01_Layout 1

Godina VI Broj 119 1. septembar 2010. cena 100 dinara 1,20 evra 

www.odbrana.mod.gov.rs 

Intervju 

Г н рл-м јор проф. др Бо жи др Фор ц 

н чл ник Упр в з стр т гиј ско пл ни р њ 

Трнспрнтно 

плнирњ

Magazin Ministarstva odbrane Srbije 

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”, prvog vojnog lista 

u Srbiji, ~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879. 

Izdava~ 

Medija centar „ODBRANA” 

Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 

Direktor 

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik 

Glavni i odgovorni urednik 

mr Radenko Mutavxi} 

Zamenik glavnog urednika 

Vladimir Po~u~, major 

Urednici 

Mira [vedi} 

Du{an Gli{i} 

Aleksandar Petrovi}, poru~nik 

Stalni saradnici 

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, 

Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, 

Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, 

Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, 

mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, 

mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, 

dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, 

I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti} 

Dizajn i prelom 

Enes Me|edovi} (likovni urednik), 

Stanislava Struwa{, Branko Siqevski 

(tehni~ki urednici) 

Fotografija 

Darimir Banda (urednik) 

Goran Stankovi} i Jovo Mamula (fotoreporteri) 

Jezi~ki redaktor 

Sla|ana Mir~evski 

Korektor 

Sla|ana Grba 

Sekretar redakcije 

Vera Bjelovuk 

Dokumentacija 

Radovan Popovi} (foto-centar) 

TELEFONI 

Direktor 3241-258; 23-809 

Glavni i odgovorni urednik 3241-257; 23-808 

Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 

Prelom 3240-019; 23-583 

Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 

Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 

TELEFAKS 3241-363 

ADRESA 

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 

e-mail 

odbrana@mod.gov.rs 

redakcija@odbrana.mod.gov.rs 

Internet 

www.odbrana.mod.gov.rs 

@iro-ra~un 

840-49849-58 za MC „Odbrana” 

Pretplata 

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC 

mese~no 160 dinara. 

Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice 

mese~no 180 dinara. 

[tampa „POLITIKA” AD, Beograd, 

Makedonska 29 

ODBRANA ISSN 1452-2160 

Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu 

SADR@AJ 

Снимио Горан СТАНКОВИЋ 

20 

АКТУЕЛНО 

Ми ни стар од бра не Дра ган Шу та но вац у по се ти Ки ни 

ПО ДР ШКА СР БИ ЈИ 6 

Су срет ми ни ста ра од бра не Ср би је и Ка на де 

ЗНА ЧАЈ БАЛ КАН СКЕ СТА БИЛ НО СТИ 9 

ИНТЕРВЈУ 

Ге не рал-ма јор проф. др Бо жи дар Фор ца, 

на чел ник Упра ве за стра те гиј ско пла ни ра ње 

ТРАН СПА РЕНТ НО ПЛА НИ РА ЊЕ 12 

Обе ле же но 96 го ди на Цер ске бит ке 

БЕ СМРТ НА ДЕ ЛА 16 

Ка дров ска слу жба 

ПО ГЛЕД У БУ ДУЋ НОСТ 18 

ОДБРАНА 

Пе ша диј ски ба та љон Пр ве бри га де 

СТРУЧ НОСТ ПРЕ СВЕ ГА 20 

Оспо со бља ва ње из ви ђа ча Пр ве бри га де Коп не не вој ске 

НЕ ЧУЈ НИ БО Р ЦИ 22 

При пре мa за ве жбу SE E SIM 2010 

КОМ ПЈУ ТЕР СКИ СИ МУ ЛИ РА НО РЕ А ГО ВА ЊЕ 24 

Tе ле ко му ни ка ци о нa ве жбa у Не мач кој 

ЗДРУ ЖЕ НИ ПО ДУ ХВАТ 26 

Специјални прилог 

ЕКО НОМ СКИ 

„Odbrana” je ~lan 

Evropskog udruèwa vojnih novinara 

4 

1. септембар 2010.

e~ urednika 

33 

54 

Из „За ста ва-ка ми о на” 

НО ВИ ТЕ РЕ НАЦ 28 

СВЕТ 

Спе ци јал не сна ге зе ма ља ис точ не Евро пе 

ОТ КРИ ВА ЊЕ ТАЈ НИ 30 

Де ца у ору жа ним су ко би ма 

ПР СТИЋ НА ОБА РА ЧУ 54 

ТЕХНИКА 

Си му ла ци је у про у ча ва њу фи зи о но ми је са вре ме ног ра та 

КАО У РЕ АЛ НО СТИ 60 

КУЛТУРА 

Из ло жба фо то гра фи ја „Не ста ли жи во ти” 

НЕ ПО ЗНАТE СУД БИНE 64 

ФЕЉТОН 

Два ве ка од би ткe код Вар ва ри на (1810–2010) 

СР БИ У РУ СКОМ РАТ НОМ ПЛА НУ 66 

ИСТОРИЈА 

Ср би на ре ка ма 

ХЕ РОЈ СКА ОД БРА НА 70 

СПОРТ 

Сне жа на Стан че тић, ре фе рент за фи зич ко ве жба ње 

у Пр вој бри га ди 

НА ЧЕ ЛУ СПОРТ СКОГ СТРО ЈА 76 

И ВОЈ НИ УСПОН КИ НЕ 

КИНА 

Па жња до ма ће јав но сти би ла је про шле сед ми це 

окре ну та Ки ни из два раз ло га. Нај пре је свет об и - 

шла вест да је Ки на пре ва зи шла Ја пан и по ста ла 

дру га по ве ли чи ни еко но ми ја у све ту, ука зу ју ћи још јед - 

ном на сна жан, а мно ги би ре кли и не за др жив успон Ки не. 

Он да смо пра ти ли ви ше днев ну по се ту де ле га ци је 

Ми ни стар ства од бра не тој, мо же се сло бод но ре ћи, но - 

вој свет ској си ли, с ко јом има мо ве о ма раз ви је не вој не 

од но се, а у спољ ној по ли ти ци Ср би је је у са мом вр ху 

стра те шких парт нер ста ва. 

То ком по се те, ми ни стра од бра не Дра га на Шу та нов - 

ца при мио је пред сед ник Све на род ног ки не ског кон гре са 

Ву Бангуо, што го во ри о ува жа ва њу и го ста и др жа ве 

ода кле до ла зи. По твр ђе на је ки не ска по др шка Ср би ји и у 

ве зи са очу ва њем те ри то ри јал ног ин те гри те та на Ко со - 

ву и Ме то хи ји и у да љем раз во ју укуп них по ли тич ких и 

еко ном ских од но са две зе мље. 

Ки не ска ин ве сти ци ја у из град њу мо ста на Ду на ву 

део је тих при ја тељ ских од но са, али и сна жне екс пан зи је 

ки не ске еко ном ске мо ћи, ко ја се ма ни фе сту је ши ром све - 

та. Са бру то на ци о нал ним про из во дом од 1.335 ми ли јар - 

ди до ла ра у дру гом квар та лу ове го ди не, пре ма по да ци ма 

аме рич ке аген ци је АП, она је по ста ла дру га нај ја ча еко но - 

ми ја у све ту, пре те кав ши Ја пан. Бе ле же ћи већ низ го ди на 

при вред ни раст по го ди шњој сто пи од де сет од сто, Ки - 

на је још ра ни је пре ва зи шла Фран цу ску, Ве ли ку Бри та ни - 

ју и Не мач ку. 

Ипак, и уз на ста вак та квог трен да, про це њу је се да 

је Ки ни по треб но нај ма ње 20 го ди на да до стиг не Сје ди - 

ње не Аме рич ке Др жа ве, ко је са на ци о нал ним про из во дом 

од 14.000 ми ли јар ди до ла ра ско ро тро стру ко пре ма шу ју 

Ки ну и још ви ше оста ле зе мље ко је су у вр ху свет ске 

еко но ми је. Аме рич ки ана ли ти ча ри, у стра ху од ја ча ња 

Ки не, ви де мо гућ ност да се тај пе ри од чак пре по ло ви и 

да она већ за де це ни ју пре ма ши САД у еко ном ској мо ћи. 

Ме ђу тим, по сло вич но уз др жа ни Ки не зи та ко су и 

зва нич но про ко мен та ри са ли нај но ви ји по да так о еко ном - 

ској сна зи, ис ти чу ћи сво је про бле ме. Пре све га, стан дард 

про сеч ног Ки не за мно го је ни жи од про сеч ног жи вот ног 

стан дар да у САД, Ја па ну и за пад ној Евро пи. Ки не ско се ло 

је ве ли ки ба ласт ње ном сна же њу, уз про бле ме ко је до но си 

број ност од 1,3 ми ли јар де ста нов ни ка. 

Део но вог еко ном ског бо гат ства Ки на ула же у ја ча - 

ње си сте ма од бра не и На род но о сло бо ди лач ке ар ми је с 

ци љем „очу ва ње ин те ре са на ци о нал ног раз во ја и ин те ре - 

са ки не ског на ро да из над све га”. 

Њен еко ном ски и вој ни успон пра ти се са ве ли ком 

па жњом, пре све га у САД, ко је ће оста ти још нај ма ње 

јед ну де це ни ју нај ја ча еко ном ска си ла. Али, ге о по ли тич ка 

и ге о стра те шка без бед но сна ра чу ни ца пра ви се на мно го 

ду жи рок, та ко да уз ди за ње Ки не и дру гих ре ги о нал них 

си ла, већ ства ра но ву ма пу пла не тар не мо ћи. 

Ра ден ко МУ ТАВ ЏИЋ 

5

М и н и с т а р о д б р а н е Д р а г а н 

Ми ни стар Шу та но вац 

у раз го во ру са пред сед ни ком 

Све ки не ског на род ног 

кон гре са Ву ом Бан гу ом 

Подршк Србији 

С м чи њ ни ц д ј д л г ци ју 

Ми ни стр ств од бр н при ли ком 

по с т при мио прд сд ник 

Св н род ног ки н ског кон гр с 

го спо дин Ву, д ј у про шлој по с ти 

то ур дио пот прд сд ник Ки н 

Ши Ђи Пинг, го во ри о то м д у Ки ни 

по сто ји в ли к по др шк Ми ни стр ству 

од бр н ли и укуп н по др шк 

Ср би ји, р ко ј ми ни стр Шу т но вц 

по сл с стн к с пр вим чо в ком 

ки н ског пр л мн т и из р зио 

оч ки в њ д ћ т по др шк до н ти 

ун пр ђ њ укуп них по ли тич ких 

и ко ном ских од но с Ср би ј и Ки н 

Де ле га ци ја Ми ни стар ства од бра не Ср би је, ко ју је 

пред во дио министар од бра не Дра ган Шу та но вац, 

бо ра ви ла је од 16. до 20. ав гу ста у зва нич ној по се - 

ти На род ној Ре пу бли ци Ки ни. 

Ми ни стар Шу та но вац је у раз го во ру са пред сед ни ком 

Све ки не ског на род ног кон гре са Ву ом Бан гу ом за хва лио за 

по др шку Ки не у ди пло мат ским на сто ја њи ма Ср би је да очу - 

ва су ве ре ни тет и ин те гри тет на Ко со ву и Ме то хи ји. 

На по чет ку са стан ка, он је у име гра ђа на Ср би је из ра - 

зио са у че шће ки не ском зва нич ни ку због жр та ва по пла ва у 

Ки ни. 

Шу та но вац је за хва лио пред сед ни ку пар ла мен та због 

спрем но сти Ки не да ин ве сти ра у из град њу ин фра струк ту ре 

у Ср би ји, од но сно мо ста на Ду на ву у Бе о гра ду. 

– Ки на је да нас ве о ма ва жан фак тор у све ту и убе ђен 

сам да ће и ова по се та до при не ти да се по ве ћа ју еко ном ски 

по тен ци ја ли Ки не ко ји се ре а ли зу ју у Ср би ји, као и да ће мо 

ус пе ти да по диг не мо еко ном ску са рад њу две зе мље и та ко 

упо сли мо Ср би ју и омо гу ћи мо ин ве сти то ри ма из Ки не да 

уче ству ју у ње ној из град њи – из ја вио је Шу та но вац по сле 

са стан ка. 

Дра ган Шу та но вац је пр ви стра ни ми ни стар од бра не 

ко ји се са стао са пред сед ни ком Све ки не ског на род ног кон - 

гре са Ву ом Бан гу ом. 

6 


Ш у т а н о в а ц у п о с е т и К и н и 

Пот пи сн уго вор 

о ки н ској до н ци ји 

Мин ис тар од бране Др аган Шута но вац изјав ио је н а кон 

потписивањ а уговор а о донац ији кинес ке арм ије Војс ц и 

Срби је у в ред ности од пола милиона ев ра, да измеђ у о ру - 

жаних с нага две з емље посто ји в еома чврста с арадња али и 

да ув ек им а пр ос тора за унапређе ње одн ос а. 

– До бил и смо увер авање д а ће кинеск а војска и уб уду - 

ће под рж авати реф ор ме у Вој сци Срб иј е и настав ит и да да - 

је донациј е у скла ду с а могу ћности ма – и стакао је Ш утано - 

вац након разгов ора с а кинески м м инист ром од бране ге - 

нера лом Л иа нг Гуан глијем. 

Ш утанова ц је рекао да је бил о речи и о сар адњ и одб рам - 

бених индус трија С рб иј е и Кине и изра зио у верење д а, уз з а - 

ј е дничк о улаг ање , пост оји мог ућ но ст за ра звој на ору жања и 

в ојне о преме к оја би била п он уђ ена други м земљ ама. 

На ко н разгов ор а двој иц е мин ист ара, пре дс тав ници ми - 

нистар става по тписали с у уговор који предвиђа да ки неска 

арми ја поклони инфор матич ку опрем у Војсци Србиј е у вре - 

дн ос ти од 500 .000 евра . 

М инистар је најави о д а ће ус ко ро че ти ри офици ра В ој - 

ске Србије отпутовати у Кин у на ш колова ње а да ће о д септ - 

ембра дв ојиц а кинес ких ст ар еш ин а доћи у Беогр а д, гд е ће 

уч ити срп ски је зи к и п охађат и школу з а Командн о-штабно 

усаврш авање . 

– То је веома в аж ан сегм ент на ших б илата ре лн их 

однос а, им ајући у виду да ће они ко ји заврше ту в рсту шк - 

оловања п ос ле бити мали ам басадори св оје з емље. Ид еј а је 

ЛЕТАЧКИ ПРОГРАМ У АВИО БАЗИ У ТЈЕНЂИНУ 

Пре по се те Ми ни стар ству од бра не Ки не, ми ни стар 

Шу та но вац је об и шао авио-ба зу 24. ва зду хо плов не ди ви - 

зи је у Тјен ђи ну где је за го сте из Ср би је при ре ђен ле тач - 

ки про грам. 

Д елега циј а Минис та рст ва одбр ане С рбије је м еђу 

првим ст раним де легација м а којој су приказане ле та чк е 

и м ан еварск е способ н ос ти вишенам ен ског кине ск ог 

млаз ног авиона Ј-10, ко ји је пре не колико г одина уве ден 

у наоружањ е. 

– Видели смо кине ски авио н Ј-1 0, к оји је један од на ј - 

бољи х авиона на с вету. Ки на је показала да м ож е да нап - 

рави софист иц ир а ну војну о прему ко ја може да с е кори сти 

у Срб иј и али и да се пону ди зе мљ ама које тр адиционално 

купују наоружање од Србије – рекао је Шутановац. 

Потписивање уговора о кинеској донацији вредној пола милиона евра 

7

ПОСЕТА PO ИЗЛОЖБИ У ШАНГАЈУ 

Деле га ци ја Ми ни стар ства од бра не, пред во ђе на ми ни - 

стром Дра га ном Шу та нов цем, по се ти ла је па ви љон Ср би је 

на EXPO из ло жби у ки не ском гра ду Шан га ју, где се ин фор - 

ми са ла о на чи ну на ко ји се Ср би ја пред ста вља на тој свет - 

ској ма ни фе ста ци ји. 

Шу та но вац се, у раз го во ру са пред став ни ци ма Ср би је 

на EXPO из ло жби, упо знао са ин те ре со ва њем ки не ских по - 

се ти ла ца и ту ри ста за срп ски па ви љон и са пла но ви ма за 

пред ста вља ње до за тва ра ња те из ло жбе. 

Осим па ви љо на Ср би је, Шу та но вац је об и шао и па ви - 

љо не Ки не, Тур ске, Ру си је и Ли би је. 

Из ло жба EXPO 2010 у Шан га ју оку пи ла је око 200 зе - 

ма ља а оче ку је се да ће за шест ме се ци тра ја ња ту ма ни фе - 

ста ци ју по се ти ти око 70 ми ли о на љу ди. Пре ма ре чи ма ор га - 

ни за то ра, то ком ле та ма ни фе ста ци ју днев но по се ти око 

400.000 љу ди. 

Србија се на шангајском ЕXПО-у представља као 

самостална држава, први пут након 110 година када се 

појавила на париској манифестацији. 

Програм којим се представља је тематски подељен по 

месецима, а посетиоцима павиљона се представљају 

привредни и туристички потенцијали Србије, домаћи филм, 

спорт и етно музика. За нешто мање од четири месеца, 

павиљон Србије на EXPO изложби у Шангају посетило је око 

два милиона људи. 

да се настав и са то м праксо м – рекао ј е Шу та нов ац. 

Он је д одао да Срб ија може д а пону ди сарадњ у у о - 

бласти војног школс тва и Војн ом ед ицинск е ак адемије, а да 

жели да корист и искуст ва кој а Кина им а у о бл асти ми ровних 

оп ера ција. Ш утановац је изразио и жељу да официри Војске 

Србије посете кинески Центар за мировне мисије. 

– Желимо да учи мо од њих има ју ћи у ви ду да Ки не зи за - 

и ста при су ству ју у ве ли ком бро ју у ми ров ним ми си ја ма. Они 

су, прак тич но, јед на од зе ма ља ко ја нај ви ше до при но си ми - 

ров ним ми си ја ма под за ста вом Ује ди ње них на ци ја – ре као 

је Шу та но вац. 

Ки не ски ми ни стар од бра не ге не рал Ли анг је при ли ком 

раз го во ра са Шу та нов цем по зи тив но оце нио на пре дак вој - 

них од но са две зе мље, под се ћа ју ћи на че сте по се те на ви со - 

ком ни воу и са рад њу на број ним по љи ма. 

Ге не рал Ли анг је за хва лио на при вр же но сти Ср би је по - 

ли ти ци јед не Ки не и до дао да је та зе мља спрем на да учи ни 

за јед нич ке на по ре са Ср би јом ка ко би оја ча ла да љи раз вој 

би ла те рал ног стра те шког парт нер ства. 

Ки не ски ми ни стар је по звао ору жа не сна ге две зе мље 

да на ста ве ја ча ње ме ђу соб них ве за и про на ђу но ве обла сти 

и ви до ве са рад ње. 

Де ле га ци ја Ми ни стар ства од бра не Ср би је је то ком по - 

се те Ки ни об и шла и Ака де ми ју спе ци јал них је ди ни ца На - 

род не на о ру жа не ми ли ци је ки не ске вој ске и Шан гај ску вој - 

ну област. 

Аген ци ја БЕ ТА 

8 


Сусрет министара одбране Србије и Канаде 

Знчј блкнск 

стбилности 

Минист ри одбране Србиј е и Кана де , Драган Шу та - 

но ва ц и Пит ер Мекеј, с ас тали су с е 27. августа у 

До му Га рд е у Т оп чидер у. П ос ле ра зг овор а минис - 

тар Шута но вац ј е иста као да је о во прва по се та 

високе д ел ег ације Минист арс тва од бр ане Кана де после дуг - 

ог низа годин а и при ли ка да се дос адаш ња добр а са радња 

прош ир и и у на пред и. 

– Об аве стио сам колегу Ме ке ја о свим ре фо рмским п о - 

т е зи ма к ој е изво ди Министа рс тво од бране и о н ашим на ст о - 

ј ањима да зав ршимо професио н ал изациј у В ој ске ове г од ин е 

– рекао ј е минис тар Шутанов ац наг лас ив ши знач ај предузе - 

тих а ктивности на међународн ом плану и жељ у да се та кве 

ак тивност и унапр еде и са Кан адом. 

– Вел ик и број официра В ој ске Србиј е школује се ва н 

грани ца наше земље, ј едан б ро ј офи ци ра био је и у Кан ад и, 

а хтели бисмо да поред о фи цира к оји из д руг их зема ља дола - 

зе к од нас на у сав ршава ње има мо и офиц ире и з К анаде . Тако 

бисмо на пр ав или је дан ква литетан мост сарадње међу офи - 

ци рима који касније могу бити амбасадори својих војски. 

Минис тар Шу та но вац је ис та као да је у раз го во ри ма би - 

ло ре чи и о еко ном ској са рад њи. Не ко ли ко на ших фа бри ка 

на мен ске ин ду стри је већ из во зи у Ка на ду, а по себ но је зна - 

ча јан из воз му ни ци је, ко ја би по сле из вр ше них те сти ра ња 

до би ла На то код као по твр ду нај ви шег свет ског ква ли те та и 

ишла би у из воз у зе мље На тоа. 

– У пла ну је да пот пи ше мо уго вор о са рад њи у обла сти 

од бра не на осно ву ко га бисмо на пра ви ли спо ра зум о би ла те - 

рал ној вој ној са рад њи и на ше од но се по ди гли на ви ши ни во 

– на вео је ми ни стар Шу та но вац и из нео по да так да је у окви - 

ру про гра ма ко ји је NAMSA до ни ра ла Ср би ји у вред но сти од 

ми ли он и три ста хи ља да евра Ка на да уче ство - 

ва ла са по ла ми ли о на евра. 

Шу та но вац је ис та као и мо гућ но сти са - 

рад ње са Ка на дом у раз ме ни ис ку ста ва у уче - 

шћу у ми ров ним ми си ја ма. – Са да уче ству је мо у шест ми ров - 

них опе ра ци ја, а вој ска Ка на де у 16. Же ља нам је да са ра ђу - 

је мо у тој обла сти и да учи мо од на шег парт не ра. Шу та но - 

вац је као обла сти раз ме не ис ку ста ва на вео и про фе си о на - 

ли за ци ју и уво ђе ње све ште нич ке слу жбе у Вој ску Ср би је. 

Министар националне одбране Канаде Питер Мекеј, 

захваљујући на изузетној добродошлици, истакао је да је 

импресиониран реформама у Војсци Србије о којима га је 

ин формисао министар Шутановац. У разговорима, како је 

нагласио, разматрани су правци унапређења односа двеју 

земаља, у војним и у економским аспектима. Пре ма речима 

министра Мекеја, неке канадске компаније су заин тере со ва - 

не за пословање у Србији. 

– Канада види Србију као веома важног партнера у 

региону и придаје велики значај безбедносним напорима на 

Балкану – истакао је Мекеј. 

Канадски министар одбране је нагласио да осим сарад - 

ње у војним питањима постоје могућности за билатералну 

сарадњу и у другим областима које су подједнако значајне. 

– Посебно бих нагласио програм међународне војне 

размене између војски Канаде и Србије који је успостављен 

2005. године, нарочито у војној обуци и усавршавању, а да - 

нас смо разговарали о повећању тог броја и могућностима 

размене у другим областима – нагласио је министар Мекеј. 

Пре ма његовим речима, Канада верује да ће боља интегра - 

ци ја Балкана у евроатлантске институције допринети ста - 

бил ности у региону, а како је нагласио, Канада такође поз - 

дра вља учешће Србије у Програму Партнерства за мир и 

оста ле активности које предузима у сарадњи са Натоом. 

Р. М. – Б. М. 

Снимио Ј. МАМУЛА 

9

Нaчлн ик Г нр лштб обиш о 

Прву б ригду 

Сп рм ност 

з проф си он - 

лиз цију 

Начелни к Генера лш та ба Во јске С рб ије ге не рал-по т пу - 

ков ни к Милоје Ми летић об иша о је 2 5. авгу ст а ј еди - 

ни це Прве бриг аде Коп нен е војске . Обилаза к је п о - 

чео у кас арн и „Бо ш ко Пал ков љевић П инки“ у С ремско ј 

Митровиц и, затим је д ел ег ација Ге нералшт аб а о бишла к а - 

са р ну „Б ач ка “ у Бачкој Т оп оли, а акт ивност ј е заврше на оби - 

ла с ком но во сад ских к ас арни „Ј уговићев о“ и „Тв рђа ва“ . 

Ком андант К опнене во јск е генер ал-пот пу ков ник Љ уб и - 

ша Диковић и за меник к ома нда нта Прве бригад е Ко В пу ков - 

н ик Ж ељко Т ра мо шљика извести ли су начелника Ге нерал - 

шт а ба о стању у ј ед ин ици и п ланирани м за дацима. 

– Ц иљ о биласк а је да утвр дим о у којом мери се реали - 

зу ју з адац и у одр жавању и у н ап ре ђи ва њу операти вних спо - 

собности и да сте кнемо у ви д у до стигнут и ниво професион а - 

лизац ије, при чем у је важа н и б рој п римље них пр офеси о - 

нални х војник а, а л и и у ко јој мери см о сп ре мни да пр ихват и - 

мо н ов и начин рад а који за хтева про фе сионал из ација и да 

пр е вазиђемо про блеме које доноси ов ај проц ес – истак ао ј е 

ге не рал Ми ле ти ћ том прил ико м. Он је додао да се на овај 

на чин трага за најрационалнијим решењима тих проблема. 

Начел ник Ге не рал шта ба под се тио је на нео п ход ност 

стал ног уса вр ша ва ња при рад ни ка Вој ске Ср би је, на гла сив - 

ши зна чај струч не оспо со бље но сти, фи зич ке обу ке и по зна - 

ва ња ен гле ског је зи ка. 

Ге не рал Ми ле тић је ис та као да ис ку ство по ка зу је да су 

же не ко је су од ско ра у про фе си о нал ном са ста ву на ше Вој - 

ске под јед на ко спо соб не за мно ге ду жно сти ко је су сма тра - 

не тра ди ци о нал но му шким за ни ма њи ма. 

На кон оби ла ска је ди ни ца де фи ни са не су ме ре за уна - 

пре ђе ње по сто је ћег ста ња. 

Б. МИ ЉИЋ 

Сни мио Г. СТАН КО ВИЋ 

10 

При м н Р зо лу ци ј 

1325 УН – Ж н, мир 

и бз бд ност 

Члано ви рад не гру пе Вла де Ср би је и рад ног ти ма Ми ни - 

стар ства од бра не за из ра ду На ци о нал ног ак ци о ног 

пла на за при ме ну Ре зо лу ци је 1325 Са ве та без бед но сти УН 

са ста ли су се 23. ав гу ста у До му Гар де на Топ чи де ру на пр - 

вом у ни зу пла ни ра них са ста на ка овим по во дом. 

Са ста нак су во ди ли ру ко во ди лац Рад ног ти ма Ми ни - 

стар ства од бра не ге не рал-ма јор проф. др Бо жи дар Фор ца, 

за ступ ник на чел ни ка Ин сти ту та за стра те гиј ско ис тра жи - 

ва ње Ми ни стар ства од бра не и за ме ник ру ко во ди о ца Рад - 

ног ти ма доц. др Јо ван ка Ша ра но вић и ко ор ди на тор про јек - 

та у Бе о град ском фон ду за по ли тич ку из у зет но сти На та ша 

Пе тро вић. Вла да Ср би је је 24. ју на ове го ди не до не ла од лу - 

ку о фор ми ра њу Рад не гру пе за из ра ду На ци о нал ног ак ци о - 

ног пла на за при ме ну Ре зо лу ци је 1325 Са ве та без бед но сти 

Ује ди ње них на ци ја – Же не, мир и без бед ност. 

– Више од 30 зе ма ља све та у про те клој де це ни ји до - 

не ло је на ци о нал не ак ци о не пла но ве за при ме ну те ре зо - 

лу ци је. Ме ђу тим, ни јед на зе мља из на шег окру же ња ни је 

то учи ни ла, ни ти је то ура ди ла би ло ко ја пост ко му ни стич - 

ка зе мља – ре као је ге не рал Фор ца, до да ју ћи да је од из у - 

зет ног зна ча ја да Ср би ја на свом пу ту ка Европ ској уни ји 

и овим чи ном по ка же при вр же ност ми ру и по што ва њу 

људ ских пра ва, уки да њу дис кри ми на ци је и за ла га њу за 

род ну рав но прав ност. 

Струч ну по др шку рад ним ти мо ви ма Вла де и Ми ни - 

стар ства од бра не пру жи ли су пред став ни ци и са рад ни ци 

Бе о град ског фон да за по ли тич ку из у зет ност, ко ји је и ини - 

ци ја тор до но ше ња ак ци о ног пла на. 

Циљ Националног акционог плана је повећање ви - 

дљи вости жена у сектору безбедности, њиховог анга жма - 

на у мировним процесима, те побољшање имплементације 

родне једнакости. Министарство одбране активно је 

учествовало у свим фазама рада на препорукама за израду 

Националног акционог плана. 

Б. МИЉИЋ 

Снимио Ј. МАМУЛА 


Министр Шутновц 

с мбсдорим САД 

при У и Нтоу 

Министар одбране Драган Шутановац разговарао је 

30. августа са амбасадором САД при Европској унији Ви ли - 

јемом Кенардом и амбасадором САД при Натоу Ивом Да - 

лде ром. 

Министар Шутановац упознао је делегацију са дости - 

гнутим степеном реформе система одбране и истакао да је 

приоритет Министарства у наредном периоду завршетак 

про цеса професионализације. 

Амбасадори Кенард и Далдер изразили су подршку 

Србији на eвропском и евроатлантском путу. Такође, нагла - 

сили су импресије спроведеним реформама и заинте ресо - 

ва но ст за наставак сарадње. ƒ 

Но ви тим з мисију у Кон гу 

Др жав ни се кре тар Зо ран Јеф тић при мио је при пад ни ке 

пет на е стог по ре ду са ни тет ског ти ма ко ји уче ству је у ми - 

ров ној ми си ји Ује ди ње них на ци ја у Кон гу. 

У ти му за ева ку а ци ју ва зду шним пу тем су пот пу ков ник 

Жар ко Ми ћо вић, ко ји је и во ђа ти ма, ма јор Бо жи дар Ја ко - 

вље вић, ста ри ји вод ни ци пр ве кла се Ђор ђе Ку кр кић и Алек - 

сан дар Ни ко лић, ста ри ји вод ник Бо јан Јо ва но вић и вод ник 

Иван Жив ко вић. 

Са вет без бед но сти је од 1. ју ла ове го ди не про ду жио 

ми си ју у Кон гу, у ко јој при пад ни ци на ше вој ске уче ству ју од 

2003. го ди не. Ман дат но ве ми си је MONUSCO тра је до ју ла 

2011. го ди не. ƒ 

Из ло жб „Гр д у Ср би ји“ 

у Вој ном му з ју 

По во дом обе ле жа ва ња Да на Вој ног му зе ја, 20. ав гу ста, у 

ма лој га ле ри ји отво ре на је из ло жба „Гар да у Ср би ји“. Из ло - 

же не су уни фор ме, оруж је и фо то гра фи је ко је осли ка ва ју жи - 

вот и рад гар диј ских офи ци ра то ком 180 го ди на по сто ја ња ове 

слу жбе на на шим про сто ри ма. 

Отва ра ју ћи из ло жбу, за ступ ник по моћ ни ка ми ни стра за 

људ ске ре сур се бри гад ни ге не рал Сла ђан Ђор ђе вић ис та као је 

да су про то ко лар не ак тив но сти и уче шће Гар де у до га ђа ји ма 

ко је су од др жав ног зна ча ја пр ви ути сци и сли ка др жа ве и Вој - 

ске, до да ју ћи да ре пре зен та тив ни из глед ње них при пад ни ка 

при вла чи па жњу атрак тив ним уни фор ма ма и до са вр шен ства 

уве жба ним рад ња ма. 

У окви ру по став ке мо гу се по гле да ти уни фор ме од пр во у - 

спо ста вље не уни фо р ме ко ња ни ка Кне же ве гар де из 1859. го - 

ди не, за тим рас ко шни мун ди ри и ко пи ја гар диј ског по руч ни ка 

кра љев ског ор до нан са из 1882. го ди не, до ла ми це и шап ке ви - 

шег ко њич ког гар диј ског офи ци ра ко ја је при па да ла кра љу 

Алек сан дру Ка ра ђор ђе ви ћу. 

По се ти о ци могу да по гле да ју и рет ко са чу ва не уни фор ме 

вој ни ка и офи ци ра по ча сног гар диј ског ба та љо на из по ло ви не 

про шлог ве ка, али и пра те ћу опре му, оруж је и умет нич ка де ла 

по зна тих ауто ра. 

Аутор по став ке је ви ши ку стос Вој ног му зе ја Ду шан ка 

Ма ри чић. ƒ Б. М. 

Пот пи сн плн вој н с рд њ 

с Дн ском 

На чел ник Упра ве за ме ђу на род ну вој ну са рад њу Ми ло - 

рад Пе рић и иза сла ник од бра не Кра ље ви не Дан ске пот пу - 

ков ник Со рен Кнуд сен пот пи са ли су 18. ав гу ста План би ла - 

те рал не вој не са рад ње из ме ђу Ми ни стар ства од бра не Ср - 

би је и Ко ман де од бра не Дан ске. 

Вој на са рад ња две зе мље је ве о ма ин тен зив на. До ми - 

нант не ак тив но сти су у обла сти ва зду хо плов ства, раз во ја 

слу жбе тра га ња и спа са ва ња и си сте ма упра вља ња без бед - 

но шћу ле те ња, људ ских ре сур са – Про грам ПРИ СМА, обу - 

ке и тре нин га за уче шће у ми ров ним опе ра ци ја ма и ци вил - 

но-вој не са рад ње (CIMIC). 

Дан ска је јед на од нај зна чај ни јих др жа ва до на то ра Вој - 

ске Ср би је. Ми ни стар ство од бра не Кра ље ви не Дан ске до - 

не ло је од лу ку да до кра ја го ди не но вом до на ци јом по др жи 

ЦУК АБ ХО Кру ше вац као ре ги о нал ни цен тар. ƒ 

Сни мио Д. БАН ДА 

11

Ге не рал-ма јор 

проф. др Бо жи дар Фор ца, 

на чел ник Упра ве 

за стра те гиј ско 

пла ни ра ње 

ТРАН СПА РЕНТ НО 

ПЛА НИ РА ЊЕ 

У све три сфе ре раз во ја си сте ма 

од бра не, стра те шко-док три нар ној, 

прав но-нор ма тив ној и ор га ни за ци о нофунк 

ци о нал ној, мо же мо ре ћи да смо 

ин тер о пе ра бил ни са нај ја чим, 

нај ра зви је ни јим зе мља ма, а по себ но 

са сво јим окру же њем. У стра те ги ји 

и док три ни, ми прак тич но го во ри мо 

истим је зи ком, од но сно, го во ри мо 

о истим аспек ти ма, во де ћи ра чу на 

о спе ци фич но сти ма соп стве ног 

си сте ма по себ но, ка же ге не рал 

Фор ца, ис ти чу ћи да је у из ра ди 

На цр та ду го роч ног пла на раз во ја 

си сте ма од бра не Ср би је при ме њен 

са вре ме ни при ступ пла ни ра њу 

од бра не за сно ван на де фи ни са њу 

стра те шких опре де ље ња и по треб них 

спо соб но сти Вој ске Ср би је. 

УУпра ви за стра те гиј ско пла ни ра ње Сек то ра за по ли ти ку од бра - 

не Ми ни стар ства од бра не тре нут но се ра ди на ви ше ва жних 

за да та ка и до ку ме на та за раз вој и до град њу си сте ма од бра не. 

То су На црт ду го роч ног пла на раз во ја си сте ма од бра не, ко ји 

нај пре усва ја Вла да а по том и На род на скуп шти на, за тим оп ти - 

ми за ци ја си сте ма пла ни ра ња, про гра ми ра ња, бу џе ти ра ња и из вр ше ња 

(ППБИ) у си сте му од бра не, из ра да Ми ни стар ског упут ства за на ред ну 

го ди ну и Бе ле књи ге од бра не, уве ли ко се од ма кло у из ра ди На ци о нал ног 

ак ци о ног пла на за при ме ну Ре зо лу ци је 1325 Са ве та без бед но сти под на - 

зи вом „Же не, мир и без бед ност“, из на уч не де лат но сти ак ту е лан је скуп 

SYMOPIS 2010, ко ји се одр жа ва у сеп тем бру... 

О тим и дру гим по сло ви ма и за да ци ма раз го ва ра мо са на чел ни ком 

Упра ве ге не рал-ма јо ром проф. др Бо жи да ром Фор цом. 

Œ До кле се сти гло са из ра дом На цр та ду го роч ног пла на раз во - 

ја си сте ма од бра не 

Сни мио Р. ПО ПО ВИЋ 

12 


Ду го роч ни план раз во ја си сте ма од бра не Ре пу бли ке Ср би - 

је је до ку мент пла ни ра ња од бра не у ко ме се де фи ни шу стра те - 

шка опре де ље ња и по треб не спо соб но сти Вој ске Ср би је, са др - 

жај и ди на ми ка ор га ни за ци о них про ме на, раз вој људ ских и ма - 

те ри јал них ре сур са, фи нан си ра ње си сте ма од бра не и дру га пи - 

та ња за функ ци о ни са ње си сте ма од бра не, у скла ду са ми си ја ма 

и за да ци ма у од бра ни Ср би је. До ку мент се из ра ђу је сва ке че - 

твр те го ди не за пе ри од од де сет го ди на, ста во ви утвр ђе ни у том 

до ку мен ту опе ра ци о на ли зу ју се у Стра те гиј ском пре гле ду од - 

бра не, а до сти жу се из вр ша ва њем Сред њо роч ног пла на и про - 

гра ма раз во ја си сте ма од бра не. 

У скла ду са про пи са ним над ле жно сти ма, на ша упра ва је 

за јед но са Рад ном гру пом при пре ми ла на црт. По сле раз ма тра - 

ња на Са ве ту за пла ни ра ње од - 

бра не и ка да га ми ни стар од бра - 

не ве ри фи ку је, он ће би ти до ста - 

вљен Вла ди Ср би је на раз ма тра - 

ње, а ко нач но га, у скла ду са За - 

ко ном о од бра ни, усва ја На род - 

на скуп шти на. То је би тан ду го - 

роч ни план ски до ку мент ко ји 

упот пу њу је про цес пла ни ра ња 

од бра не, а у ње го вој из ра ди при - 

ме њен је са вре ме ни при ступ пла - 

ни ра њу од бра не за сно ван на спо - 

соб но сти ма, што под ра зу ме ва 

утвр ђи ва ње основ них еле ме на та 

од брам бе них спо соб но сти и кон ци пи ра ње раз во ја кроз раз вој 

чи ни ла ца спо соб но сти си сте ма од бра не. У окви ру овог до ку - 

мен та пр вен стве но се де фи ни шу ду го роч ни, сред њо роч ни и 

крат ко роч ни ци ље ви, али и при о ри те ти до сти за ња тих ци ље ва 

и спо соб но сти за си стем од бра не у пе ри о ди ма од 2010. до 

2015. го ди не, као и од 2016. до 2020. го ди не. 

Œ Ак ту е лан за да так је оп ти ми за ци ја си сте ма пла - 

ни ра ња, про гра ми ра ња, бу џе ти ра ња и из вр ше ња 

(ППБИ) у си сте му од бра не 

Од 2008. го ди не по сто ји Пра вил ник о пла ни ра њу, про гра - 

ми ра њу, бу џе ти ра њу и из вр ше њу у Ми ни стар ству од бра не и 

Вој сци Ср би је, ура ђен на ба зи стра них ис ку ста ва, на ших са зна - 

ња и обу ке ко ја је спро ве де на. 

Тај си стем уве ден је у на шу прак су ове го ди не и по сле 

пр вих ана ли за уоче на је по тре ба ње го ве до град ње, на кон че - 

га је фор ми ран рад ни тим ко ји до ок то бра тре ба да Са ве ту за 

пла ни ра ње од бра не пред ло жи оп ти ми зи ра ну ор га ни за ци ју и 

функ ци о ни са ње тог си сте ма. 

Основ не при мед бе су на ве ли ки број глав них про гра ма и 

функ ци ја, али и на од но се но си ла ца функ ци ја и но си ла ца глав - 

них про гра ма. Тре ћи аспект овог про бле ма су нор ме и стан - 

дар ди, ко ји по сто је у свим вој ска ма као и код нас, а ко је но си - 

о ци функ ци ја тре ба да ис ка жу. На при мер, ко ли ко јед ног вој - 

ни ка сле ду је – од ча ра па до пу шке… 

Из у чи ли смо број на ис ку ства стра них зе ма ља, фор ми ра - 

ли рад ни тим ко ји у сеп тем бру за вр ша ва сту ди ју „Оп ти ми за - 

ци ја ор га ни за ци је и функ ци о ни са ње ППБИ у Ми ни стар ству 

од бра не и Вој сци Ср би је“ са на ме ром да је те сти ра мо 2011. 

го ди не и да 2012. го ди не стар ту је мо са но вом ор га ни за ци јом 

ППБИ. Уве ре ни смо да смо на до бром пу ту. 

Œ Шта би тре ба ло те жи шно да са др жи но во Ми ни - 

стар ско упут ство за сле де ћу го ди ну 

Про шле и ове го ди не са Ди рек то ра том 

На тоа за пла ни ра ње до го во ри ли смо 42 

парт нер ска ци ља. Про шле го ди не би ло 

их је 19, а ове су усво је на 23 но ва и до 

ок то бра тре ба да пре да мо ак ци о ни 

план у ко ме ће мо из не ти на чи не до сти - 

за ња тих ци ље ва у Ми ни стар ству од - 

бра не и у Вој сци Ср би је. 

Ми ни стар ско упут ство за на ред ну го ди ну не ће пре тр пе ти 

знат ни је про ме не ка да је реч о оп штим са др жа ји ма. Ми смо пред - 

ло жи ли да, уко ли ко се не утвр ди по себ но Ми ни стар ско упут ство 

за Парт нер ство за мир, као што га има ју зе мље чла ни це Европ - 

ске уни је, у том слу ча ји би смо до да ли Парт нер ство за мир и 

рад Гру пе Ср би ја–На то за ре фор му си сте ма од бра не. 

Ми ни стар ско упут ство се у Упра ви за стра те гиј ско пла ни - 

ра ње из ра ђу је од 2006. го ди не и оно да је смер ни це за из ра ду 

го ди шњих пла но ва но си ла ца функ ци ја и го ди шњих пла но ва ра - 

да ор га ни за ци о них је ди ни ца Ми ни стар ства од бра не и ко ман - 

ди, је ди ни ца и уста но ва Вој ске Ср би је. Њи ме се прак тич но од - 

ре ђу ју при о ри те ти у ра ду Ми ни стар ства и Вој ске. 

При пре ме за из ра ду овог упут ства су план ски от по че ле и 

у ње му ће те жи ште би ти про фе - 

си о на ли за ци ја вој ске, ре фор ма 

вој но школ ског си сте ма, раз вој 

људ ских и ма те ри јал них ре сур са 

и мо дер ни за ци ја на ше вој ске, 

што ће би ти и кључ ни аспек ти 

ду го роч ног пла на раз во ја си сте - 

ма од бра не. 

