze se<br />
civili koji nemaju nikakve veze <strong>sa</strong> Vojskom<br />
a koriste ih vi{e godina – rekao je ministar<br />
odbrane Zoran Stankovi} na analizi<br />
borbene gotovosti Vojske.<br />
Poseta Ratnog kolexa ratnog va<br />
Delegacija Ratnog kolexe RV SAD boravila<br />
je u poseti Ministarstvu odbrane i Vojsci<br />
SCG od 27. februara do 1. marta. Delegaciju<br />
je predvodio pukovnik Majkl Ajnskof, u<br />
pratwi vazduhoplovnog izaslanika SAD u Beogradu<br />
potpukovnika Semjuela [ulta.<br />
Tokom trodnevne posete, predstavnici<br />
Ratnog kolexa RV SAD razgovarali su <strong>sa</strong> pomo}nikom<br />
ministra za politiku odbrane Sne-<br />
`anom Samarxi}-Markovi} o reformi sistema<br />
odbrane i me|unarodnoj vojnoj <strong>sa</strong>radwi<br />
SCG i SAD, a <strong>sa</strong> na~elnikom General{taba<br />
VSCG general-potpukovnikom Qubi{om Joki-<br />
}em i zamenikom na~elnika G[ VSCG general<br />
-majorom Zdravkom Pono{em o reorganizaciji<br />
Vojske, perspektivama razvoja i <strong>sa</strong>radwi<br />
<strong>sa</strong> vojskama u okru`ewu. Delegacija Ratnog kolexa<br />
RV SAD posetila je i Vojnu akademiju, Komandu<br />
RV i PVO, Aerodrom “Batajnica“ i Vazduhoplovni<br />
nastavni centar u Somboru.<br />
DOBRE PERSPE<br />
Prijem kod Vuka{ina Mara{a<br />
SAVREMENI STANDARDI<br />
BEZBEDNOSTI<br />
Na~elnik<br />
Uprave<br />
za kadrove<br />
Ministarstva<br />
odbrane SCG<br />
general-major<br />
Slobodan Tadi}<br />
– U sistemu odbrane trenutno ima 20<br />
generala i admirala, a koliko }e ih biti<br />
u narednom periodu zavisi od Strategijskog<br />
pregleda odbrane.<br />
Sada{wi broj generala i admirala<br />
iznosi od 0,3 do 0,6 odsto od ukupnog broja<br />
pripadnika na{ih oru`anih snaga, a<br />
prema vojnim standardima drugih zemaqa<br />
nalazi se na dowoj granici.<br />
Lane su u VSCG formacijski bila<br />
anga`ovana 32 generala i admirala, a<br />
taj broj je smawen zbog odlaska u penziju,<br />
ali i zbog promena u strukturnoj organizaciji<br />
Vojske.<br />
Zamenik ministra odbrane Vuka{in Mara{<br />
primio je, 3. marta, {efa Posmatra~ke<br />
misije Evropske unije za SCG Alek<strong>sa</strong>ndru Vagner,<br />
na wen zahtev.<br />
Tom prilikom Vuka{in Mara{ je {efu<br />
Posmatra~ke misije predo~io proces kreirawa<br />
doktrinarnog okvira za sprovo|ewe<br />
reforme sistema odbrane. Zamenik ministra<br />
odbrane konstatovao je da je do<strong>sa</strong>da{wa<br />
reforma sistema odbrane i Vojske SCG dala<br />
rezultate koji je u potpunosti kvalifikuju za<br />
ulazak u me|unarodne bezbednosne integracije,<br />
pre svega Partnerstvo za mir. On je, tako|e,<br />
naglasio da }e nastavak i okon~awe zapo~etih<br />
reformi biti garant da su stvoreni<br />
uslovi za usvajawe <strong>sa</strong>vremenih standarda kolektivne<br />
bezbednosti i odbrane.<br />
SARADWA<br />
AMS SRBIJE I VOJSKE<br />
Predsednik Auto moto <strong>sa</strong>veza Srbije<br />
Dragoqub Leki} i predsednik Upravnog<br />
odbora Pavle Komnenovi} uru~ili su 3.<br />
marta ministru odbrane Zoranu Stankovi}u<br />
plaketu AMS Srbije, kao znak do<strong>sa</strong>da{we<br />
uspe{ne <strong>sa</strong>radwe izme|u Ministarstva<br />
odbrane i AMS Srbije.<br />
Pored toga {to AMS Srbije koristi<br />
za auto trke vojni autodrom “Beranovac“<br />
u Kraqevu i aerodromsku pistu u Batajnici,<br />
ministar Stankovi} je <strong>sa</strong> Leki}em i<br />
Komnenovi}em razgovarao o mogu}nostima<br />
unapre|ewa <strong>sa</strong>radwe.<br />
6<br />
15. mart 2006.
zduhoplovstva SAD<br />
KTIVE SARADWE<br />
NAJBEZBEDNIJA<br />
EVROPSKA PRESTONICA<br />
Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} posetio<br />
je Gradski centar za obave{tavawe u Beogradu. Tom<br />
prilikom zamenica gradona~elnika Radmila Hrustanovi}<br />
istakla je ~iwenicu da je Beograd u anketama<br />
vi{e stranih listova progla{en jednom od najbezbednijih<br />
evropskih prestonica, u ~emu rad Gradskog<br />
centra za obave{tavawe ima znatnog udela.<br />
^lan gradske vlade zadu`en za postupawe u<br />
vanrednim situacijama Vladimir Markovi} naglasio<br />
je da Ministarstvo odbrane i grad tesno <strong>sa</strong>ra-<br />
|uju na poslovima za{tite gra|ana. Zastupnik na-<br />
~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije Milan<br />
Popadi} govorio je o planovima za ja~awe slu-<br />
`be osmatrawa i obave{tavawa kao va`nog dela<br />
sistema odbrane.<br />
VOJNE LOKACIJE U ZREWANINU<br />
Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik<br />
Qubi{a Joki}, posle obilaska zrewaninskog<br />
garnizona 2. marta, najavio je da }e u predstoje}oj<br />
reorganizaciji Novo<strong>sa</strong>dskog korpu<strong>sa</strong> od <strong>sa</strong>da{wih<br />
14 u Zrewaninu ostati tri do ~etiri vojne lokacije.<br />
Sa predsednikom op{tine Zrewanin Goranom<br />
Kne`evi}em general Joki} je razgovarao o materijalnom<br />
polo`aju i organizaciji Vojske na tom podru~ju.<br />
HUMANITARNA AKCIJA<br />
Neposredno posle te{ke `elezni~ke nesre}e,<br />
koja se dogodila 23. januara kod Bio~a u Crnoj Gori,<br />
na pruzi Beograd–Bar, na predlog vi{e komandi<br />
i jedinica VSCG, Uprava za qudske resurse General{taba<br />
VSCG pokrenula je akciju prikupqawa<br />
dobrovoqnih nov~anih priloga.<br />
U akciji su u~estvovale sve organizacijske celine<br />
General{taba, komande, jedinice i ustanove<br />
Vojske. Prikupqeno je i upla}eno 618.829 dinara<br />
i 3.731 evra.<br />
Ministar odbrane u Ra{kom okrugu<br />
ZAJEDNI^KI POSLOVI<br />
Na po~etku boravka u Ra{kom okrugu, ministar odbrane Srbije i Crne<br />
Gore Zoran Stankovi} je, u pratwi zamenika na~elnika G[ VSCG general-majora<br />
Zdravka Pono{a i komandanta Kopnenih snaga general-potpukovnika<br />
Mladena ]irkovi}a, obi{ao Ka<strong>sa</strong>rnu “Ibarski rudari” u Ra{koj, gde mu je<br />
komandant 37. motorizovane brigade pukovnik Radomir Mijailovi}<br />
referi<strong>sa</strong>o o borbenoj izgradwi tog <strong>sa</strong>stava.<br />
Na <strong>sa</strong>stanku ministra odbrane i predsednika op{tine Ra{ka Bojana<br />
Milovanovi}a, razmotrena su pitawa dugovawa vojske snabdeva~ima, le~ewa<br />
vojnih osiguranika u Domu zdravqa Ra{ka i stambenog zbriwavawa pripadnika<br />
vojske u tom gradu.<br />
U Novom Pazaru Zoran Stankovi} je prvo posetio Ka<strong>sa</strong>rnu “Rifat Burxevi}<br />
Tr{o”, a potom se <strong>sa</strong>stao <strong>sa</strong> predsednikom op{tine Novi Pazar Sulejmanom<br />
Ugqaninom i predsednikom Skup{tine op{tine Azemom Hajdarevi}em.<br />
Tokom <strong>sa</strong>stanka Sulejman Ugqanin je istakao pomo} vojske gra|anima Novog<br />
Pazara u jesewim poplavama i organizaciji Sanxa~kih sportskih igara i u<br />
razgovoru ocenio “da je Vojska <strong>sa</strong>stavni deo na{e porodice”.<br />
Ministar odbrane Zoran Stankovi} je u Novom Pazaru razgovarao <strong>sa</strong><br />
doma}inima o ustupawu vojnog zemqi{ta, pomo}i vojske pri izgradwi seoskih<br />
puteva i pro{irewa re~nog korita i civilnom slu`ewu vojnog roka.<br />
Z. M.<br />
GENERAL JOKI] U POSETI MA\ARSKOJ<br />
U okviru me|unarodne vojne <strong>sa</strong>radwe, na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik<br />
Qubi{a Joki}, <strong>sa</strong> <strong>sa</strong>radnicima, susreo se 7. marta <strong>sa</strong> delegacijom<br />
Vojske Republike Ma|arske koju je predvodio na~elnik General{taba<br />
general-pukovnik Andra{ Havril.<br />
Tokom razgovora koji su vo|eni u Hodmezeva{arheju, nedaleko od Segedina,<br />
razmewena su iskustva o reformama sistema odbrane, prelasku na profesionalnu<br />
vojsku i precizirana je daqa me|usobna <strong>sa</strong>radwa. Najvi{e vremena<br />
posve}eno je organizaciji i realizaciji predstoje}e zajedni~ke ve`be<br />
na temu otklawawa posledica prirodnih katastrofa.<br />
POMO] VOJSKE CIVILNOM SEKTORU<br />
U organizaciji Uprave<br />
za civilnu za{titu Ministarstva<br />
odbrane, na Vojnoj<br />
akademiji odr`an je skup o<br />
pru`awu pomo}i civilnim<br />
strukturama u vanrednim<br />
situacijama. Ta aktivnost organizovana<br />
je kao deo programa<br />
bilateralne vojne<br />
<strong>sa</strong>radwe na{e dr`avne zajednice<br />
i SAD.<br />
Predstavnik oru`anih<br />
snaga SAD major Ce<strong>sa</strong>r<br />
Valdesuso, ina~e pilot u marinskom korpusu, preneo je iskustva ameri~ke<br />
vojske u <strong>sa</strong>radwi <strong>sa</strong> civilnim sektorom tokom pro{logodi{weg udara uragana<br />
“Katrina” na obalu Meksi~kog zaliva. Major Valdesuso je istakao doprinos<br />
Nacionalne garde, institucije koja ima tradiciju u pru`awu pomo}i<br />
civilnom stanovni{tvu od oko 300 godina. Ta paramilitarna organizacija<br />
bila je od velike pomo}i u koordinaciji delovawa oko 30.000 anga`ovanih<br />
vojnika, mahom iz kopnene vojske i jedinica policije i humanitarnih organizacija.<br />
Na~elnik Uprave za civilnu za{titu MO pukovnik Mom~ilo Jovanovi}<br />
naglasio je da na{a vojska ima zna~ajna iskustva u radu na spa<strong>sa</strong>vawu<br />
stanovni{tva i materijalnih dobara. Iskustva ameri~kih kolega, kao predstavnika<br />
jedne od najve}ih zemaqa, kako je rekao pukovnik Jovanovi}, bi}e<br />
dragocena za primenu novih <strong>sa</strong>znawa u procesu restrukturi<strong>sa</strong>wa civilne<br />
za{tite.<br />
A. A.<br />
7
U FOKUSU<br />
VOJSKA U 2005.<br />
SUO^AVAWE<br />
SA ISTINOM<br />
U kojim uslovima je izgra|ivana<br />
borbena gotovost Vojske tokom<br />
pro{le godine Koliko se<br />
nedostatak novca odrazio na<br />
kvalitet obuke stare{ina,<br />
vojnika i rezervnog <strong>sa</strong>stava<br />
Da li su istro{enost materijalnih<br />
resur<strong>sa</strong> i nemogu}nost opremawa<br />
jedinica <strong>sa</strong>vremenim naoru`awem<br />
dostigli kriti~ni nivo<br />
Borbena gotovost Vojske u pro{loj godini analizirana je 9.<br />
marta 2006. u Klubu Vojske Top~ider i vrednovana dobrom ocenom<br />
– 3,38, {to je za 0,12 mawe u odnosu na 2004. godinu. Skupu<br />
su, pored ministra odbrane Zorana Stankovi}a, na~elnika<br />
General{taba Vojske general-potpukovnika Qubi{e Joki}a i<br />
wegovih <strong>sa</strong>radnika, te na~elnika Inspektorata odbrane SCG<br />
viceadmirala Jovana Grbavca, prisustvovali pomo}nici ministra<br />
odbrane i najodgovornije stare{ine operativnih <strong>sa</strong>stava Vojske.<br />
OTE@ANI USLOVI<br />
Na~elnik Uprave za operativne poslove general-major Qubi<strong>sa</strong>v<br />
Todorovi} govorio je o uslovima u kojima su realizavani<br />
zadaci u 2005. godini, ali i problemima <strong>sa</strong> kojima su se susretale<br />
jedinice Vojske.<br />
– Obimne snage Vojske u visokom stepenu gotovosti – oko 30<br />
odsto mirnodopskog <strong>sa</strong>stava, organizacijsko-mobilizacijske promene<br />
koje nisu vaqano finansijski podr`ane, nedovoqno osmi-<br />
{qena kadrovska re{ewa i sporost u profesionalizaciji jedinica<br />
u Kopnenoj zoni bezbednosti posebno su nepovoqno uticali<br />
na nivo borbene gotovosti. Smawen procenat odziva regruta, te<br />
skra}ewe vojnog roka na {est meseci dodatno su ote`ali obu~avawe<br />
vojnika i anga`ovawe stare{ina – istakao je general Todorovi}.<br />
Kako je naglasio general-major Miloje Mileti}, organizacione<br />
promene u Vojsci nisu pratila posebno odobrena finansijska<br />
sredstva, {to je dodatno optere}ivalo skroman vojni buxet. Mirnodopska<br />
formacija Vojske je u odnosu na 2004. godinu smawena za<br />
28, a ratna za 32 odsto. Izmene su, pored kvantitativnih, donele<br />
i kvalitativne novine – General{tab je organizovan po standardima<br />
Natoa. Vrlo malo novca je izdvojeno za modernizaciju, opremawe<br />
i razvoj borbenih kapaciteta, kompatibilnih <strong>sa</strong> onim u zemqama<br />
sistema kolektivne bezbednosti, kao i za nau~noistra`iva~ki<br />
rad. Vojska je i daqe predimenzionirana kada je re~ o ko-<br />
mandama operativnog nivoa, iako je smawena za oko 6.800 pripadnika.<br />
Nepovoqne su i starosna struktura i struktura stare{ina<br />
po ~inovima. Linearni model, koji se primewivao u otpu{tawu<br />
vi{ka vojnog kadra, nije zadovoqavaju}i.<br />
– Obuka u protekloj godini izvedena je po standardizovanim<br />
procedurama Natoa. Najni`i nivo tehni~ko-stru~ne osposobqenosti<br />
je u leta~koj obuci zbog nedostatka goriva. Mawak finansija<br />
onemogu}io je bojna ga|awa nekih jedinica Vojske i planirane ve-<br />
`be. Fizi~ka osposobqenost profesionalnih vojnih lica, tako|e,<br />
nije na zahtevanom nivou. Izostala je obuka ratnih komandi i rezervnog<br />
<strong>sa</strong>stava. Materijalna baza obuke je naru{ena, a u protekloj<br />
godini nije se ulagalo ni u opremawe poligona i streli{ta.<br />
Neophodno je nadaqe o<strong>sa</strong>vremeniti intervidovski poligon Pasuqanske<br />
livade, centralizovati funkciju obuke, te izraditi Studiju<br />
o organizaciji razvoja sistema obuke u skladu <strong>sa</strong> novim misijama<br />
Vojske – ka`e pukovnik Milivoje Aran|elovi}, zastupnik na~elnika<br />
Uprave za obuku.<br />
Odobrena finansijska sredstva obezbedila su nesmetano finansirawe<br />
Vojske do avgusta 2005. godine. Godi{wi plan rashoda<br />
i prihoda realizovan je 135 odsto. Jedinice nisu blagovremeno<br />
snabdevane artiklima hrane, lekovima, opremom, rezervnim delovima,<br />
pogonskim gorivom i energentima zbog nepla}awa prispelih<br />
obaveza i velikih zateznih kamata.<br />
Kako isti~e pukovnik Qubomir Samarxi}, na~elnik Uprave<br />
za logistiku, i pored brojnih problema logisti~ka podr{ka je neprekidno<br />
funkcioni<strong>sa</strong>la, jer su tro{eni rezervni resursi i ostvareni<br />
prihodi. U odnosu na 2004. godinu tehni~ka ispravnost sredstava<br />
je smawena za tri, a u vazduhoplovstvu za pet odsto. Za remont<br />
resur<strong>sa</strong> potrebno je oko devet milijardi dinara, sedam miliona<br />
norma-~asova ili ~etiri godine. Logisti~ke <strong>sa</strong>stave posebno<br />
su optere}ivali vi{kovi naoru`awa i vojne opreme, naru{ena<br />
pirotehni~ka bezbednost skladi{ta ubojnih sredstava i ote`ano<br />
zdravstveno zbriwavawe.<br />
8<br />
15. mart 2006.
STATISTI^KI PODACI<br />
Tokom 2005. godine rasformirano je 130 <strong>sa</strong>stava Vojske –<br />
{est komandi operativnog nivoa, 21 jedinica ranga puk–brigada<br />
i 103 ostale jedinice i ustanove. Preformirano je, tako|e, 25<br />
jedinica, a 23 su prepot~iwene. Svakodnevno su pripadnici Vojske<br />
obezbe|ivali 272 objekta – 122 stra`arskom, a 150 ~uvarskom<br />
slu`bom. Na tim zadacima dnevno je anga`ovano oko 1.500<br />
lica. Registrovano je 118 ilegalnih prelazaka dr`avne granice<br />
Srbije i Crne Gore i devet grani~nih incidenata. Psiholo{ka<br />
slu`ba Vojske testirala je 26.084 vojnika, a terapijski rad je<br />
izveden <strong>sa</strong> 5.531 vojnikom i 1.460 stare{ina. U odnosi na 2004.<br />
godinu opao je ukupni kriminal u Vojsci, ali je bilo 36 odsto vi-<br />
{e kra|a naoru`awa – nestao je 181 komad oru`ja. Evidentirano<br />
je 120 vanrednih doga|aja.<br />
Prakti~na obuka avijacijskih jedinica, zbog nedostatka<br />
mlaznog goriva, izvedena je u znatno mawem obimu od planiranog<br />
– od 10.609 predvi|enih ~asova naleta realizovano je 37<br />
odsto, odnosno, 3.980 ~asova, {to je za 12 odsto mawe u odnosu<br />
na 2004. godinu. U Vojsci je pro{le godine izvedeno 12.867 ga-<br />
|awa, 971 takti~ka ve`ba i 187 ve`bi <strong>sa</strong> bojnim ga|awem. Osposobqeno<br />
je 23.568 vojnika i 286 pripadnika rezervnog <strong>sa</strong>stava.<br />
PRAVI QUDI NA PRAVOM MESTU<br />
– U proteklom periodu Vojska je radila u izuzetno te{kim<br />
uslovima, koje su dodatno uslo`avale brojne afere, nezakonita<br />
poslovawa, te{ka materijalna i politi~ka situacija u zemqi<br />
i velike obaveze vojne organizacije prema dobavqa~ima.<br />
Tome treba dodati jo{ nizak `ivotni standard biv{ih i <strong>sa</strong>da-<br />
{wih pripadnika Vojske, nere{ene stambene probleme i status<br />
pojedinih vojnih objekata, te zapo~ete izmene sistema odbrane,<br />
bez prethodno usvojenih strategijskih dokumenata. Ipak smo, u<br />
procesu tranzicije, obavezni da obezbedimo nesmetano funkcioni<strong>sa</strong>we<br />
sistema odbrane i brzo ukqu~ivawe Vojske u kolektivne<br />
bezbednosne tokove. To }e biti mogu}e <strong>sa</strong>mo ukoliko su<br />
pravi qudi na pravim mestima, spremni da odgovaraju za svoje<br />
postupke.<br />
Uveren <strong>sa</strong>m da }e u narednom periodu subjektivni problemi<br />
biti otkloweni, a planirani zadaci ostvareni – naglasio je<br />
ministar Stankovi}.<br />
BEZBEDNOSNI RIZICI<br />
Komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]irkovi}<br />
govorio je o stawu bezbednosti na jugu Srbije, obezbe|ewu<br />
administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, kontroli Kopnene<br />
zone bezbednosti i aktivnostima Vojske u pro{loj godinu na tom<br />
prostoru. Posebno je naglasio da iz Pre{eva, Bujanovca i Medve-<br />
|e oko 7.000 mladi}a albanske nacionalnosti nije reguli<strong>sa</strong>lo vojnu<br />
obavezu. Na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti anga`ovane<br />
su ~etiri na{e brigade, dok su pripadnici Vojske raspore|eni na<br />
24 baze. Jedinice su mahom popuwene profesionalnim <strong>sa</strong>stavom,<br />
a me|u wima je i 25 odsto vojnika na odslu`ewu vojnog roka, koji<br />
obavqaju pomo}ne du`nosti.<br />
Snimio Z. PERGE<br />
– Stawe bezbednosti na jugu Srbije je <strong>sa</strong>mo prividno stabilno,<br />
ali je su{tinski neizvesno i nestabilno. Prema na{im <strong>sa</strong>znawima,<br />
nema u znatnijem broju naoru`anih paravojnih formacija –<br />
zakqu~io je general ]irkovi}.<br />
General-major Stanimir Matijevi}, komandant Novo<strong>sa</strong>dskog<br />
korpu<strong>sa</strong>, obavestio je u~esnike skupa o problemima <strong>sa</strong> kojima se Vojska<br />
susretala tokom predaje dr`avne granice Srbije i Crne Gore na<br />
obezbe|ewe Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije i<br />
aktivnostima pripadnika Korpu<strong>sa</strong> za vreme poplava u Banatu.<br />
– Ministarstvo unutra{wih poslova nije po{tovalo planirane<br />
rokove prilikom predaje nadle`nosti nad dr`avnom granicom,<br />
{to nam je, uz slo`ene zakonske procedure, ote`avalo poslove.<br />
Vojsci nisu nadokna|ena ni nov~ana sredstva koja je ulo`ila<br />
prilikom otklawawa posledica elementarnih nepogoda – napomenuo<br />
je general Matijevi}.<br />
Inspektorat odbrane je, kako ka`e na~elnik viceadmiral Jovan<br />
Grbavac, u pro{logodi{wem periodu kontroli<strong>sa</strong>o borbenu gotovost<br />
u 12 jedinica Vojske, 11 vojnoteritorijalnih komandi, a nadzor<br />
za{tite `ivotne sredine, za{tite na radu i protivpo`arne<br />
za{tite izveo je u 15 ustanova. Sem nedostatka novca za namenske<br />
zadatke, Inspekcija nije ustanovila bitnija naru{avawa borbene<br />
gotovosti. Uo~eno je, tako|e, da logisti~ka podr{ka obezbe|uje<br />
svega deset odsto potreba Vojske.<br />
General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnika General-<br />
{taba VSCG, ukazao je na nedoumice u vrednovawu dostignutog stepena<br />
borbene gotovosti jedinica i <strong>sa</strong>stava Vojske. Iskazao je potrebu<br />
da se inovira metodologija i u<strong>sa</strong>glasi <strong>sa</strong> standardima Natoa.<br />
Defini<strong>sa</strong>o je pojedine te`i{ne zadatke Vojske u 2006. godini<br />
– nastavak reformskih i integrativnih proce<strong>sa</strong>, izrada doktrinarne<br />
normativne regulative, me|unarodna vojna <strong>sa</strong>radwa i poboq{avawe<br />
uslova `ivota i rada vojnika i stare{ina.<br />
– Borbena gotovost Vojske izgra|ivana je i odr`avana u uslovima<br />
ograni~enih finansijskih sredstava i brojnih bezbednosnih<br />
rizika. Potrebno je ubrzano izraditi pravne dokumente, koji defini{u<br />
reformu sistema odbrane, te za taj zadatak nadaqe planirati<br />
realna nov~ana ulagawa. Pogre{no je shvatiti promene u<br />
Vojsci <strong>sa</strong>mo na osnovu rasformirawa pojedinih jedinica, prodaje<br />
objekata, naoru`awa i vojne opreme. Od su{tinskog zna~aja je da<br />
se u reformi istaknu pozitivni doprinosi Vojske ka pribli`avawu<br />
Srbije i Crne Gore evroatlantskim integracijama. Zalagawem<br />
pripadnika Vojske o~uvani su vitalni kapaciteti i sposobnost jedinica<br />
za namenske zadatke. Smawewe ratnih materijalnih rezervi,<br />
i tehni~ko-tehnolo{ka zastarelost borbenih kapaciteta uslovili<br />
su blagi pad borbene gotovosti – naglasio je general-potpukovnik<br />
Qubi{a Joki}.<br />
Vladimir PO^U^<br />
9
INTERVJU<br />
DR DRAGAN R. SIMI], PROFESOR FAKULTETA<br />
POLITI^KIH NAUKA U BEOGRADU I OSNIVA^ CENTRA ZA STUDIJE SAD<br />
HAOTI^NI<br />
POREDAK SVETA<br />
Zbog brzine kojom `ivimo, zbog<br />
zgu{wavawa i vremena i prostora,<br />
zbog silnog tehnolo{kog napretka,<br />
govoriti o me|unarodnim odnosima<br />
danas isto je kao slikati brzi voz<br />
u kretawu. Ovo je vreme pometwe,<br />
ali ako studijama bezbednosti<br />
uspemo da prepoznamo osnovne<br />
tendencije, ve} smo mnogo uradili.<br />
Profesor Dragan R. Simi} isti~e da je realizacija projekta<br />
ameri~kih studija ostvarewe wegovog sna jo{ <strong>sa</strong> po~etka bavqewa<br />
naukom. Smatra da je to skroman doprinos boqem razumevawu<br />
dva naroda i dve zemqe koje vezuje stogodi{wa <strong>sa</strong>radwa<br />
i ukqu~ivawu na{e akademske zajednice u magistralne<br />
nau~ne tokove me|unarodnih odno<strong>sa</strong>.<br />
To je i wegova li~na pobeda u nastojawu da doda bar kami~ak<br />
mozaiku razumevawa sveta kome oduvek pripadamo.<br />
Profesore Simi}u, za{to studije SAD<br />
– Centar za studije SAD osnovan je s ciqem da na{im gra|anima,<br />
pre svega mladima, pribli`i znawa o toj velikoj zemqi, da<br />
boqe shvatimo ameri~ko dru{tvo, wegovu istoriju, politi~ki i<br />
pravni sistem, odnosno da bismo boqim poznavawem Amerike uspe-<br />
{nije ostvarivali na{e interese. Mi smo narod koji je <strong>sa</strong> SAD, od<br />
uspostavqawa diplomatskih odno<strong>sa</strong> 1882. godine, vi{e od sto godina<br />
odr`avao plodnu <strong>sa</strong>radwu, prijateqstvo i imao dva ratna <strong>sa</strong>vezni{tva.<br />
Vreme Milo{evi}eve vladavine jeste incidentni period,<br />
koji vrhuni intervencijom Natoa 1999. godine i treba sve u~initi<br />
da se to prevazi|e i da se na|u na~ini, {to se ve} i ~ini, da <strong>sa</strong><br />
SAD <strong>sa</strong>ra|ujemo na stari na~in i u na{em nacionalnom interesu.<br />
Pri tom treba da budemo realniji u <strong>sa</strong>gledavawu na{eg mesta i<br />
zna~aja u pore|ewu <strong>sa</strong> interesima naroda oko nas, ali i velikih<br />
sila. Jednostavno, takav je svet u kome `ivimo, a mi ~esto pokazujemo<br />
nesnala`ewe u tom smislu.<br />
Kako procewujete spremnost da se ide u tom pravcu<br />
– Spremnost da idemo u tom pravcu postoji u prete`nom delu<br />
na{eg dru{tva. To su, uostalom, i na{a zvani~na politi~ka opredeqewa<br />
i ja <strong>sa</strong>m optimista kada je re~ o na{em pristupawu evroatlatskim<br />
integracijama. Uveren <strong>sa</strong>m da je to dobar put, a te{ko da<br />
drugog i ima. Pojedina re{ewa }emo, svakako, prilagoditi potrebama<br />
i osobenostima na{e zemqe, ali mi smo deo evropske bezbednosne<br />
zajednice i treba i formalno da to potvrdimo. Poruke<br />
koje dolaze izvana su povoqne: u na{em sistemu bezbednosti prepoznaje<br />
se dostatan, ozbiqan partner <strong>sa</strong> kojim se razgovara.<br />
10<br />
15. mart 2006.
Jedno gorko iskustvo je iza nas i ono ostavqa nedoumice<br />
kada je re~ o odnosima <strong>sa</strong> SAD<br />
– Mi smo suo~eni <strong>sa</strong> jednim te{kim i slo`enim ratnim nasle-<br />
|em. U me|uvremenu smo osiroma{ili, imamo mnogo nere{enih<br />
problema... To nas optere}uje <strong>sa</strong>da ali }e, na`alost, re{ewa tra-<br />
`iti vreme... Jo{ devedesetih godina tvrdio <strong>sa</strong>m da je jedan od glavnih<br />
razloga na{ih nesporazuma <strong>sa</strong> SAD nedovoqno poznavawe te<br />
zemqe. Moj odgovor onima koji u Americi a priori vide na{eg neprijateqa,<br />
jeste da tu zemqu treba prvo dobro prou~iti da bi se<br />
zauzeo stav prema woj. Mislim da Amerika danas vodi prijateqsku<br />
politiku prema na{oj zemqi: {tavi{e, smatram da su za nas, posle<br />
Srbije i Crne Gore, najva`nija zemqa na svetu upravo SAD.<br />
Otuda i ideja o ameri~kim studijama<br />
– Sticajem okolnosti 2003. godine bio <strong>sa</strong>m po~astvovan da budem<br />
Fulbrajtov stipendista na Programu o ameri~koj spoqnoj i bezbednosnoj<br />
politici na Univerzitetu Ju`na Karolina. Ideja da osnujem<br />
ovaj centar na na{em fakultetu tamo se i rodila. Podr`ale su<br />
je moje kolege ameri~ki profesori, prijateqi u Stejt departmentu.<br />
Zahvaquju}i <strong>sa</strong>radwi Fakulteta politi~kih nauka <strong>sa</strong> Amba<strong>sa</strong>dom<br />
SAD i wenoj donaciji, ure|en je Centar za studije SAD, a otvorio ga<br />
je amba<strong>sa</strong>dor Majkl Polt, 27. septembra 2004. godine. U Centru se<br />
izu~avaju ameri~ka istorija, politi~ki i privredni sistem, pravna<br />
tradicija i pravni sistem, spoqna i bezbednosna politika, ameri~ke<br />
vrednosti i popularna kultura, istorija srpsko-ameri~kih odno<strong>sa</strong>...<br />
To su discipline koje <strong>sa</strong>m preuzeo iz programa ameri~kih studija<br />
u SAD, ali i iz pojedinih evropskih dr`ava. Naime, neke od tih<br />
dr`ava, na primer Norve{ka, od koje <strong>sa</strong>m tako|e preuzeo odre|ena<br />
iskustva, razvijaju ve} 40 godina britansko-ameri~ke studije.<br />
Ko su polaznici<br />
– U prvoj generaciji imamo 34 studenta. To su mladi qudi koji<br />
dolaze uglavnom iz Ministarstva odbrane i Ministarstva spoqnih<br />
poslova, pojedinih instituta, ali i <strong>sa</strong> FPN-a. Svi oni `ele da<br />
pove}aju svoje znawe iz oblasti amerikanistike. To su specijalisti~ke<br />
poslediplomske studije, koje }emo razviti do magistarskih,<br />
a u narednoj fazi, verovatno, ima}emo ih na svim nivoima, od<br />
osnovnih do doktorskih. Nagla{avam da su to prve studije ovakve<br />
vrste u jugoisto~noj Evropi.<br />
Zahvaquju}i pomo}i ameri~ke amba<strong>sa</strong>de, Centar je ure|en<br />
veoma funkcionalno i tehni~ki je dobro opremqen. Sti`u nam,<br />
tako|e, najnovija literatura i ~asopisi. Kontakti su takore}i<br />
svakodnevni, razmewujemo<br />
profesore i studente, odlazimo<br />
na me|unarodne konferencije,<br />
na u<strong>sa</strong>vr{avawa, koristimo<br />
ameri~ke biblioteke...<br />
Kako ocewujete po~etak<br />
– Samo pro{le godine ovde<br />
smo imali 27 ameri~kih<br />
profesora, koji su predavali<br />
na{im studentima zahvaquju}i<br />
pomenutoj qubaznosti Amba<strong>sa</strong>de<br />
SAD. Na ovom fakultetu<br />
gost je bila i najvi{a vojna delegacija<br />
jo{ od 1951. godine.<br />
Onda{wu je predvodio general<br />
Kolins, {ef Zdru`enog general{taba<br />
Ameri~ke armije,<br />
a primio ih je Ko~a Popovi}, a<br />
ovu delegaciju Pentagona predvodio<br />
je viceadmiral Donald<br />
Loren i u na{em Centru bila<br />
je 12. januara 2005. godine.<br />
Ho}u da ka`em da ove studije nemaju <strong>sa</strong>mo obrazovnu funkciju,<br />
nego i {iru dru{tvenu i politi~ku. Mi ne mo`emo i ne `elimo da<br />
pobegnemo od te politi~ke funkcije, a ovo je most na{e <strong>sa</strong>radwe<br />
<strong>sa</strong> SAD, uspostavqen posredstvom obrazovawa.<br />
S obzirom na polaznike i program i plan rada, sektor bezbednosti<br />
je na{a dobra spona <strong>sa</strong> svetom<br />
– Na{a politi~ka elita opravdano smatra da reforma sektora<br />
bezbednosti prethodi reformi svih ostalih delova dru{tva.<br />
Ukoliko se ona vaqano ne izvede, ne}e nam biti uspe{ne ni druge<br />
reforme. Reforma sektora bezbednosti vodi nas u Partnerstvo<br />
za mir, kasnije u Nato i EU. Na taj bi na~in bili kruni<strong>sa</strong>ni napori<br />
u ja~awu poverewa i <strong>sa</strong>radwe <strong>sa</strong> susednim i drugim zemqama koje<br />
na{a dr`ava istrajno preduzima posledwih godina.<br />
Kad je re~ o reformi sektora bezbednosti, na{i najja~i aduti<br />
u pregovorima <strong>sa</strong> svetom jesu visok profesionalizam i iskustvo<br />
na{ih qudi iz sistema bezbednosti, ali i na{ i daqe izvanredno<br />
zna~ajan polo`aj u regionu, gde imamo uslove da budemo lider i garant<br />
stabilnosti ~itavog podru~ja.<br />
U ukupnom naporu vidim veoma va`nu ulogu za na{u vojnu diplomatiju.<br />
Primera radi, u pristupawu Programu Partnerstvo za<br />
mir i Natou ona treba da predwa~i, odnosno prethodi drugim<br />
spoqnopoliti~kim potezima dr`ave. Slikovito kazano, vojna diplomatija<br />
treba da ide “za rame” ispred. Ona je udarna igla ukupne<br />
dr`avne diplomatije i na{eg spoqnopoliti~kog nastupa. U na-<br />
{em slu~aju bezbednosna <strong>sa</strong>radwa prethodi politi~koj, ekonomskoj<br />
i kulturnoj <strong>sa</strong>radwi...<br />
Otkuda tolika aktuelnost upravo bezbednosnih pitawa<br />
– Redefinicija koncepta bezbednosti zapo~iwe jo{ sedamdesetih<br />
godina. Na vrhuncu trke u naoru`avawu shvatilo se da se<br />
bezbednost ne mo`e tra`iti <strong>sa</strong>mo u ja~awu vlastite snage nego i u<br />
<strong>sa</strong>radwi. Daqe, uslo`ila se struktura me|unarodnog sistema, i<br />
to u dva pravca. Najpre, pove}ao se broj subjekata, tako da <strong>sa</strong>da<br />
imamo 210 suverenih dr`ava, od kojih je vi{e od 190 u Ujediwenim<br />
nacijama... Istovremeno, osnovano govorimo o desetinama<br />
hiqada novih subjekata na pozornici me|unarodnog `ivota.<br />
Osnovna, dr`avna struktura, napadnuta je delovawem odozdo, pojedinaca,<br />
nevladinog sektora, civilnog dru{tva, gde mnoge ingerencije<br />
prelaze na nove entitete, subjekte i ~inioce kad je re~ o<br />
poddr`avnim akterima. Ali je napadnuta i odozgo, od me|unarodnih<br />
vladinih i nevladinih, zatim transnacionalnih organizacija.<br />
Sa svojim studentima<br />
11
INTERVJU<br />
Ipak, treba ista}i da dr`ave i daqe imaju<br />
kqu~ne ingerencije dostizawa, ~uvawa i unapre|ewa<br />
bezbednosti u svojim rukama.<br />
Profesor dr Dragan<br />
R. Simi} (1961, Medve|a)<br />
osniva~ je Centra za studije<br />
SAD na Fakultetu politi~kih<br />
nauka u Beogradu, {ef<br />
Posledimplomskih ameri~kih<br />
studija, predaje Me|unarodne<br />
odnose i Savremenu<br />
ameri~ku spoqnu i bezbednosnu<br />
politiku na osnovnim<br />
studijama, a na Studijama<br />
bezbednosti predaje Savremene<br />
teorije bezbednosti.<br />
Autor je tri kwige,<br />
Pozitivan mir – shvatawa<br />
Johana Galtunga (1993), Poredak<br />
sveta (1999) i Nauka<br />
o bezbednosti (2002), te<br />
nekoliko desetina nau~nih<br />
i stru~nih radova.<br />
Koje kqu~ne promene uti~u na bezbednost<br />
– Za redefiniciju koncepta bezbednosti<br />
va`ne su devedesete godine, kad je na sceni<br />
bio gotovo ditirambski zanos o tome kako<br />
su me|udr`avni ratovi pro{lost, te da vojna<br />
mo} ustupa mesto drugim ~iniocima dr-<br />
`avne mo}i, kao {to je ekonomska, kulturna...<br />
Ratove izme|u dr`ava smenili su u tom<br />
razdobqu unutra{wi sukobi uzrokovani etnonacionalnim,<br />
verskim i nekim drugim razlozima.<br />
Govorilo se, kasnije, i o asimetri~nim<br />
sukobima kao sukobima izme|u dr`ava i<br />
“mre`a” nedr`avolikih entiteta... U<strong>sa</strong>mqena<br />
su bila tada suprotna mi{qewa, prema<br />
kojima kraj hladnog rata ne zna~i i kraj tradicionalnih<br />
oblika sukobqavawa, te da }e<br />
vojna mo} i daqe ostati presudan, odnosno<br />
najva`niji <strong>sa</strong>stojak dr`avne mo}i.<br />
U takvim uslovima odigrala se i redefinicija strate{kog<br />
koncepta Natoa. Na Rimskom <strong>sa</strong>mitu 1991. godine, u novom strategijskom<br />
konceptu operi{e se <strong>sa</strong> tri nova pravca anga`ovawa –<br />
mirovnim operacijama, upravqawem krizama i humanitarnim intervencijama.<br />
Teroristi~ki napadi na Wujork i Va{ington 2001. godine,<br />
me|utim, ponovo ukazuju da neke opasnosti nisu nestale, da se pojavquju<br />
nove, ali da su u suprotstavqawu tome dr`ave i daqe najopremqenije<br />
potrebnim instrumentima i znawima. Uloga tzv. tvrde<br />
mo}i u o~uvawu i unapre|ewu bezbednosti ponovo ja~a.<br />
U me|uzavisnom svetu i bezbednost je sve vi{e nedeqiva<br />
– Jo{ je sedamdestih godina, imaju}i u vidu tada{we globalne<br />
izazove i pretwe, Ri~ard Folk govorio da smo svi po<strong>sa</strong>da istog<br />
~amca. Danas, osobito posle teroristi~kih napada na SAD, svi<br />
smo mogu}e `rtve takvih bezbednosnih ugro`avawa, od terorizma,<br />
ekolo{kih i drugih katastrofalnih scenarija, koje u ovom trenutku<br />
ne mo`emo ta~no ni da predvidimo. Inventar mogu}ih bezbednosnih<br />
izazova i pretwi nikad nije <strong>sa</strong>svim potpun, a neo~ekivanost je kqu~na<br />
odlika proce<strong>sa</strong> koji se odigravaju. Otuda, bez tesne me|unarodne<br />
bezbednosne <strong>sa</strong>radwe nemogu}e je o~uvati bezbednost i vlastitog<br />
naroda, svoje politi~ke zajednice i bezbednost svakog pojedinca,<br />
koja mora uvek da bude izvor i utoka svakog mi{qewa bezbednosti:<br />
ako, naime, pojedinac nije bezbedan, onda nije ni sistem!<br />
I kako izgleda ta lista pretwi<br />
– Ne postoji <strong>sa</strong>glasnost me|u teoreti~arima kada je u pitawu<br />
lista i redosled rizika i pretwi. Ipak, prema ve}ini, na prvom<br />
mestu je globalni terorizam, zatim {irewe oru`ja za masovno uni-<br />
{tavawe, pa opasnost da neka od “neuspelih” ili “lupe{kih” dr`ava<br />
urade ne{to, posle ~ega bi me|unarodna zajednica morala da<br />
reaguje silom. Izazovi i pretwe su, dakle, mnogobrojni, poznati i<br />
jo{ nepoznati.<br />
Daqe, i stanovni{tvo je bezbednosni izazov, tj. wegov nekontroli<strong>sa</strong>n<br />
i neravnomeran rast, potom, jo{ i vi{e jaz izme|u ostrvaca<br />
bogatih i okeana siroma{nih, {to je sve zajedno u <strong>sa</strong>moj<br />
podlozi drugih bezbednosnih izazova i pretwi. Tu su ekolo{ke<br />
pretwe, zaga|ivawe vodotokova, zemqi{ta, vazduha, o{te}ewa<br />
ozonskog omota~a... Re~ je, zapravo, o ugro`avawu <strong>sa</strong>mog `ivota<br />
na Zemqi. Danas sve ve}i broj teoreti~ara, a ja <strong>sa</strong>m sklon da se<br />
slo`im <strong>sa</strong> wima, vezuju qudsku bezbednost za qudski opstanak.<br />
Kakav je uticaj religija<br />
– Verujem da su sve religije, osobito one velike svetske, budizam,<br />
islam i hri{}anstvo, u osnovi miroqubive. Radikalizmi su,<br />
skoro uvek, posledica pogre{nih tuma~ewa. I u <strong>sa</strong>mom islamu ogroman<br />
broj pripadnika te veroispovesti je miroqubiv. Premda je istina<br />
da je islam u proteklih nekoliko decenija iscrtavao, kako to ka-<br />
`e Hantington, ”krvave granice”, ogroman deo pripadnika te veroispovesti<br />
je miroqubiv. Tom pitawu nikako ne treba pristupati crno<br />
-belo, dakle, da je svet islama sklon nasiqu i izazivawu ratova.<br />
Objavqivawem karikatura proroka Muhameda u Danskoj je<br />
napravqena katastrofalna gre{ka i potpuno nepotrebno naneta<br />
uvreda vernicima te religije. Ali <strong>sa</strong>m protiv i ekstremnih reakcija<br />
u islamskom svetu, koje su odnele qudske `ivote. Mora se biti<br />
veoma obazriv, jer globalizovani svet u kome `ivimo zahteva<br />
najvi{i stepen tolerancije i uva`avawa razli~itosti.<br />
Kako se ~ini da bi mogao izgledati budu}i raspored mo}i<br />
u svetu<br />
– Kad je re~ o rasporedu mo}i i strukturi me|unarodnog i<br />
globalnog sistema, wegov ”izgled” odredi}e odmeravawe snaga na<br />
prostoru koji vi{e nije u Evropi, niti u Kaspijskom basenu, nego u<br />
isto~noj Aziji. Tamo se nadgorwavaju, ali sre}om i <strong>sa</strong>ra|uju, Kina,<br />
SAD, Japan, Ju`na Koreja, Ruska Federacija, te Indija na jugu<br />
kontinenta.<br />
Evropa je u tom smislu izgubila svoje prvenstvo. Na Starom<br />
kontinentu se vi{e ne usmeravaju kqu~ni svetski tokovi. To ne zna-<br />
~i da Evropi ne prete izazovi, rizici i pretwe: na primer, etni~ki<br />
i nacionalni, ~ak i verski sukobi, nasiqe {irokog obima<br />
usled socijalnih napetosti, ekolo{ki problemi. Jedna va`na napomena:<br />
neki na{i analiti~ari olako otpisuju mogu}nost me|udr-<br />
`avnih sukoba u 21. veku, kod nas u regionu naro~ito. Ali tu opasnost<br />
nikako ne treba prevideti.<br />
Da zavr{imo ovaj razgovor sjajnom opaskom Vala<strong>sa</strong> Taj<strong>sa</strong>: zbog<br />
svojevrsnog kovitlawa doga|ajne pra{ine, ali i zbog zgu{wavawa<br />
vremena i prostora usled silovitog tehnolo{kog napretka, danas<br />
govoriti o me|unarodnim odnosima nali~i na slikawe brzog voza u<br />
kretawu. Nemogu}e je bez odre|ene vremenske udaqenosti izvr{iti<br />
vaqanu procenu onoga {to se dogodilo i {to se doga|a, pouzdano<br />
odrediti karakter proce<strong>sa</strong>. Ovo je vreme pometwe i globalnog mete`a.<br />
Ipak, ako studijama bezbednosti uspemo da prepoznamo<br />
osnovne tendencije, ve} smo mnogo uradili.<br />
Radenko MUTAVXI]<br />
12<br />
15. mart 2006.
P E R A S P E R A<br />
Pi{e<br />
Qubodrag<br />
STOJADINOVI]<br />
LED ISPOD<br />
PEPELA<br />
Na Balkanu skoro<br />
niko ne zna gde su<br />
granice, ali svako<br />
zna da se one ne<br />
mogu mewati. Ne<br />
mogu se mewati, to<br />
je princip koji<br />
va`i svuda na<br />
svetu. Principi<br />
ipak postoje da bi<br />
bili kr{eni, i<br />
tako se uspostavqa<br />
nepravedna<br />
vladavina<br />
presedana.<br />
Nekada{wa lakoverna deca nisu daleko od stara~kih<br />
radosti: reume i kostoboqe i srdoboqe<br />
se najavquju ili sti`u iznenada, svode se bilansi.<br />
Gde nam sve to ute~e `ivot Ali, ipak, mudrosti<br />
nema nigde, oni metuzalemi, koji su cigare palili<br />
kremenom i kresivom, bili su umniji od nas. Mo`da<br />
zato {to su imali vi{e vremena, ili su znali kako da<br />
ga potro{e. Nisu `urili nigde, sve dok ih dr`ava, sila<br />
iznad svake sudbine, ne bi upregla u svoje kuluke i<br />
ratove.<br />
Za wih je dr`ava bila stra{ilo i svetiwa, a mi<br />
smo u~ili kako je ta stvar po~ela da odumire. Tako<br />
smrtonosna dijagnoza je bila mnogo sumwiva, jer se<br />
odnosila <strong>sa</strong>mo na apstraktnu birokratsku formu. Jer<br />
je krem na ~elu toga {to je u agoniji, bio `ivahniji nego<br />
ikada. Dr`ava na izdi<strong>sa</strong>ju, a oni se razmno`avaju<br />
kao ze~evi. To je bila neka vrsta dijalekti~kog ”jedinstva<br />
suprotnosti“, pagansko veseqe na parastosu.<br />
Idealna i besmrtna je bila Platonova ”Dr`ava“.<br />
Ali, da bi 30.000 Atiwana moglo da u`iva u<br />
ostvarenom filozofskom <strong>sa</strong>vr{enstvu, trebalo je<br />
60.000 robova. Tako se istorija balkanskih dr`ava,<br />
a i ina~e, svela na mitove i uspomene, ratove i patwe,<br />
utopije, osvajawe i gubqewe slobode.<br />
To nas dr`i kao neuni{tivi virus iz pro{losti.<br />
Postali smo zarobqenici ideologije i nedovr{ene<br />
istorije. Dr`ave, naravno, ne odumiru, nego se stvaraju<br />
nove. U centru Evrope formiran je unitarni ekonomski<br />
i jednovalutni dr`avni surogat. Na Balkanu<br />
ni{ta novo, nastavqa se usitwavawe dr`avnog prostora.<br />
Autenti~ni polisi tra`e svoje istorijske korene<br />
i moderna utemeqewa.<br />
Kako se u svemu tome odnositi prema dr`avi<br />
Stare definicije iz politi~ke teorije va`e <strong>sa</strong>mo<br />
ponekad. Prak<strong>sa</strong> je stvorila nove oblike, koji<br />
se najpre moraju razumeti. Ali, Balkan je ponovo<br />
igraonica velike politi~ke drame. Mo`da su<br />
ratna `ari{ta ugasla, mo`da su utrnule strasti. Mo-<br />
`da su izvori novih ratova pod pristojnim slojem pepela,<br />
ali ispod ima jo{ opasnog ogwa ili leda.<br />
Srbija i Crna Gora su se zatekle u ”neskladu <strong>sa</strong><br />
svojom istorijom“. Dakle, prostor za dr`avnu zajednicu,<br />
ili dve dr`ave, kako ho}ete, u ovom je ~asu najdelikatniji<br />
predmet racionalne odbrambene doktrine.<br />
Ne verujemo da ona uop{te postoji. Verujemo, naravno,<br />
da neko misli i o strategiji, i jedna te{ko primewiva<br />
verzija je usvojena ovde pre nekoliko godina.<br />
To je ”svedena“ varijanta, koja se temeqi na antiteroristi~koj<br />
borbi i dr`avnom odnosu prema oru-<br />
`anim pobunama. To jeste relativno moderni pristup<br />
pi<strong>sa</strong>wu jednog va`nog dokumenta. Ali, tu sigurno nedostaju<br />
(bar) dve va`ne dimenzije: prva, ko bi mogao da<br />
garantuje tako kontroli<strong>sa</strong>nu hipoteti~ku krizu, koja<br />
sigurno iskqu~uje regionalni rat<br />
Druga, kako razumno <strong>sa</strong>vladati dinamiku mogu}eg<br />
razlaza Srbije i Crne Gore<br />
Prvi problem jeste pitawe struke par ekselans.<br />
Onaj drugi je politi~ki imperativ povodom koga<br />
nema rasprave u vojsci. General Joki} je rekao<br />
autoru ovih redova: ”... da }e se pripadnici Vojske<br />
SCG, u okviru svake politi~ke odluke, pona{ati kao<br />
profesionalci!“<br />
To je, naravno, izvan svake sumwe. Ali u sistemu<br />
odbrane mora da postoji odgovor na svako pitawe:<br />
{ta u~initi dan posle Taj inventar odgovora mogao<br />
bi da bude mnogo dug, ali spasono<strong>sa</strong>n za profesiju.<br />
Ionako bi se posle referenduma 21. maja mogao bitno<br />
promeniti okvir u kome vojska funkcioni{e. Mogu-<br />
}i su brojni vrednosni i emotivni lomovi. Ili ose-<br />
}awe ”smawene brige“ ili akutna kriza identiteta,<br />
ozna~ena nedoumicom o granicama otaxbine.<br />
Eto velikog posla, u kome se vaqa kloniti dnevne<br />
politike i wenih protivre~nosti. Ili tuma~ewa<br />
”rascepa“ pojedinih li~nosti na javne i privatne.<br />
One qude koji se ne mogu ratosiqati dvostruke<br />
uloge u trogodi{wem punoletstvu dr`avne zajednice.<br />
Pa su prinu|eni i da je neguju i da je negiraju.<br />
Ali, to se mo`da mo`e razumeti kao akutni<br />
sudar funkcija i emocija, koji }e biti razre{en kad<br />
se jednom sve bude smirilo: u memoarima. U zapi<strong>sa</strong>nim<br />
se}awima, dakle, kad je lako biti hrabar, ~estit<br />
i mudar. Tim redom.<br />
Ra|awe novih dr`ava je skup i opa<strong>sa</strong>n po<strong>sa</strong>o.<br />
Ovo je Balkan, Krle`ina kr~ma u kojoj svi pucaju na<br />
sve, ~im se pogase svetla. Tako da je pred nama dramati~no<br />
prole}e, kad ”gora zazeleni“, a mo`da i pre toga.<br />
Ovoga puta, na sre}u, bez pucawa i pevawa, bar<br />
za one koji jo{ izvesno vreme ne}e znati gde su im granice.<br />
Na Balkanu skoro niko ne zna gde su granice, ali<br />
svako zna da se one ne mogu mewati. Ne mogu se mewati,<br />
to je princip koji va`i svuda na svetu. Principi<br />
ipak postoje da bi bili kr{eni, i tako se uspostavqa<br />
nepravedna vladavina presedana.<br />
Tako }e na{e ~udesno poluostrvo, mo`da, do kraja<br />
ove godine biti bogatije bar za tri nove nezavisne<br />
dr`ave. Pre <strong>sa</strong>mo dvadeset godina o tome se nije moglo<br />
ni misliti. Tada se govorilo da ”nikome ne}emo<br />
dozvoliti...“ A zatim nas niko nije ni pitao. Dakle,<br />
umesto jedne SFRJ – sedam novih dr`ava.<br />
”Ako nas neko napadne – mi }emo se braniti“. To<br />
je bila upro{}ena su{tina koncepcije ONO. Prvo<br />
nas niko nije napao, ali se nismo odbranili. Verovatno<br />
nas vi{e ne}e dirati, Balkan je dovoqan sebi.<br />
Poznati estradni umetnik tvrdi da ima voza~ku<br />
dozvolu koja je starija od svih dr`ava biv{e SFRJ.<br />
Ali, vi{e nije tako. Dozvolu mu je onomad oduzela policija,<br />
dok je pijan vozio u Makedoniji.<br />
Autor je komentator lista ”Politika“<br />
13
TEMA<br />
POLO@AJ<br />
RATNIH<br />
VOJNIH<br />
INVALIDA<br />
ZABORAVQENE RANE<br />
Kad god je zatrebalo, bili su tu.<br />
Na prvoj liniji, spremni da<br />
otaxbini daju sve.<br />
Samo u dvadesetom veku Srbin je<br />
slobodu branio {est puta.<br />
Balkanski i svetski ratovi,<br />
krvavo razbijawe Jugoslavije<br />
i agresija Natoa obele`ili su vek<br />
iza nas, dokazuju}i da ku}a<br />
izgra|ena na raskrsnici uvek ima<br />
skupu cenu. Predlog novog zakona<br />
o bora~koj i invalidskoj za{titi,<br />
koji uskoro ulazi u skup{tinsku<br />
proceduru, pokazuje da Srbija<br />
opet zaboravqa ratne rane.<br />
14<br />
Mawi ili ve}i, svejedno, oru`ani sukobi redovno uzrokuju te{ka i<br />
masovna stradawa vojnika i civila, pa nije ~udno {to je Srbija od<br />
svog postanka do danas, ~e{}e i vi{e nego druge zemqe, morala da<br />
vodi brigu i o ratnim invalidima. Svojim pripovetkama o `alosnom<br />
polo`aju srpskih branilaca Laza Lazarevi} je svedo~io da<br />
to nije ~inila ba{ uvek na najboqi na~in. Narod nije uvek pozla}ivao<br />
rane. Ipak, osim u kra}em periodu pred Drugi svetski rat, ratni vojni<br />
invalidi bili su, uglavnom, zadovoqni brigom dr`ave i pravima koje su<br />
ostvarivali na osnovu “{tete pretrpqene u borbi za otaxbinu”.<br />
Dono{ewem zakona o formirawu invalidskog fonda za iznemogle<br />
i o<strong>sa</strong>ka}ene vojnike, knez Mihailo je 1863. godine, prvi put u Srbiji,<br />
ustanovio celovit sistem dr`avne brige o ratnim invalidima.<br />
Bio je to, u ono vreme, jedan od najnaprednijih i najhumanijih zakona iz<br />
te oblasti u Evropi. Od tada do danas napori dr`ave da zbrine svoje<br />
nastradale borce i wihove porodice nisu prestajali. S druge strane,<br />
na`alost, nije nestajala ni potreba da se otaxbina brani oru`jem i<br />
krvqu. Potpuno i direktno zbriwavawe ratnih vojnih invalida u Srbiji<br />
~esto je zavisilo od materijalnog i socijalnog polo`aja srpskog<br />
seqaka, odnosno od wegovog razumevawa za ratne rane mawe sre}nog<br />
<strong>sa</strong>borca. I mada je za{tita prava onih koji su u ratovima pretrpeli<br />
telesna o{te}ewa, kod nas uvek bila sporedna u odnosu na du`nosti<br />
vojnih obaveznika prema dr`avi, moglo se ra~unati na sredstva iz kojih<br />
su takve rane “pla}ane”. Nekad vi{e, nekad mawe, naravno. Sada<br />
}e, sude}i po `estokim reakcijama ratnih vojnih invalida na Predlog<br />
novog zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi, biti pla}ene najmawe.<br />
15. mart 2006.