Œ При мет но је ин тен зи ви ра - 

ње ак тив но сти ве за них за 

Про грам „Парт нер ство за 

мир”, а ту је и ре ак ти ви ра ње 

ра да Гру пе Ср би ја–НА ТО за ре - 

фор му од бра не 

Про шле и ове го ди не са Ди рек то ра том На тоа за пла ни ра - 

ње до го во ри ли смо 42 парт нер ска ци ља. Про шле го ди не би ло 

их је 19, а ове су усво је на 23 но ва и до ок то бра тре ба да пре - 

да мо ак ци о ни план у ко ме ће мо из не ти на чи не до сти за ња тих 

ци ље ва у Ми ни стар ству од бра не и у Вој сци Ср би је. 

У ју ну ове го ди не ре ак ти ви ран је рад Гру пе Ср би ја–НА ТО 

за ре фор му од бра не. Сма њен је број рад них сто ло ва на шест, а 

на за јед нич ком са стан ку са Ди рек то ра том На тоа за пла ни ра ње 

ко ји је одр жан у Бе о гра ду до го во рен је јед но го ди шњи план. Оно 

што смо оп ти ми зи ра ли у ра ду те Гру пе је сте да смо све парт - 

нер ске ци ље ве ко ји про ла зе кроз Про цес пла ни ра ња и ре ви зи је 

(ПАРП) ујед но увр сти ли у рад рад них сто ло ва, чи ме ће мо но си о - 

ци ма парт нер ских ци ље ва по мо ћи да у са рад њи са зе мља ма чла - 

ни ца ма Европ ске уни је и На тоа што ефи ка сни је ра де на ре а ли - 

за ци ји тих ци ље ва, а њи хо ва су шти на је раз ви ја ње вој них ка па - 

ци те та ра ди до при но са ак тив но сти ма Парт нер ства за мир. Са 

дру ге стра не, рад ни сто ло ви по др жа ће про гра ме и за дат ке ко ји 

се већ ре а ли зу ју у Ми ни стар ству од бра не и Вој сци Ср би је, пре 

све га пре ко при ку пља ња нај бо љих стра них ис ку ста ва и пред ло - 

га но си о ци ма функ ци ја у си сте му од бра не. 

Œ Ко је парт нер ске ци ље ве из два ја те 

Оче ку је се зна чај ни је ан га жо ва ње Вој ске и дру гих сна га 

си сте ма од бра не у мул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма, у скла ду 

са за ко ном ко ји је до нет про шле го ди не. Као што је по зна то, 

уче шће у не ким но вим опе ра ци ја ма већ је до го во ре но. Је дан 

смер из бо ра но вих ци ље ва упра во се од но си на при пре ме, 

обу ку, ор га ни зо ва ње, упо тре бу и обез бе ђе ње де кла ри са них 

сна га за мул ти на ци о нал не опе ра ци је по стан дар ди ма и нор - 

ма ма ко ји ва же у тим опе ра ци ја ма. 

Дру ги аспект од но си се на про фе си о на ли за ци ју вој ске, 

од но сно ка ко да нам зе мље парт не ри, сво јим ис ку стви ма, по - 

мог ну у уво ђе њу про фе си о нал не вој ске и све га што про фе си - 

о на ли за ци ју пра ти. 

13

intervju 

Ге не рал-ма јор проф. др Бо жи дар Фор ца (1957) за вр - 

шио је Вој ну ака де ми ју 1979. го ди не, ма ги стри рао 1994, и 

док то ри рао 2003. го ди не. Шко лу на ци о нал не од бра не за - 

вр шио је 1997. 

Слу жбо вао је у Цен тру вој но тех нич ких шко ла КоВ 

ЈНА „Иван Го шњак“ у За гре бу од 1979. до кра ја 1991. го - 

ди не, а од 1992. је у Бе о гра ду на ду жно сти ма у Ин сти ту ту 

рат не ве шти не (са да Ин сти тут за стра те гиј ска ис тра жи - 

ва ња), Ка би не ту на чел ни ка Ге не рал шта ба, Шко ли на ци о - 

нал не од бра не, био је за ме ник и на чел ник Упра ве за пла - 

ни ра ње и раз вој (Ј-5) Ге не рал шта ба, а са да је на чел ник 

Упра ве за стра те гиј ско пла ни ра ње Сек то ра за по ли ти ку 

од бра не. 

Про фе сор је стра те ги је у Шко ли на ци о нал не од бра - 

не и вој ног ме наџ мен та у Вој ној ака де ми ји. 

Об ја вио је књи гу, не ко ли ко сту ди ја и мо но гра фи ја и 

ви ше струч них и на уч них чла на ка у ча со пи си ма. 

По се бан аспект ко ји бих та ко ђе ис та као је ло ги сти ка и вој - 

но здрав ство, где има мо до бра ис ку ства из ми си је у Ча ду, па је 

на ста вак здрав стве них ак тив но сти у мул ти на ци о нал ним опе ра - 

ци ја ма, сва ка ко, је дан од аспе ка та где оче ку је мо да љу успе шну 

са рад њу са чла ни ца ма На тоа и Парт нер ства за мир. 

Сва ка ко, не сме мо из гу би ти из ви да ак тив но сти у окви ру 

парт нер ства а ко је су ве за не за оно што си стем од бра не Ре - 

пу бли ке Ср би је мо же да по ну ди. Ту, пре све га, ми сли мо на мо - 

гућ но сти уса вр ша ва ња стра них при пад ни ка у на шим вој но - 

школ ским уста но ва ма, мо гућ но сти уса вр ша ва ња у Цен тру за 

уса вр ша ва ње ка дро ва АБ ХО у Кру шев цу и дру гим цен три ма, 

за јед нич ке ве жбе за мул ти на ци о нал не опе ра ци је, те са рад њу 

у до ме ну од брам бе не ин ду стри је. 

Œ По сле „Бе ле књи ге од бра не др жав не за јед ни це Ср - 

би ја и Цр на Го ра”, са да ће Ср би ја пр ви пут има ти та - 

кав до ку мент. Шта се њи ме по сти же 

Ве ћи на зе ма ља све та има та кав до ку мент ко јим др жа ва 

нај ши рем уну тра шњем мње њу и стра ној јав но сти, на по пу ла - 

ран на чин, са оп шта ва су шти ну од брам бе них при пре ма и 

спро во ђе ња ор га ни за циј ских и дру гих про ме на у си сте му од - 

бра не. 

Основ на свр ха Бе ле књи ге од бра не је сте пре зен то ва ње 

ре зул та та ре фор ме си сте ма од бра не, при о ри те та у обла сти 

раз во ја Вој ске Ср би је и пла но ва за на ред ни пе ри од. Усва ја - 

њем ни за до ку ме на та за о кру же ни су стра те шко-док три нар - 

ни, нор ма тив но-прав ни и ор га ни за ци о но-функ ци о нал ни окви - 

ри, та ко да су се сте кли усло ви за из ра ду и пре зен то ва ње Бе - 

ле књи ге од бра не. 

Рад ни тим, ко ји во ди Упра ва за стра те гиј ско пла ни ра ње, 

на пра вио је струк ту ру тог до ку мен та и пр ве вер зи је но си ла ца 

из ра да по је ди них де ло ва. У сеп тем бру ће мо пред ло жи ти ми ни - 

стру од бра не да усво ји струк ту ру и са др жа је, да би смо до кра - 

ја го ди не и пре зен то ва ли јав но сти овај до ку мент. 

Œ Ка ко оце њу је те на пре дак у из ра ди На ци о нал ног ак - 

ци о ног пла на по во дом Ре зо лу ци је 1325 Са ве та без - 

бед но сти под на зи вом „Же не, мир и без бед ност” 

То је ва жан за да так ко ји је при хва ти ло Ми ни стар ство од - 

бра не, на пре по ру ку Бе о град ског фон да за по ли тич ку из у зет - 

ност. Ове го ди не обе ле жа ва се де се то го ди шњи ца до но ше ња 

те ре зо лу ци је, а од 2004. го ди не по себ но се по тен ци ра да све 

зе мље чла ни це УН до не су сво је на ци о нал не ак ци о не пла но ве. 

До са да је око 30 зе ма ља до не ло сво је пла но ве, а Ср би ја ће 

би ти пр ва у ре ги о ну ко ја ће то ура ди ти. 

Род на рав но прав ност у На ци о нал ном ак ци о ном пла ну 

(НАП) од но си се пре све га на сек тор без бед но сти. Си стем од - 

бра не на ше зе мље мо же да се по хва ли да има ве ли ку за сту - 

пље ност же на у си сте му. НАП је фор ми ран у не ко ли ко це ли - 

на, као што су уло га же на у од лу чи ва њу, еду ка ци ја, по ве ћа ње 

бро ја же на на ру ко во де ћим функ ци ја ма... Оче ку је мо да ће се 

про фе си о на ли за ци јом вој ске и при је мом на Вој ну ака де ми ју 

број при пад ни ца леп шег по ла у уни фор ми знат но по ве ћа ти. 

Са мим тим ство ри ће се усло ви да оне на пре ду ју у ка ри је ри за - 

јед но са му шкар ци ма, а ти ме и да се по ја вљу ју на ру ко во де - 

ћим по ло жа ји ма. 

Вла да Ре пу бли ке Ср би је обра зо ва ла је ју на ме се ца ове го - 

ди не Рад ну гру пу за из ра ду НАП-а, а Ми ни стар ство од бра не 

пру жа струч ну и ад ми ни стра тив но-тех нич ку по др шку ра ду те 

гру пе. На не дав ном за јед нич ком са стан ку Рад не гру пе Вла де и 

Рад ног ти ма Ми ни стар ства од бра не усво јен је ди на мич ки план 

из ра де и до не ли смо од го ва ра ју ће за кључ ке. Сма тра мо да ће - 

мо до 15. сеп тем бра иза ћи са пр вим на цр том ко ји ће мо пред - 

ло жи ти рад ној гру пи Вла де Ср би је за из ра ду овог до ку мен та. 

Œ Шта си стем од бра не мо же оче ки ва ти од ре зул - 

та та ра да ово го ди шњег на уч ног ску па SYMO PIS, у 

сеп тем бру на Та ри 

Нај ва жни је је да уочи мо по ма ке у при ме ни опе ра ци о них 

ис тра жи ва ња у си сте му од бра не. Оче ку је мо до бре ре зул та те 

јер је при ја вље но пре ко 200 ра до ва од ви ше од 350 ауто ра из 

Ср би је и ино стран ства. По сле струч не ре цен зи је, ода бра на 

су и при пре мље на за штам па ње 183 ра да, ко ји су раз вр ста ни 

у 26 стан дард них сек ци ја сим по зи ју ма. При пад ни ци Ми ни - 

стар ства и Вој ске уче ству ју са 45 ра до ва. 

Ово је 37. сим по зи јум о опе ра ци о ним ис тра жи ва њи ма 

ко ји ће се одр жа ти на Та ри, од 21. до 24. сеп тем бра. Већ ду ги 

низ го ди на ми смо, по ред де се так на уч них ин сти ту та и фа кул - 

те та из зе мље, је дан од рав но прав них ор га ни за то ра овог сим - 

по зи ју ма. Сим по зи јум пред ста вља на ци о нал ну кон фе рен ци ју 

14 


са ме ђу на род ним уче шћем, ко ја јед ном го ди шње оку пља опе - 

ра ци о не ис тра жи ва че, ка ко те о ре ти ча ре та ко и струч ња ке из 

прак се, с ци љем да се раз ме не на уч не и струч не ин фор ма ци - 

је, пре не су ис ку ства и са оп ште но ви ре зул та ти по стиг ну ти у 

раз во ју и при ме ни ме то да опе ра ци о них ис тра жи ва ња у раз ли - 

чи тим обла сти ма људ ске де лат но сти. 

Œ Отво ре не су но ве мо гућ но сти за раз вој на уч не де - 

лат но сти у зе мљи Ка ко ко ри сти мо ту шан су у си - 

сте му од бра не 

Као што је по зна то, ове го ди не пре зен то ва на је Стра те ги - 

ја на уч ног и тех но ло шког раз во ја Ср би је и у окви ру то га до би - 

је на су не ма ла сред ства од Европ ске уни је, чи ме се да је шан са 

свим на уч ним ин сти ту ци ја ма и ор га ни за ци - 

ја ма у зе мљи да се про јек ти ма кан ди ду ју за 

до би ја ње тих сред ста ва у сред њо роч ном 

пе ри о ду до 2015. го ди не. У том сми слу, из - 

ме на ма ре пу блич ког за ко на, пре по зна та је 

и на уч на де лат ност у си сте му од бра не, што 

је на ма, на уч ним рад ни ци ма, као и са мом 

си сте му, отво ри ло вра та да кон ку ри ше мо 

сво јим про јек ти ма. 

Вој но тех нич ки ин сти тут већ је кон ку - 

ри сао и акре ди то ван је са не ко ли ко про је - 

ка та. Вој на ака де ми ја акре ди то ва на је као 

на став но-обра зов на уста но ва, а уско ро се 

оче ку је и акре ди та ци ја у на уч ном сми слу, 

ка да ће сви про фе со ри са ове уста но ве мо - 

ћи да се укљу че и да кан ди ду ју про јек те Вој - 

не ака де ми је или са не ким дру гим фа кул те ти ма. 

Та ко ђе, по кре ну та је ини ци ја ти ва, а ми ни стар од бра не 

до нео је и од лу ку да све на уч не ор га ни за ци је у си сте му од - 

бра не ко је са да не ма ју усло ве за акре ди та ци ју, ура де ак ци о ни 

план ка ко ће сте ћи усло ве да те акре ди та ци је до би ју. Ти ме 

бисмо ис ко ри сти ли шан су да се ква ли фи ку је мо би ло за стра - 

не, би ло за до ма ће про јек те, са јед не стра не, и знат но уна - 

пре ди мо на уч ни рад у 

си сте му од бра не, са 

дру ге стра не. Ово, пре 

све га, из раз ло га што је 

чи ње ни ца да не ма го во - 

ра о озбиљ ним по ма ци - 

ма у ма ко јој сфе ри људ - 

ске де лат но сти без уде - 

ла на у ке и на уч ног ра да. 

Œ Ка ко Ви, као ге - 

не рал у Вој сци Ср - 

би је, про це њу је - 

те на пре дак у ње - 

ној ин тер о пе ра - 

бил но сти са дру - 

гим ар ми ја ма 

Ка да је реч о раз во ју спо соб но сти вој ске, оне су утвр ђе - 

не у Док три ни Вој ске ко ја је усво је на и оне су кључ ду го роч - 

ног пла на раз во ја си сте ма од бра не. Њих, по угле ду на нај ра - 

зви је ни је зе мље све та, има се дам. Та ко ђе, утвр ђе ни су и чи - 

ни о ци раз во ја по треб них спо соб но сти Вој ске, ме ђу ко ји ма је 

и ин тер о пе ра бил ност. 

У све три сфе ре раз во ја си сте ма од бра не, стра те шко-док - 

три нар ној, прав но-нор ма тив ној и ор га ни за ци о но-функ ци о нал - 

ној, мо же мо ре ћи да смо ин тер о пе ра бил ни са нај ја чим, нај ра - 

зви је ни јим зе мља ма, а по себ но са сво јим окру же њем. У стра - 

те ги ји и док три ни, ми прак тич но го во ри мо истим је зи ком, од - 

но сно, го во ри мо о истим аспек ти ма, во де ћи ра чу на о спе ци - 

фич но сти ма соп стве ног си сте ма по себ но. У до ме ну ор га ни за - 

ци је и функ ци о ни са ња, из ме ђу оста лог, ко ри сте се нај бо ља 

стра на ис ку ства. У прав но-нор ма тив ној сфе ри до не ти су сви 

за ко ни и го то во сви по треб ни про пи си, ка ко се то ра ди у нај - 

ра зви је ни јим зе мља ма. 

У ра ду Гру пе Ср би ја–НА ТО за ре фор му си сте ма од бра не 

нај све о бу хват ни ји је упра во рад ни сто број че ти ри ко ји се ба - 

ви спо соб но сти ма вој ске. Пред сед ник Ср би је до нео је смер - 

ни це за раз вој опе ра - 

тив них и функ ци о нал - 

Род на рав но прав ност у На ци о нал ном 

ак ци о ном пла ну (НАП) од но си се пре 

све га на сек тор без бед но сти. Оче ку је - 

мо да ће се про фе си о на ли за ци јом вој ске 

и при је мом на Вој ну ака де ми ју број при - 

пад ни ца леп шег по ла у уни фор ми знат - 

но по ве ћа ти. Са мим тим ство ри ће се 

усло ви да оне на пре ду ју у ка ри је ри за - 

јед но са му шкар ци ма, а ти ме и да се по - 

ја вљу ју на ру ко во де ћим по ло жа ји ма. 

Основ на свр ха „Бе ле књи ге од бра не” је - 

сте пре зен то ва ње ре зул та та ре фор ме 

си сте ма од бра не, при о ри те та у обла - 

сти раз во ја Вој ске Ср би је и пла но ва за 

на ред ни пе ри од. Усва ја њем ни за до ку - 

ме на та за о кру же ни су стра те шко-док - 

три нар ни, нор ма тив но-прав ни и ор га - 

ни за ци о но-фу нк ци о нал ни окви ри, та ко 

да су се сте кли усло ви за из ра ду и пре - 

зен то ва ње „Бе ле књи ге од бра не”. 

них спо соб но сти Вој - 

ске до 2015. го ди не. У 

фо ку су је ства ра ње по - 

треб них спо соб но сти 

вој ске и за то рад ни сто 

број че ти ри укљу чу је 

око 30 парт нер ских ци - 

ље ва. Из у зет но ин те - 

ре со ва ње зе ма ља чла - 

ни ца ЕУ и Про гра ма 

Парт нер ство за мир 

упра во је за рад тог 

рад ног сто ла. 

Œ Од ско ро сте на че лу Упра ве за стра те гиј ско пла - 

ни ра ње. Шта ће те по тен ци ра ти у ње ном раду у бу - 

ду ћем пе ри о ду 

За да ци на ко ји ма са да ра ди мо де фи ни шу нај ве ћи део за - 

да та ка ко ји нас оче ку је на ред не го ди не, али и убу ду ће. Ду го - 

роч ни план раз во ја си сте ма од бра не, ка да га усво ји На род на 

скуп шти на, ујед но ће ли ми ти ра ти и дик ти ра ти за дат ке ко је 

ће мо ра ди ти у на ред ном пе ри о ду. Зна чај - 

ни за да ци оче ку ју нас у до ме ну пла ни ра - 

ња од бра не Ре пу бли ке Ср би је и упо тре бе 

Вој ске, као и до но ше ње но вог Стра те - 

гиј ског пре гле да од бра не, ко ји је прак - 

тич но опе ра ци о на ли за ци ја Ду го роч ног 

пла на раз во ја си сте ма од бра не. 

Упра ва је струч ни ор ган Сек то ра за 

по ли ти ку од бра не у пла ни ра њу. Ње не 

над ле жно сти су про пи са не, а ак тив но сти 

у на ред ној го ди ни и убу ду ће одо бри ће и 

на ре ди ти топ ме наџ мент Ми ни стар ства 

од бра не. Као на чел ник Упра ве, по тен ци - 

ра ћу тим ски рад екс пе ра та на сва ком за - 

дат ку, ква ли тет ра да, по што ва ње ро ко ва 

и од го вор ност за ре зул та те, са јед не и, 

пер ма нент ност струч ног и на уч ног уса вр ша ва ња при пад ни ка 

Упра ве, са дру ге стра не. 

Као на чел ник Упра ве, сво јим пот пи сом, ста ја ћу иза сва - 

ког ура ђе ног по сла. Ме ђу тим, у Упра ви ће се во ди ти ра чу на о 

то ме ко је шта и ка ко ура дио. На гра ђи ва ње пре ма ре зул та ти - 

ма ра да би ће јед на од мо јих ак тив но сти. ƒ 


Би ља на МИ ЉИЋ 

15

О б е л е ж е н о 9 6 г о д 

Бсмртн дл 

По б д срп ск вој ск н Ц ру, 

ко и св к в ли к по б д, ст к н 

ј од мно штв по ј ди нч них н по р 

офи ци р, под о фи ци р и вој ни к. 

З по б ду су но п ход н хи љ д 

лич них под ви г, од ри ц њ 

и ју нч ких д л о ко ји м исто ри ј 

н пи ш ч сто, ли ко ји су ствр ни 

и од лу чу ју ћи з ис ход рт них 

оп р ци ј. В ли чи ни и г ни јл но сти 

вој ско во ђ до при но с ти бз и м ни 

вој ни ци сво јом од луч но шћу 

и хр бро шћу – н гл сио ј 

г н рл Ми л тић н св ч но сти 

у Т к ри шу, под с ћ ју ћи н зн чј 

Цр ск бит к. 

ННа свеч аности п оводо м обележа ва ња 96. го ди шњи - 

це Ц ерске битке, на челн ик Гене рал штаба Во јске С р - 

б ије ге не рал-потпуковн ик Милој е Милетић, у име 

Мин истарс тва одб ра не и Војс ке С рбије, п ол о ж ио 

је 2 2. авг уста венац на сп омен-обеле жје церски м ј у на цима у 

Теке ри шу. У делегаци ји Министа рс тва и Во јск е били с у и ко - 

ман дант Ко манде з а обу ку генера л- ма јор Алекс андар Жи в ков - 

ић и коман дан т ВиПВО бригад ни ге нерал Ран ко Живак. 

Свеч ан ости на Церу при суство вали су држа вн и и војни з ва - 

нични ци , дипло матски п редстав ници з ема ља уче сн ица битке , 

ал и и сав езн ика К ра љ еви не Срби је у Прво м светс ком рату , по - 

том ци ратник а и пр едста вн ици локалне самоуп ра ве. Венц е на 

ЗАВЕШТАЊЕ ПОКОЛЕЊИМА 

У спо мен-књи гу Му зе ја „Цер ска бит ка“, ге не рал Ми - 

ле тић за бе ле жио је: „С по но сом се се ћа мо хра бро сти срп - 

ских рат ни ка, ја дар ских и цер ских ју на ка, на ших пре да ка 

ко ји ма су сло бо да и част отаџ би не би ле нај ви ше вред но - 

сти и под стрек за над људ ске под ви ге. Њи хо ва не се бич на 

жр тва је сте нај све ти је за ве шта ње по ко ле њи ма ко ја жи ве 

у сло бо ди. Не ка им је веч на сла ва и хва ла! Жи ве ла Ср би ја! 

Жи ве ла Вој ска Ср би је!“ 

16 


и н а Ц е р с к е б и т к е 

Венц е на споме н-обе ле жје пол ожили су и предс тавници 

Министа р ств а рада и со цијалне по литике В ладе Ср би је , гр - 

ада Л озниц е, Aм ба с ад e Чешке у Београд у, т е б ројних у - 

дружењ а гр ађана и о р г а н изација к оје не гу ју тра ди ције 

српских осло бо дилачких ратова . 

Г ов орећи на свеч аности, г енерал М илетић и стакао је 

да се с поно со м и дужн им поштовањем сећам о наши х пред - 

а ка , јунака са Це ра, ал и не да бис мо жив ели у прошл ос ти, 

већ како б исмо боље р азуме ли ко смо, о дакле п отичем о и 

куд а идемо. 

– Обав еза свих нас ј есте да ч ув амо сећ ањ е на слав не 

побед е српске во јс ке и да своје потомк е у чи мо таквој ис то - 

ри ји – п ору чи о ј е генера л Ми летић, и зражава јући као војник 

поштовање и свим погинулим непријатељским војницима у 

Церској бици. 

И у вре ме нај ве ћих су ко ба, срп ска вој ска се на при ме рен 

на чин од но си ла пре ма не при ја тељ ским вој ни ци ма, по шту ју - 

ћи њи хо во до сто јан ство и про фе си ју, на гла сио је на чел ник 

Ге не рал шта ба, до да ју ћи да се у име ми ра, на про ве ре ним 

вред но сти ма из про шло сти, мо гу у бу дућ но сти гра ди ти успе - 

шни од но си са су се ди ма, али и у ме ђу на род ној за јед ни ци. 

– По след њих го ди на, Ми ни стар ство од бра не и Вој ска 

Ср би је ин тен зив но уна пре ђу ју са рад њу са ору жа ним сна га - 

ма мно гих зе ма ља, у ко ји ма смо пре по зна ти као по у здан и 

по же љан парт нер – ис та као је ге не рал Ми ле тић. Уче шћем 

на ме ђу на род ним вој ним ве жба ма, мул ти на ци о нал ним опе - 

Об л ж н го ди шњи ц 

бо ј н Ми ш ру 

У селу Мишар крај Шапца 13. августа обележена је 

204. годишњица боја на Мишару, једне од најзначајнијих 

победа устаника тадашње Србије над оружаним снагама 

Ото ма нског царства. 

Традиционалну државну церемонију одавања поча - 

сти и полагања венаца на Споменик мишарским јунацима 

орга низовало је Министарство рада и социјалне политике 

у са ра дњи са Министарством одбране и градом Шапцем. 

У име Министарства одбране и Војске Србије венац је 

положила делегација са начелником Управе за оперативне 

послове Генералштаба ВС генерал-мајором Драганом Колу - 

н џијом на челу. 

ПРВА САВЕЗНИЧКА ПОБЕДА 

Цер ска бит ка, ко ја се од и гра ла на ши ро ком про сто ру 

Це ра од 16. до 20. ав гу ста 1914, јед на је од нај зна чај ни јих и 

нај ве ћих по бе да срп ске вој ске у Пр вом свет ском ра ту. Исто - 

вре ме но је и пр ва са ве знич ка по бе да. По зна та је и као „Ја - 

дар ска бит ка“ јер су се глав не опе ра ци је од ви ја ле у сли ву Ја - 

дра. Прет хо ди ле су јој бор бе пред стра жних од ре да на Дри ни 

и Са ви, ко ји су че ти ри да на хра бро одо ле ва ли на ди ра њу знат - 

но број ни јих и ја чих аустро у гар ских тру па. Срп ским сна га ма 

ко ман до вао је ге не рал Сте па Сте па но вић. 

Опе ра ци ја на Це ру окон ча на је го ње њем не при ја те ља 

до Дри не и за вр шним бор ба ма код Шап ца, од 21. до 24. ав - 

гу ста 1914. го ди не. Ср би ја је у бор ба ма из гу би ла ви ше од 

16.000 вој ни ка, док су Аустро у га ри има ли око 25.000 по ги ну - 

лих. Због из у зет них за слу га у ру ко во ђе њу и ко ман до ва њу 

Цер ском бит ком, ко ман дант Дру ге срп ске ар ми је Сте па Сте - 

па но вић уна пре ђен је у чин вој во де. Бит ка је бли став при мер 

так тич ки до бро осми шље не и оства ре не вој не опе ра ци је. 

Спомен-костурница у Текеришу подигнута је 1928. 

године на месту где су се од 15. до 19. августа 1914. во ди ле 

борбе које су одлучиле исход битке. Саграђена је за време 

владавине краља Александра Првог. Има облик при ро дне 

стене, димензија 8,6 х 7,6 метара, а висока је десет метара. У 

темеље костурнице положени су посмрт ни ос та ци више од 

десет хиљада погинулих српских рат ни ка. На њеном прочељу 

стоји записано – „Ваша дела су бесмр тна“. 

ра ци ја ма под окри љем Ује ди ње них на ци ја, раз ли чи тим об - 

ли ци ма струч ног уса вр ша ва ња и слич ним ак тив но сти ма, до - 

дао је он, Вој ска Ср би је по твр ђу је се као ин сти ту ци ја од на - 

ци о нал ног зна ча ја, у пот пу но сти укљу че на у свет ске без - 

бед но сне то ко ве. 

– По шту ју ћи тра ди ци је срп ске вој ске, али и раз у ме ва - 

ју ћи са вре ме не свет ске про це се, у то ку ове го ди не при во - 

ди мо кра ју про цес ре фор ме и про фе си о на ли за ци је Вој ске 

Ср би је – ре као је на чел ник Ге не рал шта ба, до да ју ћи да на 

тај на чин чу ва мо и по ве ћа ва мо углед на ше зе мље и част вој - 

не про фе си је. 

Гра до на чел ник Ло зни це Ви до је Пе тро вић, обра ћа ју ћи 

се при сут ни ма, на гла сио је да су цер ски ју на ци одав но по - 

ста ли сим бол по жр тво ва но сти и хе рој ства. 

– На па ди на ма Це ра, срп ски вој ни ци, у ми ру до бри до - 

ма ћи ни, по жр тво ва ни оче ви, за у зе ли су по ло жа је и ис ко па - 

ли ро во ве пре ко сво јих воћ ња ка, њи ва и па шња ка. Без об - 

зи ра на две кр ва ве го ди не хе рој ске бор бе про тив Ту ра ка, 

Бу га ра и Ал ба н а ца у бал кан ским ра то ви ма, по но во су ста ли 

у од бра ну отаџ би не, по бе ди ли не при ја те ља и ти ме овен ча - 

ли се бе бе с мрт ном сла вом, а нас оба ве за ли на не за бо рав – 

ре као је Пе тро вић. 

Це ре мо ни ју по во дом го ди шњи це Цер ске бит ке, на ко - 

јој су уче ство ва ли и Ре пре зен та тив ни ор ке стар и по ча сна је - 

ди ни ца Гар де Вој ске Ср би је, ор га ни зо ва ли су Ми ни стар ство 

од бра не и Цен тар за кул ту ру „Вук Ка ра џић“ из Ло зни це. 


Сни мио Јо во МА МУ ЛА 

17

Кадровска служба 

Поглед у будућност 

Од ко ра ка ко ји се у ка дров ској 

слу жби чи не да нас, од спрем но сти 

на обра зо ва ње, уса вр ша ва ње и не пре кид но 

до ка зи ва ње, у ве ли кој ме ри за ви си из глед 

Вој ске Ср би је у бу дућ но сти. Те жња 

да пра ви љу ди до ђу на пра ва ме ста 

мо же се оства ри ти са мо по ве ћа њем 

тран спа рент но сти у ра ду и омо гу ћа ва њем 

ква ли тет не кон ку рен ци је, че му до при но си 

ре а ли за ци ја мно го број них већ за вр ше них, 

али и не ких тек за по че тих про је ка та 

у Сек то ру за људ ске ре сур се 

Ми ни стар ства од бра не. 

ЗЗа не ко ли ко да на Вој ска Ср би је про мо ви са ће још 

јед ну ге не ра ци ју пот по руч ни ка и та ко оја ча ти сво је 

ре до ве нај мла ђим, обра зо ва ним и ам би ци о зним офи - 

ци ри ма, спрем ним за све иза зо ве ко је та од го вор на 

и те шка про фе си ја под ра зу ме ва. Да то ни је са мо фра за, уве - 

ра ва ју нас у Сек то ру за људ ске ре сур се Ми ни стар ства од - 

бра не ко ји не пре ста но ве о ма буд но пра ти рад и до стиг ну ћа 

сва ког при пад ни ка Ми ни стар ства од бра не и Вој ске, ка ко 

оног у уни фор ми, та ко и за по сле них у ци ви лу. 

Да смо баш сви у њи хо вом ви до кру гу нај бо ље све до че 

функ ци је ко је се ре а ли зу ју у обла сти упра вља ња људ ским ре - 

сур си ма у си сте му од бра не. По ред оних тра ди ци о нал них, ве - 

за них за оби ље ана ли тич ко-план ских, пер со нал них и по сло ва 

вој не оба ве зе, ре ор га ни за ци јом Ми ни стар ства од бра не не ке 

су функ ци је и пре ком по но ва не, по пут оних ко је је ре а ли зо ва - 

ла не дав но уки ну та Упра ва за школ ство, а са да су у над ле ж но - 

сти Упра ве за ка дро ве, док су дру ге у ме ђу вре ме ну до гра ђе не 

и уса вр ше не, а тичу се области културе, тра ди ци је, етике, 

стандарда - подршке запосленима у проналажењу новог запослења, 

задовољења потреба ве те ра на, здравственог осигурања, 

области хуманитарног права и стамбеног збрињавања. 

Оно што ка рак те ри ше Сек тор за људ ске ре сур се је, 

сва ка ко, бри га о све у куп ном про фе си о нал ном ста ту су сва - 

ког при пад ни ка, од но сно упра вља ње ка ри је ром, про фи ли са - 

ње ка дра, по др шка ка дру и пред ви ди вост ка ри је ре, по себ - 

но вој них ли ца. 

Јед на од нај ва жни јих ак тив но сти Сек то ра за људ ске ре - 

сур се је сва ка ко про фе си о на ли за ци ја Вој ске Ср би је. Пла ни - 

ра но је да се тај про цес окон ча кра јем ове го ди не, ка да ће 

Вој ска бро ја ти око 30.000 при пад ни ка, од че га по 15 од сто 

офи ци ра и ци вил них ли ца, 25 од сто под о фи ци ра и 45 од сто 

про фе си о нал них вој ни ка. У Сек то ру за људ ске ре сур се ис - 

ти чу да у Вој сци тре нут но има око 11.000 фор ма циј ских ме - 

ста за про фе си о нал не вој ни ке, од че га је по пу ње но не што 

ма ње од 80 од сто. Ин те ре со ва ње за при јем у ста тус про фе - 

си о нал них вој ни ка пре ва зи шло је, ка жу у Сек то ру за људ ске 

ре сур се, сва оче ки ва ња. 

ПОДРШКА АМБИЦИЈАМА 

– Бри га о ка дру, о 

ка ри је ри при пад ни ка 

Ми ни стар ства од бра не 

и Вој ске, о њи хо вом не - 

пре кид ном уса вр ша ва - 

њу, наш је нај ва ж ни ји 

за да так – каже бри гад - 

ни ге не рал Сла ђан Ђор - 

ђе вић, за ступ ник на - 

чел ни ка Сек то ра за људ - 

ске ре сур се у Ми ни - 

стар ству од бра не, ко ји 

ру ко во ди мла дим и ве - 

о ма струч ним ме наџ - 

мен том, за ду же ним за пла ни ра ње и ре а ли за ци ју број них 

за да та ка и оба ве за ко је под ра зу ме ва ка дров ска слу жба. 

– Упра вља ње људ ским ре сур си ма, про фи ли са ње 

ка дра, по др шка при пад ни ци ма Ми ни стар ства од бра не 

и Вој ске у оства ри ва њу њи хо вих ам би ци ја зах те ва од - 

го во ран и про ми шљен рад, за сно ван на на у ци и не пре - 

кид ним ис тра жи ва њи ма – ис ти че ге не рал Ђор ђе вић. 

Мо гућ но сти за на пре до ва ње и успех у ка ри је ри су ве - 

ли ке и до ступ ни је не го ра ни је а до бро по зна ти РАМ КО, 

кроз ко ји се са да раз ви ја и „вој ни Ин тер нет”, сва ка ко до - 

при но си ве ћој тран спа рет но сти и ма сов ни јем од зи ву на раз - 

ли чи те кон кур се. Ту се, ина че, об ја вљу ју кон кур си за по пу ну 

ЧЕСТИТКА ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА ИГОРА ЈОВИЧИЋА 

По во дом Да на ка дров ске слу жбе, 1. сеп тем бра, свим 

при пад ни ци ма Сек то ра за људ ске ре сур се МО, 

Упра ве за људ ске ре сур се Ге не рал шта ба ВС (Ј-1) и ор га - 

на за упра вља ње људ ским ре сур си ма ко ман ди, је ди ни ца 

и уста но ва МО и ВС упу ћу јем ср дач не че стит ке. 

Ка дров ска слу жба јед на је од нај мла ђих слу жби у на шем 

си сте му од бра не из ког раз ло га тек тре ћи пут обе ле жа - 

ва мо овај дан, али зна мо да ка дров ско обез бе ђе ње по сто ји 

као област ва жна за вој ску ско ро од ње ног на стан ка као 

ин сти ту ци је, а са свим си гур но од ус по ста вља ња мо дер не 

вој ске, ка ко у све ту, та ко и код нас. То по твр ђу је зна чај и 

струч них ли ца за ка дров ско обез бе ђе ње ко ји да нас пред - 

ста вља ју ме на џе ре за упра вља ње људ ским ре сур си ма. 

Да нас је ка дров ска слу жба у про це су ре фор ме си - 

сте ма од бра не ве о ма че сто на че лу про ме на, а са мим 

тим и пред ве ли ким иза зо ви ма, из ко јих је до са да и по - 

ред по те шко ћа, из ла зи ла чвр шћа и ком пакт ни ја, спрем - 

на да обез бе ди ка дар ко ји ће мо ћи да од го во ри зах те ви - 

18 


од ре ђе них фор ма циј ских ме ста, по ну де за шко ло ва ње и уса - 

вр ша ва ње, но ви про пи си из обла сти упра вља ња људ ским 

ре сур си ма, стам бе не ранг ли сте... Та ква тран спа рент ност 

во ди ве ћој ма сов но сти и ква ли те ту ка дра, што не сум њи во 

до при но си раз во ју људ ских ре сур са у скла ду са зах те ви ма 

вре ме на и окру же ња. 

– Мно го је по сло ва ко ји се оба вља ју у Сек то ру за људ - 

ске ре сур се – ис ти че пу ков ник Вој кан Нео ри чић. – Не ки се 

при во де кра ју, не ки су већ за вр ше ни, а не ки нас тек оче ку ју. 

Гру па за ре фор му од бра не на свом Рад ном сто лу број 2 – 

људ ски ре сур си, пла ни ра и ре а ли зу је про јек те ко ји ма се зна - 

чај ни је уна пре ђу је упра вља ње људ ским ре сур си ма, по др шка 

ка дру и ин фор ма ци о ни си сте ми, што на свој на чин до при но - 

си оства ри ва њу ду го роч ног пла на раз во ја си сте ма од бра не. 

Оно што је обе ле жи ло про те кли пе ри од у обла сти ана ли тич - 

ко-план ских, пер со нал них и ста ту сних послова је сте из ра да 

мно штва про пи са, ве за них за пра ће ње ка ри је ре при пад ни ка 

МО и ВС, спро во ди се пси хо ло шка се лек ци ја кан ди да та за 

Ге не рал штаб но уса вр ша ва ње, об ја вље ни су кон кур си за при - 

јем на нео д ре ђе но вре ме офи ци ра и ци вил них ли ца, завршава 

се циклус избора професионалних припадника за послеедипломска 

школовања и усавршавања у ВА, ВМА и на факултетима 

у грађанству, при во де се кра ју за да ци ве за ни за 

про фе си о на ли за ци ју Вој ске и при ла го ђа ва ње на ших про пи - 

са ре пу блич ком За ко ну о ви со ком обра зо ва њу... 

Уво ђе њем про грам ског па ке та „Хе до ни ка” омо гу ћи ће 

се објек тив ни ја и ефи ка сни ја пси хо ло шка про це на кан ди да - 

та за раз ли чи те об ли ке шко ло ва ња и усавршавања, пријем 

у професионалну службу и од ре ђе не спе ци фич не ду жно сти. 

У то ку је из ра да иден ти фи ка ци о них кар ти ца за све при пад - 

ни ке МО и Вој ске, а уско ро нас оче ку је још је дан ве ли ки по - 

сао, од но сно из ра да но вог ин фор ма ци о ног си сте ма људ ских 

ре сур са – ка же пу ков ник Нео ри чић и на по ми ње да је је дан 

од пред у сло ва ефи ка сног и ква ли тет ног из вр ша ва ња број - 

них за да та ка у ка дров ске слу жбе све о бу хват ни је по ве зи ва - 

ње те о ри је и прак се. 

Ду шан ГЛИ ШИЋ 

ПОВОДОМ ДАНА КАДРОВСКЕ СЛУЖБЕ 

ма истих тих ре фор ми. 

У про те клој го ди ни од луч но се на сту пи ло ка про фе - 

си о на ли за ци ји Вој ске Ср би је ко ја тре ба да се за вр ши до 

кра ја 2010. го ди не, а за успе шан раз вој људ ских ре сур са 

из у зет но је ва жан ре кор дан од зив за при јем у вој не шко - 

ле, што је до бар сиг нал да се и вој ни по зив вра ћа на ме - 

сто ко је му у дру штву објек тив но при па да. Ту су и по - 

ма ци у раз во ју ка дра, до но ше ње од ре ђе них про пи са ко ји - 

ма се ства ра ју си стем ске и ста ту сне прет по став ке за 

по бољ ша ње ка дров ског обез бе ђе ња, као и за до во ље ње 

стам бе них по тре ба при пад ни ка си сте ма од бра не пу тем 

суб вен ци о ни са ног стам бе ног кре ди ти ра ња. Уз ова кве, 

охра бру ју ће ре зул та те, на све му на ве де ном вре ди и да - 

ље ис тра ја ва ти, уз но ву енер ги ју и ен ту зи ја зам. 

У уве ре њу да ће те и у на ред ном пе ри о ду сво јим 

струч ним ра дом и за ла га њем ства ра ти усло ве за обез - 

бе ђе ње про фе си о нал ног и струч ног ка дра за по тре бе си - 

сте ма од бра не, же лим вам успе хе у ра ду. 

Ре но ви ра на кан ти на 

на Вој ној ака де ми ји 

ННа Вој ној ака де ми ји не дав но је ре но ви ра на кан ти на 

Вој не уста но ве „Де ди ње” ко ју ко ри сте ка де ти и 

оста ли за по сле ни. На тај на чин по бољ шан је ква ли - 

тет услу га и обо га ћен је лов ник, а ви зу ел ни иден ти тет про - 

сто ра осми шљен је пре ма по тре ба ма мла дих. Уз пе кар ске и 

кон ди тор ске про из во де, то пле на пит ке и без ал ко хол на пи - 

ћа, на ме ни ју се са да мо гу на ћи и пи це, то пли сен дви чи, сла - 

до лед и хот дог. И рад но вре ме пре у ре ђе ног про сто ра при - 

ла го ђе но је оба ве за ма ка де та. 

Пре ма ре чи ма по моћ ни ка ми ни стра од бра не за ма те - 

ри јал не ре сур се Или је Пи ли по ви ћа, ре но ви ра ње кан ти не на 

Вој ној ака де ми ји пред ста вља по че так још јед ног про јек та у 

окви ру ре ор га ни за ци је вој них уста но ва, ко ја је за по че та 

про шле го ди не. 

– По сле тран сфор ма ци је шест вој но до хо дов них уста но ва 

и њи хо вим спа ја њем у три ко је да нас успе шно по слу ју – „Мо - 

ро вић”, „Де ди ње” и „Та ра” – на ста вља се уна пре ђе ње ква ли те - 

та услу га ко је пру жа ју ка ко би би ле про фи та бил ни је, пра ти ле 

са вре ме не трен до ве у тој обла сти, али и за до во љи ле ра зно вр - 

сне по тре бе ко ри сни ка из си сте ма од бра не. Ре но ви ра ње кан - 

ти не на Вој ној ака де ми ји слу жи ће као мо дел пре ма ко ме ће се 

пре у ре ђи ва ти и оста ле у је ди ни ца ма Вој ске Ср би је и уста но ва - 

ма Ми ни стар ства од бра не – ка же по моћ ник ми ни стра. 

На чел ник Вој не ака де ми је бри гад ни ге не рал Мла ден 

Ву ру на ис ти че да је кан ти на са да знат но бо ља јер је про - 

стор мо дер ни ји и бли жи по тре ба ма ка де та, од но сно при ла - 

го ђен са да шњем вре ме ну. Ка ко на гла ша ва, све је то учи ње - 

но ка ко би се уна пре дио ква ли тет жи вље ња у тој вој но - 

школ ској уста но ви. 

Пу ков ник Сло бо дан Ше грт, ди рек тор Ди рек ци је за 

услу ге стан дар да Упра ве за оп шту ло ги сти ку Сек то ра за ма - 

те ри јал не ре сур се Ми ни стар ства од бра не, на во ди да је ре - 

но ви ра ње кан ти не Вој не ака де ми је по че так при че о ви дљи - 

вим про ме на ма на бо ље ка да је реч о по ди за њу стан дар да 

при пад ни ка си сте ма од бра не. Он на ја вљу је да ће се у на - 

ред ном пе ри о ду, уз до бро ор га ни зо ва ње и без до дат них фи - 

нан сиј ских сред ста ва из вој ног бу џе та, успе шно окон ча ти 

тран сфор ма ци ја вој них уста но ва. 

Ка ко об ја шња ва ди рек тор Вој не уста но ве „Де ди ње” 

пот пу ков ник Де јан Мр љеш, кан ти на на Ака де ми ји пре у ре - 

ђе на је за ме сец да на. У том услу жном објек ту по ста вље не 

су но ве ин ста ла ци је, про ме ње но осве тље ње, а про стор је 

опре мљен но вим ин вен та ром и на ме шта јем. Ра до ви су фи - 

нан си ра ни из про фи та ко ји је у про те клом вре ме ну, по сле 

ре ор га ни за ци је, „Де ди ње” оства ри ло. В. П. 

19

Пешадијски батаљон Прве бригаде 

Стручност 

пре свега 

Због ква ли тет не про мо ци је по зи ва про фе си о нал ног 

вој ни ка, Пр ва бри га да, уз са рад њу с ло кал ном 

са мо у пра вом Пан че ва, обез бе ди ла је да од зив 

кан ди да та за вој нич ке ду жно сти 

у том са ста ву Вој ске бу де 

за до во ља ва ју ћи и да се по пу на 

у кон ти ну и те ту ква ли тет но 

ре а ли зу је 

Уод но су на пе ри од ка да је пе ша диј ски ба - 

та љон био фор ма циј ски по пу њен ве ћи ном 

вој ни ци ма на ре дов ном слу же њу вој ног 

ро ка, про фе си о на ли за ци јом Вој ске по диг нут је ни во 

укуп не оспо со бље но сти је ди ни це за из вр ша ва ње на - 

мен ских за да та ка. 

Пре ма ре чи ма пот пу ков ни ка Не на да Ми ло ји чи ћа, ко - 

ман дан та ба та љо на, до са да оства ре на ди на ми ка при је ма про - 

фе си о нал них вој ни ка обе ћа ва пот пу ну про фе си о на ли за ци ју је - 

ди ни це до кра ја те ку ће го ди не. 

Ка ко је у цен три ма за обу ку кан ди да та за про фе си о нал не вој ни - 

ке те жи ште на оспо со бља ва њу по је дин ца, у пан че вач кој ка сар ни „Сте - 

ви ца Јо ва но вић”, у ко јој је раз ме штен пе ша диј ски ба та љон, сва ко днев но 

се то ком сло же не и зах тев не обу ке про фе си о нал ни вој ни ци оспо со бља ва ју 

за рад у окви ру основ них је ди ни ца, од оде ље ња, во да, че те до ба та љо на. 

20

За вре ме жу тог пе ри о да об у ча ва ња, 

ка да се из во ди нај ин тен зи ви ја обу ка на по ли - 

го ну Па су љан ске ли ва де, при пад ни ци је ди ни - 

це ан га жо ва ни су, у тро не дељ ним сме на ма на 

ба зи „Де во јач ка чу ка”, и на обез бе ђе њу ад ми - 

ни стра тив не гра ни це пре ма Ко со ву и Ме то хи ји. 

Ме ђу про фе си о нал ним вој ни ци ма ба та љо на 

је и се дам же на, рас по ре ђе них на бор бе не ду жно - 

сти стрел ца. Нај ду жи, тро го ди шњи стаж има де - 

се тар Вој ка Ми ја и ло вић, стре лац ра ди о фо ни ста. 

За ла га ње, струч ност, ис пу ња ва ње про пи са них 

усло ва али и же ља за на пре до ва њем у вој нич - 

кој ка ри је ри, би ли су пре суд ни да Вој ку над - 

ле жни пред ло же за оспо со бља ва ње и на Ли - 

дер ском кур су, ко ји пред ста вља пр ву сте пе ни - 

цу за до би ја ње чи на под о фи ци ра. 

И раз вод ник Ли ди ја Ма ти је вић, не ка да шњи струч - 

њак за пеј за жну ар хи тек ту ру, про фе си о нал ни је вој ник већ 

ше сна ест ме се ци. Од стрел ца је на пре до ва ла до ду жно сти 

из ви ђа ча, што је знат но сло же ни ји по сао. Уско ро оче ку је да 

по не се и цр ве ну бе рет ку. 

Б. М. ПО ПА ДИЋ 

21

Оспособљавање извиђача Прве бригаде Копнене војске 

Нечујни борци 

У окви ру обу ке 

за на мен ске за дат ке 

у лет њим усло ви ма, 

при пад ни ци 

из ви ђач ких је ди ни ца 

Пр ве бри га де 

из ве ли су на Бо су ту 

уве жба ва ње у 

са вла да ва њу 

во де них пре пре ка 

При ку пља ње оба ве штај них по да та ка о про тив ни ку у раз ли чи тим вре мен - 

ским и зе мљи шним усло ви ма од про фе си о нал них при пад ни ка из ви ђач - 

ких је ди ни ца зах те ва вр хун ску об у че ност. Ка ко на во ди ка пе тан Ђо р ђе 

Бач ка лић, ко ман дир из ви ђач ке че те Пр ве бри га де, то су, сем оста лих, 

по зна ва ње, ру ко ва ње и упо тре ба свих вр ста лич ног и за јед нич ког на о ру - 

жа ња, са вре ме них сред ста ва осма тра ња и ве зе, те уве жба ност у раз ли чи тим бо ри - 

лач ким ве шти на ма и упо тре би хлад ног оруж ја. Та ко ђе, и спо соб ност у при кри ве - 

ном кре та њу на од ре ђе ном про сто ру, уз са вла ђи ва ње мно го број них пре пре ка. 

Ве што ко ри сте ћи спла во ве за јед ног, два или ви ше вој ни ка, из ра ђе не од 

ауто мо бил ских гу ма и да са ка, бу ра ди и да са ка, сла ме и оста лог ма те ри ја ла ко ји 

пред ста вља ју део „при руч ног из ви ђач ког ар се на ла”, из ви ђа чи су ве што са вла да - 

ли Бо сут. Раз вод ник Љу би ца Ко за ров, из ви ђач ве зи ста ра ди о те ле гра фи ста, у 

свом је да на е сто ме сеч ном про фе си о нал ном из ви ђач ком ста жу, већ уве ли ко се 

при ви кла на зах те ве вој нич ке про фе си је, па је за њу обу ка у пло вље њу, иако зах - 

тев на, још је дан од иза зо ва. 

По ред обу ке у спе ци фич ним усло ви ма је дан од при о ри тет них за да та ка Пр ве 

бри га де је сте ан га жо ва ње људ ских и ма те ри јал них ре сур са у Коп не ној зо ни без бед - 

но сти. Пре ма ре чи ма раз вод ни ка На та ше Со вић, из ви ђа ча ра дио те ле гра фи сте, та - 

да у прак си про ве ра ва ју све што су то ком обу ке у је ди ни ци на у чи ли и уве жба ли. 

Б. М. ПО ПА ДИЋ 

22

Припрема за вежбу SEESIM 2010 

Компјутерски 

У Здру же ној 

опе ра тив ној ко ман ди 

Ге не рал шта ба Вој ске 

Ср би је не дав но је 

одр жа на дво днев на 

глав на план ска 

кон фе рен ци ја 

по во дом ме ђу на род не 

си му ла ци о не 

ко манд но-штаб не 

ве жбе SEESIM 2010 

– South Eastern Europe 

Simulation 2010, 

ко ја ће се ре а ли зо ва ти 

од 18. до 25. ок то бра 

у Ал ба ни ји 

симулирано 

реаговање 

Ве жбе SEESIM ор га ни зу ју се сва ке дру ге го ди не и 

пред ста вља ју со фи сти ци ран на чин за уве жба ва ње 

де ло ва ња у кри зним си ту а ци ја ма на на ци о нал ном 

и ре ги о нал ном ни воу. Оне, ме ђу тим, не под ра зу - 

ме ва ју раз ме штај и по крет сна га на те ре ну, већ си - 

му ла ци ју ре а го ва ња у ре ал ном вре ме ну пре ма прет ход но 

де фи ни са ном сце на ри ју. До са да су одр жа не че ти ри та кве 

ве жбе у ју го и сточ ној Евро пи, а Ср би ја је има ла ста тус по - 

сма тра ча на ве жба ма SEESIM 06 и SEESIM 08. 

На ово го ди шњој ком пју тер ски си му ли ра ној ве жби SEE- 

SIM 2010, ко ја се из во ди под прет по став ком те ро ри стич ких 

на па да и при род них не по го да на про сто ру ју го и сточ не Евро - 

пе, уче ство ва ће 13 зе ма ља и број не ме ђу на род не ор га ни за - 

ци је за по моћ у ван ред ним си ту а ци ја ма. 

Отва ра ју ћи глав ну план ску кон фе рен ци ју о SEESIM 2010 

ру ко во ди лац ве жбе, за ме ник ко ман дан та Здру же не опе ра - 

тив не ко ман де Вој ске Ср би је бри гад ни ге не рал Ми лан Мој - 

си ло вић на гла сио је да је уче шће на ше зе мље на та квој ак - 

тив но сти зна чај но и да је то при ли ка да се на ме ђу на род ном 

ни воу про ве ри, уна пре ди и про мо ви ше ин тер о пе ра бил ност у 

ре а го ва њи ма и са рад ња у обла сти ма од бра не и без бед но сти. 

– Циљ ве жбе је сте да се на на ци о нал ном ни воу ак ти ви - 

ра ју на ци о нал ни цен три за ван ред не си ту а ци је и да се кре и - 

ра ју ме ха ни зми за про ве ру уве жба но сти ре а го ва ња на кри - 

зну си ту а ци ју – ис та као је ко ман дант ве жбе пу ков ник Са ша 

Сте фа но вић. С об зи ром на то да ће се део ве жбе од ви ја ти у 

ре ал ном вре ме ну, ка ко је на гла сио, прак тич но ће се про ве ра - 

УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ 

Да би Ср би ја уче ство ва ла на ве жби SE E SIM 10 

основ ни услов био је сти ца ње фор мал ног SEDM (So ut - 

he a stern Euro pe De fen se Mi ni ste rial Pro ces) члан ства, ко - 

је је оства ри ла про шле го ди не, а ко је под ра зу ме ва и 

пот пи си ва ња од ре ђе них до ку ме на та о са рад њи. Ини - 

ци ја ти ва SEDM бро ји 13 чла ни ца из ју го и сточ не Евро пе 

и САД, док две зе мље има ју ста тус по сма тра ча. Уз то, 

по треб но је обез бе ди ти од го ва ра ју ће тех нич ке усло ве, 

али и стро ге стан дар де ка да је реч о сце на ри ју и ка дру 

ко ји се ан га жу је на ве жби. 

24 


ва ти раз ме на ин фор ма ци ја из ме ђу на ци о нал них и ин тер на - 

ци о нал них ор га ни за ци ја и ин сти ту ци ја. По ред то га, ве жба је 

при ли ка да се уве жба ју и про це ду ре ко је ће омо гу ћи ти бо љи 

про ток ин фор ма ци ја, на вео је пу ков ник Сте фа но вић. 

Сце на рио ве жбе за сно ван је на те ро ри стич ким и сај - 

бер на па ди ма, али и оста лим вр ста ма ван ред них си ту а ци ја 

ко је су по сле ди ца људ ског фак то ра или при род них не по го - 

да на те ри то ри ји ју го и сточ не Евро пе. Ка да је о Ср би ји реч, 

си му ли ра ће се до га ђа ји и ак тив но сти ко је се од но се на по - 

пла ве ко је су про у зро ко ва ле и знат не људ ске жр тве и ма те - 

ри јал не ште те, али и по ја ву кри ми нал них и те ро ри стич ких 

ак тив но сти. Та ко ђе, и ре а го ва ње у слу ча је ви ма кри јум ча ре - 

ња ро бе и љу ди, те про ли фе ра ци је опа сних ма те ри ја. 

Ово го ди шњи до ма ћин SE E SIM 10 је Ал ба ни ја, а ме ђу на - 

род ни кон трол ни апа рат за ве жбу – EXCON би ће у Ти ра ни. 

За по тре бе ве жбе, у др жа ва ма уче сни ци ма фор ми ра ће се 

цен три за ван ред не си ту а ци је, ко ји ће то ком ве жбе EXCON 

би ти у ди рект ној ве зи са на ци о нал ним ко ман да ма по мо ћу 

цен та ра за ван ред не си ту а ци је. 

За на шу вој ску те жи шни са др жај ве жбе је сте пла ни ра - 

ње ан га жо ва ња сна га си сте ма без бед но сти Ре пу бли ке Ср - 

би је у кри зним си ту а ци ја ма и не по сред на по моћ ино стра - 

них ин сти ту ци ја. Ка ко је реч о по др шци ци вил ним вла сти ма 

при ли ком от кла ња ња по сле ди ца еле мен тар них не по го да и 

ка та стро фа, на ве жби ће се ан га жо ва ти и при пад ни ци Ми - 

ни стар ства уну тра шњих по сло ва из Упра ве по ли ци је, Сек - 

то ра за за шти ту и спа са ва ње, Упра ве са о бра ћај не по ли ци је, 

Упра ве за обез бе ђе ње и Упра ве гра нич не по ли ци је, пред - 

став ни ци ми ни стар ста ва жи вот не сре ди не и про стор ног 

пла ни ра ња, здра вља, фи нан си ја, Ми ни стар ства ино стра них 

по сло ва и Ми ни стар ства по љо при вре де шу мар ства и во до - 

при вре де. Уз њих, пла ни ра се уче шће и пред став ни ка окру - 

жне, оп штин ске и ло кал не упра ве, шта бо ва ци вил не за шти - 

те и Цр ве ног кр ста Ср би је. 

Б. МИ ЉИЋ 

Сни мио Ј. МА МУ ЛА 

Хотел „Бреза” 

Гости се враћају 

Так ми че ње у спре ма њу ри бље чор бе 

и реч не ри бе на ро шти љу још је јед на 

ка ри ка у вра ћа њу не ка да шњег сја ја хо те лу 

„Бре за” у Вр њач кој Ба њи 

Лет ња се зо на је од лич но про шла, а нај ва жни ји по ка за - 

тељ је сте стан дард них 80 по сто по пу ње но сти ка па ци - 

те та хо те ла, у си ту а ци ји ка да се у срп ским ба ња ма бе ле жи 

пад по пу ње но сти од 10 до 17 по сто. Већ су уго во ре ни се - 

ми на ри и екс кур зи је за на ред ни пе ри од, што га ран ту је да 

ће ова по слов на го ди на би ти за вр ше на са до брим ре зул та - 

ти ма, ис ти че управ ник хо те ла „Бре за” Да не Ћир ко вић. 

Нај но ви ја ини ци ја ти ва је ор га ни зо ва ње пр вог так ми - 

че ња у спре ма њу ри бље чор бе и реч не ри бе на ро шти љу, 

а та ма ни фе ста ци ја укљу че на је у лет њи ту ри стич ки про - 

грам оп шти не Вр њач ка Ба ња. 

Так ми че ње је одр жа но 21. и 22. ав гу ста, уз уче шће 27 

еки па из Ве ли ке Пла не, Тр сте ни ка, Кра ље ва, Кру шев ца, 

Вр њач ке Ба ње и са пла ни не Та ре, ко је су при ка за ле ве ли ку 

ве шти ну у при пре ми ри бљих спе ци ја ли те та. 

Жи ри је од лу чио да су нај бо љи ри бо лов ци из удру же - 

ња „Пе тар Спа со је вић” из Тр сте ни ка и ри бо ло вач ког дру - 

штва „Мо ра вац” из Ру ђи на ца, а њи ма је ди рек тор ВУ „Та ра” 

пот пу ков ник мр Јо ван Ми ја то вић уру чио на гра де – аран - 

жман за до чек Но ве го ди не. 

На так ми че њу су у не зва нич ној кон ку рен ци ји уче - 

ство ва ле и две еки пе ВУ „Та ра“, пред во ђе не ди рек то ром 

пот пу ков ни ком Јо ва ном Ми ја то ви ћем и управ ни ком хо те ла 

„Бе ли бор“ Гво зде ном Ди ми три је ви ћем. Реч је о пра вим 

знал ци ма за при пре му ри бљих ђа ко ни ја, што по твр ђу ју по - 

да ци о до са да осво је ним на гра да ма на слич ним так ми че - 

њи ма. Пот пу ков ник Ми ја то вић је по бед ник у при пре ми ри - 

бље чор бе на так ми че њу уго сти тељ ских уста но ва из це ле 

зе мље, док је Гво зден Ди ми три је вић не дав но осво јио пр во 

ме сто ме ђу 26 так ми ча ра на „Пре о бра жењ ском ри бљем 

ко тли ћу” у ма на сти ру Ра ча. 

Тај на до бре ри бље чор бе је у ри би, во ди и па при ци, 

от кри ва Гво зден Ди ми три је вић, ко ји ка же да да је ово так - 

ми че ње још је дан до при нос вра ћа њу не ка да шњег сја ја хо - 

те лу „Бре за” у Вр њач кој Ба њи. 

З. МИ ЛА ДИ НО ВИЋ 

25

Телекомуникациона вежба у Немачкој 

Здружени 

подухват 

На ово го ди шњој ве жби „Combined 

Endeavor 2010” уче ство ва ће 41 зе мља, 

пред став ни ци На тоа и Мул ти на ци о нал ног 

кор пу са „Се ве ро и сток”, од но сно око 

1.500 при пад ни ка раз ли чи тих ору жа них 

сна га. Уго во ре но је ви ше од 1.200 

те сто ва ко је ће ре а ли зо ва ти уче сни ци. 

Вој ску Ср би је, ко ја има 76 те сто ва, 

пред ста вља ће 32 офи ци ра, под о фи ци ра 

и вој них слу жбе ни ка, од ко јих ће 26 

би ти у Не мач кој. 

„Cyber En de a vor” 

Пр ви пут на ве жби „Здру же ни на пор” ре а - 

ли зо ва ће се курс о за шти ти ин фор ма ци ја, ко ји 

тра је 12 да на. Из во ђа чи обу ке би ће пред став - 

ни ци SANS ин сти ту та, ака дем ске за јед ни це 

– Norwich University и ин ду стри је – Syman tec и 

McA fee. У окви ру кур са пла ни ра се и рад у ла бо - 

ра то ри ји, где ће уче сни ци прак тич но про ве ри ти 

зна ња. По ла зни ци ће про и гра ва ти уло гу „на па - 

да ча” на ра чу нар ским си сте ми ма, ко ри сте ћи сва 

по зна та сред ства и ме то де. Ор га ни за тор ве жбе 

обез бе ди ће да на стра ни „од бра не” бу ду ис ку - 

сни ин же ње ри и свет ски при зна та име на из те 

обла сти. 

Ме ђу на род на вој на ве жба „Combined Endeavor 

2010” да нас пред ста вља нај ве ћу вој ну ве жбу у 

обла сти те ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма тич ког обе - 

з бе ђе ња у све ту. Ор га ни зу је је јед ном го ди шње, 

од 1995. го ди не, Европ ска ко ман да ору жа них сна га САД, уз 

уче шће ору жа них сна га зе ма ља На тоа, чла ни ца „Парт нер - 

ства за мир” и оста лих зе ма ља Евро пе, Ази је и Афри ке. Од 

2006. го ди не за зе мље aфрич ког кон ти нен та ре а ли зу је се 

по себ на ве жба „Afri can En de a vor”. 

Циљ ве жбе је да се пла ни ра, ис пи та и до ку мен ту је ин - 

тер о пе ра бил ност опре ме ко јом уче сни ци рас по ла жу ра ди 

ефи ка сни је ре а ли за ци је за да та ка у мул ти на ци о нал ном 

окру же њу. То оства ру ју им пле мен та ци јом је дин стве ног 

здру же ног те ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма тич ког си сте ма. Уз 

то, ве жба пред ста вља сво је вр сну из ло жбу те ле ко му ни ка - 

ци о не и ин фор ма тич ке вој не опре ме, али и при ли ку за ор - 

га ни за ци ју спе ци ја ли стич ких обу ка. 

У про те клом пе ри о ду кон цепт ве жбе ме њао се у скла - 

ду с по ве ћа њем бро ја уче сни ка и раз во јем но вих тех но ло - 

ги ја. Мо же се ре ћи да је ве жба у тех нич ком сми слу „Ин тер - 

нет у ма лом”, фор ми ран ан га жо ва њем са вре ме ним тех нич - 

ких сред ста ва уче сни ка. 

Да би се ство ри ли усло ви за успе шну ре а ли за ци ју 

„Combined Endeavor 2010” и им пле мен та ци ју сло же ног тех - 

нич ког си сте ма, ве жба се пла ни ра не ко ли ко ме се ци. Об у - 

хва та че ти ри план ске кон фе рен ци је ко је тра ју по не де љу 

да на. Кон фе рен ци ја о пла ни ра њу кон цеп та ве жбе одр жа на 

је у но вем бру про шле го ди не у Бе о гра ду. Ини ци јал на кон - 

фе рен ци ја ор га ни зо ва на је у ја ну а ру 2010. у Јер ме ни ји. Са - 

ра је во је у мар ту би ло до ма ћин Глав не кон фе рен ци је, док је 

за вр шна из ве де на пре два ме се ца у Бу дви. 

Им пле мен та ци ја си сте ма и про ве ра ин тер о пе ра бил но - 

сти ре а ли зо ва ће се од 2. до 16. сеп тем бра у не мач ком гра - 

ду Гра фен ве ру, где је ба за ору жа них сна га САД, и у ба зи 

ору жа них сна га Ру му ни је у Кон стан ци. За фор ми ра ње те ле - 

ко ми ни ка ци о но-ин фор ма тич ке ин фра струк ту ре из ме ђу по - 

ме ну тих ло ка ци ја ан га жо ва ће се ка па ци те ти са вре ме них са - 

те лит ских си сте ма и гло бал не ра чу нар ске мре же – Ин тер - 

не та. По ред на ве де них ме ста, 19 зе ма ља ан га жо ва ће у 

скло пу ак тив но сти и ста ни це јед но канaлног ра ди ја ве ли ке 

сна ге с вла сти те те ри то ри је, што у тех нич ком сми слу си - 

стем чи ни знат но ком плек сни јим. 

Тех нич ке обла сти ко је се ове го ди не те сти ра ју је су си - 

сте ми пре но са, мре же за пре нос по да та ка за сно ва не на IP 

про то ко лу, си сте ми за пре нос гла са и ви деа, основ ни сер - 

ви си мре же за сно ва ни на мо дер ним сер ви си ма Ин тра нет 

ти па, пре нос гла са и по да та ка пу тем јед но ка нал ног ра ди ја 

у оп се зи ма ВФ и ВВФ, за шти та ин фор ма ци ја, те си сте ми 

за при каз је дин стве не сли ке бо ји шта. Спе ци ја ли стич ки 

кур се ви ко ји се ор га ни зу ју од но си ће се на упра вља ње ра - 

дио-фре квен циј ским спек тром „Pho e nix En de a vor” и без - 

бед но сти ра чу нар ских си сте ма „Cyber En de a vor” 

Уче шћем на ве жби Вој ска Ср би је до дат но раз ви ја ка - 

па ци те те за ква ли тет ну ре а ли за ци ју за да та ка из дру ге и 

тре ће ми си је. Оства ре ни ре зул та ти обез бе ди ће уна пре ђе - 

ње функ ци ја Упра ве за те ле ко му ни ка ци је и ин фор ма ти ку 

Ге не рал шта ба на ше вој ске – те ле ко му ни ка ци је, ин фор ма - 

ти ке и за шти те ин фор ма ци ја. Та ко ђе, про ве ри ће се но ве 

тех но ло ги је и раз ме ни ти ис ку ста ва у њи хо вој при ме ни с 

уче сни ци ма оста лих зе ма ља. При пре ме на ших офи ци ра и 

под о фи ци ра за „Combined Endeavor 2010” тра ју че ти ри не - 

де ље, од че га је око 70 од сто вре ме на по све ће но уре ђе њу 

ин ста ла ци ја и кон фи гу ри са њу опре ме. 

При ре дио В. ПО ЧУЧ 

Сни мио З. МИ ЛО ВА НО ВИЋ 

26 


Компартмент 

синдром – дијагноза 

и лечење 

Мајор асистент др Александар Томић 

из Клинике за васкуларну хирургију 

ВМА аутор је недавно објављене 

књиге „Компартмент синдром“ у којој 

су сабрана искуства у збрињавању пацијената 

код којих је дошло до компликација 

после повреда крвних судова 

доњих и горњих екстремитета. 

Поменути синдром јесте стање 

повишеног хидростатског притиска у 

мишићним ложама које може да се 

јави после збрињавања повреда мусколоскелетног 

система и магистралних 

крвних судова. Услед повишеног 

притиска екстрацелуларне течности 

у ограниченом простору компромитује 

се микроциркулација и узрокује 

исхемија неуромускуларног ткива. Редуковањем 

капиларног, а касније и 

артеријског и венског протока угрожава 

се виталност свих елемената мишићног 

одељка. Благовременом хируршком 

интервенцијом то стање се 

успешно решава, док непрепознавање 

проблема и неодговарајуће реаговање 

могу довести до губитка екстремитета. 

У књизи су наведени дефиниција, 

епидемиологија, етиологија и патофизиологија 

компартмент синдрома, 

Лечење 

остеопоротичких 

прелома кичме 

Стручни тим Клинике за неурохирургију 

ВМА успешно спроводи 

методу перкутане Verthebral Body 

Stent кифопластике, која јесте најновија 

минимално инвазивна хируршка 

процедура лечења прелома кичме. 

Предоминантно се примењује и код 

пацијената са остеопорозом, те пацијената 

са метастатским туморима 

у кичменом стубу. 

Поменута метода се у нашој 

земљи реализује једино на Војномедицинској 

академији, у којој су је неурохирурзи 

почели примењивати само 

неколико месеци пошто је спроведена 

у најразвијенијим светским 

неурохируршким центрима. 

– Интервенција се изводи без 

класичног оперативног реза, тако 

zdravstvo 

На ВМА 

успешно обављена 

трансплантација јетре 

У оквиру националне акције 

„Продужи живот”, транспланта - 

ци они тим ВМА је, у току ноћи 22. 

на 23. ав густ успе шно оба вио 11. 

тран сплан та ци ју је тре. 

Опе ра ци ја је ура ђе на у са рад - 

њи са Ур гент ним цен тром Кли нич - 

ког цен тра Ср би је, где је учи ње на 

и екс пло а та ци ја, а ор ган је у ВМА 

тран сплан ти ран вој ном пен зи о не - 

ру Ц.Х. из Ни ша, ста ром 54 го ди - 

не. 

дијагностика која укључује и аутохтону 

ауторову методу модификације мерења 

притиска у мишићној ложи, као 

и технике хируршког збрињавања. 

Описане су и компликације које се 

могу јавити после интервенције и поступци 

њиховог збрињавања. 

– Ратни сукоби на нашим просторима 

последње деценије двадесетог 

века и велики број мирнодопских повреда 

ектремитета наметнули су потребу 

да сваки лекар хирург буде едукован 

и приправан за хитно и правилно 

реаговање у суочавању са изазовима 

хируршког збрињавања. Општи и 

васкуларни хирурзи, ортопеди, пластични 

хирурзи ВМА имају велико искуство 

у овој области, а јединствена 

знања којима су овладали преносе 

млађима – бележи у рецензији генерал-мајор 

проф. др Миодраг Јевтић, 

начелник Војномедицинске академије 

и истиче да је мултидисплинарност у 

лечењу политрауматизованих део савремене 

хируршке доктрине и да стога 

књига може бити вредан уџбеник 

за последипломску и специјалистичку 

наставу лекара различитих хирушких 

грана. 

Аутор књиге је, иначе, начелник 

другог одељења Клинике за васкуларну 

хирургију ВМА и члан трансплантационог 

тима те установе. Написао је 

више научних и стручних радова из 

области васкуларне и трансплантационе 

хирургије. 

што се кроз кожу пласира шупља 

игла кроз коју се изводи цела интервенција. 

У сломљени пршљен најпре 

се убаци специјални балон којим се 

коригује прелом и у значајној мери 

врати претходна висина пршљена, 

потом се пласира одговарајућa стент- 

-мрежица која обезбеђује да коригована 

позиција прелома остане непромењена 

док се, као последњи корак 

интервенције, не убаци коштани 

цемент који трајно фиксира прелом 

и учврсти кичмени стуб. 

Концепт кифопластике разликује 

се од интервенције вертебропластике 

по томе што се 

код кифопластике не учвршћује 

само прелом кичме, него 

се и враћа нормална висина 

сломљеног пршљена, односно 

исправља цела кичма и спре - 

ча ва настанак погрбљености и 

савијања тела према напред 

– објашњава потпуковник др 

Миленко Савић. 

Такође, истиче да се интервенција 

може радити и у локалној анестезији. 

Код једносегментног прелома 

процедура траје до 45 минута и 

применљива је без обзира на старост 

пацијента. Они су потпуно покретни 

само неколико сати после интервенције, 

а болничко лечење траје 

до 24 сата. 

Pripremila Elizabeta RISTANOVI] 

27

Из „Застава-камиона” 

Нови теренац 

На па ди на ма пла ни не Ра јац не дав но је 

де мон стри ра на во жња два но ва 

во зи ла пред у зе ћа „За ста ва-ка ми о ни”. 

Реч је о про то ти пу ла ког те рен ског 

не бор бе ног во зи ла New Turbo Rival 

40.12 HKPKW (4х4) (1+5) и New Turbo 

Rival 49.10 HNMPK ми ни бу с (19+1) 

– па но ра ма, са по го ном на CNG. 

Пред у зе ће „За ста ва-ка ми о ни”, ко је ове го ди не обе ле - 

жа ва 70 го ди на ра да, ју би леј про сла вља про мо ци јом 

два но ва во зи ла – про то ти пом вој ног во зи ла New Turbo 

Rival 40.12 HKPKW (4х4) (1+5) и New Turbo Rival 

49.10 HNMPK ми ни бу сом (19+1) – па но ра ма, са погоном на CNG. 

То пред у зе ће има ви ше де це ниј ску тра ди ци ју у про из вод - 

њи и мон та жи вој них во зи ла. Тач ни је, она су се у ње му про - 

из во ди ла од на стан ка, по чет ком 1940. (у кра гу је вач ком Вој но - 

тех нич ком за во ду, ка сни је у За во ду „Цр ве на за ста ва”). За по - 

че ли су скла па њем 400 те рен ских во зи ла мар ке „ше вро лет” 

(Che vro let) за по тре бе Вој ске Кра ље ви не Ју го сла ви је. Тај по - 

сао је пре ки нут то ком ра та, а рад фа бри ке об но вљен је 1953, 

ка да је мон ти ра но 162 во зи ла мар ке Willys. 

ЕКО ЛО ШКИ МИ НИ БУС 

Кра гу је вач ка „За ста ва-ка ми о ни” од ско ра ну ди мо - 

дел New Turbo Rival 49.10 HNMPK ми ни бу са (19+1) – па - 

но ра ма, са по го ном на CNG. Тим во зи лом, укуп не ма се од 

пет то на, мо же да се пре во зи 19 пут ни ка и иде у ред код 

нас рет ких, али у све ту тра же них еко ло шких и ште дљи - 

вих во зи ла. 

У тај мо дел ми ни бу са угра ђен је мо тор Ive co 

8149.03 CNG. За пре ми на ци лин да ра је 2.800 ку би ка, мак - 

си мал на сна га 78 kW (106 КС). Ко ри сти са мо ме тан, а 

укуп на за пре ми на че ти ри ци лин дрич ног ре зер во а ра је 

160 ли та ра, са мо гућ но шћу по ве ћа ња на 300, чи ме се, ка - 

28 


До кра ја 2009. у „За ста ва-ка ми о ни ма” про из ве де но је 

око 185.000 ла ких ко мер ци јал них и спе ци јал них во зи ла, од 

че га је тре ћи на про да та на ино стра ном тр жи шту. Од 2001. 

сер ти фи ко ва ни су пре ма стан дар ду ква ли те та ЈУС-ИСО 9001. 

Ла ко те рен ско не бор бе но во зи ло New Turbo Rival 40.12 

HKPKW (4х4) (1+5), ко је је про из ве ло кра гу је вач ко пред у зе - 

ће, на ме ње но је пре во зу љу ди и те ре та у екс трем ним те рен - 

ским усло ви ма екс пло а та ци је. Тај пе то бр зи нац са хо дом уна - 

зад има из ван ред не ма не вар ске мо гућ но сти на те ре ну. Мо же 

да пре ве зе пет пут ни ка (плус во зач). Ко ри сна но си вост у те - 

рен ским усло ви ма је сте 1,4 то не, а ма са во зи ла спрем ног за 

во жњу са во за чем је 2.800 ки ло гра ма. 

Ди рек тор „За ста ва-ка ми о ни” Ђор ђе Не сто ро вић ка же 

да но ви мо дел има ја чи мо тор, стал ни по гон 4х4, ве ли ке пне - 

у ма ти ке, кли ренс од чак 300 мм, мо гућ ност бло ка де пред њег, 

цен трал ног и зад њег ди фе рен ци ја ла. Удоб ност пут ни ка по - 

бољ ша на је уград њом пред њег не за ви сног осла ња ња. Та ко - 

ђе, у во зи ло је угра ђен кли ма уре ђај, а по зах те ву ку па ца мо - 

же да се угра ди и до дат но гре ја ње. Као оп ци ја пред ви ђе на је 

уград ња Run-Flat уло жа ка ко ји омо гу ћа ва ју кре та ње во зи ла 

са про бу ше ним пне у ма ти ци ма 

Пре ма ре чи ма ди рек то ра, но во во зи ло ће има ти тр жи - 

ште – по ну ди ће га Вој сци Ср би је и куп ци ма из ино стран ства. 

– С об зи ром на то да је ста рост во зног пар ка Вој ске Ср - 

би је око 27 го ди на и да по сто ји ур гент на по тре ба за те рен - 

ским во зи ли ма ко ја слу же за пре воз и ви ше на мен ске ло ги - 

стич ке по тре бе, ми смо Вој сци по ну ди ли ово во зи ло и на да - 

мо се да ће мо бити но си о ци те рен ских не бор бе них во зи ла за 

по тре бе Вој ске Ср би је. На ше пред у зе ће има ка па ци те те да 

за до во љи све до ма ће по руџ би не. Си гур ни смо да мо же мо за - 

до во љи ти и све тех нич ке усло ве. 

Вој ни те ре нац је већ про шао пр ву фа зу ис пи ти ва ња у ко - 

јој су те сти ра не так тич ко-тех нич ке ка рак те ри сти ке. На кон 

то га усле ди ће про из вод ња не ко ли ко во зи ла, ко ја ће би ти те - 

сти ра на у су ро ви јим те рен ским усло ви ма. 

Ди рек тор ка же да пре го ва ра ју и са по тен ци јал ним ино - 

стра ним парт не ри ма о са рад њи на про из вод њи ла ко окло - 

пље них во зи ла на ме ње них вој сци, за ко ји ма та ко ђе по сто ји 

по тре ба. 

Из ве сно је да ће но ви до ма ћи те ре нац мо ра ти да пре тр - 

пи мно го број на ис пи ти ва ња, по при ми ма ло вој нич ки ји из - 

глед, а о да љој суд би ни од лу чи ва ће ње гов ква ли тет. 

Ми ра ШВЕ ДИЋ 

Сни мио Ра до ван ПО ПО ВИЋ 

ТЕХ НИЧ КЕ КА РАК ТЕ РИ СТИ КЕ 

ВОЈ НОГ ВО ЗИ ЛА 

МО ТОР – тип EURO 3 

Iveco 8140.43 S 

За пре ми на ци лин дра 2.800 cm 3 

Мак си мал на сна га при 3.600 мин -1 92 kW (125 КС) 

МЕ ЊАЧ Iveco 2826.5 (5 бр зи на + 

ход уна зад) 

МА СА 

Ма са во зи ла спрем ног за во жњу са во за чем 2.800 kg 

Ко ри сна но си вост у те рен ским усло ви ма 1.400 kg 

Укуп на ма са во зи ла 

4.200 kg 

УПРАВЉАЧ – тип Хи дра у лич ки са сер во деј ством 

РАЗ ВОД НИК ПО ГО НА – тип Ме ха нич ки, дво сте пе ни, 

са бло ка дом ди фе рен ци ја ла 

– ви со ки пре нос – ди рект ни ... 1,051 

– ниски пренос – редуковани .. 3,937 

Пред њи и зад њи мост – тип са про стом ре дук ци јом и 

бло ка дом ди фе рен ци ја ла (5,22) 

КОЧ НИ ЦЕ на пред диск – по за ди до - 

бош (ABS + EBD + ABD) 

ПНЕ У МА ТИ ЦИ 

255 / 100 R16, Мichelin XZL 

ПЕР ФОР МАН СЕ 

Мак си мал на бр зи на 

110 km/h 

Са вла ђи ва ње макс. успо на, са при ко ли цом 60 % 

Боч ни на гиб 47 % 

Кли ренс 

300 mm 

ВЕ ША ЊЕ Пред ње: не за ви сно са тор зи о ном опру гом, гу ме ним 

од бој ни ци ма и ста би ли за ци о ном по лу гом 

задње: лиснате опруге са гуменим одбојницима и 

стабилизационом полугом 

ко ка жу у „За ста ви”, омо гу ћа - 

ва ауто но ми ја кре та ња од око 

350 ки ло ме та ра. 

Осим зна чај не уште де у 

тро шко ви ма екс пло а та ци је у 

од но су на во зи ла са по го ном 

на ди зел, пред ност ова ко кон - 

ци пи ра ног ми ни бу са је сте и 

сма ње на еми си ја из дув них га - 

со ва и ни жи ни во бу ке, па је 

во зи ло на ро чи то по год но за 

град ске усло ве и под руч ја за - 

шти ће них еко ло шких зо на 

. 

29

Специјалне снаге земаља источне Европе 

Откривање 

тајни 

Све до па да Бер лин ског зи да 

и Со вјет ског Са ве за, што је 

до ве ло и до рас па да Вар шав ског 

пак та, о спе ци јал ним је ди ни ца ма 

тог са ве за вр ло ма ло се зна ло. 

Осим чу ве них Спец наз – са ста ва 

Цр ве не ар ми је, о спе ци јал ци ма 

оста лих ис точ но е вроп ских вој ски 

на За па ду су зна ли са мо они 

ко ји су се том об ла шћу ба ви ли. 

Спе ци јал не сна ге по је ди них зе ма ља ис точ не Евро - 

пе да нас су ин те гри са не у На то, док су се оста ле 

при ла го ди ле За па ду, по пут Пољ ске, Че шке, Ма - 

ђар ске и по је ди них др жа ва бив ше Ју го сла ви је. 

Ра ди кал на про ме на ме ђу на род ног ге о по ли тич - 

ког сце на ри ја омо гу ћи ла је да се бо ље са гле да ју њи хо ва 

ор га ни за ци ја, на ме на и уло га, што је до ско ра би ло пре - 

кри ве но ве лом тај не. 

Ру ски Спец наз 

По сле рас па да Со вјет ског Са ве за, по чет ком 1991. го - 

ди не, и ору жа них сна га др жа ва ко је су чи ни ле Вар шав ски 

пакт, си ту а ци ја, ка да је реч о спе ци јал ним вој ним са ста ви - 

ма у Ру си ји, ни је се раз ви ја ла у до бром сме ру. По ме ну ти 

до га ђа ји до при не ли су знат ном сма ње њу је ди ни ца спе ци - 

јал них сна га, та ко да је да нас те шко про це ни ти њи хо во 

ствар но ста ње у по гле ду опе ра тив не спо соб но сти. 

Чи ни се да су је ди ни це ру ске мор на ри це и сна ге за 

ан ти те ро ри стич ке опе ра ци је из бе гле сма ње ње и уки да - 

30 


ње, за раз ли ку од са ста ва со вјет ске коп не не вој ске или без - 

бед но сне слу жбе ко је су у до број ме ри де мо би ли са не. Број - 

ни њи хо ви при пад ни ци пре шли су у при ват ни сек тор или у 

спе ци јал не је ди ни це но во на ста лих не за ви сних ре пу бли ка. 

Раз вој Ру си је и но ва од брам бе на по ли ти ка Мо скве до - 

при не ле су ра ди кал ној про ме ни на чи на упо тре бе је ди ни ца 

Спец наз, ко је су се до да нас упо тре бља ва ле ис кљу чи во на 

Кав ка зу и у цен трал ној Ази ји. Не ко ли ко го ди на уна зад, ру - 

ски ге не рал штаб био је про мо тер осни ва ња фе де рал ног ко - 

ми те та или здру же не ко ман де за спе ци јал не опе ра ци је, по 

ни ца ма Спец наз би ло од 30.000 до 40.000 љу ди, од ко јих су 

мно ги би ли вој ни ци на слу же њу вој ног ро ка од две го ди не. 

Рас по ре ђе ни су у са ста ви ма ауто ном них че та, ко је су бро ја ле 

по три опе ра тив на во да, ко манд ног во да и оде ље ња ве зе. 

Сва ка ар миј ска област има ла је Спец наз че ту. Пу ко ви или 

бри га де та ко ђе су има ли та кве је ди ни це – укуп но 20 бри га да, 

од но сно по јед на за сва ку ар миј ску гру па ци ју и по јед на за 

сва ку мор на рич ку фло ту. И ве ли ки број он да шњих вој них 

окру га по се до вао је по јед ну ауто ном ну бри га ду Спец наз. 

Глав ни узрок пре о бра жа ја та квих Спец наз је ди ни ца био 

је рас пад Со вјет ског Са ве за. Оне ко је су се на ла зи ле у Есто - 

ни ји или у Гру зи ји оста ле су у тим не за ви сним ре пу бли ка ма. 

Слич но се до го ди ло и пе тој бри га ди Спец наз из Ма ри ја гор ко - 

ва ко ја је при па ла Бе ло ру си ји, а бри га де Спец наз из Ста рог 

Кри ма, Ки ров гра да и Изи ја ле сва при па ле су Укра ји ни. Оста ле 

је ди ни це спе ци јал них са ста ва ру ске вој ске по но во су осно ва - 

не, по пут Де се те бри га де из Мол ки на, спе ци ја ли зо ва не за 

опе ра ци је у пла нин ским усло ви ма, ко ја је ак ти ви ра на у ју лу 

2003. у окви ру вој ног од се ка се вер ног Кав ка за. 

Спе ци јал ци бал тич ких др жа ва 

Слич но се де ша ва ло и ка да је реч о спе ци јал ним са ста ви - 

ма вој ски но во на ста лих бал тич ких не за ви сних др жа ва. Ле то - 

ни ја је осно ва ла са мо стал ну ком по нен ту за спе ци јал не опе ра - 

ци је – Је ди ни цу спе ци јал не на ме не. У Ли тва ни ји по сто је че ти - 

ри та кве је ди ни це, раз ли чи тих спе ци јал но сти, ко је се на ла зе у 

окви ру ње не коп не не вој ске и мор на ри це. У мор на ри ци је, на 

при мер, са став ди вер за на та – Ко ман до си за под вод не ак ци је. 