Ne treba smetnuti s uma da prava ostvarena na osnovu svojih<br />
rana, ratni vojni invalidi smatraju zaslu`enim i osvojenim.<br />
Tako|e treba re}i da oni ne misle da im dr`ava poklawa bilo<br />
{ta od onoga {to primaju na ime {tete pretrpqene u ratnim sukobima<br />
u kojima su u~estvovali brane}i tu istu dr`avu. Isti~u}i<br />
da su svoja invalidska primawa, ma koliko bila raznovrsna i,<br />
uslovno re~eno, dovoqna za pristojan `ivot, preskupo platili,<br />
ratni vojni invalidi i porodice palih boraca upozoravaju da ni<br />
za korak ne}e odstupiti u odbrani ste~enih prava, zagarantovanih,<br />
ina~e, <strong>sa</strong>da va`e}im <strong>sa</strong>veznim i republi~kim zakonima i<br />
uredbama.<br />
Nastojawa Vlade Republike Srbije da ovogodi{wi restriktivan<br />
buxet prika`e kao finansijski okvir, izme|u ostalog, i za<br />
novi republi~ki zakon o bora~koj i invalidskoj za{titi, kojim<br />
se wihov polo`aj reguli{e za narednih nekoliko godina, invalidi<br />
smatraju podmetawem kukavi~jeg jaja i manipulacijom koju<br />
nije bilo te{ko razotkriti. Tako se stvari postavqaju na glavu,<br />
umesto na noge, upozoravaju u Udru`ewu ratnih vojnih invalida<br />
(iz ratova na prostoru biv{e Jugoslavije u posledwoj deceniji<br />
20. veka), isti~u}i da nemaju ni{ta protiv dono{ewa novog jedinstvenog<br />
zakona, kojim bi se wihova za{tita podigla na vi{i<br />
BR@E DO ZAPOSLEWA<br />
U <strong>sa</strong>radwi s Nacionalnom slu`bom zapo{qavawa resorno<br />
Ministarstvo }e poku{ati da zaposli {to ve}i broj<br />
ratnih vojnih invalida.<br />
– Ima mnogo praznih radnih mesta u Srbiji – napomiwe<br />
dr Bo`idar Simatkovi}. – Stimuli<strong>sa</strong>}emo poslodavce da zapo{qavaju<br />
invalide ne <strong>sa</strong>mo osloba|awem od poreza ve} i<br />
jednokratnim davawima. Time }emo vrlo brzo posti}i da lak-<br />
{i ratni vojni invalidi ili po~nu da rade, ili ne}e dobijati<br />
pomo} od dr`ave.<br />
nivo. Ali `estoko se protive pogor{avawu polo`aja onih koji su<br />
za odbranu otaxbine dali svoju budu}nost. Raweni u bezuspe-<br />
{nom poku{aju o~uvawa jedinstvene dr`ave, proterani iz krajeva<br />
u kojima su “do ju~e” `iveli u miru, ostali su i bez posla i<br />
bez krova nad glavom, na teret dr`avi, koja, petnaestak godina<br />
“posle svega”, poku{ava da ih se odrekne i “gurne pod tepih”. Tako,<br />
ka`u, ne}e mo}i.<br />
Ohrabreni jedinstvenom podr{kom kolega iz drugih bora~kih<br />
i invalidskih organizacija, u Udru`ewu ratnih vojnih invalida<br />
podvla~e da im je dobro poznato da ni drugim socijalnim<br />
kategorijama u dru{tvu ne cvetaju ru`e, ali da to, ipak, ne sme<br />
da bude razlog da budemo pasivni i odustanemo od borbe za pravedne<br />
ciqeve.<br />
– Ne tra`imo da nam se bilo {ta poklawa – podvla~i @eqko<br />
Vasiqevi}, sekretar Udru`ewa ratnih vojnih invalida. – Ne<br />
smatramo da treba da molimo za socijalnu pomo} dr`avu koja<br />
nam je uzela ono {to smo jedino imali: mladost i delove tela.<br />
Ratni vojni invalidi tra`e <strong>sa</strong>mo pravednu nadoknadu za {tetu<br />
koja im je naneta u ratnim sukobima na tlu nekada{we zajedni~ke<br />
otaxbine. Nismo krivi {to ta dr`ava nije <strong>sa</strong>~uvana, nismo<br />
krivi {to nas odre|eni krugovi u dru{tvu smatraju ratnim zlo-<br />
~incima, ni~im nismo doprineli negativnoj slici dr`ave u svetu.<br />
Neka se sudi svakom za koga se doka`e zlo~in, neka se u zatvor<br />
po{aqu svi ratni profiteri… Ali invalidima se ne sme<br />
uskra}ivati pravo na `ivot. A novim zakonom o bora~koj i invalidskoj<br />
za{titi ~ini se ba{ to. Kako druga~ije protuma~iti<br />
nastojawa da se na{a primawa uskla|uju po “{vajcarskom modelu”,<br />
kako shvatiti izme{tawe zdravstvene za{tite invalida<br />
iz “na{eg zakona” u Zakon o zdravstvenoj za{titi, kako pojmiti<br />
smawewe buxeta za invalidsku za{titu za vi{e od tri milijarde<br />
dinara, ili oko 25 odsto, nego kao udar na na{ `ivot! Ume-<br />
JEFTINIJI AUTOMOBILI<br />
Odnedavno i ratni vojni invalidi od prve do pete grupe<br />
(<strong>sa</strong> najmawe 70 odsto telesnog o{te}ewa) imaju priliku<br />
da nabave automobile po znatno povoqnijim cenama, odnosno<br />
bez pla}awa carine. Uz to, po re~ima dr Bo`idara Simatkovi}a,<br />
pomo}nika ministra za rad, zapo{qavawe i socijalnu<br />
politiku, najte`im invalidima bi}e pla}eni i tro-<br />
{kovi PDV.<br />
– Mi znamo da postoji veliko zanimawe za kupovinu i<br />
uvoz automobila, mo`da ~ak i do tri hiqade invalida ~ekaju<br />
da nabave vozila po povla{}enoj ceni, ali znamo i da postoji<br />
opasnost zloupotrebe – ka`e dr Simatkovi} i upozorava<br />
da }e svaka zloupotreba tih olak{ica biti <strong>sa</strong>nkcioni<strong>sa</strong>na<br />
oduzimawem vozila.<br />
KAD DR@AVA @MURI<br />
Sistem prekvalifikacije i dokvalifikacije ratnih vojnih<br />
invalida posle devedesetih godina nije bio ni nalik onom koji je<br />
va`io za invalide iz Drugog svetskog rata. Dr`ava nije izdvajala<br />
sredstva za finansirawe obrazovawa ~ak ni onih ratnih vojnih<br />
invalida koji imaju zavr{ene sredwe {kole. Da se ne govori o<br />
onima koji imaju zavr{enu <strong>sa</strong>mo osmogodi{wu, a wih je veliki,<br />
mo`da i najve}i broj. Ranije je {kolovawe ratnih vojnih invalida<br />
stimuli<strong>sa</strong>no, wihovo u<strong>sa</strong>vr{avawe je stipendirano; {kolovawe<br />
nakon rawavawa bilo je besplatno, pa imamo primere da su<br />
neki od vojnih invalida iz Drugog svetskog rata zavr{avali fakultete,<br />
postajali stru~waci iz svojih oblasti, magistrirali, pa<br />
i doktorirali kao invalidi. Mnogi od wih su bili na visokim dr-<br />
`avnim du`nostima, poput javnih tu`ilaca, sudija…<br />
Druga~iji stav dr`ave prema invalidima iz posledwih ratova<br />
doveo je do toga da najve}i broj mladih qudi s razli~itim<br />
stepenom telesnog o{te}ewa ostane nezaposlen, bez mogu}nosti<br />
potpune resocijalizacije. Ote`avaju}a okolnost je {to veliki<br />
broj, vi{e od 50 odsto, upravo tih invalida ima zavr{enu <strong>sa</strong>mo<br />
osnovnu {kolu, plus dva razreda, a wih je najte`e i zaposliti<br />
bez prekvalifikacije ili do{kolovawa.<br />
sto trinaest milijardi<br />
dinara, koliko je predlo`ilo<br />
na{e resorno<br />
ministarstvo, u ovogodi-<br />
{wem republi~kom buxetu<br />
za bora~ku i invalidsku<br />
za{titu izdvojeno je<br />
svega desetak milijardi,<br />
{to nije dovoqno ni za<br />
devet invalidnina do<br />
kraja godine. Ako uzmemo<br />
u obzir da nam dr`ava,<br />
za prethodni ~etvorogodi{wi<br />
period, duguje oko<br />
tri milijarde dinara, od<br />
toga polovinu za pro{lu<br />
godinu, jasno je da }e nam<br />
primawa ubudu}e biti<br />
ne za 25, nego za 50 odsto<br />
mawa nego do <strong>sa</strong>da –<br />
@eqko Vasiqevi}, sekretar<br />
Udru`ewa ratnih vojnih invalida<br />
zakqu~uje @eqko Vasiqevi} i dodaje da }e ratni vojni invalidi<br />
za svoja prava da se bore i “na ulici”.<br />
– Na{a udru`ewa broje oko 350.000 ~lanova. To nije zanemarqiv<br />
broj nezadovoqnika. Na{i zahtevi su pravedni i ne-<br />
}emo odustati od wih. Nacrt zakona o bora~koj i invalidskoj<br />
za{titi je surov, uznemiravaju}i i {tetan za dr`avu koja ga do-<br />
15
TEMA<br />
nosi. Ko }e se ikada vi{e boriti za otaxbinu koja zaboravqa<br />
svoje rawenike Zar novi zakon sme da bude gori nego bilo koji<br />
iz te oblasti do <strong>sa</strong>da – pita se predstavnik Udru`ewa najmla|ih<br />
i, kako izgleda, najagilnijih ratnih vojnih invalida u<br />
Srbiji.<br />
U Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva za<br />
rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije, me-<br />
|utim, ne misle da je Nacrt<br />
novog zakona najgori do <strong>sa</strong>da.<br />
Naprotiv. Pomo}nik<br />
ministra dr Bo`idar Simatkovi}<br />
smatra da je budu}i<br />
zakon umnogome boqi<br />
od ranijih parcijalnih re-<br />
{ewa.<br />
– Zakon se priprema<br />
ve} desetak godina, ali kad<br />
god bi se povela pri~a o<br />
novom na~inu ure|ewa bora~ko-invalidske<br />
za{tite,<br />
u ve}ini slu~ajeva, udru`ewa<br />
bi bila protiv predvi-<br />
|enih novina. Tako su,<br />
prakti~no, <strong>sa</strong>mi ratni vojni<br />
invalidi blokirali dono{ewe<br />
zakona kojim bi se<br />
za{tita wihovih prava kona~no<br />
uredila na konsekventan<br />
i jedinstven na~in.<br />
Dr Bo`idar Simatkovi},<br />
pomo}nik ministra za rad,<br />
zapo{qavawe i socijalnu politiku<br />
Najvi{e primedbi ovog puta bilo je na na~in uskla|ivawa primawa<br />
vojnih invalida. Imali smo nameru, u po~etku, da i invalidnine<br />
budu uskla|ivane kao i sva druga socijalna davawa.<br />
Ipak, `ele}i da {to vi{e za{titimo ratne vojne invalide, Vlada<br />
je za wih, i <strong>sa</strong>mo za wih, na~inila izuzetak, predvidev{i novim<br />
zakonom {vajcarski model uskla|ivawa invalidnina, povoqniji<br />
od svih drugih buxetskih izdvajawa, poput penzija i de-<br />
~ijih dodataka, na primer. To ne zna~i umawewe wihovih prihoda,<br />
ve} <strong>sa</strong>mo malo sporiji rast. Oni tra`e da se wihova primawa<br />
i daqe uskla|uju kao i do <strong>sa</strong>da, {to ova dr`ava i ovaj buxet<br />
KORAK NAZAD<br />
U Srbiji je, od wenog prvog “bora~kog zakona”, le~ewe<br />
ratnih vojnih invalida bilo zagarantovano. Zdravstvena za-<br />
{tita, koja je podrazumevala protetiku, le~ewe od posledica<br />
rawavawa i lekove za sva oboqewa do kraja `ivota, nikada<br />
se nije dovodila u pitawe. Prema Predlogu zakona o bora~koj<br />
i invalidskoj za{titi prava ratnih vojnih invalida svode<br />
se na op{tu zdravstvenu za{titu, iako je wihovo zdravqe neuporedivo<br />
ugro`enije od zdravqa prose~nih gra|ana.<br />
“RUDO” NIJE DOM<br />
U beogradskom Zavodu za protetiku “Rudo”, specijalizovanoj<br />
ustanovi za proteti~ku i ortoti~ku rehabilitaciju, od 1991. godine<br />
do danas rehabilitovano je oko tri hiqade osoba <strong>sa</strong> amputacijom<br />
ekstremiteta, rawenika i civilnih `rtava rata. Prema re~ima<br />
direktora te jedinstvene ustanove dr Biqane Vidakovi}-Maksimovi},<br />
u “Rudom” je i danas sme{teno jedanaest ratnih vojnih invalida.<br />
Nemaju gde da odu. Iako dr`ava za wih ne pla}a jo{ od<br />
2004. godine, rukovodstvo ustanove u kojoj su dugo godina le~eni i<br />
rehabilitovani nema srca da ih ostavi na cedilu. Rawenici, s<br />
druge strane, ne znaju gde }e. Svi wihovi drugovi odavno su napustili<br />
“Rudo” i oti{li svojima. Oni nemaju nikog. Invalidnina i<br />
druga primawa kojima dr`ava pla}a rane zadobijene u sukobima u<br />
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisu dovoqna za pla}awe sme-<br />
{taja i hrane, da ne govorimo o drugim tro{kovima, prouzrokovanim<br />
bolestima i rawavawem. Iako sebe ne vide druga~ije no kao<br />
`rtve, nema sumwe da su i oni i drugi ratni vojni invalidi na{a<br />
zajedni~ka <strong>sa</strong>vest. Savest dru{tva koje ne `eli <strong>sa</strong>ve{}u da se optere}uje.<br />
KVALITETNIJE FINANSIRAWE UDRU@EWA<br />
Do<strong>sa</strong>da{wa tradicija po kojoj su udru`ewa s pomo}nikom<br />
ministra za bora~ka pitawa dogovarala ko }e koliko<br />
sredstava da dobije za rad, vi{e nema opravdawa, napomiwu<br />
u Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu. Restrikcija<br />
sredstava nametnula je nova re{ewa, pa }e Ministarstvo za<br />
rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku da finansira <strong>sa</strong>mo<br />
realizaciju odre|enih projekata.<br />
– Sve u ovoj zemqi se finansira na bazi projekata, pa<br />
}e tako biti i <strong>sa</strong> radom bora~kih i invalidskih udru`ewa –<br />
upozorava dr Bo`idar Simatkovi}. – Uslovi finansirawa i<br />
na~in pravdawa sredstava bi}e vrlo precizni, pa }emo mo-<br />
}i da “igramo otvorenih karata”. Najvi{e sredstava odvoji-<br />
}emo za zapo{qavawe i {kolovawe invalida, za stipendirawe<br />
wihovih porodica i poboq{awe sveukupnog polo`aja.<br />
Pla}awe raznih letovawa, putovawa, ekskurzija vi{e ne dolazi<br />
u obzir. T<br />
16<br />
15. mart 2006.
ne mogu da izdr`e. Iako se u Ministarstvu rada, zapo{qavawa<br />
i socijalne politike zaista zala`emo da invalidi imaju za nijansu<br />
boqi polo`aj od drugih korisnika buxeta, mi ne mo`emo<br />
da odstupimo od op{te politike i zahteva me|unarodne zajednice<br />
u tom pogledu. Ponu|enim re{ewima oni ostaju za korak ispred<br />
drugih buxetskih korisnika, ali to je maksimum koji Vlada<br />
mo`e da im ponudi – podvla~i dr Simatkovi} i nastavqa:<br />
– Druga vrsta problema jeste nivo zdravstvene za{tite<br />
ratnih vojnih invalida. Prakti~no je on ostao isti, ali udru-<br />
`ewa su htela da bude vi{i nego do <strong>sa</strong>da. Bio je ne{to boqi<br />
ravno, odnosi na invalide iz ratova devedesetih godina, koji<br />
se naj`e{}e protive Novom zakonu. Tim zakonom dr`ava sebi<br />
name}e i obavezu re{avawa stambenog problema ratnih vojnih<br />
invalida i porodica palih boraca. Zahvaquju}i donaciji<br />
japanske vlade, od oko 320 miliona dinara, u jedanaest op-<br />
{tina u Srbiji (Kru{evac, Ni{, Leskovac, In|ija, Pan~evo,<br />
Beograd, Loznica, Kikinda, Novi Sad, Smederevo i Kragujevac)<br />
bi}e izgra|eno 250 stanova <strong>sa</strong>mo za tu kategoriju buxetskih<br />
korisnika. Mnogi od wih <strong>sa</strong>da su sme{teni u objektima socijalne<br />
za{tite, a doskoro smo pla}ali i boravak ~etrdesetak<br />
invalida u hotelu u Aran|elovcu. Ima dosta ratnih vojnih invalida<br />
bez stana, mo`da i oko dve hiqade, a me|u wima su i<br />
najte`i rawenici, ali to nisu <strong>sa</strong>mo qudi iz Srbije ve} i oni<br />
iz Bosne i Hrvatske. Bi}emo rigorozni u dodeli tih stanova.<br />
Preduslov je da imaju dr`avqanstvo SCG, ali i da nemaju neki<br />
stambeni objekat u dr`avama iz kojih dolaze, da u postupku nije<br />
wihova prodaja, ili povratak na stara ogwi{ta… Novi zakon<br />
predvi|a stvarawe stambenog fonda iz koga bi taj problem<br />
bio re{en. Sa predstavnicima ~etiri op{tine ve} pregovaramo<br />
o tenderu i po~etku izgradwe. Verujemo da }e na prole}e<br />
biti zabodeni i prvi a{ovi. Ne{to iz buxeta, ne{to iz<br />
drugih donacija, malo }e pomo}i i op{tine, pa o~ekujemo da za<br />
nekoliko godina kona~no re{imo stambeni problem tih qudi.<br />
Naravno, i to se odnosi na invalide ratova iz devedesetih godina.<br />
U celini posmatrano, Novi zakon zadr`ava sva ste~ena<br />
prava ratnih vojnih invalida, ~ak i ona za koja u vremenu <strong>sa</strong>da{wem<br />
nema vaqanih razloga – podvla~i dr Bo`idar Simatkovi}.<br />
Isti~u}i da Vlada Srbije i resorno ministarstvo ~ine<br />
najvi{e {to mogu da za{tite ratne vojne invalide, u Sektoru<br />
za bora~ko-invalidsku za{titu upozoravaju da se novim zakonom<br />
znatno smawuje prostor za zloupotrebu i mahinacije na<br />
koje ni ratni vojni invalidi nisu bili imuni. Na taj na~in,<br />
o~ekuju u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu po-<br />
sedamdesetih godina pro{log veka, ali tada je i na{a zemqa<br />
bila u znatno boqem materijalnom polo`aju. Moramo da se<br />
ispru`imo koliki nam je guber. Oni su za{ti}eni po Zakonu o<br />
zdravstvenoj za{titi, {to zna~i da Ministarstvo zdravqa pla-<br />
}a protetske nadoknade, le~ewe i lekove, kao i svakom drugom<br />
gra|aninu Srbije. Dakle, u pogledu zdravstvene za{tite ratnih<br />
vojnih invalida nema restrikcija, ona se <strong>sa</strong>mo vi{e ne reguli{e<br />
Zakonom o bora~koj i invalidskoj za{titi, nego Zakonom<br />
o zdravstvenoj za{titi, {to je i logi~no. Restriktivniji je<br />
<strong>sa</strong>mo na~in uskla|ivawa wihovih primawa. On je doista ne-<br />
{to nepovoqniji od do<strong>sa</strong>da{weg, ali mogao je biti i gori. To<br />
re{ewe je nametnuto aktuelnim materijalnim polo`ajem i situacijom<br />
u kojoj se na{a dr`ava nalazi – tvrdi dr Bo`idar Simatkovi},<br />
napomiwu}i da Predlog novog zakona u celini nije<br />
restriktivan.<br />
– Mi smo u Predlogu novog zakona zadr`ali i neku vrstu<br />
dopunske invalidnine, iz vremena hiperinflacije, iako nismo<br />
imali nikakvog opravdawa za to. Zadr`ali smo bora~ki dodatak<br />
za invalide koji rade, a primaju platu mawu od republi~kog<br />
proseka, kao i naknadu za nezaposlenost… Sve se to, na-<br />
GODINA OD JEDANAEST MESECI<br />
Suma od oko deset milijardi dinara, koliko je za potrebe<br />
invalida obezbe|eno pro{le godine, bila je dovoqna<br />
za svega 9,5 wihovih mese~nih primawa. Iz buxetskih rezervi<br />
je zato ispla}ena jo{ jedna i po invalidnina, {to zna~i<br />
da je 2005. godina za ratne vojne invalide imala svega jedanaest<br />
meseci. Ove godine za ratne vojne invalide je izdvojeno<br />
oko deset i po milijardi dinara, odnosno 6,5 odsto vi{e<br />
nego pro{le. Nije nam potrebna visoka matematika da bismo<br />
shvatili opravdanost wihovih protesta i tragi~nu istinu da<br />
}e im, <strong>sa</strong>mo do kraja decembra, dr`ava zakinuti najmawe 25<br />
odsto primawa. Legalno i po zakonu.<br />
IMA PARA – NEMA PARA<br />
Kao glavnog “operativca” u operaciji Predlog novog zakona<br />
o bora~koj i invalidskoj za{titi, ratni vojni invalidi<br />
apostrofiraju Mla|ana Dinki}a, ministra finansija u Vladi<br />
Srbije. On je, ka`u, odredio visinu buxetskih izdvajawa<br />
za 2006. godinu, a onda je, <strong>sa</strong>svim nakaradno, iz tog okvira<br />
proistekao Novi zakon. Tako se, umesto da objektivne potrebe<br />
i priznata prava invalida u|u u zakon o wihovoj za{titi,<br />
krenulo “od repa”, pa je visina buxeta postala glavni<br />
parametar za mnoga nepovoqna re{ewa u Zakonu. Ali to nije<br />
prvi put. Dinki} se, isti~u u Udru`ewu ratnih vojnih invalida,<br />
hvali da ima suficit u buxetu od oko trideset milijardi<br />
dinara, a zaboravqa da ka`e da deo tog suficita ~ine<br />
i tri milijarde koje dr`ava duguje ratnim vojnim invalidima<br />
za neispla}ene invalidnine u 2005. godini i ranije.<br />
17
TEMA<br />
^elni qudi bora~kih<br />
i invalidskih<br />
organizacija<br />
jedinstveni u oceni<br />
da je postoje}i<br />
zakon boqi od<br />
predlo`enog<br />
Nikola @ujovi},<br />
Alek<strong>sa</strong>ndar<br />
Mikuli},<br />
@eqko Vasiqevi} i<br />
Radi{a Milivojevi}<br />
TOPI SE DONACIJA<br />
Jo{ 2002. godine japanska vlada dala je oko {est miliona<br />
dolara, u dinarskoj protivvrednosti, za izgradwu stanova<br />
za ratne vojne invalide. Iako je namena donacije od<br />
<strong>sa</strong>mog po~etka bila poznata, tada{wa srpska vlada je poku-<br />
{avala da isposluje finansirawe drugih projekata, poput<br />
pomo}i ometenima u razvoju, ili starim i iznemoglim osobama…<br />
Japanci su uporno odbijali preusmeravawe donacije,<br />
tako da su dobijena sredstva, sve doskoro, ostala neiskori{}ena.<br />
Danas ta donacija vredi oko ~etiri miliona dolara,<br />
tako da je ve} izgubqeno vi{e od sto stanova. U Ministarstvu<br />
za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku isti~u<br />
da }e ove godine, najzad, zapo~eti izgradwa stanova za ratne<br />
vojne invalide.<br />
PRAVA INVALIDA<br />
Predlog zakona o invalidskoj i bora~koj za{titi, uz odre|ene<br />
modifikacije, zadr`ava mnoga prava iz ranijih zakona.<br />
Izme|u ostalih, to su li~na i porodi~na invalidnina,<br />
dodatak za negu i pomo}, naknada za ortopedski dodatak i<br />
medicinsko-tehni~ka pomagala, zdravstvena za{tita, mese~ne<br />
nov~ane naknade i razni dodaci, primawa na ime razlike<br />
izme|u plate zaposlenog invalida i zagarantovanog izno<strong>sa</strong>,<br />
bora~ki dodatak, naknada za nezaposlene, putni~ko motorno<br />
vozilo, besplatna i povla{}ena vo`wa, naknada tro{kova<br />
putovawa…<br />
Neka prava se i ukidaju. Para nema za bawska i klimatska<br />
le~ewa, sme{taj u ustanovama socijalne za{tite, dodatak<br />
na decu, profesionalnu rehabilitaciju, dopunske li~ne<br />
i porodi~ne invalidnine…<br />
TRAGIKOMI^NO PORE\EWE<br />
Uskla|ivawe invalidskih primawa po “{vajcarskom modelu”<br />
zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 odsto u<br />
nekoliko narednih godina, za {ta nema opravdawa, isti~u<br />
ratni invalidi. Upozoravaju}i na tragikomi~nu okolnost da<br />
na wihova primawa “uti~u” neutralni [vajcarci, koji za rat<br />
i ratne invalide gotovo da i ne znaju, borci podvla~e da taj<br />
model, uz velike `rtve ovog naroda, mo`e da se prihvati za<br />
socijalna davawa, ali ne i za invalidsku za{titu, jer ona<br />
podrazumeva naknadu {tete pretrpqene u ratu, a ne <strong>sa</strong>mo socijalnu<br />
pomo} dru{tva za ratne rane.<br />
litiku, znatno }e se smawiti broj korisnika pojedinih vrsta<br />
invalidnina.<br />
– Znamo da se de{ava da invalidi odbijaju ponu|en po<strong>sa</strong>o,<br />
iako im on dosta zna~i u procesu resocijalizacije, rehabilitacije<br />
i kvalitetnog ukqu~ivawa u dru{tvenu zajednicu.<br />
Oni koji to i daqe budu ~inili – osta}e bez dodatka za<br />
nezaposlenost. Procewujemo da }e, <strong>sa</strong>mo na osnovu toga, broj<br />
korisnika raznih invalidskih primawa biti smawen za oko<br />
20 odsto. Na`alost, mi jo{ nemamo <strong>sa</strong>svim ure|enu evidenciju<br />
o korisnicima invalidnina, o stepenu telesnog o{te}ewa<br />
i na~inu rawavawa, {to, tako|e, ostavqa mogu}nosti za<br />
razne zloupotrebe. O~ekujem da do jula oformimo opse`an<br />
informacioni sistem, a`uriramo evidenciju i tako smawimo<br />
broj buxetskih korisnika invalidnina za novih dvadesetak<br />
odsto. Tako }e, na kraju, sredstva planirana ovogodi{wim<br />
buxetom biti vi{e nego dovoqna za kvalitetnu bora~ku i invalidsku<br />
za{titu.<br />
Dr`ava }e, dakle, u~initi sve {to mo`e da za{titi ratne<br />
vojne invalide. Predlog novog zakona je, podvla~e u Ministarstvu<br />
za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, i nastao<br />
<strong>sa</strong> `eqom da se do<strong>sa</strong>da{wa obimna pravna regulativa iz te<br />
oblasti, uz minimalne korekcije, objedini i tako pove}aju<br />
efikasnost i kvalitet za{tite ratnih vojnih invalida, ali i<br />
oni <strong>sa</strong>mi moraju da urade mnogo vi{e na smawewu zloupotreba.<br />
U efikasnijem ostvarivawu prava smeta im i rascepkanost<br />
organizacija, posebno kad je re~ o udru`ewima boraca<br />
i invalida u ratovima od devedesetih godina. Samo zbog sujete<br />
oni ve} godinama ne mogu da se dogovore i formiraju jedinstveno<br />
udru`ewe svih ratnih vojnih invalida, koje bi bilo<br />
znatno mo}nije nego nekoliko <strong>sa</strong>da{wih. U situaciji kad svako<br />
udru`ewe tra`i svoj deo kola~a, invalidi ostaju uskra}eni<br />
za mnogo toga, pa i za pravedniju i objektivniju sliku dru-<br />
{tva o borcima.<br />
Ali to nikako ne zna~i da su drugi delovi dru{tvene zajednice<br />
oslobo|eni odgovornosti za polo`aj u kome se nalaze<br />
ili mogu da se na|u ratni vojni invalidi. Dru{tvo koje te-<br />
`i da bude demokratsko nikada ne sme da smetne s uma da demokratije<br />
nema bez humanosti. Ta se na~ela ili uporedo razvijaju,<br />
ili ih nema.<br />
Du{an GLI[I]<br />
Snimio Zvonko PERGE<br />
18<br />
15. mart 2006.
Na Vojnoj akademiji<br />
PROMOCIJA REZERVNIH<br />
POTPORU^NIKA<br />
Na sve~anosti povodom uspe{nog zavr{etka {kolovawa<br />
slu{alaca {kole za rezervne oficire, unapre|eno je ukupno<br />
147 potporu~nika koji su {kolovawe zapo~eli septembra pro-<br />
{le godine i okon~ali ga za ukupno {est meseci.<br />
Prose~na ocena najnovije generacije rezervnih oficira<br />
iznosi 8,38. [kolovawe se odvijalo u dve faze. Prvi, teorijski<br />
deo izveden je u Vojnoj akademiji, gde su realizovani nastavni<br />
<strong>sa</strong>dr`aji iz op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kih<br />
predmeta. Drugi deo {kolovawa sproveden je u vidu sta`irawa<br />
u jedinicama i ustanovama Vojske. Tokom prvog dela izvedeno je<br />
i vi{e op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kih logorovawa.<br />
Najboqi uspeh, <strong>sa</strong> sredwom ocenom 9, 71, postigao je Nenad<br />
Milenovi} <strong>sa</strong> Smera veze u Odseku Logistike. Jo`ef Feher<br />
iz roda in`iwerije, Odsek KoV, imao je prosek 9,50, a Vladimir<br />
Jovanovi} <strong>sa</strong> Smera vazduhoplovnotehni~ke slu`be, Odsek<br />
Logistike, ostvario je prose~nu ocenu od 9,46.<br />
Na~elnik Vojne akademije general-major mr Vido<strong>sa</strong>v Kova-<br />
~evi}, ~estitaju}i rezervnim oficirima dobijawe prve oficirske<br />
zvezdice, rekao je da je lep prizor videti ih u stroju nasmejane<br />
i sre}ne. Nije im bilo lako tokom {est meseci {kolovawa,<br />
ali kao jedna od najbrojnijih i istovremeno najboqih generacija,<br />
oni su u~inili sve da se bezbolno prebrodi skra}ewe<br />
{kolovawa <strong>sa</strong> ranijih devet na svega {est meseci.<br />
Promovi<strong>sa</strong>ne rezervne potporu~nike pozdravio je i general-major<br />
u penziji Du{an Vojvodi}, predsednik Udru`ewa rezervnih<br />
vojnih stare{ina.<br />
A. A.<br />
U Mornarici VSCG<br />
KURS ITALIJANSKOG<br />
JEZIKA<br />
Pukovnik Lucio Bata, vojni ata{e Republike Italije u na-<br />
{oj zemqi, uru~io je diplome sedamnaestorici polaznika<br />
osnovnog kur<strong>sa</strong> italijanskog jezika (13 oficira i 4 podoficira),<br />
koji je organizovala i finansirala Vlada Republike Italije<br />
za pripadnike Mornarice VSCG.<br />
Sve~anosti u Klubu Vojske u Tivtu prisustvovali su i konzul<br />
Republike Italije Valentina Seta, predstavnik Italijanskog<br />
kulturnog centra iz Beograda profesor Flavio de Luka i<br />
komandant Mornarice kontraadmiral Dragan Samarxi}.<br />
Konzul Valentina Seta posebno je istakla va`nost organizovawa<br />
takvih kurseva, budu}i da, pored edukativnog zna~aja,<br />
svakako doprinose boqoj <strong>sa</strong>radwi dviju dr`ava i wihovom<br />
boqem me|usobnom razumijevawu.<br />
Z. B.<br />
NA VEST O SMRTI<br />
GAVRILA – GAJE PETKOVI]A<br />
SLOVO<br />
@IVOTA<br />
Na{e vojno novinarstvo ostalo je bez jo{ jednog ubojitog<br />
pera koje je stvaralo vi{e od ~etiri decenije. Gavrilo – Gaja<br />
Petkovi}, penzioni<strong>sa</strong>ni pukovnik, majstor pi<strong>sa</strong>ne re~i, novinar<br />
koji je duboko zasecao stvarnost, dugogodi{wi urednik i<br />
glavni i odgovorni urednik lista “Narodna armija” i ~asopi<strong>sa</strong><br />
“Vojnopoliti~ki informator” preselio se u ve~nost, ostavqaju}i<br />
za sobom bogatu pi<strong>sa</strong>nu zaostav{tinu.<br />
Bio je stalo`en ~ovek, neumorni istra`iva~ stvarnosti i<br />
~iwenica koje `ivot zna~e. Predano je tragao za <strong>istinom</strong>, pronalazio<br />
korene vitalnih tokova `ivota i ukazivao na pravce<br />
razvoja armijske i dru{tvene stvarnosti.<br />
U te{kim vremenima, onima kada se zemqa, posle razornog<br />
Drugog svetskog rata, obnavqala – Gavrilo Petkovi} se,<br />
poput mnogih rodoqubivo nastrojenih juno{a tog doba, opredelio<br />
za nadasve te`ak i ~astan oficirski poziv.<br />
Kao mladi stare{ina predano je podu~avao vojnike ve-<br />
{tinama zna~ajnim za odbranu zemqe. Radio je i stalno u~io.<br />
I, dabome, to nije moglo da ostane nezapa`eno. Kako je vreme<br />
prolazilo i kako su se jedan za drugim nizali uspesi, Gavrilu<br />
Petkovi}u poveravane su sve odgovornije du`nosti. Nakon nekoliko<br />
godina predanog bavqewa moralno-politi~kim vaspitawem,<br />
kako se u ono vreme nazivala tanana i plemenita delatnost<br />
vezana za qude iz odbrane, Gaja je odlu~no zakora~io u<br />
svet vojnog novinarstva.<br />
Bio je najpre novinar – reporter. Putovao je {irom onda{we<br />
dr`ave i izve{tavao <strong>sa</strong> poligona i ve`bali{ta. Darovitim<br />
perom oslikavao je na{u odbrambenu i dru{tvenu stvarnost.<br />
U stalnoj borbi za istinu, iskrenu re~ i odgovornu informativnu<br />
misiju, znala~ki je uo~avao te`i{ta i umeo da <strong>sa</strong>op{ti<br />
va`ne poruke, ve{to izbegavaju}i Scilu i Haribdu te-<br />
{ke profesije, kakva je vojno novinarstvo. Ogledao se potom<br />
na uredni~kim du`nostima. Obavqao je naporne, slo`ene i izuzetno<br />
zna~ajne poslove u onda{woj Politi~koj upravi SSNO.<br />
Kao glavni i odgovorni urednik “Narodne armije“, najuglednijeg<br />
glasila tada{wih oru`anih snaga, koju je obavqao od 1982.<br />
do 1987. godine, osta}e upam}en po brilijantnim komentarima<br />
kojim se svrstao me|u najzna~ajnije hroni~are i tuma~e onog doba.<br />
Posebnu brigu ispoqavao je u radu <strong>sa</strong> mladim novinarima,<br />
pru`aju}i im veliku pomo} u profesionalnom sta<strong>sa</strong>vawu.<br />
Posle penzioni<strong>sa</strong>wa Gaja nije bacio kopqe u trwe, ve} je<br />
nastavio novinarsku misiju, pi{u}i u dnevnim i nedeqnim listovima.<br />
Zvonimir PE[I]<br />
19
ODBRANA<br />
PUKOVNIK<br />
PROF. DR DRAGUTIN JOVANOVI]<br />
NA^ELNIK UPRAVE ZA [KOLSTVO<br />
U KORIST<br />
BUDU]NOSTI<br />
Izmene u vojno{kolskom sistemu Srbije<br />
i Crne Gore treba da obezbede uspe{an,<br />
racionalan i ekonomski prihvatqiv<br />
koncept obrazovawa oficira i<br />
podoficira, sposobnih da preuzmu nove<br />
obaveze iz oblasti misija i zadatke<br />
Vojske. Osmi{qen model zasnovan je<br />
na jedinstvenom vojnom evropskom<br />
obrazovnom prostoru, zakonskoj<br />
regulativi uskla|enoj <strong>sa</strong> propisima<br />
fakulteta u gra|anstvu, ali i na ideji o<br />
civilnoj kontroli poslova odbrane na{e<br />
zemqe.<br />
Nesporno je da na putu profesionalizacije na{e vojske i<br />
reforme kompletnog sistema odbrane va`nu ulogu ima korenita<br />
i vaqana promena sistema vojnog {kolstva. Koliko<br />
smo, u tom smislu, zakonodavno, proceduralno i prakti~no<br />
na tragu iskustava ostalih evropskih zemaqa Kako }emo<br />
nadaqe {kolovati i u<strong>sa</strong>vr{avati oficire, podoficire<br />
ili civilna lica zaposlena u Vojsci Ho}e li Vojna akademija<br />
odgovoriti predvi|enim zahtevima, a Vojna gimnazija i daqe<br />
obrazovati najkvalitetniji vojni kadar O tome, ali i ostalim<br />
nedoumicama koje prate izmene vojno{kolskog sistema Srbije<br />
i Crne Gore, a povodom 18. marta - dana vojnog {kolstva,<br />
razgovaramo <strong>sa</strong> na~elnikom Uprave za {kolstvo Ministarstva<br />
odbrane pukovnikom prof. dr Dragutinom Jovanovi}em.<br />
Kako se do<strong>sa</strong>da{wa reforma sistema odbrane Srbije i<br />
Crne Gore odrazila na vojno{kolski sistem<br />
– Reforma sistema odbrane Srbije i Crne Gore podrazumeva<br />
i reformu vojno{kolskog sistema. Taj proces se odvija u<br />
nekoliko etapa, a transformaciji vojnog {kolstva prethodi<br />
precizno defini<strong>sa</strong>we veli~ine i <strong>sa</strong>stava Vojske, ali i profila<br />
budu}ih stare{ina.<br />
20<br />
15. mart 2006.