Чак је и на да ле ком Азер беј џа ну 2002. го ди не ак ти ви - 

ра на но ва ком по нен та спе ци јал них сна га – Пе ленг Xüсу си 

Т yина тли Д ст , ко ја је осно ва на у са рад њи са Тур ском, од - 

но сно по мо де лу тур ских је ди ни ца Су Ал ти Та ар руз и Су 

Ал ти Са вун ма, са ста ва за спе ци јал не опе ра ци је тур ске 

мор на ри це. У Гру зи ји, у окви ру коп не не вој ске, уз по моћ 

Аме ри ке и Изра е ла, осно ва на је спе ци јал на је ди ни ца Special 

Forces Group. 

мо де лу ко ман ди за пад них зе ма ља, по го то ву аме рич ке, 

фран цу ске или бри тан ске. Ме ђу тим, та ква иде ја на пу ште на 

је због не до стат ка нов ча них сред ста ва. 

Ру ски тер мин спец наз озна ча ва бес ко на чан број је ди - 

ни ца или гру па за спе ци јал не ин тер вен ци је или за ан ти те - 

ро ри зам. Осим зва нич них ору жа них сна га Ру ске Фе де ра ци - 

је, и ру ске без бе до но сне слу жбе, Ми ни стар ство уну тра - 

шњих по сло ва и Ми ни стар ство прав де Ру си је има ју је ди ни - 

це за спе ци јал не за дат ке. 

Је ди ни це Ал фа и Вyмпел, на при мер, при па да ју Фе де - 

рал ној слу жби без бед но сти ко ја је на след ник не ка да шњег и 

чу ве ног КГБ-а, док је ба та љон Во сток раз ре шен за да та ка 

2008. го ди не. Са да шње гру пе за спе ци јал не ин тер вен ци је 

Стурм, Се вер, Фе никс су под ко ман дом Ми ни стар ства прав - 

де, а спе ци јал ним гру па ма за хит не ин тер вен ци је и спе ци јал - 

ном ин тер вент ном гру пом Ви тез, ко ја је уче ство ва ла у бор - 

бе ним опе ра ци ја ма у Че че ни ји, ко ман ду је Ди рек ци ја МВД. 

Сто га се да нас у са ста ву Спец на за ру ских ору жа них сна - 

га на ла зе раз ли чи ти са ста ви, број них спе ци јал но сти. Пре па - 

да Со вјет ског Са ве за струч ња ци су про це њи ва ли да је у је ди - 

Пољ ске сна ге 

Пољ ска је јед на од зе ма ља бив шег со ци ја ли стич ког бло - 

ка ко ја да нас има из ра зи то раз ви је не и зна чај не је ди ни це за 

спе ци јал не опе ра ци је. Рас по ре ђе не су у са ста ву ње не коп - 

не не вој ске и мор на ри це – Wojska Ladowe и Marinska Wojenna, 

од но сно 1° пук ко ман до са из Лу бли не ка и Мор на рич ка 

је ди ни ца за спе ци јал не опе ра ци је – Фор мо за из Гди ни је. 

Пр ви пук ор га ни зо ван је од три опе ра тив на ба та љо на и 

са мо стал не ди вер зант ске че те спе ци ја ли зо ва не за опе ра - 

ци је у мо кром ам би јен ту, та ко зва ни бор бе ни пли ва чи. Сва - 

ки ба та љон има три че те, са ста вље не од по три во да ко ји 

има ју по три ти ма у ко ји ма је по шест опе ра ти ва ца. Пук је 

већ ви ше пу та уче ство вао у ми ров ним ми си ја ма на Бал ка ну 

(Ма ке до ни ја и Ко со во и Ме то хи ја), у Ира ку и у Ав га ни ста ну, 

те у про вин ци ји Кан да хар. 

Фор мо за бро ји сто ти нак вој ни ка, под вод них ди вер за - 

на та и осо бље за ло ги сти ку. Осим што су ње ни при пад ни ци 

об у че ни за во ђе ње рат них опе ра ци ја у обла сти спе ци јал ног 

по мор ског ра то ва ња, гру па је оспо со бље на и да из во ди ин - 

тер вен ци је ко је се од но се на по мор ски про тив те ро ри зам, 

што под ра зу ме ва на па де на плат фор ме off-shore, те укр ца - 

ва ње и пре трес бро до ва на отво ре ном мо ру. 

У Пољ ској по сто ји и је ди ни ца за ан ти те ро ри стич ке 

опе ра ци је и осло ба ђа ње та ла ца Гром. Осно ва на је 13. ју на 

1990, а се ди ште јој је Вар ша ви. Са став има од 270 до 300 

опе ра ти ва ца, рас по ре ђе них у ко манд но-ло ги стич ку је ди ни - 

цу и два сква дро на – А за коп не не опе ра ци је, са ста вљен од 

ко манд не ће ли је, два опе ра тив на во да, во да снај пе ри ста, 

31

svet 

је ди ни це за так тич ку по др шку и сек ци ја за обу ку; и М за 

опе ра ци је у по мор ском ам би јен ту. М сква дрон има ко ман - 

ду, опе ра тив ни вод, вод ју ри шних пло ви ла и сек ци ју снај пе - 

ри ста. Сва ки опе ра тив ни вод де ли се на ко манд ну ће ли ју и 

че ти ри ти ма, ко ји бро је од шест до осам опе ра ти ва ца, у за - 

ви сно сти од про фи ла ми си је. 

Бу гар ски и ру мун ски спе ци јал ци 

И оста ле др жа ве бив шег Вар шав ског пак та ре ор га ни - 

зо ва ле су или осно ва ле сво је спе ци јал не је ди ни це. У Бу гар - 

ској, на при мер, по сто је је ди ни це за спе ци јал не опе ра ци је у 

сва три ви да ору жа них сна га – бу гар ска коп не на вој ска има 

Бри га ду за спе ци јал не опе ра ци је, ње на мор на ри ца има По - 

мор ску спе ци јал ну из ви ђач ку је ди ни цу – Ај ку ле цр ног мо ра, 

док вој но ва зду хо плов ство има Гру пу Ц-САР из са ста ва 24. 

хе ли коп тер ске је ди ни це. 

Од спе ци јал них са ста ва Ру му ни су ор га ни зо ва ли у коп - 

не ној вој сци Пр ви ба та љон за спе ци јал не опе ра ци је – Ор - 

ло ви, чи је је се ди ште у Тар гу Мурс. У са ста ву њи хо ве мор - 

на ри це по сто ји 307. ба та љон мор на рич ке пе ша ди је, ста ци - 

о ни ран у Баг да ду, чи ји ти мо ви ко ман до са и под вод них ди - 

вер за на та пред ста вља ју спе ци јал ну ком по нен ту ру мун ских 

по мор ских сна га. Та ко ђе, у мор на ри ци Бу гар ске на ла зи су 

је ди ни ца бор бе них ро ни ла ца из 39. ро ни лач ког цен тра, чи је 

је се ди ште у Кон стан ци, на оба ли Цр ног мо ра. Ру мун ска 

коп не на вој ска има и је ди ни цу рен џе ра ве ли чи не ба та љо на 

– па до бран ски ба та љон и ба та љон за спе ци јал но из ви ђа ње, 

те ан ти те ро ри стич ку је ди ни цу у окви ру вој не по ли ци је. 

Фор ма ци је Че шке и Сло вач ке 

Од не ка да шње Че хо сло вач ке 1993. го ди не на ста ле су 

Че шка Ре пу бли ка и Сло вач ка. Че шке спе ци јал не сна ге пред - 

ста вља 601. гру па спе ци јал них сна га чи ја је ко ман да у Про - 

те јо ву. Је ди ни ца је осно ва на 2003. тран сфор ма ци јом по сто - 

је ће 6. гру пе спе ци јал них сна га. За ан ти те ро ри стич ке опе - 

ра ци је и опе ра ци је осло ба ђа ња та ла ца Че шка има ак тив ну 

је ди ни цу из са ста ва вој не по ли ци је, ко ја је ујед но и нај мла - 

ђа спе ци јал на фор ма ци ја у че шкој вој сци. 

Сло вач ка та ко ђе има са став за спе ци јал не опе ра ци је, 

тач ни је 5. пук за спе ци јал не за дат ке ста ци о ни ран у Зи ли ну. 

Осно ван је но вем бра 1994. го ди не и у свом са ста ву, осим 

Ко ман де, има че те ве зе и ло ги сти ке, че ти ри че те за спе ци - 

јал не опе ра ци је, ко је чи не опе ра тив ни ти мо ви од по де сет 

еле мен та, по пут че шке ор га ни за ци је. 

Пе ти пук из Сло вач ке и че шка 601. гру па спе ци јал них 

сна га уче ство ва ли су у мно го број ним ми ров ним опе ра ци ја - 

ма, по себ но у бив шој Ју го сла ви ји у окви ру ми си ја Ун про фо - 

ра, Ифо ра, Сфо ра и Кфо ра, али и у Ал ба ни ји, Ира ку и у Ав - 

га ни ста ну. 

Ма ђар ски спе ци јал ни ба та љон 

Ма ђар ске ору жа не сна ге та ко ђе има ју спе ци јал ни са - 

став – 34. ба та љон за спе ци јал не опе ра ци је, на стао тран - 

сфор ма ци јом не ка да шњег ма ђар ског Па до бран ског ба та - 

љо на. Се ди ште му је у Сзол но ку, где се на ла зе и 25°/88° ме - 

шо ви ти па до бран ски ба та љо ни. Ба та љон за спе ци јал не опе - 

ра ци је са ста вљен је од ко манд но-ло ги стич ке че те и три из - 

ви ђач ко-ди вер зант ске че те. За др жао је ста ри на зив Бер ц - 

сéнy Лáсзлó, по џентлме ну и аван ту ри сти из 18. ве ка чи ји је 

ко ња нич ки пук гу са ра слу жио у Фран цу ској то ком вла да ви - 

не Лу ја XV. 

За да ци са да шњег ма ђар ског спе ци јал ног ба та љо на од - 

но се се на чи тав спек тар спе ци јал них опе ра ци ја и у кон вен - 

ци о нал ном и у не кон вен ци о нал ном ам би јен ту. Они су и офан - 

зив ног и де фан зив ног ти па – из ви ђа ње, са ку пља ње ин фор ма - 

ци ја на не при ја тељ ској те ри то ри ји, ди рект не ак ци је. 

Зоран МИ ЛО ШЕ ВИЋ 

32 


Еко ном ски и вој ни успон Ки не 

Плнтрни 

утицј 

с исток 

Ки на је пре ва зи шла Ја пан и по ста ла дру га по ве ли чи - 

ни еко но ми ја у све ту, об ја ви ли су не дав но свет ски 

ме ди ји, ука зу ју ћи још јед ном на не за др жи ви успон 

те зе мље. Све ја ча еко но ми ја пред ста вља ши рок и 

ста би лан основ за њен све убр за ни ји на пре дак и до сти за ње 

ста ту са свет ске си ле. 

По дат ке о ки не ском пре сти жу пр ва је об ја ви ла ја пан - 

ска вла да, на во де ћи да је ја пан ски еко ном ски раст био спо - 

ри ји од оче ки ва ног у дру гом квар та лу ове го ди не. У том пе - 

ри о ду бру то на ци о нал ни про из вод Ки не био је, пре ма по да - 

ци ма аме рич ке аген ци је АП, 1.335 ми ли јар ди до ла ра, док је 

ја пан ски из но сио 1.286 ми ли јар ди до ла ра. 

Ки не ски ми ни стар тр го ви не Јао Ђи јан, у обра ћа њу но - 

ви на ри ма на прес кон фе рен ци ји по во дом об ја вљи ва ња ве - 

сти, ис та као је да исту та кву па жњу тре ба по све ти ти упра - 

во ни ској сто пи при хо да по ста нов ни ку, јер, ка ко је ре као, 

„де се ти не ми ли о на Ки не за још жи ве ис под зва нич не гра ни - 

це си ро ма штва”. 

При ме ра ра ди, про се чан бру то про из вод по гла ви ста - 

нов ни ка у Ја па ну про шле го ди не из но сио је 37.800 до ла ра, 

док је про се чан Ки нез имао са мо – 3.600 до ла ра. Про сеч - 

ни Аме ри ка нац опет има нај ви ше – 42.240 до ла ра, уз ма ње 

со ци јал не раз ли ке ме ђу 310 ми ли о на ста нов ни ка САД. У 

том по гле ду, на гли еко ном ски раст у Ки ни иза звао је да ља 

33

к о н о м с к и и в о 

со ци јал на ра сло ја ва ња ме ђу ње них 1,3 ми ли јар де ста нов - 

ни ка. 

У ки не ским ко мен та ри ма ове „не же ље не” па жње та ко ђе 

се ука зу је и на при ти ске ко ји ма је Ки на из ло же на и ко ји су 

нај и зра же ни ји у зах те ви ма да до зво ли ре ал ну вред ност сво је 

ва лу те и да ви ше учи ни на су зби ја њу кли мат ских про ме на. 

Н по зн ни ц при врд ног мо д л 

Свет ски ана ли ти ча ри, за ди вље ни али и збу ње ни ова - 

квим ки не ским ре зул та том у при вред ном раз во ју, по ста - 

вља ју не ко ли ко пи та ња. Ка ко је то мо гу ће и где су из во ри 

кон ти ну и ра ног ви ше го ди шњег убр за ног ра ста Ко ји је то 

за пра во дру штве но-еко ном ски си стем, со ци ја ли зам са ки - 

не ским ка рак те ри сти ка ма ка ко га 

Ки не зи на зи ва ју или, што је бли же 

исти ни, ка пи та ли зам са ки не ским 

ка рак те ри сти ка ма Да ли је та кав 

раст одр жив на ду жи пе ри од и где 

Ки на ви ди мо гућ но сти амор ти за ци - 

је про бле ма ако до њих до ђе 

У по ку ша ју од го во ра на ова пи - 

та ња, је дан од во де ћих ки не ских 

еко но ми ста и при зна ти струч њак 

Свет ске бан ке Џа стин Лин Ифу ис - 

ти че да ки не ски мо дел ра ста тре ба 

при пи са ти осо бе но сти ма ки не ских 

по ли тич ких ин сти ту ци ја и иде ја ма 

на ко је су штин ски ути чу ки не ски 

ли де ри. У те ме љу на прет ка су тех - 

но ло шке ино ва ци је као нај ва жни ја 

по кре тач ка сна га за раст сва ке при - 

вре де. Ва жни су и тр жи шни под сти - 

ца ји, без ко јих би успех био до ве - 

ден у пи та ње, за тим под сти ца ње 

ефи ка сно сти и по моћ ка ко би се по ве ћа ло бла го ста ње. 

Ова кав мо дел по ста је узор раз во ју и дру гих азиј ских еко - 

но ми ја, али су њи хо ви по тен ци ја ли сва ка ко мно го сла би ји 

од ки не ских. 

У овим ана ли за ма ука зу је се по себ но на огра ни че ња Ки - 

не у бу ду ћем раз во ју, као што су при род на бо гат ства, енер - 

гет ски по тен ци јал и опа сно угро жа ва ње жи вот не сре ди не. 

Ука зу је се да одр жа ва ње еко ном ског ра ста зах те ва 

знат но урав но те же ни ји мо дел раз во ја, не го што је са да ки - 

не ски, јер се ње на при вре да пре те ра но осла ња на ин ве сти - 

ци је (у од но су на по тро шњу) и на ви шак ин ду стриј ских ка - 

па ци те та (по себ но у те шкој ин ду стри ји). Да ли ће то мо ћи 

да пра те тех но ло шке ино ва ци је и фи нан сиј ски си стем, ко - 

јим до ми ни ра кре ди ти ра ње др жав них ба на ка А ту су и со - 

ци јал не по сле ди це – по ди за ње ни воа не јед на ко сти и мо гу - 

ћи раст ко руп ци је – та ко да ки не ски ли де ри мо ра ју и да ље 

во ди ти не ку вр сту иде о ло шке ре во лу ци је, од но сно со ци јал - 

них и по ли тич ких ре фор ми, ка ко би се из бе гли мо гу ћи су ко - 

би и угро жа ва ње раз во ја. 

На спољ но тр го вин ском пла ну при мет ни су по ве ћа ње 

при су ства Ки не у ра сту ула га ња у еко но ми ју и њен ути цај 

на гло бал но тр жи ште. Ни је би ло та ко дав но, се дам де се тих 

го ди на про шлог ве ка, ка да Ки не та ко ре ћи ни је би ло у ли бе - 

рал ној свет ској тр го ви ни и фи нан сиј ском си сте му. 

По ста вља се и јед но за ни мљи во пи та ње, ак ту ел но због 

си ро ма штва сто ти на ми ли о на Ки не за. Да ли је мо гу ће и да 

ли ће то би ти јед на од ме ра со ци ја ли стич ке Ки не – да се по - 

ве ћа на ци о нал ни до хо дак по гла ви ста нов ни ка уме сто ра ста 

ин ди ви ду ал них бо гат ста ва 

Ово пи та ње са мо по тен ци ра ди ле му о ка рак те ру ки не - 

ског дру штве но-еко ном ског си сте ма. Из гле да да се иде о ло - 

ги ја со ци ја ли зма до бро укло пи ла у ка пи та ли стич ке прин ци - 

пе при вре ђи ва ња и да у том спо ју упра во и ле жи тај на успе - 

ха Оно што ни је ус пе ло то ком ви ше од по ла ве ка на ско ро 

по ло ви ни пла не те, у Ки ни да је за чу ђу ју ће до бре ре зул та те! 

За пад ни ме на џе ри уви ђа ју и ис ти чу про фе си о нал ност 

ки не ских ме на џе ра, са ко ји ма се ра - 

ди и до бро и бр зо, али та ко ђе уви - 

ђа ју да за кон про фи та ру ко во ди у 

по слу и јед не и дру ге! Не ма кул тур - 

них и вред но сних огра ни че ња, ка - 

жу, и за ки не ске ко ле ге про фит је 

ме ри ло по слов ног успе ха. 

Ј ч њ од бр н и вој ск 

Ко ли ко но вог еко ном ског бо - 

гат ства Ки не од ла зи на ја ча ње си - 

сте ма од бра не и На род но о сло бо ди - 

лач ке ар ми је не по зна ни ца је, тач - 

ни је ве ру је се да се ула же мно го ви - 

ше не го што зва нич ни по да ци о вој - 

ном бу џе ту при ка зу ју. Нај ва жни ји 

циљ вој ног ја ча ња је, ис ти че се у 

зва нич ним до ку мен ти ма, очу ва ње 

ин те ре са на ци о нал ног раз во ја и ин - 

те ре са ки не ског на ро да из над све - 

га. Ја ча ју ћи еко но ми ју и вој ску, Ки на гра ди уме ре но на пред - 

но дру штво у свим аспек ти ма. 

Оно што је до са да ура ђе но на том пла ну сма тра се те - 

ме љем раз во ја у на ред ној де це ни ји, јер је план ским до ку - 

мен ти ма пред ви ђе но да се до 2020. го ди не раз ви је мо ду - 

лар на ор га ни за ци је вој ске и њен ин сти ту ци о нал ни оквир у 

скла ду са мо дер ним прин ци пи ма из град ње ору жа них сна га. 

До та да се пла ни ра оства ри ва ње по треб ног ни воа ме ха ни - 

за ци је и ин фор ма ти за ци је као кључ них ци ље ва раз во ја у де - 

це ни ји ко ја сле ди. Ду го роч ном ви зи јом вој ног раз во ја Ки на 

пред ви ђа да до сре ди не овог ве ка до стиг не пу ну мо дер ни - 

за ци ју на ци о нал не од бра не и вој ске. 

Ова ви зи ја део је ра ни је за по че те стра те ги је раз во ја у 

три ко ра ка, ко ја се при др жа ва прин ци па ко ор ди ни ра ног 

раз во ја при вре де и на ци о нал не од бра не, од но сно стал ног 

ус по ста вља ња рав но те же из ме ђу еко ном ског раз во ја зе мље 

и ја ча ња ње не од брам бе не мо ћи. 

У на став ку овог при ло га да је се по дроб ни је ки не ско ви - 

ђе ње ње ног вој ног ја ча ња, али и ис црп на ана ли за ге о по ли - 

тич ког и ге о стра те гиј ског по ло жа ја Ки не и мо гу ћих до ме та 

ње не мо ћи у успо ну и на коп ну и на мо ру. 


34 


ј н и у с п о н К и н 

Модрнизциј 

нционлн 

одбрн 

Ки н во ди пр вс ход но д фн зив ну 

по ли ти ку од бр н, ст вљ ју ћи 

из нд св г з шти ту н ци о нл ног 

су в р ни т т, бз бд но сти, 

т ри то ри јл ног ин т гри т т, 

очу в њ ин т р с н ци о нл ног 

рз во ј и ин т р с ки н ског н ро д. 

При том, н сто ји д обо г ти з мљу 

и ој ч вој ску, гр д ћи ум р но 

н прд но дру штво у свим 

спк ти м. 

Новa ета па у но вом ве ку ки не ске на ци о нал не по ли ти ке од - 

бра не у осно ви об у хва та по др жа ва ње на ци о нал не без - 

бед но сти и је дин ства, обез бе ђи ва ње ин те ре са за на ци - 

о нал ни раз вој, по сти за ње све у куп ног, ко ор ди ни ра ног и 

одр жи вог раз во ја на ци о нал не од бра не и ору жа них сна - 

га, уна пре ђе ње пер фор ман си ору жа них сна га где је ин фор ма ти за ци - 

ја глав ни кри те ри јум за ме ре ње, спро во ђе ње вој не стра те ги је ак тив - 

не од бра не, при ме ну са мо од брам бе не ну кле ар не стра те ги је и очу ва - 

ње без бед но сног окру же ња по год ног за ми ран раз вој Ки не. 

У скла ду са зах те ви ма на ци о нал не без бед но сти и сте пе на еко - 

ном ског и со ци јал ног раз во ја, Ки на спро во ди стра те ги ју раз во ја у 

три ко ра ка, ко јом ће мо дер ни зо ва ти сво ју на ци о нал ну од бра ну и ору - 

жа не сна ге по сте пе но и на до бро ис пла ни ран на чин. 

Узи ма ју ћи ин фор ма ти за ци ју као циљ мо дер ни за ци је на ци о нал не 

од бра не и ору жа них сна га и у све тлу ње них на ци о нал них и вој них усло - 

35


ва, Ки на ак тив но по ку ша ва да на мет не и про мо ви ше Ре во лу ци - 

ју вој ске са ки не ским ка рак те ри сти ка ма. На на уч ни на чин фор - 

му ли са ни су стра те шки пла но ви за на род ну од бра ну и из град - 

њу ору жа них сна га као и стра те ги ја за раз вој ро до ва и ви до ва, 

ко ји слу же као чврст те мељ за ме ха ни за ци ју и ин фор ма ти за ци - 

ју вој ске до 2020, да би до сре ди не 21. ве ка у пот пу но сти до - 

сти гла циљ да мо дер ни зу је на ци о нал ну од бра ну и вој ску. 

Др же ћи се прин ци па ко ор ди ни ра ног раз во ја при вре де и 

на ци о нал не од бра не, Ки на пра ви пла но ве за ко ри шће ње сво јих 

на ци о нал них ре сур са и на сто ји да ус по ста ви рав но те жу из ме - 

ђу еко ном ског раз во ја зе мље и ја ча ња вој ске, ка ко би се оси гу - 

ра ло да стра те ги ја на ци о нал не од бра не и из град ња ору жа них 

сна га бу ду ком па ти бил ни са стра те ги јом на ци о нал ног раз во ја. 

У про це су из град ње на род не од бра не, Ки на се на ро чи то 

тру ди да узме у об зир по тре бе еко ном ског и дру штве ног раз - 

во ја и ин си сти ра на то ме да вој ни и ци вил ни ци ље ви бу ду ме - 

ђу соб но ускла ђе ни и да бу ду од обо стра не ко ри сти, ка ко би 

има ли ви ше дру штве не ко ри сти то ком ко ри шће ња ре сур са 

на ци о нал не од бра не у мир но доп ским усло ви ма. 

Р фор м од бр н и ору ж них сн г 

Ки на ра ди на то ме да при ла го ди и ре фор ми ше ор га ни за - 

ци ју, струк ту ру и по ли ти ку ору жа них сна га, и тру ди се да по - 

сте пе но уна пре ђу је ор га ни за ци о не фор ме и мо дел ору жа них 

сна га ка ко би до 2020. го ди не раз ви ла ком пле тан сет на уч - 

них мо ду ла ор га ни за ци је, ин сти ту ци ја и на чи на ра да са ки не - 

ским ка рак те ри сти ка ма и у скла ду са прин ци пи ма ко ји ре гу - 

ли шу из град њу мо дер них ору жа них сна га. 

По ред то га, Ки на те жи да при ла го ди и ре фор ми ше си - 

сте ме у од брам бе ној ин ду стри је, на у ци и тех но ло ги ји, да на - 

ба ви оруж је и опре му али и да по ве ћа сво је ка па ци те те за 

не за ви сну ино ва ци ју, ис тра жи ва ње и раз вој на о ру жа ња и 

опре ме, на сто је ћи да до стиг не бо љи ква ли тет и ве ћу ис пла - 

ти вост. Ус по ста вља ју се и уна пре ђу ју си сте ми за ис тра жи ва - 

ње и про из вод њу на о ру жа ња и опре ме као и обу ку вој ног 

осо бља и ло ги стич ку по др шку, ко ји ин те гри шу вој не и ци - 

вил не ци ље ве и ком би ну ју вој не на по ре са ци вил ном по др - 

шком. Та ко ђе, чи не се на по ри да се ус по ста ви и уна пре ди си - 

стем мо би ли за ци је у на ци о нал ној од бра ни ко ја је цен тра ли - 

зо ва на и је дин стве на, до бро струк ту ри ра на, ко ја бр зо ре а гу - 

је, а уз то је ауто ри та тив на и ефи ка сна. 

вља ју ћи стра те шке смер ни це ак тив не од бра не за но во до - 

ба, у усло ви ма са вре ме не ви со ке тех но ло ги је. 

У но вој ета пи у но вом ве ку, ки не ска ар ми ја на ста вља 

про цес мо дер ни за ци је, по све ће на је оба вља њу сво је но ве 

исто риј ске ми си је и по бољ ша њу мо гућ но сти да се су прот - 

ста ви раз ли чи тим без бед но сним прет ња ма и да оства ри ра - 

зно вр сне вој не за дат ке, што је убр за ло ком по зит ни раз вој 

ме ха ни за ци је и ин фор ма ти за ци је. Енер гич но се спро во ди 

вој на обу ка у но вим усло ви ма и по бољ ша ва ју ино ва ци је у 

вој ној те о ри ји, тех но ло ги ји, ор га ни за ци ји и упра вља њу, уз 

стал но по бољ ша ва ње је згра вој них ка па ци те та за по бе ду у 

ло кал ним ра то ви ма. Раз ви ја се и спо соб ност оба вља ња вој - 

них мир но доп ских опе ра ци ја (MOOW – Military Operations 

Other than War). 

Што се ти че вој не обу ке, као основнoг при сту па да љем 

све о бу хват ном раз во ју војскe и по ди за њу бор бе не го то во - 

сти, На род но о сло бо ди лач ка ар ми ја Ки не ре фор ми ше про - 

гра ме обу ке, ме то де, си сте ме упра вља ња и по др шке, и ра - 

ди на ин тен зи ви ра њу ко манд не обу ке на стра те шком и опе - 

ра тив ном ни воу, одр жа ва ју ћи тран сре ги о нал не ве жбе ева - 

лу а ци је са су прот ста вље ним та бо ри ма, уз одр жа ва ње ноћ - 

не обу ке за чи та ве је ди ни це и из вр ша ва ње ин те гри са них 

ве жби за ло ги стич ку и ин тен дант ску по др шку. 

Све ве ћи на гла сак ста вља се на обу ку у бор би про тив 

те ро ри зма у мир но доп ским вој ним опе ра ци ја ма, на одр жа - 

ва ње ста бил но сти, бр зо ре а го ва ње, одр жа ва ње ми ра, спа - 

са ва ње и по моћ у ван ред ним си ту а ци ја ма. 

Р зул т ти р фор м 

Од ка сних се дам де се тих и осам де се тих, На род но о сло - 

бо ди лач ка ар ми ја Ки не кре ну ла је да из гра ђу је ра ци о на ли зо - 

ва ну вој ску. На пра вљен је стра те шки по мак у во де ћем прин - 

ци пу за из град њу вој ске, од при пре ме за „ра ни, ну кле ар ни 

рат ве ли ких раз ме ра” до из град ње вој ске у мир но доп ским 

усло ви ма уз на пред ну мо дер ни за ци ју, под усло вом да та кви 

на по ри тре ба да бу де под ре ђе ни и у слу жби оп штег раз во ја 

зе мље. Вој ска је пре тр пе ла знат на при ла го ђа ва ња и ре фор ме, 

при ла го ди ла је број но ста ње ору жа них сна га сма ње њем за 

ми ли он вој ни ка, чи не ћи та ко ва жан ко рак на пред ка ко би из - 

гра ди ла урав но те же ну, ком би но ва ну и ефи ка сну вој ну си лу. 

Де ве де се тих го ди на, На род но о сло бо ди лач ка ар ми ја по - 

че ла је енер гич но да про мо ви ше Ре во лу ци ју вој ске, ус по ста - 

36 1. септембар 2010.


Рз вој н о ру ж њ и опр м 

Ка ко би за до во љи ла по тре бе раз во ја на о ру жа ња и 

опре ме, и да би од го во ри ла на зах те ве раз во ја со ци ја ли - 

стич ке тр жи шне при вре де, Ки на стал но ре фор ми ше си стем 

упра вља ња на по љу од брам бе не на у ке, тех но ло ги је и ин ду - 

стри је. 

То ком 2007. го ди не Др жав ни са вет одо брио је Из ве сна 

ми шље ња о про ду бљи ва њу ре фор ми Ин ве сти ци о ног си сте - 

ма за од брам бе ну на у ку, тех но ло ги ју и ин ду стри ју, ко ја екс - 

пли цит но пред ла жу но ви ин ве сти ци о ни си стем уз ефи ка сне 

ре гу ла ти ве за упра вља ње и кон тро лу, али и уче шће дру - 

штве ног ка пи та ла, стан дар ди за ци ју слу жбе по сре до ва ња, 

енер гич но и од луч но над зи ра ње и упра вља ње и по зи тив не 

вој но-ци вил не ин тер ак ци је. 

Као ре зул тат то га по чео је да се ства ра но ви обра зац раз - 

во ја на по љи ма од брам бе не на у ке, тех но ло ги је и ин ду стри је. 

Про ши ре ни су на чи ни за ин ве сти ра ње, а струк ту ра ула га ња 

до дат но је оп ти ми зо ва на. До шло је до ди вер зи фи ко ва ња на - 

чи на ула га ња ко ји укљу чу ју не са мо ди рект не ин ве сти ци је, већ 

и ка пи тал ну ин јек ци ју и ин ве сти ци о не суб вен ци је. 

Струк ту рал не про тив реч но сти у обла сти од брам бе не 

на у ке, тех но ло ги је и ин ду стри је по сте пе но се и у осно ви ре - 

ша ва ју стра те шким ре струк ту ри ра њем и про мо ви са њем 

тран сфор ми са ња пред у зе ћа од брам бе не ин ду стри је у ак ци - 

о нар ска пред у зе ћа. При том, ак тив но се ис тра жу ју при сту - 

пи ди вер зи фи ка ци ји струк ту ре имо вин ских пра ва, да ју ћи 

при о ри тет по др шци ква ли фи ко ва ним кон ку рент ним пред у - 

зе ћи ма да се ре ор га ни зу ју и да бу ду увр ште на на бер зи. 

Ујед но се под сти че спе ци ја ли зо ва но ре струк ту ри ра ње и ин - 

те гра ци ја на по ра пред у зе ћа, уни вер зи те та и ис тра жи вач - 

ких ин сти ту та. Ре ле вант ни за ко ни и про пи си су по бољ ша ни 

ка ко би стан дар ди зо ва ли и над зи ра ли ре ор га ни за ци ју пред - 

у зе ћа од брам бе не ин ду стри је и њи хо во укљу чи ва ње на тр - 

жи ште од брам бе не ин ду стри је. 

Ус по ста вља ње до брог си сте ма ли цен ци ра ња за на о ру - 

жа ње и опре му, за ис тра жи ва ње и про из вод њу, у скла ду са 

Ме ра ма за при ме ну ли цен ци ра ња оруж ја и опре ме за ис - 

тра жи ва ње и про из вод њу, до не тим у ма ју 2005. го ди не, од - 

брам бе на на у ка, тех но ло ги ја и ин ду стри ја усво ји ле су си - 

стем за из да ва ње до зво ла за ис тра жи ва ње и про из вод њу 

на о ру жа ња и опре ме уз пра ви лан ме наџ мент ка те го ри за ци - 

је. Док, са јед не стра не, овај до ку мент омо гу ћа ва одр жа ва - 

ње др жав не кон тро ле над ис тра жи ва њем и про из вод њом 

на о ру жа ња и опре ме, он та ко ђе омо гу ћа ва при ват ном сек - 

то ру да уђе на ово по ље и над ме ће се ка ко би осво јио про - 

јек те за ис тра жи ва ње и про из вод њу. 

Ки на је по ди гла низ обје ка та за ди ги тал ну си му ла ци ју и 

вир ту ел ну си му ла ци ју хар две ра у ре ал ном вре ме ну, као и 

ве ли ки број обје ка та за на пред не екс пе ри мен те и де мон - 

стра ци ју, што је ре зул ти ра ло по бољ ша њем ди зај на и ви шом 

сто пом успе ха у про це су ис тра жи ва ња и раз во ја. 

Ј ч њ с рд њ с дру гим др ж в м 

Др же ћи се прин ци па уза јам не ко ри сти и за јед нич ког 

раз во ја, Ки на са ра ђу је са стра ним зе мља ма у обла сти од брам - 

бе не на у ке, тех но ло ги је и ин ду стри је. Ак це нат се ста вља на 

раз ме ну и са рад њу са раз ви је ним зе мља ма ка ко би се ис ко - 

ри сти ла ис ку ства стра них ар ми ја на по љу тех но ло шког раз - 

во ја и упра вља ња. Уна пре ђу је се уза јам но ко ри сна са рад ња 

са зе мља ма у раз во ју, и уче ству је у за јед нич ким про јек ти ма 

ис тра жи ва ња, раз во ја и про из вод ње, у скла ду са на ци о нал - 

ним усло ви ма и спе ци фич ним зах те ви ма парт не ра. 

Ка да се ра ди о из во зу вој них про из во да, сма тра ју да ти 

про из во ди тре ба да по мог ну др жа ви ко ја ку пу је про из во де 

да по бољ ша сво је спо соб но сти за ле ги тим ну са мо од бра ну, 

да ти про из во ди на мен ске ин ду стри је не сме ју угро зи ти 

мир, без бед ност и ста бил ност ре ги о на или све та, и да се не 

сме ју ко ри сти ти као сред ство ме ша ња у уну тра шње по сло - 

ве др жа ве при ма о ца. 

Ки не ска од брам бе на на у ка, тех но ло ги ја и ин ду стри ја 

ак тив но са ра ђу је са дру гим зе мља ма у обла сти ви со ко тех - 

но ло шке(hi-tech) ин ду стри је, ком би ну ју ћи вој не и ци вил не 

по тре бе, и чи ни ве ли ке на по ре за раз вој ви со ко тех но ло - 

шких ци вил них про из во да ви со ке вред но сти. 

То ком овог про це са на пра вље ни су ве ли ки по ма ци и от - 

кри ћа у раз во ју ме ђу на род ног тр жи шта за ко смич ке про из - 

во де, где је Ки на из ве зла свој пр ви са те лит, док про је кат са 

Бра зи лом о про из вод ња са те ли та за осма тра ње Зе мље (China-Brazil 

Earth Resources Satellite Programme) игра ва жну уло - 

гу у еко ном ском раз во ју обе зе мље. 

Знат но је по бољ ша на са рад ња са дру гим зе мља ма у ва - 

зду хо плов ној ин ду стри ји и тех но ло ги ја ма, и на пра вљен је 

37


ис ко рак у раз во ју ме ђу на род ног тр жи шта за ци вил не ави о - 

не. Ки не ска бро до град ња из ве зла је про из во де за ци вил ну 

упо тре бу у гру па ма и се ри ја ма, и та ко по ве ћа ла свој удео на 

свет ском тр жи шту за та кве про из во де. 

Ки н ски вој ни ци у ми ров ним ми си ј м УН 

Ки на је по сла ла укуп но 15.000 вој ни ка у ми ров не ми си - 

је УН ши ром све та у по след ње две де це ни је. Ове го ди не 

обе ле жа ва се 83. го ди шњи ца од осни ва ња На род не осло бо - 

ди лач ке ар ми је (ПЛА) и 20. го ди шњи ца уче шћа Ки не у ми - 

ров ним опе ра ци ја ма УН. 

То ком про те кле две де це ни је ки не ска ар ми ја уче ство - 

ва ла је у 18 ми ров них опе ра ци ја УН, у ко ји ма је де вет при - 

пад ни ка ки не ске вој ске из гу би ло жи во те на ду жно сти. 

Тре нут но, око 2.000 офи ци ра и вој ни ка ки не ске ар ми је 

укљу че но је у де вет ми ров них опе ра ци ја УН. 

У по след њих не ко ли ко го ди на све ви ше ки не ских вој - 

ни ка и по ли ца ја ца ра ди на по сло ви ма ор га ни за то ра и ко ман - 

да на та при ми ров ним опе ра ци ја ма. Не ки од њих су на ве о - 

ма ва жним ду жно сти ма као што су ко ман дан ти сна га, ше - 

фо ви вој них оде ље ња и штаб ни офи ци ри у се ди шту УН. 

Због из у зет ног про фе си о на ли зма, од луч но сти и из др - 

жљи во сти, уз од лич не пер фор ман се ко је су по ка за ли, ки не - 

ски офи ци ри и вој ни ци то ком ми ров них опе ра ци ја до би ли 

су ви со ке по ча сти и по хва ле од УН, вла да и на ро да зе ма ља 

где су ан га жо ва ни. 

Струк ту р и ор г ни з ци ј ору ж них сн г 

Ору жа не сна ге На род не Ре пу бли ке Ки не са ста вље не су 

од На род но о сло бо ди лач ке вој ске (ПЛА) ак тив ног и ре зер - 

вног са ста ва, Ки не ских на род них ору жа них по ли циј ских 

сна га (АПФ-а) и ми ли ци је. 

Цен трал на вој на ко ми си ја 

Kи не има је дин стве ну ко ман ду 

над ору жа ним сна га ма зе мље, док 

Ми ни стар ство на род не од бра не 

у окви ру Др жав ног са ве та над гле - 

да и упра вља на ци о нал ном од - 

бра ном. 

Ак тив на ком по нен та ки не - 

ске ар ми је је ста ја ћа вој ска, ко је 

углав ном има за за да так од бра ну 

зе мље, али по ма же и да се одр жи 

дру штве ни ред и по ре дак, ако је 

по треб но, у скла ду са за ко ном. 

Основ на ор га ни за ци о на струк ту - 

ра са сто ји се од глав них шта бо - 

ва/оде ље ња, ро до ва и ви до ва и 

вој них ко манд них обла сти. 

Си стем глав них шта бо ва 

ки не ске ар ми је са сто ји се од Ге - 

не рал шта ба, Упра ве за по ли ти ку 

Ге не рал шта ба, оде ље ња Оп ште 

ло ги сти ке и оде ље ња Оп штег 

на о ру жа ња, ко ји су сви под ре ђе - 

ни Цен трал ној вој ној ко ми си ји. 

Ко ми си ја, пре ко ова че ти ри глав на шта ба, усме ра ва и ко - 

ман ду је свим вој ним обла сти ма, ро до ви ма и ви до ви ма. 

Ки не ска ар ми ја има три ви да – вој ску, мор на ри цу и ва - 

зду хо плов ство – и не за ви сни вид, ар ти ље риј ске сна ге. 

Вој не ко манд не обла сти (или обла сти ра то ва ња) ки не ске 

ар ми је су вој не ор га ни за ци је осно ва не у скла ду са ад ми ни - 

стра тив ним по де ла ма уну тар др жа ве, ге о граф ским обла сти - 

ма, стра те шком и опе ра тив ном ори јен та ци јом и опе ра тив ним 

за да ци ма. У окви ру сва ке вој не ко ман де на ла зи се од ре ђе ни 

број ме шо ви тих кор пу са, је ди ни ца раз ли чи тих ро до ва, је ди - 

ни це за ло ги стич ку по др шку и по кра јин ски или ко ман ди гар - 

ни зо ни. Њи хо ва глав на функ ци ја укљу чу је ор га ни зо ва ње и ко - 

ор ди на ци ју за јед нич ких опе ра ци ја и ве жби коп не них, по мор - 

ских и ва зду хо плов них сна га у сва ком вој ном под руч ју. Тре - 

нут но ки не ска ар ми ја има се дам вој них ко манд них обла сти: 

Ше јанг, Пе кинг, Лан зоу, Ји нан, Нан ђинг, Гу анг џоу и Ченг ду. 

Ки не ска ар ми ја има сле де ће ви со ко школ ске уста но ве: 

Ака де ми ју вој них на у ка (АМS – Academy of Military Science), 

Уни вер зи тет на ци о нал не од бра не (NDU – National Defense 

University) и На ци о нал ни уни вер зи тет од брам бе не тех но ло - 

ги је (NUDT – National University of Defense Technology). 

Ака де ми ја вој них на у ка је ис тра жи вач ки ин сти тут и 

цен тар вој не на у ке на нај ви шем ни воу, док су Уни вер зи тет 

на ци о нал не од бра не и На ци о нал ни уни вер зи тет од брам бе - 

не тех но ло ги је две ин сти ту ци је ви со ког обра зо ва ња ди - 

рект но под упра вом Цен трал не вој не ко ми си је, где је пр ви 

углав ном од го во ран за обра зо ва ње и обу ку офи ци ра за ви - 

со ка ко манд на и штаб на ме ста и обу ку ис тра жи ва ча, а дру - 

ги је од го во ран за обра зо ва ње и обу ку ви ших на уч ни ка и 

ин же ње ра, и спе ци ја ли зо ва них ко манд них офи ци ра. 

Ре зер вни са став, ко ји је део бор бе ног по рет ка ки не ске 

ар ми је, под ле же обу ци у ми ру у скла ду са про пи си ма, и по - 

ма же да се одр жи со ци јал ни ред, ако је по треб но. То ком 

рат них деј ста ва мо же би ти по - 

зван у ак тив ну слу жбу у ста њу 

оп ште мо би ли за ци је. 

Ки не ске на род не ору жа не 

по ли циј ске сна ге има ју за да так 

да одр жа ва ју без бед ност. Оне 

су под ју рис дик ци јом два те ла: 

Др жав ног са ве та и Цен трал не 

вој не ко ми си је и са сто је се од 

уну тра шњих сна га без бед но сти 

и сна га за за шти ту и без бед - 

ност руд ни ка зла та, шу ма, во да, 

енер ги је и са о бра ћа ја. 

Ми ли ци ја је са став ни део 

ору жа них сна га др жа ве. И му - 

шки и жен ски при пад ни ци ми ли - 

ци је су под ко ман дом вој них ор - 

га на, и да ју по др шку бор бе ној 

го то во сти и од брам бе ним опе ра - 

ци ја ма, по ма жу ћи да се одр жи 

дру штве ни по ре дак. 

Са веб сајта Министарства 

одбране Кине 

превела Маја ПОПОВИЋ 

38 



Гогрфиј 

кинск моћи 

Г о гр фи ј Ки н ј то ли ко очи глд н 

ствр д с ч сто пр ви ђ у ди ску си ј м 

о ко ном ској ди н мич но сти з мљ 

и н ци о нл ном с мо по у зд њу. 

Ипк, он ј од су штин ског зн ч ј: 

то зн чи д ћ Ки н ст ј ти н чво ри шту 

г о по ли ти к упр кос то м што пут ов 

з мљ к то м д по ст н гло бл н си л 

н мо р д бу д пр во ли ниј ски. 

Ро берт Д. Ка план 

Fo re ign Af fa irs, мај/јун 2010. 

Ен гле ски ге о граф сер Хал форд Ме кин дер за вр шио је 

свој чу ве ни чла нак из 1904. го ди не, „Ге о граф ски 

стуб исто ри је”, уз не ми ру ју ћим освр том на Ки ну. На - 

кон што је об ја снио за што Евро а зи ја пред ста вља ге - 

о стра те гиј ско упо ри ште свет ске мо ћи, из нео је 

тврд њу да би Ки не зи, уко ли ко про ши ре сво ју моћ да ле ко 

из ван сво јих гра ни ца, „мо гли да пред ста вља ју жу ту опа - 

сност за сло бо ду у све ту са мо за то што би до да ли део про - 

сто ра на оке а ну ре сур си ма ве ли ког кон ти нен та – пред ност 

ко ја је до са да ус кра ћи ва на ру ском ста на ру овог упо ри шног 

ре ги о на”. 

Оста вља ју ћи по стра ни ра си зам овог ми шље ња, уоби - 

ча је ног за то до ба, као и хи сте ри ју ко ју успон не за пад не мо - 

ћи иза зи ва у сва ко до ба, Ме кин дер је имао на уму сле де ће: 

док је Ру си ја, тај дру ги евро а зиј ски ги гант, у осно ви би ла, и 

39


још увек је сте, коп не на си ла са из ла зом на оке ан ко ји је бло - 

ки ран ле дом, Ки на, за хва љу ју ћи оба ли ду гој 9.000 ки ло ме та - 

ра са бла гом кли мом и мно го до брих при род них лу ка, пред - 

ста вља исто вре ме но и коп не ну и по мор ску си лу. (Ме кин дер 

се за пра во пла шио да би Ки на јед ног да на мо гла да осво ји 

Ру си ју). 

Ствар ни до мет Ки не про те же се од цен трал не Ази је, 

са свим ње ним бо гат ством ми не ра ла и угљо во до ни ка, до 

глав них пу те ва тран спор та пре ко Ти хог оке а на. Ка сни је, у 

члан ку „Де мо крат ски иде а ли и ре ал ност”, Ме кин дер пред - 

ви ђа да ће Ки на на кра ју во ди ти свет за јед но са САД и Ве - 

ли ком Бри та ни јом, „гра де ћи за че твр ти ну чо ве чан ства но - 

ву ци ви ли за ци ју, ко ја ни је ни са свим ис точ на ни са свим за - 

пад на”. 

Бла го сло ве на ге о гра фи ја Ки не је то ли ко очи глед на 

ствар да се че сто пре ви ђа у ди ску си ја ма о еко ном ској ди на - 

мич но сти зе мље и на ци о нал ном са мо по у зда њу. Ипак, она је 

од су штин ског зна ча ја: то зна чи да ће Ки на ста ја ти на чво - 

ри шту ге о по ли ти ке упр кос то ме што пут ове зе мље ка то ме 

да по ста не гло бал на си ла не мо ра да бу де пра во ли ниј ски. 

(Сто па ра ста БДП у Ки на је у про те клих 30 го ди на ре дов но 

пре ла зи ла де сет про це на та на го ди шњем ни воу, али то го - 

то во си гур но не мо же по тра ја ти још 30 го ди на). У Ки ни се 

ме ша екс трем ни, за пад њач ки тип са вре ме но сти са „хи дра у - 

лич ном ци ви ли за ци јом” (тер мин ко ји је ско вао исто ри чар 

Карл Вит фо гел да опи ше дру штва ко ја спро во де цен тра ли - 

зо ва ну кон тро лу над на вод ња ва њем), ко ја под се ћа на древ - 

ни Ори јент: за хва љу ју ћи цен тра ли зо ва ној кон тро ли, ре жим 

мо же, на при мер, да ан га жу је ми ли он ску рад ну сна гу за из - 

град њу ве ће ин фра струк ту ре. То чи ни Ки ну не пре ста но ди - 

на мич ном на на чин на ко ји де мо крат ске зе мље, са свим сво - 

јим об зи ри ма, то не мо гу би ти. 

По што но ми нал но ко му ни стич ки вла да ри Ки не – по - 

том ци не ких 25 ди на сти ја ко је да ти ра ју од пре 4.000 го ди на 

– ап сор бу ју за пад не тех но ло ги је и за пад ну прак су, они их 

ин те гри шу у ди сци пли но ван и раз ра ђен кул тур ни си стем са 

је дин стве ним ис ку ством, из ме ђу оста лог, у фор ми ра њу ва - 

зал ских од но са са дру гим др жа ва ма. Ка ко ми по чет ком ове 

го ди не ре че је дан син га пур ски слу жбе ник: „Ки нез вас шар - 

ми ра ка да же ли да вас шар ми ра, а сти сне вас ка да же ле да 

вас сти сне, и то ра де вр ло си сте мат ски”. 

Уну тра шња ди на мич ност Ки не ства ра ње не спољ не ам - 

би ци је. Им пе ри је рет ко кад на ста ју по ди зај ну, оне се ор - 

ган ски раз ви ја ју. Ка ко др жа ве ја ча ју, оне га је но ве по тре бе 

и – ово мо же из гле да ти кон тра дик тор но – стра хо ва ња ко ја 

их те ра ју да се ши ре на раз ли чи те на чи не. 

Чак и под упра вом не ких од пред сед ни ка САД ко ји се 

нај ма ње пам те – Ра дер форд Хејз, Џејмс Гар филд, Че стер 

Ар тур, Бен џа мин Хе ри сон – при вре да САД се кра јем де вет - 

на е стог ве ка раз ви ја ла мир но и ста бил но. Ка ко се тр го ви на 

зе мље са спољ ним све том све ви ше раз ви ја ла, раз ви ја ли су 

се и сло же ни еко ном ски и стра те шки ин те ре си у да ле ким 

ме сти ма. По не кад, као на при мер у Ју жној Аме ри ци и ре ги - 

о ну Па ци фи ка, ови ин те ре си би ли су оправ да ње за вој ну ак - 

ци ју. Сје ди ње не Др жа ве су у том пе ри о ду мо гле да поч ну да 

се окре ћу ка спољ њем све ту јер су се кон со ли до ва ле у уну - 

тра шњо сти кон ти нен та – по след ња ве ли ка бит ка у окви ру 

ин ди јан ских ра то ва во ди ла се 1890. го ди не. 

Ки на да нас кон со ли ду је сво је коп не не гра ни це и по чи - 

ње да се окре ће ка спољ њем све ту. Ам би ци је Ки не у спољ - 

ној по ли ти ци агре сив не су исто ко ли ко су би ле и ам би ци је 

Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва пре јед ног ве ка, али из пот - 

пу но дру гих раз ло га. Ки на не за у зи ма ми си о нар ски при - 

ступ пре ма свет ској по ли ти ци, у те жњи да про ши ри иде о - 

ло ги ју или си стем др жав не упра ве. Мо рал ни на пре дак у 

ме ђу на род ним по сло ви ма је циљ Аме ри ке, али не и Ки не. 

Оно што је по кре тач ак тив но сти Ки не у ино стран ству је 

ње на по тре ба да обез бе ди енер ги ју, ме та ле и стра те шке 

ми не ра ле, ка ко би мо гла да за до во љи све ве ће по тре бе ве - 

40 



за не за раст жи вот ног стан дар да ње не огром не по пу ла ци - 

је, ко ја из но си око јед ну пе ти ну од укуп ног бро ја ста нов - 

ни ка у све ту. 

Да би оства ри ла овај за да так, Ки на је из гра ди ла по вољ - 

не од но се мо ћи са су сед ним те ри то ри ја ма али и са да ле ким 

ме сти ма бо га тим ре сур си ма ко ји су јој по треб ни да одр жа - 

ва свој раз вој. По што оно што по кре ће ту зе мљу у ино - 

стран ству има ве зе са су шти ном ње ног на ци о нал ног ин те - 

ре са – еко ном ским оп стан ком – Ки на се мо же де фи ни са ти 

као хи пер ре ал на си ла. Она на сто ји да раз ви је сна жно при - 

су ство у свим де ло ви ма Афри ке ко ји су бо га ти наф том и ми - 

не ра ли ма и же ли да обез бе ди луч ки при ступ на чи та вом 

про сто ру ка Ин диј ском оке а ну и Ју жном ки не ском мо ру, ко - 

ји по ве зу је арап ско-пер сиј ски свет бо гат угљо во до ни ци ма 

са ки не ским при мор јем. Не ма ју ћи из бо ра по овом пи та њу, 

Пе кинг не бри не мно го о вр сти ре жи ма са ко ји ма је то по - 

ве за но. То зах те ва ста бил ност, а не вр ли ну, ка ко то За пад 

схва та. А по што су не ки од ових ре жи ма – као што су они у 

Ира ну, Мјан ма ру (по зна том и као Бур ма) и Су да ну – за о ста - 

ли и ауто ри тар ни, бор ба Ки не за ре сур се ши ром све та до - 

во ди је у су коб са ми си о нар ски ори јен ти са ним Сје ди ње ним 

Аме рич ким Др жа ва ма и са зе мља ма као што су Ин ди ја и Ру - 

си ја, у чи је сфе ре ути ца ја Ки на за ди ре. 

Ки на сва ка ко не пред ста вља ег зи стен ци јал ни про блем 

за ове др жа ве. Шан се за рат из ме ђу Ки не и Сје ди ње них 

Аме рич ких Др жа ва су да ле ке. Ки не ска вој на прет ња Сје ди - 

ње ним Аме рич ким Др жа ва ма је са мо ин ди рект на. Иза зов 

ко ји Ки на пред ста вља пре све га је ге о граф ски – без об зи ра 

на пи та ња од кључ ног зна ча ја ко ја се ти чу ду га, тр го ви не и 

гло бал ног за гре ва ња. Но во на ста ло под руч је ути ца ја Ки не у 

Евро а зи ји и Афри ци се ши ри, не у им пе ри ја ли стич ком сми - 

слу као у де вет на е стом ве ку, већ на суп тил ни ји на чин ко ји 

ви ше од го ва ра ери гло ба ли за ци је. 

Јед но став но обез бе ђу ју ћи сво је еко ном ске по тре бе, 

Ки на по ме ра од нос сна га у ис точ ној хе мис фе ри, а то мо - 

ра у ве ли кој ме ри да се ти че Сје ди ње них Аме рич ких Др - 

жа ва. На коп ну и на мо ру, по др жан по вољ ним по ло жа јем 

Ки не на ма пи, ути цај Пе кин га про ис ти че и ши ри се од 

цен трал не Ази је до Ју жног ки не ског мо ра, са ру ског Да - 

ле ког ис то ка до Ин диј ског оке а на. Ки на је кон ти нен тал на 

си ла у успо ну и, као што је На по ле он слав но ре као, по ли - 

ти ка та квих др жа ва у при род ној је ве зи са њи хо вом ге о - 

гра фи јом. 

Ири ти р јући 

син дром гр ни ц 

Ксин јнг и Ти бт су дв глв н обл сти 

у окви ру ки н ск др ж в чи ји су 

ст нов ни ци пру ж ли от пор у свим 

п ри о ди м ки н ск ци ви ли з ци ј. 

Ово их, н н ки н чин, чи ни цр ском 

сво ји ном П кин г. Осим то г, т нич к 

тн зи ј н ци о н ли ст у овим обл сти м 

ком пли ку ју од но с П кин г с су сд ним 

др ж в м. 

„Ксин јанг”, име нај за пад ни је про вин ци ја Ки не, зна чи 

„но ва власт”, и то се од но си на ки не ски Тур ке стан, област 

чи ја је по вр ши на два пу та ве ћа од Тек са са и ко ја се на ла зи 

да ле ко од уну тра шњо сти Ки не, пре ко пу сти ње Го би. Ки на 

по сто ји као др жа ва у не ком об ли ку хи ља да ма го ди на, али је 

Ксин јанг фор мал но по стао њен део тек у ка сном де вет на е - 

стом ве ку. Од та да, ка ко је бри тан ски ди пло ма та два де се - 

тог ве ка сер Фиц рој Ме клен јед ном ре као, исто ри ја по кра - 

41


ји не „је исто ри ја стал них не ми ра”, ис пре ки да на по бу на ма и 

раз ли чи тим пе ри о ди ма не за ви сне вла да ви не све до ка сних 

че тр де се тих го ди на. Го ди не 1949, Мао Це дун го ви ко му ни сти 

умар ши ра ли су у Ксин јанг и при сил но при са је ди ни ли ову по - 

кра ји ну остат ку Ки не. Али, тек 1990, и по но во про шле го ди - 

не, ет нич ки тур ски Уј гу ри – по том ци Ту ра ка ко ји су вла да ли 

Мон го ли јом у сед мом и осмом ве ку – по бу ни ли су се про тив 

вла да ви не Пе кин га. 

Уј гу ра има око осам ми ли о на и чи не ма ње од је дан од - 

сто ста нов ни штва Ки не, али они чи не 45 од сто по пу ла ци је 

Ксин јан га. Ве ћин ска по пу ла ци ја Ха на у Ки ни је у ве ли кој ме - 

ри кон цен три са на у ни зи ји у цен трал ном де лу зе мље и по ред 

Па ци фи ка, док су су вље ви со рав ни на за па ду и ју го за па ду зе - 

мље исто риј ски до мо ви уј гур ских и ти бе тан ских ма њи на. 

Овај рас по ред је и да ље из вор тен зи ја, јер у очи ма Пе кин га, 

мо дер на ки не ска др жа ва тре ба да има пот пу ну кон тро лу над 

тим ви со рав ни ма. Да би обез бе дио ове обла сти – као и наф - 

ту, при род ни гас, ба кар, гво жђе и ру де у зе мљи шту – Пе - 

кинг их већ де це ни ја ма на се ља ва хан ским Ки не зи ма из уну - 

тра шњо сти зе мље. При то ме се и агре сив но до дво ра ва не - 

за ви сној ет нич ки тур ској ре пу бли ци цен трал не Ази је, де ли - 

мич но и за то да би Уј гу ре у Ксин јан гу ли шио сва ке мо гућ но - 

сти да има ју по за дин ску ба зу. 

Пе кинг се до дво ра ва и вла да ма Цен трал не Ази је ка ко 

би про ши рио сво је сфе ре ути ца ја. Ки на се већ про те же да - 

ле ко у Евро а зи ју, али не до вољ но да ле ко има ју ћи у ви ду ње - 

ну по тра жњу за при род ним ре сур си ма. Ути цај Пе кин га у 

Цен трал ној Ази ји по при ма об лик два глав на це во во да за 

Ксин јанг ко ји уско ро тре ба да бу ду за вр ше ни: је дан да се 

њи ме пре но си наф та из Ка спиј ског мо ра пре ко Ка зах ста на, 

а дру ги да се њи ме пре но си при род ни гас из Турк ме ни ста на 

пре ко Уз бе ки ста на и Ка зах ста на. Глад Ки не за при род ним 



ре сур си ма зна чи и да ће Пе кинг пре у зе ти зна ча јан ри зик да 

их обез бе ди. Док ис ко па ва ба кар ју жно од Ка бу ла, у ра том 

раз ру ше ном Ав га ни ста ну, дру гим оком гле да на гво жђе, 

зла то, ура ни јум и дра го ка ме ње у овом ре ги о ну (овај ре ги он 

по се ду је не ка од по след њих не ис ко ри шће них ле жи шта у 

све ту). Пе кинг се на да да ће из гра ди ти и пу те ве и це во во де 

за енер ген те и кроз Ав га ни стан и Па ки стан, чи ме би по ве - 

зао сво ју тек ус по ста вље ну власт у Цен трал ној Ази ји са лу - 

ка ма на Ин диј ском оке а ну. Стра те шка ге о граф ска по зи ци ја 

Ки не би се по бољ ша ла ако би Сје ди ње не Др жа ве ста би ли - 

зо ва ле Ав га ни стан. 

Као и Ксин јанг, Ти бет је од су штин ског зна ча ја за те - 

ри то ри јал ну са мо кон цеп ци ју Ки не, и као и код Ксин јан га, 

то ути че на ки не ске спољ не од но се. Пла нин ска Ти бе тан ска 

ви со ра ван, бо га та ба кром и ру дом гво жђа, за хва та ве ли ки 

део те ри то ри је Ки не. То је раз лог за што се Пе кинг ужа са - 

ва од по ми сли на мо гу ћу ауто но ми ју Ти бе та, а ка мо ли не за - 

ви сност, и за што фре не тич но гра ди пу те ве и же ле знич ке 

пру ге ши ром овог под руч ја. Без Ти бе та, Ки на би би ла за - 

бит – а Ин ди ја би до да ла се вер ну зо ну сво јој пот кон ти нен - 

тал ној ба зи мо ћи. 

Са сво јом по пу ла ци јом од ми ли јар ду и ви ше ста нов ни - 

ка, Ин ди ја већ пред ста вља туп ге о граф ски клин у под руч ју 

ути ца ја Ки не у Ази ји. Ма па „Ве ли ке Ки не” у књи зи Збиг ње - 

ва Бже жин ског из 1997. го ди не, „Ве ли ка ша хов ска та бла”, 

илу стру је ову иде ју. У из ве сној ме ри, Ки на и Ин ди ја су за и - 

ста ге о граф ски пред о дре ђе не да бу ду ри ва ли: су се ди са 

огром ним ста нов ни штвом, бо га тим и це ње ним кул ту ра ма, и 

кон ку рент ским пре тен зи ја ма на те ри то ри ју (на при мер, ин - 

диј ска др жа ва Ару на чал Пра деш). Пи та ње Ти бе та са мо по - 

гор ша ва ове про бле ме. Ин ди ја је до ма ћин Да лај Ла ми ној вла - 

ди у ег зи лу од 1957. го ди не, а пре ма ре чи ма Да ни је ла Тви - 

нин га, ви шег са рад ни ка у не мач ком Мар ша ло вом фон ду, не - 

дав не тен зи је око ки не ско-ин диј ске гра ни це „мо гу би ти у ве - 

зи са бри га ма у Пе кин гу око на сле ђи ва ња Да лај Ла ме”. Сле - 

де ћи Да лај Ла ма мо гао би да до ђе из ти бе тан ског кул тур ног 

по ја са ко ји се про те же пре ко се вер не Ин ди је, Не па ла и Бу - 

та на, што би га ве ро ват но чи ни ло још ви ше про ин диј ским и 

ан ти ки не ским. Ки на и Ин ди ја ће игра ти „ве ли ку игру”, не са - 

мо у тим обла сти ма, већ и у Бан гла де шу и Шри Лан ки. Ксин - 

јанг и Ти бет спа да ју у окви ре ле гал них гра ни ца Ки не, али за - 

тег ну ти од но си ки не ске вла де са на ро ди ма обе по кра ји не 

ука зу ју на то да ка ко Пе кинг ши ри свој ути цај из ван свог ет - 

нич ки хан ског је згра, он мо ра на и ћи на от пор. 

По тј н 

кон тро л 

Чк и т мо гд су гр ни ц Ки н 

бз бд н, см об лик з мљ чи ни 

д он из гл д ју оп сно н пот пу н 

– ко д су д ло ви н к д шњ В ли к 

Ки н укло њ ни. С вр н гр ни ц Ки н 

об ви ј с око Мон го ли ј, џи нов ск 

т ри то ри ј ко ј из гл д ко д ј 

н к д од гри ж н с л ђ Ки н. 

Мон го ли ја има јед ну од нај ни жих сто па гу сти не на се - 

ље но сти на све ту, а са да јој де мо граф ски пре ти ур ба на ки - 

не ска ци ви ли за ци ја у су сед ству. По што је јед ном осво јио 

спољ ну Мон го ли ју да би до био при ступ ве ћој по вр ши ни об - 

ра ди вог зе мљи шта, Пе кинг је спре ман да Мон го ли ју по но во 

осво ји, на не ки на чин, ка ко би за до во љио сво ју глад за наф - 

том, угљем, ура ни ју мом и бо га тим пра зним па шња ци ма ове 

зе мље. Ки не ске ру дар ске ком па ни је на сто је да до би ју ве ли - 

ке уде ле у под зем ним по тен ци ја ли ма Мон го ли је јер су не - 

кон тро ли са на ин ду стри ја ли за ци ја и ур ба ни за ци ја пре тво - 

ри ли Ки ну у во де ћег по тро ша ча алу ми ни ју ма, ба кра, оло ва, 

ни кла, цин ка, ка ла ја и ру де гво жђа на све ту. Удео Ки не у 

свет ској по тро шњи ме та ла је од кра ја 1990. го ди не ско чио 

43


са де сет од сто на 25 од сто. Уз Ти бет, Ма као и Хонг Конг, 

ко ји су већ под кон тро лом Пе кин га, по сло ва ња са Мон го ли - 

јом би ће мо дел за оце њи ва ње сте пе на до ко јег Ки на га ји 

им пе ри ја ли стич ке пре тен зи је. 

Се вер но од Мон го ли је и три се ве ро и сточ не про вин ци - 

је Ки не ле жи ру ски ре ги он Да ле ког ис то ка, оба мр ло про - 

стран ство два пу та ве ће од по вр ши не Евро пе са оскуд ном и 

све ма њом по пу ла ци јом. Ру ска др жа ва про ши ри ла је свој 

ути цај у овој обла сти то ком 19. и по чет ком 20. ве ка, док је 

Ки на би ла сла ба. Са да је Ки на ја ка, а ру ске др жав не вла сти 

ниг де ни су то ли ко сла бе као у ис точ ној тре ћи ни зе мље. Од - 

мах пре ко гра ни це са око се дам ми ли о на Ру са ко ји жи ве на 

ру ском Да ле ком ис то ку – ци фра ко ја би до 2015. го ди не мо - 

гла да пад не и на 4,5 ми ли о на – у три гра нич не ки не ске по - 

кра ји не жи ви око 100 ми ли о на Ки не за: гу сти на на се ље но - 

сти је 62 пу та ве ћа на ки не ској стра ни у од но су на ру ску. 

Ки не ски ми гран ти се ин фил три ра ју у Ру си ју и на се ља ва ју се 

у ве ли ком бро ју у гра ду Чи та, се вер но од Мон го ли је, и на 

дру гим ме сти ма у ре ги о ну. Сти ца ње ре сур са је глав ни циљ 

спољ не по ли ти ке Ки не на сва ком ме сту, а рет ко на се ље ни 

ру ски Да ле ки ис ток има ве ли ке ре зер ве при род ног га са, 

наф те, др ве та, ди ја ма на та и зла та. „Мо сква са опре зом гле - 

да на ве ли ки број ки не ских до се ље ни ка ко ји се до се ља ва ју у 

овај ре ги он и по кре ћу дрв на и ру дар ска пред у зе ћа”, на пи - 

сао је про шлог ле та Деј вид Блер, до пи сник лон дон ског Деј - 

ли те ле гра фа. 

Као и код Мон го ли је, не по сто ји страх да ће ки не ска вој - 

ска јед ног да на на па сти или фор мал но при по ји ти ру ски Да - 

ле ки ис ток. Ствар је у то ме да се по тај на де мо граф ска и кор - 

по ра тив на кон тро ла Пе кин га над ре ги о ном – чи је је де ло ве 

Ки на крат ко вре ме др жа ла то ком ди на сти је Ћинг – стал но 

по ве ћа ва. То ком хлад ног ра та, по гра нич ни спо ро ви из ме ђу 

Ки не и Со вјет ског Са ве за до ве ли су сто ти не хи ља да вој ни ка 

отво ри пре ма Ки ни. У бу дућ но сти, по ред Ки не као ве ли ке 

си ле, мо гло би се оче ки ва ти да ће Сје ди ње не Аме рич ке Др - 

жа ве скло пи ти са Ру си јом стра те шко парт нер ство ра ди рав - 

но те же у од но су на Сред ње цар ство. 

Ју жн 

пр спк ти в 

Ки н ски ути цј ши ри с и н ју го и сток. 

У ств ри, због р л тив но сл бих 

др ж в ју го и сточ н Ази ј, по ј в 

В ли к Ки н н и л зи н ми ни м лн 

от пор. Р л тив но ј м ло г о грф ских 

пр пр к ко ј одв ј ју Ки ну од Ви јт н м, 

Л о с, Тј лн д и Мјн м р. 

у ову си бир ску за ле ђи ну и по не кад би из би ја ли су ко би. У ка - 

сним ше зде се тим го ди на ма, ове тен зи је до ве ле су до ки не - 

ско-со вјет ске по де ле. Ге о гра фи ја је мо гла да раз дво ји Ки ну 

и Ру си ју, јер је њи хов тре нут ни са вез чи сто так тич ки. То би 

мо гло да ко ри сти Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма. 

То ком се дам де се тих, Ник со но ва ад ми ни стра ци ја мо гла 

је да ис ко ри сти рас цеп из ме ђу Пе кин га и Мо скве да се 

При род ни глав ни град сфе ре ути ца ја са сре ди штем на 

ре ци Ме конг, ко ји би по ве зи вао све зе мље Ин до ки не дру - 

мом и ре ком, био би Кун минг, у ки не ској по кра ји ни Ју нан. 

Нај ве ћа зе мља кон ти нен тал не ју го и сточ не Ази је је Мјан - 

мар. Ако је Па ки стан Бал кан Ази је, у опа сно сти да бу де 

рас ко ма дан, Мјан мар је као Бел ги ја по чет ком два де се тог 

ве ка, у опа сно сти да је опу сто ше ње ни ве ли ки су се ди. Као 

и Мон го ли ја, ру ски Да ле ки Ис ток и дру ге те ри то ри је ко је 

се коп ном гра ни че са Ки ном, Мјан мар је сла ба др жа ва бо - 

га та при род ним ре сур си ма ко ји су Пе кин гу очај нич ки по - 

треб ни. Ки на и Ин ди ја се так ми че да раз ви ју пре ко о ке ан - 



ску лу ку Си тве на мјан мар ском при мор ском де лу Ин диј ског 

оке а нa, при че му се обе на да ју да ће на кра ју из гра ди ти га - 

со вод ко ји ће се про те за ти од при о бал них на ла зи шта у Бен - 

гал ском за ли ву. 

Као и за ре ги он у це ли ни, Пе кинг је у не ким аспек ти ма 

усво јио стра те ги ју „по де ли па осво ји” . У про шло сти, он је 

пре го ва рао са сва ком од зе ма ља ASEAN-а (Удру же ње зе ма - 

ља Ју го и сточ не Ази је) по себ но, а не са сви ма њи ма као це - 

ли ном. Чак и не дав но за кљу че ни спо ра зум о зо ни сло бод не 

тр го ви не са ASEAN-ом по ка зу је ка ко Ки на на ста вља да раз - 

ви ја про фи та бил не од но се са сво јим ју жним су се ди ма. Она 

ко ри сти ASEAN као тр жи ште за про да ју ви со ко вред не ки - 

не ске ро бе, док ку пу је од њих по љо при вред не про из во де 

ма ле вред но сти. Ово је до ве ло до ки не ског тр го вин ског су - 

фи ци та, чак и ако зе мље ASEAN-а по ста ју про стор за из ба - 

ци ва ње ин ду стриј ске ро бе ко ју про из во ди јеф ти на ки не ска 

рад на сна га. 

Ово се де ша ва исто као и са не ка да ја ком др жа вом Тај - 

ланд, ко ју у по след ње вре ме по тре са ју до ма ћи по ли тич ки 

про бле ми и ко ја игра све ма њу уло гу ре ги о нал ног сре ди шта 

и спе ци фич не про тив те же Ки ни. Тај ланд ска кра љев ска по - 

ро ди ца, са сво јим бо ле шљи вим кра љем, не мо же ви ше би ти 

ста би ли за ци о на сна га у оној ме ри у ко јој је то не кад би ла, 

док фрак ци о на штво сла би Тај ланд ску вој ску. (Ки на раз ви ја 

би ла те рал не вој не од но се са Тај лан дом, а та кве од но се гра - 

ди и са дру гим зе мља ма ју го и сточ не Ази је, упра во као што 

се Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве ма ње усред сре ђу ју на вој - 

не ве жбе у овом ре ги о ну ка ко би се кон цен три са ле на ра то - 

ве у Ав га ни ста ну и Ира ку.) 

На ју гу Тај лан да, у Ма ле зи ји и Син га пу ру, пред сто је 

иза зов не де мо крат ске тран зи ци је на кон што су њи хо ви 

моћ ни љу ди, гра ди те љи на ци је, Мар тир бин Мо ха мад, од но - 

сно, Ли Ку ан Ју, си шли са сце не. Ма ле зи ја још ви ше до ла зи 

под сен ку Ки не у еко ном ском сми слу, упра во као што се ње - 

но ет нич ки ки не ско ста нов ни штво осе ћа угро же ним од ве - 

ћин ског му сли ман ског ма лај ског ста нов ни штва. И вла да 

Син га пу ра, иако је то др жа ва чи је ста нов ни штво чи не углав - 

ном ет нич ки Ки не зи, стра ху је од то га да ће по ста ти ва зал 

Ки не. Већ ду го го ди на, она не гу је од но се у обла сти вој не 

обу ке са Тај ва ном. Ли је јав но по звао САД да оста ну ан га - 

жо ва не у ре ги о ну, вој но и ди пло мат ски. 

Ин до не зи ја је, са сво је стра не, ухва ће на из ме ђу по тре - 

бе за по мор ским при су ством Сје ди ње них Аме рич ких Др жа - 

ва ка ко би на пра ви ла огра ду пре ма Ки ни и стра ха да ће ако 

бу де пре ви ше из гле да ла као аме рич ки са ве зник на ву ћи бес 

остат ка ислам ског све та. Ка ко моћ САД у ју го и сточ ној Ази - 

ји про ла зи свој зе нит, а моћ Ки не ра сте, др жа ве у ре ги о ну 

све ви ше са ра ђу ју јед не са дру ги ма ка ко би осла би ле стра - 

те ги ју Пе кин га „по де ли па осво ји”. Ин до не зи ја, Ма ле зи ја и 

Син га пур су се, на при мер, удру жи ли про тив пи ра те ри је. 

Што се ви ше осло не са ме на се бе, ма ње ће би ти угро же не 

успо ном Ки не. 

Ко рј ско 

по лу о стр во 

Цн трл н Ази ј, Мон го ли ј, ру ски Д - 

л ки Ис ток и ју го и сточ н Ази ј су при - 

род н зо н ки н ског ути ц ј. Али, то су 

и зо н чи ј по ли тич к гр ни ц т шко д 

ћ с м њ ти. Си ту ци ј н Ко рј ском 

по лу о стр ву ј дру г чи ј: м п Ки н ј 

т мо по сб но окр њ н, и по ли тич к 

гр ни ц би т мо мо гл и т к ко д с 

по м р ју. 

Хер ме тич ки се вер но ко реј ски ре жим је су штин ски не - 

ста би лан, и ње го во раз ре ше ње мо гло би да ути че на цео 

ре ги он. Из ви ру ћи из Ман џу ри је, Ко реј ско по лу о стр во упра - 

вља свим по мор ским са о бра ћа јем до и од се ве ро и сточ не Ки - 

не. На рав но, ни ко ствар но не оче ку је да ће Ки на анек ти ра - 

ти би ло ко ји део Ко реј ског по лу о стр ва, па ипак тој зе мљи и 

да ље не од го ва ра су ве ре ни тет дру гих др жа ва у том под руч - 

ју, по себ но на се ве ру. И ма да по др жа ва ста љи ни стич ки ре - 

жим Ким Џонг Ила, она има пла но ве за ово по лу о стр во на - 

кон за вр шет ка ње го ве вла да ви не. Пе кинг би же лео да ко - 

нач но по ша ље на зад хи ља де пре бе га из Се вер не Ко ре је ко - 

ји су са да у Ки ни, ка ко да би мо гао да из гра ди и по во љан по - 

45


ли тич ки основ да Пе кинг по сте пе но еко ном ски пре у зме 

област ре ке Ту мен, где се спа ја ју Ки на, Се вер на Ко ре ја и Ру - 

си ја и ко ја има до бре луч ке мо гућ но сти, бу ду ћи да се на ла - 

зи на спрам Ја па на на Па ци фи ку. 

То је је дан од раз ло га за што би Пе кинг ви ше во лео да 

ви ди ка ко се у Се вер ној Ко ре ји раз ви ја да ле ко мо дер ни ја, 

ауто ри тар ни ја др жа ва, јер би та ква си ту а ци ја ство ри ла там - 

пон из ме ђу Ки не и жи ве, де мо крат ске зе мље са сред њом 

кла сом ка ква је Ју жна Ко ре ја. Али, по нов но ује ди ње ње на 

Ко реј ском по лу о стр ву на кра ју би ко ри сти ло Пе кин гу. Ује - 

ди ње на Ко ре ја би ла би на ци о на ли стич ка и га ји ла би не при - 

ја тељ ство пре ма Ки ни и Ја па ну, од ко јих су и јед ни и дру ги у 

про шло сти на сто ја ли да је оку пи ра ју. 

Ме ђу тим, не при ја тељ ство Ко ре је пре ма Ја па ну је знат - 

но ве ће од ње го вог не при ја тељ ства пре ма Ки ни. (Ја пан је 

др жао по лу о стр во под оку па ци јом од 1910. до 1945. го ди - 

не, а Се ул и То кио се и да ље рас пра вља ју око ста ту са остр - 

ва ца Ток до/Та ке ши ма.) Еко ном ски од но си би ли би ја чи са 

Ки ном не го са Ја па ном: је дин стве на Ко ре ја би ла би ма ње 

или ви ше под кон тро лом Се у ла, а Ки на је већ сад нај ве ћи 

тр го вин ски парт нер Ју жне Ко ре је. Ко нач но, по но во ује ди - 

ње на Ко ре ја ко ја се ма ло при бли жи ла Пе кин гу а уда љи ла од 

Ја па на не би има ла мно го раз ло га да и да ље бу де до ма ћин 

аме рич ким вој ни ци ма. Дру гим ре чи ма, ла ко је за ми сли ти бу - 

дућ ност Ко ре је у окви ру Ве ли ке Ки не и вре ме ка да ће при - 

су ство Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва на те ре ну у се ве ро и - 

сточ ној Ази ји иш че зну ти. 

Зн чј вој ск 

ги, али то још не зна чи да мо же да пре ме шта за ли хе и те - 

шку опре му бр зи ном ко ја је по треб на за раз ме шта ње вој - 

ске ван гра ни ца зе мље. Мо жда сти ца ње ова кве спо соб но - 

сти у сва ком слу ча ју ни је мно го ва жно, јер је ма ло ве ро ват - 

но да ће НОВ пре ла зи ти гра ни це Ки не осим услед ло ше про - 

це не (уко ли ко бу де још је дан рат са Ин ди јом) или да по пу ни 

пра зни ну (ако ре жим Се вер не Ко ре је пад не). Ки на мо же да 

по пу ни ва ку у ме мо ћи на сво јим про стра ним гра ни ца ма де - 

мо граф ским и дру штве ним сред ста ви ма, без по тре бе за по - 

др шком екс пе ди ци о них коп не них сна га. 

За сво ју сна гу на коп ну ко ја је без пре се да на, Ки на де - 

ли мич но мо же да за хва ли ки не ским ди пло ма та ма, ко ји су у 

по след њих не ко ли ко го ди на ужур ба но ре ша ва ли мно ге гра - 

нич не спо ро ве са цен трал но-азиј ским ре пу бли ка ма, Ру си - 

јом и дру гим су се ди ма (Ин ди ја је упе ча тљив из у зе так). Зна - 

чај ове про ме не не мо же се пре те ра но на гла си ти. То ни је 

ви ше коп не на вој ска ко ја се осла ња на Ман џу ри ју. То ком 

хлад ног ра та, ње го во зло слут но при су ство при мо ра ло је 

Ма оа да кон цен три ше од брам бе ни бу џет Ки не на коп не ну 

вој ску и за не ма ри мор на ри цу. Ка ко све до чи Ве ли ки зид, Ки - 

на је би ла пре о ку пи ра на коп не ним ин ва зи ја ма ове или оне 

вр сте још од ан ти ке. Ви ше ни је. 

К ко по к зу ј при мр Ко рј ског 

по лу о стр в, коп н н гр ни ц Ки н 

ук зу ју ви ш н мо гућ но сти н го 

н оп сно сти. К ко ј М кин др ук зо, 

из гл д д с Ки н рз ви ј ко 

в ли к коп н н и по мор ск си л ко ј ћ, 

у нј м њу ру ку, з с ни ти Ру си ју 

у вро зи ји. 

По ли ти ко лог Џон Мир шај мер на пи сао је у „Тра ге ди ји 

по ли ти ке ве ли ких си ла” да су „нај о па сни је др жа ве у ме ђу на - 

род ном си сте му кон ти нен тал не си ле са ве ли ким ар ми ја ма”. 

То мо же би ти раз лог за страх од ути ца ја Ки не ка ко ова зе - 

мља по ста је све ве ћа кон ти нен тал на си ла. Али, Ки на са мо 

де ли мич но од го ва ра Мир шај ме ро вом опи су: ње на коп не на 

вој ска, са 1,6 ми ли о на вој ни ка, нај ве ћа је на све ту, али још 

го ди на ма не ће има ти екс пе ди ци о ну спо соб ност. На род но о - 

сло бо ди лач ка вој ска је ре а го ва ла ка да је до шло до зе мљо - 

тре са у Се чу а ну 2008. го ди не, у по след њим ет нич ким не ми - 

ри ма на Ти бе ту и Ксин јан гу и код без бед но сног иза зо ва ко ји 

су пред ста вља ле Олим пиј ске игре у Пе кин гу 2008. го ди не. 

Ме ђу тим, пре ма Абра ха му Ден мар ку из Цен тра за но ву 

аме рич ку без бед ност, ово по ка зу је са мо да НОВ мо же да 

пре ба цу је тру пе са јед ног кра ја кон ти нен тал не Ки не на дру - 



До би ј њ 

мор ских но гу 

З хв љу ју ћи по вољ ној си ту ци ји 

н коп ну, Ки н с д сло бод но мо ж 

д р ди н из грд њи в ли к мор н ри ц. 

Док др жа ве са при мор ским гра до ви ма и острв ске зе - 

мље те же ка по мор ској мо ћи као не че му што је при род но, 

за исто риј ски острв ско-кон ти нен тал не си ле по пут Ки не ово 

пред ста вља лук суз. У ње ном слу ча ју, то би мо гао би ти лук - 

суз ко ји је при лич но ла ко сте ћи, јер је зе мља исто то ли ко 

бла го сло ве на сво јим при мор јем као и кон ти нен тал ном уну - 

тра шњо шћу. Ки на до ми ни ра ис точ но а зиј ском оба лом у уме - 

ре ним и троп ским зо на ма на Па ци фи ку, а ње на ју жна гра ни - 

ца је до вољ но бли зу Ин диј ског оке а на, та ко да би јед ног да - 

на мо гла да се по ве же са њим пу те ви ма и це во во ди ма за 

енер ген те. У два де сет пр вом ве ку, Ки на ће ма ни фе сто ва ти 

сво ју ја ку моћ у ино стран ству пре све га сво јом мор на ри цом. 

При то ме, она се су о ча ва са мно го ви ше не при ја тељ - 

ског окру же ња на мо ру не го на коп ну. Ки не ска мор на ри ца 

не ви ди ни шта дру го до не во љу у оно ме што на зи ва „пр вим 

острв ским лан цем”: Ко реј ско по лу о стр во, Ку рил ска остр ва, 

Ја пан (укљу чу ју ћи Остр ва Рју кју), Тај ван, Фи ли пи ни, Ин до - 

не зи ја и Аустра ли ја. Сви осим Аустра ли је су по тен ци јал на 

жа ри шта. Ки на је већ упле те на у раз ли чи те спо ро ве око де - 

ло ва оке ан ских ле жи шта бо га тих енер ген ти ма у Ис точ ном 

ки не ском мо ру и Ју жном ки не ском мо ру: са Ја па ном око 

остр ва Ди а о ју/Сен ка ку и са Фи ли пи ни ма и Ви јет на мом око 

остр ва Спра тли. Та кви спо ро ви омо гу ћа ва ју Пе кин гу да под - 

сти че на ци о на ли зам у зе мљи, али за ки не ске по мор ске стра - 

те ге, ова мор ска сли ка је углав ном су мор на. 

Овај пр ви острв ски ла нац, по ре чи ма Џеј мса Хол мса и 

То ши Јо ши ха ре са Рат ног по мор ског ко ле џа САД, не ка је вр - 

ста „Ве ли ког зи да у обр ну том сме ру”: до бро ор га ни зо ван 

ред аме рич ких са ве зни ка ко ји слу же као не ка вр ста стра - 

жар ског тор ња за пра ће ње и евен ту ал но бло ки ра ње при - 

сту па Ки не Ти хом оке а ну. 

Oдговор Кинe на осе ћа ње да је та ко сте шње на био је 

по вре ме но агре си ван. По мор ска моћ је обич но бе ниг ни ја од 

коп не не мо ћи: мор на ри ца не мо же са ма да за у зме ве ли ка 

про стран ства и мо ра чи ни ти мно го ви ше од бор бе – на и ме, 

мо ра да шти ти тр го ви ну. У том сми слу од Ки не би се мо гло 

оче ки ва ти да бу де исто оно ли ко до бро на мер на ко ли ко су то 

би ле и дру ге по мор ске зе мље пре ње – Ве не ци ја, Ве ли ка Бри - 

та ни ја, Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве – и да се ба ви пре све - 

га, као што су то чи ни ле и те си ле, очу ва њем мир ног по мор - 

ског си сте ма, укљу чу ју ћи и сло бод но кре та ње тр го ви не. 

Али, Ки на ни је то ли ко са мо у ве ре на. Бу ду ћи да је још 

не си гур на по мор ска си ла, она о оке а ну раз ми шља те ри то - 

ри јал но: са ми тер ми ни „пр ви острв ски ла нац” и „дру ги 

острв ски ла нац” (дру ги острв ски ла нац об у хва та те ри то ри - 

је САД Гу ам и Се вер на Ма ри јан ска Остр ва) ука зу ју на то да 

Ки на сва ова остр ва по сма тра као про ши ре ња ки не ске коп - 

не не ма се у ви ду ар хи пе ла га. Раз ми шља ју ћи на та кав зи хе - 

ра шки на чин о мо ри ма у су сед ству сво је зе мље, по мор ске 

во ђе Ки не по ка зу ју агре сив ну фи ло зо фи ју стра те га Ал фре - 

да Та јер Ма ха на с кра ја два де се тог ве ка, ко ји се за ла гао за 

кон тро лу мо ра и од лу чу ју ћу бит ку. Али они не ма ју та кве по - 

мор ске сна ге да мо гу да је при ме њу ју, и тај не склад из ме ђу 

те жње и сред ста ва до вео је до не ких не ве штих ин ци де на та 

то ком про те клих не ко ли ко го ди на. 