Racionalizacija sistema vojnog obrazovawa zapo~ela je<br />
jo{ 1993. godine, kada je od 52 vojne {kole i {kolska centra<br />
formirano {est {kola i jedanaest centara. Po~etkom 1997.<br />
godine posebnom studijom o razvoju vojnog {kolstva afirmi<strong>sa</strong>ni<br />
su principi na kojima se planira dogradwa tog modela –<br />
kvalitet kadra, racionalnost i u<strong>sa</strong>gla{enost <strong>sa</strong> sistemom<br />
{kolstva u gra|anstvu. Postoje}a zakonska regulativa, zasnovana<br />
na ideji o jedinstvenom evropskom obrazovnom prostoru,<br />
predstavqa povoqnu osnovu za daqe u<strong>sa</strong>vr{avawe, uskla-<br />
|ivawe i reformu vojno{kolskog sistema.<br />
Va`no je napomenuti da su na promene u vojnom obrazovawu<br />
uticale izmewene potrebe Ministarstva odbrane i Vojske<br />
za kvalitetnim kadrom, ali i mogu}nosti dr`ave kada je<br />
re~ o takvom {kolovawu. I aktuelne bezbednosne integracije,<br />
geostrate{ki polo`aj na{e zemqe, bezbednosni rizici kojima<br />
je izlo`ena, te strana iskustva, uslovqavaju model po kome<br />
}e se nadaqe osposobqavati stare{ine. Tome, tako|e, doprinose<br />
i novine u obrazovnom sistemu Srbije i Crne Gore, ali<br />
i brojni unutra{wi problemi – kriza nastavni~kog kadra, veliki<br />
broj organizacionih nivoa i katedri, visoki tro{kovi<br />
logistike nastavnog proce<strong>sa</strong>.<br />
Danas je vojno {kolstvo u nadle`nosti Sektora za qudske<br />
resurse Ministarstva odbrane. Razdvojene su wegove upravne<br />
i izvr{ne funkcije. Obrazovawe stare{ina odvojeno je od<br />
obuke i obuke vojnika. Formirana je jedinstvena Vojna akademija,<br />
a ukinuti su pojedini {kolski centri, {to je obezbedilo<br />
kvalitetnije i jednostavnije rukovo|ewe vojnim {kolama. Na<br />
osnovu istra`ivawa o profilima oficira Vojske osmi{qeni<br />
su Projekat reforme sistema vojnog {kolstva i Model {kolovawa<br />
oficira i podoficira.<br />
U ~emu je, zapravo, smi<strong>sa</strong>o tih projekata<br />
– Izmene u vojno{kolskom sistemu Srbije i Crne Gore<br />
treba da obezbede uspe{an, racionalan i ekonomski prihvatqiv<br />
koncept obrazovawa stare{ina, sposobnih da preuzmu<br />
nove obaveze u okviru misija i zadataka Vojske. Planirano je<br />
da se za sredwe obrazovawe formira jedinstvena vojna {kola,<br />
odnosno Vojna gimnazija, kao obrazovno-vaspitna ustanova<br />
Ministarstva odbrane, u kojoj }e se objediniti komponente<br />
op{teg i stru~nog vojnog obrazovawa u sistemu odbrane.<br />
Kombinovani model obrazovawa oficira razli~itih nivoa<br />
bi}e osnova visokog vojnog {kolstva. On obuhvata sistem<br />
akademskih studija na Vojnoj akademiji ili na fakultetima u<br />
gra|anstvu. Predvi|ena je i mogu}nost da se oficiri {koluju<br />
uporedo na visokoj vojnoj {koli i na civilnom fakultetu, {to<br />
zavisi od aktuelnih potreba Ministarstva i Vojske. Kandidati<br />
za oficirski poziv, dakle, mogu biti stipendirani na pojedinim<br />
fakultetima u gra|anstvu, uz dodatno {kolovawe iz vojne<br />
struke na Vojnoj akademiji u toku ili posle zavr{etka civilnih<br />
studija. Obavezan Oficirski kurs planiran je za one<br />
koji posle zavr{etka civilnih studija konkuri{u za po<strong>sa</strong>o<br />
oficira.<br />
Poslediplompske studije oficira bi}e organizovane po<br />
modularnom principu na civilnim fakultetima. Na Vojnoj akademiji<br />
realizova}e se, kao i do <strong>sa</strong>da, stru~no komandno-{tabno<br />
i general{tabno u<strong>sa</strong>vr{avawe, a nau~no poslediplomsko<br />
{kolovawe oblika magisterijuma i specijalizacije osmi{qeno<br />
je <strong>sa</strong>mo u oblasti vojnih nauka. Modularnim nastavnim planom<br />
i programom omogu}i}e se, tako|e, prelazak <strong>sa</strong> poslediplomskog<br />
stru~nog u<strong>sa</strong>vr{avawa na poslediplomske nau~ne<br />
studije. Planira se upu}ivawe odre|enog broja vojnih studenata<br />
na osnovno, a oficira na poslediplomsko {kolovawe u<br />
inostranstvo.<br />
Na kojoj su zakonskoj regulativi zasnovane novine u vojnom<br />
obrazovawu<br />
– Promene u vojno{kolskom sistemu utemeqene su na va-<br />
`e}oj zakonskoj regulativi – Strategijskom pregledu odbrane,<br />
Vojnoj doktrini, Planu reformskih promena, te Studiji o stru~nom<br />
i obrazovnom profilu oficirskog kadra. I koncept novog<br />
Zakona o {kolovawu i u<strong>sa</strong>vr{avawu u sistemu odbrane, koji je<br />
u potpunosti uskla|en <strong>sa</strong> nedavno usvojenim Zakonom o visokom<br />
obrazovawu Republike Srbije, u koji su ugra|eni principi Bolowske<br />
deklaracije, jeste pravni dokument na osnovu koga se<br />
izvodi reforma vojnog obrazovawa.<br />
Va`i li i daqe pravilo da se oficiri koji su poslediplomske<br />
studije zavr{ili u Vojsci i stekli nastavni~ka<br />
zvawa ne mogu anga`ovati u obrazovnom procesu na fakultetima<br />
u gra|anstvu<br />
– Odeqewe za normativne poslove Sekretarijata Ministarstva<br />
prosvete i sporta Republike Srbije po~etkom pro{le<br />
godine dostavilo je fakultetima Beogradskog univerziteta mi-<br />
{qewe o priznavawu nastavni~kih zvawa stare{inama koje su<br />
ih stekle na Vojnoj akademiji. Ve}ina fakulteta je to shvatila<br />
kao instrukciju da se nastavnici Vojne akademije ne mogu anga-<br />
`ovati na fakultetima Beogradskog univerziteta, ni u nastavi<br />
ni u komisijama za ocene i odbrane magistarskih radova i doktorskih<br />
disertacija. Do <strong>sa</strong>da je ve}i broj nastavnika iz vojnih<br />
{kola, <strong>sa</strong> odgovaraju}im zvawima, realizovao dodiplomske i<br />
poslediplomske nastavne procese na fakultetima u gra|anstvu.<br />
U va`e}em Zakonu o vojnim {kolama i vojnim nau~noi-<br />
PODR[KA IZ INOSTRANSTVA<br />
Koliko nas u reformi vojno{kolskog sistema podr-<br />
`avaju pojedine evropske zemqe<br />
– Predstavnici Ministarstva odbrane Kraqevine<br />
Norve{ke su nam najpre sugeri<strong>sa</strong>li pravce reforme vojnog<br />
obrazovawa. Uz to su obe}ali i izvesnu finansijsku<br />
pomo} u oblasti opremawa materijalne baze nastave i<br />
nabavke strane literature. Tako|e su omogu}ili ekspertima<br />
Vojske da obilaze wihove vojne {kole kako bi stekli<br />
neophodno iskustvo i <strong>sa</strong>znawa. Ministarstvo odbrane Velike<br />
Britanije i Severne Irske izrazilo je spremnost da<br />
podr`i promene vojno{kolskog sistema, posebno u oblasti<br />
uskla|ivawa na{e zakonske regulative <strong>sa</strong> me|unarodnim<br />
vojnoobrazovnim sistemima. U svakom slu~aju, nastojimo<br />
da projektovanim promenama o~uvamo specifi~nosti<br />
i bogatu tradiciju na{eg vojnog {kolstva, uz neophodna<br />
pribli`avawa ostalim evropskim zemqama.<br />
Tokom protekle godine <strong>sa</strong>ra|ivali smo jo{ <strong>sa</strong> Italijom,<br />
Gr~kom, SAD, Austrijom, Holandijom, Kanadom, Ma-<br />
|arskom, Nema~kom i Francuskom. I te zemqe su nam, sem<br />
materijalne i ekspertske pomo}i, u narednom periodu ponudile<br />
raznovrsne oblike <strong>sa</strong>radwe – besplatno {kolovawe<br />
vojnih studenata i u<strong>sa</strong>vr{avawe oficira u najvi{im<br />
vojnim {kolama, obuku pripadnika Ministarstva i Vojske<br />
za rad u multinacionalnom okru`ewu u okviru finansija,<br />
menaxmenta i kadrovawa, te brojne kurseve za u~ewe engleskog<br />
jezika i obuku podoficira. U januaru je regionalna<br />
organizacija Forum za pomo} zemqama Jugoisto~ne<br />
Evrope, ta~nije zajedni~ka inicijativa Komande oru`anih<br />
snaga SAD za Evropu i Ministarstva odbrane Republike<br />
Slovenije, kojom se koordiniraju i sinhronizuju napori<br />
me|unarodnih partnera zemaqa kandidata za Nato i<br />
Partnerstvo za mir, podr`ala projekat Ministarstva odbrane<br />
Srbije i Crne Gore Program osposobqavawa u<br />
oblasti engleskog jezika. Wegovu realizaciju pomo}i }e<br />
jo{ stru~waci Velike Britanije, Danske, Norve{ke, Kanade,<br />
[vedske, Slovenije i Bugarske.<br />
21
INTERVJU<br />
stra`iva~kim ustanovama precizirano je da se stepen obrazovawa<br />
i stru~ni nazivi, stru~ni naziv specijaliste, akademski<br />
naziv magistra nauka i nau~ni stepen doktora nauka, ste~eni u<br />
vojnim {kolama, priznaju na celoj teritoriji SRJ. Uprava za<br />
{kolstvo je, imaju}i to u vidu, od nadle`nih zatra`ila da se<br />
pomenuti akt Sekretarijata Ministarstva prosvete i sporta<br />
poni{ti, a nastavnicima <strong>sa</strong> izbornim zvawima ste~enim u vojnim<br />
visoko{kolskim ustanovama omogu}i rad i na civilnim fakultetima.<br />
Vojna i Vojnomedicinska akademija nastavnike biraju<br />
pod istim uslovima i po proceduri koja je zakonom predvi-<br />
|ena i u gra|anstvu.<br />
Poznato je da se na pojedinim civilnim visokim {kolama<br />
formiraju katedre za studije bezbednosti, terorizma,<br />
evroatlantskih bezbednosnih integracija. Nije li Vojna<br />
akademija referentna ustanova za takve studije<br />
– Nije. S obzirom na zahtev da se na{ vojno{kolski sistem<br />
maksimalno racionalizuje, Vojna akademija je mati~na<br />
{kola, od osnovnih do poslediplomskih studija, <strong>sa</strong>mo za podru~je<br />
vojne nauke – taktiku, strategiju, operatiku i vojnu logistiku.<br />
Sasvim je logi~no da se sve ostale nau~ne oblasti koje<br />
su zanimqive za sistem odbrane u celini izu~avaju na fakultetima<br />
u dru{tvu, ukoliko za to postoje odgovaraju}e mogu}nosti.<br />
Koje mesto zauzima Vojna akademija u sistemu vojnog<br />
obrazovawa<br />
– Akademija je nezamewiv ra<strong>sa</strong>dnik budu}ih profesionalnih<br />
oficira svih kadrova i wenu ulogu u Vojsci ne mo`e u potpunosti<br />
da nadomesti nijedna druga institucija. Ona raspola-<br />
`e pristojnom nastavno-materijalnom bazom, kvalitetnim nastavni~kim<br />
kadrom i sposobna je da odgovori <strong>sa</strong>vremenim kretawima<br />
u obrazovnom sistemu. U narednom periodu na Vojnoj<br />
akademiji }e se {kolovati oficiri svih rodova Vojske, dok }e<br />
se stare{ine slu`bi koje nemaju komandne du`nosti i izvr{ne<br />
jedinice – finansijska, geodetska i informati~ka slu`ba,<br />
obrazovati na fakultetima u gra|anstvu.<br />
Nastavni planovi i programi te visoke vojne {kole bi}e<br />
u dogledno vreme izmeweni, odnosno <strong>sa</strong>~iweni u <strong>sa</strong>radwi <strong>sa</strong><br />
civilnim fakultetima kako bi se obezbedila harmonizacija<br />
sistema {kolstva i istovremena ekvivalencija diploma. U wih<br />
}e, naravno, biti ugra|eni principi novog Zakona o visokom<br />
obrazovawu Republike Srbije i Bolowske dekleracije. Organizacija<br />
nastavnog proce<strong>sa</strong> i struktura Akademije prilagodi}e<br />
se realnim uslovima i potrebama Vojske.<br />
Kako }e se prevazi}i problem nastavni~kog kadra Akademije<br />
– ^iwenica je da Vojna akademija ne poseduje dovoqan broj<br />
nastavnika odre|enih nastavni~kih zvawa. Realizacija nastavnog<br />
proce<strong>sa</strong> u vojnim {kolama i nau~no-istra`iva~ki rad podrazumeva<br />
neprekidno u<strong>sa</strong>vr{avawe i stalno nau~no dokazivawe.<br />
Neadekvatno stimuli<strong>sa</strong>we takvog rada, posebno materijalno,<br />
uslovilo je veliki odliv tog kadra iz Akademije u ostale<br />
ustanove i jedinice Ministarstva i Vojske. Na{a je ideja da<br />
nastavnici u visokoj vojnoj {koli ostvare odgovaraju}e nov~ane<br />
dodatke na osnovnu platu. Takav predlog upu}en je nadle`nima<br />
jo{ pre dve godine, ali je wegov ishod za <strong>sa</strong>da neizvestan.<br />
Praktikuje se, tako|e, da se za predmete koji ne pripadaju podru~ju<br />
vojnih nauka anga`uju nastavnici <strong>sa</strong> fakulteta iz gra|anstva.<br />
To je racionalan i krajwe opravdan model, koji }e se i<br />
nadaqe primewivati.<br />
Nedavno je predstavqen deo rezultata istra`ivawa<br />
Stru~ni profil oficira za po~etne du`nosti, koje je u<br />
<strong>sa</strong>radwi <strong>sa</strong> ostalim strukturama Vojske izradila Uprava<br />
za {kolstvo. Koliko }e <strong>sa</strong>znawa do kojih se tim nau~noistra`iva~kim<br />
projektom do{lo biti ugra|ena u reformu<br />
vojnog obrazovawa<br />
– U pomenutoj studiji istra`eni su ne <strong>sa</strong>mo stru~ni profil<br />
oficira ve} i obrazovne potrebe Vojske. Rezultati projekta<br />
najpre predstavqaju validna i nau~no verifikovana polazi{ta<br />
za dogradwu programske i metodske osnove nastave na<br />
osnovnim studijama u Vojnoj akademiji. Iz wih proisti~u osnove<br />
nastavnih planova i programa, ali i <strong>sa</strong>mi nastavni planovi<br />
i programi za {kolovawe oficira. Uz ostale relevantne<br />
pokazateqe, na osnovu podataka o stru~nom profilu oficira<br />
Vojske mo`e se odrediti optimalni odnos op{teg i posebnog<br />
ili stru~nog i specijalisti~kog podru~ja u nastavnim planovima<br />
i programima Vojne akademije, ali i odgovaraju}i model za<br />
objediwavawe pojedinih nastavnih <strong>sa</strong>dr`aja. Poseban zna~aj<br />
predstavqa ~iwenica da su rezultati tog istra`ivawa ugra|eni<br />
u projekat Reforme sistema vojnog {kolstva u Ministarstvu<br />
odbrane i Vojsci.<br />
U proteklom periodu nije bio zadovoqavaju}i odziv kandidata<br />
za vojne {kole. Kako re{iti taj problem<br />
– Naru{en je imix vojnog poziva, a materijalni polo`aj<br />
pripadnika Vojske je na granici egzistencije. Neophodno je<br />
promeniti taj sistem vrednosti i vaqano ceniti slo`enost i<br />
te`inu profesije oficira i podoficira.<br />
Po kom modelu }e se u narednom periodu {kolovati podoficiri<br />
Vojske<br />
– Podoficiri }e se dobijati {kolovawem vojnika po ugovoru<br />
<strong>sa</strong> odgovaraju}om sredwom {kolom i radnim iskustvom u<br />
22
odre|enom rodu, odnosno slu`bi Vojske. Stru~no-specijalisti~ki<br />
<strong>sa</strong>dr`aji osposobqavawa za podoficirska zanimawa<br />
realizova}e se u budu}im vidovskim centrima za obuku i u<strong>sa</strong>vr{avawe<br />
kadrova, ~ime }e se obezbediti ve}a racionalnost<br />
kadrovske i materijalne baze nastave.<br />
A u~enici u Vojnoj gimnaziji<br />
– Status Vojne gimnazije se posledwih desetak godina dovodi<br />
u pitawe iskqu~ivo <strong>sa</strong> stanovi{ta wene finansijske<br />
opravdanosti. U situaciji kada je odziv kandidata iz gra|anstva<br />
za {kolovawe na Vojnoj akademiji znatno smawen, nema<br />
razloga da se u toj vojnoj {koli ne organizuje ~etvorogodi{wi<br />
nastani proces. Gimnazija je siguran i kvalitetan izvor popune<br />
Akademije kandidatima za oficirski poziv. Zbog proce<strong>sa</strong> reforme<br />
i brojnog smawewa Vojske, me|utim, potreban je znatno<br />
mawi broj vojnih studenata. To se direktno odra`ava i na broj<br />
u~enika u Vojnoj gimnaziji.<br />
Kako su mogu}nosti nastavne baze i nastavni~kog kadra Gimnazije<br />
znatno ve}e od potreba Vojske, spremni smo da u budu}nosti,<br />
pod odre|enim uslovima, i uz minimalna ulagawa u infrastrukturu<br />
objekata, zanavqawe i o<strong>sa</strong>vremewivawe pojedinih nastavnih<br />
sredstava, deo kapaciteta {kole ustupimo Ministarstvu<br />
prosvete i sporta Republike Srbije. I postoje}i broj stalno zaposlenih<br />
nastavnika u Vojnoj gimnaziji dovoqan je za {kolovawe<br />
oko 500 |aka. Da bi se takav projekat ostvario, neophodno je da<br />
se Gimnazija integri{e u sistem sredwo{kolskog obrazovawa Republike<br />
Srbije. Dakle, Vojna gimnazija ima sve potrebne uslove i<br />
mogu}nosti da u narednom periodu preraste u svojevrstan kolex,<br />
u kome }e se obrazovati najboqi sredwo{kolci, bez obzira na<br />
to da li }e daqe {kolovawe nastaviti na Vojnoj akademiji ili na<br />
ostalim fakultetima u gra|anstvu. Uprava za {kolstvo Ministarstva<br />
odbrane je, u tom smislu, ve} u~inila konkretne korake. Nadamo<br />
se da }e na{a nastojawa uroditi plodom.<br />
AKADEMIJA I UNIVERZITET<br />
I pored nastojawa Uprave za {kolstvo, Vojna akademija<br />
nije u{la u <strong>sa</strong>stav Beogradskog univerziteta. Za{to<br />
– Jo{ je 16. maja 2005. Ministarstvu prosvete i<br />
sporta Republike Srbije, na osnovu ranijih dogovora,<br />
Ministarstvo odbrane predlo`ilo poseban ~lan u okviru<br />
republi~kog Zakona o visokom obrazovawu, kako bi se<br />
u sistemu obrazovawa dru{tva izmenio i uredio polo`aj<br />
vojnih visoko{kolskih ustanova. Taj predlog, na`alost,<br />
nije usvojen, tako da u Zakonu nije defini<strong>sa</strong>n rad i osnivawe<br />
visokih vojnih {kola. I od Rektorata Univerziteta<br />
u Beogradu, 29. novembra pro{le godine, zvani~no je zatra`eno<br />
da se vojna nauka kao obrazovno-nau~no poqe<br />
uvrsti u sistem dru{tveno-humanisti~kih nauka.<br />
Uprava za {kolstvo je zato, u skladu <strong>sa</strong> izmenama modela<br />
visokog obrazovawa u Srbiji, defini<strong>sa</strong>la prioritete<br />
– ukqu~ivawe vojnih nauka u sistem nauka u dru{tvu,<br />
odnosno u listu poqa u okviru kojih se ostvaruju programi<br />
studija, pristupawe Vojne i Vojnomedicinske akademije<br />
zajednici Beogradskog univerziteta, zatim, vaqana verifikacija<br />
vojnih diploma <strong>sa</strong> osnovnih, specijalisti~kih i<br />
poslediplomskih studija u gra|anstvu, te priznavawe akademskih,<br />
nau~nih, istra`iva~kih i nastavni~kih zvawa<br />
ste~enih u vojnim {kolama. Smatramo da takva nastojawa<br />
doprinose konceptu civilne kontrole poslova odbrane.<br />
Profesionalni pripadnici Ministarstva i Vojske deo su<br />
dru{tva i zato se prema wima vaqa odnositi kao prema<br />
ravnopravnim ~lanovima. U budu}im reformskim potezima<br />
i projekciji kadra ne}e svi oficiri i podoficiri do-<br />
~ekati penziju u Vojsci. Potrebno je obezbediti da oni<br />
posle zavr{etka profesionalne vojne karijere imaju odgovaraju}u<br />
struku, odnosno zanimawe u civilstvu.<br />
Planira li se i u<strong>sa</strong>vr{avawe civilnih lica zaposlenih<br />
u Vojsci<br />
– U<strong>sa</strong>vr{avawe civilnih lica realizuje se po potrebi na<br />
dva koloseka – poslediplomskim studijama oblika specijalizacije,<br />
magisterijuma i doktorata na fakultetima u gra|anstvu i<br />
kursevima koji se organizuju u jedinicama i ustanovama Vojske.<br />
Va`no je napomenuti da se takvo dodatno obrazovawe planira<br />
na godi{wem nivou, a tro{kove snosi Ministarstvo odbrane.<br />
Kursevi se izvode radi osposobqavawa za rad ili kori{}ewe<br />
i odr`avawe novih tehni~kih sredstava i opreme. Wihovo trajawe<br />
zavisi od slo`enosti i obima nastavnih <strong>sa</strong>dr`aja koji se<br />
izu~avaju, prethodne osposobqenosti i ste~enih iskustava.<br />
Sa kojim te{ko}ama se naj~e{}e susre}e Uprava za<br />
{kolstvo u reformi sistema vojnog obrazovawa<br />
– Nedostatak finansijskih sredstava je, kao i uvek, najve}i<br />
problem.<br />
Jeste li Vi zadovoqni brzinom i kvalitetom promena<br />
– Zadovoqan <strong>sa</strong>m onim {to je u proteklom periodu u~iweno.<br />
Sasvim je logi~no da je najboqe investirati upravo u oblasti<br />
{kolovawa kadra. Ostvarili smo `eqeni model vojno-<br />
{kolskog sistema. Potrebno mu je jo{, na izvestan na~in, udahnuti<br />
du{u. Narednu {kolsku godinu o~ekujemo u novom ambijentu,<br />
<strong>sa</strong> u<strong>sa</strong>vr{enim nastavnim planovima i programima {kolovawa<br />
oficira i podoficira, ali i dogra|enom organizacijskom<br />
strukturom.<br />
Vladimir PO^U^<br />
Snimio Darimir BANDA<br />
23
VOJNE [KOLE<br />
SA STUDENTIMA<br />
127. KLASE<br />
VOJNE AKADEMIJE<br />
- ODSJEK MORNARICA<br />
VAQA<br />
OSJETITI<br />
MORE<br />
.Wih 26, koliko<br />
kla<strong>sa</strong> broji, za pola<br />
godine dobi}e zvawe<br />
pomorskog oficira.<br />
Zimsko sta`irawe<br />
izveli su na brodovima<br />
u <strong>sa</strong>stavu 18 flotile<br />
pomorskih snaga.<br />
Dok u ove zimske dane Bokom cvjetaju mimoze, more miruje i<br />
spava. Probude ga ~esto bure i do<strong>sa</strong>dne ki{e. Onda se ono<br />
uzjoguni reaguju}i talasima. Sve se to prenese i na primorska<br />
mjesta, koja su zimi dosta mirna, a skoro i prazna.<br />
U tivatskoj luci miruju na vezu brodovi na{e mornarice i<br />
kao da <strong>sa</strong>waju davno pre|ene miqe i duge plovidbe Jadranom,<br />
kojih je <strong>sa</strong>da sve mawe.<br />
Ali, na brodovima je `ivo. Po<strong>sa</strong>de ovih dana u gostima<br />
imaju studente 127. klase Vojne akademije – Odsjek Mornarica.<br />
Wih 26, koliko kla<strong>sa</strong> broji, za pola godine dobi}e zvawe<br />
pomorskog oficira.<br />
– U wihov uspjeh ne treba sumwati – ka`e na~elnik klase<br />
kapetan korvete Qubenko Raki}. – Radi se o jednoj od najboqih<br />
kla<strong>sa</strong> u posqedwih pet-{est godina. I ne <strong>sa</strong>mo da su uspje-<br />
{ni u <strong>sa</strong>vla|ivawu plana i programa iz oblasti nauke nego su<br />
i dobri sportisti.<br />
Ovdje su na brodovima na petnaestodnevnom zimskom sta-<br />
`irawu, gdje prakti~no primjewuju <strong>sa</strong>dr`aje iz stru~nospecijalisti~kih<br />
predmeta.<br />
Dnevnim i sedmi~nim rasporedom rada oni }e se ukqu~ivati<br />
u brodsku organizaciju i biti u ulogama dublera komandira<br />
odjeqewa i brodskih odreda. To je najboqi na~in da prakti~no<br />
do`ive ono {to su nau~ili tokom {kolovawa na Akademiji.<br />
Najboqi na~in da do`ive more, `ivot na brodu i wegove ~ari<br />
i mawkavosti, da steknu {to potpuniju predstavu o pozivu koji<br />
su odabrali.<br />
More vaqa osjetiti, ka`u. Wima }e to uspjeti dok svoje<br />
sta`irawe provode na fregatama 33 i 34 i de<strong>sa</strong>ntni brod<br />
24
minipolaga~ 241, ~ije im posluge<br />
stoje na raspolagawu i<br />
uveliko poma`u da {to boqe<br />
izvr{e zadatke.<br />
A da bi sve teklo kako treba<br />
i bilo potpuno uspje{no, pored<br />
na~elnika klase, <strong>sa</strong> ovim<br />
vrijednim i marqivim mladi}ima<br />
je i wihov nastavnik, major<br />
mr Neboj{a Ga}e{a <strong>sa</strong> Katedre<br />
brodskih borbenih sistema.<br />
– Da bi bio uspje{an pomorski<br />
oficir i mogao odgovoriti<br />
zahtjevima poziva, treba<br />
sve ovo dobro <strong>sa</strong>vladati – ka-<br />
`e major Ga}e{a.<br />
– Opremqenost brodova<br />
na kojima sprovodimo obuku,<br />
stru~na osposobqenost i kvalitet<br />
po<strong>sa</strong>de, koja nam je maksimalno<br />
iza{la u susret, omogu-<br />
}i}e nam da nastavu izvedemo u<br />
planiranom roku.<br />
Na~elnik klase ipak je izdvojio<br />
najboqe. To su Alek<strong>sa</strong>ndar<br />
Stepanovi}, Milan Savi}<br />
i Milan Kresojevi}. Oni su za<br />
nijansu boqi od ostalih.<br />
Na sportskom planu treba ista}i @eqka Vujinovi}a, koji<br />
je pro{le godine bio tre}i u izboru za najboqeg sportistu u<br />
VSCG, ina~e vi{estrukog {ampiona u vojni~kom vi{eboju.<br />
Iz grupe koja je izvodila nastavu na ”tridesettrojci”<br />
razgovarali smo <strong>sa</strong> Draganom Stoiqkovi}em, Du{anom Anti-<br />
}em, Milanom Savi}em i Bojanom Dragutinovi}em.<br />
– Za moje opredeqewe da studiram ba{ na Odseku Mornarice<br />
presudna je bila bela uniforma, koja me je odmalena<br />
privla~ila – ka`e Dragan Stoiqkovi}, rodom iz Vlasotinaca.<br />
– Dok <strong>sa</strong>m poha|ao ma{insku {kolu <strong>sa</strong>wao <strong>sa</strong>m da jednog<br />
dana budem na palubi nekog od na{ih brodova u beloj uniformi,<br />
u ulozi oficira. Taj <strong>sa</strong>n }e mi se ubrzo i ostvariti.<br />
Student stariji vodnik Du{an Anti} iz Ni{a, koji je prije<br />
Akademije zavr{io Vojnu gimnaziju, posebno isti~e do`ivqaje<br />
<strong>sa</strong> dva krstarewa Jadranom, koliko ih je do <strong>sa</strong>da imala<br />
wihova kla<strong>sa</strong>:<br />
–Jo{ kao pitomci na prvoj godini Akademije imali smo,<br />
rekao bih, ~ast i privilegiju da plovimo {kolskim brodom<br />
Jadran do Francuske, Italije i Gr~ke. Pro{le godine, u toku<br />
dvomese~nog krstarewa, Jadranom smo obi{li pola Evrope.<br />
Plovidba do Engleske, gde smo prisustvovali proslavi 200-<br />
godi{wice bitke kod Trafalgara, osta}e mi u trajnom se}awu.<br />
To je do`ivqaj koji te{ko da }e imati generacije koje nas<br />
budu sledile.<br />
I Beogra|anin Milan Savi}, jedan od najboqih u klasi,<br />
ima svoju pri~u:<br />
– Qubav prema budu}em pozivu osetio <strong>sa</strong>m na obalama<br />
Save i Dunava jo{ kao de~ak, posmatraju}i <strong>sa</strong> Kalemegdana i<br />
iz pristani{ta kako brodovi plove mirnim vodama tih reka.<br />
Svaki zvuk wihove sirene u meni je izazivao qubav i zna~io<br />
izazov vi{e. @ivot na brodu nije toliko naporan koliko to<br />
izgleda. Ono {to ga posebno ~ini intere<strong>sa</strong>ntnim jesu kolektivni<br />
rad i me|usobno razumevawe svih ~lanova po<strong>sa</strong>de. Sloga<br />
i uzajamnost uveliko olak{avaju <strong>sa</strong>vladavawe svih problemati~nih<br />
situacija.<br />
Student stariji vodnik Bojan Dragutinovi} iz Priboja,<br />
iako navikao na vremenske promjene izra`ene u kontinentalnom<br />
dijelu, te{ko podnosi ki{e i veliku vlagu na moru u<br />
zimskim danima.<br />
– Malo <strong>sa</strong>m prehla|en – ka`e Bojan – ali brzo }e to pro-<br />
}i. @ivot je intere<strong>sa</strong>ntan onoliko koliko mi u tome doprinesemo.<br />
A mislim da je za mornare i pomorske oficire najnezgodnije<br />
kad je brod na vezu. Kad miruje i ne plovi. Trebalo<br />
bi da bude vi{e plovidbe.<br />
Slobodan VU^INI]<br />
25
JEDINICE<br />
RAPORT IZ BAZE DEBELA GLAVA<br />
MIRNO I STABILNO<br />
Pripadnici<br />
Novo<strong>sa</strong>dskog<br />
korpu<strong>sa</strong> iz baze<br />
Debela glava<br />
obezbe|uju<br />
12 kilometara<br />
administrativne<br />
linije prema<br />
Kosovu i<br />
Metohiji<br />
Administrativna linija obezbe|uje se kombinovawem patrola,<br />
zaseda i osmatrawem. Patrole dnevno prepe{a~e od 4 do 10<br />
kilometara, a vozilima se po te{kom terenu i ne mo`e. Situacija<br />
je uglavnom mirna, ka`e major Tomislav Petrovi}, komandir<br />
baze. Naj~e{}i problem je ilegalna se~a {ume.<br />
Na bazi je profesionalni <strong>sa</strong>stav i vojnici koji su se dobrovoqno<br />
prijavili. Sme{taj je u objektu kontejnerskog tipa.<br />
Toplo je, {to je tokom zime jako va`no, jer su se temperature<br />
spu{tale i do – 25. A najve}a primedba je neredovna isplata<br />
naknada.<br />
Pripadnici baze Debela glava ~esto su u situaciji da poma`u<br />
malobrojnom, uglavnom albanskom stanovni{tvu. Ako je<br />
potrebna lekarska pomo} odvezu ih do dvadesetak kilometara<br />
udaqenog Vrawa.<br />
@ivot u bazi je dinami~an, pa tridesetak dana, koliko traje<br />
smena, uglavnom brzo pro|e.<br />
B. M. P.<br />
26<br />
15. mart 2006.
Pti~iji grip i u na{oj zemqi<br />
NEMA RAZLOGA ZA PANIKU<br />
Na dva glavna lokaliteta koja su<br />
progla{ena podru~jima ugro`enim pti~jim<br />
gripom, kod Ba~kog Mono{tora i u rejonu<br />
sela Ba~evci kod Qubovije, mobilnim<br />
veterinarskim ekipama u pomo} su<br />
pristigli i pripadnici Vojske. Komanda<br />
Novo<strong>sa</strong>dskog korpu<strong>sa</strong> odmah je anga`ovala<br />
odgovaraju}e stru~wake koji su u stalnoj<br />
<strong>sa</strong>radwi <strong>sa</strong> civilnim vlastima. Anga-<br />
`ovani su i odeqewe ABHO osposobqeno<br />
za biolo{ku dekontaminaciju zemqi{ta,<br />
vozila i objekata, i odgovaraju}a intendantska<br />
sredstva.<br />
Ministar odbrane SCG Zoran<br />
Stankovi} obi{ao je 7. marta ugro`eno<br />
podru~je u Vojvodini i posle razgovora<br />
<strong>sa</strong> predstavnicima lokalne <strong>sa</strong>mouprave,<br />
inspekcijskih organa i Vojske, u<br />
Vazduhoplovno-nastavnom centru u<br />
Somboru rekao da je Vojska u potpunosti<br />
spremna da pomogne u spre~avawu<br />
{irewa pti~jeg gripa i izrazio zado-<br />
Prvi put u svojoj o<strong>sa</strong>mnaestogodi-<br />
{woj istoriji, presti`no svetsko takmi-<br />
~ewe “@an Pikte” u poznavawu me|unarodnog<br />
humanitarnog prava (MHP) odr`ava<br />
se u Srbiji, pod pokroviteqstvom<br />
predsednika Republike Bori<strong>sa</strong> Tadi}a i<br />
Ministarstva prosvete i sporta Republike<br />
Srbije, a u koorganizaciji Komiteta<br />
“@an Pikte” ([vajcarska), Crvenog<br />
krsta Srbije i Me|unarodnog komiteta<br />
Crvenog krsta, delegacije u Beogradu.<br />
U Vrwa~koj Bawi su od 4. do 11. marta<br />
voqstvo <strong>sa</strong> do <strong>sa</strong>da obavqenim aktivnostima.<br />
Direktor Uprave za veterinu dr Dejan<br />
Krwaji} ocewuje da nema nikakvih<br />
razloga za paniku. Mobilne ekipe su danono}no<br />
na terenu, a sve velike farme su<br />
pod kontrolom i to gra|ani treba da znaju,<br />
kao i ~iwenicu da jaja i `ivinsko meso<br />
mogu slobodno da konzumiraju.<br />
Doktor Krwaji} ka`e da je od FAO<br />
(Organizacije Ujediwenih nacija za poqoprivredu<br />
i hranu) dobio mapu kretawa labudova<br />
i da nema ba{ toliko iznena|ewa<br />
otkud pti~ji grip kod ptica u ovom evropskom<br />
regionu. Labudovi s na{eg podru~ja<br />
bili su u kontaktu <strong>sa</strong> migratornim pticama,<br />
koje se sele po mawe-vi{e uobi~ajenim<br />
putevima. Put kqu~an za nas prote`e<br />
se od skandinavskih zemaqa ka centralnoj<br />
Evropi i usled toga imamo obolele ptice<br />
u Nema~koj, Austriji, ali i delu Ma|arske,<br />
Slovenije, Bugarske i Srbije.<br />
Takmi~ewe ”@an Pikte” prvi put u Srbiji<br />
POZNAVAWE HUMANITARNOG PRAVA<br />
bili takmi~ari iz 30 zemaqa, <strong>sa</strong> 48 tro~lanih<br />
timova i 200 u~esnika. Na{ takmi~arski<br />
tim je <strong>sa</strong> Pravnog fakulteta iz Ni{a.<br />
Takmi~ewe “@an Pikte” obuhvata poznavawe<br />
me|unarodnog humanitarnog prava<br />
(ratnog prava), me|unarodnog krivi~nog<br />
prava, me|unarodnog prava qudskih<br />
prava, prava UN i niz drugih ve{tina,<br />
kao {to su argumentacija i pregovarawe,<br />
preuzimawe i mewawe uloga u simuliranim<br />
situacijama, sposobnost timskog rada<br />
i rada pod pritiskom.<br />
HRONIKA<br />
PO[IQKA NAMEWENA<br />
IZVOZU<br />
U vezi <strong>sa</strong> napisima u medijima o kamionu<br />
<strong>sa</strong> oru`jem koji su pripadnici Ministarstva<br />
unutra{wih poslova Republike<br />
Crne Gore zaustavili kod Bio~a, u Crnoj<br />
Gori, Ministarstvo odbrane SCG u<br />
svom <strong>sa</strong>op{tewu najodlu~nije odbacuje<br />
eventualne spekulacije da se radi o nelegalnom<br />
izvozu naoru`awa.<br />
Napomiwemo da Ministarstvo odbrane<br />
nema pravo direktne prodaje naoru`awa<br />
i vojne opreme. Firme koje su<br />
specijalizovane za trgovinu naoru`awem,<br />
posle pribavqenih dozvola nadle-<br />
`nih dr`avnih organa, kupuju naoru`awe<br />
od Ministarstva odbrane i odgovorne su<br />
za isporuku do krajweg kupca.<br />
Konkretan transport 1.000 automatskih<br />
pu{aka M70B1, kalibra 7,62 mm i<br />
100 pu{komitraqeza M72B1 istog kalibra<br />
deo je legalnog posla prodaje vi{kova<br />
naoru`awa i vojne opreme Vojske SCG,<br />
koji se, u ovom slu~aju, obavqa izme|u Ministarstva<br />
odbrane i firme Jugoimport<br />
Mont d.o.o. iz Podgorice, a uz <strong>sa</strong>glasnost<br />
Ministarstva za me|unarodne ekonomske<br />
odnose Srbije i Crne Gore.<br />
S obzirom na to da je sedi{te navedene<br />
firme u Crnoj Gori i da je re~ o komisionom<br />
- izvoznom poslu, oru`je je transportovano<br />
u tu republiku, gde se po zakonu mora<br />
i cariniti. U skladu <strong>sa</strong> propisima, a na<br />
zahtev firme Jugoimport Mont d.o.o. Ministarstvo<br />
odbrane je izradilo potvrdu za<br />
transport naoru`awa, u kojoj se vrlo precizno<br />
defini{e prevoznik, vrsta prevoznog<br />
sredstva i u~esnici u transportu.<br />
Prema na{im <strong>sa</strong>znawima i iz nama<br />
nepoznatih razloga, prevoznik je promenio<br />
prevozno sredstvo, a po svemu sude}i<br />
i u~esnike u transportu, {to je dovelo do<br />
reagovawa pripadnika Ministarstva unutra{wih<br />
poslova Crne Gore.<br />
SMEWEN NA^ELNIK<br />
VOJNOGEOGRAFSKOG<br />
INSTITUTA<br />
Zbog postojawa osnovane sumwe da je<br />
kao slu`beno lice po~inio te`u povredu<br />
vojne discipline, na~elnik Vojnogeografskog<br />
instituta pukovnik dr Dragan Markovi}<br />
udaqen je <strong>sa</strong> navedene du`nosti.<br />
Protiv pukovnika Markovi}a pokrenut<br />
je disciplinski izvi|aj zbog zloupotrebe<br />
slu`benog polo`aja i prekora~ewa ovla-<br />
{}ewa, koje je rezultiralo zakqu~ewem ugovora<br />
{tetnog za Ministarstvo odbrane.<br />
Za zastupnika na~elnika Vojnogeografskog<br />
instituta odre|en je pukovnik dr<br />
Mirko Borisov.<br />
27
SARADWA<br />
R O N H I L, [ E F K A N C E L A R I J<br />
Snimio D. BANDA<br />
Ciq bilateralne<br />
<strong>sa</strong>radwe SCG i SAD je,<br />
izme|u ostalog,<br />
pru`awe podr{ke<br />
razvoju reformi<strong>sa</strong>nog<br />
sistema odbrane<br />
dr`avne zajednice,<br />
koji je na odgovaraju}i<br />
na~in strukturi<strong>sa</strong>n,<br />
transparentan,<br />
profesionalan i<br />
pod civilnom<br />
kontrolom<br />
O^EKIVAWE<br />
SPORAZUMA<br />
Od 2004. godine u Beogradu radi ameri~ka Kancelarija za bilateralne odnose <strong>sa</strong><br />
SCG, sprovode}i svoj Zdru`eni kontakt tim program, uobi~ajen za zemqe koje po-<br />
~iwu bilateralnu <strong>sa</strong>radwu <strong>sa</strong> SAD. Program je po~eo <strong>sa</strong> sedam aktivnosti u<br />
2004. godini, pro{le je bilo 17, dok se u 2006. planira 37 aktivnosti <strong>sa</strong> Vojskom<br />
SCG. Radom Kancelarije SAD za bilateralne odnose u SCG rukovodi<br />
pukovnik Ronald Hil.<br />
– Gospodine Hil, mnogi }e se zapitati odakle toliki interes za <strong>sa</strong>radwu <strong>sa</strong> SCG,<br />
odnosno wenom Vojskom<br />
– @elimo da krenemo napred, `elimo da Srbija i Crna Gora bude spremna da pristupi<br />
Partnerstvu za mir (PzM) a onda i Natou, ~im ispuni svoje obaveze prema Hagu.<br />
Srbija i Crna Gora je va`an i <strong>sa</strong>stavni deo Evrope. Hteli bismo da budete u mogu}nosti<br />
da ostavite godine koje ste izgubili pod Milo{evi}em iza sebe i da se pridru`ite evroatlantskoj<br />
porodici.<br />
28<br />
15. mart 2006.
E S A D Z A<br />
B I L A T E R A L N E O D N O S E U S C G<br />
– Ovde ste ve} ~etiri meseca, dovoqno da steknete op{ti<br />
uti<strong>sa</strong>k o <strong>sa</strong>radwi <strong>sa</strong> VSCG<br />
– Bilateralni odnosi <strong>sa</strong> SCG su nam zaista dobri, uspe-<br />
{no <strong>sa</strong>ra|ujemo <strong>sa</strong> Vojskom, Ministarstvom odbrane SCG i uop-<br />
{te sistemom odbrane. Naravno, postoji prostor da se ta <strong>sa</strong>radwa<br />
unapredi, zbog ~ega intenzivno radimo na brojnim bilateralanim<br />
sporazumima, kao {to je onaj o Statusu snaga<br />
SAD. Ve} vi{e od godinu dana <strong>sa</strong> svojim kolegama odavde radimo<br />
na pokretawu vi{e bilateralnih sporazuma, ukqu~uju}i i<br />
Sporazum o bezbednosnoj <strong>sa</strong>radwi koji }e otvoriti put za mnoge<br />
nove aktivnosti.<br />
– U {irok spektar aktivnosti Kancelarije za bilateralne<br />
odnose u Beogradu ukqu~ena je i humanitarna pomo}. Reagovali<br />
ste na <strong>sa</strong>obra}ajnu nesre}u na pruzi Beograd-Bar<br />
– Ameri~ki amba<strong>sa</strong>dor u SCG Majkl Polt je, 8. februara,<br />
uru~io vozilo hitne pomo}i i medicinsku opremu u vrednosti<br />
preko 334.000 dolara crnogorskoj vladi.<br />
Pored toga, postoje i programi pomo}i za podr{ku renovirawa<br />
javnih objekata, kao {to su {kole, klinike i siroti-<br />
{ta. U ovom trenutku radimo na odobrenom projektu renovirawa<br />
{kole u Beogradu i ~ekamo na sredstva. Podneli smo i zahtev<br />
za neke projekte u 2006. za kombinovanu humanitarnu pomo},<br />
ali svi ovi projekti jo{ uvek ~ekaju na odobrewe.<br />
– Da li to zna~i da po~etno te`i{te va{eg delovawa u<br />
SCG <strong>sa</strong> vojno-vojne prebacujete na vojno-civilnu <strong>sa</strong>radwu<br />
– Ne. Program usmeren na vojno-vojnu <strong>sa</strong>radwu predstavqa<br />
centar delovawa na{e Kancelarije.<br />
– U kom se obliku on naj~e{}e pojavquje Koji su trenutno<br />
aktuelni programi<br />
– Re~ je pre svega o seminarima. Tako su, primera radi,<br />
u Top~ideru upravo zavr{ena dva dvodnevna seminara: jedan<br />
na kome se govorilo o buxetu potrebnom za reformu sistema<br />
odbrane, ~iji je ciq bio upaznavawe General{taba VSCG i<br />
Ministarstva odbrane <strong>sa</strong> metodama primewivim u buxetirawu<br />
sistema odbrane. I drugi, o Jedinstvenom zakoniku vojnog<br />
pravosu|a SAD. Pored toga, u Hrvatskoj je ovih dana zavr-<br />
{en petodnevni seminar posve}en informativnoj bezbednosti.<br />
Sada imamo o<strong>sa</strong>m qudi u Mar{al Centru koji poha|aju<br />
kurseve zapo~ete u januaru. Oni poha|aju Program vi{ih studija<br />
bezbednosti u trajawu od 12 nedeqa, namewene oficirima<br />
od ~ina poru~nika do ~ina pukovnika, kao i civilima zaposlenim<br />
u Ministarstvu odbrane, diplomatama, i slu`benicima<br />
svih ministarstava povezanih s pitawima unutra{we i me|unarodne<br />
bezbednosti.<br />
Istovremeno, jo{ dva va{a predstavnika poha|aju Program<br />
za studije terorizma i bezbednosti. Kurs je za oficire od<br />
~ina majora do pukovnika i wima ogodvaraju}e pozicioniranim<br />
civilima.<br />
U Dubrovniku }e se od 20. do 24. marta odr`ati konferencija<br />
posve}ena unapre|ivawu spremnosti da se upravqa<br />
krizom ili umawe wene posledice putem <strong>sa</strong>radwe razli~itih<br />
centara za civilnu odbranu.<br />
– Od stranih zvani~nika ~esto ~ujemo da `ele da na tim<br />
aktivnostima vide vi{e `ena. Da li je to na~in da se zadovoqi<br />
izvestan zahtev o ravnopravnijem polo`aju polova,<br />
ili potreba da se istra`e mogu}i druga~ijiji pogledi i<br />
odgovori na pitawa bezbednosti<br />
– Zaista se nadamo se da }e se pove}ati broj `ena iz SCG<br />
koje se {aqu na {kolovawe u Mar{al Centar. Taj broj je u po-<br />
KONFERENCIJE I KURSEVI<br />
Srbija i Crna Gora }e tokom ove godine biti pozvana<br />
da u~estvuje na vi{e konferencija u organizaciji<br />
Xorx Mar{al centra. Prva je Spremnost za reagovawe<br />
u vanrednim situacijama u Jugoisto~noj Evropi (od 20. do<br />
24. marta u Dubrovniku), zatim Transformacija odbrane<br />
(od 9. do 11. aprila u Garmi{u u Nema~koj), EU i NA-<br />
TO, budu}a uloga u jugoisto~noj Evropi (od 2. do 5. maja u<br />
Berlinu u Nema~koj), Unutra{wa bezbednost (od 23. do<br />
25. maja u Garmi{u u Nema~koj), Bezbednost granica Zapadnog<br />
Balkana (od 24. do 28. jula u Makedoniji), Ekonomska<br />
pitawa sistema (od 18. do 22. septembra u Garmi{u<br />
u Nema~koj).<br />
U ovoj godini }e polaznici iz Srbije i Crne Gore mo-<br />
}i da u~estvuju i na brojnim kursevima u Mar{al Centru.<br />
Program izgradwe demokratije (od 17. aprila do 12. maja),<br />
Program u<strong>sa</strong>vr{avawa nema~kog jezika (od 17. aprila<br />
do 12. maja), Seminar za vi{e zvani~nike (od 24. aprila<br />
do 4. maja), Program vi{ih studija bezbednosti (od 19.<br />
maja do 11. avgusta, konkuri{e se do 31. marta), Program<br />
za studije terorizma i bezbednosti (od 26. maja do 30. juna,<br />
prijavqivawe do 7. aprila), Seminar za vi{e zvani~nike<br />
(od 28. avgusta do 8. septembra, prijavqivawe do 9.<br />
jula), Program vi{ih studija bezbednosti (od 22. septembra<br />
do 15. decembra, konkuri{e se do 4. avgusta).<br />
A. ANTI]<br />
AMERIKANAC U BEOGRADU<br />
Iako radi do kasnih no}nih <strong>sa</strong>ti, pa i vikendom, potpukovnik<br />
Hil je osetio Beograd toliko da je mogao da izvu~e<br />
dva zakqu~ka:<br />
– Beogra|ani, primetio <strong>sa</strong>m, vrlo su fini qudi. A<br />
primetio <strong>sa</strong>m i to da je <strong>sa</strong>obra}aj u va{em glavnom gradu<br />
– za izbegavawe.<br />
U neformalnom delu susreta razgovorali smo i o<br />
tome kako ameri~ka javnost percipira pripadnike svojih<br />
oru`anih snaga. – Gra|ani ~esto umeju na ulici da pri|u<br />
nekom na{em pripadniku i zahvale se za sve {to vojska<br />
~ini za wih. Uz to, za na{e vojnike va`i da su zbog svojih<br />
pretpostavqenih osobina, kao posve}enost, odlu~nost,<br />
postojanost, po`eqni bra~ni partneri. Ipak, kada razmi{qaju<br />
o slawu svojih sinova i k}eri u oru`ane snage,<br />
roditeqi pokazuju slabiji optimizam, koji povezujem s doga|ajima<br />
u Iraku – ka`e potpukovnik Hil.<br />
re|ewu <strong>sa</strong> drugim zemqama mawi. Razlog nije <strong>sa</strong>mo ustanovqavawe<br />
jednakosti mu{karaca i `ena, ve} i potreba da se <strong>sa</strong>gledaju<br />
i mu{ki i `enski pogled na zna~ajna bezbednosna pitawa<br />
dana{wice. Zahteva se i podjednak broj profesionalaca iz<br />
razli~itih ministarstava, {to nije uvek lako posti}i. Glavna<br />
stvar je ipak da to budu kvalifikovani qudi. Kada se vrate ku-<br />
}i, imaju mogu}nost da se kroz doma}a udru`ewa diplomaca<br />
Xorx Mar{al centra sre}u, razmewuju mi{qewa i daqe razvijaju.<br />
Za sprovo|ewe svih aktivnosti imamo zna~ajnu podr{ku<br />
Ministarstva odbrane SCG. Redovno se <strong>sa</strong>stajem <strong>sa</strong> predstav-<br />
29
SARADWA<br />
AKTIVNOSTI<br />
KANCELARIJE SAD<br />
ZA BILATERALNU<br />
SARADWU<br />
– Danas Kancelarija pokriva nekoliko<br />
oblasti, ka`e gospodin Hil i<br />
isti~e potrebu za weno pro{irewe.<br />
– Prva oblast je Program zdru`enog<br />
kontakt tima koju ~ini pet vrsta aktivnosti.<br />
U okviru prve od tih aktivnosti,<br />
Putuju}i kontakt timovi dolaze u zemqu<br />
doma}ina i razmewuju informacije<br />
o tome kako SAD obavqa svoj po<strong>sa</strong>o.<br />
Ovo je najdelotvornija vrsta aktivnosti<br />
koja dose`e do najve}eg broja<br />
vojnih lica sredweg nivoa zemqe doma}ina.<br />
Druga oblast su studijske posete<br />
kada se {aqe ograni~eni broj<br />
stranih vojnih lica u baze SAD u Zapadnoj<br />
Evropi ili Sjediwenim Dr`avama.<br />
Tre}a aktivnost obuhvata konferencije, koje se sprovode<br />
onda kada vi{e dr`ava ima zajedni~ki interes za odre|enu temu.<br />
^etvrta aktivnost obuhvata ograni~eni broj pojedinih razmena<br />
eksperata na odre|enom poqu ({tabnih oficira ili podoficira).<br />
Na primer, zemqe koje rade na razvoju novog korpu<strong>sa</strong><br />
podoficira imaju dosta koristi zbog pove}ane razmene osobqa.<br />
Na kraju, maksimalno se koriste posete SAD brodova za<br />
sprovo|ewe vi{e aktivnosti <strong>sa</strong> niskim tro{kom.<br />
Druga oblast delovawa moje Kancelarije je slawe studenata<br />
u Xorx Mar{al centar u Garmi{-Partenkirhenu u Nema~koj.<br />
Mar{al Centar je vode}a tran<strong>sa</strong>tlantska bezbedonosna i vojna<br />
obrazovna institucija, posve}ena stvarawu stabilnijeg bezbedonosnog<br />
okru`ewa. Ciq Mar{al Centra je da spoji najboqe i<br />
najsposobnije vojne i bezbedonosne eksperte u usponu, ukqu~uju-<br />
}i i vojna i civilna lica, mu{karce i `ene, {irom Evrope i<br />
Evroazije. Odabrani studenti iz SCG poha|aju Program vi{ih<br />
bezbedonosnih studija. To je 12-nedeqni vi{i kurs studija za lica<br />
koja se profesionalno bave bezbedonosnim poslovima.<br />
Postoji i Program za studije terorizma i bezbedonosti.<br />
On traje pet nedeqa i namewen je nivou rukovodilaca. On kombinuje<br />
predavawa, seminare, studije slu~aja, i ve`bu na kraju<br />
kur<strong>sa</strong> i ukqu~uje jednonedeqnu studijsku posetu Sjediwenim Ameri~kim<br />
Dr`avama radi posmatrawa i interakcije <strong>sa</strong> agencijama<br />
i organizacijama koje su direktno ukqu~ene u globalni rat protiv<br />
terorizma.<br />
Seminar za vi{e zvani~nike je<br />
dvonedeqni program visokog intenziteta<br />
posebno izra|en da odgovori na<br />
jedinstveni niz bezbedonosnih pitawa<br />
koja su od naro~itog intere<strong>sa</strong> za vi{e<br />
zvani~nike odgovorne za ova pitawa<br />
na dr`avnom nivou. U~esnici su visoki<br />
dr`avni zvani~nici, generali, vi-<br />
{e diplomate, ~lanovi parlamenta i<br />
akademici sponzori<strong>sa</strong>ni od vlade.<br />
Program gra|ewa demokratije je<br />
~etvoronedeqni kurs za u<strong>sa</strong>vr{avawe<br />
engleskog jezika, ~iji je ciq da pripremi<br />
vojne i civilne lidere <strong>sa</strong> Balkana<br />
da razviju znawe jezika potrebno za<br />
delotvorno u~estvovawe u rezidentnim<br />
kursevima Mar{al Centra. U~esnici<br />
tog programa imaju priliku da<br />
poboq{aju svoj re~nik i gramatiku,<br />
kao i da razviju sposobnosti za kriti~ko<br />
~itawe i usmene diskusije. Obezbe|ujemo i kurseve na kojima<br />
polaznici mogu unaprediti poznavawe nema~kog. Govorni<br />
jezici kurseva su engleski, nema~ki i ruski, zbog ~ega odabiramo<br />
oficire koji te~no govore neki od tih jezik. Potom, {aqemo<br />
polaznike na konferencije posve}ene razli~itim temama. Fokus<br />
konferencija je na pet strate{kih nivoa: borba protiv terorizma,<br />
planirawe nacionalne bezbednosti, upravqawe krizama,<br />
civilno-vojni odnosi i organizovani kriminal. Konferencije<br />
se sprovode u dr`avnom, regionalnom i multinacionalnom<br />
formatu, na vi{e jezika, i u Nema~koj i na me|unarodnim<br />
evroazijskim lokacijama. Ja <strong>sa</strong>m odgovoran za odabir kvalitetnih<br />
qudi iz SCG za konferencije.<br />
Deo mog rada usmeren je i na Klirin{ki centar za jugoisto~nu<br />
Evropu. Namera je da se koordini{u programi bezbedonosne<br />
pomo}i Natoa i prijateqskih dr`ava za Albaniju, Hrvatsku, Makedoniju,<br />
Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i Crnu Goru. Ciq je da se<br />
najboqe iskoriste ograni~ena sredstva i da se sinhronizuju napori<br />
na postizawu zajedni~kih ciqeva u Zapadnom Balkanu.<br />
Kancelarija tako|e radi i na Programu udru`ewa za borbu<br />
protiv terorizma. Ovaj program omogu}ava Ministarstvu<br />
odbrane SAD da poma`e kqu~nim <strong>sa</strong>veznicima u koordini<strong>sa</strong>wu<br />
i <strong>sa</strong>radwi u globalnom ratu protiv terorizma. Kancelarija<br />
trenutno nastoji da dobije diskreciono finansirawe za 2007.<br />
od Evropske komande za edukaciju/obuku. Srbija i Crna Gora<br />
trenutno ne dobija direktne alokacije za ovaj program.<br />
nicima MO i <strong>sa</strong>ra|ujem u nastojawu da na kurseve u inostranstvu<br />
po{aqemo najboqe kandidate.<br />
– Sada planirate program seminara usmerenih ka vojsci<br />
za 2007. godinu. Kako to konkretno radite<br />
– Upravo utvr|ujemo teme koje `elimo da obradimo, ali<br />
kona~nu re~ ima va{e Ministarstvo odbrane. Proces planirawa<br />
izgleda otprilike ovako. Va{e Ministarstvo odbrane<br />
donosi odluke o tome {ta `eli da se radi, a moja je uloga da<br />
podr`im te aktivnosti. Za to treba da dobijem <strong>sa</strong>glasnost moje<br />
vi{e komande, Evropske komande. Mi odr`avamo konferenciju<br />
za planirawe unutar zemqe gde spojimo predstavnike iz<br />
razli~itih vidova da tra`e podr{ku za ove aktivnosti.<br />
Ove godine planiramo {irok spektar seminara, od<br />
onih posve}enih planirawu i pripremawu za odr`avawe<br />
mira, preko vojnog obrazovawa, do onih o civilnoj odbra-<br />
ni – planirawu spre~avawa prirodnih katastrofa i drugih.<br />
Sve je usmereno na pomo} reformi<strong>sa</strong>wa sistema odbrane<br />
SCG.<br />
– U jednom trenutku ste rekli da nam je budu}nost sjajna.<br />
Na ~emu zasnivate taj optimizam<br />
– Zaista mislim da je budu}nost sjajna. Naravno, potrebno<br />
je da se potpi{e Sporazum o bezbednosnoj <strong>sa</strong>radwi koji }e<br />
otvoriti put za otvarawe cele Kancelarije za <strong>sa</strong>radwu u oblasti<br />
odbrane u SCG koja bi pratila sprovo|ewe Me|unarodnog<br />
vojnog obrazovawa i obuke i Programa finansirawa stranih<br />
vojska.<br />
Potpisivawe Sporazuma o statusu snaga SAD (SOFA) otvara<br />
i Program dr`avnog partnerstva <strong>sa</strong> dr`avom Ohajo. Program<br />
dr`avnog partnerstva podsti~e razvoj dugoro~nih institutivnih<br />
i ekonomskih veza.<br />
Sne`ana \OKI]<br />
30<br />
15. mart 2005.
Zamenik na~elnika Sektora<br />
za politiku odbrane<br />
Ministarstva odbrane Austrije<br />
general Johan Puher<br />
boravio je krajem februara<br />
u poseti Ministarstvu odbrane<br />
SCG.<br />
Tokom dvodnevne posete,<br />
on je predstavio Program<br />
predsedavawa Austrije Evropskom<br />
unijom za 2006.<br />
General Puher je razgovarao<br />
<strong>sa</strong> pomo}nikom mi-<br />
Me|unarodna <strong>sa</strong>radwa<br />
POSETA DELEGACIJE AUSTRIJE<br />
PRIJEM ZA AMBASADORA ITALIJE<br />
Na~elnik General{taba<br />
VSCG general-potpukovnik<br />
Qubi{a Joki} primio je<br />
28. februara u prostorijama<br />
General{taba novoimenovanog<br />
amba<strong>sa</strong>dora Italije<br />
u Beogradu Alek<strong>sa</strong>ndra Merola.<br />
U pratwi amba<strong>sa</strong>dora<br />
bio je i izaslanik odbrane<br />
Italije pukovnik Lucio Bata.<br />
Tema razgovora bila je<br />
reorganizacija Vojske SCG i<br />
mogu}nost unapre|ewa vojno-ekonomske<br />
<strong>sa</strong>radwe dveju<br />
zemaqa.<br />
Tro~lana delegacija<br />
Ministarstva odbrane Republike<br />
Makedonije boravila<br />
je u radnoj poseti Ministarstvu<br />
odbrane Srbije<br />
i Crne Gore. Delegaciju<br />
je predvodio rukovodilac<br />
u Sektoru za qudske resurse<br />
makedonskog ministarstva<br />
odbrane Ajredin Ru-<br />
{iti. U <strong>sa</strong>stavu delegacije<br />
bili su i Julija Stojanova<br />
i potpukovnik \or|i Mitrinoski.<br />
Goste iz Makedonije<br />
najvi{e je zanimalo kako se u na{oj zemqi<br />
re{avaju pitawa upravqawa qudskim<br />
resursima, naro~ito u oblasti<br />
pravne regulative. Tokom prijema kod pomo}nika<br />
ministra odbrane za qudske resurse<br />
mr Zorana Jefti}a i na~elnika<br />
Uprave za kadrove MO general-majora<br />
Slobodana Tadi}a, makedonski stru~wa-<br />
General Johan Puher<br />
nistra za politiku odbrane<br />
SCG Sne`anom Samarxi}-<br />
Markovi}, zamenikom na-<br />
~elnika General{taba Vojske<br />
SCG general-majorom<br />
Zdravkom Pono{em i drugim<br />
predstavnicima Ministarstva<br />
odbrane SCG i General{taba<br />
VSCG o predstoje}oj<br />
poseti ministra<br />
odbrane Austrije i bilateralnoj<br />
vojnoj <strong>sa</strong>radwi Austrije<br />
i SCG.<br />
UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA<br />
ci su se zanimali za sprovo|ewe programa<br />
Prisma za prekvalifikaciju vi{ka<br />
vojnog kadra, pri ~emu je najvi{e bilo re-<br />
~i o organizaciji regionalnih centara za<br />
obuku i aktivnostima na marketing{kom<br />
planu.<br />
A. A.<br />
Ministarsko uputstvo<br />
PRIORITETI<br />
ODBRAMBENE<br />
POLITIKE<br />
Nedavno je ministar odbrane, prvi<br />
put kod nas, doneo Ministarsko uputstvo.<br />
O kakvom je dokumentu re~<br />
U zemqama Natoa i Partnerstva za<br />
mir, ministarsko uputstvo poznato je pod<br />
razli~itim nazivima. Naj~e{}e se zove<br />
“Vodi~ za godi{we planirawe odbrane“,<br />
a predstavqa deo proce<strong>sa</strong> planirawa po<br />
standardima Natoa.<br />
Prema stavu Natoa, ministarsko<br />
uputstvo treba da obezbedi transparentnost<br />
u planirawu odbrane za sve relavantne<br />
u~esnike u tom procesu. U tom dokumentu<br />
uglavnom se planiraju zahvati iz<br />
oblasti reforme sistema odbrane. Po{to<br />
mnoge zemqe partneri imaju ozbiqnih<br />
problema u kreirawu odgovaraju}e finansijske<br />
baze za reformu sistema odbrane,<br />
tim dokumentom nastoje da zatra`e pre<br />
svega politi~ku, a zatim i finansijsku podr{ku<br />
za sprovo|ewe odre|enih reformskih<br />
zahvata i to za period planirawa.<br />
Svrha ministarskog uputstva jeste da<br />
za odre|eni period planira izgradwu odgovaraju}e<br />
strukture snaga, koje su dobro<br />
opremqene, i <strong>sa</strong>radwu civilnih i vojnih<br />
struktura u tom procesu, zbog neophodne<br />
pripremqenosti za izazove, rizike i<br />
pretwe bezbednosti, te odgovora na wih.<br />
Ministarsko uputstvo obuhvata oblasti<br />
od vitalnog intere<strong>sa</strong> za bezbednosnu i<br />
odbrambenu politiku zemqe, odgovaraju}e<br />
planirawe snaga, planirawe buxeta za taj<br />
period, upravqawe qudskim resursima,<br />
izradu koncepta profesionalizacije snaga<br />
i ostale mere koje su uzro~no-posledi~no<br />
vezane <strong>sa</strong> procesom reforme, kao {to<br />
su smawewe snaga, zatvarawe baza i adekvatan<br />
raspored opreme i ostali zahtevi<br />
reforme. Uputstvo je osnova za pridobijawe<br />
doma}e i me|unarodne javnosti za prioritete<br />
u odbrambenoj politici iz oblasti<br />
odbrane i bezbednosti jedne zemqe, ~ime<br />
se obezbe|uje efikasno izvr{avawe dugoro~nih<br />
planova izgradwe i modernizacije<br />
snaga. Ono je, ustvari, instrukcija ministra<br />
odbrane pot~iwenima u sistemu odbrane,<br />
zbog izrade ni`ih sistemskih dokumenata<br />
za period od jedne godine.<br />
Uglavnom obuhvata oblasti bezbednosti<br />
i odbrambene politike, prioritete u<br />
realizaciji, pregled planirawa i strukturu<br />
snaga, planirawe buxeta, upravqawe<br />
resursima, predstavqawe reformskih zahvata<br />
koji su planirani i treba da se<br />
sprovedu u toku jedne godine, te kontrolu<br />
izvr{avawa zadataka za tu godinu.<br />
Katarina [TRBAC<br />
31
SARADWA<br />
BEOGRADSKA [KOLA ZA STUDIJE BEZBEDNOSTI<br />
PROJEKTOVAWE<br />
BUDU]NOSTI<br />
Po~etkom marta u Centru<br />
za civilno-vojne odnose<br />
sve~ano je otvorena<br />
Beogradska {kola za<br />
studije bezbednosti.<br />
Osnovana uz podr{ku<br />
Vlade Kraqevine<br />
Norve{ke i fondacije<br />
Balkan Trust for Democracy,<br />
{kola bi trebalo da<br />
doprinese razvoju studija<br />
bezbednosti u SCG putem<br />
istra`ivawa i akademskog<br />
u<strong>sa</strong>vr{avawa mladih<br />
istra`iva~a.<br />
Beogradska {kola je istra`iva~ko odeqewe Centra za civilno-vojne<br />
odnose u kome su mladi istra`iva~i stalno zaposleni, {to je za dana{we<br />
prilike retkost i privilegija za odabrane kandidate. Ideja<br />
o osnivawu [kole, po re~ima wenog direktora Miroslava Haxi}a,<br />
proistekla je iz <strong>sa</strong>znawa da Centru za civilno-vojne odnose nedostaje<br />
istra`iva~a, te da postoje}i {kolski sistem nije dovoqan. Tu se<br />
razvila zami<strong>sa</strong>o o dodatnom<br />
pripremawu mladih<br />
istra`iva~a za oblast<br />
bezbednosti.<br />
– Oblast bezbednosti<br />
prepoznali smo kao<br />
oblast koja zahteva poseban<br />
izbor i vo|ewe istra`iva~a.<br />
Beogradska<br />
{kola za studije bezbednosti<br />
ozna~ava i ulazak<br />
Centra za civilno-vojne<br />
odnose u novu fazu. U<br />
prethodnom periodu on je<br />
dostigao svoj vrhunac,<br />
uradio je brojna istra-<br />
`ivawa, objavio mnogo<br />
Prof. dr Miroslav Haxi},<br />
direktor [kole<br />
32<br />
15. mart 2006.
Jelena Unijat, koja je na poslediplomskim<br />
studijama na Pravnom<br />
fakultetu, ka`e:<br />
– Po{to <strong>sa</strong>m radila u Pravnom<br />
<strong>sa</strong>vetovali{tu Centra, zainteresovala<br />
<strong>sa</strong>m se za teme iz oblasti<br />
bezbednosti i prijavila za konkurs.<br />
^iwenica da <strong>sa</strong>m primqena<br />
za mene zna~i napredovawe u karijeri<br />
i mogu}nost upoznavawa<br />
relevantnih qudi. Zainteresovana<br />
<strong>sa</strong>m za istra`ivawe organizovanog<br />
kriminala, a nakon zavr-<br />
{etka rada ovde poku{a}u da se<br />
zaposlim u nekom dr`avnom organu.<br />
@eqko Mirkov, specijalizant na<br />
Fakultetu politi~kih nauka<br />
(FPN), smatra da }e ulazak u Beogradsku<br />
{kolu za studije bezbednosti<br />
predstavqati dobar nastavak<br />
wegovog nau~nog napredovawa. Budu}i<br />
da je diplomirao me|unarodne<br />
odnose na FPN, na{ao je “kop-<br />
~u” izme|u me|unarodnih odno<strong>sa</strong> i<br />
globalne i nacionalne bezbednosti,<br />
te mogu}nost wihove primene<br />
na doma}i sistem bezbednosti.<br />
KOMENTORI I SAVETNICI<br />
Istra`iva~i imaju pet komentora iz regiona, odabranih<br />
po poznavawu odre|enih oblasti iz sistema bezbednosti.<br />
Re~ je o profesorima <strong>sa</strong> razli~itih univerziteta, dr Biqani<br />
Vankovskoj (Skopqe), dr Sini{i Tatalovi}u (Zagreb), dr<br />
Miroslavu Haxi}u (Beograd), dr Qubici Jelu{i} (Qubqana)<br />
i prof. dr Marjanu Male{i~u (Qubqana).<br />
Rad [kole usmerava me|unarodni Stru~ni <strong>sa</strong>vet koji<br />
~ine dr Vladimir Bilanxi}, Miqenko Dereta, prof. dr Entoni<br />
Forster, prof. dr Vladimir Goati, mr Milorad Timoti},<br />
Stole Ulriksen, mr Ivan Vejvoda i dr Teodor Vinkler.<br />
Diplomirani sociolog Marko Milo-<br />
{evi} je upravo odslu`io vojni rok i<br />
tra`io po<strong>sa</strong>o, kada je video oglas za<br />
prijem istra`iva~a:<br />
– Konkurs me je zainteresovao jer<br />
<strong>sa</strong>m se u diplomskom radu bavio globalizacijom<br />
i terorizmom. Za vreme<br />
vojnog roka, koji <strong>sa</strong>m slu`io u 72.<br />
specijalnoj brigadi u Pan~evu, imao<br />
<strong>sa</strong>m prilike da <strong>sa</strong>ra|ujem na jednoj<br />
temi vezanoj za terorizam To me je jako<br />
zainteresovalo. Ovde <strong>sa</strong>m u fazi<br />
prikupqawa baze podataka i lagano<br />
su po~eli da se profili{u projekti<br />
na kojima radimo. Sa kolegom radim na temi vezanoj za na{e u~e-<br />
{}e u mirovnim misijama, u kojoj }emo predstaviti prednosti i<br />
probleme takvog anga`ovawa zemqe.<br />
Sa otvarawa Beogradske {kole bezbednosti<br />
publikacija, ali je postajalo jasno da mora da napravi novi<br />
korak. Ostajawe na postoje}em zna~ilo bi polagano iscrpqivawe<br />
i tapkawe u mestu. Otvarawem {kole mladima smo otvorili<br />
dodatni prostor za istra`ivawe, a Centru mogu}nost da<br />
se isku{a u vo|ewu mladih istra`iva~a u sistematskom dopunskom<br />
osposobqavawu. Oni su svi zavr{ili fakultete, ali<br />
nisu specijalizirani za pitawa bezbednosti. Usmerili smo<br />
se na to da prona|emo najefektnije na~ine da ih uvodimo u tu<br />
oblast, da ih podstaknemo da se u woj prona|u. Tema bezbednosti<br />
bi}e vru}a tema jo{ mnogo godina ne <strong>sa</strong>mo na Balkanu,<br />
ve} i u globalnom selu u kome svi `ivimo. Ako mladi istra-<br />
`iva~i prona|u motive da ostanu u tom poqu, utoliko boqe.<br />
Istovremeno }emo ih podsticati da se oku{aju i u praksi, da<br />
odu u Ministarstvo odbrane, MUP i sli~ne vladine institucije<br />
koje se bave reformom sektora bezbednosti, kako bi znawa<br />
koja su ovde stekli poku{ali da primene u praksi. Time bi<br />
Mr Jasmina Gli{i},<br />
zamenik direktora [kole<br />
proverili svoja teorijska znawa i dobili nov podsticaj za<br />
daqa istra`ivawa – ka`e gospodin Haxi}.<br />
– Primqeni kandidati su pa`qivo odabrani – isti~e zamenik<br />
direktora {kole Jasmina Gli{i}. – Oni imaju visok<br />
prosek, preporuke mentora <strong>sa</strong> osnovnih studija, te~no govore<br />
engleski jezik, a procewivani su i na osnovu pisma motivacije,<br />
eseja na razli~ite teme iz oblasti bezbednosti, intervjua.<br />
Proces selekcije trajao je puna dva meseca.<br />
U {koli se istra`uje pet poqa: bezbednost evroatlantske<br />
zajednice, bezbednosni profil jugoisto~ne Evrope i zapadnog<br />
Balkana, reforma sektora bezbednosti, bezbednost i dru{tveni<br />
razvoj i javni nadzor sektora bezbednosti. Istra`iva~i rade<br />
pod vo|stvom pet komentora iz regiona, zadovoqni su uslovima<br />
u kojima rade i mogu}nostima koje se otvaraju pred wima.<br />
Sne`ana \OKI]<br />
Snimio Darimir BANDA<br />
33
RESURSI<br />
GODINU DANA OD POTPISIVAWA PROTOKO<br />
”MAJURSKA ADA”<br />
Neposredno uz levu obalu<br />
Dunava, nizvodno od<br />
novo<strong>sa</strong>dske Rafinerije<br />
i Toplane, u zahvatu autoputa<br />
Beograd–Subotica i reke<br />
Dunav, na udaqenosti oko<br />
12 kilometara od centra<br />
Novog Sada i povr{ini<br />
280 hektara, u dogledno<br />
vreme trebalo bi da<br />
otpo~ne izgradwa baze<br />
Vojske SCG “Majurska ada”,<br />
gde bi se izmestio najve}i<br />
broj jedinica novo<strong>sa</strong>dskog<br />
garnizona, koje su <strong>sa</strong>da<br />
locirane u jezgru<br />
grada<br />
Ovu prvu i po svim svetskim standardima <strong>sa</strong>vremenu bazu Vojske<br />
SCG, prema predlo`enom projektu, ~inilo bi devet zona: Komanda<br />
<strong>sa</strong> planiranih 12 objekata, zona stanovawa <strong>sa</strong> ukupno<br />
27 objekata za sme{taj oko 2.000 vojnika, tehni~ka zona <strong>sa</strong><br />
voznim parkom i prate}im objektima, ekonomska zona i skladi{ta,<br />
zona sporta i rekreacije, koja bi objedinila sportske<br />
terene i ve`bali{ta za borbenu obuku razli~ite namene, zona zimovnika<br />
za brodove Re~ne flotile, tehni~ki polo`aji i preostalo<br />
zemqi{te.<br />
No, da li }e i kada biti iskopani prvi kubici zemqe i ozna-<br />
~iti po~etak radova, jo{ je, po svemu sude}i, neizvesno.<br />
Naime, biv{i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini} i<br />
gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi}, 31. januara protekle<br />
godine, u Novom Sadu, potpi<strong>sa</strong>li su Protokol o razmeni vojnih nepokretnosti<br />
u tom gradu za izgradwu nove vojne baze “Majurska<br />
ada” i pribavqawe odre|enog broja stambenih jedinica za potrebe<br />
Ministarstva odbrane i Vojske SCG u tom garnizonu.<br />
Kako smo <strong>sa</strong>znali iz razgovora <strong>sa</strong> potpukovnicima Miodragom<br />
\or|evi}em iz Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane<br />
SCG i Miodragom Nikoli}em iz Komande Novo<strong>sa</strong>dskog korpu<strong>sa</strong>,<br />
shodno ta~kama potpi<strong>sa</strong>nog Protokola, Uprava za infrastrukturu<br />
je u <strong>sa</strong>radwi <strong>sa</strong> JP ”Urbanizam” i Zavodom za izgradwu<br />
grada Novog Sada, sredinom marta pro{le godine, izradila investicioni<br />
program izgradwe vojne baze i prosledila ga na daqu<br />
operacionalizaciju.<br />
Komanda novo<strong>sa</strong>dskog garnizona je, ispuniv{i svoju obavezu iz<br />
Protokola, izradila pregled potrebnog broja stanova za pripadnike<br />
garnizona i dostavila ga radnoj grupi Ministarstva odbrane<br />
za realizaciju Odluke o izradi detaqnog urbanisti~kog plana za<br />
vojnu bazu “Majurska ada”, kojim je obuhva}eno 957 stanova, koliko<br />
nedostaje za stambeno zbriwavawe aktivnih i penzioni<strong>sa</strong>nih profesionalnih<br />
pripadnika VSCG koji `ive i rade u tom garnizonu.<br />
34<br />
15. mart 2006.
LA O IZGRADWI VOJNE BAZE U NOVOM SADU<br />
JO[ NA PAPIRU<br />
Da li }e i kada<br />
na ovom mestu<br />
po~eti izgradwa<br />
vojne baze<br />
Jedan od najvrednijih objekata za razmenu<br />
– Komanda Novo<strong>sa</strong>dskog korpu<strong>sa</strong><br />
U prvoj polovini juna 2005. godine Grad Novi Sad, u <strong>sa</strong>radwi<br />
<strong>sa</strong> Upravom za infrastrukturu izradio je i prethodnu studiju<br />
za izradu detaqnog urbanisti~kog plana vojne baze “Majurska<br />
ada”, a izra|ena je i procena vojnih nepokretnosti u garnizonu<br />
Novi Sad, predvi|enih za razmenu, koja je obuhvatila oko 238<br />
hektara vojnog zemqi{ta, <strong>sa</strong> 296 gra|evinskih objekata ukupne<br />
korisne povr{ine 113.297 kvadratnih metara, procewenih na<br />
blizu sto miliona evra.<br />
Sa~iwena procena dostavqena je gradona~elnici Novog Sada,<br />
kako bi Grad dostavio svoju ponudu Ministarstvu odbrane<br />
SCG. Time je Ministarstvo odbrane izvr{ilo sve obaveze pro-<br />
istekle iz potpi<strong>sa</strong>nog Protokola, a na potezu su ostale gradske<br />
strukture – i tu se zastalo.<br />
Prilikom boravka u Novom Sadu, 26. januara ove godine,<br />
ministar odbrane Zoran Stankovi} susreo se i <strong>sa</strong> Majom Gojkovi},<br />
gradona~elnicom Novog Sada, i Igorom Mirovi}em, direktorom<br />
Zavoda za izgradwu grada, <strong>sa</strong> kojima je, izme|u ostalog,<br />
razgovarao i o izgradwi budu}e vojne baze “Majurska ada”. Tokom<br />
razgovora Maja Gojkovi} je izrazila spremnost za <strong>sa</strong>radwu<br />
<strong>sa</strong> Ministarstvom odbrane kada je u pitawu razmena nepokretnosti,<br />
{to predstavqa uslov za izgradwu vojne baze i jednog broja<br />
nedostaju}ih stanova za pripadnike novo<strong>sa</strong>dskog garnizona,<br />
ali je istakla i da grad Novi Sad <strong>sa</strong> svojim buxetom (za ovu godinu<br />
oko 120 miliona evra) nije u mogu}nosti da <strong>sa</strong>m finansira<br />
celokupnu procewenu vrednost vojnih nepokretnosti, te da tako<br />
ne mo`e ispuniti eventualni zahtev za razmenu po sistemu “sve<br />
za sve”, no da je tu mogu}e ukqu~iti i druge zainteresovane investitore<br />
za neki dogledan period.<br />
Tokom razgovora zakqu~eno je da treba napraviti prve razmene<br />
pojedinih objekata i lokacija za koje je Novi Sad najzainteresovaniji,<br />
kao {to su, na primer, objekati Kluba VSCG i Komande<br />
Korpu<strong>sa</strong>, zemqi{te u Sremskoj Kamenici, i drugi. Dogovoreno<br />
je da se {to pre izme|u Ministarstva odbrane i Grada <strong>sa</strong>-<br />
~ini generalni ugovor, kojim bi se Grad opredelio za ulazak u<br />
razmenu nepokretnosti i dao pravne i obavezuju}e osnove za<br />
obe strane. Kako je re~eno, za ovu razmenu neophodna je i <strong>sa</strong>glasnost<br />
republi~ke Vlade, pa bi i ona bila ukqu~ena u potpisivawe<br />
generalnog ugovora. Iz wega bi proiza{li pojedina~ni ugovori<br />
za svaku nepokretnost. No, da bi se izbegla duga administrativna<br />
procedura i ubrzao proces razmene, mogu}e je odlu~iti<br />
se <strong>sa</strong>mo za izradu pojedina~nih ugovora. Odluka o tome o~ekuje<br />
se u narednim danima.<br />
Budimir M. POPADI]<br />
35
ZA[TITA<br />
Snimio G. STANKOVI]<br />
C E N T A R Z A<br />
O B A V E [ TAVAWE B E O G R A D A<br />
JEDAN POZIV ME<br />
Kada se ru{ila zgrada<br />
na Vra~aru, sve nadle`ne<br />
gradske slu`be bile su<br />
obave{tene za dva do tri<br />
minuta. Prilikom po`ara<br />
u “Novom domu” za ~etiri<br />
minuta svi su bili potpuno<br />
svesni kolika je stvarna<br />
opasnost... I tako u svim<br />
sli~nim situacijama<br />
– ka`e prvi ~ovek Centra<br />
za obave{tavawe Beograda<br />
Qubi{a Majstorovi}.<br />
Prostorije Centra za obave{tavawe u zdawu Skup{tine grada Beograda<br />
ve} na prvi pogled ostavqaju uti<strong>sa</strong>k opremqenosti po visokim standardima.<br />
Tu su video-ekrani koji pru`aju pregled trenutnog stawa na<br />
svim va`nijim gradskim <strong>sa</strong>obra}ajnicama i raskrsnicama, pultovi <strong>sa</strong><br />
kojih se mogu uspostaviti pouzdane veze <strong>sa</strong> slu`bama i institucijama<br />
relevantnim za postupawe u vanrednim situacijama, upravqa~ke kutije<br />
za uzbuwivawe na celokupnoj gradskoj teritoriji. Re~ je o mestu <strong>sa</strong> kojeg<br />
mo`e mnogo da se u~ini za ja~awe bezbednosti stanovnika Beograda.<br />
– Donekle je ta~an uti<strong>sa</strong>k ve}ine na{ih posetilaca da smo izuzetno<br />
dobro opremqeni. Va`no je pri tom znati da svaki ure|aj ili deo opreme<br />
ima strogo namensku funkciju. Ni{ta od onoga {to se nalazi u prostorijama<br />
Centra nije nabavqeno a da se nije dobro razmislilo za koju }e svrhu<br />
biti kori{}eno – isti~e prvi ~ovek Qubi{a Majstorovi}. – Centar za<br />
obave{tavawe prema va`e}oj organizacionoj {emi funkcioni{e kao sto-<br />
`erni deo slu`be osmatrawa i obave{tavawa na nivou grada. Sama slu-<br />
`ba osmatrawa i obave{tavawa deluje u okviru Centra za odbranu Beograda,<br />
jednog od centara pod ingerencijom Uprave za odbranu Republike<br />
Srbije. Ta uprava se opet, prema <strong>sa</strong>da{woj organizaciji, nalazi unutar<br />
Ministarstva odbrane – poja{wava gospodin Majstorovi}.<br />
Takvo, dakle, mesto zauzima Centar u sistemu odbrane. A kako u praksi<br />
izgleda svakodnevno suo~avawe <strong>sa</strong> isku{ewima u trenucima kada nema<br />
vremena za preispitivawe vaqanosti “komandnog lanca”, kada <strong>sa</strong> <strong>sa</strong>mo<br />
nekoliko poziva treba doprineti da se spasu qudski `ivoti i <strong>sa</strong>~uva vredna<br />
imovina<br />
BRZO REAGOVAWE<br />
– Mi nismo imali nedoumica kako da postupamo, jer smo bez prestanka<br />
morali da u praksi odgovaramo na konkretne izazove. Nismo jadikovali<br />
zbog slabih finansijskih kapaciteta nadle`ne uprave Ministarstva<br />
odbrane, ve} smo se za pomo} obratili gradskoj skup{tini, koja<br />
je na zajedni~ko zadovoqstvo znala da prepozna obostrani interes i<br />
ulo`ila potrebna sredstva u opremawe centra – odgovara gospodin Majstorovi}.<br />
36<br />
15. mart 2006.
Ne mo`e se zaobi}i ni li~ni doprinos gradskih ~elnika<br />
ostvarivawu <strong>sa</strong>radwe. Tako je gradona~elnik Nenad Bogdanovi},<br />
in`ewer po struci, do detaqa `eleo da prou~i tada{we<br />
tehni~ke mogu}nosti Centra. Kada je prepoznao ure|aj koji je<br />
<strong>sa</strong>m projektovao jo{ pre dvadesetak godina, pokazao je da nimalo<br />
ne boluje od sujete, ve} da razmi{qa u kategorijama<br />
profesije. Rekao je da je on <strong>sa</strong>m najsvesniji da je doti~ni ure-<br />
|aj zastareo i da ga treba hitno zameniti novim. Istu voqu<br />
da se razumevawem potreba Centra da doprinos i radu vlastitih<br />
sekretarijata iskazali su i ostali aktuelni gradski<br />
~elnici.<br />
Danas zaposleni u toj instituciji va`noj za bezbednost gra-<br />
|ana i imovine pomno prate de{avawa na teritoriji grada Beograda<br />
i Ma~vanskog i Kolubarskog okruga, odnosno [apca i Vaqeva.<br />
Interveni{u {to je br`e mogu}e, pa su oni <strong>sa</strong> kojima <strong>sa</strong>ra-<br />
|uju shvatili da je kontakt <strong>sa</strong> osobqem Centra najefikasniji na-<br />
~in da se brzo koordinira zajedni~ki rad raznorodnih slu`bi.<br />
– Kada se ru{ila zgrada na Vra~aru sve nadle`ne gradske<br />
slu`be bile su obave{tene za dva do tri minuta. Prilikom po-<br />
`ara u “Novom domu” za ~etiri minuta svi su bili potpuno svesni<br />
kolika je stvarna opasnost... I tako u svim sli~nim situacijama<br />
– ka`e Majstorovi}.<br />
U “zoni odgovornosti” Centra bilo je vi{e situacija u kojima<br />
je trebalo reagovati brzo i efikasno. Od zemqotre<strong>sa</strong> u<br />
mioni~kom kraju, preko poplava na “mikronivou”, u “uskim gr-<br />
A SVE<br />
lima” gradske kanalizacije, na koja nas podseti svaka ve}a ki-<br />
{a, elementarnih nepogoda kakvi su nailasci gradonosnih<br />
oblaka ili opasna klizi{ta, pa do hemijskih akcidenata pri rukovawu<br />
opasnim materijama.<br />
POVEREWE U SISTEM<br />
Neke od opasnosti na koje se re|e pomi{qa jesu nesre}e pri<br />
radu u rudnicima, kao {to je veliki kolubarski ugqeni bazen. Brane<br />
hidrocentrala i druge hidroakumulacije tako|e su osetqive<br />
ta~ke, na kojima su qudi izlo`eni izvesnim opasnostima. Rad u<br />
gra|evinarstvu i na drugim mestima <strong>sa</strong>m po sebi krije rizik i mogu}nost<br />
eksplozije i ru{ewa, ~ime se ~esto ugro`ava i okolina<br />
lokacije na kojoj se izvodi. Na spi<strong>sa</strong>k rizika dodat je i terorizam.<br />
Na~elnik beogradske<br />
slu`be osmatrawa<br />
i obave{tavawa<br />
Qubi{a Majstorovi}<br />
POSETA SLU[ALACA<br />
[KOLE NACIONALNE ODBRANE<br />
Slu{aoci [kole Nacionalne Odbrane ([NO), gde se<br />
{koluju oficiri koji }e obavqati najodgovornije du`nosti<br />
u General{tabu i Ministarstvu odbrane, posetili su nedavno<br />
Centar za obave{tavawe Beograda i <strong>sa</strong>gledali aktivnosti<br />
tog centra, koje imaju mnogo dodirnih ta~aka <strong>sa</strong><br />
zadacima VSCG.<br />
Na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik Qubi{a<br />
Lojanica istakao je tom prilikom da je prema usvojenoj strategiji<br />
jedan od te`i{nih zadataka VSCG pru`awe pomo}i dr-<br />
`avama ~lanicama u vanrednim situacijama, te je na tom poqu<br />
potrebno uspostaviti {to te{wu me|usobnu <strong>sa</strong>radwu.<br />
Zastupnik na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije<br />
Milan Popadi} govorio je o te{kom stawu u kom se ta<br />
uprava nalazi zbog niza lo{ih odluka koje su donete tokom<br />
posledwe decenije dvadesetog veka. Gospodin Popadi} je izneo<br />
i vi|ewe reformi kojima bi se taj segment odbrane izmestio<br />
iz Ministarstva odbrane, uz pove}awe nadle`nosti Republike<br />
i lokalne <strong>sa</strong>mouprave. Pri tom }e se, kako je naglasio,<br />
funkcionalna povezanost <strong>sa</strong> Vojskom <strong>sa</strong>mo pove}ati, a<br />
izbe}i }e se preklapawe u radu i nedoumice oko nadle`nosti<br />
tokom upravqawa krizama.<br />
– Zadovoqni smo telekomunikacijama kao delom na{eg sistema.<br />
@i~ne i radio-veze <strong>sa</strong> svim va`nim <strong>sa</strong>radnicima besprekorno<br />
funkcioni{u, {to se potvrdilo u ve}ini slu~ajeva.<br />
Planiramo da u skorije vreme pro{irimo sistem uzbuwivawa<br />
na podru~ja koja su posledwih decenija naglo urbanizovana, pa<br />
na wima nema dovoqno sirena – nagla{ava Majstorovi}.<br />
Dragocenu pomo} timu za delovawe u vanrednim situacijama,<br />
koji u ime Skup{tine grada predvodi gospodin Vlada Markovi},<br />
pru`aju informacije koje se dobijaju od Hidrometeorolo{kog<br />
zavoda, Gradskog zavoda za za{titu zdravqa i sli~nih institucija.<br />
Kqu~na linija razdvajawa prema te`ini problema, odnosno<br />
stepenu ugro`enosti gra|ana, jeste ona {to odvaja probleme koje<br />
mogu da re{e <strong>sa</strong>me gradske komunalne slu`be od onih koji su u<br />
potpunom smislu re~i vanredne situacije i zahtevaju anga`ovawe<br />
svih raspolo`ivih snaga za wihovo prevazila`ewe.<br />
U mnogim vanrednim situacijama izme|u faza uzbuwivawa i<br />
spa{avawa nema me|ufaze evakuacije ili sklawawa gra|ana.<br />
Zato se takve nesre}e nazivaju i – neo~ekivanim, za razliku od<br />
onih koje se, ma koliko opasne bile, mogu predvideti i tako spre-<br />
~iti gubitak qudskih `ivota. ^ovekovu prirodu je, na`alost, te-<br />
{ko promeniti, pa uvek ima “nevernih Toma” koje<br />
ne poslu{aju upozorewa, zbog ~ega stradaju, iako<br />
je situacija bila “o~ekivana”. Upravo to se<br />
dogodilo kada je nai{ao uragan “Katerina” na<br />
obale Meksi~kog zaliva, svedo~i gospodin Majstorovi},<br />
koji je ba{ u to vreme boravio u Americi.<br />
Nadle`ni su na vreme upozorili stanovni-<br />
{tvo, ali ve}ina zbog razli~itih razloga nije<br />
`elela ili nije mogla da se skloni iz ugro`ene<br />
zone i posledice su time bile znatno te`e.<br />
Sve {to zaposleni u Centru za obave{tavawe<br />
Beograda svakodnevno ~ine da pove}aju bezbednost<br />
svojih sugra|ana ima i neku vrstu kumulativnog<br />
efekta. Posle svake dobre reakcije na terenu,<br />
qudi sti~u sve ve}e poverewe u sistem koji se<br />
u celini brine o wihovoj za{titi. Centar ispuwava<br />
svoju ulogu kao deo tog sistema, na najboqi<br />
na~in potvr|uju}i da uistinu ponekad jedan poziv<br />
mo`e da promeni sve.<br />
Alek<strong>sa</strong>ndar ANTI]<br />
37
POVODI<br />
S E D M A G O D I [ W I C A B O M B A R D O<br />
O@IQCI RATNIH<br />
Iako su ostale mnoge nedoumice, zajedni~ka `eqa je da napad snaga Natoa na<br />
Saveznu Republiku Jugoslaviju ostane i posledwi govor oru`ja na na{im prostorima.<br />
Od tada, mnogo se toga izmenilo – od imena na{e dr`ave i wene unutra{we strukture<br />
do odno<strong>sa</strong> prema me|unarodnoj zajednici. Ali ostali su duboki o`iqci rata, izgubqeni<br />
`ivoti pre svega, titraj nemira uvek kada pri~amo, pi{emo ili razmi{qamo o tom periodu.<br />
Na prelasku izme|u zime u prole}e 1999. godine zatvorena je<br />
posledwa stranica kwige rata i ratova u pro{lom veku na<br />
na{im prostorima. Jeste, bilo je stra{no... Bilo – ne ponovilo<br />
se! Sa ove distance gledano mo`emo zakqu~iti kako su<br />
onolike patwe i ne<strong>sa</strong>glediva razarawa bili u najmawu ruku nepotrebni.<br />
Da ne ulazimo u politi~ku polemiku o odnosu onda{weg rukovodstva<br />
SRJ i me|unarodne zajednice, o svemu {to je prethodilo, o<br />
mukotrpnim i iscrpquju}im pregovorima, najzad, i ucenama. Jedina<br />
vaqana pouka svodi se na racionalno pitawe: za{to je svekolika<br />
mudrost Evrope dozvolila da se tvrdoglavo u{an~i u ratne bunkere<br />
i svoj um zarobi u topuze<br />
Ona narodna ka`e da sila nikada nije mo lila Boga, ali ne<br />
ka`e da je tako i prolazila. Nikada ni{ta trajno nije re{ila, nikome<br />
dobro nije donela. Dodu{e, ubrzo posle te nesre}e, dogodile<br />
su se velike dru{tvene promene. U{li smo u burne tokove tranzicije,<br />
kre}emo se ka evroatlantskim integracijama... Dogodilo bi se<br />
isto, pre ili kasnije, i da nije bilo zlokobnog zvuka sirena, bombi,<br />
nevinih `rtava me|u kojima su i deca... Da nisu stravi~no razarani<br />
privredna infrastruktura, bolnice, {kole...<br />
U to vreme ~uli smo za jednu novu sintagmu – kolateralna `rtva<br />
({teta). Cini~ni eufemizam. Mnogi na{i qudi nisu znali {ta<br />
zna~i, ali su je brzo osetili. Voz uni{ten na mostu, krilo bolnice<br />
u vatri, devoj~ica ubijena u kupatilu... I kakav bi to bla`eni nektar<br />
trebalo popiti, pa da i posle sedam godina spere gor~inu onih<br />
78 dana besomu~nog bombardovawa i stradawa!
V A W A N A [ E Z E M Q E<br />
STRADAWA<br />
Da li se vazdu{nom kampawom, {to je jo{ jedan eufemizam<br />
smi{qen u sedi{tu Natoa, trajno re{ilo pitawe Kosmeta, da li<br />
su humano i pravi~no donete sve potowe odluke Da li nam je neko<br />
pomogao da podignemo bar jednu }upriju<br />
Uz ovu nesre}nu godi{wicu, ono {to svet, Evropa pre svih, treba<br />
i mora da ose}a prema na{em narodu i wegovoj vojsci, jeste po-<br />
{tovawe. S na{e strane nijedan metak nije ispaqen na tu|u teritoriju,<br />
a po na{im glavama je padalo i padalo... Pravi~na istorija }e<br />
se svakako odre}i besmislenog prava progla{ewa pobednika.<br />
Danas ne mo`emo i ne treba mimo sveta. Pripadnici Vojske<br />
SCG odlaze ili se pripremaju za mirovne misije, {koluju se i u<strong>sa</strong>vr{avaju<br />
u zemqama ~lanicama Natoa. Sve odlike na{ih stare{ina<br />
i vojnika vaqano su procewene i visoko ocewene. Dobar deo<br />
tog autoriteta podignut je upravo tokom bombardovawa. Zemqa<br />
slaba{nog ekonomskog potencijala, iscrpqena raznoraznim <strong>sa</strong>nkcijama,<br />
<strong>sa</strong> vojskom naoru`anom zastarelom ratnom tehnikom, trebalo<br />
je da bude lak plen i brza `rtva. To se nije dogodilo, jer se,<br />
ma kako pateti~no zvu~alo, taj isti narod poistovetio <strong>sa</strong> svojom<br />
vojskom, ~vrst i odlu~an da ne pitaju}i za cenu brani ono {to mu<br />
jedino ostalo: obraz i dostojanstvo.<br />
[tap i kanap protiv visokosofisticirane ratne ma{inerije.<br />
Prakti~no bez <strong>sa</strong>veznika, bez ikakve i i~ije pomo}i branili<br />
smo se kako smo znali i umeli. A, bogami, i znali smo i umeli!<br />
Taj {tap i kanap dovodili su u zabunu komandne centre napada~a,<br />
skretali vo|ene rakete, obarali bespilotne letelice i, najzad<br />
– avione. A narod, iako pritisnut mukom, stoi~ki je sve podnosio.<br />
Klicalo se na trgovima, odr`avani su rok koncerti, igrane su<br />
fudbalske utakmice... Zaboravili smo na na{e tradicionalne nesloge,<br />
bili smo slo`ni u zajedni~kom ciqu zvani – opstanak.<br />
U proteklih {est prole}a mnogo se toga promenilo, ostali su<br />
<strong>sa</strong>mo titraji onih nemira. Slike rata blede, ali spomenici `rtvama<br />
stoje. Opomiwu: nikada vi{e!<br />
Branko KOPUNOVI]<br />
Iz arhive Foto centra NIC ”Vojska”
DRU[TVO<br />
ZAPISI SA KOSOVA I METOHIJE<br />
PODEQE<br />
SLIKE IZ<br />
Nekada Kosovska,<br />
jedno vreme i<br />
Titova, Mitrovica je<br />
<strong>sa</strong>d srpska i<br />
albanska. Izme|u<br />
ta dva dela grada<br />
prote`u se ~etiri<br />
mosta, ispod kojih<br />
te~e prqav i plitak<br />
Ibar. Sve {to se<br />
u tom podeqenom<br />
gradu zbiva<br />
posledwih godina<br />
ukazuje da se ba{<br />
tu Srbi bore<br />
za Srbiju na Kosovu,<br />
a Albanci za Kosovo<br />
do Ra{ke.<br />
Ranije se iz Ni{a u Kosovsku Mitrovicu<br />
stizalo za nepuna dva <strong>sa</strong>ta. Danas je za taj<br />
poduhvat potrebno mnogo vi{e vremena i<br />
truda. Posle Toplice, treba isforsirati<br />
Kopaonik i pola Ra{kog okruga, kako bi se<br />
posle ~etiri ili pet <strong>sa</strong>ti vo`we stiglo na<br />
sever pokrajine. Vo|en strepwom da profesija<br />
reportera vojnog magazina mo`e delovati<br />
sumwivo, smi{qao <strong>sa</strong>m kako da se legitimi{em<br />
stranoj policiji na prelazu. Me|utim, organi<br />
reda su u`ivali u podnevnom odmoru i mahnuli<br />
rukom, {to je meni i suvoza~u omogu}ilo da se<br />
na|emo na delu Srbije pod protektoratom.<br />
Posle Le{ka i Lepo<strong>sa</strong>vi}a, dobro smo<br />
otvorili o~i kako ne bismo proma{ili desno<br />
iskqu~ewe za Zve~an, jer pravo se sti`e na levu,<br />
ju`nu obalu Ibra, na kojoj te{ko da bi na- Na~elnik Kosovsko-mitrova~kog<br />
{e ni{ke tablice nai{le na srda~an prijem. upravnog okruga Momir Ka<strong>sa</strong>lovi}<br />
Tako smo stigli u Mitrovicu, kosovsko `ari-<br />
{te podeqeno na severni – srpski i ju`ni – albanski deo.<br />
Nekada Kosovska, jedno vreme i Titova, Mitrovica je <strong>sa</strong>d srpska i<br />
albanska. U albanskom delu sme{ten je najve}i deo mitrova~ke industrije,<br />
a tamo se nalaze i Dom kulture, sportski centar, autobuska i `elezni~ka<br />
stanica, gradska pijaca, hotel, spaqena crkva svetog Save i razru{eno<br />
pravoslavno grobqe. U srpskom delu se nalaze flotacija Trep~e,<br />
centralni zatvor i o~uvano muslimansko grobqe. Izme|u ova dva dela<br />
grada prote`u se ~etiri mosta ispod kojih te~e, kao i uvek, prqav i plitak<br />
Ibar.<br />
40<br />
15. mart 2006.
63.000 Srba. Op{tine <strong>sa</strong> ve}inskim srpskim `ivqem imaju<br />
predsednike izabrane na izborima dok su u ostalim op{tinama<br />
postavqeni koordinatori. Name}e se pitawe, koliko je Srbija<br />
prisutna na severnom Kosovu<br />
– Dr`ava je mo`da mogla vi{e da uradi – odgovara na~elnik<br />
Kosovsko-mitrova~kog upravnog okruga, Momir Ka<strong>sa</strong>lovi}<br />
– ali imamo stawe koje je podno{qivo. U protivnom, imali bismo<br />
katastrofu i Kosovo bez Srba. To daje nadu qudima da ostanu<br />
na ovim prostorima i veruju u boqe sutra.<br />
Po re~ima Ka<strong>sa</strong>lovi}a, me|unarodna zajednica je ogromna<br />
donatorska sredstva usmerila Albancima, dok su Srbima pripale<br />
<strong>sa</strong>mo mrvice, {to se vidi i po podatku da ni metar puta nije<br />
izgra|en na severnom Kosovu.<br />
U severnom delu Mitrovice ni{ta ne radi, ali sve funkcioni{e.<br />
Dodu{e, to va`i pre svega za prosvetni i zdravstveni sistem<br />
koji su na buxetu Republike Srbije, i za veliki broj lokala<br />
i kafana. Veliki industrijski kompleks “Trep~a” i nekad najve}a<br />
topionica olova i cinka u Evropi ne rade od rata 1999. godine.<br />
Uprava Unmika poku{ava da o`ivi kombinat, mada je jasno da on<br />
ne}e proraditi pre re{avawa kona~nog statu<strong>sa</strong> Kosova.<br />
Nezaposlenost je rak-rana severne Mitrovice i ona, polako<br />
ali sigurno, razara sve napore za ozbiqnije ure|ewe grada<br />
NOG GRADA<br />
U IBARSKOM KOLA[INU<br />
U op{tini Zubin Potok `ivi oko 11.000 stanovnika,<br />
{to je vi{e nego pre rata. Po re~ima predsednika op{tine<br />
Slavi{e Risti}a, novi stanovnici su izbegli iz drugih kosmetskih<br />
op{tina i <strong>sa</strong>da zajedno <strong>sa</strong> starosedeocima rade na<br />
razvoju tog kraja. Dobre ekonomske rezultate na tom podru~ju<br />
ostvaruju pogon “Simpa” i zemqoradni~ka zadruga, {to je,<br />
ipak, malo za anga`ovawe velikog broja nezaposlenih. Neverovatno<br />
je, ali op{tina nema ingerencije nad hidroelektranom<br />
“Gazivode” tako da novac od proizvedene elektri~ne<br />
energije uzimaju Albanci u Pri{tini. Stanovnici Ibarskog<br />
Kola{ina puno nade pola`u u najavqenu decentralizaciju,<br />
{to }e im, kako veruju, omogu}iti br`i ekonomski razvoj.<br />
Uprava za sport Republike Srbije, Koordinacioni<br />
centar i SO Zubin Potok obezbedili su 70 miliona dinara<br />
za izgradwu sportske hale u tom gradu. Me{tani se posebno<br />
ponose {to mladi}i iz Zubinog Potoka idu na slu-<br />
`ewe vojnog roka u Vojsku Srbije i Crne Gore i zbog toga<br />
organizuju ispra}aje regruta koji su prave svetkovine.<br />
Poslanik u Evropskom parlamentu<br />
Silvester Hru{~<br />
Predsednik zajednice srpskih<br />
op{tina na Kosmetu Marko Jak{i}<br />
Srba u ju`nom delu nema, a u severnom `ivi dve hiqade<br />
Albanaca u takozvanom Mikro nasequ i Bo{wa~koj mahali. Sve<br />
{to se u tom podeqenom gradu zbiva posledwih godina ukazuje<br />
da se ba{ na tom mestu Srbi bore za Srbiju na Kosovu, a Albanci<br />
za Kosovo do Ra{ke.<br />
PREPUWENA KONZERVA<br />
U Kosovsko-mitrova~kom okrugu (op{tine Kosovska Mitrovica,<br />
Zve~an, Zubin Potok, Lepo<strong>sa</strong>vi}, Srbica i Vu~itrn) `ivi<br />
koji, po re~ima jednog stranog zvani~nika, li~i na ”prepuwenu<br />
konzervu”. I zaista, na prostoru od jednog kilometra kvadratnog<br />
`ivi vi{e od dvadeset hiqada qudi, me|u kojima je i pet hiqada<br />
interno raseqenih lica i nekoliko hiqada studenata.<br />
Ekonomska depresija ~ini da prepoznatqive karakteristike<br />
tog mesta budu nereguli<strong>sa</strong>n <strong>sa</strong>obra}aj, nedostatak prostora za<br />
parkirawe, automobili bez tablica, nezakonito podignuti kiosci<br />
i pijace na ulicama. Na improvizovanim stolovima od kartonskih<br />
kutija prodaje se sve, po~ev od vo}a i povr}a do cigareta,<br />
garderobe, suvenira, polovnih pegli i otkinutih retrovizora.<br />
De{ava se da danima severni deo grada nema vode. Vodovod<br />
dr`e Albanci. I struje ima tu i tamo. I o woj brinu Albanci.<br />
Kad stigne voda, nestane struja i tako u krug. Istini za voqu,<br />
ve} sedam godina niko u Mitrovici ne pla}a tro{kove struje,<br />
vode, ~i{}ewa i drugih komunalnih funkcija. Ne pla}aju ni Srbi<br />
ni Albanci. Kad se sve to zna, jasno je da se pred koordinatorom<br />
i predsednikom <strong>sa</strong>vetodavnog tela u administraciji Unmika dr<br />
Srboqubom Milenkovi}em nalaze veliki i skoro nere{ivi problemi.<br />
Postoje obe}awa da }e se izgraditi zgrade za socijalno<br />
ugro`ene, objekti kulture, sporta i obrazovawa, ali za <strong>sa</strong>da je<br />
41
SA LICA MESTA<br />
malo toga ura|eno. Zbog toga je u jednoj zgradi sme{teno o<strong>sa</strong>m<br />
osnovnih {kola, dok se u drugoj nalaze ekonomska {kola, gimnazija,<br />
tehni~ka {kola iz Vu~itrna i Pravni fakultet.<br />
Nije ni to najgore.<br />
– Izgubili smo mo} – ka`e dr Srboqub Milenkovi} – da odr-<br />
`avamo red i mir, tako da u severnoj Mitrovici imamo porast<br />
narkomanije i kriminaliteta. Nemamo uslove da decu usmerimo<br />
na sport i kulturu, pa se `ivot svodi na boravak u kafi}ima.<br />
Ipak, i u takvoj situaciji ima pozitivnih pomaka. Usled nepostojawa<br />
uslova za normalan `ivot, mladi rano ulaze u bra~ne<br />
zajednice, a `ene sve ~e{}e ra|aju vi{e od tri deteta.<br />
MEKA ZA NOVINARE<br />
Kada ne bi bilo stalno zategnute bezbednosne situacije,<br />
severni deo Kosovske Mitrovice bio bi, na neki na~in, prihvatqivo<br />
mesto za `ivot. Naime, pored struje i vode, niko ne pla}a<br />
ni poreze, doprinose, a o PDV-u da i ne govorimo. Lako je izra-<br />
~unati kakav uno<strong>sa</strong>n biznis prave pojedinci, kada se zna da su<br />
cene u prodavnicama i kafanama ve}e od beogradskih. Divqa<br />
trgovina, ugostiteqstvo i gradwa cvetaju u Mitrovici bez ikakvih<br />
inspekcijskih kontrola. Sve se to odigrava pod patronatom<br />
administracije Unmika koja vodi ra~una <strong>sa</strong>mo o tome da se Srbi<br />
i Albanci ne sukobe. Za ostalo nije va`no. Kosovska Mitrovica<br />
je zato, ba{ poput celog Kosova, pravi {vercerski raj.<br />
Godinama unazad, severna Mitrovica je “meka” i za novinare<br />
koji u`ivaju u riziku profesije. Granate, demonstracije,<br />
suzavac i hap{ewa u ovom gradu niko vi{e ne broji. Ovih dana<br />
je, ipak, ne{to mirnije, {to zna~i da je i interes svetskih medija<br />
mawi. Od {efa pres-centra Dragana Ili}a <strong>sa</strong>znajemo da ta<br />
institucija organizuje pres-konferencije i prikupqa informacije<br />
<strong>sa</strong> celog Kosmeta, pri ~emu ostvaruje veoma dobru <strong>sa</strong>radwu<br />
<strong>sa</strong> Unmikom, Kforom i stranim novinarima. Nije retkost da<br />
konferencijama prisustvuju i albanski novinari iz ju`nog dela<br />
Kosovske Mitrovice. Kultno mesto neformalnog novinarskog<br />
okupqawa u severnoj Mitrovici je poslasti~ara ”Pelivan”, ~iji<br />
su gosti, po re~ima Pelivana Xingi<strong>sa</strong>, bili Kofi Anan, Vesli<br />
Klark i mnogi drugi poznati politi~ari, sportisti i umetnici.<br />
Razgovaram <strong>sa</strong> portparolom Unmika za severni deo \or|i<br />
Kakukom, koji je, naizmeni~no, progla{avan i za neprijateqa<br />
srpskog naroda ali i za <strong>sa</strong>radnika srpske tajne slu`be. Nedavno<br />
je unapre|en za {efa kancelarije za {tampu Unmika u Pri-<br />
{tini, {to govori da je, po mi{qewu pretpostavqenih, dobro<br />
obavqao svoj po<strong>sa</strong>o.<br />
STATUS I DECENTRALIZACIJA<br />
– Ne delim novinare na srpske i albanske – govori \or|i<br />
Kakuk – ve} na dobre i lo{e. O~ekujem da novinari budu profesionalni<br />
u svom radu, mada mi je jasno da srpski novinari, istovremeno,<br />
`ele da slu`e i svojoj zajednici koja poku{ava da pre`ivi.<br />
\or|i va`i za dobrog poznavaoca kosovskih prilika, ali<br />
ne `eli da se izja{wava o zapo~etom procesu re{avawa statu<strong>sa</strong><br />
Kosova i Metohije. On tvrdi:<br />
– Daleko je do sna o zajedni~kom vi{enacionalnom `ivotu.<br />
Ono {to <strong>sa</strong>da moramo da uradimo, jeste da Srbi i Albanci `ive<br />
u miru.<br />
Status i decentralizacija su naj~e{}e upotrebqavane re-<br />
~i u ku}ama, kafanama i na ulicama severnog dela Kosovske<br />
Mitrovice. Nema sumwe da je pravi ~ovek za informacije po<br />
ovim pitawima ~lan pregovara~kog tima Republike Srbije i<br />
predsednik zajednice srpskih op{tina na Kosmetu, Marko Jak-<br />
{i}, koji je ve} u~estvovao u prvoj rundi razgovora.<br />
VOJNI REMONT<br />
Prostor nekada{weg vojnog remonta nalazi se u severnom<br />
delu Kosovske Mitrovice. Po zavr{etku rata zaposeli<br />
su ga pripadnici Kfora. Kforovci odlaze, ali se<br />
jo{ ne zna ko }e tu do}i. Zemqi{te vojnog remonta je za<br />
~lanove srpske zajednice veoma va`no, zato {to se tu mogu<br />
izgraditi sportska hala, zanatski centar, {kolski objekti<br />
i `elezni~ka stanica, dok su ve} postoje}e zgrade dobre za<br />
sme{taj javnih komunalnih preduze}a.<br />
TRAGEDIJA SELA SVIWARE<br />
Koordinator za op{tinu Kosovska Mitrovica dr Srboqub<br />
Milenkovi} tvrdi da izbegli qudi <strong>sa</strong> Kosmeta `ele da<br />
se vrate u svoje domove, ali da program povratka jednostavno<br />
ne funkcioni{e na severnom Kosovu. Primer srpskog sela<br />
Sviware re~ito govori kako se me|unarodna zajednica<br />
odnosi prema pitawu povratka Srba. Naime, to selo je spaqeno<br />
u pogromu 17. marta 2004. i to pred o~ima `iteqa sela<br />
koje su pripadnici Kfora odveli u bazu, udaqenu svega<br />
200 metara od sela. Vojnicima Kfora nije ni palo na pamet<br />
da spre~e piromane i pqa~ka{e u wihovom pohodu. Me{tani<br />
Sviwara se jo{ nisu vratili na svoja ogwi{ta.<br />
– Ni{ta se u Be~u nije impozantno dogodilo – ka`e Marko<br />
Jak{i} – zato {to su oni pri~ali svoju a mi na{u pri~u. Mi smo<br />
tra`ili model asimetri~ne decentralizacije {to podrazumeva<br />
<strong>sa</strong>mostalnost srpske zajednice u oblasti policije, sudstva,<br />
zdravstva, prosvete i socijalnog programa, dok su oni zastupali<br />
unitaristi~ki koncept.<br />
Jak{i} je optimista u pogledu kona~nog re{ewa jer kako<br />
ka`e ”mnogo je ma~ku gove|a glava”, tako da ni Albanci ne mogu<br />
imati dve dr`ave na Balkanu.<br />
U severnoj Mitrovici razgovaram <strong>sa</strong> poslanikom u Evropskom<br />
parlamentu Silvesterom Hru{~om, neposredno po{to je<br />
obi{ao srpske enklave unutar Kosmeta. Wegov zadatak je da<br />
42<br />
15. mart 2006.
CRKVA SVETOG DIMITRIJA<br />
Srbi su u ju`nom delu Kosovske Mitrovice imali svoj<br />
pravoslavni hram, do koga su mogli do}i <strong>sa</strong>mo uz jako obezbe|ewe<br />
pripadnika Kfora. Na`alost, i tu crkvu su albanski<br />
zlo~inci zapalili u divqawu 17. marta 2004. Me{tani<br />
severnog dela Kosovske Mitrovice su <strong>sa</strong>modoprinosom<br />
prikupili sredstva i na brdu iznad grada izgradili prelepu<br />
crkvu svetog Dimitrija. U blizini crkve se gradi i Duhovna<br />
akademija koja }e omogu}iti gra|anima Mitrovice<br />
da zadovoqe svoje duhovne i kulturne potrebe.<br />
Predsednik SO Zubin Potok<br />
Slavi{a Risti}<br />
BRANIOCI MOSTA<br />
”Momci s mosta” se ve} godinama pomiwu u doma}im i<br />
stranim medijima. Re~ je o kosovskomitrova~kim mladi}ima<br />
koji od prvog dana ulaska Kfora na Kosovo nadgledaju<br />
mostove i tako predstavqaju prvu ”`ivu barikadu” koja<br />
spre~ava upad u severni deo grada. Ipak, mnogo je bli`e<br />
istini da su branioci mosta svi `iteqi severnog dela Kosovske<br />
Mitrovice, koji su u svakoj kriznoj situaciji dokazali<br />
jedinstvo i me|usobnu solidarnost.<br />
Koordinator za op{tinu<br />
Kosovska Mitrovica dr<br />
Srboqub Milenkovi}<br />
podnese izve{taj Savetu Evrope o po{tovawu qudskih prava u<br />
ju`noj srpskoj pokrajini.<br />
– Ono {to smo videli – ka`e Hru{~ – van je svih mojih o~ekivawa.<br />
Qudi u srpskim enklavama nemaju ni minimalne uslove<br />
za `ivot. Na plenarnim sednicama Evropskog parlamenta ~esto<br />
diskutujemo o zemqama u Africi ili Aziji, a ovde u srcu Evrope<br />
de{avaju se zlo~ini, ubistva i paqewe kulturnih i religijskih<br />
objekata. Potrebna je brza diplomatska akcija, zato {to ”status<br />
kvo” mo`e da izazove pravu katastrofu. Jasno je da oni koji<br />
ne po{tuju osnovna qudska prava na kojima se temeqe kqu~ne<br />
evropske vrednosti ne mogu da uspostave nezavisnu dr`avu u<br />
evropskoj porodici.<br />
Mladi poqski politi~ar tvrdi da za ovakve stavove ima<br />
podr{ku poslanika iz Gr~ke, Ma|arske, Slova~ke i Italije i da<br />
}e zajedno <strong>sa</strong> wima u~initi sve da istina <strong>sa</strong> Kosmeta prodre<br />
{to daqe. On poru~uje Srbima:<br />
– Situacija u Evropi se mewa i zato Srbi ne treba da gube<br />
nadu jer dolazi pravo vreme da se stawe promeni u wihovu korist.<br />
Na projekat multietni~kog Kosova u Severnoj Mitrovici<br />
gleda se kao na potpunu fikciju. Srbi `ele re{ewe koje }e zavidnim<br />
stepenom teritorijalne, personalne i kulturne autonomije<br />
obezbediti uslove za opstanak svih etni~kih zajednica na<br />
Kosmetu. Ve} ostvareni rezultati potvr|uju da severni deo Kosovske<br />
Mitrovice mo`e da bude dobar primer u tom pravcu i<br />
model mogu}eg opstanka i `ivota Srba na Kosovu i Metohiji.<br />
Plan srpskih pregovara~a o decentralizaciji, upravo, zastupa<br />
ideju da se sistemom teritorijalnih celina i op{tina <strong>sa</strong> srpskom<br />
ve}inom, za{tite preostali Srbi i nealbanci i da im se<br />
omogu}i `ivot dostojan ~oveka. Zato je te{ko shvatiti zbog ~ega<br />
se severna Mitrovica pomiwe kao glavna prepreka za uspostavqawe<br />
mira na Kosovu i Metohiji. Taj deo podeqenog grada je,<br />
zapravo, jedini pravi multietni~ki prostor na Kosmetu, jer <strong>sa</strong>mo<br />
u severnom delu Kosovske Mitrovice `ive Srbi i Albanci<br />
zajedno. Problem je mo`da u tome {to se jedino na tom mestu<br />
Srbi ose}aju, kako-tako, sigurnim. Za{to, uop{te, bilo kome<br />
smeta da se Srbi ose}aju sigurno i bezbedno Nije vaqda da i u<br />
severnoj Mitrovici treba uspostaviti “multietni~ko stawe”<br />
koje vlada u Pri{tini, Prizrenu, Pe}i, \akovici, Vu~itrnu i<br />
drugim gradovima gde Srba vi{e nema.<br />
Zoran MILADINOVI]<br />
43
U POSETI<br />
Priznawe na{im stru~wacima:<br />
<strong>sa</strong> Muamerom al Gadafijem,<br />
vo|om Libijske Xamahirije<br />
PRIMARIJUS<br />
DR NOVAK VUKOJE,<br />
OTORINOLARINGOLOG<br />
REZ<br />
ZA MIRAN<br />
SAN<br />
Lekari ve} dugo poku{avaju da<br />
spre~e hrkawe i no}no gu{ewe.<br />
Primarijus mr sc. dr Novak Vukoje<br />
, na~elnik na Odseku za bolesti<br />
uha, grla i no<strong>sa</strong> u novo<strong>sa</strong>dskom<br />
Vojnomedicinskom centru, ve}<br />
dvadesetak godina uspe{no le~i<br />
pacijente koji pate od takvih<br />
problema, a po tome se pro~uo i u<br />
nau~nim krugovima daleko izvan<br />
granica na{e zemqe.<br />
44<br />
bogatoj praksi dr Vukoje je raznim tehnikama, od klasi~nih<br />
do primene radiofrekventnih tala<strong>sa</strong>, operi<strong>sa</strong>o vi{e od<br />
hiqadu pacijenata iz zemqe i inostranstva, ~ime je stekao<br />
reputaciju svetskog stru~waka.<br />
– U ordinaciju mi je jednog dana do{la `ena iz Nema~ke,<br />
dovode}i mu`a koji je, kako je objasnila, tako silno hrkao<br />
da su se prozori u stanu tresli, a zavese wihale. Poku{ali su<br />
sve i svugde, ali pomo}i nije bilo – pri~a dr Vukoje o po~ecima<br />
svog, kasnije predanog bavqewa tom bole{}u.<br />
Tokom narednih godina nizali su se nau~ni radovi i obilasci<br />
svetski priznatih klinika u Be~u, Madridu, Parizu, ^ikagu,<br />
Los An|elesu i drugim gradovima {irom sveta. Postao je jedan<br />
od retkih stru~waka koji uspeva da, zahvaquju}i svojim metodama,<br />
u potpunosti elimini{e tu neugodnu bolest.<br />
Kroz ordinaciju dr Novaka Vukoja pro{li su mnogi pacijenti,<br />
od profesora univerziteta, akademika, svetskih biznismena<br />
i stranih diplomata, do obi~nih gra|ana.<br />
– U po~etku su pacijenti bili iskqu~ivo predstavnici ja~eg<br />
pola, koje su dovodile wihove `ene. U posledwe vreme stvari<br />
se mewaju, pa su i `ene, pod pritiskom mu`eva, prisiqene da<br />
zatra`e lekarsku pomo} – ka`e dr Vukoje.<br />
Jedan od pacijenata, Daktin Moe, {ef biznis kon<strong>sa</strong>ltinga<br />
USAID (Agencija ameri~ke Vlade za me|unarodni razvoj), prvi<br />
stranac koji je u na{oj zemqi operi<strong>sa</strong>n zbog problema <strong>sa</strong> hrka-<br />
15. mart 2006.