У ок то бру 2006. го ди не, ки не ска под мор ни ца при кра ла 

се аме рич ком Ки ти Хо у ку, а за тим се по ја ви ла у до ме ту ње - 

го вог тор пе да. У но вем бру 2007. го ди не, Ки не зи су за бра - 

ни ли аме рич кој удар ној гру пи но са ча ави о на Ки ти Хо ук 

при ступ у лу ку Вик то ри ја ка да је тра жио пре дах од уз бур ка - 

ног мо ра и по гор ша них вре мен ских при ли ка. (Ки ти Хо ук је 

ипак по се тио Хонг Конг 2010. го ди не.) У мар ту 2009. го ди - 

не, пре гршт бро до ва мор на ри це НОВ уз не ми ра ва ло је брод 

аме рич ке рат не мор на ри це Им пе кабл док је отво ре но из во - 

дио опе ра ци је из ван те ри то ри јал не гра ни це Ки не ду ге 12 

ми ља на Ју жном ки не ском мо ру. То ни су ак ци је јед не ве ли ке 

си ле, већ си ле ко ја је још не зре ла. 

Са мо по у зда ње Ки не на мо ру по ка зу је се и у ње ним ка - 

пи тал ним ку по ви на ма. Пе кинг раз ви ја аси ме трич не спе ци јал - 

не спо соб но сти на ме ње не да бло ки ра ју аме рич ку мор на ри цу 

да уђе у Ис точ но ки не ско мо ре и дру ге ки не ске при о бал не 

во де. Ки на је мо дер ни зо ва ла сво ју фло ту ра за ра ча и пла ни ра 

да на ба ви је дан или два но са ча ави о на, али не на ба вља рат не 

бро до ве на ве ли ко. Уме сто то га, она је усред сре ђе на на из - 

град њу но вих кла са под мор ни ца: кон вен ци о нал них, за ну кле - 

ар ни на пад и за ба ли стич ке про јек ти ле. Пре ма Се ту Кроп си - 

ју, бив шем за ме ни ку под се кре та ра аме рич ке мор на ри це, и 

Ро нал ду О’Рур ку из Кон гре сне ис тра жи вач ке слу жбе, Ки на 

би у ро ку од 15 го ди на мо гла да уве де у опе ра тив ну упо тре бу 

про тив под мор нич ке сна ге ве ће не го аме рич ка рат на мор на - 

ри ца, ко ја је опре мље на са 75 под мор ни ца. 

47


Осим то га, ки не ска мор на ри ца, ка же Кроп си, пла ни ра 

да упо тре би ра да ре пре ко хо ри зон та, са те ли те, со нар не 

мре же на мор ском дну и ком пју тер ско ра то ва ње у слу жби 

про тив брод ских ба ли стич ких ра ке та. Ово је, за јед но са ки - 

не ском под мор нич ком фло том ка ја је у по ра сту, на ме ње но 

да на кра ју оне мо гу ћи аме рич кој мор на ри ци јед но ста ван 

при ступ ве ли ком де лу за пад ног Па ци фи ка. 

У окви ру на по ра да кон тро ли ше сво је при о бал не во де 

у Тај ван ском мо ре у зу и Ис точ ном ки не ском мо ру, Ки на по - 

бољ ша ва и сво ју спо соб ност про тив мин ског ра то ва ња, ку - 

по ви ном че твр те ге не ра ци је мла зних ло ва ца из Ру си је и рас - 

по ре ђу ју ћи око 1.500 ру ских ра ке та зе мља-ва здух дуж оба - 

ле. Осим то га, иако ста вља ју си сте ме оп тич ких вла ка на ис - 

под зе мље и пре ме шта ју сво је од брам бе не спо соб но сти ду - 

бо ко у за пад ну Ки ну, из ван до ме та мор на рич ких ра ке та по - 

тен ци јал них не при ја те ља, Ки не зи раз ви ја ју офан зив ну стра - 

те ги ју да пре цр та ју ту ико ну аме рич ке мо ћи – но сач ави о на. 

Ки на, на рав но, не на ме ра ва у ско ри је вре ме да на пад не 

аме рич ки но сач и још је да ле ко од то га да ди рект но иза зо ве 

САД у вој ном сми слу. Али, њен циљ је да раз ви је та кву спо - 

соб ност дуж свог при мор ја да од вра ти аме рич ку мор на ри цу 

да до ла зи из ме ђу пр вог острв ског лан ца и ки не ске оба ле кад 

год и где год то хо ће. Бу ду ћи да спо соб ност да се об ли ку је 

по на ша ње про тив ни ка пред ста вља су шти ну мо ћи, ово је до - 

каз да се Ве ли ка Ки на оства ру је и на мо ру као и на коп ну. 

Пр во н Тј вн 

Нј в жни ј з по ј ву В ли к Ки н 

ј ст бу дућ ност Тј в н. О пи т њу 

Тј в н ч сто с рс пр вљ у 

мо рл ном сми слу: П кинг го во ри 

о по тр би д с кон со ли ду ј 

н ци о нл но н сл ђ и уј ди ни Ки н 

з до бро бит свих т нич ких Ки н з, 

В шинг тон го во ри о очу в њу 

ов узор н д мо кр ти ј. 

Али ,пра ви про блем је не што дру го. Ка ко је ре као аме - 

рич ки ге не рал Да глас Ме кАр тур, Тај ван је „не по то пи ви но - 

сач ави о на” не где на по ла пу та до ки не ске оба ле. Ода тле, 

ка жу по мор ски стра те зи Холмс и Јо ши ха ра, спољ на си ла, 

као што су Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве, мо же да „зра чи” 

си лу дуж обал ске пе ри фе ри је Ки не. Ако се Тај ван вра ти у 

окри ље коп не не Ки не, ки не ска мор на ри ца не са мо да би се 

од јед ном на шла у по вољ ном стра те шком по ло жа ју у од но су 

на пр ви острв ски ла нац, већ би би ла и сло бод на да ма ни фе - 

сту је си лу и пре ко ње га до сте пе на ко ји до са да ни је ви ђен. 

Спа ја ње Тај ва на са ки не ским коп ном озна чи ло би пра ву по - 

ја ву мул ти по лар ног вој ног по рет ка у ис точ ној Ази ји. 

Пре ма сту ди ји RAND из 2009. го ди не, до 2020. го ди не, 

Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве ви ше не ће мо ћи да бра не Тај - 

ван од ки не ског на па да. Ки не зи ће, твр ди се у из ве шта ју, до 

тог вре ме на би ти у ста њу да по бе де Сје ди ње не Аме рич ке 

Др жа ве у ра ту у Тај ван ском мо ре у зу, упр кос то ме што Аме - 

ри ка има ави о не F-22, две гру пе удар них но са ча, и стал ни 

при ступ ва зду хо плов ној ба зи Ка де на, у Оки на ви, у Ја па ну. У 

из ве шта ју се ста вља на гла сак на бит ку у ва зду ху. Ки не зи ће 

и да ље мо ра ти да ис кр ца ва ју де се ти не хи ља да вој ни ка мо - 

рем и би ће осе тљи ви на аме рич ке под мор ни це. Ипак, у овом 

из ве шта ју, са свим ње го вим огра ни че њи ма, на гла ша ва се 

уз не ми ру ју ћи тренд. Ки на је са мо 100 ми ља уда ље на од Тај - 



ва на, док Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве мо ра ју да ма ни фе - 

сту ју вој ну си лу пре ко по ла све та и са огра ни че ни јим при - 

сту пом стра ним ба за ма не го што су га има ле то ком хлад ног 

ра та. Стра те ги ја Ки не да оне мо гу ћи при ступ аме рич кој мор - 

на ри ци у од ре ђе не во де на ме ње на је не са мо да ге не рал но 

др жи аме рич ке сна ге да ле ко, већ и да са чу ва сво ју до ми на - 

ци ју над Тај ва ном. 

Пе кинг се при пре ма да об у хва ти Тај ван не са мо у вој - 

ном, већ и дру штве но-еко ном ском сми слу. Око 30 од сто из - 

во за Тај ва на иде у Ки ну. Из ме ђу Тај ва на и коп на има 270 ко - 

мер ци јал них ле то ва не дељ но. Две тре ћи не тај ван ских ком - 

па ни ја ула га ле су у Ки ни у по след њих пет го ди на. По ла ми - 

ли о на ту ри ста го ди шње иде са коп на на остр во, а 750.000 

Тај ва на ца жи ви у Ки ни по шест ме се ци го ди шње. Из гле да 

да је из ве сна све ве ћа ин те гра ци ја. Ме ђу тим, оно што је не - 

из ве сно и што ће би ти од кључ ног зна ча ја за бу дућ ност по - 

ли ти ке ве ли ких си ла у овом ре ги о ну је сте ка ко се то де ша - 

ва. Ако Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве јед но став но пре пу сте 

Тај ван Пе кин гу, он да ће Ја пан, Ју жна Ко ре ја, Фи ли пи ни, 

Аустра ли ја, и дру ги са ве зни ци САД у Ти хом оке а ну, као и 

Ин ди ја, па чак и не ке африч ке др жа ве, по че ти да сум ња ју у 

сна гу опре де ље ња Ва шинг то на. То би мо гло да на ве де те 

др жа ве да се при бли же Ки ни и на тај на чин омо гу ће по ја ву 

Ве ли ке Ки не истин ски хе мис фер ских раз ме ра. 

То је је дан од раз ло га за што Ва шинг тон и Тај пеј мо ра ју 

да раз мо тре аси ме трич не на чи не да се су прот ста ве Ки ни у 

вој ном сми слу. Циљ би тре ба ло да бу де не по раз Ки не у ра - 

ту у Тај ван ском мо ре у зу, већ да мо гућ ност ра та из гле да пре - 

те ра но ску па за Пе кинг. Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве та да 

би мо гле да одр же сво ју ре пу та ци ју ме ђу сво јим са ве зни ци - 

ма др же ћи Тај ван функ ци о нал но не за ви сним све док Ки на 

не по ста не ли бе рал ни је дру штво. На ја ва Оба ми не ад ми ни - 

стра ци је, по чет ком 2010. го ди не, да ће Тај ва ну про да ти 

оруж је у вред но сти од 6,4 ми ли јар ди до ла ра у том сми слу је 

од ви тал ног зна ча ја за по зи ци ју САД пре ма Ки ни и Евро а зи - 

ји у це ли ни. 

Ни циљ тран сфор ма ци је Ки не на до ма ћем пла ну ни је 

ма шта ри ја: ми ли о ни ки не ских ту ри ста ко ји пу ту ју на Тај ван 

ви де њи хо ве на дах ну те по ли тич ке те ле ви зиј ске еми си је и 

суб вер зив не на сло ве у књи жа ра ма. Па ипак, по ма ло је кон - 

тра дик тор но, де мо крат ска Ки на мо гла би да бу де још ди на - 

мич ни ја ве ли ка си ла не го што је то ре пре сив на Ки на, у еко - 

ном ском, а оту да и у вој ном сми слу. 

По ред то га што кон цен три ше сво је сна ге на Тај ван, Ки - 

не ска мор на ри ца ма ни фе сту је ве ћу си лу у Ју жном ки не ском 

мо ру, ка пи ји Ки не ка Ин диј ском оке а ну и ка свет ском пу ту 

за пре воз угљо во до ни ка. Иза зо ви пи ра те ри је, ра ди кал ног 

исла ма и успон мор на ри це Ин ди је на ла зе се дуж тог пу та, 

49


укљу чу ју ћи го то во уска гр ла кроз ко ја ве ли ки део нафт них 

тан ке ра и тр го вач ких бро до ва Ки не мо ра да про ђе. У по гле - 

ду укуп ног стра те шког зна ча ја, Ју жно ки не ско мо ре мо гло 

би да по ста не, као што не ки ка жу, „дру ги Пер сиј ски за лив”. 

Ни ко лас Спајк мен, на уч ник и ге о по ли ти чар из два де се тог 

ве ка, при ме тио је да су се кроз чи та ву исто ри ју др жа ве ан - 

га жо ва ле у „пе ри фер ној и пре ко мор ској екс пан зи ји” да 

стек ну кон тро лу над су сед ним мо ри ма. Грч ка је на сто ја ла 

да ус по ста ви кон тро лу над Егеј ским мо рем, Рим над Сре до - 

зем ним, Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве над Ка рип ским – и са - 

да Ки на над Ју жним ки не ским мо рем. Спајк мен је Ка ри бе на - 

зи вао „аме рич ким Ме ди те ра ном” да би под ву као ње гов зна - 

чај за САД. Ју жно ки не ско мо ре мо же да по ста не „азиј ски 

Ме ди те ран” и сре ди ште по ли тич ке ге о гра фи је у на ред ним 

де це ни ја ма. 

Азијски 

Мдитрн 

За што уоп ште по ку ша ва ти да се оне мо гу ћи при ступ 

ако ни ка да не на ме ра ва те да то спро ве де те Пре ма струч - 

ња ку за од бра ну Жа клин Нев ми ер, Пе кинг има за циљ да 

ство ри „та ко по во љан рас по ред сна га” да „за пра во не ће мо - 

ра ти да упо тре би си лу да би обез бе ди ла сво је ин те ре се”. 

Пре зен то ва њем но вих си сте ма на о ру жа ња, из град њом луч - 

ких обје ка та и ме ста за пре сре та ње оба ве штај них по да та ка 

у Па ци фи ку и Ин диј ском оке а ну, пру жа ју ћи вој ну по моћ 

при мор ским др жа ва ма ко је се на ла зе из ме ђу ки не - 

ске те ри то ри је и Ин диј ског оке а на – ни је дан од 

тих по те за ни је тај на, сви пред ста вља ју 

на мер но при ка зи ва ње мо ћи. Уме сто 

да се отво ре но бо ре про тив Сје - 

ди ње них Аме рич ких Др жа - 

ва, Ки не зи на сто је да 

ути чу на по на ша ње 

САД упра во та ко 

По сто ји, м ђу тим, про тив рч ност 

у с мом ср ди шту н сто ј њ Ки н 

д м ни ф сту ј си лу н мо ру 

у „зиј ском М ди т р ну” и ши р. С јд н 

стр н, из гл д д ј Ки н усм р н 

к спр ч в њу л ког при сту п 

м рич ким пло ви ли м сво јим обл ским 

мо ри м. С дру г стр н, он још ни ј 

у ст њу д з шти ти сво ј ли ни ј 

ко му ни к ци ј н мо ру, што би учи ни ло 

св ки н пд н н ки м рич ки рт ни 

брод уз луд ним, јр м рич к 

мор н ри ц мо ж јд но ств но д 

од с ч снб д в њ Ки н нр гн ти м 

пр ср т њм ки н ских бро до в 

н П ци фи ку и у Ин диј ском ок ну. 

да се из бег ну кон - 

фрон та ци је. 

Ипак, из гле да да по - 

сто ји ја сна гра ни ца за не ке од 

по мор ских ак тив но сти Ки не. Ки на 

гра ди ве ли ки по мор ску ба зу на ју жном 

рту остр ва Хај нан, ди рект но у сре ди шту Ју жног ки не - 

ског мо ра, са под зем ним објек ти ма у ко је би мо гло да 

сме сти до 20 под мор ни ца на ну кле ар ни и ди зел-елек - 

трич ни по гон. Ово је спро во ђе ње су ве ре ни те та над ме - 

ђу на род ним во да ма у бли зи ни у сти лу Мон ро о ве док три - 

не. Ки на мо жда не ма на ме ру да иде у рат са Сје ди ње - 

ним Аме рич ким Др жа ва ма да нас или у бу дућ но сти, али 



мо ти ви се мо гу про ме ни ти. Бо ље је уме сто то га пра ти - 

ти спо соб но сти. 

Тре нут на без бед но сна си ту а ци ја на ру бо ви ма Евро а - 

зи је је су штин ски сло же ни ја не го у пр вим го ди на ма по - 

сле Дру гог свет ског ра та. Ка ко се аме рич ки хе ге мо ни зам 

сма њу је и ве ли чи на аме рич ке мор на ри це опа да или стаг - 

ни ра, а ки не ска еко но ми ја и вој ска ра сту, мул ти по лар ност 

ће све ви ше де фи ни са ти од но се мо ћи у Ази ји. Сје ди ње не 

Аме рич ке Др жа ве обез бе ђу ју Тај ва ну 114 про тив ва зду хо - 

плов них ра ке та па три от и де се ти не на пред них вој них 

си сте ма за ко му ни ка ци ју. Ки на гра ди под зем на скло ни - 

шта за под мор ни це на остр ву Хај нан и раз ви ја про тив - 

брод ске ра ке те. Ја пан и Ју жна Ко ре ја и да ље мо дер ни зу ју 

сво је фло те. Ин ди ја гра ди ве ли ку мор на ри цу. Сва ка од 

тих др жа ва на сто ји да по де си од нос сна га у сво ју ко рист. 

То је раз лог за што то, што аме рич ка ми ни стар ка 

спољ них по сло ва Хи ла ри Клин тон од ба цу је по ли ти ку рав - 

но те же мо ћи као ре ликт про шло сти, пре ста вља или не ис - 

кре ност или за блу ду. У Ази ји се од ви ја тр ка у на о ру жа њу, 

а Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве мо ра ће да се су о че са 

овом ре ал но шћу ка да бу ду знат но сма њи ле сво је сна ге у 

Ав га ни ста ну и Ира ку. Иако ни јед на азиј ска др жа ва не ма 

ни ка кав под сти цај да иде у рат, опа сност од по гре шних 

про це на у по гле ду од но са сна га ће се с вре ме ном по ве ћа - 

ва ти са го ми ла њем ва зду хо плов них и по мор ских сна га у 

ре ги о ну (ма кар са мо ки не ских и ин диј ских). Тен зи је на 

коп ну мо гу да по ја ча ју тен зи је на мо ру: ва ку у ми мо ћи ко - 

је Ки на са да по пу ња ва, у до глед но вре ме ће је до ве сти у 

не у го дан кон такт у нај ма њу ру ку са Ин ди јом и Ру си јом. 

Не ка да пра зни про сто ри по ста ју пре тр па ни љу ди - 

ма, пу те ви ма, це во во ди ма, бро до ви ма и ра ке та - 

ма. По ли ти ко лог са Јеј ла, Па вле Бре кен, 

упо зо рио је 1999. го ди не на то да Ази - 

ја по ста је за тво ре на ге о граф ска 

це ли на ко ја се су о ча ва са кри - 

зом „со бе”. Тај про цес се од 

та да са мо на ста вља. 

Да кле, мо гу ли Сје - 

ди ње не Аме рич ке 

Др жа ве да ра де на 

очу ва њу ста бил - 

но сти у Ази ји, 

за шти те сво је 

са ве зни ке та - 

мо и огра ни че 

по ја ву Ве ли ке 

Ки не уз из бе - 

га ва ње су ко ба 

са Пе кин гом Ба - 

лан си ра ње на мо ру не 

мо же би ти до вољ но. Ка ко ми је по чет ком ове го ди не ре - 

као је дан бив ши ви со ки ин диј ски функ ци о нер, глав ни 

аме рич ки са ве зни ци у Ази ји (као што су Ин ди ја, Ја пан, 

Син га пур и Ју жна Ко ре ја) же ле да аме рич ка мор на ри ца и 

ва зду хо плов не сна ге САД де лу ју у „до го во ру” са њи хо вим 

сна га ма – та ко да ће Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве чи ни ти 

са став ни део коп не ног и мор ског пеј за жа Ази је, а не ће 

би ти са мо сна га ко ја вре ба на да ле ком хо ри зон ту. По сто ји 

ве ли ка раз ли ка из ме ђу пре пи ра ња са САД око пра ва ба зи - 

ра ња, што Ја пан ци од не дав но ра де, и же ље да се аме рич ке 

сна ге пот пу но по ву ку. 

Супротствљњ 

бз конфронтциј 

Ј дн плн ко ји ко л у Пн т го ну твр ди 

д Сј ди њ н Ам рич к Др ж в 

мо гу д с „су прот ст в ки н ској 

стр т шкој мо ћи... бз ди ркт н вој н 

кон фрон т ци ј”, с м рич ком фло том 

од 250 бро до в (од 280 ко ли ко их 

с д им) и с 15 по сто см њ њ 

тро шко в од бр н. 

Овај план, ко ји је осми слио пен зи о ни са ни пу ков ник 

аме рич ких ма ри на ца Пет Ге рет, зна ча јан је јер у евро а зиј - 

ску јед на чи ну уво ди стра те шки зна чај Оке а ни је. Гу ам и Ка - 

ро ли на, Мар шал, Се вер на Ма ри јан ска и Со ло мо но ва остр - 

ва су све те ри то ри је САД, ко мон вел ти са од брам бе ним спо - 

ра зу ми ма са Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма или не за - 

ви сне др жа ве ко је би ве ро ват но би ле отво ре не за та кве 

спо ра зу ме. Оке а ни ја ће по ста ја ти све зна чај ни ја јер не са - 

мо што је ре ла тив но бли зу ис точ не Ази је већ је и ван зо не 

у ко јој Ки на же ли да ус кра ти лак при ступ аме рич ким рат - 

ним бро до ви ма. Гу ам је уда љен са мо че ти ри са та ле та од 

Се вер не Ко ре је и два да на пло вид бе од Тај ва на. Би ло би 

ма ње про во ка тив но да Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве у бу - 

дућ но сти др же ба зе у Оке а ни ји не го то што су др жа ли тру - 

51

к о н о м с к и и в о ј н и у с п о н К и н 

пе у Ја па ну, Ју жној Ко ре ји и на Фи - 

ли пи ни ма. 

Ва зду хо плов на ба за Ан дер сен, 

на Гу а му, већ је углав ном ко манд на 

плат фор ма са ко је САД ма ни фе сту - 

је сво ју ја ку си лу. Са 100.000 бом - 

би и ра ке та и скла ди штем од 66 ми - 

ли о на га ло на го ри ва за мла зне ави - 

о не, то је нај ве ћи стра те шки обје - 

кат аме рич ких ва зду хо плов них сна - 

га за бр зо ре а го ва ње на све ту. Ду - 

ге ли ни је C-17 глоб ма стер са и F/А- 

18 хор нет са ис пу ња ва ју пи сте ове 

ба зе. Гу ам је и ме сто где је сме ште - 

на аме рич ка под мор нич ка еска дри - 

ла и ши ри се као по мор ска ба за. И 

ова и обли жња Се вер на Ма ри јан - 

ска Остр ва су го то во под јед на ко удаље 

на од Ја па на и Ма лај ског про ла - 

за. А ју го за пад ни врх Оке а ни је – на и - 

ме, при мор ска си дри шта остр ва 

Ешмор и острв ца Кар тје у вла сни - 

штву Аустра ли је и су сед но при мор - 

је са ме за пад не Аустра ли је (од Дар - 

ви на до Пер та) – из ви ре од ин до не - 

жан ског ар хи пе ла га ка Ин диј ском 

оке а ну. Та ко би, пре ма Ге ре то вом пла ну, аме рич ка мор на - 

ри ца и ва зду хо плов не сна ге САД мо гли да ис ко ри сте пред - 

ност ге о гра фи је Оке а ни је да ство ре „ре ги о нал но при су ство 

са мо по се би” са мим тим што се на ла зе „тек пре ко хо ри - 

зон та” од не фор мал не гра ни це Ве ли ке Ки не и глав них пу - 

те ва тран спор та Евро а зи је. (Из раз „ре ги о нал но при су ство 

са мо по се би” под се ћа на из раз „фло та са ма по се би” бри - 

тан ског по мор ског исто ри ча ра сер Џу ли ја на Кор бе та од 

пре сто го ди на, ко ји се од но сио на рас пр ше ну гру пу бро - 

до ва ко ји мо гу бр зо да се сто пе у је дин стве ну фло ту, ако је 

по треб но.) 

Ја ча ње аме рич ког ва зду шног и мор ског при су ства у 

Оке а ни ји пред ста вља ло би ком про ми сни при ступ из ме ђу 

от по ра Ве ли кој Ки ни по сва ку це ну и при ста ја ња на бу дућ - 

ност у ко јој би ки не ска мор на ри ца има ла кон тро лу над пр - 

вим острв ским лан цем. Ова кав при ступ обез бе дио би да Ки - 

на пла ти ве ли ку це ну за сва ку вр сту вој не агре си је про тив 

Тај ва на. То би омо гу ћи ло и Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа - 

ва ма да пре ра спо ре ди сво је та ко зва не на след не ба зе на пр - 

вом острв ском лан цу а ипак омо гу ћи аме рич ким бро до ви ма 

и ави о ни ма да на ста ве да па тро ли ра ју у овој обла сти. 

Га ре тов план пред ви ђа и дра стич ну екс пан зи ју аме рич - 

ке по мор ске ак тив но сти у Ин диј ском оке а ну. Ме ђу тим, он 

не пред ви ђа про ши ре ње по сто је ћих аме рич ких вој них ба за. 

Он под ра зу ме ва осла ња ње на основ не објек те у Ан да ман - 

ским остр ви ма, Ко мор ским, Мал див ским остр ви ма, на Ма у - 

ри ци ју су, Ре ју ни о ну и Сеј ше ли ма (од ко јих не ки ма ди рект но 

или ин ди рект но упра вља ју Фран цу ска и Ин ди ја), као и на 

спо ра зу ме у обла сти од бра не са Бру не јем, Ма ле зи јом и 

Син га пу ром. То би обез бе ди ло сло бод ну пло вид бу и нео ме - 

тан про ток енер ги је ши ром Евро а зи је. Не на гла ша ва ју ћи 

зна чај по сто је ћих аме рич ких вој них ба за у Ја па ну и Ју жној 

Ко ре ји и ши ре ња ути ца ја САД по 

Оке а ни ји, овај план би ла ко функ - 

ци о ни сао са „глав ним” ба за ма ко је 

је ла ко од ре ди ти као ме ту. 

У сва ком слу ча ју, власт САД 

на пр вом острв ском лан цу по чи ње 

да сла би. Ло кал но ста нов ни штво 

по ста ло је ма ње на кло ње но при су - 

ству стра них тру па у њи хо вој сре - 

ди ни. А успон Ки не чи ни да Пе кинг 

по ста је исто вре ме но и за стра шу - 

ју ћи и при вла чан – по ме ша на осе - 

ћа ња ко ја мо гу да ис ком пли ку ју би - 

ла те рал не од но се САД са њи хо вим 

са ве зни ци ма на Па ци фи ку. Са мо 

је пи та ње вре ме на. Ак ту ел на кри - 

за у аме рич ко-ја пан ским од но си ма 

– ко ји ја на ста ла због то га што не - 

ис ку сна Ха то ја ми на вла да же ли да 

по но во на пи ше пра ви ла би ла те - 

рал них од но са у сво ју ко рист иако 

то го во ри о раз ви ја њу ду бљих ве за 

са Ки ном – тре ба ло је да се до го ди 

мно го го ди на ра ни је. Још увек из у - 

зет но ис так ну та по зи ци ја Сје ди - 

ње них Аме рич ких Др жа ва у Ти хом 

оке а ну пред ста вља за ста ре ло на сле ђе Дру гог свет ског ра - 

та, у функ ци ји ра за ра ња ко ја су Ки на, Ја пан и Фи ли пи ни пре - 

тр пе ли то ком су ко ба. Па ни при су ство Сје ди ње них Аме рич - 

ких Др жа ва на Kо реј ском по лу о стр ву, нус про дукт ра та ко ји 

се за вр шио пре ви ше од по ла ве ка, не тра је веч но. 

Ве ли ка Ки на мо жда на ста је у по ли тич ком, еко ном ском 

или вој ном сми слу у Цен трал ној Ази ји, на Ин диј ском оке а ну, 

у ју го и сточ ној Ази ји и на за пад ном Па ци фи ку. Али, од мах 

иза ове но ве обла сти би ће низ рат них бро до ва САД , мно ги 

мо жда са ко ман дом у Оке а ни ји у парт нер ству са по мор ским 

сна га ма из Ин ди је, Ја па на и дру гих де мо крат ских зе ма ља. А 

с вре ме ном, ка ко бу де ра сло по ве ре ње Ки не, ње не по мор - 

ске сна ге мо гу да раз ви ју ма ње те ри то ри јал ни при ступ и са - 

ме да бу ду уву че не у ве ли ки ре ги о нал ни по мор ски са вез. 

У ме ђу вре ме ну, вре ди на по ме ну ти да, ка ко је ис та као 

по ли ти ко лог Ро берт Рос 1999. го ди не, од нос из ме ђу САД и 

Ки не у вој ном сми слу би ће ста бил ни ји не го што је од нос из - 

ме ђу САД и Со вјет ског Са ве за. Пре све га због ге о гра фи је 

Ис точ не Ази је. То ком хлад ног ра та, по мор ска си ла САД са - 

ма ни је би ла до вољ на да се кон фрон ти ра Со вјет ском Са ве - 

зу. Би ле су по треб не и зна чај не коп не не сна ге у Евро пи. 

Али, та кве коп не не сна ге ни ка да не ће би ти по треб не око 

иви це Евро а зи је, јер чак и ка да се при су ство коп не них сна - 

га САД око гра ни ца Ве ли ке Ки не сма њи, аме рич ка рат на 

мор на ри ца ће и да ље би ти ја ча од ки не ске мор на ри це. 

Ипак, са ма чи ње ни ца да еко ном ска и вој на моћ Ки не 

ра сте по гор ша ће аме рич ко-ки не ске тен зи је у на ред ним го - 

ди на ма. Да па ра фра зи рам Мир шај ме ра, Сје ди ње не Аме рич - 

ке Др жа ве, хе ге мон на за пад ној хе мис фе ри, по ку ша ће да 

спре че Ки ну да по ста не хе ге мон ве ћег де ла ис точ не хе мис - 

фе ре. Ово би мо гла би ти дра ма ко ја ће обе ле жи ти век. 

Превела Гордана КУБУРА 


Pogledi 

Исламски тероризам у Босни и Херцеговини 

Пише 

др Милан МИЈАЛКОВСКИ 

О 

Ак ти ви ра њем екс пло зив не на пра ве по ред 

згра де По ли циј ске ста ни це у Бу гој ну у 

БиХ, 27. ју на ове го ди не, уби јен је је дан 

по ли ца јац и по вре ђе но ви ше осо ба, а 

осум њи чен на па дач Ха рис Ча у ше вић, бе - 

же ћи са ме ста зло чи на, ба цио је бом бу на по ли циј - 

ску па тро лу и лак ше ра нио пет по ли ца ја ца. 

Пре гле дом ин фор ма ци ја у ве зи са тим те ро ри - 

стич ким на па дом, по себ но оних ко је су му прет хо - 

ди ли, мо гу ће је кон ста то ва ти да су бо сан ско-хер - 

це го вач ки оба ве штај ци, не сво јом во љом, ка пи ту - 

ли ра ли пред те ро ри сти ма. 

До вољ но је упо ре ди ти чи ње ни це о те ро ри сти - 

ма и по тен ци јал ним те ро ри сти ма ко је је из нео ди - 

рек тор Оба ве штај но-без бед но - 

сне аген ци је (ОСА) БиХ Ал вир Џу - 

во с јед не стра не, и ре ак ци је нео - 

пре зних по ли ти ча ра БиХ о те ро - 

ри стич кој прет њи, са дру ге. 

У БиХ, пре ма из ве шта ју Ал ви - 

ра Џу ва, има ви ше од 3.000 осо ба 

ко је у сва ком тре нут ку мо гу по чи - 

ни ти те ро ри стич ки чин. Ра ди се о 

при пад ни ци ма се ле фиј ског или 

ве ха биј ског по кре та ко ји је ре - 

тро гра дан, ри ги дан и ра ди ка лан 

пра вац у исла му, чи ји по бор ни ци 

су екс трем ни, на ме тљи ви и ис - 

кљу чи ви. Они сма тра ју оправ да - 

ним на си ље над не при ја те љи ма, 

му сли ма ни ма ко ји не при хва та ју 

њи хо во уче ње о исла му и не му - 

сли ма ни ма. Ве ћи на њих је не ко - 

ли ко го ди на у по ли циј ској еви - 

ден ци ји. Ме ђу тим, не по сто ји по - 

ли тич ка во ља у БиХ да се њи хо во 

де ло ва ње су зби је. 

Бо шњач ки по ли ти ча ри, ин те - 

лек ту ал ци од ауто ри те та, не вла - 

ди не ор га ни за ци је и ислам ска за - 

јед ни ца БиХ као је дин ствен 

фронт, мо ра ју да се јав но и ја сно 

од ре де пре ма по бор ни ци ма се ле - 

фи зма и ве ха би зма. Вре ме је да 

„сви при зна мо да се ра ди о ра ди - 

ка ли зму, те да ра ди кал но тре ба 

би ти из дво је но од ве ре“, ка зао је 

Џу во. 

По ду дар не ин фор ма ци је о 

по тен ци јал ним те ро ри сти ма из - 

Мар ке за ше ри јат 

На под ло зи та кве иде о ло - 

ги је, прав ца екс трем них ислам - 

ских ста во ва чи ји по бор ни ци не 

скри ва ју спрем ност да упо тре - 

бе и си лу ра ди ус по ста вља ња 

дру штве ног по рет ка на нор ма - 

ма ше ри ја та, ство рен је ве ха - 

биј ски по крет у БиХ (и на Бал - 

ка ну), ко ји се не сум њи во осе ћа 

спо соб ним да пре ђе на ра ди - 

кал ни је (те ро ри стич ке) ме то де 

бор бе. Реч је о тран сна ци о нал - 

ном по кре ту ко ји има ста бил не 

из во ре фи нан си ра ња, на ко је 

др жа ва не ма од го вор. 

Јав на је тај на да ве ха би је ну - 

де нов ча ну по моћ од не ко ли ко 

сто ти на ма ра ка ме сеч но по тен - 

ци јал ним при ста ли ца ма, усло - 

вља ва ју ћи је прак ти ци ра њем исла 

ма по њи хо вим на че ли ма. Тај 

при ступ фи нан си ра ња обич но 

иде од ру ке до ру ке па др жа ва 

не ма ни ка кву кон тро лу над њим. 

До бро осми шље ним ле гал ним 

де лат но сти ма екс тре ми сти „ра - 

де“ на ин док три на ци ји оста лих 

му сли ма на та ко да не ки од њих 

до сег ну ни во спрем но сти на са - 

мо жр тво ва ње у те ро ри стич ким 

ак ци ја ма. 

нео је и ди рек тор Упра ве по ли ци је Фе де ра ци је БиХ 

Злат ко Ми ле тић, да по ли ци ја успе шно ра ди свој део 

по сла, али код оста лих ин сти ту ци ја не ма по ли тич ке 

во ље. 

Глав ни др жав ни ту жи лац Ми ло рад Ба ра шин упо - 

зо рио је да при пад ни ци се ле фиј ског по кре та не при - 

зна ју ин сти ту ци је БиХ, упра вља ју мо тор ним во зи ли ма 

у пут ном са о бра ћа ју без во зач ких до зво ла, не же ле 

иден ти фи ка ци о на до ку мен та и да на раз не дру ге на - 

чи не иг но ри шу ма тич ну др жа ву. 

По да ци у обим ном по ли циј ском до си јеу Ха ри са 

Ча у ше ви ћа и На се ра Па ли сла мо ви ћа, ко ји су ли ше ни 

сло бо де због сум ње да су на па ли По ли циј ску ста ни цу 

у Бу гој ну, ука зу ју на ви сок сте пен њи хо ве ин док три - 

ни ра но сти. Ча у ше вић је био иден ти - 

фи ко ван као мо гу ћи из вр ши лац те - 

ро ри стич ког на па да на про сто ру 

БиХ. Ис под сли ке на свом Facebook 

про фи лу на пи сао је „Алах се спре ма 

за по бе ду“. Био је по ве зан са при - 

пад ни ци ма јед не те ро ри стич ке гру - 

пе, про тив чи јих чла но ва се во ди по - 

сту пак пред су дом у БиХ због сум ње 

да су пла ни ра ли те ро ри стич ке на па - 

де на ви ше обје ка та. 

Па ли сла мо вић је на кон хап ше - 

ња сво јим по на ша њем по твр дио 

на во де глав ног др жав ног ту жи о ца 

БиХ. Он је од био да уста не пред су - 

ди јом, об ја шња ва ју ћи да уко ли ко 

то учи ни „пре стао би би ти му сли - 

ман“ и зах те вао уда ља ва ње адво - 

ка та ко ји му је до де љен по слу жбе - 

ној ду жно сти, го во ре ћи: „Утр па ли 

сте ми овог чо ве ка без мог зна ња. 

Он ме ни не тре ба, ме ни је Алах до - 

во љан“. 

Да нас у мул ти вер ској БиХ има 

ре спек та би лан број по бор ни ка ова - 

квог схва та ња исла ма. Њи хо ва је 

ор га ни зо ва ност со лид на и не оску - 

де ва ју у фи нан си ра њу сво јих де лат - 

но сти. Успех оба ве шта ја ца у „об у - 

хва ту“ те прет ње, због „не сна ла же - 

ња“ дру гих др жав них ин сти ту ци ја, 

до ве ден је у пи та ње. То ће не сум - 

њи во по твр ди ти не ко „но во Бу гој - 

но“, на ро чи то ако не бу ду из ву че не 

аде кват не по у ке из по сто је ће си ту - 

а ци је. 

53

Д е ц а у о р у ж а н и м с у к о б и м а 

Прстић на о 

Са пу шком у ру ка ма, без да на 

шко ле, не у хра ње ни и пре пу ште ни 

са ми се би, спа ва ју ћи под ве дрим 

не бом, не ки де ча ци и де вој чи це 

не игра ју се „ра та“. Ра ти ште је 

њи хо во игра ли ште. Пре ма про це на ма 

Ује ди ње них на ци ја, ви ше од 300.000 

ма ли ша на при мо ра но је да се бо ри 

на не ком од ра ти шта од Ази је до 

Ла тин ске Аме ри ке. Деч је ру ке чи не 

и нај бру тал ни је зло чи не ко ји ма се 

до ка зу ју у су ро вом све ту „ве ли ких”. 

По да ци са те ре на све до че да је 

ствар на број ка знат но ве ћа од 

ста ти сти ке УН. Сем де це ко ја су 

на сил но мо би ли са на, ни је 

за не мар љив број ма лих вој ни ка 

„пла ће ни ка” ко ји до би ја ју но вац 

у за ме ну за услу ге у ра ту. 

Ши ром све та, тре нут но се во де бор бе на без - 

ма ло 30 ра ти шта, а у ви ше од 20, пре ма еви - 

ден ци ји Ује ди ње них на ци ја, ме ђу бор ци ма 

су и мла ђи од 18 го ди на. У Кон гу, Су да ну, 

Тај лан ду, Ира ку, Ав га ни ста ну и Мјан ма ру, 

де ца пред школ ског уз ра ста уче рат нич ке ве шти не и сва ко - 

днев но уче ству ју у нај су ро ви јим бор ба ма. Не про ђе дан да 

ме ди ји не из ве сте о не ком но вом слу ча ју зло у по тре бе де це 

у ра ту, па је не дав но от кри ве но да се у Мјан ма ру де се то го - 

ди шња ци ре гру ту ју као де тек то ри и чи ста чи мин ских по ља. 

У Ети о пи ји, вла да ју ћа пар ти ја при мо ра ва де цу сред њо школ - 

ског уз ра ста да се „бо ре” на сли чан на чин ју ри ша ју ћи пре ко 

мин ских по ља у по гра нич ном ра ту са Ери тре јом. У Ира ку, 

сто ти не де це, углав ном ис под 15 го ди на, при кљу чи ло се „Са- 

да мо вим ла ви ћи ма”.. У Шри Лан ки, мла де „Та мил де вој чи - 

це”, по зна ти је као „пти чи це сло бо де”, тре ни ра не су да по - 

ста ну бом ба ши са мо у би це. Са екс пло зи вом за ле пље ним за 

те ло на јав ним ме сти ма оне су да ва ле свој кр ва ви јед но крат - 

ни до при нос сло бо ди. На се ве ру Ира ка де се то го ди шњи де - 

чак ди гао је се бе у ва здух по што је по тр чао ка ауто мо би лу 

у ко ме се на ла зио шеф ирач ке по ли ци је. Ма ли на па дач ак - 

ти ви рао је екс пло зив, али ни је ус пео да при ђе до вољ но бли - 

зу да би успе шно оба вио свој за да так. 

Слич ни из ве шта ји све до че да су, без об зи ра на об у зда - 

ва ње кр ва вих су ко ба на африч ком кон ти нен ту и стал не на - 

по ре на свет ском ни воу да се за у ста ви ре гру то ва ње нај мла - 

ђих, мно ги де ча ци и де вој чи це на раз ли чи те на чи не при мо - 

ра ни да се бо ре у вој ска ма ши ром пла не те. 

54 


Пи ше Би ља на МИ ЉИЋ 

барачу 

У рат после пунолетства 

Већ го ди на ма тра ју ме ђу на род ни на по ри да се об у - 

ста ви ан га жо ва ње де це у ра то ви ма. У фе бру а ру 2007. го - 

ди не, 58 зе ма ља пот пи са ло је „Па ри ске прин ци пе”, исто - 

вре ме но се оба ве зу ју ћи да ће спре ча ва ти ре гру то ва ње 

де це, али и по ма га ти мла дим бор ци ма да се вра те нор - 

мал ном жи во ту. 

Ме ђу пот пи сни ци ма је и де сет од 12 зе ма ља у ко ји - 

ма се, твр де УН, у ве ли ком оби му ко ри сте де ца вој ни ци. 

Пот пи си ва ње „Прин ци па” усле ди ло је де сет го ди на по - 

што су ме ђу на род ни стан дар ди пр ви пут до го во ре ни у 

Кејп та у ну, ка да је уз раст од 18 го ди на по ста вљен као нај - 

ни жа гра ни ца при је ма у ору жа не сна ге. 

У до ку мен ту се на во ди да је „де те вој ник“ сва ко ли - 

це мла ђе од 18 го ди на ко је је део би ло ко је ре гу лар не 

или не ре гу лар не ору жа не сна ге или гру пе, укљу чу ју ћи ку - 

ва ре, но са че и ку ри ре, али и све оне ко ји су при дру же ни 

тим гру па ма, осим чла но ва по ро ди це. 

Та се де фи ни ци ја, та ко ђе, од но си и на де вој чи це ко - 

је су ре гру то ва не ра ди пру жа ња сек су ал них услу га, али и 

за из ну ђе не бра ко ве. Тим прин ци пи ма су, сто га, об у хва - 

ће на сва де ца у ко ја уче ству ју у рат ним су ко би ма, а не 

са мо она ко ја но се или су но си ла оруж је. 

Де ца се ша љу у бор бе обич но он да ка да се број од ра - 

слих рат ни ка, због по ги би ја и ра ња ва ња, дра стич но сма њи 

или ка да се рат раз бук та. За ма ли ша не је по треб но знат но 

ма ње хра не, оде ће и ме ди ка ме на та, а по ред то га, углав ном 

су у по ло жа ју да не мо гу ни да зах те ва ју ви ше. Де ца су, сто - 

га, знат но јеф ти ни ја од оста лих вој ни ка. Осим то га, ма ле 

вој ни ке је лак ше ин док три ни ра ти, мал тре ти ра ти, а мно ги 

ме ђу њи ма не ма ју лич не ис пра ве та ко да се мо гу пред ста ви - 

ти ста ри ји ма но што је су. 

Де ца мо гу да ру ку ју ла ким ауто мат ским оруж јем, мо гу 

да ку ва ју, но се опре му и за ли хе, па та ко по ста ју бес плат на 

рад на сна га. Упо тре бља ва ју их и као шпи ју не, до у шни ке, ку - 

ри ре... 

Нај јеф ти ни ји вој ни ци 

Па ра вој не сна ге, по је ди не 

вој ске, ге рил ске гру пе, али и не ке 

вла де, ре гру ту ју ма ли ша не пред - 

школ ског уз ра ста, све сни чи ње - 

ни це да њи ма мо гу ла ко да ма ни - 

пу ли шу. На чи ни ре гру то ва ња су 

број ни, а нај ве ћи број де це вој ни - 

ка узи ма се из си ро ма шних ре ги - 

о на, где је за њи хо ве по ро ди це то 

је ди ни на чин да се пре хра не. У 

ма ње си ро ма шним кра је ви ма, бу - 

ду ћи вој ни ци оти ма ју се на пу ту 

до шко ла или на дру гим ме сти ма 

где се оку пља ју. Ве ћи на „де це вој - 

ни ка” не слу же до бро вољ но, а нај - 

ви ше их је еви ден ти ра но у Афри - 

ци. Та мо их има ви ше од 100.000. 