HRKAWE I NO]NO GU[EWE<br />
Hrkawe predstavqa poreme}aj ili fenomen za koji<br />
se ka`e da je uobi~ajen, ali ne i normalan, i predstavqa<br />
znak opstrukcije u gorwim partijama vazdu{nog puta. Terminalni<br />
stadijum hrkawa ispoqava se u vidu epizoda no}-<br />
nog prekida di<strong>sa</strong>wa tokom spavawa i on je mnogo te`i i<br />
opasniji. U~estalost hrkawa podsti~u preterano uzimawe<br />
hrane, gojaznost, konzumirawe alkohola, kori{}ewe sedativa<br />
i sredstava za spavawe.<br />
Danas su poznati skoro svi etiolo{ki faktori vezani<br />
za ovaj pojam, ali ono {to je ostalo nejasno je kada }e<br />
neko po~eti da hr~e i da li }e uop{te hrkati, te kada }e<br />
hrkawe pre}i u no}no gu{ewe.<br />
wem, nakon uspe{nog izle~ewa rekao je kako svetske klinike<br />
imaju <strong>sa</strong>vremeniju opremu, ali da na{i hirurzi sve to nadokna-<br />
|uju svojom spretno{}u.<br />
U me|uvremenu dr Novak Vukoje objavquje i dve stru~ne<br />
kwige, “Hrkawe i kako ga spre~iti” i “Hrkawe i no}no gu{ewe”,<br />
koje su pobudile veliku pa`wu nau~nog i stru~nog sveta i rasprodate<br />
odmah nakon izlaska iz {tampe.<br />
Kao gost je, u oktobru pro{le godine, boravio i na Medicinskom<br />
fakultetu i presti`noj klinici Cook County Hospital u<br />
^ikagu, gde je odr`ao nekoliko zapa`enih predavawa o le~ewu<br />
hrkawa i no}nog gu{ewa.<br />
Pro~uo se dr Novak po celom svetu, pa je tako uspe{no operi<strong>sa</strong>o<br />
i ministra Libijske Xamahirije Saleha Egzakilija, nakon<br />
~ega je pozvan da u najve}oj bolnici Severne Afrike, Medicinskom<br />
centru u Tripoliju, pregleda vi{e qudi iz diplomatije i Vlade<br />
Libije koji su imali problema <strong>sa</strong> hrkawem i no}nim gu{ewem.<br />
Tokom januara ove godine dr Novak se obreo u Libiji, gde je obavio<br />
brojne preglede i hirur{ke intervencije, ali je radio i na<br />
stru~nom osposobqavawu lekarskih timova te zemqe.<br />
Svoj nau~ni rad dr Vukoje je predstavio i vo|i Libijske<br />
Xamahirije Muameru al Gadafiju, na wegovu molbu, koji ga je<br />
primio i tom prilikom zatra`io da se stru~ne kwige dr Novaka<br />
prevedu na arapski jezik i uvrste kao {tivo za studente medicine<br />
i lekare, rekav{i mu kako izuzetno ceni na{e stru~wake na<br />
svim poqima, posebno na poqu medicine.<br />
U slobodno vreme dr Novak rado ode do rodnog Se~wa, voli<br />
{etwe pored reke i da putuje po svetu.<br />
– Svake godine, kada mi po<strong>sa</strong>o to dopu{ta, obi|em neku od<br />
zemaqa u kojima steknem nove prijateqe i <strong>sa</strong> wima odr`avam<br />
vezu. Jo{ ni<strong>sa</strong>m bio u Australiji i na Novom Zelandu, ali u planu<br />
je i to.<br />
Trenutno <strong>sa</strong>bira svoja bogata znawa u tre}oj kwizi “Rez za<br />
miran <strong>sa</strong>n”. Radi to u ne{to boqim uslovima, jer je sve do 2000.<br />
godine `iveo i pi<strong>sa</strong>o nau~ne radove u svojoj omalenoj kancelariji<br />
u Vojnomedicinskom centru Novi Sad. Od tada je “uznapredovao”<br />
do podstanarske garsowere.<br />
– Uvek <strong>sa</strong>m isticao u prvi plan ono {to <strong>sa</strong>m svojim radom<br />
OD SE^WA DO SVETA<br />
Ro|en u banatskom mestu Se~aw, Novak Vukoje zavr-<br />
{ava studije medicine na Sarajevskom univerzitetu <strong>sa</strong> odli~nim<br />
uspehom, a nakon odslu`ewa vojnog roka zapo{qava<br />
se kao direktor Doma zdravqa u Kalinoviku.<br />
Specijalizaciju otorinolaringologije zavr{ava u<br />
Vojnoj bolnici u Sarajevu, u kojoj ostaje do 1992. godine.<br />
Rad mladog i nadarenog stru~waka nije ostao nezapa`en,<br />
pa tako 1980. godine magistrira, a desetak godina kasnije<br />
sti~e titulu primariju<strong>sa</strong>.<br />
dao Vojsci, a ne ono {to je ona dala meni. Do}i }e i neka boqa<br />
vremena – nada se dr Novak Vukoje , skromni ~ovek i vrhunski<br />
medicinski stru~wak.<br />
Budimir M. POPADI]<br />
Na svakodnevnom poslu u kabinetu:<br />
pregled jednog od pacijenata<br />
u Vojnomedicinskom centru<br />
45
ZDRAVSTVO<br />
V O D E ] I R U S K I O F T A L M O H I R U R Z I N A<br />
V M A<br />
UNIVERZALNI JEZIK<br />
NAUKE<br />
Tim lekara iz O~ne<br />
klinike ”Fjodorov”<br />
u Kalugi nedavno je<br />
na Vojnomedicinskoj<br />
akademiji, u okviru<br />
nau~no-stru~ne<br />
<strong>sa</strong>radwe, obavio<br />
nekoliko<br />
najslo`enijih<br />
edukativnih<br />
operacija na oku<br />
O~na klinika ”Fjodorov”, <strong>sa</strong>stavni deo istoimenog Instituta za<br />
mikrohirurgiju oka u Kalugi, dobro je poznata na{oj javnosti jer<br />
ve} 17 godina postoji <strong>sa</strong>radwa izme|u te ustanove i pacijenata u<br />
na{oj zemqi preko specijalisti~ke oftalmolo{ke ordinacije<br />
”Eliksir” iz Novog Sada. Do <strong>sa</strong>da je u wihovoj ordinaciji pregledano<br />
500.000 osoba, a ruski hirurzi operi<strong>sa</strong>li su vi{e od 10.000<br />
pacijenata. Od nedavno je u <strong>sa</strong>radwi <strong>sa</strong> stru~wacima iz Kaluge i ”Opticon<br />
centar” iz Beograda, a uspostavqena je i stru~no-nau~na <strong>sa</strong>radwa<br />
<strong>sa</strong> Vojnomedicinskom akademijom.<br />
Saradwa je otpo~ela pre mesec dana kada je VMA posetio prof.<br />
dr Alek<strong>sa</strong>ndar Vladimirovi~ Tere{~enko, direktor O~ne klinike ”Fjodorov“.<br />
On je, kako ka`e, bio veoma ushi}en bolnicom, zdawem, a posebno<br />
hirur{kim instrumentima za operaciju i mikroskopom. Zakqu-<br />
~io je da je sve {to mu je potrebno video na VMA, pa se, kako je rekao,<br />
ose}ao kao kod ku}e.<br />
Ta poseta i utisci doveli su ponovo profesora Tere{~enka na<br />
VMA, ovoga puta <strong>sa</strong> timom ruskih lekara, a u nameri da uradi nekoliko<br />
edukativnih najslo`enijih operacija na oku. Operacije, prvi put izvedene<br />
kod nas, direktno su preno{ene na video-bim u amfiteatru VMA,<br />
a bila je omogu}ena i direktna audio veza <strong>sa</strong> ruskim hirurzima koji su<br />
46<br />
15. mart 2006.
O^NA KLINIKA U KALUGI<br />
O~na klinika ”Fjodorov” u Kalugi ima 341 zaposlenog,<br />
od kojih su 40 hirurzi. Operacioni blok ima sedam<br />
operacionih <strong>sa</strong>la, a operativni program obuhvata sve<br />
oftalmolo{ke operacije koje se rade naj<strong>sa</strong>vremenijom<br />
tehnologijom.<br />
U VRHU NAUKE<br />
Od 1996. godine direktor<br />
O~ne klinike ”Fjodorov“<br />
je oftalmohirurg Alek<strong>sa</strong>ndar<br />
Vladimirovi~ Tere{~enko. On<br />
je tokom proteklih godina obavio<br />
vi{e od 15.000 operacija<br />
najslo`enije oftalmopatologije.<br />
Tere{~enko se, me|utim,<br />
ne bavi <strong>sa</strong>mo prakti~nim radom,<br />
nego i nau~nim – razvojem,<br />
u<strong>sa</strong>vr{avawem i uvo|ewem<br />
novih dijagnosti~kih i hirur{kih<br />
metoda u klini~ku praksu. Autor je 42 patenta i<br />
150 nau~nih publikacija. Uz wegovu podr{ku i neposredno<br />
u~e{}e, na O~noj klinici razvija se {iroki spektar<br />
nau~nih pravaca u oftalmologiji: laserske i magnetne<br />
tehnologije, fotodinami~ka terapija, primena mati~nih<br />
}elija.<br />
radili u dve operacione <strong>sa</strong>le. Pored prof. dr Tere{~enka, u<br />
drugoj operacionoj <strong>sa</strong>li radio je tim dr Sergeja Jakovqevi~a<br />
Romawenka.<br />
Pacijenti su odabrani u redovnoj ambulantnoj proceduri<br />
a nijedna operacija nije bila klasi~na. Na operativnom<br />
programu bile su dve operacije najte`ih oblika katarakte,<br />
zatim operacije glaukoma primenom tzv. drena`nih cev~ica,<br />
pa vazorekonstruktivna operacija oka, izvedena kod nas na<br />
oku devoj~ice <strong>sa</strong> bole{}u mre`wa~e, te dve modifikovane<br />
skleroplastike na oba oka kod trinaestogodi{weg de~aka <strong>sa</strong><br />
progresivnom kratkovido{}u. Ta operacija (skleroplastika)<br />
odskora se obavqa kori{}ewem polimernih elasti~nih magnetnih<br />
implantata koji poboq{avaju proces mikrocirkulacije,<br />
pospe{uju br`e zarastawe rane i smawuju nagli porast<br />
kratkovidosti.<br />
Posle operacija, na konferenciji za novinare prof.<br />
dr Tere{~enko je izjavio:<br />
– Mi govorimo prakti~no jednim jezikom, a to je jezik nauke.<br />
I ovde se nalaze lekari koji vladaju najnovijim metodama<br />
i zbog toga imamo o ~emu da pri~amo i da razmewujemo iskustva<br />
kako bismo podigli na{u struku. Nadam se da }e ubudu-<br />
}e na{a <strong>sa</strong>radwa biti obostrana. Treba <strong>sa</strong>ra|ivati, jer da<br />
bi se klinike razvijale moraju stalno da u~e. I ja <strong>sa</strong>m ovde<br />
do{ao da u~im, a radova}u se i da hirurge odavde ne~em nau-<br />
~im. U~iti treba stalno, da bismo i{li napred.<br />
Na~elnik Klinike za o~ne bolesti VMA, pukovnik prof.<br />
dr Miroslav Vuko<strong>sa</strong>vqevi} istakao je da su usvojene dve nove<br />
metode i da }e, uz <strong>sa</strong>radwu i posetu klinici u Kalugi, te operacije<br />
mo}i veoma brzo da se rade kod nas. Na~elnik VMA<br />
general-major prof. dr Miodrag Jevti} prihvatio je predlog<br />
i obe}ao da }e nekoliko mladih lekara <strong>sa</strong> VMA oti}i na u<strong>sa</strong>vr{avawe<br />
u Kalugu.<br />
Mira [VEDI]<br />
UKRATKO<br />
Obele`en dan VMA<br />
ULAGAWE<br />
U ZNAWE<br />
Dan Vojnomedicinske akademije – 2. mart obele`en je<br />
brojnim aktivnostima. Najzna~ajnija sve~anost odr`ana je u<br />
Domu Vojske u Top~ideru, a gosti su, pored ostalih, bili i<br />
predsednik Vlade Republike Srbije, ministar odbrane, na-<br />
~elnik General{taba VSCG, strana~ki prvaci, akademici, dekani<br />
fakulteta <strong>sa</strong> kojima VMA <strong>sa</strong>ra|uje, verski velikodostojnici.<br />
Prisutne je pozdravio na~elnik VMA general-major dr<br />
Miodrag Jevti}.<br />
Na VMA su tog dana promovi<strong>sa</strong>ni lekari, stomatolozi i<br />
farmaceuti, koji su zavr{ili specijalizaciju i supspecijalizaciju<br />
na VMA, a na sve~anoj sednici Nastavno-nau~nog ve}a<br />
predstavqeni su i novi doktori i magistri nauka. Tokom protekle<br />
godine na VMA je akademska zvawa dobilo 25 medicinskih<br />
poslenika. Za autora godine ~asopi<strong>sa</strong> Vojno<strong>sa</strong>nitetski<br />
pregled progla{ena je doc. dr farmaceutskih nauka Marija<br />
Tocki}-Radoi~i}, a dodeqene su i stimulativne mere zaposlenima.<br />
Novi doktori nauka su dr Milan Petronijevi}, dr Branislav<br />
Ba{kot, dr Sowa Radakovi}, dr Qiqana Krsti}, dr<br />
Branislava Gli{i}, dr Vasilije Pe{i}, dr Nenad Prodanovi},<br />
dr Sowa Ga{i}, dr Toplica Lepi}, dr Novak Stamatovi},<br />
dr Lepo<strong>sa</strong>va Luki} Kosti}, dr Slavica Ra|en i dr Boban \or-<br />
|evi}.<br />
A zvawe magistra dobili su dr Branko Cimbaqevi}, dr<br />
Milorad Milivojevi}, dr Dragana Dakovi}, dr Gordana Ostoji},<br />
dr Alek<strong>sa</strong>ndra Petkovi} ]ur}in, dr Sawa Dugowi}, dr<br />
Sne`ana \or|evi}, dr Qubi{a Risti}, dr Mili} Veqovi},<br />
dipl. farmaceut Irma Lon~ar, dr [efadil Spahi} i dr Uro{<br />
Zoranovi}.<br />
M. [.<br />
U ni{koj Vojnoj bolnici<br />
PRVA VASKULARNA<br />
OPERACIJA<br />
U Vojnoj bolnici u Ni{u ura|ena je prva operacija iz<br />
oblasti vaskularne hirurgije. Bila je to tzv. bajpas procedura<br />
na dowim ekstremitetima bolesnika. Operaciju je izveo na-<br />
~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, uz asistenciju<br />
dr Vojislava An|elkovi}a iz Vojne bolnice u Ni{u.<br />
Tako je na simboli~an na~in ozvani~en po~etak sprovo-<br />
|ewa novog koncepta u pristupu le~ewa tih pacijenata, a<br />
osnovna ideja je da se kadar za te operacije obu~ava u Ni{u,<br />
a ne na VMA.<br />
U Vojnoj bolnici bi}e oformqewa Vaskularno-hirur{ka<br />
ambulanta u kojoj }e raditi hirurzi iz te bolnice. Oni }e,<br />
nakon postavqawa dijagnoze, konsultovati svoje beogradske<br />
kolege i dogovarati se o daqem na~inu le~ewa. U po~etku, dok<br />
ni{ki hirurzi ne ovladaju potrebnim operativnim metodama,<br />
u wihovu bolnicu dolazi}e hirurzi <strong>sa</strong> VMA.<br />
M. [.<br />
47
Pisma<br />
~italaca<br />
”ODBRANA”<br />
Bra}e Jugovi}a 19<br />
11000 Beograd<br />
e-mail: odbrana@beotel.yu<br />
P<br />
^ESTITKE ZA ANATOMIJU<br />
re svega iskrene ~estitke za ~lanak objavqen u magazinu<br />
“Odbrana” br. 6 od 15. decembra 2005. pod naslovom “Anatomija<br />
legitimne obmane”. Dobro je {to se takva problematika<br />
kona~no ozbiqnije i studioznije tretira u vojnoj {tampi, {to<br />
do <strong>sa</strong>da nije bio slu~aj (ili je to stidqivo ~iweno). Stambena<br />
problematika jeste goru}a problematike ove dr`ave, naroda,<br />
vojske... Ba{ zbog svega toga Redakciji podr{ka i priznawe, verujem<br />
{ireg ~itala~kog sloja.<br />
M. MARKOVI]<br />
P<br />
P<br />
PODR[KA I PREDLOZI<br />
re svega, pohvale. Ovakav koncept trebalo je odavno primeniti.<br />
Samo tako nastavite! A <strong>sa</strong>d jedan predlog. Primetio<br />
<strong>sa</strong>m da sve vi{e jedinica ima svoje ambleme pa bih vam bio zahvalan<br />
kada biste u nekom od narednih brojeva prikazali sve<br />
ambleme jedinica KoV. Mogli biste tako|e da pokrenete rubriku<br />
o stranim vojskama, pre svega o susednim, da vidimo dokle su<br />
oni stigli <strong>sa</strong> reorganizacijom, ali i o onim najve}im u svetu.<br />
Obimnija rubrika o novoj opremi i naoru`awu bila bi tako|e<br />
zanimqiva. Unapred hvala i sve najboqe!<br />
Milo{ JANKOVI]<br />
ZA[TO NEMA FORMULARA<br />
o{tovana redakcijo!<br />
U svetlu najnovijih doga|awa u vezi <strong>sa</strong> nezakonito dodeqenim<br />
stanovima predla`em da u nekom od narednih brojeva potra`ite<br />
odgovor u stambenoj komisiji zbog ~ega ni do dana{weg<br />
dana od dono{ewa novog Pravilnika u jedinicama (konkretno u<br />
mojoj) nema nijednog podatka o na~inu podno{ewa molbi – popuwavawu<br />
novih obrazaca za stan.<br />
Tako|e, ne postoji na~in da se preme{tena lica, neposredno<br />
pred stupawe na snagu novog Pravilnika, informi{u o ranglisti<br />
koja nije ni oformqena i dostavqena jedinicama.<br />
Nadaqe, predla`em da potra`ite odgovor i na pitawe {ta<br />
}e biti <strong>sa</strong> profesionalnim vojnim licima kojima }e se vrlo brzo<br />
rasformirati jedinica i mora}e da ponovo idu u preme{taj<br />
po potrebi slu`be, a ne}e biti u mogu}nosti da re{e stambeno<br />
pitawe u <strong>sa</strong>da{wem garnizonu. Koliko }e vremenski trajati dopisivawe<br />
<strong>sa</strong> stambenom komisijom i da li }e se time stvoriti<br />
uslovi za nove zalihe i tu`be u slu~aju dodele stana u novom<br />
garnizonu.<br />
U kontekstu razobli~avawa mutnih radwi bilo bi vrlo intere<strong>sa</strong>ntno<br />
da istra`ite i informi{ete javnost, a <strong>sa</strong>mim tim i<br />
pripadnike VSCG, zbog ~ega se u jedinicama obi~no radi prekovremeno<br />
<strong>sa</strong> vrlo malo mogu}nosti da se taj rad nadoknadi (nov-<br />
~ano ili vremenski), a stambena komisija uz svu informati~ku<br />
podr{ku nije u mogu}nosti da nakon tri meseca od dono{ewa<br />
Pravilnika u jedinice dostavi formulare ili izmenu postoje-<br />
}ih zakqu~aka.<br />
@eqko RAGODE[<br />
PONI@EWE VOJNOG KADRA<br />
N<br />
ovom Uredbom o platama vojnih lica u~iwena je nepravda<br />
prema nekim kategorijama aktivnih i penzioni<strong>sa</strong>nih stare{ina.<br />
Ovakvom uredbom o platama napravqeno je raslojavawe pripadnika<br />
Vojske SCG u raspodeli nov~anih sredstava, na svim<br />
nivoima, a naro~ito u kategoriji podoficirskog kadra.<br />
Primera radi, podoficiri – zastavnici koji su oti{li u<br />
penziju bili su nosioci celokupne vojne imovine <strong>sa</strong> kojom su<br />
raspolagali i podnosili najve}i teret u tom poslu u JNA.<br />
Mnogi od nas oti{li su u penziju <strong>sa</strong> punim radnim sta`om,<br />
kako je to bilo reguli<strong>sa</strong>no po va`e}im vojnim zakonima. Tako|e,<br />
mnogi od nas imaju vi{e nepriznatog radnog vremena od onog<br />
{to nam je po Zakonu priznato.<br />
Celokupni prekovremeni rad nije bio nadokna|en u dnevnicama<br />
ili na bilo koji drugi na~in.<br />
Pored toga, veliki broj podoficira stekao je vi{e, visoko<br />
obrazovawe, bilo je i qudi <strong>sa</strong> doktorskim obrazovawem.<br />
Postavqa se pitawe: koja je to pravda da potporu~nik ima<br />
ve}a primawa od jednog podoficira koji ima puni radni sta`,<br />
ve}e znawe i iskustvo.<br />
Nekada je zastavnik imao platu u visini plate kapetana,<br />
jer po va`e}im onda{wim zakonima nije mogao biti unapre|en<br />
u oficirski ~in zbog ograni~enih godina starosti.<br />
Ovakve nepravilnosti odra`avaju se na vojsku, a rat se ne<br />
vodi u foteqama nego na boji{tu. Nemar kod vojnih lica onoliko<br />
je prisutan, kolika je i nepravda prema wima, te bi bilo dobro<br />
da se ove nepravilnosti re{e kod nadle`nih.<br />
R. RADOSAV<br />
Z<br />
I DECA PLA]AJU LE^EWE<br />
a{to se u Ra{koj pla}aju pregledi za decu vojnih osiguranika<br />
U Domu zdravqa u Ra{koj tvrde da Vojska nije potpi<strong>sa</strong>la<br />
ugovor <strong>sa</strong> wima. Mene zanima kada }e taj ugovor biti potpi<strong>sa</strong>n<br />
jer mi sve lekarske usluge debelo pla}amo i to po ne znam kom<br />
cenovniku. Na primer prvi pregled deteta kod lekara op{te<br />
prakse napla}uje se 450 dinara, kontrola je 300, a pregled za<br />
vakcinaciju ~ak 614 dinara.<br />
Pored toga, moramo da platimo i sve lekarske preglede i<br />
analize koji su potrebni pre nego {to dete krene u prvi razred<br />
osnovne {kole. Pla}amo dakle sve, a imamo zdravstveno osigurawe.<br />
Od toga nisu izuzete ni supruge vojnih lica koje su vojni<br />
osiguranici, <strong>sa</strong>mo je za nas cena malo ve}a – pregled je 600 dinara.<br />
Ko }e da nam refundira te nemale tro{kove i do kada }e<br />
to biti tako<br />
^itateqka iz Ra{ke<br />
48<br />
15. mart 2006.
ALIMENTACIJA<br />
P<br />
osle razvoda braka 1989. godine obavezan<br />
<strong>sa</strong>m sudskom presudom da za dvoje dece<br />
pla}am alimentaciju ukupno 30 odsto od<br />
plate {to ~inim ve} 17 godina. U me|uvremenu<br />
<strong>sa</strong>m postao penzioner i <strong>sa</strong> administrativnom<br />
zabranom na penziju nastavio<br />
je Fond SOVO. Stariji sin (24 godine)<br />
primqen je u profesionalnu vojnu slu`bu u<br />
Vojsku na neodre|eno vreme u avgustu 2001.<br />
godine. Drugi sin (23 godine) zavr{io je vi-<br />
{u {kolu i radi po ugovoru o delu. U oktobru<br />
2005. godine obratio <strong>sa</strong>m se Fondu<br />
SOVO <strong>sa</strong> zahtevom da prestanu da mi obustavqaju<br />
30 odsto od penzije na ime alimentacije,<br />
jer mi deca vi{e nisu izdr`avana<br />
lica, ali <strong>sa</strong>m dobio usmeno obave{tewe<br />
da to nije mogu}e ve} da moram voditi<br />
sudski spor za poni{tewe presude kojom mi<br />
je odre|ena obaveza davawa alimentacije.<br />
Imaju}i u vidu zakonske odredbe o<br />
obavezi izdr`avawa iz Porodi~nog zakona,<br />
smatram da je Fond du`an da prestane<br />
da mi obustavqa alimentaciju ako <strong>sa</strong>m dostavio<br />
dokaze da mi deca vi{e nisu izdr-<br />
`avana lica. Smatram tako|e da je navedeno<br />
obja{wewe Fonda suprotno zakonu i<br />
da ja~u pravnu snagu ima zakonska odredba<br />
nego presuda doneta u drugim okolnostima<br />
pre 17 godina. Ima li potrebe da se izla-<br />
`em nepotrebnom pravnom maltretirawu<br />
i sudskim tro{kovima.<br />
Du{an, Kalu|erica<br />
Kako ste i <strong>sa</strong>mi naveli zakonska obaveza<br />
izdr`avawa dece nakon razvoda braka<br />
ustanovqena vam je pravnosna`nom sudskom<br />
presudom. Na osnovu te presude kojom<br />
Priprema<br />
Radojka MARINKOVI]<br />
PRAVNIK VAM ODGOVARA<br />
je odre|ena i visina odnosno procenat te<br />
mese~ne obaveze u postupku izvr{ewa, Vojna<br />
po{ta odnosno <strong>sa</strong>da Fond SOVO kao<br />
isplatioci va{ih mese~nih primawa imaju<br />
obavezu da preko administrativne zabrane<br />
obustave deo primawa u iznosu odre|enom<br />
u presudi i taj iznos isplate na ra~un<br />
va{e dece odnosno wihove majke kao zakonskog<br />
zastupnika i roditeqa kome su ona<br />
nakon razvoda braka poverena na ~uvawe<br />
i vaspitawe. Iz tih razloga isplatilac<br />
nema zakonsko ovla{}ewe da “stopira“<br />
isplatu na koju je obavezan niti da ceni<br />
wenu zakonsku opravdanost. Stoga je zaista<br />
potrebno da u posebnom postupku zatra`ite<br />
da se utvrdi ~iwenica da je va{a<br />
zakonska obaveza izdr`avawa dece prestala<br />
jer su oni, kako ste naveli, zavr{ili<br />
redovno {kolovawe i zaposlili se, a<br />
zdravstveno su sposobni za <strong>sa</strong>mostalan<br />
`ivot odnosno nad wima nije produ`eno<br />
roditeqsko pravo. Tek kada prestanak na-<br />
vedene obaveze bude utvr|en u nadle`nom<br />
postupku i doneta odluka bude dostavqena<br />
isplatiocu va{ih primawa, odnosno Fondu,<br />
obustavi}e se alimentacije. Dakle,<br />
Fond nije povredio zakon na va{u {tetu.<br />
OTKUP<br />
SLU@BENOG<br />
STANA<br />
K<br />
orisnik <strong>sa</strong>m slu`benog stana od<br />
1987. godine. S obzirom na to {to novim<br />
Pravilnikom ne postoji rezidencijalni<br />
uslov 15 godina efektivnog sta`a za otkup,<br />
kakve su mogu}nosti i na koji na~in mogu<br />
otkupiti <strong>sa</strong>da{wi stan Stan je povr{ine<br />
36 m 2 a sleduje me troiposoban. Nezvani~no<br />
<strong>sa</strong>m ~uo da je mogu}e isti preimenovati<br />
u kategoriju stana za otkup. Kome da<br />
se obratim po ovom pitawu<br />
Zoran iz Podgorice<br />
Va`e}i zakonski propisi predvi|aju<br />
mogu}nost da slu`beni stan koji koristite<br />
“preimenujete“ u stan u zakup na neodre|eno<br />
vreme. O tome da li su u konkretnom<br />
slu~aju ispuweni uslovi za preimenovawe<br />
utvrdi}e se u posebnom postupku koji }ete<br />
pokrenuti podno{ewem zahteva Vojnoj po-<br />
{ti 1313 Beograd za preimenovawe slu-<br />
`benog stana u stan u zakup na neodre|eno<br />
vreme. Ako se izvr{i ta promena, re{ewe<br />
o zakupu slu`benog stana zameni}e se re-<br />
{ewem o zakupu stana na neodre|eno vreme,<br />
te }ete na osnovu takvog re{ewa zakqu~iti<br />
ugovor o zakupu stana na neodre-<br />
|eno vreme. Takav ugovor je osnovni pravni<br />
preduslov za podno{ewe zahteva za otkup<br />
stana kojim }ete se obratiti Vojnogra-<br />
|evinskom centru Beograd.<br />
OKOM KAMERE<br />
Snimio Radovan POPOVI]<br />
49
SVET<br />
PRVA BITKA ZA GROZNI<br />
DOBRO DO[LI<br />
U PAKAO ^E^ENIJE<br />
Snage ruske vojske u{le su<br />
31. decembra 1994. ujutro u<br />
centar Groznog, prakti~no bez<br />
ikakvog otpora. Sve je izgledalo<br />
tako mirno da su vojnici ~ak<br />
oti{li do {altera `elezni~ke<br />
stanice da rezervi{u karte<br />
za povratak ku}i. ^ak ni stra`e<br />
nisu isturene, niti su<br />
obezbe|ena vozila. Oko 15 <strong>sa</strong>ti<br />
oficir za vezu izvestio je<br />
komandanta brigade da je na<br />
radiju uhvatio poruku ”Dobro<br />
do{li u pakao“.<br />
Nisu znali da li je u pitawu<br />
{ala ili upozorewe.<br />
Odjednom je zaista nastao pakao.<br />
Posle 60 <strong>sa</strong>ti, koliko su trajale<br />
borbe, ruski gubici bili su<br />
zastra{uju}i.<br />
Konflikt u ^e~eniji traje ve} stole}ima, ta~nije od 1783. godine,<br />
kada je rusko carstvo anektiralo Gruziju, zadobiv{i time<br />
i vlast nad tom teritorijom. Me|utim, ^e~eni, poznati kao<br />
vrlo ve{ti, hrabri, uporni i surovi borci, odgovorili su otporom<br />
koji je kulminirao Kavkaskim ratom okon~anim tek<br />
1864. godine. Lav Nikolajevi~ Tolstoj je taj sukob opi<strong>sa</strong>o u<br />
svom delu ”Haxi Murat“.<br />
Otpor ^e~ena nije prestao ni tokom sovjetske vladavine, a<br />
bio je posebno izra`en u Drugom svetskom ratu, kada su, uz nema~ku<br />
pomo} doturanu iz vazduha, pripremali oru`ani ustanak. Staqin<br />
je naredio deportaciju ^e~ena i Ingu{a u Kazahstan 1944. godine,<br />
a Hru{~ov ih je 1957. vratio u rodnu zemqu.<br />
Nakon {to su zbacili sovjetsku vlast 1991. godine i izabrali<br />
Xahara Dudajeva za predsednika, vlada je proglasila sopstveni<br />
ustav, ignori{u}i rezultate izbora u Rusiji 1993. godine. Zbog<br />
toga je Boris Jeqcin, predsednik Rusije, poslao trupe u ^e~eniju<br />
decembra 1994. godine. Krajem meseca ruske trupe su se pribli-<br />
`ile Groznom <strong>sa</strong> namerom da ga zauzmu.<br />
PRIPREME ZA OPERACIJU<br />
Borba u velikom naseqenom mestu nije laka ni za jednu vojsku,<br />
jer postavqa izuzetne zahteve borbenim <strong>sa</strong>stavima i logisti~kim<br />
slu`bama. Kada je vojska Rusije u{la u ^e~eniju decembra 1994.<br />
godine, niko nije mogao pretpostaviti da }e bitka za glavni grad<br />
Grozni trajati skoro do polovine februara naredne godine.<br />
Ruske snage imale su 34 bataqona <strong>sa</strong> skoro 24.000 qudi i to<br />
19.000 vojnika, organizovanih u pet motostreqa~kih, dva tenkovska<br />
i sedam vazdu{no-de<strong>sa</strong>ntnih bataqona (tzv. de<strong>sa</strong>ntniki), te 4.700<br />
pripadnika MVD-a (Ministarstvo unutra{wih poslova) razvrstanih<br />
u 20 bataqona. Podr{ku im je davalo 80 tenkova, 208 BMP-a,<br />
182 artiqerijska oru|a i minobaca~a, te 90 helikoptera. Neke od<br />
jedinica bile su profesionalnog <strong>sa</strong>stava (de<strong>sa</strong>ntni bataqoni), ali<br />
ve}inom nisu imale borbeno iskustvo niti su u~estvovale u operacijama<br />
tog obima. Po{to ve}e jedinice nisu bile adekvatno popuwene<br />
qudstvom niti spremne za slo`ene operacije, od mawih jedinica<br />
stvorene su zdru`ene formacije i upu}ene u ^e~eniju.<br />
Grozni je administrativno podeqen na ~etiri gradske ~etvrti:<br />
Lewinsku, Zavodsku, Staropromislovsku i Oktjabrsku. Sve su<br />
nastawene, ali je tre}a uz to bila i mesto gde su se nalazili naft-<br />
15. mart 2006.
ni izvori, a u Oktjabrskoj su bila sme{tena skoro sva industrijska<br />
postrojewa. Vojska je okru`ila grad <strong>sa</strong> tri strane, ali ga nije u<br />
potpunosti opkolila, {to je, po mnogim analiti~arima, bila velika<br />
gre{ka, jer su ^e~eni <strong>sa</strong> juga dovodili rezerve i materijalna<br />
sredstva.<br />
Planirawe operacija i linija nastupawa ura|eni su na osnovu<br />
mapa u razmeri 1:50.000 ili ~ak 1:100.000, jer nije bilo detaqnih<br />
planova grada u razmeri 1:12.500 ili krupnijoj. Satelitski<br />
snimci bili su od izuzetnog zna~aja, ali ih nije bilo dovoqno<br />
jer su <strong>sa</strong>teliti iskqu~eni da bi se u{tedelo u novcu. Izveden je mali<br />
broj aero-foto izvi|a~kih letova. Komandanti ni`ih jedinica<br />
nisu raspolagali ni planovima grada niti fotografijama snimqenim<br />
iz vazduha. Obave{tajni podaci bili su vrlo oskudni, a relevantne<br />
slu`be nisu uo~ile da su industrijska postrojewa na prilazima<br />
gradu, du` linija komunikacije, <strong>sa</strong> svojim debelim betonskim<br />
i kamenim zidovima, mno{tvom tunela i pa<strong>sa</strong>`a na zemqi i<br />
ispod we, idealna za izvo|ewe odbrane.<br />
KATASTROFALNI PO^ETAK<br />
Prva jedinica koja je 31. decembra u {est <strong>sa</strong>ti ujutro u{la u<br />
grad bila je 131. majkopska brigada pod komandom pukovnika Savina.<br />
Wen zadatak je bio da posedne zapadnu stranu grada, ali<br />
osetiv{i da nema otpora (grad je bio <strong>sa</strong>blasno pust), uz <strong>sa</strong>glasnost<br />
pretpostavqenih, kolona je produ`ila do `elezni~ke stanice u<br />
blizini centra gde je stigla oko 15 ~asova.<br />
Iz drugog pravca grada do `elezni~ke stanice trebalo je da<br />
do|e 81. motostreqa~ki puk. ^e~enske vo|e, Xohar Dudajev, Aslan<br />
Mashadov i [amil Ba<strong>sa</strong>jev vi{e pa`we usredsredile su na tu<br />
stranu, pa je zbog toga wihova reakcija prema 131. brigadi kasno<br />
usledila.<br />
Sve je izgledalo tako mirno da su vojnici ~ak oti{li do {altera<br />
da rezervi{u karte za povratak ku}i. ^ak nisu isturene ni<br />
stra`e niti su obezbe|ena vozila. Oficir za vezu je, oko 15 <strong>sa</strong>ti,<br />
izvestio Savina da je na radiju uhvatio poruku ”Dobro do{li u pakao“,<br />
ali ni on niti komandant brigade nisu znali da li je u pitawu<br />
{ala ili upozorewe. Odjednom je zaista nastao pakao. Po re-<br />
~ima jednog od pre`ivelih vojnika, ”izgledalo je kao da je izvr{en<br />
atomski udar“.<br />
Vrlo disciplinovanim plotunima iz RPG-a metodi~no su uni-<br />
{tena vozila jedno za drugim. Jedinica je poku{ala proboj pod<br />
stalnom uraganskom vatrom ^e~ena, ali su gubici, posle nekih 60<br />
<strong>sa</strong>ti, koliko su intenzivno trajale borbe, bili zastra{uju}i. Poginulo<br />
je skoro 1.000 oficira i vojnika, ukqu~uju}i i pukovnika<br />
Savina, a 74 su zarobqena. Zajedno <strong>sa</strong> gubicima 81. puka, uni{teno<br />
je 20 od 26 tenkova, 102 od 120 BMP-a i svih {est <strong>sa</strong>mohodnih<br />
PA topova ZSU-23/4.<br />
Najve}i gubici su nastali kada je vojsci po~elo da ponestaje<br />
municije. Prema ruskim izvorima, utvr|eno je da su posebno opasni<br />
za vozila bili RPG-i koji su ispaqivani <strong>sa</strong> krovova okolnih<br />
zgrada. ^e~enima je olak{ano ni{awewe, jer su kupole vozila bile<br />
prebojene {irokim belim krstovima kako ruski helikopteri ne<br />
bi raketirali sopstvena vozila, ali se oni nisu pojavili zbog lo-<br />
{ih vremenskih uslova. Tako je zavr{en prvi deo bitke za Grozni,<br />
od 31. decembra do 3. januara 1995.<br />
Postoji nekoliko razloga za tu katastrofu. Kao prvo, Vojna<br />
obave{tajna slu`ba (GRU) i Savezna kontraobave{tajna slu`ba<br />
(FSK), kako je ve} re~eno, nisu prikupile potrebne obave{tajne<br />
podatke. Operacija je povr{no isplanirana. Ju`ni deo grada nije<br />
opkoqen i izolovan, niti su granice ^e~enije blokirane, a jedinice<br />
nisu psiholo{ki, stru~no i materijalno pripremqene za tako<br />
LO[ MATERIJALNI POLO@AJ VOJSKE<br />
U vreme rata u ^e~eniji, podsetimo, ruska vojska je bila<br />
lo{eg materijalnog stawa, a vi{e od dve godine nisu izvedeni<br />
manevri na nivou puka ili divizije. Bataqoni su bili popuweni<br />
<strong>sa</strong> najvi{e 55 odsto qudstva. Skoro 85 odsto ruskih<br />
mladi}a izbeglo je ili odlo`ilo vojnu obavezu, tako da je vojska<br />
bila prisiqena da primi u svoje redove i regrute <strong>sa</strong> kriminalnom<br />
pro{lo{}u, problemati~nog fizi~kog ili mentalnog<br />
zdravqa.<br />
Ishrana vojnika, nere{ena stambena pitawa i plate<br />
oficira bili su tada permanentni problemi ruske vojske.
SVET<br />
`estoku borbu. Pored toga, regruti u na brzinu oformqenim jedinicama<br />
nisu, prema vlastitim izjavama, znali da su upu}eni u borbu<br />
niti protiv koga treba da se bore. Neki su mislili da idu u Grozni<br />
da bi obavqali stra`arsku du`nost, a neki ~ak kod sebe nisu<br />
ni imali oru`je i municiju. Voza~i BMP-a su ~esto bili oficiri,<br />
jer po<strong>sa</strong>de nisu bile popuwene, a nije bilo dovoqno ni obu~ene motorizovane<br />
pe{adije. Vojnici u po<strong>sa</strong>dama BMP-a nisu se me|usobno<br />
dobro poznavali, jer su se prvi put sreli nekoliko dana pre toga.<br />
Nije izvr{ena ni potrebna preoperativna priprema za koordinaciju<br />
dejstva jedinica i odeqewa. Tenkisti nisu mogli da<br />
otvore vatru iz mitraqeza, jer nisu dobili municiju. ^e~eni su ni-<br />
{anxije RPG-a postavili dovoqno visoko ili nisko da osnovno<br />
oru`je tenkova nije moglo biti upotrebqeno. I najzad, ruska vojska<br />
je dejstvovala pod odre|enim ograni~ewima – nisu smeli prvi<br />
da otvore vatru. Tih dana im ni vremenske prilike nisu bile<br />
naklowene, jer su onemogu}ile podr{ku iz vazduha 31. decembra,<br />
a 1. i 2. januara je ograni~ile.<br />
Treba ista}i da su neki komandanti odbili da u|u <strong>sa</strong> jedinicama<br />
u Grozni ne iz kukavi~luka, ve} zbog nedostatka vatrene podr{ke,<br />
za koju su smatrali da im je neophodna.<br />
Drugi deo bitke za Grozni obuhvata aktivnosti od 4. do 17.<br />
januara, kada su ruske snage zauzele predsedni~ku palatu i severni<br />
deo grada.<br />
Prvo su izvedeni vazdu{ni udari i tako uni{tena oklopna<br />
vozila koja su ^e~eni o{tetili i napustili ili zarobili. Jedinice<br />
OMON-a (posebne jedinice policije PJP) spre~avale su <strong>sa</strong> grani~arima<br />
pokrete ^e~ena prema Dagestanu i kroz <strong>sa</strong>mu ^e~eniju.<br />
Poja~ani su intenzitet aero-foto i <strong>sa</strong>telitskog izvi|awa, te upotreba<br />
laserskih projektila uz navo|ewe <strong>sa</strong> zemqe i TV-vo|enih<br />
projektila vazduh-zemqa. Pregrupi<strong>sa</strong>ne su jedinice, male izvi|a~ke<br />
vojne jedinice tra`ile su zarobqene vojnike, dok su se trupe<br />
[amil Ba<strong>sa</strong>jev<br />
SUROVOST ^E^ENA<br />
Sa poslovi~nom surovo{}u, ^e~eni su odsecali glave<br />
zarobqenih ruskih vojnika i re|ali ih du` glavnih puteva. Rawene<br />
i poginule Ruse ve{ali su za noge na vratima ili prozorima<br />
zgrada koje su koristili kao upori{ta. Ga|ali su civilno<br />
medicinsko osobqe iako je bilo obu~eno u bele mantile.<br />
Masovno su postavqali mine iznena|ewa pod tela poginulih<br />
ruskih i ~e~enskih boraca, pod pragove ulaznih vrata u stanove,<br />
ulaze u metro i kanalizaciju, prividno odba~enu opremu i<br />
oru`je, ali ne i u ku}e kako bi izbegli sopstvene gubitke.<br />
52<br />
15. mart 2006.
MVD-a borile <strong>sa</strong> vrlo pokretnim ~e~enskim grupama, koje su ve{to<br />
koristile kanalizaciju i vodovodne tunele kako bi za{le za le|a<br />
protivniku.<br />
NEPOVOQAN ODNOS SNAGA<br />
Do 10. januara ruske trupe otvorile su dva koridora u gradu<br />
kojima su snabdevane jedinice i evakui<strong>sa</strong>ni rawenici. Dva dana<br />
kasnije izveden je veliki udar na centar grada, koji je pogo|en <strong>sa</strong><br />
40 raketa grad. Me|utim, tek 15. januara je ceo grad opkoqen, {to<br />
je, prema mnogim analizama, trebalo prvo uraditi. Zahvaquju}i<br />
intenzivnim naporima de<strong>sa</strong>ntnika, oklopno-mehanizovane pe{adije<br />
i mornari~ke pe{adije (marinaca), zauzeta je predsedni~ka<br />
palata, ~ime je okon~ana borba za severni i centralni deo grada,<br />
a nastavqena je u ju`nom delu.<br />
^e~enima je po~elo da ponestaje municije i hrane. Mada je u<br />
gradu preostalo oko 3.500 boraca, Dudajev je izgubio kontrolu<br />
nad wima i otpor je postao slabije organizovan i ispoqen mahom<br />
u Baranovki i Oktjabrskoj ~etvrti. Time je borba za grad u{la u<br />
tre}u fazu. ^e~eni su se sve ~e{}e presvla~ili u civilnu ode}u,<br />
uniforme ruske vojske ili stavqali oznake osobqa Crvenog krsta,<br />
te u povoqnim uslovima napadali vojnike i trupe MVD-a, ili jednostavno<br />
napu{tali grad.<br />
U operacijama pretre<strong>sa</strong> (zas~itki), vojska i MVD zahtevali su<br />
od civila da se svuku i na ramenima tra`ili modrice od kundaka<br />
vatrenog oru`ja, a na podlakticama opekotine od ~aura. Ako su xepovi<br />
ode}e bili prebojeni sjajnom olovno-srebrnastom bojom, to<br />
je zna~ilo da je u wima dr`ana municija. Sjajne mrqe od ubacivawa<br />
granata u cev na unutra{woj strani dowih delova rukava bile<br />
su karakteristi~ne za minobaca~lije i artiqerce. Ni{anxija RPGa<br />
je na ode}i imao vlakna ili ostatke gu`vica pamuka.<br />
Borbe u Groznom su s vremenom jewavale zbog uspe{nog dejstva<br />
vojske i MVD-a, ali i zbog toga {to su ^e~eni te`i{te borbe<br />
preneli u druge gradove. Prema ruskim vojnim izvorima, u prvom<br />
~e~enskom ratu poginulo je 3.826 vojnika, 17.892 su rawena, a<br />
1.906 vodi se kao nestalo.<br />
Analize pokazuju da nije anga`ovano dovoqno vojnika i trupa<br />
MVD-a u toj operaciji. Ako se ima u vidu da napada~ mora da ima<br />
prednost u qudstvu od 3-4:1, ruske snage morale su da broje minimum<br />
60.000 vojnika jer je ~e~enskih boraca bilo oko 12.000. Drugi<br />
aspekt je izrazita superiornost ^e~ena u sredstvima za vezu.<br />
Masovnim kori{}ewem mobilnih telefona i motorola, oni su<br />
ostvarili izuzetno visok nivo komunikacije ~ak i me|u malim udarnim<br />
timovima od nekoliko qudi. ^e~eni tvrde da su imali jednu motorolu<br />
na {est boraca, a smatraju da bi bilo idealno da je svaki<br />
borac imao svoju. Stalnim prislu{kivawem radio <strong>sa</strong>obra}aja ruske<br />
vojske, koriste}i radio-ure|aje koje su mogli legalno kupiti<br />
pre rata, dolazili su do dragocenih podataka, jer Rusi nisu imali<br />
ure|aje za {ifrirawe poruka.<br />
Posebno iznena|ewe bila je masovna upotreba RPG-a. Ovo, u<br />
su{tini protivoklopno oru|e, kori{}eno je i za ga|awe motornih<br />
vozila, za dejstvo po pe{adiji kad god je nastupala u grupi i niskolete}im<br />
helikopterima. Upotrebqavano je prakti~no i kao minobaca~<br />
ga|awem ciqeva iza zgrada u visokom luku. Da bi poja~ali<br />
efekat RPG-a, ^e~eni su lepqivim trakama na granatu pri~vr{}ivali<br />
{tapine trotila, obi~no po dva od po 400 grama. To su nazivali<br />
”fuga“ i ispaqivali je naj~e{}e u prozore stambenih objekata<br />
pre napada.<br />
^e~eni su grad podelili na sektore, a u wima je bilo tri do<br />
pet udarnih timova. Jedan tim je ~inilo sedam boraca: dvojica<br />
RPG ni{anxija, snajperista, mitraqezac i tri borca <strong>sa</strong> kala{wikovom,<br />
koji su donosili municiju, a jedan je slu`io i kao bolni~ar.<br />
Tri takva tima ~inila su vod, a tri voda grupu od oko 75 boraca,<br />
{to je bio optimalan broj za organizovawe zasede.<br />
Zasede su postavqane du` jednog bloka zgrada i to <strong>sa</strong>mo <strong>sa</strong><br />
jedne strane ulice, nikad <strong>sa</strong> obe, i <strong>sa</strong>mo u prizemqu zgrada, radi<br />
lak{eg povla~ewa. Jedan vod bio je odgovoran za uni{tewe kolone<br />
koja u|e u zasedu i bio je raspore|en po timovima na tri pozicije.<br />
Ostala dva voda zatvarala su zasedu i spre~avala povla~ewe kolone<br />
ili dolazak poja~awa. Kada bi vode}e vozilo u koloni stiglo<br />
do pozicije prvog voda, vo|a bi motorolom obavestio ostala dva<br />
MO] MEDIJA<br />
Ruska vojska je izgubila informativni rat u ^e~eniji.<br />
Kamermanima i reporterima nije dozvoqeno da intervjui{u<br />
vojnike. Me|utim, Dudajev je ispravno shvatio mo} medija. Putem<br />
video-kamera, improvizovanih TV studija i Interneta pokazao<br />
im je ono {to su `eleli da vide, tokom brojnih intervjua<br />
orkestrirao je ~iwenice u svoju korist i pridobio simpatije<br />
dobrog dela me|unarodne, pa ~ak i ruske javnosti.<br />
Prema re~ima visokog oficira KOS-a ruske vojske:<br />
”Operacije u ^e~eniji otpo~ele su a da javnost nije bila pripremqena<br />
za wih. Apsurdna je bila zabrana komunikacije novinara<br />
<strong>sa</strong> na{im trupama. Za Dudajeva, novinari su uvek bili<br />
dragi gosti“.<br />
53
SVET<br />
voda da po~iwe napad, s tim da su uvek prvo ga|ali ~eono i zadwe<br />
vozilo u koloni.<br />
Snajperisti su bili stalna opasnost i obi~no su zauzimali<br />
pozicije <strong>sa</strong> kojih su vatrom podr`avali svoje vodove. Osim {to je<br />
nanosio gubitke, snajperista je uvek imao sna`an psiholo{ki efekat<br />
i predstavqao je prepreku brzom napredovawu pe{adije. Rusi<br />
su koristili baca~e plamena da bi isterali snajperiste iz zaklona<br />
i obezbedili ulaz u zgradu.<br />
^e~eni su se najvi{e bojali minobaca~a i {meqa (bumbar). To<br />
je termobari~no oru`je du`ine 920 mm, te{ko 12 kg, kalibra 93<br />
mm i dometa minimalno 20, a maksimalno oko 600 metara. Direktnim<br />
udarom ono je probijalo zidove zgrada i utvr|ene polo`aje.<br />
GORKA ISKUSTVA<br />
Ruske trupe nisu poznavale grad. Nemaju}i lokalne<br />
vodi~e, me{tane, ~esto su se gubili u slepim<br />
ulicama ili ba{tama. ^e~eni su koristili wihovu<br />
dezorijentaciju da bi im se brzim prebacivawem<br />
na{li u pozadini ili na bokovima. Wihove aktivnosti<br />
nisu bile vezane <strong>sa</strong>mo za odbranu grada, ve}<br />
su napadali i artiqerijske polo`aje i pozadinske<br />
jedinice u okolini Groznog. Da bi izbegli ubita~no<br />
dejstvo artiqerije i avijacije, nastojali su da budu<br />
{to bli`e ruskim polo`ajima, do te mere da se ~esto<br />
de{avalo da su u istoj zgradi bili ^e~eni u gorwim,<br />
a Rusi u dowim spratovima, ili obrnuto.<br />
Jedinice ruske vojske su uglavnom izbegavale<br />
no}nu borbu i pokrete, {to je u suprotnosti <strong>sa</strong><br />
tradicijom ~uvenih razvjed~ika (izvi|a~a) Crvene<br />
armije iz Drugog svetskog rata i govori o wihovom<br />
stepenu uve`banosti. ^e~eni su se, naprotiv, rado kretali no}u,<br />
uvla~ili me|u dve ruske jedinice i otvarali vatru na obe da bi,<br />
potom, brzo nestali i prepustili neprijateqskim jedinicama da<br />
me|usobno razmewuju vatru. Koordinacija jedinica vojske i MVD-a<br />
nije bila dobro u<strong>sa</strong>gla{ena, {to je dovodilo do usporavawa ili<br />
zaustavqawa napredovawa.<br />
Oklopno-mehanizovana pe{adija nije podr`avala oklopna<br />
vozila u napadu na pravi na~in, ve} se kretala iza vozila, a jednom<br />
osvojeni delovi grada nisu potom bili i osiguravani. ^ak ni<br />
BMP-i nisu bili dodatno za{ti}eni metalnim mre`ama od udara<br />
NIZAK NIVO SANITETSKOG OBEZBE\EWA<br />
Poseban problem za rusku vojsku u ^e~eniji bio je nizak<br />
nivo <strong>sa</strong>nitetskog obezbe|ewa, ba{ kao i tokom rata u<br />
Avganistanu. Moglo se o~ekivati da }e izvu}i odgovaraju}e<br />
pouke, ali nije bilo tako. Za vrlo kratko vreme oko 20 odsto<br />
vojnika obolelo je od zarazne `utice (hepatitis A). Osim<br />
toga, crevne infekcije ({igeloza i enterokolitis) bile<br />
su stalan problem usled nedostatka vode za pi}e i prawe<br />
porcija i posu|a. Nedostatak vode i objekata za li~nu higijenu<br />
brzo je doveo do va{qivosti.<br />
Osim fizi~kog, naru{eno je i mentalno zdravqe vojnika<br />
do te mere da je 72 odsto imalo neki oblik psihi~kog poreme-<br />
}aja, a ~ak 10 odsto akutne emocionalne reakcije. Ovo je uo-<br />
~eno, pa je predlo`eno da se svakoj ve}oj jedinici pridoda odre|eni<br />
broj psihologa, psihijatara i psihofarmakologa.<br />
Xohar Dudajev<br />
^e~enski pobuwenici<br />
u Groznom, 1995. godine<br />
Aslan Mashladov<br />
RPG-7, ili pak topovskim ~aurama<br />
napuwenim kamewem i {utom i<br />
pri~vr{}enim za karoseriju.<br />
Po{to su ^e~eni koristili<br />
delove ruskih uniformi ili se povremeno<br />
u potpunosti odevali u<br />
wih, bilo je neophodno jasnim znakom<br />
obele`iti ruske vojnike da ne<br />
bi do{lo do zabune <strong>sa</strong> katastrofalnim<br />
posledicama.<br />
^e~eni su vrlo lukavo pojedina<br />
sela i predgra|a proglasili za<br />
”proruska“ i tvrdili da }e ih napasti<br />
i uni{titi, dok su u stvari u<br />
wih smestili svoje centre planirawa,<br />
rukovo|ewa i komandovawa.<br />
Na kraju se mora pomenuti da<br />
i pona{awe odre|enog broja ruskih<br />
vojnika prema civilima u Groznom<br />
i oko wega nije bilo primereno.<br />
U potrazi za hranom i pi}em<br />
ili tokom zas~itki, neki od wih nisu<br />
prezali od maltretirawa civila,<br />
kra|e ili pqa~ke. Pojedinci su<br />
vrlo lako prodavali vojnu opremu, pa ~ak i oru`je.<br />
Do kraja maja 1995. godine, ruska vojska je zauzela ve}e gradove<br />
i osigurala skoro dve tre}ine ^e~enije. Aprila 1996. ubijen<br />
je Dudajev projektilom vazduh–zemqa, jer je otkriven dok je koristio<br />
<strong>sa</strong>telitski telefon. Avgusta 1996, nakon nekoliko prekida<br />
vatre i ponovnog napada ^e~ena na Grozni, pregovorima <strong>sa</strong> Mashadovom<br />
dogovoreno je povla~ewe ruskih trupa. Januara 1997. godine,<br />
Rusija je priznala vladu Mashadova nakon wegove pobede na<br />
predsedni~kim izborima.<br />
Dr Alek<strong>sa</strong>ndar MUTAVXI]<br />
54<br />
15. mart 2006.
I R A N S K I N U K L E A R N I P R O G R A M<br />
IZME\U<br />
DIPLOMATIJE I ORU@JA<br />
Dugogodi{we politi~ko<br />
i vojno neslagawe Irana<br />
i SAD iskristali<strong>sa</strong>lo<br />
je jo{ jednu, veoma<br />
ozbiqnu, me|unarodnu<br />
krizu. Neposredan povod<br />
ovog puta je iranski<br />
nuklearni program, ~iji je<br />
ciq, po svemu sude}i,<br />
proizvodwa nuklearne<br />
bombe.<br />
Iran, predvo|en {ahom Rezom Pahlavijem nekada je bio najverniji<br />
ameri~ki <strong>sa</strong>veznik u regionu Sredweg istoka. Me|utim,<br />
on danas predstavqa ”trn u oku“ ameri~koj ali i zapadnoevropskoj<br />
spoqnoj politici. Radikalna promena vlasti<br />
po~etkom 1979. godine na ~elo Irana dovela je klerikalne<br />
vo|e, koje, kako se pokazalo, nisu prezale ni od ograni~enih<br />
oru`anih sukoba <strong>sa</strong> SAD.<br />
Podse}awa radi, prvi takav sukob odigrao se aprila 1980.<br />
godine kada su ameri~ki specijalci do`iveli debakl u poku{aju<br />
osloba|awa talaca iz ameri~ke amba<strong>sa</strong>de u Teheranu. Zatim je<br />
sledilo ameri~ko anga`ovawe u Persijskom zalivu u ciqu za{tite<br />
pomorskih puteva tokom ira~ko-iranskog rata (1980–1988).<br />
Iako su tada obe zara}ene dr`ave dejstvovale po trgova~kim<br />
brodovima koji su plovili ovim vodama, za glavnog krivca ozna-<br />
~en je Iran. Aprila 1988. godine, u ameri~koj operaciji Bogomoqka,<br />
za odmazdu je potopqeno i onesposobqeno vi{e iranskih<br />
ratnih brodova i naftnih platformi.<br />
Me|utim, to nije bilo sve. Nalaze}i se u iranskim teritorijalnim<br />
vodama, jula iste godine ameri~ki razara~ oborio je<br />
protivavionskom raketom putni~ki avion erbas A300 <strong>sa</strong> 290 putnika<br />
koji je leteo na liniji Bandar Abas–Dubai.<br />
Ovo su <strong>sa</strong>mo neki detaqi koji opisuju relacije izme|u Irana<br />
i SAD ~ije se posledice ose}aju i danas. Svojevrsna izolacija zapada<br />
i indiferentnost istoka izvele su Iran na put “oslonca na<br />
sopstvene snage”, koji je, prema izvesnim pokazateqima, imao vi-<br />
{e uspeha nego u nekim drugim dr`avama u sli~noj poziciji. Vojni~ki<br />
posmatrano, Iran je i pored dugogodi{weg rata <strong>sa</strong> Irakom<br />
uspeo prvo da o~uva, a zatim i izgradi <strong>sa</strong>vremenu oru`anu silu<br />
koju ni najve}e svetske sile danas ne smeju da potcewuju. Primera<br />
radi, u oblasti vazduhoplovstva, kao najnaprednijoj grani vojne<br />
industrije, Iran je osvojio tehnologiju <strong>sa</strong>mostalnog odr`avawa<br />
55
SVET<br />
naj<strong>sa</strong>vremenijih ameri~kih letelica preostalih iz doba {ahove<br />
vladavine a koje lete i dan danas (ukqu~uju}i jo{ uvek aktuelni<br />
F-14 tomket). I ne <strong>sa</strong>mo to. Na osnovu ovih vazduhoplova projektovani<br />
su i u serijsku proizvodwu uvedeni novi.<br />
[tavi{e, i projektovawe i proizvodwa balisti~kih raketa<br />
sredweg dometa odavno su prestali da budu tajna za iranske stru~wake.<br />
Naga|awa oko toga ko je bio tehnolo{ki oslonac ovih projekata<br />
u ovom momentu su nebitna ako se ima u vidu krajwi rezultat.<br />
Me|utim, sve to ne bi bio tako veliki problem da Iran u me-<br />
|uvremenu nije duboko zagazio u vode nuklearne tehnologije koje su<br />
danas predmet ozbiqnog spora <strong>sa</strong> me|unarodnom zajednicom.<br />
NUKLEARNA ENERGIJA UMESTO NAFTE<br />
Iako je deklarativni povod za osvajawe nuklearne tehnologije<br />
bila wena upotreba u mirnodopske svrhe, naivno je poverovati<br />
u ove izjave iranskih vo|a. Jer, dr`avi koja je u svetskim<br />
okvirima tre}a po rezervama nafte, nuklearna tehnologija o~igledno<br />
nije preko potrebna za proizvodwu struje. Aspiracije<br />
Irana da postane lider islamskog sveta bile bi vrlo konkretno<br />
potkrepqene posedovawem nuklearne bombe. Tako|e, nuklearni<br />
potencijal bio bi adut zbog kojeg bi se ameri~ki vrh (i ne <strong>sa</strong>mo<br />
on) dobro zamislio pre bilo kakvog anga`ovawa protiv Irana i<br />
wegovih verskih i politi~kih vo|a. Kako pojedini analiti~ari<br />
procewuju, dan u kojem }e Iran postati nuklearna sila <strong>sa</strong>da je<br />
<strong>sa</strong>mo pitawe vremena – mo`da merenog i u mesecima. Na ovo verovatno<br />
ne}e uticati ni odluka da Iran bude prijavqen Savetu<br />
bezbednosti UN radi potencijalnog ka`wavawa u vidu <strong>sa</strong>nkcija<br />
me|unarodne zajednice. U tom smislu, Rojters navodi da su iranske<br />
vlasti ube|ene da }e “pre`iveti” bilo kakve <strong>sa</strong>nkcije jer smatraju<br />
da im je pozicija jaka zbog visoke cene nafte i nestabilnosti<br />
u susednom Iraku.<br />
U me|uvremenu, teku diplomatski napori da se postigne kakav-takav<br />
sporazum, posebno u segmentu kontrole proce<strong>sa</strong> oboga-<br />
}ivawa uranijuma. Ovaj proces je, ina~e, kqu~an za stavqawe u<br />
pogon nuklearnog reaktora ali i proizvodwu nuklearne bombe.<br />
Nakon {to je Iran nedavno zatvorio vrata inspektorima Me|unarodne<br />
agencije za atomsku energiju (IAEA) kao re{ewe (koje delimi~no<br />
podr`ava EU i SAD) spomiwe se posredovawe Rusije. U<br />
toj, trenutno aktuelnoj varijanti, proces oboga}ivawa uranijuma<br />
bio bi realizovan u ruskim pogonima ~ime bi se spre~ila mogu}-<br />
nost proizvodwe one koli~ine oboga}enog uranijuma koji je dovoqan<br />
za izradu atomske bombe. Agencijske vesti koje pristi`u iz<br />
dana u dan upu}uju da se iranska spoqna politika mo`da kre}e u<br />
pravcu kompromi<strong>sa</strong> ovakve vrste.<br />
VOJNA OPCIJA – JAVNO NE,<br />
SU[TINSKI DA<br />
Bez obzira na to, pojedini ugledni zapadni mediji ipak {pekuli{u<br />
mogu}om vojnom akcijom. Kao potencijalno glavni akteri,<br />
osim ameri~kih snaga, u ovim izvorima vide se i Izraelci. Negirale<br />
se pripreme za akciju ili ne, <strong>sa</strong>svim logi~no zvu~i da vojni<br />
planeri ovih “zainteresovanih” zemaqa spremaju oru`anu opciju,<br />
kojom bi se na du`i period elimini<strong>sa</strong>la opasnost od iranskog<br />
nuklearnog programa. U tom kontekstu mogu da se tuma~e i<br />
re~i izraelskog ministra odbrane [aula Mofaza koji je izjavio<br />
da “Izrael ni pod kojim uslovima ne}e prihvatiti da Iran<br />
postane nuklearna sila i da se priprema za mogu}nost da diplomatija<br />
ne uspe da zaustavi nuklearne ambicije Teherana”. Iako<br />
nije eksplicitno rekao da }e Izrael preduzeti vojnu akciju da<br />
zaustavi razvoj iranskog nuklearnog programa, naglasio je da jevrejska<br />
dr`ava “ne}e ni na koji na~in mo}i da prihvati iransku<br />
nuklearnu sposobnost i mora imati mo} da sebe odbrani... i to<br />
pripremamo”.<br />
56<br />
15. mart 2006.
Me|utim, jednostrana akcija Izraela mogla bi da znatno<br />
ote`a ameri~ku poziciju na Bliskom istoku, zbog ~ega zvani~nom<br />
Va{ingtonu ovo nikako ne bi i{lo na ruku.<br />
Zato i Amerikanci, <strong>sa</strong> svoje strane, izvode odre|ene pripreme<br />
terena za akciju. Nema~ki Der Tages Spigel nedavno je izvestio<br />
o nizu susreta izme|u va{ingtonske administracije i Turske,<br />
koja je izuzetno uznemirena razvojem doga|aja i protivi se<br />
stvarawu kurdske dr`ave u regionu. U tajnim pregovorima Amerikanci<br />
nude Turskoj vojnu operaciju protiv kampova Kurdistanske<br />
radni~ke partije (PKK) u Severnom Iraku, a zauzvrat tra`e<br />
podr{ku u operaciji protiv Irana. Iako su zvani~ni turski<br />
predstavnici ovo pi<strong>sa</strong>we medija nazvali “{pekulacijama koje nemaju<br />
pokri}a”, mediji upozoravaju na ~udnu koincidenciju da su<br />
Ankaru u jako kratkom vremenskom razmaku posetili mnogi visoki<br />
zvani~nici Va{ingtona i Natoa, prvo direktor ameri~kog<br />
FBI, zatim {ef CIA, a posle wega generalni sekretar Natoa...<br />
TVRD ORAH<br />
Bez obzira na to da li }e do oru`ane intervencije do}i ili<br />
ne, ~iwenica je da je Iran daleko slo`enija meta u odnosu na<br />
prethodne `rtve ameri~ke intervencionisti~ke politike. Razloga<br />
je vi{e, ali zadr`imo se <strong>sa</strong>mo na vojnim. Na primer, lekcija<br />
koju je islamskom svetu 1981. godine dao Izrael onesposobqavawem<br />
ira~kog nuklearnog reaktora Ozirak, naterala je Iran<br />
da svoje nuklearne kapacitete ravnomerno rasporedi na nekoliko<br />
desetina lokacija. Da bi se do{lo do preciznih podataka koje<br />
su lokacije najrelevatnije mete u potencijalnom udaru, potreban<br />
je ozbiqan obave{tajni rad. ^ak i u slu~aju posedovawa prave<br />
informacije, postavqa se pitawe vojnih potencijala koji bi izvr{ili<br />
jednovremeni udar po svim ciqevima (koji su na osnovu<br />
iskustava verovatno dobro fortifikacijski ure|eni).<br />
Brojni analiti~ari koji razmatraju potencijalnu vojnu akciju<br />
protiv Irana pa`wu usmeravaju uglavnom na vazduhoplovne potencijale.<br />
Iako upotreba specijalnih jedinica nije iskqu~ena, zbog karaktera<br />
i udaqenosti objekata dejstva (a i negativnih iskustava tokom<br />
operacije Orlova kanxa), ova opcija smatra se mawe verovatnom.<br />
Da bi izvodio ovakve ili sli~ne udare iz vazdu{nog prostora,<br />
Izrael godinama posve}uje veliku pa`wu opremawu i obu-<br />
~avawu odre|enih jedinica avijacije sposobnih za realizaciju<br />
ovakvih zadataka. Nosilac ovakve akcije najverovatnije bi bio<br />
69. skvadron Izraelskog ratnog vazduhoplovstva koji u svom <strong>sa</strong>stavu<br />
ima avione F-15 I. Ovo su ina~e najskupqi i najslo`eniji<br />
borbeni avioni koji se trenutno nalaze u naoru`awu Izraelskog<br />
ratnog vazduhoplovstva. Wihova glavna karakteristika je<br />
mogu}nost ostvarivawa velikih doleta uz no{ewe impozantne<br />
koli~ine precizno vo|enih ubojnih sredstava. Uz dopunu gorivom<br />
u vazduhu, Amerikanci su tokom dejstava u Avganistanu ovim avionom<br />
uspeli da izvedu misije duga~ke i po 15 ~asova. Ova karakteristika<br />
je kqu~na, jer je malo verovatno da bi se Izraelci, odlu-<br />
~e li se na ovakvu avanturu, ka Iranu uputili najkra}im putem<br />
koji vodi preko Saudijske Arabije. U tom bi slu~aju, ~ak i da pro-<br />
|u neopa`eni pored <strong>sa</strong>udijskog sistema PVO (naoru`anog tako|e<br />
avionima F-15), te{ko zaobi{li ameri~ke sisteme osmatrawa. A<br />
ukoliko ih ovi ne bi detektovali ili ako ih jednostavno puste da<br />
pro|u, to bi izazvalo gnev islamskog sveta. Iz tog razloga, politi~ki<br />
iznu|ena mar{ruta i{la bi preko Crvenog mora {to bi<br />
tra`ilo vi{e dopuwavawa gorivom u vazduhu, iscrpilo bi po<strong>sa</strong>de<br />
a i prikrivenost formacije na ciqu bila bi dovedena u pitawe.<br />
Me|utim, niz spektakularnih vazduhoplovnih operacija koje<br />
su Izraelci izveli prethodnih decenija, ukazuje da su se oni i<br />
pored svega, ipak opredeqivali za ovakve “nemogu}e misije”.<br />
Amerikanci su, <strong>sa</strong> druge strane, u boqoj poziciji. U Persijskom<br />
zalivu konstantno dr`e jedan ve}i flotni <strong>sa</strong>stav predvo|en<br />
no<strong>sa</strong>~em aviona. U regionu Zaliva tako|e se nalazi vi{e ameri~kih<br />
baza koje bi indirektno (prikriveno od Arapa) mogle da<br />
poslu`e kao logisti~ka podr{ka i odsko~na daska. Me|utim, kao<br />
glavna udarna snaga vide se “nevidqivi” bombarderi B-2 koji bi<br />
leteli iz ameri~ke baze Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Naoru`ani<br />
<strong>sa</strong>telitski vo|enim bombama koje se <strong>sa</strong> bezbedne udaqenosti<br />
<strong>sa</strong>monavode na prethodno unesene fiksne pozicije i u kombinaciji<br />
<strong>sa</strong> krstare}im raketama koje bi lansirao flotni <strong>sa</strong>stav,<br />
dejstvo po ciqevima sigurno bi bilo ispoqeno. Ovo zna~i<br />
da bi bombe i rakete (iskustveno govore}i) gotovo sigurno pale<br />
na ucrtane ciqeve. Da li bi ti ciqevi zaista bili oni pravi ili<br />
ne i kakve bi posledice imao napada~ – to je <strong>sa</strong>svim druga pri~a.<br />
Naime, za razliku od SRJ 1999. godine ili Iraka 2003. godine,<br />
Iran raspola`e daleko modernijim PVO sistemom, premda<br />
postoje odre|ene dileme o nivou wegove integri<strong>sa</strong>nosti. Wegova<br />
vazduhoplovna komponenta ukqu~uje lovce F-4, F-14, mira`<br />
F-1 i MiG-29. Iako ta~an broj ispravnih lovaca nije dostupan<br />
(<strong>sa</strong>svim logi~no), pretpostavqa se da ona prevazilazi cifru 100<br />
{to je veoma respektivno – ne ukqu~uju}i jo{ stotinak lovaca<br />
slabijih karakteristika. Me|utim, potencijalne napada~e daleko<br />
vi{e brinu ruski PVO sistemi: S-300 koji obezbe|uje ve}e visine<br />
i daqine kao i sistem Tor koji dejstvuje po ciqevima na malim<br />
visinama, i to ne <strong>sa</strong>mo po avionima ve} i krstare}im raketama i<br />
drugim projektilima. Iran je u ove PVO sisteme ulo`io preko<br />
milijardu dolara. Iako su oni jo{ uvek malobrojni da bi porazili<br />
“haj-tek” napada~a, dovoqni su da mu zadaju glavoboqu i nanesu<br />
gubitke na koje je tokom proteklih decenija zaboravio.<br />
DO NAREDNE EPIZODE...<br />
Te{ko je predvideti reakciju Irana na oru`ane napade. Te-<br />
{ko je predvideti da li bi Iran glumio `rtvu ili bi odgovorio<br />
raketirawem pomorskog <strong>sa</strong>obra}aja, ameri~kih baza u Zalivu,<br />
Izraela i sl. A ~iwenica je, koju ne treba smetnuti <strong>sa</strong> uma, da<br />
Iran takve potencijale ve} danas ima. Zato i <strong>sa</strong>ma pomi<strong>sa</strong>o na<br />
ove rakete <strong>sa</strong> nuklearnim bojnim glavama dobrim delom prezentuje<br />
ono {to generi{e krizu.<br />
Bez obzira na to kako }e se situacija <strong>sa</strong> Iranom daqe odvijati,<br />
vreme definitivno radi za wega i wegovo vo|stvo. Iz vi{e<br />
razloga. Naime, ameri~ki problemi u Iraku, oklevawe i svojevrsna<br />
diplomatska nemo} Zapada (kada je Iran u pitawu), otvaraju<br />
prostor Iranu za ekonomski rast, zatim za ja~awe uticaja u<br />
islamskom svetu i konstantno modernizovawe oru`anih snaga.<br />
Na taj na~in, <strong>sa</strong>da{wa kriza ukazuje da je to <strong>sa</strong>mo jedna od epizoda<br />
u dosijeu Iran. Jednostavno re~eno, mali su izgledi da }e se<br />
pri~a oko Irana u narednom periodu sti{avati. Naprotiv.<br />
Mr Slavi{a VLA^I]<br />
57
TEHNIKA<br />
MODERNIZACIJA<br />
VOZILA BRDM-2<br />
TO JE VUK<br />
Modifikacija oklopnog<br />
izvi|a~kog automobila<br />
BRDM-2 u vozilo nameweno<br />
specijalnim,<br />
protivteroristi~kim<br />
i drugim jedinicama,<br />
nazvano vuk, najbr`i je<br />
i najekonomi~niji na~in<br />
opremawa Vojske, uz<br />
istovremeno anga`ovawe<br />
doma}e vojne industrije.<br />
Time se starom<br />
vozilu produ`uje vek<br />
upotrebe, pro{iruje<br />
primena i udahwuje<br />
novi `ivot.<br />
Odeqewe za specijalne jedinice pri Upravi za obave{tajno-izvi|a~ke<br />
poslove, specijalna i elektronska dejstva<br />
G[ VSCG osmislilo je idejno re{ewe i pokrenulo razvojni<br />
zadatak pod radnim nazivom Modernizacija oklopnog<br />
izvi|a~kog automobila BRDM-2 u specijalno oklopno<br />
vozilo M-05 – vuk, a stru~waci Vojnotehni~kog instituta<br />
razradili su veoma <strong>sa</strong>vremeno tehni~ko re{ewe i projekat<br />
te modernizacije i modifikacije.<br />
Oklopni izvi|a~ki automobil BRDM-2 – amfibija uveden<br />
je u naoru`awe biv{e JNA jo{ davne 1968. godine, a u<br />
na{oj vojsci je jo{ u operativnoj upotrebi veliki broj tih vozila<br />
ili wegovih varijanti, protivoklopnih lansirnih oru|a<br />
POLO 9P122 i POLO 9P133, zastarelih i izba~enih iz<br />
upotrebe. Kako je wihovo odr`avawe veoma ote`ano, usled<br />
zastarele tehnologije, nedostatka rezervnih delova i istro-<br />
{enih radnih resur<strong>sa</strong>, bila je razumqiva ideja i potreba da<br />
se to vozilo modernizuje i o<strong>sa</strong>vremeni. Tako mu se produ`uje<br />
vek upotrebe, pro{iruje primena i udahwuje novi `ivot.<br />
U tom razvojnom projektu, pored Vojnotehni~kog instituta,<br />
u~estvuje TRZ ^a~ak, kao nosilac i finalizator proizvodwe,<br />
i jo{ desetak drugih dr`avnih i privatnih preduze}a iz<br />
doma}e odbrambene industrije.<br />
KONSTRUKTIVNO PREKRAJAWE<br />
Vuk je namewen za upotrebu u specijalnim, protivteroristi~kim,<br />
vojnopolicijskim, izvi|a~ko-diverzantskim, jedinicama<br />
veze, elektronskih dejstava i za jedinice koje }e biti<br />
anga`ovane u mirovnim i humanitarnim misijama UN-a. Idejno<br />
re{ewe bazira se na modernizaciji i modifikaciji<br />
58<br />
15. mart 2006.
Vozilo koje je poslu`ilo kao osnov za modernizaciju<br />
osnovnog vozila BRDM-2, {to podrazumeva stvarawe prostora<br />
za komforan sme{taj o<strong>sa</strong>m ~lanova po<strong>sa</strong>de, omogu}avawe<br />
lakog ula`ewa i napu{tawa vozila, te zamenu postoje-<br />
}eg benzinskog motora <strong>sa</strong>vremenijim dizel-motorom i ugradwu<br />
turele <strong>sa</strong> pripadaju}im naoru`awem. Na vozilu je predvi|ena<br />
ugradwa <strong>sa</strong>vremene optoelektronske i navigacione<br />
opreme, sredstava veze, sistema baca~a dimnih kutija, dodatnog<br />
oklopa, za{titnih balisti~kih stakala, maskirnog i<br />
drugih kompleta specijalne opreme i sklopova.<br />
Tom rekonstrukcijom dobi}e se, pre svega, visina u delu<br />
vozila, potrebna za sme{taj pet ukrcnih ~lanova po<strong>sa</strong>de. To<br />
}e biti postignuto ispuwavawem tri osnovna zahvata: uklawawem<br />
dva para pomo}nih to~kova <strong>sa</strong> pripadaju}om transmi-<br />
sijom, isecawem wihovih blatobrana u unutra{wosti vozila<br />
i izravnavawem tog prostora <strong>sa</strong> podom vozila, te uklawawem<br />
kupole <strong>sa</strong> naoru`awem i izdizawem krovne plo~e oklopnog<br />
tela na potrebnu visinu. Na bo~nim stranama oklopnog tela<br />
bi}e ugra|ena odgovaraju}a, tzv. de<strong>sa</strong>ntna vrata, neophodna<br />
za ulazak i izlazak pet ~lanova ukrcnog dela po<strong>sa</strong>de.<br />
Ne}e biti promeweno radno mesto voza~a, ali }e se na<br />
ranijem mestu, predvi|enom za komandira, nalaziti operater<br />
optoelektronske, navigacione opreme i radio-sredstava.<br />
Komandir vozila bi}e sme{ten u centralnom delu vozila,<br />
iza voza~a i operatera, a ni{anxija iza komandira, dok }e<br />
se <strong>sa</strong> wihovih bo~nih strana nalaziti po dva ~lana ukrcnog<br />
dela po<strong>sa</strong>de. Sedi{ta u vuku (za stalne i ukrcne ~lanova po<strong>sa</strong>de)<br />
bi}e zasebna, anatomski oblikovana, <strong>sa</strong> naslonima za<br />
glavu i sigurnosnim pojasevima preko oba ramena.<br />
UGRADWA SAVREMENOG DIZEL-MOTORA<br />
Jedan od osnovnih ciqeva modernizacije tog vozila je<br />
zamena postoje}eg oto-motora <strong>sa</strong>vremenim dizel-motorom.<br />
Nakon detaqnog razmatrawa vi{e tipova dizel-motora kojim<br />
raspola`e doma}e tr`i{te, zbog svojih tehni~kih odlika izabran<br />
je motor tipa AM General, 6,5 L military aplication, snage<br />
127 kW/3.400 rpm. Utvr|eno je da taj motor, uz zadr`avawe<br />
postoje}e transmisije, obezbe|uje <strong>sa</strong>vla|ivawe maksimalnog<br />
uspona na suvom i tvrdom zemqi{tu, kao i postoje}i motor<br />
GAZ 41. Maksimalna brzina je pove}ana na 105 km/h. Upore|uju}i<br />
gabarite izabranog motora, zakqu~eno je da se bitno<br />
ne razlikuju od gabarita postoje}eg motora GAZ 41.<br />
Motor AMG, 6,5 L, ina~e, ugra|uje se u ameri~ki terenski<br />
automobil visoke prohodnosti – HUMMER, koji trenutno<br />
nije u upotrebi u VSCG, ali je sredworo~nim Planom prioritetnog<br />
opremawa predvi|ena nabavka odre|enog broja vozila<br />
tog ili sli~nog tipa, za opremawe specijalnih protivteroristi~kih<br />
i drugih jedinica.<br />
Kako bi se pove}ala balisti~ka za{tita osnovnog oklopa<br />
baznog vozila BRDM-2 na nivo za{tite od pogodaka pancirnog<br />
zrna kalibra 7,62 h 54 mm API i 5,56 h 45 mm NATO<br />
Ball, primeni}e se monta`no-demonta`ne obloge, izra|ene od<br />
kombinacije staklenih i pancirnih plo~a (kevlar-keramika).<br />
Posebna pa`wa bi}e posve}ena masi dodatnog oklopa, jer<br />
dozvoqen prira{taj mase ne sme da ugrozi zahtevana amfibijska<br />
svojstva vozila.<br />
Pored postoje}eg osmatra~kog kompleta, koji }e ostati na<br />
raspolagawu voza~u, operateru i komandiru, predvi|a se i<br />
ugradwa balisti~kih stakala na svim otvorima na nivou za-<br />
{tite oklopnog tela, <strong>sa</strong>vremenih radio-sredstava <strong>sa</strong> kriptoza-<br />
{titom, a postoje}e infracrvene (IC) sprave za vo`wu i osmatrawe<br />
bi}e zamewene <strong>sa</strong>vremenijim. Planirana je i ugradwa<br />
kvalitetne konfiguracije <strong>sa</strong>vremene optoelektronske i navigacione<br />
opreme (dnevno-no}na kamera, digitalni kompas, la-<br />
59
BACA^<br />
DIMNIH KUTIJA<br />
Predvi|eno je da se na<br />
vozilo vuk ugrade sistem<br />
baca~a dimnih kutija <strong>sa</strong><br />
{est fiksnih cevi (3+3 komada,<br />
na predwim bo~nim<br />
stranama kabine) za maskirawe<br />
dimom i dodatni lanseri<br />
<strong>sa</strong> {est (3+3) upravqivih<br />
cevi (<strong>sa</strong> naoru`awem),<br />
sme{tenih na krovnoj<br />
plo~i na bo~nim stranama<br />
turele. Oni bi bili puweni<br />
iritativnom hemijskom<br />
sme{om (iz grupe nesmrtonosnog<br />
hemijskog oru`ja), gumenim<br />
kuglicama ili eksplozivnim<br />
''{ok'' efektima.<br />
NAORU@AWE<br />
Na osnovnu varijantu vozila vuk bi}e ugra|en automatski baca~ granata<br />
30 mm M93 i mitraqez 7,62 mm M84 (PKT), <strong>sa</strong> drvenim kundakom i<br />
opti~kim ni{anom, {to predstavqa tehni~ko i idejno re{ewe preuzeto <strong>sa</strong><br />
univerzalnog in`iwerijskog vozila – 55 muwa (realizovao ga je isti razvojni<br />
tim). Borbeni komplet municije treba da ~ine najmawe tri municijska<br />
dobo{a, <strong>sa</strong> po 29 metaka za automatski baca~ granata 30 mm i 750<br />
metaka za mitraqez 7,62 mm PKT. Razmatra se i mogu}nost sme{taja ve-<br />
}eg borbenog kompleta municije.<br />
serski daqinomer, GPS, i dr.), koja bi se na odgovaraju}i<br />
na~in integri<strong>sa</strong>la <strong>sa</strong> namenskim softverom<br />
ra~unara komandira vozila.<br />
Vuk }e posedovati i komplete specijalne izvi|a~ko-diverzantske<br />
opreme, a mobilni komplet<br />
za maskirawe i trobojni maskirni premaz pru`i-<br />
}e mu maskirnu za{titu na nivou naj<strong>sa</strong>vremenijih<br />
re{ewa u svetu.<br />
Na zadwoj spoqa{woj, dowoj strani vozila<br />
bi}e izra|ena preklopna de<strong>sa</strong>ntna papu~a – platforma,<br />
<strong>sa</strong> dr`a~ima za ruke, kako bi slu`ila za<br />
prevoz ~lanova po<strong>sa</strong>de u odre|enim borbenim situacijama.<br />
Postoje}e svetlosne grupe na baznom<br />
vozilu bi}e znatno poja~ane i o<strong>sa</strong>vremewene.<br />
Modernizacija oklopnog izvi|a~kog automobila<br />
BRDM-2 predstavqa izuzetno <strong>sa</strong>vremeno i<br />
originalno doma}e re{ewe, kojim se tehnolo{ki<br />
prevazi|enom borbenom sredstvu udahwuje novi<br />
`ivot i ono se dovodi na kvalitativni nivo trenutno<br />
najpoznatijih re{ewa iz oblasti oklopnih<br />
automobila. Usvajawem tehnologije te modernizacije,<br />
na{e vojne i nau~ne institucije, ali i odbrambena<br />
industrija u celini, upotpuwuju svoju<br />
ponudu na svetskom tr`i{tu vojne opreme.<br />
Modernizacija BRDM-2 u vozilo nameweno<br />
specijalnim, protivteroristi~kim i drugim jedinicama<br />
najbr`i je i najekonomi~niji na~in opremawa<br />
i popune Vojske SCG, uz istovremeno anga-<br />
`ovawe doma}e vojne industrije i kori{}ewe raspolo`ivih,<br />
prekobrojnih i zastarelih borbenih<br />
sredstava i ostalih neanga`ovanih materijalnih<br />
resur<strong>sa</strong> VSCG i Ministarstva odbrane.<br />
Miroslav VI[I]<br />
60<br />
15. mart 2006.
BRODSKI SISTEMI I NAORU@AWE U USLOVIMA<br />
ASIMETRI^NOG RATOVAWA NA MORU<br />
POSLEDWA LINIJA<br />
ODBRANE BRODOVA<br />
Osnovno obele`je<br />
<strong>sa</strong>vremenih borbenih<br />
operacija na moru jeste<br />
asimetri~no ratovawe,<br />
pod kojim se podrazumeva<br />
kori{}ewe<br />
nekonvencionalnih<br />
sredstava i taktike<br />
za napad na ratne brodove<br />
razli~itog deplasmana i<br />
namene. Da bi se na<br />
efika<strong>sa</strong>n na~in tome<br />
pariralo razvijeni su<br />
sistemi za pouzdanu<br />
posledwu liniju odbrane<br />
broda od tih opasnosti.<br />
Savremena prak<strong>sa</strong> prepoznaje asimetri~no ratovawe na<br />
moru kao jednu od najve}ih pretwi mornaricama koje su<br />
opremqene klasi~nim sredstvima projektovanim za<br />
uslove rata na otvorenom moru. Ve}ina velikih pomorskih<br />
sila dana{wice svesna je nove pretwe koja mo`e<br />
da im naru{i dominaciju. O tome govori i izjava odla<br />
ze}eg komandanta ameri~ke mornarice admirala Vernona<br />
Klarka da najve}u pretwu ameri~koj mornarici predstavqa<br />
asimetri~no ratovawe.<br />
POMORSKI PIRATI<br />
Novu dimenziju oblikovawu modernih mornarica daje i<br />
pove}ana pretwa pirata i krijum~ara, koji u drskim prepadima<br />
ne prezaju od napada na mnogo ve}e trgova~ke brodove,<br />
slu`e}i se prvenstveno streqa~kim naoru`awem. U pojedinim<br />
regijama svetskog mora, problem pomorskog piratstva<br />
poprimio je alarmantne razmere tako da je inicirana me|udr`avna<br />
<strong>sa</strong>radwa da bi se smawio ovaj vid kriminala. Zbog<br />
sprovo|ewa takvih mera, u Jugoisto~noj Aziji u blizini prolaza<br />
Malaka, realizovane su zajedni~ke patrole indijske i<br />
singapurske mornarice.<br />
61
NAORU@AWE<br />
U operacijama protiv ratnih i velikih trgova~kih brodova<br />
teroristi~ke organizacije i pirati uglavnom primewuju male,<br />
brze ~amce naoru`ane streqa~kim naoru`awem sposobne da se<br />
pribli`e potencijalnoj meti neopa`eno, koriste}i ograni~ewa<br />
radara i optoelektronskih osmatra~kih sredstava na brodu i<br />
da otvore vatru po rawivim mestima kao {to su komandno mesto,<br />
skupa oprema ili prostori gde je sme{tena po<strong>sa</strong>da.<br />
Ovi ~amci su opasna pretwa brodovima i u <strong>sa</strong>moubila~kim<br />
misijama kada se ”filovani“ eksplozivom velikom brzinom<br />
pribli`avaju meti, i u stawu su da nanesu ozbiqne {tete i brodovima<br />
velikog deplasmana. Tipi~an primer takve pretwe je napad<br />
na ameri~ki razara~ Cole, klase Arleigh Burke deplasmana<br />
preko 9.000 tona usidren u adenskoj luci. To je, nesumwivo, bio<br />
jedan od najozbiqnijih napada na ameri~ku mornaricu u post<br />
hladnoratovskom periodu.<br />
Pretwu u uslovima asimetri~nog ratovawa predstavqaju i<br />
letelice kao {to su laki putni~ki i poqoprivredni avioni ili<br />
bespilotne letelice koje su u stawu da se karakteristi~nim profilom<br />
leta ”provuku“ ispod brodskih osmatra~kih sredstava i<br />
nanesu udar po vitalnim mestima na brodu. Iako moderna istorija<br />
ne bele`i takve poku{aje uni{tewa brodova velikog deplasmana,<br />
iskustvo 11. septembra upozorava da se i pretwama<br />
takvog tipa posveti du`na pa`wa.<br />
Imaju}i u vidu da je ve}ina mornarica svoja sredstva i<br />
oru`ne sisteme razvijala prema uslovima ratovawa na otvorenom<br />
moru, suprotstavqaju}i se konvencionalnoj pretwi, razvi-<br />
jeni su sistemi koji pretenduju da postanu pouzdana posledwa<br />
linija odbrane broda od konvencionalnih i nekonvencionalnih<br />
sredstava.<br />
BLISKA ZA[TITA<br />
Analiziraju}i sisteme za blisku za{titu brodova, uo~ava<br />
se slede}i trend u razvoju:<br />
– odbrana od brzih i manevri{u}ih vazdu{nih i povr{inskih<br />
ciqeva, prvenstveno se oslawa na automatske topove sredwih<br />
kalibara <strong>sa</strong> velikom brzinom ga|awa, pri ~emu se ve}ina<br />
proizvo|a~a opredelila za modularni koncept, koji ne ograni-<br />
~ava izbor kalibra;<br />
– da bi se pove}ala preciznost, topovi se spre`u <strong>sa</strong> sofisticiranim<br />
optoelektronskim senzorskim sistemima koji obezbe|uju<br />
pouzdanu detekciju, identifikaciju i pra}ewe vazdu{nih<br />
i povr{inskih ciqeva dawu, no}u i u uslovima smawene vidqivosti.<br />
Rad u tim uslovima realizuje se kori{}ewem termovizijskih<br />
kamera, koje uglavnom funkcioni{u na talasnoj du`ini od<br />
8 do 14 mikrona;<br />
– uo~qivo je da se radari ne koriste tako ~esto kao deo<br />
osmatra~kog sistema za odbranu od nekonvencionalnih pretwi,<br />
{to se mo`e objasniti izvesnim tehni~kim nedostacima radara<br />
pri osmatrawu akvatorije pri malim elevacijama, takti~kim<br />
uslovima asimetri~nog ratovawa, potrebom za kompaktno{}u<br />
sistema za upravqawe vatrom, mawom potro{wom energije i<br />
sme{tajem na ograni~enom prostoru, {to predstavqa jedan od<br />
imperativa kada se razmatra ugradwa brodskih sistema;<br />
– da bi se obezbedila visoka verovatno}a poga|awa ciqa,<br />
u uslovima pokretne platforme kakav je brod koji bele`i vaqawe,<br />
propiwawe i skretawe, zahtev za stabilizacijom ni{an-<br />
62<br />
15. mart 2006.
ske i linije ga|awa predstavqa neminovnost;<br />
– operator sistema za blisku za{titu<br />
broda uglavnom je sme{ten u unutra{wosti<br />
broda, ~ime ne <strong>sa</strong>mo da je obezbe|eno<br />
daqinsko upravqawe, ve} je i smawen<br />
broj poslu`ilaca, redukovani su logisti~ki<br />
tro{kovi uz znatno unapre|ewe<br />
ukupnog nivoa za{tite.<br />
Realizacija <strong>sa</strong>mog ga|awa mo`e biti<br />
centralizovana, kada sistem bliske<br />
za{tite broda automatsku komandu ga-<br />
|awa dobija od brodskog sistema za<br />
komandovawe i kontrolu, ili individualna,<br />
kada se ga|awe izvodi osloncem<br />
na lokalni multisenzorski sistem<br />
za upravqawe vatrom, koji je povezan <strong>sa</strong><br />
sistemom bliske za{tite broda.<br />
Na osnovu operativnih iskustava, ve}ina korisnika zadr-<br />
`ava mogu}nost lokalne ”manuelne“ kontrole topa kao rezervnog<br />
radnog re`ima. Tako|e, na zahtev korisnika, tim sistemima<br />
mogu se dodati protivoklopne ili protvvazdu{ne rakete kratkog<br />
dometa <strong>sa</strong> pasivnim <strong>sa</strong>monavo|ewem, radi pove}awa efikasnosti<br />
sistema i pro{irewa zone dejstva.<br />
UNIVERZALNI ODGOVOR<br />
Koja su osnovna obele`ja nekih realizovanih re{ewa i<br />
projekata koji se nalaze u fazi razvoja, a pripadaju sredstvima<br />
za blisku za{titu brodova od konvencionalnih i asimetri~nih<br />
napada<br />
Nema~ka industrijska grupacija Rheinmetall-DeTec potencijalnim<br />
korisnicima nudi tri razli~ita koncepta kao univerzalni<br />
odgovor na konvencionalne i nekonvencionalne pretwe. Wena<br />
{vajcarska filijala, Oerlikon Contraves (contra aves, u prevodu<br />
<strong>sa</strong> latinskog zna~i protiv ptica) nudi brodski top milenijum,<br />
poznat i pod oznakom GDM-008.<br />
Radi se o topu kalibra 35 mm, optimizovanog municijom<br />
nove generacije tipa AHEAD, jednim od najja~ih komercijalnih<br />
aduta ove kompanije. Koncept AHEAD podrazumeva projektil<br />
opremqen vremenskim upaqa~em koji se programira na ustima<br />
cevi, putem trostepenog induktivnog navoja, pri ~emu je vreme<br />
aktivirawa upaqa~a odre|eno u okviru sistema za upravqawe<br />
vatrom na osnovu parametara kretawa ciqa i balistike topa.<br />
Ko{uqica projektila je prefragmenti<strong>sa</strong>nog tipa, <strong>sa</strong> 152 volframska<br />
cilindra mase 3,3 grama o{trih ivica, ~ime je postignut<br />
maksimalan efekat pri dejstvu na vazdu{ne ciqeve.<br />
U brodskoj varijanti, Oerlikon Contraves predla`e integraciju<br />
topa milenijum <strong>sa</strong> optoelektronskim sistemom MSP500. On<br />
je u vi{e testirawa koji su simulirali realne uslove pokazao<br />
sposobnost da otkriva i pouzdano prati ciqeve kao {to su mali,<br />
brzi ~amci kakvi se koriste u uslovima asimetri~nog ratovawa.<br />
Proizvo|a~ navodi da je u okviru testirawa 2002. godine<br />
u pacifi~kom priobaqu na eksperimentalnom plovilu Sea<br />
Slice, elektroopti~ki sistem MSP500 bio u stawu da otkriva i<br />
prati ciq kakav je podmorni~ki periskop, {to govori o wegovim<br />
respektivnim karakteristikama i koji u sprezi <strong>sa</strong> topom 35<br />
mm predstavqa efikasno sredstvo za blisku odbranu broda.<br />
Prvi kupac milenijuma je danska mornarica, koja planira<br />
da na oba nova broda klase Ab<strong>sa</strong>lon<br />
ugradi po dva topa, i to<br />
jedan na pramcu a drugi u<br />
krmenom delu na helikopterskom<br />
hangaru, koji }e<br />
funkcioni<strong>sa</strong>ti u sprezi<br />
<strong>sa</strong> elektroopti~kim sistemom<br />
CEROS 200 koji je<br />
razvila {vedska kompanija<br />
Saab.<br />
Nema~ka kompanija Mauser,<br />
deo filijale Waffe und Munition,<br />
sredinom devedesetih godina, na<br />
osnovu analiza nema~ke mornarice<br />
o budu}im potrebama, zapo-<br />
~ela je razvoj sistema MLG27<br />
(Mauser Light Gun) koja kao osnovu<br />
koristi automatski top 27 mm, revolverskog<br />
tipa, kakav se ugra|uje<br />
u avione tornado i tajfun (Eurofajter).<br />
U okviru kupole relativno<br />
male mase, oko 850 kilograma,<br />
ugra|en je top i optoelektronski<br />
sistem, nema~ke kompanije<br />
Atlas elektronik, <strong>sa</strong> dnevnim i no}nim kanalom,<br />
laserskim daqinomerom i ure|ajem za pra}ewe ciqeva.<br />
Topom se daqinski upravqa, iz unutra{wosti kabine, <strong>sa</strong><br />
mogu}no{}u ru~nog ili automatskog pra}ewa. Obezbe|eno je<br />
dejstvo po azimutu od 340 stepeni, dok je poqe dejstva po elevaciji<br />
ograni~eno izme|u -15 i +60 stepeni, ~ime je osigurano<br />
respektivno poqe dejstva po ciqevima u vazdu{nom prostoru.<br />
Efikasno dejstvo protiv lakih brodova i vazdu{nih ciqeva je<br />
do 2.500 metara, a protiv obalskih ciqeva do 4.000 metara.<br />
Municijski komplet od 90 metaka omogu}ava o<strong>sa</strong>m zahvata<br />
ciqeva <strong>sa</strong> rafalima od jedanaest metaka. Kompanija Mauser re-<br />
{ewe MLG27 reklamira kao osnovno naoru`awe na brodovima<br />
maweg deplasmana kao {to su patrolni brodovi, dok na ve}em<br />
brodovima kao {to su korvete i fregate slu`i kao pomo}no naoru`awe,<br />
prvenstveno nameweno za <strong>sa</strong>moodbranu. Jedini kupac<br />
za <strong>sa</strong>da je nema~ka mornarica, koja je naru~ila 83 komada za<br />
ugradwu na brodove razli~itog tipa, izme|u ostalog fregate<br />
F123 i F124, te na novu korvetu K130.<br />
Slede}i korak u razvoju, koji kompanija Mauser nudi potencijalnim<br />
korisnicima, jeste top MLG25 predstavqen po~etkom 2005.<br />
godine, <strong>sa</strong> topom 25 mm Bushmaster I (<strong>sa</strong> dvostrukim hrawewem i<br />
municijskim kompletom od 220 metaka) spregnutim <strong>sa</strong> optoelektronskim<br />
senzorskim sistemom koji je postavqen iznad oru|a.<br />
VI[ESLOJNA ODBRANA<br />
Tre}e re{ewe, koje nudi grupacija Rheinmetall-DeTec, jo{ se<br />
nalazi na konceptualnom nivou u okviru koga se predla`e integracija<br />
{irokog spektra senzora i ”efektora“ pod kojima se<br />
podrazumeva artiqerijsko i raketno naoru`awe sposobno da<br />
odgovori zahtevima korisnika u pogledu efikasne borbe protiv<br />
nekonvencionalnih ciqeva.<br />
Respektivnu familiju sistema za blisku za{titu brodova<br />
pod nazivom tajfun nudi i izraelska kompanija Rafael, ~iji je<br />
razvoj zapo~eo sredinom devedesetih godina oslawaju}i se na<br />
re{ewe daqinski upravqane kupole OWS25, namewene za<br />
ugradwu na oklopna borbena vozila.<br />
Svoju premijeru, tajfun je 1995. godine do`iveo u varijanti<br />
<strong>sa</strong> topom 25 mm Bushmaster I na patrolnom brodu izraelske<br />
mornarice Super Dvora, kada je wegovo funkcioni<strong>sa</strong>we testirano<br />
u sprezi <strong>sa</strong> optoelektronskim sistemom MSIS kompanije El-<br />
Op. Do danas, <strong>sa</strong> tajfunom je integri<strong>sa</strong>no vi{e razli~itih tipo-<br />
63
NAORU@AWE<br />
va topova kao {to su: 20 mm GIAT M621, M693, 30 mm Oerlikon<br />
KCB, Bushmaster Mk44, Mauser Mk30 Model F, te trocevni mitraqez<br />
12.7 mm GAU-19/A.<br />
Kompanija Rafael nudi i integraciju <strong>sa</strong> topom koji ispaquje<br />
protivoklopne rakete dometa do 8 km klase NT-D (Neged Tank –<br />
protivtenkovski, Dandy), koji <strong>sa</strong>da ima zvani~nu oznaku Spike-<br />
ER, i protivvazdu{nih raketa kratkog dometa <strong>sa</strong> pasivnim IC<br />
<strong>sa</strong>monavo|ewem klase strela, igla ili stinger. Sve neophodne<br />
prora~une izvodi balisti~ki kompjuter postavqen na <strong>sa</strong>mom topu,<br />
dok se osmatrawe i pra}ewe mo`e izvoditi ili preko sistema<br />
postavqenog na <strong>sa</strong>mom topu ili oslawaju}i se na brodski<br />
osmatra~ki sistem (optoelektronski ili radarski).<br />
Prema raspolo`ivim podacima, pored izraelske mornarice<br />
koja je finansirala razvoj tog sistema, me|u korisnike tajfuna<br />
ubrajaju se i tradicionalni korisnici izraelskog naoru`awa kao<br />
{to su Indija, Singapur, Australija i [ri Lanka, koja je kao platformu<br />
za sistem tajfun izabrala ruski top kalibra 23 mm.<br />
Poznati svetski proizvo|a~ brodskih topova, italijanska<br />
kompanija Oto Melara, oslawaju}i se na vi{edecenijsku tradiciju<br />
i iskustvo, kao odgovor na moderne pretwe ratnim brodovima,<br />
ukqu~uju}i i asimetri~no ratovawe, nudi re{ewe u formi<br />
hibridnog artiqerijsko-raketnog sistema koji nosi oznaku<br />
Mod 584. Stru~na javnost je detaqnije obave{tena o tom sistemu<br />
tokom razmatrawa arhitekture borbenog sistema novih korveta<br />
klase Baynunah mornarice Ujediwenih Arapskih Emirata,<br />
koji se u brodogradili{tu u Abu Dabiju grade prema francuskoj<br />
licenci.<br />
Budu}i da se radi o korisniku koji je s jedne strane suo~en<br />
<strong>sa</strong> pretwom asimetri~nog ratovawa, {to je u regionu Zaliva<br />
zabele`eno jo{ sredinom o<strong>sa</strong>mdesetih kada su se mali iranski<br />
~amci <strong>sa</strong> pripadnicima Garde – Pasdaranima neuspe{no zaleta-<br />
li u pravcu velikih ameri~kih brodova, te wegove spremnosti<br />
da za svoju bezbednost izdvoji znatna sredstva, posebna pa`wa<br />
posve}ena je sistemu za blisku za{titu brodova.<br />
Odbrana broda, zami{qena kao vi{eslojna, pored raketnog<br />
sistema ESSM i topa 76 mm, u posledwoj liniji oslawa se<br />
na do tada malo poznati sistem Mod 584 u ~ijem su razvoju uzeta<br />
u obzir mnoga <strong>sa</strong>vremena iskustva. Prema raspolo`ivim podacima,<br />
sistem za blisku za{titu brodova Mod 584 mo`e da koristi<br />
dve varijante topova u kalibru 30 mm, i to Mauser Mk30<br />
i ATK Bushmaster Mk44 (varijanta koju je izabrala mornarica<br />
UAE) <strong>sa</strong> borbenim kompletom od 140 metaka, dok je u varijanti<br />
<strong>sa</strong> topovima 25 mm Oerlikon KBA ili ATK Bushmaster M242 borbeni<br />
komplet pove}an na 200 metaka.<br />
Sistem podr`ava vi{e radnih re`ima, po~ev{i od daqinskog<br />
upravqawa na osnovu podataka dobijenih od centralizovanog<br />
sistema za komandovawe i kontrolu pa sve do upravqawa<br />
na osnovu podataka dobijenih od elektroopti~kog senzorskog sistema<br />
postavqenog na <strong>sa</strong>mom topu.<br />
MODULARNI KONCEPT<br />
Jo{ jedna potvrda o sveprisutnosti modularnog koncepta<br />
jeste ~iwenica da korisnik u skladu <strong>sa</strong> doktrinarnim opredeqewima,<br />
takti~kim, tehni~kim i finansijskim ograni~ewima bira<br />
kona~nu konfiguraciju sistema, koji se <strong>sa</strong> velikih borbenih<br />
sredstava kao {to su avion, brod, tenk polako ”seli“ na nivo<br />
podsistema opreme i naoru`awa. To omogu}avaju softverski<br />
paketi za virtuelno projektovawe u skladu <strong>sa</strong> zahtevima korisnika,<br />
na osnovu ~ega se u relativno kratkom roku izra|uje prototip<br />
koji kre}e u testirawe i kona~no proizvodwu.<br />
Proizvo|a~ nudi dodatno pove}awe vatrene mo}i ugradwom<br />
lansera za protivvazdu{ne rakete klase ”ispali i zaboravi“,<br />
~ime se dodatno oja~ava posledwa linija odbrane. Mornarica<br />
UAE je na svojim oru|ima ugradila po ~etiri lansera za ruske<br />
rakete igla-S, koje se od ranijih verzija odlikuju sposobno{}u<br />
da se uspe{no nose <strong>sa</strong> ciqevima kakve su krstare}e rakete.<br />
U sklopu opremawa fregata nove generacije klase Formidable,<br />
koje se u Singapuru grade prema francuskoj licenci, lokalna<br />
kompanija ST Engg, odnosno wena filijala ST Kinetics,<br />
kao konkurenciju izraelskom sistemu tajfun, u ulozi posledwe<br />
linije odbrane broda od<br />
konvencionalnih i<br />
asimetri~nih pretwi,<br />
singapurskoj mornarici<br />
ponudila je re-<br />
{ewe pod oznakom NR-<br />
WS (Naval Remote Weapon Station).<br />
Kao osnovno naoru`awe usvojen je top kalibra<br />
30 mm, <strong>sa</strong> kojim se mo`e spregnuti koaksijalni mitraqez<br />
7,62 mm ~iji je efikasni domet do 2.500 metara,<br />
a brzina ga|awa do 200 metaka u minutu. Topom se upravqa<br />
daqinski, iz unutra{wosti broda. I tu je korisniku<br />
ostavqena mogu}nost da <strong>sa</strong> topom spregne protivvazdu{ne<br />
rakete klase ”ispali i zaboravi“, ~ime bi se znatno unapredila<br />
vatrena mo} i pove}ala zona dejstva.<br />
Od ostalih re{ewa ovog tipa, prisutnih na svetskom<br />
tr`i{tu, izdvaja se i koncept francuske kompanije GIAT<br />
promovi<strong>sa</strong>n pod oznakom NARWHAL (Naval Remote Weapon<br />
Highly Accurate, Lightweight) koji omogu}ava<br />
ugradwu topova 20,<br />
25 ili 30 mm, integri<strong>sa</strong>nih<br />
<strong>sa</strong> lakim postoqem<br />
koji omogu}ava<br />
ugradwu i na brodove<br />
maweg deplasmana.<br />
Predrag MILI]EVI]<br />
64<br />
15. mart 2006.