По бу ње нич ке во ђе углав ном 

не ги ра ју да на мер но оти ма ју и 

зло у по тре бља ва ју де цу. По је ди - 

ни, по пут ислам ских по бу ње ни ка 

на ју гу Фи ли пи на, твр де да они 

са мо ре гру ту ју му шкар це иза шле 

из пу бер те та, а да ма ло лет не ре - 

гру те ко ри сте за за дат ке ко ји ни - 

су у ве зи са бор бом. 

55

svet 

Де чи ја по слу шност се 

зло у по тре бља ва до те ме ре 

да их је ла ко при мо ра ти да 

по ста ну сек су ал ни парт не ри 

вој ни ка, а по се бан про блем 

пред ста вља ре гру то ва ње де - 

вој чи ца мла ђих од 18 го ди на 

ко је сек су ал но зло ста вља ју 

њи хо ви вр шња ци. 

Као до дат ни ри зик, по - 

ред очи глед них ри зи ка уче - 

шћа у ору жа ном су ко бу ко ји 

ва же и за од ра сле, тре ба на - 

гла си ти и да њи хо ва не до - 

вољ на зре лост ма ло лет ни ке 

мо же по ве сти у пре те ра не 

ри зи ке. 

Спе ци јал ни пред став - 

ник Ује ди ње них на ци ја за де - 

цу у ору жа ним кон флик ти ма 

Ла ра Оту ну у го ди шњем из - 

ве шта ју на по ми ње да се „по - 

гла ви це” ра то ва окре ћу ка 

ис ко ри шћа ва њу де це због 

то га што су не ви на, под ло - 

жна ту ђем ути ца ју и ла ко их 

је им пре си о ни ра ти. Мо гу ће 

их је, пре ма ње ним ре чи ма, 

„из ва ја ти” у не ми ло срд ни 

ин стру мент. Она до да је да 

су до са да шње ис тра ге по ка - 

за ле да је пси хич ка са мо од - 

бра на де те та сла би ја од од - 

ра слог чо ве ка, од но сно да је 

де те мо гу ће ис тре ни ра ти да 

чи ни ства ри ко је би од ра - 

стао чо век од би јао да ура ди. 

Казне за кршење конвенција 

По чет ком 2007. го ди не, Ме ђу на род ни суд за 

рат не зло чи не по чи ње не у Си је ра Ле о неу осу дио 

је на за твор ске ка зне тро ји цу ли де ра па ра вој них 

фор ма ци ја за низ зло чи на, укљу чу ју ћи и ре гру то - 

ва ње де це то ком гра ђан ског ра та. То је пр ви пут 

да је Ме ђу на род ни три бу нал из ре као та кву ка зну. 

Је дан од рат них во ђа из Кон га та ко ђе се на ла - 

зи на су ђе њу у Ме ђу на род ном кри вич ном су ду под 

оп ту жбом да је оти мао де цу ка ко би се бо ри ла. 

Спе ци јал ни суд у Си је ра Ле о неу по ди гао је 2003. 

го ди не пр ве оп ту жни це због ан га жо ва ња де це 

вој ни ка. На ли сти оп ту же них на ла зи се и бив ши 

пред сед ник Ли бе ри је Чарлс Теј лор. На оп ту жни - 

ци про тив Теј ло ра на ла зи се и оп ту жба за ан га жо - 

ва ње де це мла ђе од 15 го ди на у вој не фор ма ци је у 

гра ђан ском ра ту од 1991. до 2002. го ди не. 

У го ди шњем из ве шта ју Са ве ту без бед но сти, 

ге не рал ни се кре тар Ује ди ње них на ци ја Бан Ки 

Мун на вео је ли сту ор га ни за ци ја ко ја ре гру ту ју де - 

цу, ме ђу ко ји ма су со ма лиј ска пре ла зна вла да, ору - 

жа не сна ге Кон га, вој ска Мјан ма ра и по бу ње нич - 

ке гру пе у Кон гу, Мјан ма ру, Ко лум би ји, Су да ну, 

Уган ди и на Фи ли пи ни ма, за тра жив ши том при ли - 

ком од Са ве та без бед но сти УН да раз мо три 

оштри је ме ре про тив зе ма ља и по бу ње нич ких гру - 

па ко је ре гру ту ју де цу у ору жа не сна ге и па ра вој - 

не фор ма ци је на та два кон ти нен та. 

Пу шка ко ја ни је 

играч ка 

Че сто се, као део ини - 

ци ја ци је у вој не фор ма ци је, 

мла дим бор ци ма на ре ђу је да 

уби ја ју за ро бље ни ке, а не - 

рет ко и чла но ве по ро ди це. 

Пре ма ре чи ма јед ног од по - 

бу ње нич ких во ђа у Де мо - 

крат ској Ре пу бли ци Кон го, 

де ца су по слу шни бор ци јер 

су мла ди и же ле да се до ка зу ју. Они ми сле, об ја шња ва он, 

да је све то игра и због то га не осе ћа ју страх. Ни је рет ко да 

их ко ри сте и за шпи јун ске по сло ве, а, ка ко ка же, де ца су 

успе шна у при ку пља њу по треб них ин фор ма ци ја, до да ју ћи 

да их ша љу дуж не при ја тељ ских ли ни ја јер на њих ни ко не 

сум ња. 

Ка да оја ча ју до вољ но да ру ку ју пу шком или по лу а у то - 

мат ским оруж јем, обич но око де се те го ди не, по ста ју вој ни - 

ци и уче ству ју у ди рект ним су ко би ма. У ис по ве сти ма ове де - 

це, че сто се мо же чу ти да не про ђе ни ме сец да на да се ку - 

хињ ско по су ђе за ме ни пу шком АК-47 или чак Г3, а но ше ње 

и ба ца ње руч них бом би по ста не део сва ко дне ви це. 

О по сле ди ца ма не до стат ка об у че но сти пре рас по ре ђи - 

ва ња у пр ве бор бе не ли ни је све до че из ве шта ји из Бу рун ди - 

ја и Кон га, ко ји по ка зу ју да су ма ли бор ци че сто нај те же ра - 

ња ва ни и да нај ви ше стра да ју. 

У си ту а ци ја ма ка да ни су ди рект но ан га жо ва ни у бор би, 

уоби ча је но је да се ма ли вој ни ци ша љу на осма трач ни це, 

јер од ра сли мо гу да се уоче на ви ше од 15 ме та ра уда ље но - 

сти, па су та ко они не рет ко пр ве жр тве у ме ђу соб ним пу - 

56 


не бом, на пра шња вим по до ви ма оро ну лих по бу ње нич ких 

скро ви шта. 

Мла де мај ке, ме ђу тим, ни су по ште ђе не ра то ва ња, јер 

ако је на пад у то ку, на кон пр вог по до ја са но во ро ђен че том 

на ле ђи ма и са пу шком у ру ка ма оне се при кљу чу ју по бу ње - 

нич ким са бор ци ма. Не рет ко су де вој чи це жр тве вр шња ка, 

де ча ка вој ни ка. За бе ле же но је да су у ви ше ма са ка ра у Ал - 

жи ру, пре ма ре чи ма оче ви да ца, по чи ни о ци ових звер ста ва 

би ли углав ном мла ђи од 16, 17 го ди на, а на ме ти су им би ле 

вр шња ки ње ко је су му чи ли и од се ца ли им де ло ве те ла, игра - 

ју ћи се са њи ма. 

Ти неј џе ри ве те ра ни 

шка ра њи ма. По ред то га, у „чист ка ма“ ко је се че сто спро во - 

де про тив по бу ње ни ка, не узи ма ју ћи у об зир го ди не, „уби ја - 

ју се сви по бу ње ни ци ко ји су ста са ли да но се пу шку“. 

Ме ђу ма ло лет ним вој ни ци ма, иако знат но ма ње од де - 

ча ка, има и де вој чи ца. У Ли бе ри ји 1997. го ди не, не ко ли ко 

про це на та де мо би ли са не де це вој ни ка чи ни ле су де вој чи це 

и мла де же не. Оне се че сто при кла ња ју по бу ње нич ким 

фрак ци ја ма ра ди соп стве не за шти те, а за уз врат, нај че шће 

по ста ју де вој ке по бу ње нич ких во ђа, од но сно „су пру ге из 

ра та”, ка ко се бе че сто на зи ва ју. По ред то га, ан га жо ва не су 

у кид на по ва њу дру гих ма ли ша на, у оти ма њу хра не и на мир - 

ни ца од се ља ка у оку пи ра ним ме сти ма. Оне ко је од би ја ју да 

се по ви ну ју овим зах те ви ма, су ро во су ка жња ва не и уби ја - 

не, као упо зо ре ње дру ги ма. Де вој чи це и де вој ке су о ча ва ју 

се са опа сно сти ма од пол но пре но си вих бо ле сти и не же ље - 

них труд но ћа, па се по ро ђа ји не рет ко од ви ја ју под ве дрим 

У из ве шта ју Ко а ли ци је за за у ста вља ње упо тре бе де це 

вој ни ка (CSUCS) на во ди се да су у по след ње три го ди не де - 

ца вој ни ци уче ство ва ли у 22 кон флик та ши ром све та. Ис ти - 

че се да је по сле за вр шет ка ра то ва у Ав га ни ста ну, Ан го ли и 

Си је ра Ле о неу де мо би ли са но 40.000 де це вој ни ка, а 25.000 

их је ре гру то ва но у су ко би ма у Су да ну и Оба ли Сло но ва че. 

На кон ус по ста вља ња ми ра 2003. у Ли бе ри ји, зе мља је 

раз о ру жа ла број не вој ни ке, ме ђу њи ма и 11.000 ма ло лет ни - 

ка. Де це вој ни ка да нас нај ви ше има у Кон гу, Ко лум би ји, Ин - 

до не зи ји, Не па лу, Фи ли пи ни ма, Че че ни ји, на Бли ском ис то - 

ку. Зва нич ни ци Уни це фа та ко ђе упо зо ра ва ју да се у су ко би - 

ма у Дар фу ру, у ре до ви ма свих за ра ће них стра на, бо ри ско - 

ро шест хи ља да ма лих вој ни ка, од ко јих су не ки је два на вр - 

ши ли 11 го ди на. Иако су дан ски за ко ни и ме ђу на род но пра - 

во за бра њу ју ан га жо ва ње де це у рат ним су ко би ма, де ца ко - 

ја но се оруж је чест су при зор, упо зо ра ва ју бор ци за пра ва 

ма ли ша на. 

У мно гим зе мља ма ко је су би ле за хва ће не рат ним су ко - 

би ма, на кон ус по ста вља ња при мир ја ор га ни зо ва ни су про - 

гра ми по мо ћи у про це су ре ин те гра ци је де це бив ших уче - 

сни ка ра та. Ис ку ства све до че о то ме да је реч о сло же ним и 

зах те ва ним про јек ти ма, чи ји је нај ва жни ји циљ по вра так ма - 

лих рат ни ка у по ро ди це. Про гра ми збри ња ва ју де цу од из - 

ла ска из је ди ни ца до ко нач ног по врат ка ку ћа ма, а у ме ђу - 

вре ме ну бо ра ве у при хва ти ли шти ма. Ту се ор га ни зу ју раз - 

ли чи те ак тив но сти у на ме ри да се она пси хо ло шки опо ра ве 

и по но во на у че уве ли ко за бо ра вље на пра ви ла по на ша ња у 

сва ко днев ном жи во ту, по чев од основ них хи ги јен ских на ви - 

ка до нор мал ног ко му ни ци ра ња са око ли ном. 

Она се, та ко ђе, опи сме ња ва ју и уче основ ним ра чун - 

ским опе ра ци ја ма, јер мно ги од њих не ма ју ни дан шко ле, а 

ва жно је и да се на у че или пак под се те на де чи је игре ко је 

мно га од њих ни су зна ла. Исто вре ме но, у овим цен три ма 

ра ди се и на тра га њу и про на ла же њу по ро ди ца чи ја су де - 

ца оте та. Ста нов ни ци у ве ли ком бро ју слу ча је ва ни су на - 

кло ње ни овим про гра ми ма, јер су мно ги од њих би ли ви - 

нов ни ци нај стра шни јих зло чи на ко је они пам те. С дру ге 

стра не, де ца вој ни ци су, углав ном, не по вер љи ва на по чет - 

ку про гра ма, али исто вре ме но же ле да се ипак вра те ку ћа - 

ма. У скла ду са тим, ве ли ком бро ју ма ли ша на би ло је по - 

треб но вре ме да се на вик ну на да не мо ра ју да ра де оно 

што су ра ди ла, али и да схва те да мо гу да се вра те ку ћа ма и 

ра чу на ју да ће им ипак би ти опро ште но оно што су то ком 

свог во је ва ња учи ни ла. Мно ги од њих су, у стра ху од по - 

тен ци јал не осве те и про го на, ла га ли о суд би ни сво је по ро - 

ди це или о свом по ре клу. 

Струч ња ци ко ји су се ба ви ли про бле ми ма ре со ци ја ли - 

за ци је на гла ша ва ју да се у кул ту ра ма ко је не гу ју тра ди ци ју 

и оби ча је са еле мен ти ма ис ку пље ња гре хо ва, као и об ре де 

очи шће ња и опра шта ња, по ка зао ве ли ки сте пен успе шно - 

сти у на по ри ма да де ца, бив ши вој ни ци, бу ду при хва ће ни у 

сво јим по ро ди ца ма и окру же њу из ког су по те кли. 

57

Priprema Mirjana SANDI] 

ИРАЧКЕ СНАГЕ МОГУ ОЧУВАТИ БЕЗБЕДНОСТ 

Порт па рол сна га САД у Ира ку 

Сти вен Лан ца из ја вио је да су ирач ка 

по ли ци ја и вој ска до ра сли за дат ку 

одр жа ва ња без бед но сти у зе мљи по - 

што аме рич ке бор бе не тру пе за вр - 

ше по вла че ње. Порт па рол аме рич - 

ких сна га је ре као да су ирач ке сна ге 

по ка за ле про фе си о на ли зам и ве ли ки 

на пре дак од 2003. го ди не, али и во љу да се да ље уна пре ђу ју. 

Лан ца је до дао ће у Ира ку си ту а ци ја би ти мир ни ја по што се обра - 

зу је ирач ка вла да. У Ира ку ће оста ти 50.000 при пад ни ка не бор бе них 

тру па САД ко је ће на ста ви ти да об у ча ва ју ирач ке без бед но сне сна ге. 

Порт па рол аме рич ке вој ске Ерик Блум ре као је да је по след ња 

аме рич ка бор бе на бри га да на пу сти ла Ирак и пре шла у су сед ни Ку вајт. 

РУСИЈА НЕЋЕ ИСПОРУЧИТИ ИРАНУ УГОВОРЕНЕ РАКЕТЕ 

Ви со ки ру ски вој ни 

зва нич ник Алек сан дер 

Фо мин из ја вио је да Ру - 

си ја због но вих санк ци - 

ја Ира ну, уве де них у УН 

уз по др шку Мо скве, не - 

ће ис по ру чи ти тој зе - 

мљи уго во ре но оруж је. 

Ру си ја би тре ба ло да 

пре ма од ред ба ма уго во - 

ра из 2007. го ди не Ира - 

ну ис по ру чи тех но ло шки на пред не од брам бе не ра ке те С-300. 

Због сум њи да Иран раз ви ја ну кле ар ни про грам ра ди пра вље ња 

атом ског оруж ја, За пад је за тра жио да се тој зе мљи не ис по ру чу је 

оруж је. Фо мин је ре као, не на во де ћи да је реч о С-300, да ће Ру си ја 

пре ки ну ти ис по ру ку „ве ли ких ра кет них си сте ма” у скла ду с по след њим 

кру гом санк ци ја УН. Ру ска вла да про шлог ме се ца са оп шти ла је да су 

санк ци је спре чи ле про да ју ра ке та, али је Иран ин си сти рао да се но ва 

огра ни че ња не од но се на по сто је ће уго во ре. 

РУСКЕ ГАРАНЦИЈЕ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ЈЕРМЕНИЈЕ 

Ру ска вој на ба за оста ће у Јер ме ни ји до 2044. го ди не, у за ме ну за 

до дат не без бед но сне га ран ци је, спо ра зу ме ли су се у Је ре ва ну пред - 

сед ни ци две зе мље, Дми триј Ме две дев и Серж Сар ки сјан. 

Пред сед ник Сар ки сјан из ја вио је да се Мо сква оба ве за ла да за - 

шти ти без бед ност Јер ме ни је и обез бе ди мо дер но на о ру жа ње за јер - 

мен ску вој ску. Ра ни ји спо ра зум, из 1995. го ди не, пред ви ђао је оста нак 

ру ске ба зе у Јер ме ни ји до 2020. го ди не. 

Пред сед ник Јер ме ни је је на кон фе рен ци ји за но ви на ре на вео да је 

но вим спо ра зу мом ру ској вој сци да та ве ћа сло бо да де ло ва ња. Спо ра - 

зу мом из 1995. го ди не, ак тив ност ру ске вој ске огра ни че на је на те ри - 

то ри ју бив шег Со вјет ског Са ве за, док је но вим спо ра зу мом то огра ни - 

че ње уки ну то. 

ШТЕДЊА У АУСТРИЈСКОЈ ВОЈСЦИ 

Ску па и ве - 

ли ка блин ди ра - 

на во зи ла пан - 

цер ви ше се не - 

ће ко ри сти ти у 

аустриј ској вој - 

сци. Аустриј ски ми ни стар од бра не од лу - 

чио је да ста ви ван упо тре бе по ло ви ну 

во зног пар ка блин ди ра них во зи ла, из еко - 

ном ских раз ло га. 

Ван упо тре бе би ће и 384 тен ка, ме ђу 

ко ји ма је 114 моћ них ле о пар да 2. Они не - 

ће би ти ни уни ште ни ни ти про да ти и мо - 

ћи ће да бу ду ре ак ти ви ра ни у слу ча ју по - 

тре бе, ка ко је про пи са но Уста вом ове зе - 

мље. Ми ни стар ство од бра не при ну ђе но 

је да због стро гих ме ра штед ње сма њи 

за ско ро по ло ви ну сво је тро шко ве, што 

би из но си ло око 540 ми ли о на евра. Са да - 

шњи бу џет из но си 1,2 ми ли јар де евра. 

При ну ђен да при ме ни оштре ре зо ве 

у свом бу џе ту, Ге не рал штаб је од лу чио да 

жр тву је сво ја ску па оклоп на во зи ла ка ко 

не би био при ну ђен да сма њи број ре гру - 

та. „Под при ти ском пра зне ке се, по треб - 

но је отво ре но го во ри ти”, по твр дио је ми - 

ни стар од бра не Нор берт Да ра бош. 

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО 

У ПАДОБРАНСТВУ У ЦРНОЈ ГОРИ 

За Свет ско па до бран ско пр вен ство 

у Ник ши ћу до са да се при ја ви ло бли зу 30 

на ци о нал них ре пре зен та ци ја са око 300 

так ми ча ра. Так ми че ње па до бра на ца би - 

ће одр жа но у Ник ши ћу, од 28. ав гу ста до 

4. сеп тем бра, на ре кон стру и са ном аеро - 

дро му Ка пи но По ље, на ко јем су па до - 

бран ци сво је ве шти не из во ди ли још од 

три де се тих го ди на. 

На Ка пи ном По љу бо ра вио је цр но - 

гор ски ми ни стар од бра не и пред сед ник 

Ор га ни за ци о ног од бо ра па до бран ског 

пр вен ства Бо ро Ву чи нић. Он је оце нио 

да је све спрем но за свет ско так ми че ња 

па до бра на ца. 

Но ва аеро дром ска пи ста на Ка пи ном 

По љу ду га је 1.450 а ши ро ка 30 ме та ра. 

По сто ји иде ја да аеро дром код Ник ши ћа 

бу де ва зду шна лу ка за при ват не ави о не 

бо га тих ту ри ста ко ји би до ла зи ли у Цр ну 

Го ру и на под руч је Ду бров ни ка. 

58 


P A R A L E L E 

Pi{e 

Aleksandar RADI] 

Ракеташи 

на Шабли 

Вој ска Ср би је 

на ред них да на 

из ве шће бор бе ну 

обу ку у Бу гар ској, 

и то сло же ни 

за да так га ђа ња 

ци ље ва у ва зду шном 

про сто ру из 

ра кет них си сте ма 

ПВО „не ва” и „куб” 

са по ли го на Ша бла 

на оба ли Цр ног мо ра, 

са на шим ра ке та ма 

и бу гар ским 

лан се ри ма 

Ср би ја гра ди ве зе са сво јим окру же њем, 

што је при о ри тет ма где се ми у ско - 

рој бу дућ но сти на ла зи ли. На ис точ ној 

гра ни ци де ша ва се про цес раз во ја бли ских од - 

брам бе них од но са са Бу гар ском, што је у јав - 

но сти ско ро не пре по зна то. Исто ри ја од но са 

две др жа ве оби лу је при ме ри ма ме ђу соб ног 

кон фрон ти ра ња за ин те ре се ве ли ких си ла. 

До ду ше, мо ра се при зна ти да је Ср би ја је ди ни 

агре сив ни рат пред у зе ла баш про тив Бу гар - 

ске 1885. го ди не, а тај кон фликт по слу жио је 

хо мо ге ни за ци ји бу гар ске на ци је. 

То ком два де се тог ве ка од но си Ср би је и 

Бу гар ске про шли су кроз дра ма тич не кон - 

флик те, али су у но ви је вре ме од но си две др - 

жа ве на од брам бе ном пла ну по ста ли ве о ма 

бли ски. 

Исто ри ја по себ них од брам бе них ве за Ср - 

би је и Бу гар ске во ди у 1996. го ди ну, у вре ме 

ка да је Деј тон ски до ку мент тек по чео да се 

при ме њу је и ка да је та да шња СРЈ по ка за ла ам - 

би ци ју да се при бли жи На тоу. Та да је чак и 

Сло бо дан Ми ло ше вић при чао о по тре би да се 

уђе у Про грам „Парт нер ство за мир”. У то 

вре ме из ме ђу СРЈ и Бу гар ске че сто су пу то - 

ва ле де ле га ци је на ви со ком ни воу. Акро бат ска 

гру па „Ле те ће зве зде“ го сто ва ла је на аеро - 

ми тин гу у Плов ди ву. Бу гар ска се у јед ном 

тре нут ку озбиљ но ин те ре со ва ла за на бав ку 

школ ског ави о на „ла ста”. Он да је кри за на Ко - 

со ву и Ме то хи ји при вре ме но за ле ди ла ве зе и 

отво ри ла не у год на пи та ња око чи ње ни це да 

су ави о ни На тоа ко ри сти ли ва зду шни про - 

стор Бу гар ске то ком бом бар до ва ња Ср би је. 

По сле по чет ка де мо кра ти за ци је Ср би је 

би ло је по треб но да про ђе не ко вре ме 

да би се од но си са ис точ ним су се дом 

до ве ли у пре ђа шње ста ње. По вод за об нов ну 

са рад ње 2005. го ди не би ла је раз ме на ис ку - 

ста ва око пар ти ци па ци је у Про гра му „Парт- 

нер ство за мир”. Те го ди не одр жа на је пр ва 

за јед нич ка ве жба, за тим је 2007. усле ди ла пр - 

ва тро стра на ве жба Ср би је, Бу гар ске и Ру му - 

ни је под на зи вом „Ду нав ска стра жа”, сле ди ле 

су ве жбе у бу гар ском си му ла ци о ном цен тру 

у Ча ра ли ци, ра зни се ми на ри, шко ло ва ња... 

И са да – га ђа ње из ра кет них си сте ма ко је 

сим бо лич но пред ста вља пр ви из ла зак Ср би је 

у мо дел са рад ње ка кав се у окви ру На тоа 

спро во ди у бор бе ној обу ци – сва ко да је оно 

што има и тра жи оно што му тре ба. Бу - 

гар ска има по ли гон, а Ср би ја по тре бу да 

спро во ди обу ку ра кет них ба те ри ја. Иако 

су ве зе Ср би је и Бу гар ске до бро су сед ске и 

без фор мал ног окви ра евро а тлан ти зма, 

мо ра да се ука же на то да се про це ду ре 

пред ви ђе не у На тоу ко ри сте у сва ком вој - 

ном об ли ку са рад ње две др жа ве. 

Упро шло сти су ве зе гра ди ли са мо по - 

ли ти ча ри на „ви со ком ни воу” и та - 

ко су од мах по сле Дру гог свет ског 

ра та два ли де ра, Ти то и Ди ми тров, раз - 

ма тра ла чак и Бал кан ску кон фе де ра ци ју. 

Ре зо лу ци ја Ин фор мби роа сру ши ла је тај 

про је кат и сле ди ле су го ди не бло ка де ис - 

точ них гра ни ца Ју го сла ви је, у ко јој се Бу - 

гар ска и те ка ко по тру ди ла да по ка же 

при вр же ност ис точ ном бло ку. Чак и ка да 

су од но си Бе о гра да и Мо скве до ве де ни у 

ред, оста ле су ло кал не бал кан ске тен зи је. 

Та ко су, на при мер, у нер во зна хлад но ра - 

тов ска вре ме на на про сто ру пре ма Бу - 

гар ској у ви ше на вра та де ли мич но ак ти - 

ви ра не рат не је ди ни це због по не ке агре - 

сив не из ја ве по ли ти ча ра са дру ге стра не 

ис точ не гра ни це или због ру тин ских ве - 

жби Вар шав ског пак та. 

У бу дућ но сти, ре ги о нал ни од но си 

умно го ме ће пре ва зи ћи окви ре на ци о нал - 

них гра ни ца од брам бе ног си сте ма на ко је 

смо на ви кли. Мо ра ће мо да се при вик не мо 

и на то да ће по сте пе но да се ство ре 

здру же не так тич ке је ди ни це или ба рем да 

се не ки про це си обу ке и одр жа ва ња ин те - 

гри шу, би ло са Бу гар ском би ло са не ком 

дру гом од су сед них др жа ва. То ће би ти је - 

ди ни на чин да се ре ше не ки про бле ми од - 

брам бе ног си сте ма, као што је на при мер 

пре ви со ка це на ви со ких тех но ло ги ја. При - 

мер за то пред ста вља пре по ру ка На тоа 

да др жа ве ко је не ма ју фи нан сиј ских сред - 

ста ва за на бав ку бар еска дри ле са вре ме - 

них бор бе них ави о на, учи не пре се дан и од - 

лу че се за на бав ку са мо оде ље ња, а да се 

за одр жа ва ње удру жи ви ше др жа ва са по - 

је ди нач но скром ним ре сур си ма. 

59

Симулације у проучавању физиономије савременог рата 

Као у реалности 

Ин сти тут за стра те гиј ска ис тра жи ва ња 

Сек то ра за по ли ти ку од бра не 

Ми ни стар ства од бра не Ср би је по кре нуо 

је 2009. сред њо роч ни про је кат – При ме на 

си му ла ци ја у про у ча ва њу фи зи о но ми је 

са вре ме ног ра та. Мо ти ва ци ја за 

ис тра жи ва ње та кве про бле ма ти ке 

про ис те кла је из де ло кру га ра да 

Ин сти ту та – раз ра да те о риј ских 

и ме то до ло шких осно ва ис тра жи ва ња 

у до ме ну без бед но сних иза зо ва, кри за 

и ору жа них су ко ба, ис тра жи ва ње 

про бле ма ис так ну тих у стра те гиј ским 

до ку мен ти ма и пра ће ње стра них 

ис ку ста ва. 

Пише др Небојша НИКОЛИЋ 

Ак ту ел ност раз ма тра ња фи зи о но ми је са вре ме ног 

ра то ва ња про ис ти че из ди на мич ке и из ме ње не 

при ро де и са др жа ја те ку ћих ору жа них су ко ба и 

но вих за да та ка и ми си ја ко је се до де љу ју ору жа - 

ним сна га ма. Зна чај про у ча ва ња ка рак те ра бу ду - 

ћих ору жа них су ко ба је у то ме што пре суд но ути чу на од - 

ре ђи ва ње струк ту ре и са ста ва ору жа них сна га, вр сту обу ке 

и при пре ма, док три ну упо тре бе и на чин опре ма ња вој них 

сна га. 

Од са вре ме них ору жа них сна га зах те ва се агил ност и 

спо соб ност мул ти функ циј ског де ло ва ња у из вр ша ва њу до - 

де ље них ми си ја у ра спо ну од спо соб но сти за кла сич ни ору - 

жа ни су коб, до спо соб но сти за ми ров не ми си је, те де ло ва - 

ња у ван ред ним си ту а ци ја ма. Агил ност пред ста вља спо соб - 

ност по је дин ца, је ди ни це или ор га ни за ци је да ефи ка сно од - 

го ва ра на раз ли чи те иза зо ве у раз ли чи тим окру же њи ма 

сход но раз ли чи тим ми си ја ма. То је свој ство ко је про ис ти че 

из си нер гич ког ефек та: ро бу сно сти, флек си бил но сти, при - 

ла го дљи во сти и ино ва тив но сти. 

60 


ПРИМЕНА 

Основ ни пред у слов за ква ли тет ну при ме ну си му ла - 

ци ја је сте по сто ја ње еду ко ва ног ка дра. Еду ка ци ја за 

област си му ла ци је је ду го тра јан и зах те ван про цес ко ји 

под ра зу ме ва пот пу но овла да ва ње бар јед ним си му ла ци о - 

ним па ке том или про грам ским је зи ком као и пред зна ња 

из раз ли чи тих обла сти: ин фор ма ци о них си сте ма, те о ри је 

ве ро ват но ће и ста ти сти ке, опе ра ци о них ис тра жи ва ња. 

Вој не при ме не си му ла ци ја зах те ва ју још је дан еле - 

ме нат – по зна ва ње про бле ма ти ке функ ци о ни са ња вој не 

ор га ни за ци је за сно ва но на ре ле вант ном прак тич ном ис - 

ку ству у оба вља њу раз ли чи тих ду жно сти у вој ним је ди - 

ни ца ма. Са рад ња раз ли чи тих ор га ни за ци ја у си сте му од - 

бра не и ван ње га на за јед нич ким про јек ти ма мо же до - 

при не ти ефи ка сни јем раз во ју соп стве них ка па ци те та за 

све ви до ве при ме не си му ла ци ја за вој не по тре бе. 

Ка рак те ри сти ке са вре ме них ра то ва као што су аси ме - 

трич ност, не ли не ар ност, ди на мич ност, не пред ви дљи вост, 

сло же ност, ре ла тив на крат ко трај ност и ви сок ин тен зи тет, 

у ве ли кој ме ри огра ни ча ва ју при ме ну дру гих ме то да при 

про у ча ва њу фи зи о но ми је са вре ме ног ра то ва ња. Упра во у 

то ме је ком па ра тив на пред ност си му ла ци ја над оста лим ис - 

тра жи вач ким ме то да ма. 

Екс пе ри мен ти са ње 

Си му ла ци ја је на чин при ка за по на ша ња ре ал ног си сте - 

ма или на чи на од ви ја ња ре ал ног про це са, пу тем екс пе ри - 

мен ти са ња на мо де лу ко ји је на пра вљен та ко да пред ста вља 

при каз ре ал ног си сте ма или си ту а ци је об у хва та ју ћи оне 

аспек те ко ји су од ин те ре са за про у ча ва ње. При ме на си му - 

ла ци о них тех но ло ги ја у вој ној али и оста лим обла сти ма од - 

ви ја се на не ко ли ко основ них пра ва ца ко ји се ме ђу соб но 

пре пли ћу и усло вља ва ју: ис тра жи ва ња, раз вој НВО, обу ка, 

опе ра тив на при ме на и обра зо ва ње. 

Си му ла ци ја сто ха стич ких про це са, си му ла ци ја дис крет - 

них до га ђа ја или Мон те Кар ло си му ла ци ја, си но ни ми су за 

ис тра жи вач ке или ана ли тич ке си му ла ци је ка ко их на зи ва ју 

не ки ауто ри. Ге не за Мон те Кар ло си му ла ци ја и по че так раз - 

во ја те ди сци пли не ве зу ју се за по зна ти про је кат Мен хетн с 

кра ја Дру гог свет ског ра та. Си му ла ци о но мо де ло ва ње као 

ме то до ло шки на уч ни при ступ раз ви је но је при про у ча ва њу 

ре ал них про бле ма ко ји су та кве сло же но сти да их је те шко 

об ра ди ти при ме ном кла сич них на уч них ме то да и те о ри ја. 

По пра ви лу, то су фе но ме ни ко је од ли ку је бар не ка од сле - 

де ћих ка рак те ри сти ка: сто ха стич ност, ди на мич ност, струк - 

тур на сло же ност... 

Упра во вој на област оби лу је та квим про це си ма, си ту а - 

ци ја ма и си сте ми ма. Уз то, си му ла ци о но мо де ло ва ње је сте 

је ди ни ефи ка сни кван ти та тив ни ме тод за мо де ло ва ње и 

про у ча ва ње фе но ме на ко ји су вр ло ску пи, опа сни (рат, ору - 

жа на бор ба) или јед но став но још не по сто је у ре ал но сти 

(но ва ор га ни за ци ја је ди ни ца, но ва док три на упо тре бе). 

Мон те Кар ло си му ла ци је ши ро ко се при ме њу ју у ис тра жи - 

61

техника 

ва њу про бле ма из обла сти ло ги сти ке, мо де ло ва ња бор бе - 

них си ту а ци ја, про це не ефи ка сно сти упо тре бе на о ру жа ња, 

ко ман до ва ња и об ра де ин фор ма ци ја. 

У раз во ју на о ру жа ња и вој не опре ме ко ри сте се ин же - 

њер ске ме то де мо де ло ва ња и си му ла ци је. Је дан од но ви јих 

при ме ра код нас је су ре зул та ти ти ма про фе со ра Мом чи ла 

Ми ли но ви ћа са Ка те дре за си сте ме на о ру жа ња Ма шин ског 

фа кул те та. Они су упра во за вр ши ли дво го ди шњи про је кат 

ко ји је по др жа ло Ми ни стар ства за на у ку – „Раз вој си му ла - 

ци о них софт вер ских и екс пе ри мен тал них мо де ла за про јек - 

то ва ње и про ве ру ефи ка сно сти но вих ре ше ња од брам бе них 

тех но ло ги ја си сте ма на о ру жа ња, му ни ци је и вој не опре ме”. 

У про це су од лу чи ва њу о на бав ци НВО, уз ме то де ви ше кри - 

те ри јум ске ана ли зе, ко ри сти се и си му ла ци ја. На при мер, 

при ме на си му ла ци о них па ке та за обу ку пу тем си му ла ци ја у 

ана ли зи и из бо ру нај бо ље ва ри јан те глав ног оруж ја у про - 

це су мо дер ни за ци је бор бе них во зи ла (ис тра жи вач ки тим са 

аме рич ке Вој не ака де ми је Вест По инт, 2004. го ди не). 

При ме на си му ла ци ја у вој ној обу ци одав но је по ста ла 

је дан од стан дар да обу ке у са вре ме ним ору жа ним сна га ма. 

За ту свр ху фор ми ра ју се цен три за вој ну обу ку си му ла ци - 

јом, ко ји пред ста вља ју но ви еле мент у ор га ни за циј ској 

струк ту ри вој ске. Пред но сти при ме не си му ла ци ја у обу ци 

су сле де ће: јеф ти ни је су од пра вих ве жби, не зах те ва ју ве - 

ли ке по ли го не, ште де вре ме за обу ку, за тим, флек си бил не и 

ла ко при ла го дљи ве за спе ци фич не ци ље ве обу ке, те да ју мо - 

гућ ност јед но вре ме не обу ке ви ших и ни жих ко манд них ни - 

воа. До бра вест за Вој ску Ср би је је сте чи ње ни ца да ће цен - 

три за обу ку си му ла ци јом уско ро би ти у пу ној функ ци ји у 

окви ру Упра ве за обу ку и док три ну Ге не рал шта ба и на Вој - 

ној ака де ми ји. 

Опе ра тив на при ме на 

си му ла ци ја је сте нај ви ши 

вид при ме не си му ла ци ја ко - 

ји још ни је за жи вео у пу ној 

ме ри, али је пре по знат ње - 

гов по тен ци јал. По сто је 

при ме ри ко ји су на са мој 

гра ни ци ис тра жи вач ке и 

опе ра тив не при ме не си му - 

ла ци ја у вој ној обла сти, од - 

но сно при па да ју и по ве зу ју 

оба прав ца. Је дан од но ви - 

јих при ме ра је рад Ба ра хо на 

и гру пе ауто ра из 2007, у ко - 

ме се раз ма тра ју про блем 

еше ло ни ра ња ма те ри јал них 

ре зер ви и прин ци пи до ту ра 

у ци љу по бољ ша ња ло ги сти - 

ке за мре жно цен трич не 

опе ра ци је. Тај рад има из ра - 

зи то ис тра жи вач ки ка рак - 

тер, али је ори јен ти сан на 

опе ра тив ну при ме ну и прак - 

тич ну им пле мен та ци ју. 

Мре жно ор га ни зо ва ње 

под ра зу ме ва де цен тра ли за - 

62 


ци ју и дис пер зи ју у ви ше ма њих ауто ном них гру па ко је 

функ ци о ни шу и ко му ни ци ра ју ме ђу соб но без стро го цен - 

трал ног ру ко во ђе ња. Про та го ни сти мре жног ра та ни су са - 

мо др жа ве, већ то мо гу би ти и оста ли су бјек ти као што су 

кри ми нал не, те ро ри стич ке, не ле гал ни тр гов ци оруж јем, љу - 

ди ма... 

Ро је ње 

Де цен тра ли зо ва не ауто ном не ен ти те те по ве зу ју за јед - 

нич ки ин те ре си, ци ље ви, док три на и стра те ги ја. Тај вид ра - 

то ва ња ни је нов, али је сна жан за мах до био раз во јем и ши - 

ро ком упо тре бом ин фор ма ци о них тех но ло ги ја. Дис пер зи ја 

сма њу је мо гућ ност да про тив ник от кри је сна ге, по ве ћа ва 

спо соб ност пре жи вља ва ња у су ко бу, сма њу је ве ли чи ну гу - 

би та ка, збу њу је про тив ни ка од су ством „ја сног” рас по ре да 

сна га. Де цен тра ли за ци ја омо гу ћа ва бр зи ну у раз ме ни ин - 

фор ма ци ја и ко ор ди на ци ји за де ло ва ње. Ауто ном ност омо - 

гу ћа ва ини ци ја ти ву и кре а тив ност у од лу чи ва њу и де ло ва њу. 

Ка рак тер мре жног ра та до во ди у пи та ње про стор не, 

вре мен ске и дру ге од ред ни це кла сич не пер цеп ци је ра то ва - 

ња: не ста је гра ни ца из ме ђу ми ра и ра та, офан зи ве и од бра - 

не, ци ви ла и вој ни ка, за тим, до ла зи и до про ме на у при ме ни 

за ко на и оби ча ја ра то ва ња, а уло ге, од го вор но сти и за да ци 

по ли ти ча ра, вој ни ка, по ли ца ја ца, оба ве шта ја ца и оста лих 

уче сни ка се пре пли ћу. 

Свор минг (swar ming) или у сло бод ном пре во ду „ро је - 

ње“ је сте ди рект на по сле ди ца ши рег кон цеп та мре жно-цен - 

трич ног ра то ва ња. За ауто ре тог кон цеп та сма тра ју се ис - 

тра жи ва чи из аме рич ке кор по ра ци је RAND: Џон Ар квил и 

Деј вид Ран фелд. Свор минг под ра зу ме ва деј ства де цен тра - 

ли зо ва них, дис пер зо ва них сна га ко је се са мо син хро ни зу ју и 

кон цен три шу у тре нут ку на па да на про тив ни ка, а по за вр - 

шет ку се по но во ра зи ла зе и на ста вља ју ре ла тив но ауто ном - 

но де ло ва ње. Спо на с кла сич ним при сту пом је сте про на ла - 

же ње или ства ра ње и ис ко ри шће ње сла бо сти про тив ни ка. 

Свор минг ка рак те ри ше су пер и ор но пра ће ње си ту а ци је – је - 

ди ни це мо ра ју зна ти где је не при ја тељ и где су при ја тељ ске 

је ди ни це. Осим ло ка ци је сна га зна чај ни су и оста ли еле мен - 

ти – на ме ре, ак тив но сти. По жељ на је и ин фор ма ци о на су - 

пер и ор ност у од но су на про тив ни ка. 

Скри ве ност – тај ност по зи ци је и сна га је сте жи вот но 

ва жно јер су је ди ни це ло ци ра не у не при ја тељ ском окру же - 

њу. Свор минг ка рак те ри ше и жи ла вост сна га – бо ље ком па - 

ра тив не спо соб но сти у од но су на про тив ни ка, мо гућ ност 

на но ше ња ве ће ште те про тив ни ку не го што он мо же оства - 

ри ти (ве ћи до мет или пре ци зност на о ру жа ња, те екс пло а та - 

ци ја екс тер них огра ни че ња про тив ни ка усло вље них по ли - 

тич ким, ме диј ским и слич ним фак то ри ма). Спо соб ност оп - 

ко ља ва ња и исто вре ме ност ак ци ја та ко ђе су зна чај не осо - 

би не тог мо де ла. Пред у сло ви за њих је су до бра ин фор ма - 

ци о на и ко му ни ка ци о на по ве за ност, те је дин ство ин те ре са 

и ци ље ва. 

Пре ма ре чи ма про фе со ра Ра до ми ра Јан ко ви ћа (Ра чу - 

нар ски фа кул тет) ко ји ви ше го ди на про у ча ва си му ла ци ју 

свор мин га, по тен ци јал на упо треб на вред ност тог кон цеп та 

огле да се у иде ји да се с ма њим сна га ма мо же по сти ћи ви - 

ше. О си му ла ци ји свор мин га мо же се про чи та ти у сту ди ји 

„При ме не си му ла ци ја у про у ча ва њу фи зи о но ми је са вре ме - 

ног ра та“ Ин сти ту та за стра те гиј ска ис тра жи ва ња. 

63

Из ло жб фо то гр фи ј 

„Н ст ли жи во ти”, 

по св ћ н н ст лим 

ли ци м то ком р то в 

у бив шој Ју го сл ви ји, 

отво р н ј н дв но 

ис прд Умт нич ког 

п ви љо н „Цви ј т 

Зу зо рић” н 

К л мг д ну, 

том при ли ком 

прд ст вљ н ј 

и исто и м н књи г. 

По кро ви т љи про јк т 

су Ко ми си ј з 

н ст л ли ц Вл д 

Ср би ј и М ђу н род ни 

ко ми тт Цр в ног кр ст. 

Књи га „Не ста ли жи во ти“ 

до ку мен ту је при че 15 по - 

ро ди ца ко је су уз сво је 

нај ми ли је из гу би ле и део соп - 

стве них жи во та. Суд би не тих 

љу ди за бе ле жи ли су бри тан ски 

фо то граф Ник Дан ци гер и ка - 

над ски пи сац Ро ри Ме клин, 

до бит ни ци пре сти жних ме ђу - 

на род них на гра да у обла сти 

фо то гра фи је и до ку мен тар ног 

фил ма, од но сно књи жев но сти 

и но ви нар ства. 