Internet<br />
LETEWE PO SVETU<br />
Velika ameri~ka kompanija<br />
za Internet usluge,<br />
popularni Gugl, ne<br />
prestaje da nas bombarduje<br />
novim besplatnim<br />
softverima za razne korisne<br />
namene. Najnoviji<br />
proizvod zove se Gugl ert<br />
(Google Earth), a u probnoj,<br />
beta verziji, mo`e da se<br />
skine <strong>sa</strong> Guglovog <strong>sa</strong>jta. U<br />
spakovanom stawu te`ak je<br />
svega 11 megabajta. [tavi{e,<br />
Gugl nudi i verziju<br />
svetskih mapa za mobilne<br />
telefone.<br />
U osnovi, Gugl ert je pro{irena verzija ranijeg softvera<br />
Gugl maps, koja daje <strong>sa</strong>telitsku ili avionsku sliku mnogih delova<br />
zemqe. Sa te velike visine mo`ete da se spustite znatno<br />
bli`e i da vidite mesto koje ste upi<strong>sa</strong>li u prozor~e. To, naravno,<br />
nije sve.<br />
Sa strane imate komande za okretawe slike i promenu<br />
wenog nagiba, odnosno ugla gledawa. Tako mo`ete da <strong>sa</strong>gledate<br />
teren u tri dimenzije, a u<br />
ve}im gradovima da vidite<br />
i zgrade. Slike su snimqene<br />
iz <strong>sa</strong>telita i aviona u<br />
posledwe tri godine, i<br />
Gugl ka`e da }e ih povremeno<br />
obnavqati. Na slikama<br />
ve}ih mesta rezolucija<br />
je boqa od jednog metra,<br />
ali za wu je potrebno<br />
imati dobru grafi~ku karticu<br />
i procesor brzine<br />
najmawe 500 megaherca.<br />
Za korisnike van<br />
Sjediwenih Dr`ava, Kanade<br />
i Zapadne Evrope<br />
ovaj softver bi}e koristan kao sredstvo za u~ewe geografije.<br />
Uz wegovu pomo} oni mogu da, sede}i kod ku}e, lete iznad<br />
mosta Golden gejt ili Kawona reke Kolorado, da oblete<br />
oko Ajfelovog torwa ili iznad Venecije, da vide i <strong>sa</strong>znaju<br />
{to{ta.<br />
Na na{oj slici vidite Trg republike u Beogradu i sedi-<br />
{te magazina ODBRANA.<br />
PONOVO<br />
NA MESECU<br />
Krajem pro{le godine NASA (National Aeronautics and Space<br />
Administration) je objavila planove koji umnogome podse-<br />
}aju na Apolo program, i u wima se predvi|a da se 2018.<br />
godine ponovo ide na Mesec. Plan se oslawa na seriju<br />
novih svemirskih letelica koje prili~no koriste dizajn Apola<br />
i spejs {atla. Za prevoz qudi predvi|ene su jednostavne letelice<br />
pod nazivom CEV (Crew Exploration Vehicle). Po izgledu CEV<br />
je skoro isti kao komandni modul iz Apolo misija. U wemu bi<br />
bilo mesta za maksimalno {est astronauta. Na zemqu bi se<br />
vra}ao uz pomo} padobrana, a za poletawe bi se koristio pogon<br />
koji trenutno koristi spejs {atl. Tako|e, CEV bi trebalo<br />
da bude automatizovan i robotizovan kako bi mogao bez qudske<br />
po<strong>sa</strong>de da donosi u orbitu zalihe za Me|unarodnu svemirsku<br />
stanicu (ISS – International Space Station). Takvom robotizacijom<br />
letelice smawio bi se nepotreban rizik za qudsku po<strong>sa</strong>du<br />
koja trenutno ~esto ima ulogu ”{ofera“.<br />
Za put do Meseca NASA planira da upotrebi i novu jaku<br />
raketu koja bi bila u stawu da u orbitu podigne 106 tona. Ta<br />
raketa bi bila bez qudske po<strong>sa</strong>de i pokretalo bi je pet glavnih<br />
motora {atla uz jo{ dva pomo}na motora na ~vrsto gorivo. U<br />
orbiti bi se sklapale letelice za let do Meseca ili Mar<strong>sa</strong>.<br />
Kada su obelodaweni ti programi istovremeno je procurela<br />
vest da postoje planovi u vojnim krugovima da se za hitne intervencije<br />
mawe grupe ameri~kih marinaca (o~igledno do {est<br />
vojnika) lansiraju na taj na~in. Predvi|a se da im tako ne bi<br />
trebalo vi{e od dva <strong>sa</strong>ta da stignu na `eqeno mesto. Vrlo je<br />
verovatno i da bi wihova kapsula, nakon sletawa, bila ostavqena<br />
na mestu spu{tawa.<br />
I. V.<br />
65
SIMULACIJE<br />
IZLET U SVET<br />
STRATEGIJE<br />
ISTORIJA<br />
NA STOLU<br />
Pre vi{e od<br />
trideset godina<br />
grupa entuzijasta<br />
u Velikoj<br />
Britaniji<br />
osnovala je tada<br />
malu firmu Games<br />
Workshop (GW),<br />
a glavni proizvod<br />
su im igre.<br />
U po~etku su<br />
proizvodili<br />
dru{tvene igre,<br />
ali su s vremenom<br />
uvideli da im<br />
najve}u zaradu<br />
donose strategije<br />
i figure za wih.<br />
66<br />
Krenuli su <strong>sa</strong> projektom Warhammer (WH) i posle nekoliko godina stekli svetsku slavu i popularnost.<br />
Naravno, profit se podrazumevao. Igra WH je strategija na tabli <strong>sa</strong> figurama. Svet u kome se vode<br />
bitke je izmi{qen, ali neverovatno sli~an stvarnom. Nisu se preterano trudili ni da izmi{qaju<br />
imena gradova, poput Kisleva, koji se nalazi na mestu Kijeva. Komplikovana pravila uglavnom<br />
su onemogu}ila da deca mla|a od 14 godina u`ivaju u ovoj igri. Me|utim, genijalnost u nekim elementima<br />
WH bila je razlog velike popularnosti me|u starijim generacijama. Ako uzmemo u obzir i<br />
umetni~ki deo te igre (figure se moraju farbati), onda ne mo`e da nas ~udi {to se igra~ka populacija<br />
meri desetinama hiqada igra~a {irom sveta (kod nas ih ima vi{e od stotinu).<br />
Na sre}u igra~a, i pravila i figure su se s vremenom mewali, pa je igra postajala sve boqa. Trenutno<br />
je aktuelna {esta edicija, ali se ve} govori o sedmoj, koja bi trebalo da se pojavi do kraja naredne<br />
godine. Games Workshop bar jednom godi{we predstavi neku novu armiju (za <strong>sa</strong>da je oko 15 va-<br />
`e}ih za {estu ediciju), a ukoliko i ne bude neka nova armija, pojavquju se nove figure i nova pravila<br />
za te figure, pa tako i igra~i koji ve} poseduju figure i pravila redovno pune kasu te britanske firme.<br />
Igru genijalnom ~ini i sistem koji koristi <strong>sa</strong>mo dve tablice i o<strong>sa</strong>m karakteristika za jedinice i<br />
osobine li~nosti koje se pojavquju u igri. Tablice slu`e za ra~unawe verovatno}e zadavawa udarca u<br />
bliskoj borbi (pr<strong>sa</strong> u pr<strong>sa</strong>) i verovatno}e da nekome nanesete povredu ako ste ga uspe{no udarili ili pogodili.<br />
Karakteristike koje se koriste jesu: ve{tina u bliskoj borbi, preciznost (za ga|awe), snaga, izdr-<br />
`qivost, brzina, moral itd. Vi{e detaqa o figurama i <strong>sa</strong>moj igri na}i }ete na stranici http://www.warhammer.com.<br />
Ovde, naravno, nije kraj pri~e. Ova pri~a se nastavqa daqe, u daleku budu}nost...<br />
DALEKA, DALEKA BUDU]NOST<br />
Nakon uspeha <strong>sa</strong> WH, firma GW je krenula u osvajawe novog tr`i{ta. Prema wihovom vi|ewu novo<br />
tr`i{te su novi igra~i. Ciqna grupa ovog puta bili su im qubiteqi nau~ne fantastike i svemirskih<br />
avantura. Nekoliko godina posle WH na tr`i{tu se pojavila igra Warhammer 40.000 (WH40K). Ako ste<br />
pomislili da je re~ o zbivawima 40000. godine – u pravu ste. Naravno, zbog potreba igre neke rase su<br />
izba~ene, a neke su dodate. Mnoge od tih novih, dodatih ra<strong>sa</strong> veoma podse}aju na robote iz filma “Terminator”,<br />
dok su druge nalik na rasu Alien (Osmi putnik) iz istoimenog serijala. U WH40K postoji mnogo<br />
vi{e armija nego u WH, ali je igra veoma pojednostavqena. Igra~i za WH40K su u proseku mla|i, a<br />
i borbe traju mnogo kra}e. WH40K koristi iste dve tablice i istih o<strong>sa</strong>m karakteristika kao i WH...<br />
15. mart 2006.
DRUGI SVETSKI RAT NEZVANI^NO<br />
Nije bilo potrebno dugo ~ekati da se neki igra~i dosete i da<br />
pravila za WH40K preprave za igrawe borbi iz Drugog svetskog<br />
rata. WH nikada nije osetio potrebu da podr`i te napore, ali<br />
nije ni spre~avao entuzijaste da koriste wihova pravila. Jo{ od<br />
ranije mnogi nezavisni proizvo|a~i figura u WH razmeri<br />
(28 mm) imali su i figure za Drugi svetski rat. Kao {to <strong>sa</strong>m rekao,<br />
pravila su nezvani~na i <strong>sa</strong>dr`e mnoge gre{ke i nedostatke,<br />
ali su slobodna. Na Internetu posetite adresu http://mywebpages.comcast.net/kpavlick/ww2/ww2rules.htm,<br />
na kojoj su data pravila.<br />
Osim Interneta, kao izvora informacija za ovu verziju<br />
WH40K veoma ~esto u ~asopisu Wargames Illustrated (specijalizovan<br />
je za istorijske bitke i strategije <strong>sa</strong> figurama) izlaze i opisi raznih<br />
ratova i bitaka. Primer je broj iz avgusta i septembra 2004.<br />
godine, gde je u dva broja obra|en rat izme|u Rusije i Finske. Za<br />
Crvenu armiju je, izme|u ostalih jedinica, bila karakteristi~na<br />
uloga oficira NKVD-a, koji u igri imaju slede}u ulogu: ukoliko neka<br />
ruska jedinica neuspe{no pro|e test morala, oficir NKVD-a<br />
omogu}ava ponovnu proveru, s tim {to se prethodno uklawa jedna<br />
od figura. U prevodu: oficir egzekutira jednog od vojnika da bi<br />
popravio stawe morala. Naravno, to je mogu}e uraditi <strong>sa</strong>mo dva<br />
puta zaredom; u protivnom, cela jedinica se pobuni i lin~uje svog<br />
oficira. Ukoliko mislite da je tu kraj pri~e – varate se...<br />
NOVA PRAVILA<br />
Nekolicini radnika GW nije bilo dovoqno zabavno da<br />
igraju igre iz wihove proizvodwe, pa su uradili ”solo“ izlet u<br />
svet istorijskih strategija. Pre sedam godina pojavila se prvo<br />
jedna, a posle i druga kwiga koja je koristila pravila WH, ali u<br />
druga~ijem svetlu. Prva kwiga je nosila naziv Warhammer Ancient<br />
Battles (WAB) i donela je neke ispravke i dopune pravila WH (naravno,<br />
magija kao elemenat igre je izba~ena). Jedini problem<br />
bio je {to u prvoj kwizi nije bilo detaqnih opi<strong>sa</strong> armija. Bile<br />
su <strong>sa</strong>mo dve, i to generalizovana Rimska vojska i Varvari. Za nas<br />
je zanimqiva ~iwenica da se za igrawe WAB mogu koristiti i<br />
mawe figure od 28 mm. Figure u razmeri 1:72 dostupne su svakome,<br />
jeftine i postoji poprili~an izbor. Druga kwiga za WAB je<br />
bila Armies of Antiquity, a izdata je <strong>sa</strong> ciqem da dopuni pravila i<br />
detaqno obradi veliki broj armija. Ona zapravo <strong>sa</strong>dr`i liste<br />
armija od vremena sumerske civilizacije do japanskih <strong>sa</strong>muraja,<br />
tj. do upotrebe vatrenog oru`ja. Kada su promoteri iz GW videli<br />
da i u istorijskim strategijama le`e pare, odmah su pru`ili<br />
svu ”podr{ku“ igri WAB i velikom brzinom krenuli u izdavawe<br />
novih kwiga. Tako su se pojavile kwige Chariot Wars (za period<br />
Trojanskog rata), Fall of the West (pad Rimskog carstva), Army of<br />
Chivalry (sredwi vek), Shieldwall (Vikinzi i severna Evropa u ranom<br />
sredwem veku), El Cid, Alexander the Great, Spartacus, Byzantium:<br />
Beyond the Golden Gate, Hannibal and the Punic Wars... Sve detaqe<br />
mo`ete pogledati na <strong>sa</strong>jtu http://www.ancientbattles.com.<br />
Da bi bili zadovoqni i igra~i koji se `ele oprobati u<br />
istorijskim bitkama, verovatno najpopularnija strategijska<br />
igra na svetu Warhammer dobila je i mla|eg brata Warhammer<br />
Ancient Battles.<br />
Naravno, bez ve}ih problema mogu}e je odigrati bilo koju poznatu<br />
ili nepoznatu bitku, ukqu~uju}i i Kosovsku. Ukoliko se u nekoj<br />
borbi koriste armije <strong>sa</strong> istim brojem poena, ishod je neizvestan,<br />
ali ako poku{ate da koristite istorijski odnos snaga, verovatno }e<br />
vam biti te{ko da promenite ishod neke bitke. WAB u kona~nom nisu<br />
najpopularnija pravila za istorijske bitke, ali vreme }e pokazati<br />
koliko su ta pravila boqa ili lo{ija od ostalih na tr`i{tu.<br />
Igor VASIQEVI]<br />
67
KULTURA<br />
DEKODIRAWE SLIKE<br />
SA POVR[INE ZEMQE<br />
34. beogradski filmski<br />
festival odvijao se od 24.<br />
februara do 5. marta pod<br />
sloganom FEST FORWORD.<br />
Taj najavqeni iskorak ka<br />
napred <strong>sa</strong>dr`ao je zanimqivu<br />
potku u izboru filmova koji su<br />
ove godine otvorili i<br />
zatvorili Fest.<br />
Zajedni~ki imeniteq<br />
filmovima Slomqeno cve}e<br />
i Kad pro{lost zakuca mo`e<br />
se prona}i u <strong>sa</strong>mo jednoj<br />
re~i – preispitivawe.<br />
Dakle, za Festovo veliko<br />
napred neophodno je i dobro<br />
odmeravawe pre|enog puta,<br />
zagledawe u sebe<br />
da bi se – iskora~ilo.<br />
^ast da ove godine otvori Fest pripala je filmu ”Slomqeno cve}e“<br />
Xima Xarmu{a. Potpuno dosledan sebi, a kako to Emir Kusturica<br />
re~e, i svojim godinama, Xarmu{ nam prepoznatqivim filmskim jezikom,<br />
u <strong>sa</strong>vr{enoj formi, pripoveda naizgled malu pri~u o okorelom<br />
ne`ewi Donu, koji se jednog jutra, kako to biva, ve} u solidnim {ezdesetim<br />
godinama `ivota, okre}e oko sebe ne bi li shvatio gde je, ko je i<br />
{ta nosi u srcu kao trag skoro ve} pre|enog puta. Inicijalna kapisla za<br />
tu vrstu preispitivawa je nepotpi<strong>sa</strong>no pismo koje sti`e, <strong>sa</strong> informacijom<br />
da je wegov sin, za koga i ne zna da postoji, krenuo u potragu za ocem. A<br />
onda sledi ponirawe u sebe, kretawe po rekama i rukavcima pro{losti,<br />
ne bi li se naknadnom sve{}u o bitnom i nebitnom osmislila <strong>sa</strong>da-<br />
{wost. Takav zaplet, po povr{ini relativno mirnog toka odli~no nosi<br />
Bil Marej, jedan od retkih glumaca <strong>sa</strong> neverovatnom sposobno{}u da fascinantno<br />
dr`i pa`wu dok ama ba{ ni{ta ne radi u kadru. Na wegov dar<br />
se naslawa i Xarmu{eva filigranska re`ija, grade}i od ”Slomqenog<br />
cve}a” onaj fini, mali-veliki film, koji vam preporu~ujemo.<br />
Fest je sve~ano zatvorio film ”Kad pro{lost zakuca“ Vima Vender<strong>sa</strong>.<br />
”Ovo je film o qubavi i porodi~nim odnosima. Najvi{e od svega, ovo je<br />
film o propu{tenim {an<strong>sa</strong>ma i kajawu, koje dolazi kada shvatite da ste<br />
ih propustili“ – <strong>sa</strong>`eo je pri~u filma wegov rediteq.<br />
Zaista neverovatno, ali zaplet ova dva filma je skoro isti. Naravno,<br />
kada su u pitawu majstori poput Xarmu{a i Vender<strong>sa</strong>, to i nije potpuno<br />
odre|uju}e za film. Svaki je u okvir pri~e uneo svoju poetiku, estetiku<br />
i intelektualnost. Mo`da je upravo <strong>sa</strong>m slu~aj ponudio zanimqiv eksperiment:<br />
mogu}nost da vidimo kako o istoj temi razmi{qaju dva velika rediteqa.<br />
Dakle, Vendersov film po~iwe u trenutku kada wegovom junaku Hauardu<br />
Spensu (Sem [epard), u sli~nim godinama kao i Don iz prve pri~e,<br />
”puca film“ na temu wegovog sopstvenog `ivota, prili~no utopqenog u alkohol<br />
i besmi<strong>sa</strong>o. Dok poku{ava da pobegne iz svoje <strong>sa</strong>da{wosti, <strong>sa</strong>znaje<br />
od majke da mo`da ima dete. I, naravno, kre}e u potragu za wim. [ta je,<br />
kako i koliko Hauard propustio, da li se pre tridesetak godina desila i<br />
jedina qubav wegovog `ivota ili je potreba da ona postoji naknadno obojila<br />
pro{lost – ostaje vama da otkrijete. Ima}ete nesebi~nu pomo} Sema<br />
[eparda, i kao glumca u glavnoj ulozi, i kao pisca scenarija.<br />
Dakle, oba filma, <strong>sa</strong> po~etka i kraja Festa, u procesu preispitivawa<br />
pokre}u}i istovetna pitawa – nude neobi~an put za dekodirawe festivala.<br />
Tim putem bi trebalo po}i da bi se iskora~ilo napred. Tim pu-<br />
68<br />
15. mart 2006.
tem se, ruku na srce, donekle i krenulo, ali ostaje uti<strong>sa</strong>k – ipak<br />
nedovoqno za zalet do istinskog iskoraka.<br />
IZME\U STVARNOG I MOGU]EG<br />
Jednu novinu ovogodi{weg Festa svakako treba podr`ati. Na<br />
sednici odr`anoj 2. februara 2006. godine, Savet Festa usvojio je<br />
odluku o izboru 10 projekata koji su predstavqeni na Pitching-u u<br />
okviru posebnog programsko-poslovnog foku<strong>sa</strong> 34. festa – ”B2B –<br />
Europe out of Europe“, koji je odr`an zavr{nog vikenda sve~anosti<br />
filma. U kontaktu <strong>sa</strong> brojnim predstavnicima producentskih ku}a i<br />
fondova iz Evrope, koji su bili gosti ove manifestacije, filmski<br />
autori su na svojevrsnoj berzi mogli da poka`u svoje projekte i do|u<br />
do sredstava za wihovu realizaciju.<br />
Ovakvim iskorakom Fest se pribli`io velikim svetskim kinematografskim<br />
revijama, <strong>sa</strong> ve} ustoli~enim industrijskim ograncima<br />
tipa B2B, {to se mo`e ~itati i kao Business to business, ili Belgrade<br />
to business.<br />
Jo{ jedna prednost Festa ~ita se u stavu wegovog umetni~kog direktora<br />
Miroquba Vu~kovi}a da festival mo`e biti odgovor za<br />
problem pre`ivqavawa bioskopa u opasnom periodu nadola`ewa<br />
razli~itih no<strong>sa</strong>~a filmova za kod ku}e: ”Festival je uvek ubedqiv<br />
uzorak ne~ega {to nije mogu}e proizvesti kod ku}e. Fest nastoji da<br />
svojim programom i aktivnim <strong>sa</strong>dr`ajima jo{ jednom u~ini direktnim<br />
put izme|u filma i gledalaca, da potvrdi da izme|u stvarnog i mogu-<br />
}eg postoji <strong>sa</strong>mo jedan originalan do`ivqaj koji je u su{tini filma:<br />
veliki ekran, zamra~en prostor, qudi okolo, usmeren pogled... i nezamewivo<br />
zadovoqstvo.“<br />
Upravo takav originalni do`ivqaj i jeste glavna odrednica<br />
ose}aja <strong>sa</strong> kojim smo desetak dana, koliko je festival trajao, mogli<br />
da pratimo wegov glavni program tokovi, ali i izvestan pogled na<br />
francuski film, duhovne teritorije, ~iwenice i slagalice, svetionik<br />
i filmeur, kao poseban ogranak programa tokovi. Posveta glumici<br />
Ani Karini i 68: seks, droga i rokenrol, kao posebni programi u<br />
Jugoslovenskoj kinoteci <strong>sa</strong>mo su zaokru`ili koncept.<br />
Kako se dobar deo tih naslova ve} nalazi, ili }e se na}i na<br />
bioskopskim repertoarima, radost do`ivqaja bi}e dostupna i svima<br />
onima koji za vreme Festa nisu imali takvo iskustvo.<br />
GLUMCI U ULOZI REDITEQA<br />
Izvan posebnog svetla koje je na neka filmove prikazane na<br />
Festu bacila dodela ovogodi{weg Oskara, o kojima }e tako|e biti<br />
re~i, zanimqivo je pomenuti dva ostvarewa koja rediteqski potpisuju<br />
glumci. ”Laku no} i sre}no“, drugi rediteqski film Xorxa Klunija<br />
(prvi je bio ”Ispovesti opasnog uma“ iz 2002) kriti~ar ”Wuzvika“<br />
ocewuje kao najzanimqiviji ameri~ki film pro{le godine.<br />
I zaista, film je zanimqiv, kako zbog istinite pri~e na koju se<br />
naslawa, tako i zbog na~ina na koji je ona ispri~ana. Radwa je sme-<br />
{tena u {ezdesete godine pro{log veka i bele`i sukob izme|u pio-<br />
”Kad pro{lost zakuca”, Vima Vender<strong>sa</strong><br />
Ana Karina, specijalni gost Festa<br />
(gore desno)<br />
”Laku no} i sre}no”, Xorxa Klunija<br />
69
KULTURA<br />
nira televizijskog novinarstva Edvarda Maroua i senatora<br />
Xozefa Makartija, lovca na komuniste. Obaveza novinara<br />
da mo}nicima govore istinu, moralna je okosnica ovog filma,<br />
ura|enog u crno-beloj varijanti, {to <strong>sa</strong>vr{eno pribli-<br />
`ava period u kome se radwa doga|a, televiziju tog vremena<br />
kao okvir pri~e, ali i jasnu podelu izme|u istine i la`i.<br />
Insistirawe na istini, ali i na pravu da se druga~ije misli,<br />
vodi poznatog novinara i wegovu ekipu iz emisije u<br />
emisiju, kroz neizvesnost, ~ak i optu`be da su komunisti,<br />
preko priti<strong>sa</strong>ka sponzora, do pobede – Makartijeve la`i i<br />
taktika zastra{ivawa kona~no su razotkrivene i on biva<br />
izveden pred Senat i razvla{}en. Re`iraju}i ovaj film<br />
Kluni odli~no koristi snagu autenti~nog doga|aja, dovode}i<br />
ga na mahove na ravan dokumentarnog filma, ali <strong>sa</strong>mo naizgled,<br />
jer je pri~a znatno dubqa i slojevitija.<br />
Svoj prvenac rediteqski je potpi<strong>sa</strong>o i Tomi Li Xons.<br />
”Tri <strong>sa</strong>hrane Melkijade<strong>sa</strong> Estrade“ je neobi~an, lucidan film koji<br />
vas sna`no prodrma a da i ne primetite da vam se tako ne{to sprema.<br />
Ima tu i romanti~nog prijateqstva, `ivotnih lekcija, ironije<br />
sudbine, i one uobi~ajne – svakodnevne. Telo Melkijade<strong>sa</strong> Estrade<br />
prona|eno je plitko zakopano u tek<strong>sa</strong>{koj pustiwi, gde je na brzinu<br />
<strong>sa</strong>hraweno posle ubistva. Lokalne vlasti ne poku{avaju da re{e<br />
zlo~in, jer je re~ o ilegalcu. Telo <strong>sa</strong>mo prebacuju na grobqe za siroma{ne.<br />
Pit Perkins (Tomi Li Xons), nadzornik ran~a i Melkijadesov<br />
najboqi prijateq, preuzima na sebe odgovornost da istra`i<br />
ubistvo, a kada prona|e ubicu, primorava ga da telo wegovog prijateqa<br />
transportuje u Meksiko, na tre}u <strong>sa</strong>hranu. Neobi~no je ume}e<br />
kojim ovako morbidan scenario, uz pregr{t odgovaraju}ih scena,<br />
skoro da ne ostavqa o~ekivani ose}aj u `elucu. Film ~ak, verovali<br />
ili ne, obiluje vedrinom.<br />
”Kapoti“ Beneta Milera, ispostavilo se, s razlogom je privla~io<br />
posebnu pa`wu. Za glavnu ulogu u toj pri~i Filip Sejmur<br />
Hofman je dobio Oskara. Ovo je jo{ jedan film koji barata ise~kom<br />
stvarnosti. ^ini se da je tu i najmawa mogu}nost za gre{ku.<br />
Truman Kapoti, autor romana ”Doru~ak kod Tifanija“, tragom vesti<br />
u novinama o zverskom ubistvu ~etvoro~lane porodice Klater, odlazi<br />
da napi{e tekst za ”Wujorker“. Ta ideja se ubrzo mewa i on<br />
po~iwe rad na kwizi. Kako su mu ispovesti ubica dragocene, on im<br />
u po~etku poma`e u anga`ovawu advokata i produ`uje agoniju <strong>sa</strong><br />
primesom nade. Me|utim, kwiga se polako pribli`ava kraju... Ne<br />
bi bilo uputno da daqe razvijem pri~u, sem {to }u napomenuti da je<br />
<strong>sa</strong>m Kapoti tra`io da mu na grobu bude zapi<strong>sa</strong>no da u `ivotu mnogo<br />
vi{e suza prolijemo zbog `eqa koje su nam se ostvarile nego zbog<br />
onih koje nisu...<br />
Hofman je zaista dobar u nijan<strong>sa</strong>ma lika koji tuma~i, a koji je,<br />
ka`u <strong>sa</strong>vremenici, bio jedna od najneverovatnijih pojava svoga doba.<br />
Pri tom je u vreme kada je homoseksualnost bila anatemi<strong>sa</strong>na u<br />
Americi, <strong>sa</strong>svim jasno stvaqao do znawa da je gej.<br />
Upravo nas pomenuta Kapotijeva homoseksualnost vodi do slede}eg<br />
filma koji zaslu`uje va{u pa`wu. ”Planina Broukbek“ Anga<br />
Lija je, pretpostavqam da ste to ve} ~uli – qubavna pri~a na temu<br />
homoseksualnosti. Uvode}i apsolutno sve odlike dobre qubavne<br />
drame, sme{tene u fantasti~an, izo{tren krajolik severnih planina,<br />
Li, ~ini se prvi na ovaj na~in, progovara o odnosu dva mu{karca,<br />
~ija }e veza trajati ~itav wihov `ivot.<br />
[ta god mislili o ovoj temi, nakon filma }ete ostati prili~no<br />
zami{qeni, jer kada je bolom i patwom potvr|ena, qubav nikoga<br />
ne ostavqa ravnodu{nim.<br />
POETIKA ISTOKA<br />
U pravom maniru engleske {kole filma, ”Gospo|a Henderson<br />
vam predstavqa“ Stefana Frir<strong>sa</strong> vas sigurno ne}e razo~arati,<br />
kao ni duhovita pri~a o pozori{tu u vreme Drugog svetskog rata,<br />
koje podi`e na noge naciju u trenutku kad ju je rat skoro bacio na<br />
kolena. Naravno da }ete se odmah setiti nekih ruskih gradova pod<br />
op<strong>sa</strong>dom, a bogami i nekih na{ih, u kojima je pozori{te `ivelo,<br />
uprkos svemu.<br />
”Slomqeno cve}e”, Xima Xarmu{a<br />
Pomenuti filmovi, skoro bez ostatka, dolaze iz mo}nih produkcija<br />
i kinematografija. Posebnu poetiku i sve`inu ideja Festu<br />
su doneli filmovi iz Irana ”Jedne no}i“, Kazahstana ”Lovac“,<br />
Gruzije ”Put za Karabah“...<br />
Ju`noafri~ka ”Karmen“ Mark Darnfort-Meja, pro{logodi-<br />
{wi pobednik Berlinskog festivala, jeste film posebne poetike,<br />
kojom je istoimena opera @or`a Bizea sme{tena u siroma{nu ~etvrt<br />
Seviqe. Egzotika pri~e o qubavi, po`udi i ludilu dodaje ovom<br />
filmu sve potrebne elemente, koji }e vas, uz odli~nu muziku, povesti<br />
na neobi~no i opu{taju}e u`ivawe.<br />
Film ”4“ Iqe Hr`anovskog, za koji je tra`en i dodatni reprizni<br />
termin u okviru festivala, prvenac mladog moskovskog rediteqa,<br />
govori o mnogo ~emu. O la`ima, identitetu, kazni, velikim<br />
ruskim temama na <strong>sa</strong>vremen na~in. ”Qudi la`u. Ponekad zbog do<strong>sa</strong>de,<br />
nekada zato {to `ele promenu, a ponekad zato {to se stide<br />
onog {to jesu i `ele da budu neko drugi. Mogu}nost da postanem<br />
isti kao svi drugi, ne <strong>sa</strong>mo po pona{awu, ve} po unutra{woj strukturi,<br />
u~inila bi me nesposobnim da istinski ose}am i sve bi se<br />
pretvorilo u formalnost. To me toliko brine da se dogodilo da<br />
moj film delom govori i o tome”, ponudio je svoju verziju ~itawa<br />
filma Hr`anovski, nakon {to je svojim neo~ekivanim odgovorima<br />
potpuno zadobio novinare i gledaoce na projekcijama.<br />
S QUBAVQU I GOR^INOM<br />
Kako obi~no ono najboqe ostavqamo za kraj, poslu`i}u se<br />
tim konceptom da <strong>sa</strong> nekoliko re~enica progovorim o filmu ”Manderlej“<br />
Lar<strong>sa</strong> von Trira, upozoravaju}i da je u ovom delu teksta ne-<br />
{to izra`enija nota subjektivnosti. Trir je ve} odavno filmovima<br />
”Protiv tala<strong>sa</strong>“, ”Ples u tami“, ”Evropa“ podelio filmski svet na<br />
one koji ga obo`avaju i one koji ne mogu ni da ga odgledaju do kraja.<br />
Prethodni film ”Dogvil“ i najnoviji ”Manderlej“ kao drugi u najavqenoj<br />
trilogiji, postoje}e stawe <strong>sa</strong>mo su zao{trili do krajwih<br />
granica. Neki mu prebacuju da je uni{tio su{tinu filma, postavqaju}i<br />
svoje filmove na ravan pozori{ne scene, drugi da je ugrozio<br />
wegovu strukturu... Za pisca ovih redova Trir je na <strong>sa</strong>mom vrhu<br />
re`ije danas, a wegov novi film pokazateq da je ispod tog vrha<br />
jo{ nekoliko praznih mesta, do prvih slede}ih doga|awa. Wegov<br />
novi film provokativnom i krajwe pro~i{}enom pri~om govori o<br />
qudskim slobodama. U stvari, Trir nas pita jesmo li mi zaista<br />
slobodni, usput, dok nam obja{wava koliko mi i ne znamo {ta bismo<br />
<strong>sa</strong> eventualnom slobodom, za{ti}eni zavisno{}u od mnogih<br />
odgovornosti koje nismo u stawu da prihvatimo.<br />
Vim Venders je na Berlinskom festivalu rekao da se film<br />
zavr{ava u o~ima gledalaca. Mnogi filmovi ovogodi{weg Festa<br />
su jo{ zna~ajniji na toj unutarwoj projekciji, tamo gde odvajamo jako<br />
i mlako, dobro i zlo, lepo i ru`no, i gde <strong>sa</strong>mi <strong>sa</strong> sobom razre-<br />
{avamo sudbine nekih naizgled dalekih junaka. Pa, izvolite. Bioskopi<br />
vas o~ekuju. Naravno, tu je i preispitivawe.<br />
Dragana MARKOVI]<br />
70<br />
15. mart 2006.
Promocija kwige “Nesmrtonosno oru`je”<br />
ETIKA IZNAD SVEGA<br />
U Centralnom domu<br />
VSCG Redakcija<br />
posebnih izdawa<br />
NIC ”Vojska”<br />
predstavila je<br />
javnosti kwigu<br />
”Nesmrtonosno<br />
oru`je” docenta dr<br />
Daneta Subo{i}a<br />
Uime izdava~a promociju je vodio glavni i odgovorni urednik<br />
Redakcije posebnih izdawa pukovnik Novica Stevanovi}.<br />
Pored autora i predstavnika izdava~a na promociji su govorila<br />
dvojica uglednih recenzenata, prof.<br />
dr Dragan Radenovi} i prof. dr Milan Mijalkovski. Oni su svoj<br />
sud o kwizi preto~ili u inspirativnu besedu, koja je za potencijalne<br />
~itaoce dobra preporuka.<br />
Profesor Radenovi} je naglasio: ”Ova kwiga se razlikuje od<br />
svih ostalih iz oblasti bezbednosti koje mo`ete pro~itati u<br />
na{oj literaturi”, zato {to se ”pojavquju pojedina~ni primeri<br />
humanista, koji u bi}u xelata prepoznaju ~oveka”. Sa mnogo<br />
simpatija i uva`avawa Radenovi} je govorio o autoru koji je na<br />
osoben na~in do~arao kako izgledaju razmi{qawa pripadnika<br />
slu`bi bezbednosti koji nisu pred licem javnosti, ali su postojani<br />
u senci.<br />
Profesor Mijalkovski naglasio je da su zemqe koje ozbiqno<br />
razmi{qaju o vlastitoj bezbednosti, a uva`avaju nauku,<br />
zaokupqene problemom predvi|awa opasnosti u narednom<br />
periodu. Na osnovu takvih istra`ivawa, nau~nici su do{li do<br />
zakqu~ka da }e do 2020. godine biti mnogo zemaqa koje ne}e mo}i<br />
da pru`e sigurnost svom stanovni{tvu. Iako nesmrtonosno oru`je<br />
nema onaj zna~aj koji zaslu`uje, Mijalkovski je ukazao na sve<br />
mogu}nosti wegove primene, nude}i sugestiju mnogim subjektima i<br />
snagama bezbednosti da radikalno naboqe promene svoj odnos<br />
prema wemu. Ubedqivo i dinami~no, on je govorio o nosiocima<br />
terorizma i organizovanog kriminala, koji vi{e strepe od tog<br />
oru`ja nego od bilo kakve grube fizi~ke sile, zato {to su svesni<br />
da }e odgovarati za svoja nedela i da }e wihove organizacije biti<br />
razotkrivene.<br />
Autor je na zanimqiv i originalni na~in predstavio<br />
strukturu i <strong>sa</strong>dr`aj kwige. Najpre je naglasio da je potreba za<br />
upotrebom nesmrtonosnog oru`ja posledica eskalacija svih oblika<br />
ugro`avawa bezbednosti, a posebno organizovanog kriminala i<br />
terorizma. Skrenuo je pa`wu da su teroristi, tokom izvo|ewa<br />
krivi~nih dela uvek naoru`ani, ~esto izme{ani <strong>sa</strong> civilima i<br />
spremni da svoju slobodu i plen <strong>sa</strong>~uvaju ”`ivim {titom“<br />
<strong>sa</strong>~iwenim od gra|ana. Jedan od puteva za prevazila`ewe tog<br />
problema jeste primena nesmrtonosnih oru`ja, kojima se, prema<br />
mi{qewima stru~waka, znatno smawuju rizici i neizvesnosti u<br />
dono{ewu i ostvarivawu odluka za primenu sredstava prinude u<br />
re{avawu bezbednosnih problema.<br />
Etika iznad svega. Ona je merilo i vrednost, u svim<br />
protivteroristi~kim dejstvima u kojima se primewuju<br />
nesmrtonosna oru`ja koja zadovoqavaju stroge kriterijume etike<br />
prevencije i etike borbe protiv terorizma u <strong>sa</strong>vremenim uslovima<br />
i okolnostima, poruka je koja se i{~itava <strong>sa</strong> stranica ove kwige.<br />
Vera ZVONAREK-JOVANOVI]<br />
Centralni dom VSCG<br />
K U L T U R O S K O P<br />
KWI@EVNI PROGRAM<br />
12. mart - Univerzalna <strong>sa</strong>la u 18 <strong>sa</strong>ti<br />
Promocija kwige<br />
KAD POBIJE\ENI POBIJEDE – autor<br />
Milo<strong>sa</strong>v Gagovi}<br />
IZLO@BE<br />
16. mart – u 19 <strong>sa</strong>ti<br />
Otvarawe <strong>sa</strong>mostalne izlo`be slika<br />
VJEKOSLAVA ]ETKOVI]A i VLADIMI-<br />
RA ]UR^INA<br />
iz Beograda ~lanovi ULUS-a<br />
Izlo`ba traje do 2. aprila 2006. godine<br />
MALA GALERIJA<br />
21. mart - u 18 <strong>sa</strong>ti<br />
Otvarawe <strong>sa</strong>mostalne izlo`be slika<br />
DU[ANA GLU[CA<br />
likovnog stvaraoca iz Beograda<br />
KONCERTI<br />
23. marta - Velika <strong>sa</strong>la u 20 <strong>sa</strong>ti<br />
KONCERT UMETNI^KOG<br />
ANSAMBLA VSCG<br />
”STANISLAV BINI^KI”<br />
71
FEQTON<br />
Pi{e<br />
Vlada RISTI]<br />
Na{ slavni nau~nik<br />
i pronalaza~ pripada<br />
izuzetno retkim qudima<br />
koji su svojim delom<br />
obele`ili vreme u kome<br />
su `iveli i svojim idejama,<br />
vizijama budu}nosti i<br />
prakti~kim ostvarewima<br />
umnogome uticali na razvoj<br />
nauke i tehnike. Bez obzira<br />
na to {to u mladim godinama<br />
nije bio dovoqno upu}en u<br />
pojave elektriciteta i<br />
magnetizma, predose}ao je<br />
da su to dva ogromna nau~na<br />
podru~ja koja tek treba<br />
istra`ivati i utirati put<br />
ka mnogim tajnama fizike.<br />
72<br />
150 GODINA OD RO\EWA NIKOLE TESLE<br />
ISPRED SVOG<br />
VREMENA<br />
^ak ni posle ne{to vi{e od {est decenija otkako je prekinuta `ivotna<br />
nit jednog od najblistavijih pronalaza~a i nau~nika u qudskoj istoriji<br />
– Nikole Tesle – ne mo`e se staviti posledwi kami~ak u mozaik svekolikog<br />
istra`iva~kog i pronalaza~kog dela ~oveka koji je, utiru}i<br />
put novim <strong>sa</strong>znawima iz raznih nau~nih oblasti, posebno u elektrotehnici,<br />
vazda i{ao ispred svog vremena, predvi|aju}i nau~nu budu}-<br />
nost ~ove~anstva. To ka`emo zbog toga {to su nedavno, ta~nije pro{le<br />
15.<br />
mart 2006.
\AK KARLOVA^KE GIMNAZIJE<br />
Nikola Tesla je osnovno {kolovawe zapo~eo u Smiqanu, a<br />
nastavio i dovr{io u Gospi}u gde su se wegovi roditeqi, posle<br />
smrti Teslinog brata, nastanili, uporno nastoje}i da odagnu<br />
se}awe na Smiqane u kome je stradao wihov stariji sin Dane.<br />
Gimnaziju je Tesla upi<strong>sa</strong>o u Karlovcu.<br />
Wegovo odvajawe od ku}e te{ko je palo roditeqima, ali<br />
su se relativno brzo svikli, jer Tesla u Karlovcu nije bio prepu{ten<br />
nepoznatim qudima, nego je bio sme{ten u domu jedne od<br />
o~evih sestara, udate za oficira.<br />
Teslin otac je ostao uporan u pogledu budu}nosti sina Nikole<br />
i nije nikako odustajao od namere da ga usmeri ka pozivu<br />
sve{tenika, kako bi se nastavila tradicija dveju uglednih porodica,<br />
jer je i wegova majka bila iz porodice vi|enog prote Mandi}a.<br />
A sve{tenikova }erka, Teslina majka \uka, prihvatala je i<br />
podr`avala mu`evqevu odluku.<br />
Karlova~ka gimnazija je u to vreme bila ugledna {kola, a u<br />
profesoru fizike Nikola je imao izuzetnog pedagoga, koji je<br />
svojim |acima umeo vrlo ve{to da do~ara ~ak i ono {to je u fizici<br />
te{ko razumqivo. Profesor je, predavaju}i o elektricigodine,<br />
prona|ena nepoznata pisma tog nenadma{nog genija kojeg<br />
je Xon O’ Nil, i <strong>sa</strong>m nau~nik, uporedio <strong>sa</strong> ~uvenim Leonardom<br />
da Vin~ijem. Ispisuju}i prve stranice svoje obimne kwige o<br />
`ivotnom putu Nikole Tesle, Xon O’ Nil ka`e: ”Tesla je bio mislilac<br />
i pronalaza~ najvi{eg reda, onaj {to mi{qewem, a ne<br />
slu~ajem, dolazi do otkri}a, dok mu eksperiment slu`i <strong>sa</strong>mo za<br />
potvrdu wegove teze. On je bio i matemati~ar, znao je bezbroj<br />
formula napamet, tako da se naj~e{}e nije morao slu`iti priru~nicima;<br />
osim toga, imao je najsolidnije tehni~ko obrazovawe,<br />
{to je, na primer, Edisonu nedostajalo“.<br />
Nije, stoga, nimalo neobi~no {to ni danas Teslini sledbenici<br />
ne propu{taju da naglase kako je on svojim brojnim otkri-<br />
}ima na podru~ju nauke o elektricitetu i mno{tvom pronalazaka<br />
potvr|enih eksperimentima vezanim za prakti~no kori{}ewe<br />
elektri~ne energije ostvario velika dela.<br />
No, pre nego {to na~inimo jo{ jedan korak kako bismo se<br />
{to boqe upoznali <strong>sa</strong> `ivotnim delom nau~nika ~ija su teorijska<br />
istra`ivawa i eksperimenti utkani u <strong>sa</strong>me korene <strong>sa</strong>vremene<br />
civilizacije, recimo da je Tesla bio enigma jo{ za<br />
`ivota, tako da, kako je jednom prilikom napi<strong>sa</strong>o na{ ugledni<br />
publicista Alek<strong>sa</strong>ndar Milinkovi}, ~ak ni wegovi najbli`i<br />
prijateqi nisu mogli da se pohvale da ga poznaju i da mogu “da<br />
ga objasne dovoqno dobro“. ^ovek koji nije `iveo kao svi<br />
ostali izazivao je posebno interesovawe, a jedna ameri~ka<br />
spi<strong>sa</strong>teqica koja mu je posvetila celu kwigu poku{ala je da ga<br />
predstavi kao “otelotvorewe superiornog lica <strong>sa</strong> planete Venere!“<br />
DETE UGLEDNOG SVE[TENIKA<br />
Ko je bio Nikola Tesla<br />
U “pribli`avawu“ tog nenadma{nog genija obi~nom ~itaocu,<br />
gotovo da nije bilo nijednog biografa koji bi zaobi{ao Teslinog<br />
oca Milutina, koji je osnovnu {kolu zavr{io u Gospi}u.<br />
Zatim je, zajedno <strong>sa</strong> svojim bratom Josifom, vaspitavan u jednom<br />
vojnom zavodu. Bratu Josifu je, po svemu sude}i, sticawe<br />
vojnog znawa vrlo brzo “priraslo za srce“, pa je kasnije postao<br />
i dobar oficir. Milutin, me|utim, nije imao smisla za<br />
vojni~ki poziv, posebno ne za krutu disciplinu onda{we austrougarske<br />
vojske, pa je – nakon {to ga je wegov stare{ina<br />
ozbiqno ukorio zbog nedovoqno o~i{}enih (izglancanih) mesinganih<br />
dugmadi na pitoma~koj uniformi – odlu~io da napusti<br />
vojnu {kolu i krene drugim putem. Upi<strong>sa</strong>o je bogosloviju u Pla-<br />
{kom i zavr{io je kao najboqi |ak. Ubrzo potom se o`enio \u-<br />
TAJANSTVENA BOLEST<br />
Uzrok tajanstvene bolesti {to je Teslu spopala dok je<br />
boravio u Budimpe{ti lekari nisu mogli da otkriju, ali su<br />
sumwali da se razboleo zbog toga {to je bio neumoran u radu,<br />
{to je mnogo razmi{qao, malo se odmarao i spavao <strong>sa</strong>mo<br />
dva-tri <strong>sa</strong>ta. A jedan od simptoma Tesline bolesti ogledao<br />
se u preosetqivosti wegovih ~ula. Kucawe ~asovnika, na primer,<br />
dopiralo je do wegovog uha ~ak iz tre}e sobe. Svaki otkucaj<br />
<strong>sa</strong>ta ose}ao je kao da neko udara ~eki}em po nakovwu.<br />
Potres izazvan prolaskom gradskog <strong>sa</strong>obra}aja ispod prozora<br />
wegove sobe izazivao je u Teslinom organizmu veoma<br />
veliku nelagodnost, a najobi~niji govor qudi pretvarao se u<br />
“paklenu dreku“. ^ak i mali dodir wegovog tela ose}ao je<br />
kao “`estoki udarac“. ^elo mu je neprestano podrhtavalo, a<br />
puls mu je varirao od nekoliko slabih otkucaja u minuti do<br />
vi{e od 150. Ni najpoznatiji onda{wi lekari nisu mogli da<br />
mu pomognu.<br />
Sre}om, kako je ta tajanstvena bolest do{la – tako je<br />
i oti{la.<br />
TESLA O SVOJIM RODITEQIMA<br />
U svojim autobiografskim zapisima (“Moji pronalasci“)<br />
na{ veliki nau~nik i pronalaza~, veoma pono<strong>sa</strong>n na<br />
svoje roditeqe, izme|u ostalog, pi{e kako je wegov otac imao<br />
izvanredno pam}ewe, znaju}i ~esto da ponavqa i du`e tekstove<br />
iz kwiga {tampanih na raznim jezicima. ^esto je u {ali<br />
govorio kako bi mogao ponovo da napi{e neko klasi~no<br />
delo ako bi se izgubilo. Wegove re~enice su bile kratke i<br />
jezgrovite, pune dosetki i <strong>sa</strong>tire.<br />
“Mada majci moram da zahvalim za <strong>sa</strong>v izumiteqski dar<br />
koji posedujem“, pi<strong>sa</strong>o je Nikola Tesla, “ipak mi je vaspitawe<br />
koje <strong>sa</strong>m dobio od oca bilo od velike pomo}i. Ve`be koje mi<br />
je davao <strong>sa</strong>stojale su se od svakojakih zadataka. Zadavao mi<br />
je, na primer, da poga|am tu|e misli, da otkrivam nedostatke<br />
nekog oblika ili izraza, da poga|am duga~ke re~enice ili da<br />
ra~unam napamet...“<br />
Za svoju majku Nikola veli da je poreklom iz jedne od<br />
najstarijih porodica u wihovom kraju i da je pripadala “lozi<br />
pronalaza~a“. Wen deda i otac izumeli su mnogobrojna<br />
oru|a za doma}instvo, ratarstvo i druge svrhe. “Moja mati<br />
je izumila i konstrui<strong>sa</strong>la svakojake naprave i alatke, tkala<br />
je najlep{e {are od vune, koju je <strong>sa</strong>ma prela. I posle {ezdesete<br />
prsti su joj bili jo{ toliko spretni da je mogla ono {to<br />
vidi o~ima, rukama da stvori“.<br />
kom, }erkom poznatog i vrlo uva`enog sve{tenika Nikole Mandi}a,<br />
prote iz Gra~aca. Milutin je, ne{to kasnije, postavqen<br />
za kapelana, odnosno sve{tenika po~etnika u Sewu, gde je proveo<br />
punih {est godina. Tu mu se rodilo troje dece, a kada je<br />
preme{ten u li~ko selo Smiqan i postao smiqanski paroh,<br />
svet su ugledala jo{ dva wegova deteta – sin Nikola i }erka<br />
Marica.<br />
“Mene su od malih nogu odredili za sve{teni~ki poziv“,<br />
rekao je Nikola Tesla u razgovoru <strong>sa</strong> urednikom wujor{kog ~asopi<strong>sa</strong><br />
Electrical Experimenter, na osnovu kojeg je kasnije nastala<br />
wegova nevelika autobiografska kwiga naslovqena <strong>sa</strong> “Moji<br />
izumi“.<br />
Ali, kako je rastao i postepeno sta<strong>sa</strong>vao u lepog, pomalo<br />
vi`qastog mom~i}a, Nikola je sve vi{e ~eznuo za tim da postane<br />
in`ewer. Na`alost, wegov otac Milutin, iako veoma obrazovan<br />
i ugledan sve{tenik, nikako nije mogao da se slo`i <strong>sa</strong> sinom,<br />
{to }e se kasnije i videti zbog ~ega.<br />
73
FEQTON<br />
tetu, obavezno izvodio oglede, i to prete`no na aparatima {to<br />
ih je <strong>sa</strong>m izumeo i konstrui<strong>sa</strong>o, pa je Tesla prosto “gutao svaku<br />
wegovu re~“. Na ~asovima fizike je, kako je napi<strong>sa</strong>o jedan od Teslinih<br />
biografa, Nikola “dobio zna~ajan podsticaj za istra`iva~ki<br />
rad“. Bez obzira na to {to jo{ nije bio dovoqno upu}en u<br />
tajne elektriciteta i magnetizma, predose}ao je da su to dva<br />
{iroka nau~na poqa koja tek treba istra`ivati i otvarati puteve<br />
za prodor u mnoge tajne fizike, posebno u tajne elektriciteta,<br />
{to je kod Nikole <strong>sa</strong>mo poja~alo re{enost da se posveti<br />
izu~avawu tehnike. Za wega je to bila neka vrsta “~arobne nauke“,<br />
koja mo`e uveliko da promeni svet i `ivot qudi u~ini lak-<br />
{im i lep{im.<br />
Osim fizike, Teslu je izuzetno privla~ila matematika i,<br />
kako je napi<strong>sa</strong>o, “i{la mu neverovatno lako“, pa je daleko odskakao<br />
od svih u~enika u razredu. Tome su, nema sumwe, umnogome<br />
doprinosili wegovo izvanredno pam}ewe i neobi~na mo}<br />
predo~avawa.<br />
Ako bi mu, na primer, zadali bilo kakav zadatak iz aritmetike<br />
ili algebre, bilo mu je <strong>sa</strong>svim svejedno da li }e iza}i<br />
pred {kolsku tablu ili }e ostati na svom mestu. Wegova neobi~na<br />
sposobnost omogu}avala mu je da pred sobom “vidi“ zami-<br />
{qenu tablu na kojoj je bio ispi<strong>sa</strong>n zadatak, dok su se na woj<br />
re|ale sve radwe i znaci potrebni da se dobije re{ewe. A re-<br />
{ewe je prosto stizalo br`e nego {to je mogao rukom da ga ispi{e<br />
na tabli. I zato je<br />
Nikola mogao da re{i zadatak,<br />
bezmalo, istom brzinom<br />
kojom je matemati~ki<br />
problem postavqen.<br />
Nakon {to je maturirao,<br />
Tesla se vratio u Gospi}<br />
pomiren <strong>sa</strong> neizbe-<br />
`no{}u da se “po o~evoj<br />
`eqi, a protiv svoje voqe,<br />
prihvati sve{teni~kog poziva“.<br />
Na wegovu sre}u,<br />
ako tako mo`e da se ka`e,<br />
u Gospi}u je u to vreme (sedamdesetih<br />
godina pretpro{log<br />
veka) besnela<br />
epidemija kolere zbog ~ega<br />
su qudi masovno umirali.<br />
MESECI<br />
PROVEDENI<br />
U POSTEQI<br />
Opaka bolest nije<br />
mimoi{la ni Nikolu. Mesecima<br />
je ostao u posteqi<br />
pokraj koje su wegovi roditeqi provodili duge, be<strong>sa</strong>ne no}i,<br />
utu~eni i veoma zabrinuti za svog drugog sina, stalno se prise-<br />
}aju}i neprebolnih trenutaka {to su ih pro`iveli nakon smrti<br />
wihovog starijeg sina. Da bi ohrabrili Nikolu da se duhom i<br />
fizi~ki sna`nije odupre bolesti, a posebno onda kada im je<br />
mladi Tesla rekao da bi ozdravio ako bi mu dozvolili da u~i<br />
tehniku, otac Milutin je jedne ve~eri prozborio: “Posla}u te u<br />
najboqu tehni~ku {kolu na svetu ~im ozdravi{...“<br />
Tako je i bilo.<br />
Godinu dana je trebalo da se Nikola Tesla posle prele`ane<br />
kolere povrati u normalan `ivot i da, fizi~ki i duhovno<br />
SPASAO UGLED VATROGASACA<br />
U Gospi}u je Nikola Tesla poha|ao osnovnu {kolu. U tom<br />
nevelikom li~kom gradu je u to vreme osnovano vatrogasno<br />
dru{tvo. Nabavqen je novi {mrk, koji je moralo da povla~i<br />
desetak i vi{e qudi. Oni su povremeno ve`bali kako bi u<br />
slu~aju po`ara spasli ono {to se spasti moglo. Jednoga dana<br />
organizovana je sve~anost na kojoj je trebalo da se vidi<br />
koliko su gospi}ki vatrogasci uve`bani, a i kako funkcioni{e<br />
novi {mrk. Tom doga|aju prisustvovao je gotovo ceo<br />
grad. Muzika vatrogasnog dru{tva <strong>sa</strong> predstavnicima vlasti<br />
na ~elu uputila se ka obli`woj reci gde je {mrk ve} bio<br />
postavqen. Duga~ko gumeno crevo bilo je zaroweno u vodu,<br />
ali iz {mrka nije potekla ni kap vode. Qudi su se rastr~ali<br />
na sve strane, a oni najstru~niji dugo su ne{to petqali<br />
oko <strong>sa</strong>me pumpe.<br />
Na pomolu je bila neka vrsta “vatrogasne bruke“, kada<br />
se odnekud pojavio de~ak u kratkim pantalonama, u~enik drugog<br />
razreda osnovne {kole. Bio je to Nikola Tesla, kome je<br />
ne{to najednom sinulo u glavi. Zagazio je u reku, zasukao rukave<br />
i po~eo da pipa cev koja je bila zagwurena u blato. Nakon<br />
{to ju je podigao i ot~epio cev od blata, voda je na drugom<br />
kraju pumpe iznenada {iknula i poprskala ne <strong>sa</strong>mo vatrogasce,<br />
nego i vi|enije qude koji su se za tu priliku sve~ano<br />
odenuli.<br />
Dovitqivi osnovac, junak dana, dugo je no{en na rukama<br />
svojih starijih drugova.<br />
Zgrada Muzeja Nikole Tesle u Beogradu<br />
okrepqen, u jesen 1875. po|e u Politehni~ku {kolu u Gracu, koju<br />
mu je otac izabrao “kao jednu od najstarijih i najuglednijih<br />
obrazovnih ustanova“, tako da mu se, najzad, ostvarila `eqa da<br />
se posveti izu~avawu tehni~kih nauka. Visoka tehni~ka {kola,<br />
koju je po~eo da poha|a, u`ivala je u ono vreme veliki ugled ne<br />
<strong>sa</strong>mo u Austriji, nego i u Evropi, jer je raspolagala najmodernijim<br />
u~ilima i pomagalima, a predava~i su bili vrlo ugledni<br />
profesori. Zahvaquju}i wima iz te {kole su izlazili dobro<br />
pripremqeni in`eweri.<br />
U slede}em broju:<br />
ODLAZAK U WUJORK<br />
74<br />
15. mart 2006.
KAL ENDAR<br />
18. mart 1850.<br />
Knez Alek<strong>sa</strong>ndar Kara|or|evi} odobrio Projekt ustrojewa artiqerijske<br />
{kole. Ovaj datum je bio praznik vojnih {kola sve<br />
do po~etka Drugog svetskog rata. Danas je 18. mart Dan vojnog<br />
{kolstva. Reorganizacijom Artiqerijske {kole 1880. godine<br />
stvorena je Vojna akademija <strong>sa</strong> Ni`om i Vi{om {kolom.<br />
18. mart 1965.<br />
Iz kosmi~kog broda ”vashod-2” prvi put je ~ovek iza{ao u otvoren<br />
kosmi~ki prostor. Bio je to kosmonaut Aleksej Leonov, obu-<br />
~en u specijalni skafander koji je bio vezan kablom za brod.<br />
Leonid je van broda proveo 12 minuta i 9 sekundi. ^in izlaska<br />
u kosmos nazvan je “leonovawe“.<br />
18. mart 1975.<br />
Donesena odluka o osnivawu Evropskog fonda za razvoj regiona.<br />
19. mart 1920.<br />
Ameri~ki kongres odbio da ratifikuje odluke Ver<strong>sa</strong>jskog mirovnog<br />
ugovora, potpi<strong>sa</strong>nog 5. marta 1919. Iako je ameri~ki predsednik<br />
Vudro Vilson bio jedan od tvoraca Ver<strong>sa</strong>jskog mira, odluka<br />
Ameri~kog kongre<strong>sa</strong> ne predstavqa presedan u me|unarodnim<br />
odnosima. Takva odluka <strong>sa</strong>mo pokazuje da stav predsednika<br />
dr`ave ne mora da bude istovetan stavu drugih organa dr`ave.<br />
20. mart 1913.<br />
Kod Skadra je poginuo narednik Mihajlo Petrovi} (1884–1913),<br />
koji je postao prva `rtva u srpskom vojnom vazduhoplovstvu i jedan<br />
od prvih pilota na svetu koji je poginuo u borbenim dejstvima.<br />
Narednik Petrovi} se nalazio u <strong>sa</strong>stavu Primorskog aeroplanskog<br />
odreda od ~etiri aviona. Nesre}a se dogodila kada je,<br />
posle izvi|awa turskih polo`aja oko opkoqenog Skadra, sna-<br />
`an termi~ki udar izbacio pilota iz aviona. U to vreme padobran<br />
nije bio standardni deo opreme pilota.<br />
VREMEPLOV<br />
22. mart 1973.<br />
Na osnovu Re{ewa <strong>sa</strong>veznog sekretara za odbranu 22. marta<br />
1973, Tehni~ki opitni centar (TOC) Kopnene vojske po~eo je <strong>sa</strong><br />
izvr{avawem zadataka u oblasti ispitivawa sredstava naoru-<br />
`awa i vojne opreme. Ovaj datum se od 1997. godine obele`ava<br />
kao Dan Tehni~ko opitnog centra KoV.<br />
24. mart 1999.<br />
Bez <strong>sa</strong>glasnosti Saveta bezbednosti UN, u 20 <strong>sa</strong>ti, otpo~eo je<br />
napad Natoa na SRJ. Nato je u po~etku anga`ovao 700, a ubrzo<br />
i vi{e od 1.000 aviona i veliki broj krstare}ih raketa ”tomahavk”.<br />
Za 78 dana agresije, napadani su vojni, ali i civilni ciqevi.<br />
Pored vojnih `rtava, poginulo je oko 2.000, a raweno vi-<br />
{e od 5.000 civila.<br />
25. mart 1941.<br />
U Be~u potpi<strong>sa</strong>n Protokol o pristupawu Kraqevine Jugoslavije<br />
Trojnom paktu. Potpisnici su bili predstavnici vlada Nema~ke,<br />
Italije i Japana, s jedne strane, i predstavnici vlade Kraqevine<br />
Jugoslavije – Dragi{a Cvetkovi} i Alek<strong>sa</strong>ndar Cincar<br />
Markovi}.<br />
25. mart 1957.<br />
U Rimu su potpi<strong>sa</strong>ni ugovori o osnivawu Evropske ekonomske<br />
zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.<br />
26. mart 1913.<br />
Padom Jedrena okon~ane borbe koje su vo|ene za taj grad u Prvom<br />
balkanskom ratu: Druga armija generala Stepe Stepanovi-<br />
}a, s jedne, i turske po<strong>sa</strong>de, s druge strane.<br />
27. mart 1941.<br />
Zavereni~ka grupa oficira, predvo|ena armijskim generalom<br />
Du{anom Simovi}em, zbacila vladu Cvetkovi}–Ma~ek i Namesni{tvo<br />
kneza Pavla, a na presto dovela maloletnog kraqa Petra<br />
Drugog Kara|or|evi}a.<br />
Pripremio Miqan MILKI]<br />
FOTO<br />
AL BUM<br />
Jedinice KNOJ-a<br />
u trci ”Pobeda<br />
naroda” na<br />
Kalemegdanu<br />
1946. godine<br />
Pripremio<br />
Radovan POPOVI]<br />
75
LI^NOSTI<br />
KNEGIWA<br />
MILICA<br />
MAJ^INA @RTVA<br />
Oknegiwi Milici, supruzi kneza Lazara i jednoj od<br />
najzna~ajnijih `ena srpske istorije, nedovoqno se<br />
zna. Povodom nedavne 600. godi{wice wene smrti<br />
(24. novembar 1405), vaqa se, ipak, podsetiti<br />
na ono {to je poznato. Naime, proteklih {est vekova,<br />
knegiwa Milica je ostala u senci svoga oca<br />
Jug Bogdana, mu`a kneza Lazara i sina despota<br />
Stefana Lazarevi}a. Ali, ona nije mitska figura.<br />
Naprotiv…<br />
Posle sloma na Kosovu (1389) Milica je ostala<br />
udovica <strong>sa</strong> te{kom ranom na srcu i <strong>sa</strong> troje maloletne<br />
dece. Sa decom i ogromnim blagom mogla je da<br />
ode u Dubrovnik i lagodnije pro`ivi ostatak `ivota.<br />
Umesto toga, Milica je izabrala bitku za spas<br />
srpske dr`ave. Kada je umrla, wen sin je okruwen<br />
u Carigradu, a Srbija je oslobo|ena od<br />
turskog vazalstva. Srbija je tada bila prostranija<br />
i od granica u kojima ju je ostavio<br />
knez Lazar.<br />
Kako je to bilo mogu}e<br />
U tada{wim istorijskim okolnostima,<br />
Milica se borila mudro{}u i `rtvom.<br />
Svesno je prihvatila vazalni odnos<br />
prema Turcima i zadatak da vazalsku<br />
vojsku predvode weni sinovi Stefan i Vuk.<br />
Tako se i dogodilo da sina Stefana, ve} u sedamnaestoj<br />
godini, isprati u rat (Rovine,<br />
1395) u kojem su poginuli turski vazali kraq<br />
Marko i Konstantin Dejanovi}, a u o<strong>sa</strong>mnaestoj<br />
na Nikopoqe (1396) gde su Turci strahovito<br />
porazili krsta{ku vojsku. Kako je zabele`io<br />
hroni~ar tog doba, Stefan je <strong>sa</strong><br />
srpskim kowanicima “smelo juri{ao na<br />
ugarsku zastavu” i taj barjak “oborio na<br />
zemqu”.<br />
Knegiwa je svoju k}i Oliveru, <strong>sa</strong> ~etrnaest<br />
godina, poslala u harem sultanu Bajazitu,<br />
ubici svog supruga. Kao junak anti~ke<br />
drame, mladi Stefan, jo{ de~ak, li~no<br />
je 1390. vodio Bajazitu, u Jedrene, svoju<br />
sestru Oliveru. Za `rtve koje je prinela,<br />
knegiwa Milica je mirno primila osudu<br />
nekih qudi. “Oliveri <strong>sa</strong>`aqewe, Stefanu<br />
qubav i po{tovawe, meni greh. Majka<br />
tako zna”, govorila je ona.<br />
Knegiwa Milica je bila vladarka,<br />
`ena koja voli svoga mu`a i majka. Odlu~ivala<br />
je o svojoj deci nedovoqno sigurna<br />
u ispravnost svojih odluka. Neka<br />
mi{qewa da je bila “okrutna” nisu<br />
ta~na. “Wu je pekao najstra{niji qudski<br />
bol – bol wene dece. Lomio ju je<br />
strah za wih. Ona nije bila ni{ta mawa<br />
`rtva nego oni koje je `rtvovala”.<br />
Prema Grigoriju Camblaku, godine<br />
1398, Milica se na{la u mu~noj<br />
misiji koju je preduzela zajedno <strong>sa</strong><br />
monahiwom Jefimijom, `enom Ugqe{e Mrwav~evi}a.<br />
One su krenule na neizvestan i te`ak zadatak, “da<br />
opravdaju mladog Stefana Lazarevi}a, koji je<br />
bio na dvoru sultana Bajazita optu`en za neverstvo<br />
i planiranu izdaju”. Posle silnih muka, misija<br />
im je uspela. Sultan mu je oprostio `ivot i<br />
pored dokaza o izdaji. Od sultana je izmolila i<br />
mo{ti svete Petke, ”za{titnice zemqe i svih<br />
zemaqskih plodova i useva” i iz Trnova prenela<br />
ih u Lazaricu. Uspostavqeni kult kneza Lazara,<br />
uz mo{ti svete Petke, nadahwivao je Srbe rodoqubqem,<br />
“skrivenim u forme religijskog rituala” u koji<br />
Turci tada nisu dirali.<br />
Knegiwa je <strong>sa</strong> strepwom ispratila sinove<br />
Stefana i Vuka i sestri}e \ura|a i Grgura<br />
Brankovi}a u bitku kod Angore, dana{we Ankare<br />
(1402). Stefan je predvodio nekoliko hiqada<br />
srpskih ratnika. Turski izvori ka`u da<br />
se on na ~elu svojih oklopnika, spa<strong>sa</strong>vaju}i<br />
ga, “tri puta probijao do opkoqenog Bajazita”<br />
i da je “divqu hrabrost srpskog kneza i<br />
wegovih ratnika, zapazio i <strong>sa</strong>m Timur-<br />
Lenk”, pitaju}i “ko su ti odva`ni dervi-<br />
{i” Posle bitke kod Angore, knegiwa<br />
Milica je do~ekala da wen sin Stefan<br />
u Carigradu, od cara Jovana Sedmog Paleologa,<br />
dobije titulu despota. U narednim godinama<br />
on }e pro{iriti i osna`iti svoju<br />
vlast.<br />
U crkvi Lazarici u Kru{evcu, zadu-<br />
`bini kneza Lazara, me|u ikonama svetiteqa,<br />
me|u kojima su i ~etiri ikone kneza<br />
Lazara, nema knegiwe Milice. Ni <strong>sa</strong><br />
onim <strong>sa</strong> kojim je podelila `ivot i `rtvu,<br />
knezom Lazarom, ni <strong>sa</strong> svetom Petkom, ~ije<br />
je mo{ti izmolila od Bajazita.<br />
Svoje posledwe dane `ivota, kao<br />
monahiwa Jevgenija, knegiwa Milica je<br />
provela zajedno <strong>sa</strong> monahiwom Jefimijom,<br />
posledwom Nemawi}kom, prvom<br />
srpskom pesnikiwom, koja je, uz ostalo,<br />
<strong>sa</strong>stavila i “Pohvalu” knezu Lazaru.<br />
Prema kazivawu <strong>sa</strong>vremenika, ona je<br />
imala veliki uticaj na knegiwu Milicu.<br />
@ivele su i <strong>sa</strong>hrawene u manastiru<br />
Qubostiwi kod Trstenika, zadu`bini<br />
knegiwe Milice, gde je, u godinama<br />
posle Kosovskog boja, zamona{en veliki<br />
broj udovica, srpskih plemkiwa.<br />
Predawe ka`e da je “<strong>sa</strong>mo u jednom danu<br />
zamona{ewe tra`ilo tri stotine<br />
`ena”.<br />
Duh, hrabrost, snaga, voqa i po-<br />
`rtvovawe knegiwe Milice bili su<br />
vredni ovog skromnog pomena.<br />
Krsman MILO[EVI]<br />
76<br />
Knegiwa Milica, ktitorski portret, oko 1406. godine<br />
(iz kwige Manastiri Srbije Slobodana Mileusni}a)<br />
15. mart 2006.
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM<br />
PROTIVNIK<br />
Ako ~ujem da neko govori kako bi se hteo “izbaviti” svog “protivnika”,<br />
ni izbliza ni<strong>sa</strong>m siguran da je odista tako... “Te-<br />
{ko, bogme!” – {ap}em ja ispotiha, ali <strong>sa</strong>ose}ajno klimam<br />
glavom – iz qubaznosti. Lako je re}i: izbaviti se protivnika,<br />
to jest, svog “sopstvenog” protivnika... Pa on mi je potreban!<br />
Svakome od nas, za li~ne potrebe – u krajwem slu-<br />
~aju – treba jedan. Bez wega se u `ivotu ne mogu sna}i. On mi ~ini<br />
ogromne usluge! Kakve...<br />
Od detiwstva u srcu nosim negativne afekte – rane srca<br />
koje su se nizale iz neosve}enih uvreda, iz nepravednih kazni,<br />
iz te{kih zabrana i poni`ewa, i koje su ostale u potpunosti nezadovoqene.<br />
[ta u~initi <strong>sa</strong> wima One su povezane <strong>sa</strong> protivnikom;<br />
wemu se i pripisuju. U wemu se objektivi{u. On postaje<br />
ne{to poput `ivog garderobera moje mr`we. Neretko nenamerno,<br />
bez i najmawih osnova za to, on tokom celog svog `ivota trpi<br />
moju antipatiju; za{to – ne zna niko, ni on, ni ja <strong>sa</strong>m. Za wega je<br />
to naj~e{}e breme `ivota; za mene – olak{awe. Siroti “protivnik”!<br />
Dobri “protivnik”...<br />
Drugo, on mi je potreban da bi “objasnio” mnogo moje neuspehe<br />
i gre{ke. Pa ja <strong>sa</strong>m uvek bio u pravu! Ja <strong>sa</strong>m stalno isturen!<br />
Kad mi ne{to nedostaje, kada nastupa krah, za to je kriv on,<br />
on, <strong>sa</strong> wegovom nedobronamerno{}u, intrigama, otrovnom zavi-<br />
{}u. \avo <strong>sa</strong>m! Raspu{ten jarac! Tako mi je potreban i dvostruko:<br />
on na sebe prima krivicu i te{ko}e; ja imam utehu i spokoj.<br />
Tre}e, on mi je potreban kao odsko~na daska u takmi~ewima.<br />
Bez wega bih, mo`da, zaspao; le`ao bih, uveo i podbuo, profesionalna<br />
len~uga, <strong>sa</strong> kapom natu~enom na o~i.<br />
I <strong>sa</strong>ma pomi<strong>sa</strong>o na wega prene me; izustim li mu ime – to je<br />
za mene kao zvuk trubqi, kao “rzawe i topot kowa”. [ta On je<br />
ispred mene Ja <strong>sa</strong>m – iza wega On je na vrhu, a ja na dnu Nikad!<br />
Napred! Hvala, hvala ti, moj verni protivni~e...<br />
Dakle, ja imam u wemu, kao ~etvrto, `ivo merilo svojih zadataka<br />
i dostignu}a. Zbog wega – `elim ka vrhu, u nadahwuju}i<br />
zanos! Zar <strong>sa</strong>m toliko zaostao [ta <strong>sa</strong>m postigao Je<strong>sa</strong>m li boqi<br />
nego on Je<strong>sa</strong>m li ve} osvojio wegovo ume}e Poseduje li on,<br />
jo{ uvek, neku sposobnost koje u mene nema Tada }u ga temeqnije<br />
prou~iti, jer }u, mo`da, ne{to nau~iti, mo`da }u izvu}i pouku<br />
na wegovom primeru. Samo neka ostane tu negde, taj moj protivnik!<br />
Samo neka mi slu`i kao protivnik!...<br />
Javqa se isku{ewe, i ja mislim o wemu: on }e se obradovati<br />
ne~emu {to se dogodilo <strong>sa</strong> mnom! Ako se pokolebam, odmah }u<br />
se podsetiti na wega: moja slabost je jednaka wegovoj pobedi. Tako<br />
wegov porok podr`ava moje dobro~instvo. Tako mi on slu`i<br />
kao nekakav parapet, da me ne zahvati nesvestica. Odricawe<br />
koje mu bacam u lice poma`e mi u <strong>sa</strong>mopotvrdi. Odri~u}i, ja tvrdim.<br />
Prokletstvo za mene postaje otre`wewe i okrepa. Neka<br />
svak radi svoj po<strong>sa</strong>o.<br />
Napokon, on mi slu`i kao ogledalo. Svojevrsno ogledalo:<br />
moji nedostaci su preuveli~ani, moje dobre strane su jako umawene.<br />
Ru`no izgledam u tom ogledalu neprijateqskog mi{qewa.<br />
Putem promi{qawa mog iskrivqenog lika odra`enog u wemu,<br />
sti~em snagu karaktera i <strong>sa</strong>mopoznawa. O, <strong>sa</strong>mo<strong>sa</strong>vla|ewe! ^ojstvo<br />
i slobodo mog pogleda!...<br />
Zar se moram “izbaviti” <strong>sa</strong>mog sebe, moj dragi protivni~e<br />
Zar da te se li{im Nikad. Ali, ako neko drugi govori o tome, ja<br />
vaspitano klimam glavom – da bih bio qubazan..<br />
Ivan A. IQIN<br />
Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,<br />
Svetigora, Cetiwe, 2001.<br />
VERSKI PRAZNICI<br />
15–31. mart<br />
Pravoslavni<br />
22. mart – Svetih 40 mu~enika Sevastijskih<br />
– Mladenci<br />
30. mart – Sveti Aleksije ^ovek Bo`ji<br />
Rimokatoli~ki<br />
19. mart – Sveti Josip, zaru~nik Bla`ene<br />
Djevice Marije<br />
25. mart – Navije{tewe Gospodinovo<br />
– Blagovijest<br />
Jevrejski<br />
15. mart – [u{an - Purim<br />
DUHOVNOST<br />
SVETIH 40 MU^ENIKA<br />
SEVASTIJSKIH<br />
Svetih ~etrdeset mu~enika<br />
u Sevastiji bili su<br />
vojnici rimske vojske,<br />
ali iskreni i ~vrsti hri-<br />
{}ani. U vreme Likinija<br />
zapretili su im na sudu<br />
oduzimawem vojni~ke ~asti,<br />
ali jedan od wih re-<br />
~e sudiji: “Ne <strong>sa</strong>mo ~ast<br />
vojni~ku, no i tela na{a<br />
uzmi od nas, ni{ta nam<br />
nije dra`e i ~asnije od<br />
Hrista Boga na{ega”.<br />
Posle toga naredi vojvoda<br />
da ih kamenuju, ali se kamewe vra}alo na one<br />
koji su ga bacali. Mu~iteqi su se zato silno naqutili<br />
i bacili uh u jezero, iako je bio veliki mraz…<br />
Na nebu se uskoro pojavi ~udna svetlost i zagreja<br />
jezero, a <strong>sa</strong> svetlo{}u se na glave izmu~enih mladi-<br />
}a spusti{e sjajni venci.<br />
[U[AN - PURIM<br />
Naziv za 15. adar, drugi dan Purima, dobijen<br />
po gradu [u{anu (Suza) prestonici Persije.<br />
Napadnuti Jevreji [u{ana borili su se protiv<br />
svojih napada~a 13. i 14. adara, a pobedu nad wima<br />
slavili su 15. adara.<br />
Vi{e od dve hiqade godina Jevreji slave Purim,<br />
ili Esterin praznik, u znak se}awa na dane<br />
kada je Estera, }erka {u{anskog Jevrejina Mordehaja,<br />
molila kraqa Aha{vero{a da po{tedi wen<br />
narod. Ime praznika poti~e od re~i kocka (ili<br />
`reb) po{to je kraqev doglavnik Aman bacao kocku<br />
da odredi najpogodniji dan za uni{tewe Jevreja.<br />
Purim je simbol borbe jevrejskog naroda za opstanak,<br />
svedo~i o tome da narod koji `eli slobodu uvek<br />
mora da se bori za wu.<br />
77
SPORT<br />
KAMP ZA TRENIRAWE<br />
SPORTISTA VSCG<br />
NA KOPAONIKU<br />
PROTIV VETREWA^A<br />
Prvi put od u~lawewa na{e<br />
zemqe u Me|unarodnu<br />
organizaciju za vojni sport<br />
(CISM), Vojska Srbije i Crne<br />
Gore ispunila je obavezu koju joj<br />
to ~lanstvo name}e –<br />
sprovo|ewe priprema sportista<br />
za u~e{}e na takmi~ewima. Na<br />
smu~arskom poligonu Kopaonik<br />
odr`ane su zimske pripreme u<br />
kojima su u~estvovali<br />
orijentirci, atleti~ari<br />
(dugopruga{i) i vojni<br />
pentatlonci. Dakle, u~iwen je<br />
prvi korak, dodu{e veoma mali,<br />
ka ozbiqnijem i<br />
profesionalnijem pristupu<br />
razvoju vojnog sporta.<br />
78<br />
Svakome ko se malo ozbiqnije bavi sportom ili zanima za tu oblast<br />
poznato je da su, kako im i <strong>sa</strong>mo ime govori, bazi~ne pripreme<br />
osnova na kojoj po~iva spremnost jednog sportiste za takmi~arsku<br />
sezonu. One obi~no po~iwu tri do {est meseci pre takmi~ewa, s<br />
ciqem da se iz spektra mogu}nosti sportista trena`om napravi selekcija<br />
i stigne do kvaliteta. Bazi~ne pripreme trebalo bi da se odr-<br />
`avaju dva puta godi{we po 21 dan. One su sli~ne za ve}inu sportova,<br />
po{to im je ciq da niskim intenzitetom, {to zna~i da puls ne prelazi<br />
130 do 140 otkucaja u minuti, sportista pre|e {to ve}u kilometra`u.<br />
Na taj se na~in u wegovom organizmu akumulira energija na kojoj }e po-<br />
~ivati daqe pripreme.<br />
Zbog toga je va`no da se posle povratka <strong>sa</strong> bazi~nih priprema dobro<br />
isplaniraju daqi treninzi, prilago|eni sportu kojim se pojedinac<br />
bavi. Osnova bazi~nih priprema orijentiraca i atleti~ara na Kopaoniku<br />
bio je takozvani kros-kontri ili tr~awe, na skijama po{to se pri<br />
takvoj aktivnosti puls mo`e odr`avati na optimalnom broju otkucaja, a<br />
pri ve`bawu su anga`ovani svi mi{i}i.<br />
TRKA ZA NORMU<br />
Na na{oj najpopularnijoj planini u zimskom periodu razgovarali<br />
smo <strong>sa</strong> potpukovnikom Slobodanom Stefanovi}em, trenerom najuspe-<br />
{nije ekipe Vojske SCG u 2005. godini – Pentatlon reprezentacije. Saznajemo<br />
da Kopaonik prekriven snegom ne pru`a najboqe uslove za pripreme<br />
pentatlonaca, po{to je suvi{e hladno, a staze su te{ke za trenirawe.<br />
Uz to, rad dodatno ote`ava oprema koju sportisti koriste za trening,<br />
a koja je stara i pohabana.<br />
– Ipak, mi u tome ne tra`imo opravdawe i poku{avamo najprofesionalnije<br />
da odradimo ono zbog ~ega smo ovde do{li. Treninzi pentatlonaca<br />
po~iwu u 9.30 i zavr{avaju se u 17 <strong>sa</strong>ti. Dnevno imamo ~etiri treninga<br />
razli~itog intenziteta, od kojih je ve}ina namewena razvoju op{te<br />
15. mart 2006.
fizi~ke pripreme. Tako da su sportisti za petnaestak dana pretr~ali<br />
oko 200 kilometara – ka`e potpukovnik Stefanovi}.<br />
Pripreme na Kopaoniku <strong>sa</strong>mo su uvod u daqi naporan rad<br />
koji o~ekuje sportiste posle povratka, a prvu zna~ajniju proveru<br />
ima}e u maju, na Sportskom prvenstvu VSCG u Ni{u, da bi<br />
krajem juna nastupili na regionalnom prvenstvu u Hrvatskoj. Bi-<br />
}e to ujedno kvalifikaciono prvenstvo na kome }e ~lanovi Pentatlon<br />
reprezentacije poku{ati da postignu normu za nastup na<br />
Svetskom vojnom prvenstvu u pentatlonu, koje }e u avgustu biti<br />
odr`ano u Austriji.<br />
Pentatloncima u Zagrebu ne}e biti nimalo lako, jer norma<br />
iznosi 4.800 bodova i da bi se za wu izborili neophodni su<br />
vrhunski rad, dugotrajne pripreme i velika borba <strong>sa</strong> {topericom<br />
i sopstvenom izdr`qivo{}u.<br />
– Mo`emo re}i da je reprezentacija VSCG u vojnom pentatlonu<br />
jo{ mlada, po{to iskustva svetskih takmi~ara pokazuju da<br />
se najboqi rezultati posti`u izme|u 30. i 32. godine `ivota, kada<br />
minuli rad dolazi do izra`aja. Zbog toga prave rezultate tek<br />
o~ekujemo, a na{ osnovni ciq u predstoje}em periodu, uz svakodnevne<br />
treninge, bi}e da u aprilu odemo na planirane pripreme<br />
u Sombor, kako bismo se {to boqe pripremili za takmi~ewe u<br />
Hrvatskoj i tamo ispunili uslov za na{e prvo u~e{}e na Svetskom<br />
prvenstvu, koje }e okupiti takmi~are iz vi{e od 20 zemaqa<br />
– zakqu~uje trener reprezentacije VSCG u pentatlonu.<br />
KAD ]E SPORTSKA ^ETA<br />
Svakako treba naglasiti da bi plasman te reprezentacije na<br />
Svetsko prvenstvo bio pravi podvig, budu}i da u na{oj zemqi jedino<br />
u Somboru postoji staza za petoboj, koja nije u potpunosti<br />
prilago|ena pravilima CISM-e, te da na{i reprezentativci jo{<br />
uvek nemaju obezbe|ene pu{ke iz kojih }e ga|ati na takmi~ewu.<br />
Ekipa u pentatlonu trenutno broji dvanaest qudi, a {estorica<br />
od wih izlaze na takmi~ewe. Ve}ina je na slu`bi van Beograda,<br />
tako da se posle povratka <strong>sa</strong> Kopaonika wihov daqi rad<br />
svodi na individualne treninge, naj~e{}e posle radnog vremena.<br />
Tako|e, na{ <strong>sa</strong>govornik nagla{ava da u reprezentaciji VSCG<br />
u pentatlonu uvek ima mesta za sportiste koji svojim radom poka`u<br />
i doka`u da zaslu`uju da budu u woj.<br />
Za trening orijentiraca i atleti~ara na Kopaoniku bio je<br />
zadu`en poru~nik Dragan Ja}imovi}. Pitamo ga koliko }e bazi~ne<br />
pripreme imati efekta ukoliko sportisti zbog redovnih<br />
obaveza u svojim jedinicama, odlazaka na terene i de`urstva,<br />
ne budu mogli da nastave trenirawe potrebnim intenzitetom.<br />
SVETSKO VOJNO PRVENSTVO U SKIJAWU<br />
Na Kopaoniku se trenutno priprema grupa skija{a koji<br />
krajem marta treba da u~estvuju na Svetskom vojnom prvenstvu<br />
u skijawu u [vajcarskoj. Me|u wima je i Igor Vukovi},<br />
koga smo sreli na Kopaoniku jo{ dok se pripremao <strong>sa</strong> orijentircima.<br />
On }e u [vajcarskoj biti na{ jedini predstavnik<br />
u nordijskom skijawu. Ta~nije, takmi~i}e se u dve discipline:<br />
kros-kontri, slobodni stil na 15 kilometara i biatlon<br />
na deset kilometara. Kako bi se {to boqe pripremio<br />
za takmi~ewe koje mu predstoji, Igor je izdvojio svoja sredstva<br />
i kupio skije, po{to su one <strong>sa</strong> kojima su trenirali sportisti<br />
VSCG stare vi{e od trideset godina. Pitamo ga {ta<br />
o~ekuje od nastupa u [vajcarskoj.<br />
– Kao i na ve}ini me|unarodnih vojnih takmi~ewa, i u<br />
[vajcarskoj }e na{a reprezentacija biti jedna od retkih ~iji<br />
su ~lanovi profesionalni vojnici, koji se gotovo rekreativno<br />
bave sportom. Zbog toga ne mo`emo da o~ekujemo mnogo.<br />
Nameravam da rezultatom opravdam do<strong>sa</strong>da{we treninge<br />
i da nau~im ne{to novo kako bih prokr~io put momcima koji<br />
su jo{ u Vojnoj gimnaziji ili na Akademiji, a koji }e u budu}-<br />
nosti, nadam se, biti u prednosti u odnosu na nas koji se <strong>sa</strong>da<br />
<strong>sa</strong>mi snalazimo i borimo – ka`e Igor.<br />
– Jo{ jedno vreme sve ovo ima}e efekta zato {to te qude<br />
nosi jak entuzijazam, ali treba imati na umu da ova dr`ava sve<br />
vi{e tro{i wihovu qubav prema sportu. Ve}ina tih mladih qudi<br />
trenira posle osmo~asovnog radnog vremena, tro{e svoj novac<br />
za nabavku opreme, a onda drugi od wih tra`e rezultate. Za<br />
ove pripreme postojala je naredba kojom su qudi petnaest dana<br />
oslobo|eni svakodnevnih obaveza, ali niko ne razmi{qa o tome<br />
da se, recimo, u orijentiringu takmi~ewa odr`avaju svakog<br />
vikenda. Da bi u~estvovali u wima sportisti ula`u svoj novac,<br />
znoj i muku da i ne ra~unamo, a tek kada postignu uspeh niotkuda<br />
se pojavquju mnogi da prisvoje wihove rezultate. Zbog toga se<br />
sve ovo na{e zalagawe mo`e porediti <strong>sa</strong> borbom Don Kihota i<br />
vetrewa~a. Tako su stvari do <strong>sa</strong>da funkcioni<strong>sa</strong>le, ali ne}e mo-<br />
}i jo{ dugo. Zbog toga insistiramo na sistemskim re{ewima i<br />
formirawu sportske ~ete.<br />
Iako se ve} odre|eno vreme govori o formirawu sportske<br />
~ete koju retko koja armija sveta nema, na papir jo{ nije stavqena<br />
skica kako bi ona trebalo da izgleda. Kako <strong>sa</strong>znajemo, ideja je<br />
79
Vojni gimnazijalci na Kopaoniku<br />
OBUKA U SKIJAWU<br />
U~enici 32. klase Vojne gimnazije boravili su krajem februara<br />
na Kopaoniku, gde su, prema utvr|enom nastavnom planu<br />
i programu, pro{li osnovnu obuku u skijawu.<br />
Podeqeno u trinaest grupa, 140 u~enika <strong>sa</strong>vladalo je<br />
osnovne elemente u alpskom skijawu. Kako smo <strong>sa</strong>znali od pukovnika<br />
Milana Stevi}a, zamenika na~elnika Vojne gimnazije,<br />
koji je na Kopaoniku bio u ulozi komandanta poligona, svi u~enici<br />
<strong>sa</strong>vladali su osnovne elemente skijawa, bez nezgodnih padova<br />
i povreda.<br />
Kako dugogodi{wa tradicija nala`e, pretposledweg dana<br />
boravka vojnih gimnazijalaca na Kopaoniku odr`ana je trka u<br />
veleslalomu, u kojoj je ubedqivo trijumfovao Milo{ [umarac<br />
<strong>sa</strong> vremenom 38 sekundi 91 stotinka. Drugi je bio Slobodan<br />
Qe{evi} (46:38), dok je tre}e mesto zauzeo Nemawa Drobwak<br />
(46:58).<br />
S. S.<br />
da u sportskoj ~eti, koja bi bila stacionirana na Vojnoj akademiji,<br />
sportista provede najmawe jedan olimpijski ciklus, dakle, ~etiri<br />
godine, a u zavisnosti od rezultata posle tog perioda ostajao<br />
bi u ~eti ili bi se vratio u jedinicu iz koje je do{ao.<br />
Stru~ni koordinator priprema na Kopaoniku prof. dr<br />
Dragan Streli} ka`e da je u po~etku ne <strong>sa</strong>mo u Ministarstvu odbrane<br />
i General{tabu ve} i u Vojnoj akademiji postojao negativan<br />
stav o formirawu sportske ~ete, da bi kasnije u toj visoko-<br />
{kolskoj ustanovi dali pre}utnu <strong>sa</strong>glasnost.<br />
– Mnogima nije jasno da su posle brojnih ratova, sport i<br />
u~e{}e na{ih oficira u mirovnim misijama jedina poqa gde<br />
na{a vojska <strong>sa</strong>da treba da se dokazuje. Tako se ne shvata ni da<br />
u~lawewe u Me|unarodnu organizaciju za vojni sport CISM zahteva<br />
aktivno ukqu~ewe svih vojnih struktura i wihovu pomo} u<br />
organizovawu takmi~ewa. Zato nam se i dogodilo da ve} prve<br />
godine posle u~lawewa ne platimo na vreme ~lanarinu. Na{a<br />
vojska je sportsku ~etu imala znatno pre mnogih zemaqa koje su<br />
<strong>sa</strong>da na sportskom planu boqe od nas. Neposredno pre organizovawa<br />
kampa za trenirawe na Kopaoniku, iz sedi{ta CISM<br />
skrenuli su nam pa`wu da ni{ta do <strong>sa</strong>da nismo ulo`ili u edukaciju<br />
stru~nih kadrova, te da bi na tom planu trebalo da se<br />
po~ne raditi upravo na Kopaoniku, u vidu edukacije sportista.<br />
Paradok<strong>sa</strong>lno je i tu`no {to <strong>sa</strong>da od wih dobijamo uputstva kako<br />
da u vojsci “pravimo” vrhunske sportiste, a mi smo ih imali<br />
jo{ pre ~etrdeset godina. Ali problem nije u wima ve} u nama –<br />
isti~e Streli}.<br />
U kontekstu svega do <strong>sa</strong>da re~enog napomenu}emo da je na{a<br />
zemqa jedna od retkih koja nije <strong>sa</strong>~inila i usvojila plan aktivnosti<br />
sportista do vojnih Olimpijskih igara, koje }e biti odr`ane u<br />
Indiji 2007. godine. Ve}ina armija je odavno isplanirala u~e-<br />
{}e svojih sportista na kqu~nim kontrolnim takmi~ewima i svetskim<br />
prvenstvima do 2007. godine, koncentri{u}i se ve} <strong>sa</strong>da na<br />
pojedine sportove i prilago|avaju}i formu sportista za to najve}e<br />
vojno takmi~ewe. Dakle, zarad razvoja i napredovawa sporta<br />
u na{oj vojsci, neophodno je da to~ak, koji se ovih godina polako<br />
pokre}e – nastavi da se okre}e. Kako <strong>sa</strong>da stvari stoje, ni taj<br />
minimum ne}e biti lako posti}i, ali nadamo se da }e neki novi<br />
klinci i mladi qudi koji }e se ve} na sportskom prvenstvu VSCG u<br />
maju ista}i svojim sportskim rezultatima dati jo{ ve}i zamajac<br />
tom to~ku koji vi{e niko ne}e mo}i da zaustavi.<br />
Sawa SAVI]<br />
Snimio Radovan POPOVI]<br />
OBAVE[TEWA<br />
VASKRS U SVETOJ ZEMQI<br />
Pripadnici Ministarstva odbrane i VSCG koji su zainteresovani<br />
za putovawe u Jeru<strong>sa</strong>lim i poklowewe grobu Gospodwem<br />
u Svetoj zemqi za vreme vaskr{wih praznika mogu se<br />
prijaviti organizatoru Haxi Risti Puri}u, civilnom licu<br />
<strong>sa</strong> Aerodroma “Batajnica” na telefone: 011/3106-168 i<br />
064/1363-658.<br />
SUSRET 36. KLASE SV[ KoV<br />
Okupqawe 36. klase SV[ KoV zakazano je za 8. april<br />
2006. godine u 11 ~asova u Vojnoj akademiji, u ulici Pavla Juri{i}a<br />
- [turma 33 (Ivana Luki}a - Kurjaka). Kontakt telefoni:<br />
011/2350-595 (35-595), 063/70-88-797 kIk. Alek<strong>sa</strong>ndar<br />
Mili} i 064/614-8218 stv. Ivan Stankovi}.<br />
80<br />
15. mart 2006.
NOVE KWIGE<br />
ETIKA RATOVAWA<br />
Ilija Nikezi}, general u penziji, dugogodi{wi nastavnik<br />
i ~ovek koji je svojim delom ostavio zna~ajan trag u moralnom<br />
oblikovawu brojnih generacija oficira Vi{e vojne akademije,<br />
Ratne {kole i postdiplomskih studija vojnih nauka, autor je<br />
kwige ”Etika ratovawa”.<br />
Kao stru~wak za oblast ratovodstva i ratne ve{tine ponovo<br />
se osvrnuo na eti~ku stranu rata i ratovawa.<br />
Rukovode}i se svojim<br />
ube|ewima i ~ove~no{}u, duboko<br />
uvre|en na~inom primene<br />
sile u drugoj polovini 20.<br />
veka, posebno propagandom i<br />
agresijom Natoa na Jugoslaviju,<br />
ulo`io je celog sebe u<br />
kwigu i digao glas protiv <strong>sa</strong>vremenog<br />
varvarstva mo}nih.<br />
Obradio je istorijski<br />
nastanak i razvoj etike kao<br />
nauke, moralnih principa i<br />
normi, obi~aja i pravila rata,<br />
navode}i primere vite-<br />
{tva, humanizma, ~ove{tva i<br />
ne~ove{tva u ratu u davnoj i<br />
bliskoj pro{losti, u nas i<br />
svetu. Znatan deo kwige odnosi se na etiku ratova i ratovawa<br />
u Vijetnamu, Iraku i Jugoslaviji, koje su vodili SAD i Nato,<br />
kao najja~a svetska sprega danas. Osvr}u}i se na tradicionalnu<br />
etiku, posebno na usvojene me|unarodne dokumente iz<br />
etike rata i ratovawa, Povequ Ujediwenih nacija, `enevske i<br />
ha{ke konvencije i protokole, podrobno i dokumentovano odslikava<br />
tragove zlo~ina, ne~ove{tva i povrede me|unarodnog<br />
ratnog i humanitarnog prava.<br />
Na kraju su dati kodeks etike ratovawa, izra`en etikom<br />
vojni~ke ~asti, op{tepriznata na~ela me|unarodnog ratnog<br />
prava, op{ta ograni~ewa i zabrana zlo~ina u ratu.<br />
ZBORNIK<br />
RADOVA<br />
O JOVANU<br />
CVIJI]U<br />
Jovan Cviji} (1865–1927), svestrani nau~nik svetskog<br />
gla<strong>sa</strong>, nadaleko poznat geograf i geolog. Priznat i slavan za<br />
`ivota, wegovo delo trajno ostaje za nauk svim poslenicima u<br />
nau~nim disciplinama, kojima je na Beogradskom univerzitetu<br />
postavio temeqe.<br />
Zbornik, u redakciji akademika Mihajla Markovi}a i<br />
prof. dr Dragana Simeunovi}a, obuhvata 27 stru~nih i nau~nih<br />
radova <strong>sa</strong> skupa “Dru{tveno-politi~ka delatnost Jovana<br />
Cviji}a” (Beograd, 2002) koji je organizovalo Odeqewe dru-<br />
{tvenih nauka SANU u nameri da obuhvati, osvetli i iznova<br />
oceni veoma va`no, a skoro zaboravqeno teorijsko nasle|e<br />
Jovana Cviji}a, najzna~ajnijeg mislioca iz druge polovine<br />
19. i spo~etka pro{log veka.<br />
Zbog svoje teorijske, nau~ne i prakti~ne vrednosti Zbornik<br />
preporu~ujemo naj{iroj stru~noj i nau~noj javnosti, isto<br />
tako, u vidu {ire nastavne literature u vaspitno-obrazovnim<br />
ustanovama na svim nivoima {kolovawa.<br />
Kwiga je obima 300 strana, formata B-5, a {tampana je<br />
u tira`u od 500 primeraka.<br />
NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd<br />
tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,<br />
`iro ra~un: 840-49849-58<br />
N A R U X B E N I C A<br />
Naru~ujem ___________ primeraka kwige “ETIKA RATOVAWA”<br />
po ceni od 540,00 dinara.<br />
Kupac ___________________________________________________<br />
/ime, o~evo ime, prezime/<br />
Ulica i broj ________________________________________________<br />
Mesto i broj po{te_____________________telefon______________<br />
NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd<br />
tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,<br />
`iro ra~un: 840-49849-58<br />
N A R U X B E N I C A<br />
Naru~ujem ______________ primeraka kwige ”ZBORNIK RADOVA<br />
O JOVANU CVIJI]U” po ceni od 486,00 dinara.<br />
Kupac ______________________________________________________<br />
/ime, o~evo ime, prezime/<br />
Ulica i broj ___________________________________________________<br />
Mesto i broj po{te______________________telefon________________<br />
Datum____________________<br />
Potpis naru~ioca<br />
_____________________<br />
Datum____________________<br />
Potpis naru~ioca<br />
________________________<br />
Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o<br />
uplati celokupnog izno<strong>sa</strong> uve}anog za po{tarinu u iznosu 100<br />
dinara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u<br />
roku od 30 dana.<br />
Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati<br />
celokupnog izno<strong>sa</strong> uve}anog za po{tarinu u iznosu 100 dinara.<br />
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u roku<br />
od 30 dana.<br />
81
[AH<br />
KOMBINACIJA<br />
[tajnic - Mongredien<br />
London, 1863.<br />
Beli: Kc1, De2, Td1, Th1, Lc4, Le3,<br />
Sd2, Sg5, a2, b2, c3, e4, f2, g2<br />
Crni: Kg8, Dd8, Ta8, Tf8, Lb7, Lg7,<br />
Sf6, Sg6, a6, b6, c5, e5, f7, h7<br />
Beli na potezu.<br />
1.Sh7! Sh7 2.Th7!<br />
Na 2.Dh5 Sf6 3.Dg6 Dc8 4.Th7!<br />
2…Kh7<br />
Na 2…b5 3.Dh5! bc4 4.Tg7 Kg7<br />
5.Dh6 Kg8 6.Th1 Te8 7.Lc5 Te7<br />
8.Sc4 Dc7 9.Sd6! Dc5 10.Sf5 + -<br />
3.Dh5 Kg8 4.Th1<br />
Na 4.Dg6 Df6 5.Dh5 b5 6.Th1<br />
A<br />
R<br />
O<br />
S<br />
A<br />
UKR[TENE RE^I<br />
w<br />
S<br />
R<br />
Tfc8 7.Lg5! bc4 8.Lf6 Lf6 9.Dh7<br />
Kf8 10.Sc4 + -<br />
4…Te8 5.Dg6 Df6 6.Lf7! Df7<br />
Na 6…Kf8 7.Lc8 Te8 8.Th8! Lh8<br />
9.Lh6 Ke7 (9…Lg7 10.Df6) 10.Lg5<br />
+ -<br />
7.Th8! Kh8 8.Df7<br />
1:0<br />
MA[INA<br />
NE GRE[I!<br />
Adams - Hidra (kompjuter)<br />
London, 2005.<br />
1.e4 c5 2.Sc3 e6 3.Sf3 Sc6<br />
4.d4 cd4 5.Sd4 Dc7 6.g3 a6 7.Lg2<br />
d6 8.Sc6 bc6<br />
Nemilosrdna ”Hidra ~es kompjuter”<br />
namrtvo je isprebijala jednog<br />
od vode}ih velemajstora dana{wice!<br />
U me~u od {est partija za nagradu<br />
od 150. 000 dolara Englez je<br />
postigao <strong>sa</strong>mo jedan jedini remi, a<br />
ostalih pet izgubio. Mi prikazujemo<br />
upravo tu jedinu remi-partiju,<br />
koja je pokazala da beli najmawe<br />
rizikuje u Sicilijanskoj odbrani<br />
potezom 2.Sc3, koji je ovde primewen.<br />
9. 0-0 Sf6 10.Sa4 e5 11.c4 Le7<br />
12.Le3 Le6 13.Tc1 0-0 14.b3 Db7<br />
15.De2 Tfe8 16.h3 Tab8 17.Tfd1<br />
VODORAVNO:<br />
18. Popularni naziv za kompjuter, 19. Vrsta povrtarske biqke (beli i<br />
crni), 20. Crte` prestupnika napravqen na osnovu izjave o~evidaca,<br />
21. @ivopisni gradi} u Istri, 22. Izgovor slova “P”, 23. Pristalica<br />
egalitarizma, nasilnog ujedna~avawa, 24. Francuski fudbaler, Lilijen,<br />
25. Sve~ana igranka, 26. Kenejev potomak iz starogr~ke mitologije,<br />
27. Retkosti, retke stvari, 28. Potvrda, atestat, 29. Oznaka za teku}i<br />
ra~un, 30. Moja (lat.), 31. Vu}i, trzati, 32. Prastanovnici Potisja, 33.<br />
Saksonija, 34. Biv{i nema~ki fudbalski stru~wak, Helmut, 35. Vrsta<br />
indone`anskih haqina, 37. Stihovi od pet slogova, 38. Oznaka za crveno-zeleno-plavo<br />
(u TV), 39. Ptica iz porodice vrana, 41. Krasota, divota,<br />
42. Rok-muzi~ari, 43. U~iteq, u~a, 44. Ime glumca Pa}ina, 45. Britko,<br />
resko, 46. Umetni~ka manifestacija koja se odr`ava na dve godine,<br />
47. Luka u Jordanu, 48. @ensko ime, Atanasija , 49. Grad u [vedskoj, 50.<br />
Interesna sfera numizmati~ara, 51. Simbol renijuma, 52. Prepreka,<br />
prepona, 53. Igrati sporednu ulogu (kao statista), 54. Arhitekta (skr.),<br />
55. Na{a glumica.<br />
O<br />
G<br />
Q<br />
A<br />
R<br />
Lf8 18.Kh2 h6 19.Tc2 Le7 20.Lc1<br />
Dc7 21.Lb2 Sd7 22.Lc3 Sf8 23.De3<br />
c5 24.Lb2 Ld7 25.Sc3 Se6 26.Sd5<br />
Beli: Kh2, De3, Tc2, Td1, Lb2, Lg2,<br />
Sd5, a2, b3, c4, e4, f2, g3, h3<br />
Crni: Kg8, Dc7, Tb8, Te8, Ld7, Le7,<br />
Se6, a6, c5, d6, e5, f7, g7, h6<br />
26…Dd8 27.f4 Sd4 28.Tf2 Lc6<br />
29.fe5 de5 30.Ld4 cd4 31.Df3<br />
Tf8 32.Dh5 f6 33.h4 Le8 34.Df3<br />
Lf7 35.Lh3 Tb7 36.h5 a5 37.Kg2<br />
De8 38.Lg4 Lc5 39.Th1 Dc6 40.Tb2<br />
Tfb8 41.Lf5 Kh8 42.Thb1 De8<br />
43.g4 Dc6 44.Dd3 Lg8 45.Dd1 Da6<br />
46.Td2 a4 47.Tdb2 Da8 48.Kh2<br />
Lf7 49.Kg2 Lf8 50.Kh2 Le8<br />
Remi u 65. potezu.<br />
A<br />
M<br />
Pripremio @arko \OKI]<br />
N<br />
L<br />
K<br />
STUDIJA<br />
V. Pahman<br />
1938.<br />
Beli: Kh1, Ta5, Sf4<br />
Crni: Kh4, b3, c2, h2<br />
Beli na potezu.<br />
1.Sg2 Kg3 2.Ta1 b2 3.Se1 c1D<br />
Na 3…b1D 4.Tb1 cb1L 5.Sf3<br />
Le4<br />
4.Tc1 bc1D<br />
Remi!<br />
Pripremio<br />
Rade MILOSAVQEVI]<br />
majstor Fide<br />
B<br />
V<br />
T<br />
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: <strong>sa</strong>motar, @arko Paspaq,<br />
preporod, Skopas, adut, Aqo{a Vu~kovi}, okate, Epinal, Bea, atentator, l,<br />
nek, Solin, inok, Ota, Esen, otkivak, inat, RS, VA, tupa, kuglica, Etna, AMS,<br />
[<br />
X<br />
suro, kai<strong>sa</strong>, oro, s, trioksidi, RNK, Ararat, otrti, Vesna Trivali}, Ra}a, biotit,<br />
Ada~anin, Neda Arneri}, Avicena.<br />
USPRAVNO:<br />
1. U~inci, rezultati, 2. Vrsta maweg jedrewaka, 3. Barski gas, 4. Ure-<br />
|aj za kolimaciju, 5. Dvocifren broj, 6. Reka u Nema~koj, 7. Obarin,<br />
Avar, 8. Ptica iz porodice gwuraca, 9. Starac, starina, 10. Imenica<br />
(skr.), 11. Crkvena vi{eglasna vokalna kompozicija, 12. Zapaqewe<br />
uha (med.), 13. Zoran odmila, 14. Ime glumice Gardner, 15. @iteq Kumanova,<br />
16. Pasti u ne{to, 17. Drugi naziv za Gale, 21. Sobne koleginice,<br />
22. Tr`i{te novca i akcija, 24. Trigonometrijska funkcija, 25.<br />
Koje je tanke kore, 27. Glavni grad Gane, 28. Grad u [vajcarskoj, 30.<br />
Pregrada, septum, 31. Simbol aktinijuma, 32. Inicijali ruskog pisca<br />
^ehova, 33. Pe{terska visoravan, 34. Mu{ko ime, 35. Veliki grad u<br />
Sibiru (brana ”Bratskaja“), 36. Mali plac, 37. Reka u Francuskoj,<br />
38. Prili~no, dosta jaka, 39. Miraz (lat.), 40. Opati, 42. Uzvik za veliku<br />
studen, 43. Dr`avna blagajna, 44. Onomatopeja pse}eg lave`a,<br />
46. Indijska novinska agencija, 47. @ensko ime, Italina, 50. Akademija<br />
nauka (skr.).<br />
S<br />
\<br />
82<br />
15. mart 2006.
Novinsko-izdava~ki centar<br />
”VOJSKA”<br />
PREPORU^UJE<br />
KAPITALNO<br />
IZDAWE<br />
ZEMQA<br />
310116<br />
@IVIH<br />
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan<br />
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},<br />
Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napi<strong>sa</strong>li su<br />
tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA<br />
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na<br />
srpskom i engleskom jeziku. Pi<strong>sa</strong>n je na temequ<br />
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do <strong>sa</strong>da<br />
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji<br />
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi<br />
srpsko-albanskih odno<strong>sa</strong> u 19. i 20. veku.<br />
Koreni <strong>sa</strong>da{wih (ne)prilika duboki su vi{e od<br />
dve stotine godina i neophodno je dobro ih<br />
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo<br />
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna<br />
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva<br />
pi<strong>sa</strong>na re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja<br />
<strong>sa</strong>dr`i pouke i za naredne generacije.<br />
Blagoslov za {tampawe kwige dao je<br />
Patrijarh srpski gospodin Pavle.<br />
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,<br />
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata<br />
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.<br />
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati<br />
na adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,<br />
11000 Beograd.<br />
Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari<br />
– u Beogradu, Vasina 22<br />
NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,<br />
telefaks: 011/3201-808. `iro-ra~un: 840-49849-58<br />
NARUXBENICA<br />
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ”ZEMQA @IVIH”<br />
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.<br />
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)<br />
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)<br />
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.<br />
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog izno<strong>sa</strong><br />
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju<br />
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC ”Vojska”) overenu u<br />
Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.<br />
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.<br />
Kupac..........................................................................................................................<br />
(ime, o~evo ime, prezime)<br />
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................<br />
izdate u MUP ........................................<br />
Ulica i broj ..............................................................................................................<br />
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................<br />
Datum .........................................<br />
Potpis naru~ioca<br />
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................<br />
(naziv VP ili preduze}a)<br />
Ulica i broj .............................................................................................................<br />
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................<br />
MP Overa ovla{}enog lica
Snimio Darimir BANDA
Change language