„Ра де ћи као фо то ре пор тер, био сам све док су ко ба ко - 

ји су се од ви ја ли у ре ги о ну. Као и по сле дру гих ра то ва, љу - 

ди ми сле да је тра ге ди ја за вр ше на у тре нут ку ка да се бор - 

бе окон ча ју. Ме ђу тим, оно што је на овим про сто ри ма 

оста ви ло сна жан ути сак је чи ње ни ца да се то ли ко љу ди во - 

де као не ста ли “, ис та као је Ник Дан цин гер до да ју ћи да је у 

су сре ти ма са њи хо вим по ро ди ца ма уви део са ко ли ко пат ње 

и бо ла они жи ве, без об зи ра на њи хо ву на ци о нал ност и по - 

ре кло. 

„Не мо гу да упо ре ђу јем пат њу и да ка жем да не ки па те 

ви ше од дру гих. По ро ди це ко је тра га ју за не ким сво јим 

чла ном па те под јед на ко“, на гла ша ва Дан цин гер. 

Пре ма по да ци ма Ме ђу на род ног цр ве ног кр ста у ра то - 

ви ма на за пад ном Бал ка ну не ста ло је 34.775 љу ди. До са да 

је ре ше на суд би на 20.125 не ста лих, а по ро ди це и при ја те - 

љи, и по сле две де це ни је од су ко ба, тра га ју за 14.650 осо - 

ба, по ку ша ва ју ћи да са зна ју суд би ну сво јих нај ми ли јих, да 

Изложба фотографија „Нестали животи” 

Непознате 

судбине 

Аутор фотографија 

британски фотограф 

Ник Данцигер 

до би ју њи хо ве по смрт не остат ке и до - 

сто јан стве но их са хра не. 

„Пре Бе о гра да из ло жба је би ла по - 

ста вље на у Лон до ну, где је ин те ре со ва ње 

би ло из у зет но. Љу ди су ре а го ва ли на тра - 

ге ди ју. Љу ди ко ји не жи ве или не по ти чу 

из зе ма ља у ре ги о ну не зна ју ко је на фо - 

то гра фи ји из Ср би је, Бо сне, Хр ват ске и 

то су за њих обич ни љу ди. Та ко и тре ба 

да бу де“, по ру чу је аутор фо то гра фи ја до - 

да ју ћи да су љу ди, док су гле да ли фо то - 

гра фи је, ми сли ли да би то мо гла да бу де 

њи хо ва се стра, мај ка, ћер ка или син... 

Тр г њ з ин фор м ци ј м 

„Го ди на ма већ ове по ро ди це про ла зе кроз па као. Не из ве сност у ко јој су при ну ђе ни 

да жи ве иза зи ва ду бо ку пат њу и оста вља трај не ра не. Иза хлад не ста ти сти ке сто је по је - 

дин ци, му шкар ци, же не и де ца чи ји жи во ти су ис трг ну ти не из ре ци вим на си љем. Основ - 

но је пи та ње људ ског до сто јан ства и по ли тич ке од го вор но сти да хи ља де по ро ди ца ко је 

па те због ово га до би ју ин фор ма ци ју и по др шку“, ре као је на отва ра њу из ло жбе Пол- 

Ан ри Ар ни, шеф ре ги о нал не кан це ла ри је Ме ђу на род ног ко ми те та Цр ве ног кр ста. 

Пре ма ње го вим ре чи ма, са да шњом бр зи ном про це са, би ће по треб не 33 го ди не да 

се ре ше сви пре о ста ли слу ча је ви из су ко ба на Ко со ву, 22 го ди не за жр тве у Хр ват ској 

и 11 го ди на за Бо сну и Хер це го ви ну. „Ра све тља ва ње њи хо ве суд би не је оба ве за свих 

нас. По ро ди це има ју пра во да зна ју шта се де си ло са њи хо вим нај ми ли јим, али и пра во 

да зна ју ко је по чи нио зло чи не над њи ма“, ка зао је Вељ ко Ода ло вић, пред сед ник Ко ми - 

си је за не ста ла ли ца Вла де Ре пу бли ке Ср би је. Ода ло вић је под се тио да се је дан ма ли 

град од 15.000 љу ди и да ље во ди као не стао. 

„По ро ди це не ста лих ли ца ко је оку пља Ко ор ди на ци ја срп ских удру же ња не за до - 

вољ не су ди на ми ком ра да над ле жних ин сти ту ци ја. Ве ру је мо да је мо гло ви ше да се 

ура ди де по ли ти за ци јом про бле ма и тра жи мо да се жр тва ма, без дис кри ми на ци је, да 

исти трет ман”, ре кла је Ол ги ца Бо жа нић, из Ко ор ди на ци је срп ских удру же ња не ста - 

лих ли ца са про сто ра бив ше Ју го сла ви је. 

„Ка ко је ово мо гло да се до го ди у 20. ве ку и за што да - 

нас не учи ни мо ви ше за ове по ро ди це – чи ни ми се да је 

раз ми шља ње на ко је их је из ло жба на ве ла”, об ја шња ва 

Дан цин гер. Он ис ти че да је би ло из у зет но те шко на пра ви - 

ти се лек ци ју при ча и фо то за пи са за књи гу, има ју ћи у ви ду 

спе ци фич ност бал кан ског ре ги о на, али и број тра гич них 

при ча ко ју сва ка од ових по ро ди ца мо же да ис при ча. 

„Сма трам да суд би не не ста лих ко је смо овим пу тем 

пред ста ви ли објек тив но осли ка ва ју про бле ма ти ку не ста лих 

ли ца на овим про сто ри ма“, за кљу чу је Ник Дан цин гер. 

Књи га „Не ста ли жи во ти“ пре ве де на је на три је зи ка, а 

из ло жба је јав но сти пре ми јер но пред ста вље на у Лон до ну у 

ју лу ове го ди не. На кон Бе о гра да, фо то гра фи је ће би ти из - 

ло же не у Са ра је ву, При шти ни, Мо ста ру, Стра збу ру, Ба ња - 

лу ци, Бри се лу, Бер ну и Ота ви. 


Сни мио Радован ПОПОВИЋ 

64 


И з л о ж б В о ј н о г м у з ј 

Рскош 

грдијских 

униформи 

Из ло жбом „180 го ди н Гр д у Ср би ји” Вој ни 

му зј об л жио ј свој дн – 22. в густ, к д 

ј 1878. го ди н кнз Ми лн пот пи со кт о 

фор ми р њу му з ј. Би ло ј то н вл д рв 

ро ђн дн (10. в гу ст по ст ром к лн д - 

ру), том при ли ком про чи тн ј и кт о н з - 

ви сно сти Ср би ј н кон Бр лин ског кон гр с. 

Аутор из ло жбе ви ши ку стос Ду шан ка Ма ри чић ус пе ла је 

да при ре ди ди на мич ну екс по зи ци ју ком би ну ју ћи гар диј - 

ске уни фор ме из раз ли чи тих епо ха са фо то гра фи ја ма на 

ко ји ма су гар ди сти са лич ним на о ру жа њем. 

Из ло же ни му зеј ски пред ме ти из 19. и 20. ве ка пред ста - 

вље ни су хро но ло шки и до пу ње ни ре кон струк ци ја ма и ко пи - 

ја ма пред ме та та мо где је то би ло нео п ход но. Из ло жбом до - 

ми ни ра ју гар диј ске уни фор ме од пр во у ста но вље не 1859. го - 

ди не, пре ко ка рак те ри стич них за крај 19. и по че так 20. ве ка, 

па све до са вре ме них уни фор ми. По себ но ме сто за у зи ма на - 

о ру жа ње – ком по зи ци ја са чи ње на од ори ги нал них му зеј ских 

пред ме та хлад ног и ва тре ног оруж ја. 

Гар диј ске ка пе пред ста вља ју зна ча јан део уни фор ме и 

ис ти чу се сво јом ле по том. Ту су ке пи – ка па гар ди сте ор до - 

нанс офи ци ра из 1882. го ди не и шап ка кра ља Алек сан дра 

Пр вог Ка ра ђор ђе ви ћа. 

По ред уни фор ми и оруж ја, и ли ков ни умет ни ци оста ви - 

ли су траг, им пре си о ни ра ни из гле дом гар ди ста. По ред пор - 

тре та кња за Ми ло ша, рад не по зна тог ауто ра, ту су и два 

аква ре ла по зна тог умет ни ка Ка ро ла Поп де Сат ма ри ја и аква - 

ре ли До бро са ва–До бре Ђор ђе ви ћа, ко ји пред ста вља ју гар диј - 

ске уни фор ме и ис ти чу по себ ност опре ме офи ци ра и ре до ва 

при пад ни ка Гар де. 

У цен трал ном де лу Га ле ри је Вој ног му зе ја до ми ни ра ју гар - 

диј ске за ста ве. Јед на је са чу ва ни ори ги нал из 1903. го ди не и 

пред ста вља уни кат ни руч ни рад, на ко јој се ви ди рас ко шни та - 

ле нат ве зи ља ко је су је у зла ту из ве зле. Дру га за ста ва је из 

1956. го ди не и пред ста вља ју го сло вен ску гар диј ску за ста ву. 

Из ло жбом је оства рен спој тра ди ци је и са да шњо сти и 

пред ста вљен раз вој Гар де у Ср би ји кроз 180 го ди на. 

Иван МИ ЈА ТО ВИЋ 

Р Ч И И С И Н Т А Г М 

Срмот 

Пише 

Зорица ЈАНКОВИЋ 

Већ смо на ви кли да у го во ру јав них лич но сти, 

пре све га по ли ти ча ра, чу је мо од ре ђе не ре чи 

и син таг ме, ко је су у том мо мен ту у мо ди, од но сно 

„у то пу“. Да се под се ти мо, с вре ме ном је то би ла тен зи ја 

(1989), па шта још тре ба да се де си (1990), ни чим иза зва - 

не (1992), де ва сти ра ње (1997), ди вер си фи ка ци ја (1998), 

ко ха би та ци ја (2003), кре ди би ли тет (2006), апли ци ра ње 

(2007), ли ци ти ра ње (2008). Oд про шле го ди не сви не што 

пре по зна ју и по сле то га има ју бе не фит. Oвог про ле ћа 

„у то пу“ је ре лак са ци ја (ре лак си ра ни од но си, ре лак си ра на 

ат мос фе ра, ре лак си ран при ступ, ре лак си ран на чин, 

ре лак си ран став), а од не дав но мно ги ис ти чу да је 

за успех нео п ход на си нер ги ја. 

Не ка ко исто вре ме но са бе не фи том, ре лак са ци јом и 

си нер ги јом, ме сто на „топ ли сти“ за у зе ла је реч сра мо та. 

У Реч ни ку срп ско хр ват ског је зи ка (Ма ти ца срп ска, Но ви 

Сад 1973) сто ји да је сра мо та ста ње, по ло жај ко ји иза зи ва 

пре зир, по ни же ње; увре да; ду бо ко и ја ко осе ћа ње сра ма, 

сти да; не ча стан, сра ман чин. 

Због че га се ова ста ра срп ска реч, у ово вре ме, све 

че шће код нас из го ва ра Из гле да да ће мо од го вор на ово 

ни ма ло јед но став но пи та ње, на ћи у де фи ни ци ји да тој у све 

ви ше ко ри шће ном (по се ће ном) Реч ни ку слен га Vukajlija 

(www.vukajlija.com), где се каже да се реч срамота 

изговара „када, погођени неправдом, нисмо у могућности 

баш ништа да учинимо, сем да одиграмо на карту морала 

оног који нам чини неправду”. 

И изгледа да је тако. Шта друго да кажемо када нам 

политичари једно говоре а друго раде, када до јуче 

угледне јавне личности (судије, тужиоце, градоначелнике, 

банкаре, лекаре, спортисте, манекене) видимо са лисицама 

на рукама, али и када спортске судије краду наш тим или 

репрезентацију. 

Наравно, ова реч када је изговоре јавне личности 

има већу тежину. Тако је изјава председника Хрватске 

Иве Јосиповића: „Срамота је да криминалци сарађују 

боље од држава”, допринела напретку дела билатералних 

односа две суседне земље. 

Али, јавно изговорена реч срамота све се више 

непримерено и неодговорно користи. Нема дана да се 

у ударним ТВ терминима и на насловним странама 

штампаних медија не пришивају квалификације као што су: 

то је срамота за државу, то је срамота за Србију, то је 

срамота за скупштину, то је срамота за српски народ... 

На крају, позивам на одмереност у исказивању 

јавно изговорене речи. А што се тиче топ речи срамота, 

искористимо је да кажемо: није срамота питати, није 

срамота исказивати емоције, није срамота похвалити 

владу и није срамота изгубити утакмицу од Бразила. 

Ауторка је историчар и кустос 

Историјског музеја Србије 

65

feqton 

Два века од битке код Варварина (1810–2010) 

Пише: Крсман МИЛОШЕВИЋ 

Срби у руском 

ратном плану 

По сле по ра за на Че гру 

и Де ли гра ду, 1809. го ди не, 

мо рал уста ни ка био је 

на те шком ис пи ту, баш као 

и Ка ра ђор ђе во по ве ре ње 

у Ру се, из и гра но не ко ли ко 

пу та до та да. Про ме не 

у од но си ма из ме ђу На по ле о на 

и Аустри је с јед не стра не 

и све из глед ни ји су коб Ру си је 

и Тур ске с дру ге, на ве ли су 

ве ли ке си ле да по но во обра те 

па жњу на Ср бе и Ср би ју. Сва ка 

из свог ин те ре са, на рав но. 

Не у о би ча је но бла га зи ма 1809/10. ра но је „из ма ми ла рат - 

ни ке” на бој но по ље. Вој ни ус пе си Тур ске у прет ход ној 

го ди ни бу ди ли су јој на ду да ће, по сле ви ше од пет го ди - 

на, ре ши ти про блем срп ског устан ка. Пор та је по но во 

име но ва ла Хур шид-па шу за ру ме лиј ског, а Ибра хим-па - 

шу за бо сан ског ве зи ра, оче ку ју ћи си гу ран успех у пред сто је ћим 

бит ка ма. У Бо сни је спро ве де на ма сов на мо би ли за ци ја. У фер ма ну 

Ибра хим-па ше се ка же: „Же не и дје цу им за ро би те, по крет ну имо - 

ви ну по ро би те и по пљач кај те, те та ко гле дај те да се та срп ска бри га 

јед ном за уви јек кра ју при ве де.” 

Иако збу ње ни не сло гом сво јих глав них ста ре ши на, по себ но по - 

реч ког вој во де Ми лен ка Стој ко ви ћа, Пе тра До брњ ца и Хај дук-Вељ - 

ка, ко ји су би ли у отво ре ном су ко бу са Ка ра ђор ђем, срп ски уста ни - 

ци би ли су спрем ни да до че ка ју Тур ке. У по сто је ћим окол но сти ма, с 

об зи ром на ве о ма из ве стан рат из ме ђу Тур ске и Ру си је, Ру си су про - 

це ни ли да им Ср би „мо гу би ти од ко ри сти” и до не кле из ме ни ли по - 

ли ти ку пре ма уста ни ци ма, ко је су 1909. го ди не оста ви ли на це ди лу, 

за у ста вља ју ћи се на Ду на ву. У рат ној про кла ма ци ји упу ће ној 3. мар - 

66 


та, Ба гра ти он је обе ћао Ср би - 

ма „не за ви сност и бла жен - 

ство”, ако се по ве жу с ње го - 

вим тру па ма под ко ман дом 

ге не ра ла Иса је ва. Ни је из бе - 

гао да Ср бе под се ти да су 

„про ли ли мно го кр ви”, а ни су 

ре ши ли свој про блем с Тур - 

ци ма. 

Ру ска про кла ма ци ја је до - 

ста ути ца ла на Ка ра ђор ђа. 

Иако су би ли не за до вољ ни та - 

да шњим во ждо вим при бли жа - 

ва њем Фран цу ској и Аустри - 

ји, Ру си су га јав но бра ни ли и 

ис ти ца ли ње го ве огром не за - 

слу ге. Но, ипак, про тив ње га 

је би ла упе ре на Ба гра ти о но ва 

за ми сао да се кон зул Ро до фи - 

ни кин, по сле бек ства из Ср би - 

је прет ход не го ди не, су прот - 

но во ждо вој во љи, вра ти, а ус - 

та нич ка вој ска ста ви под ко - 

ман ду ге не ра ла Иса је ва. Би ло 

ка ко би ло, ру ска вој ска је 22. 

мар та пре шла Ду нав и за по се - 

ла Ве ли ко Остр во, а Хај дук 

Вељ ко је ушао у Бр зу Па лан ку. 

Си ту а ци ја се, ме ђу тим, уско - 

ро ме ња, јер Ру си убр зо на пу - 

шта ју Остр во, а не што ка сни - 

је до ла зи и до про ме на у ру - 

ском рат ном пла ну и за ме не 

Ба гра ти о на са ге не ра лом Бан - 

ти шем Ка мен ским. 

Промене 

у руској војсци 

УОЧИ НОВОГ СУКОБА 

Но ви ко ман дант ру ских 

тру па про тив Ту ра ка, гроф Ка - 

мен ски, из ви ња вао се Ка ра - 

ђор ђу и Со вје ту због по вла че - 

ња ру ских тру па са Ду на ва, уз 

обе ћа ње да ће их у ма ју вра - 

ти ти у Ср би ју. Уме сто, за Ка - Карађорђе Петровић 

ра ђор ђа не по жељ ног Ро до фи - 

ни ки на, за „са деј ство” са Ср би ма од ре ђен је гроф Цу ка то, 

чи ме је и ко нач но укло њен Ро до фи ни кин. Сма тра се да је на 

та кву од лу ку бит но ути цао вој во да Ми лан Обре но вић, али 

вожд ни је од мах о то ме оба ве штен. У пи сму Ка ра ђор ђу, 1. 

ма ја, Цу ка то је хва лио „ра то бор ност Ср ба” и обе ћао да ће 

упу ти ти вој ну по моћ, пре ћи Ду нав и спо ји ти се с уста ни ци ма. 

Уз гред, пре ко рео је уста нич ке ста ре ши не због не сло ге, ре - 

кав ши: „Знај те да су лич на не при ја тељ ства нај ве ће др жа ве 

до ве ле до про па сти.” 

Ка мен ски је био опре зни ји пре ма Ср би ма. Ипак, не стр - 

пљи во је по жу ри вао срп ске во ђе да се „укљу че у рат”. Ка ра - 

ђор ђу се, ме ђу тим, по што је во дио пре го во ре с Аустри јом, 

са да ни је жу ри ло. Ње го во не у о би ча је но ћу та ње и па сив ност 

По сле по ра за уста ни ка 1809. го ди не, вра ћа ње тур - 

ске вла сти у Бе о град ски па ша лук, сма тра ли су Аустри - 

јан ци, зна чи ло би уда ља ва ње Ка ра ђор ђа и уста нич ких 

во ђа из Ср би је. Пор ти но и аустриј ско ви ђе ње „срп ског 

пи та ња” пот пу но се по ду да ра ло. Принц Ме тер них је 

оба ве стио ца ра (3. фе бру а ра) да аустриј ским ин те ре - 

си ма од го ва ра ус по ста вља ње ми ра у Ср би ји и „ње но 

вра ћа ње под тур ску власт”. Ка да се све су ми ра, очи та 

је раз ли ка у др жа њу Аустри је и Ру си је пре ма си ту а ци - 

ји у Ср би ји. Ру си су, оче ку ју ћи су коб с Тур ци ма, до шли 

у Ср би ју и пре ко свог ди пло ма те пра ви ли пла но ве о 

ње ном уре ђе њу, док су Аустри јан ци при жељ ки ва ли 

сми ри ва ње Ср би је. Ка ра ђор ђе је био ува жа ван од 

Аустри је, али у крај њем ис хо ду, ако би Мо нар хи ја би - 

ла га рант пот чи ње но сти Ср би је Тур ској, он би из тих 

пла но ва био ис кљу чен. 

иза зва ли су сум њу код гро фа 

Цу ка та, ко ји је већ из ра дио 

рат ни план за Ср би ју, има ју ћи 

у ви ду и ру ске рат не ци ље ве. 

Од Ка ра ђор ђа је 8. ма ја тра - 

жио 6.000 вој ни ка, од но сно 

ле во кри ло срп ских сна га, ко - 

је би се спо ји ло с ру ским тру - 

па ма и деј ство ва ло на про сто - 

ру из ме ђу Мо ра ве и Ти мо ка, 

пре ма Ни шу. Тим за јед нич - 

ким тру па ма ко ман до вао би 

ге не рал Цу ка то. Дру гим де - 

лом срп ских сна га ко ман до - 

вао би Ка ра ђор ђе у „цен трал - 

ном про сто ру”, из ме ђу Мо ра - 

ве и Ко лу ба ре, док би тре ћи 

део срп ских сна га, из ме ђу Ко - 

лу ба ре и Дри не, шти тио гра - 

ни цу пре ма Бо сни. 

Опре зни Ка ра ђор ђе 

Тих да на, ка да су Ру си 

по нај ви ше ра ди ли на „ак ти - 

ви ра њу” Ср ба за на ста вак ра - 

та, Ка ра ђор ђе је био у тај ним 

пре го во ри ма са аустриј ским 

ба ро ном и ге не ра лом Симб - 

ше ном. Ни је спор но, по сле 

по ра за на Де ли гра ду и Че гру 

1909. го ди не, во ђа Устан ка, 

пр ви пут од Збо ра у Ора шцу, 

ни је био спре ман да ола ко 

уђе у но ве су ко бе с Тур ци ма. 

Али, у ин те ре су Ру са, би ло је 

хит но из ми ре ње уста нич ких 

во ђа и укљу чи ва ње Ср би је у 

рат про тив Ту ра ка. За то је на 

На род ној скуп шти ни (13. ма - 

ја) Ка ра ђор ђе био при мо ран 

да се од рек не „за шти те” од 

Аустри је, уз услов да се ски - 

не са ње га сва ка од го вор ност 

ако би их Ру си по но во „об ма - 

ну ли и оста ви ли”. 

До ле та 1810. Ср би су 

ужур ба но об на вља ли опу сто ше ну те ри то ри ју и по гра нич на 

утвр ђе ња ко ја су те шко стра да ла прет ход не го ди не. Ско ро 

све пре ко мо рав ске на хи је би ле су по па ље не, опу сто ше не и 

по ро бље не, па су се огром не ма се из бе гли ца на шле у Шу ма - 

ди ји, у Ја го дин ској и Кра гу је вач кој, а де лом у Сме де рев ској 

и Бе о град ској на хи ји. Све у све му, би ло је не ко ли ко де се ти - 

на хи ља да ду ша, чак и из де ло ва Про ку пљан ске, Ни шке, Ле - 

ско вач ке, Врањ ске и Пи рот ске на хи је, са Со фиј ског по ља и 

За гор ја, ода кле их је про вео Хај дук Вељ ко. 

И Ру си и Тур ци пре да но су се при пре ма ли за на ста вак 

ра та. Број не и вр ло ја ке вој не сна ге за по се ле су бор бе не по - 

ло жа је око Ду на ва, где се на ла зи ло мно го на се ља са ја ким 

утвр ђе њи ма. Раз у ме се, би ло је ва жно овла да ти тим стра те - 

67

шким објек ти ма, по што је 

уну тра шњи део Бу гар ске био 

си ро ма шан са твр ђа ва ма. 

Уче шће Ср ба у ра ту би ло је 

од ин те ре са за обе стра не. 

За Ру се, јер се ти ме ја ча ло 

њи хо во де сно кри ло, а за 

Тур ке – јер су на свом ле вом 

кри лу има ли опро ба ног и жи - 

ла вог про тив ни ка, ко ји би 

мо гао да их угро зи с бо ка. 

По зи ва ју ћи срп ске уста - 

ни ке у рат, Ру си су их, ви ше 

не го ра ни је, оби ла то снаб де - 

ли рат ним ма те ри ја лом и 

нов цем. Од про ле ћа 1810. 

ру ске за ста ве ви јо ри ле су се 

дуж ско ро це ле Ср би је, сти - 

за ло је на о ру жа ње и вој на 

опре ма, по пра вље ни то по ви 

су упу ћи ва ни у То по лу, ода - 

кле их је вожд план ски усме - 

ра вао на ра ти шта. И свој 

двор у То по ли утвр дио је па - 

ли са да ма (пољ ским утвр ђе - 

њи ма) на ко ји ма се на ла зи ло 

12 то по ва. 

Ка ра ђор ђе, ипак, ни је жу рио у спа ја њу уста нич ких сна - 

га са Ру си ма. Нер во зни и не стр пљи ви Цу ка то мо лио га је 27. 

ма ја да „што пре упу ти вој ску”, јер од по мо ћи Ср ба за ви си 

ње гов по ло жај. „Ако наш пре у зви ше ни вла дар не узме уче - 

шћа у суд би ни Ср би је, глав ни ко ман дант не ће ши ри ти де - 

сно кри ло до Ва ших гра ни ца”, упо зо ра вао је во жда. По вре - 

ме но, та да не стр пљи ви Цу ка то, с пра вом је сум њао у во ждо - 

ву искре ност. Во ждо во пи смо ге не ра лу Симб ше ну, две не - 

де ље ка сни је (11. ју на), то не дво сми сле но по твр ђу је. „Та ко 

ми до да нас на ше вој ске на гра ни ци ни смо по ста ви ли, не го 

се она ко вла да мо, ка ко што су на ма Ва ша ек се лен ци ја об - 

зна ни ли и по оно ме се дер жи мо, а тур ским па ша ма јед на ко 

од пи су је мо да ми с њи ма бо ја или вој не има ти не ће мо.” Тим 

са др жа јем пи сма он је ди рект но „от крио” ода кле су сти за ле 

су ге сти је за очи то окле ва ње, али је об ма нуо и Симб ше на, 

по што је ипак от по чео да упу ћу је вој ску на ра ти шта. 

Офан зи ва на Ду на ву 

НЕСЛОГА 

Пре ма ра ни је по ме ну том пла ну, уста нич ке сна ге рас по - 

ре ђе не су на три опе ра циј ске про сто ри је: ис точ ни део у се - 

лу То пол ни ци у По реч кој ре ци, сре ди шњи у Де ли гра ду, за - 

пад ни у Ло зни ци. Ово га пу та, за не ма рен је фронт пре ма Ра - 

шкој и Цр ној Го ри. Тек у дру гој по ло ви ни ма ја Ка ра ђор ђе је 

на ре дио да се по ја ча ју гра нич не је ди ни це, ис ту ра њем са мо 

по ло ви не сво јих сна га. 

А он да, не окле ва ју ћи, гроф и ге не рал Ка мен ски от по чео 

је сна жну офан зи ву на Ду на ву и на кон ефект не по бе де над 

Пе ли ван-па шом, упу тио је Ср би ма тре ћу про кла ма ци ју (11. 

ју на). Оба ве шта ва ју ћи их о сво јим по бе да ма, пре кли њао их 

је да на по кон „бу ду сло жни” и от поч ну пла ни ра на рат на деј - 

ства. У тој про кла ма ци ји он ка же: „По хи ти те да кле и ви, хра - 

бри Ср би, на ша вер на бра ћо и со ју зни ци...”. Још ва жни је би - 

Не сло га ме ђу глав ним уста нич ким во ђа ма, пра ће - 

на отво ре ним от по ром пре ма Ка ра ђор ђу, би ла је и да - 

ље ка мен спо ти ца ња. Сем Стој ко ви ћа, Пе тра До брњ ца 

и не ких дру гих, стра хо вит от пор пру жао је и Ми ло је 

Пе тро вић. Иако је био ве о ма иму ћан и имао „ле пе дво - 

ро ве” у Остру жни ци, он се те шко ми рио са во ждо вом 

од лу ком о ње го вом „при вре ме ном” уда ља ва њу са др - 

жав них функ ци ја. Ве о ма раз о ча ран и осве то љу бив, 

под сти цао је уз не ми ре ни на род на не по слу шност пре - 

ма Си ми Мар ко ви ћу, Мар ку Ка ти ћу и Ка ра ђор ђу. 

Због оп штег на род ног не за до вољ ства иза зва ног 

уво ђе њем „рат ног по ре за”, нај тра гич ни је је про шао 

Мар ко Ка тић. Он и кнез Си ма су у Ро га чи по ку ша ли да 

„ути ша ју” по бу ње ни ке, али су они у „оп штем ме те жу” 

уби ли Мар ка Ка ти ћа и ве за ли кне за Си му. Вожд је је - 

два сми рио ту по бу ну, кне за Си му осло бо дио, а Ми ло - 

је Пе тро вић је, бо је ћи се ка зне, 25. фе бру а ра пре бе гао 

у Аустри ју. На упор но во ждо во ин си сти ра ње, аустриј - 

ски гра нич ни ор га ни су га 13. апри ла пре да ли вој во ди 

Лу ки Ла за ре ви ћу у Шап цу, где је два да на ка сни је по - 

гу бљен. Гла ва тог „бо га тог, а не мир ног ко ман дан та” 

би ла је из ло же на ис пред Бе о град ске цр кве, као опо ме - 

на за не по кор ност во жду. 

ле су усме не по ру ке ко је је 

Ка ра ђор ђу до нео ар хи ман - 

дрит Фи ли по вић. У во ждо вом 

од го во ру Ка мен ском (26. ју на) 

при мет но је уме ре но не за до - 

вољ ство што ру ски ко ман - 

дант ни је знао за „ве ли ке срп - 

ске не во ље” ко је је до не ло 

штет но де ло ва ње ди пло ма те 

Ро до фи ни ки на. Па, ипак, као 

што је то чи ње но и у ра ни јим 

слич ним при ли ка ма, про кла - 

ма ци ја је бла го вре ме но упу - 

ће на у све цр кве, ма на сти ре и 

гра до ве ра ди „об зна не на ро - 

ду”. Ви ше ни је би ло вре ме на 

за окле ва ње. 

Уста нич ке сна ге за са - 

деј ство са Ру си ма, пред во ђе - 

не вој во дом Пе тром До брњ - 

цем, има ле су око 4.500 пе - 

ша ка и 1.500 ко ња ни ка. Са 

Ру си ма су се спо ји ле 17. ју на 

на Ве ли ком Остр ву. Том при - 

ли ком из вр ше но је оп ко ља ва - 

ње Бр зе Па лан ке, Кла до ва и 

Пра хо ва. За јед нич ким сна га - 

ма Тур ци ма су на не ли по раз у се лу Ви друв цу код Пра хо ва 

(23. ју на), а пет да на ка сни је за у зе ти су тур ски шан че ви око 

Бр зе Па лан ке, на кон че га се пре дао тур ски гар ни зон. То ком 

во ђе ња бор би, Цу ка та је за ди ви ла хра брост и спо соб ност 

срп ских уста ни ка, а по себ но ју нач ко и хра бро др жа ње Хај - 

дук Вељ ка. 

Јачање Ка ра ђор ђа 

У про ле ће 1810. Ка ра ђор ђе је ду же вре ме бо ра вио у То - 

по ли. Цу ка то је тра жио да он иде на ра ти ште и „утвр ди се у 

Ћу при ји и Де ли гра ду”. По што ни је пре ти ла не по сред на рат - 

на опа сност од Бо сне, би ло је по тре бе да се сна ге из сре ди - 

шњег де ла Ср би је што пре спо је са они ма пре ма Кра ји ни и 

Ду на ву. Вожд је 30. ју на сти гао у Де ли град, а већ су тра дан 

на шао се пред Ба њом, ко ју су уста ни ци др жа ли у окру же њу. 

Баш у тре нут ку при пре ме за на пад, вожд је до био пи смо Со - 

вје та ко јим га оба ве шта ва ју о „по кре ту аустриј ских тру па” 

пре ма се вер ној гра ни ци. Не ма ју ћи из бо ра, од мах је по тра - 

жио са вет од Цу ка та, а од го вор је до био тек у тре ћем пи - 

сму, по сле шест да на. У том пи сму Цу ка то га је „уве ра вао” 

да има на ре ђе ње да „оп шти са мо са њим и Со вје том”. Још 

зна чај ни ја је би ла за по вест ко ју је до био од „над ле жних Ру - 

са”, где се ка же „за утвер ди ти Вас на ви со ком ме сту до сто - 

ин ства на ко јем се Ви на хо ди те”. Тим чи ном Ру си су, у ти ња - 

ју ћем су ко бу Ка ра ђор ђа с До брњ цем и Стој ко ви ћем, на по - 

кон, пот пу но и отво ре но ста ли на ње го ву стра ну. 

У по ме ну том пи сму Цу ка то се љу тио на Со вјет што је 

по ву као део уста нич ких сна га са ис точ ног ра ти шта. „Бу ду ћи 

да сам по слат ова мо ис кљу чи во ра ди Ва шег ин те ре са, Ва ша 

вој ска, ко ја се ов де на ла зи, за ви си ће од мо јих не по сред них 

на ре ђе ња”, био је од лу чан ру ски ко ман дант. Том при ли ком 

од Ка ра ђор ђа је тра жио да што че шће „упа да у Бу гар ску”, 

68 


не би ли их ди гао на уста нак и олак - 

шао бор бе око Не го ти на и Пра хо ва, 

где су Тур ци пре шли у офан зи ву. Да 

би во жда још ви ше охра брио и оја - 

чао, упу тио му је Хај дук-Вељ ка са 25 

Ко за ка. 

Де фан зи ва Ту ра ка 

Гле да но у це ли ни, Тур ци су се та - 

да од лу чи ли за од брам бе ни рат. Чвр - 

сто су др жа ли до бро утвр ђе не гра до - 

ве и мир но че ка ли не при ја те ља на 

твр ђав ским и шан ча ним бе де ми ма. И 

за и ста, бор ба са број ним град ским 

по са да ма на Ду на ву ни је би ла јед но - 

став на ни за сна жне ру ске тру пе. До 

по чет ка ју ла на ра ти ште су упу ће не 

све рас по ло жи ве срп ске сна ге, па пр - 

ви пут уста ни ци ма ни је оста ла ни ну - 

Ми лен ка Стој ко ви ћ 

жна ре зер ва. Ка ра ђор ђе је 29. ју ла уве ра вао Цу ка та да је ра - 

то ва ње у 1809. ис цр пе ло уста ни ке и да они ви ше ни су у ста - 

њу да се ан га жу ју као ра ни је. На род је „из не мо гао” и по чео 

да „сум ња” у успех Устан ка. „Део на ро да ра ди је би се пре дао 

Тур ци ма, не го што би се бо рио про тив њих.” Те ис кре не во - 

ждо ве ре чи по твр ђу ју озбиљ ну кло ну лост Устан ка и кри зу ко - 

ја их је во ди ла ко нач ном сло му 1813. го ди не. 

Са вре мен ске дис тан це од два ве ка по у зда но се мо же 

твр ди ти да су ру ски ге не ра ли Цу ка то и Иса јев би ли ве о ма ода - 

ни Ср би ма и Ка ра ђор ђу. Цу ка то је до бро знао да су уста нич ке 

сна ге про стор но ве о ма раз ба ца не, па су и због то га сву да не - 

до вољ но ја ке. У на че лу, ко хо ће све да бра ни, тај ни је у мо гућ - 

но сти ни шта да од бра ни. Због то га је, као ис ку сни вој ни стра - 

тег, во жда са ве то вао да ре ал ни је кон цен три ше сво је сна ге. 

„Ово је са вет при ја те ља ко ји Вас искре но во ли”, пи сао је Цу - 

ка то во жду. Да ка ко, вожд је знао да су ње го ве сна ге ра штр - 

ка не, али је по у чен ис ку ством из 1809, ка да су Тур ци без ве - 

ћих по те шко ћа оби ла зи ли срп ске шан че ве и про ди ра ли у уну - 

тра шњост, он осла био по са де и оја чао ли ни је из ме ђу њих. Ре - 

ал но, вожд ни је ни имао ода кле да ство ри ре зер ву. „На ша вој - 

ска, ко ја је чу ва ла ова ме ста, де лом је из ги ну ла на Ка ме ни ци, 

де лом се на ла зи код Вас, а они ко ји су у ре зер ви, рас по ре ђе ни 

су по гра ни ца ма... Ја сам са хи ља ду љу ди остао у Ћу при ји; то 

је цео мој ре зер вни кор пус про тив 20 или 30 хи ља да Ту ра ка”, 

жа лио се Ка ра ђор ђе Цу ка ту (12. ав гу ста). 

Као и у мно гим слу ча је ви ма ра ни је, Тур ци су по ка за ли 

лу кав ство, ве шти ну и упор ност у од бра ни. На Пе тров дан, 

тур ским сна га ма у Ба њи сти гла је по моћ од 4.000 вој ни ка, 

три то па и јед ног мер зе ра. Уста ни ци, са во ждом на че лу, ту - 

кли су се три са та, али ни су спре чи ли спа ја ње тур ских сна га. 

Су тра дан је сти гао и Хај дук Вељ ко са са че том ко за ка. У на - 

став ку бор бе Хај дук Вељ ко је ра њен, а уста ни ци по ра же ни 

уз око 1.500 по ги ну лих. Та по бе да Ту ра ка до че ка на је у Ца - 

ри гра ду с огром ним оду ше вље њем и од мах „об зна ње на” у 

це лом Цар ству. Ка да се опо ра вио, Хај дук Вељ ко се са пре - 

жи ве лим ко за ци ма ја вио Цу ка ту, ко ме је био по тре бан као 

до бар по зна ва лац Кра ји не, те ре на, пу те ва и на ро да. Ка ра - 

ђор ђу је упу ће на но ва че та ко за ка, по ча сних те ло хра ни те ља 

и ко зач ки пук под ко ман дом ко њич ког ка пе та на Ни ки ча, ина - 

че, ро дом из Сре ма. 

Цу ка то и Ка ра ђор ђе су до би ли 

по у зда не из ве шта је да се Тур ци, са 

огром ним тру па ма од 36.000 вој ни ка, 

при пре ма ју за на пад на срп ско-ру ске 

сна ге. Кра јем ју ла кла дов ски гар ни зон 

из вео је „ис пад” про тив уста нич ких 

сна га, али је вра ћен уз ве ли ке гу бит ке. 

Но, убр зо, под Пра хо вом 2. ав гу ста 

во ђе на је ве ли ка бит ка у ко јој су Тур - 

ци по ту че ни (око 500 мр твих и 600 ра - 

ње них), док су срп ско-ру ски гу би ци 

из но си ли 47 по ги ну лих и 72 ра ње на 

бор ца. До по нов не бит ке до шло је на - 

ред ног да на у ко јој су срп ско-ру ске 

сна ге од не ле по бе ду, оста вља ју ћи на 

бој ном по љу сво јих 37 по ги ну лих и 64 

ра ње них бо ра ца. Ти ме је пре ки ну та 

тур ска офан зив на пре моћ у де лу Кра - 

ји не на Ду на ву, па су Тур ци би ли при - 

мо ра ни да пре ђу у де фан зи ву. И Кла - 

до во је ка пи ту ли ра ло 2. ав гу ста. Вук бе ле жи ка ко је Пе тар До - 

бр њац, по став ши „упра ви тељ” Кла до ва, био „ве о ма го сто љу - 

бив пре ма ру ским офи ци ри ма”, ко ји су код ње га „јед на ко и 

ру ча ва ли и ве че ра ва ли и чај пи ли...”. Цу ка то је са про сто ра 

Пра хо ва и Не го ти на упу тио пре ма Ни шу „ле те ћу је ди ни цу” 

под ко ман дом ге не ра ла Орур ка, ка ко би та мо не ка ко сма њио 

огро ман при ти сак на уста нич ке сна ге. 

Јунаштво устаника 

У та да шњим те шким да ни ма срп ског во је ва ња, Ка ра ђор - 

ђе је уз по моћ Ру са с ве ли ким на по ри ма одр жа вао бор бе ни 

дух уста ни ка ис точ не Ср би је. Они су по сте пе но „вра ћа ли” ра - 

ни ју бор бе ност и хра брост, при че му је Хај дук Вељ ко био не - 

пре ва зи ђен. У осва ја њу Пра хо ва (1810), за ис ка за ну хра брост, 

ге не рал Ка мен ски га је од ли ко вао злат ном ме да љом и по кло - 

нио му са бљу са по зла ће ним бал ча ком, на ко јој су би ле угра - 

ви ра не ре чи: „За хра брост”. И вожд је ве о ма це нио Хај дук 

-Вељ ка. У јед ном пе ри о ду за са вет ни ка му је по слао Сте ва на 

Жив ко ви ћа, пла ше ћи се да Вељ ко „због пре те ра не хра бро сти, 

вој ску у лу до не упро па сти”. Да ка ко, и дру ге ста ре ши не и 

уста ни ци су оду ше вља ва ли Ру се. Ата на си је Ча ра пић, ко ман - 

дант Гро чан ске на хи је, по бра тим Хај дук-Вељ ков, хра бро је по - 

ги нуо код Пра хо ва (23. ав гу ста). Баш у то вре ме, по ги нуо је и 

вој во да Ми лош По це рац, во ждов ми ље ник. Он је на дру гом 

кра ју Ср би је, у По це ри ни, го нио зло гла сног хај ду ка Пре ла. 

Ка да је цр но гор ски вла ди ка Пе тар Пр ви (1784–1830) тих 

да на био оба ве штен да су Ру си сти гли у Ср би ју, од мах је упу - 

тио свог иза сла ни ка Си ме о на Ор ло ви ћа да се са ста не с Ка - 

ра ђор ђем и Цу ка том. Вла ди ци се жу ри ло да се „сје ди ни са 

Ср би јом” и „оси гу ра ве зу” са Ру си ма. Но, од прет ход не го - 

ди не, по сле свог по хо да у Ста ри Влах, Ка ра ђор ђе ни је ви ше 

био за гре јан за ту иде ју. Сем то га, ни рат ним пла ном ни је 

би ла пред ви ђе на ус по ста ва је дин ства с Цр ном Го ром. Глав - 

ни на уста нич ких сна га би ла је упу ће на пре ма Ни шу. Ипак, 

вожд је обе ћао вла ди ци да ће по по вла че њу тур ских тру па у 

зи мов ни ке „по ћи к ње му”, па „или за јед но да жи ви мо, или да 

за јед но мре мо”. Ве зу са вла ди ком пре пу стио је вој во ди Ми - 

ла ну Обре но ви ћу, срп ском де пу та ту при ру ској вој сци. 

(На ста вља се у сле де ћем бро ју) 

69

Срби на рекама 

Херојска 

одбрана 

Про шло је 69 го ди на 

од април ског ра та 

и хе рој ске по ги би је 

го то во це ло куп не 

по са де мо ни то ра Дра ва, 

ко ја је до по след њег 

да ха бра ни ла не са мо 

свој брод, већ и 

до сто јан ство нај мла ђег 

ро да срп ске вој ске 

– мор на ри це 

Иако је ор га ни зо ва ње вој - 

них је ди ни ца на на шим ре - 

ка ма от по че ло још у сред - 

њем ве ку, са тзв. „шај ка - 

ши ма”, ко ји су бра ни ли 

гра ни цу аустриј ске ца ре ви не од Ту ра - 

ка, то ком 19. и по чет ком 20. ве ка, Ср - 

би ни су има ли сво ју по себ ну је ди ни цу 

за бор бе на во ди. За пре во же ње и из - 

не над не на па де у под руч ју око ре ка ко - 

ри сти ли су по сто је ћа плов на сред ства. 

По че так Пр вог свет ског ра та до - 

че кан је без реч не фло ти ле, али се по - 

тре ба за та квом је ди ни цом по ка за ла 

већ са пр вим деј стви ма ра та 1914. го - 

ди не, ка да су аустро у гар ски мо ни то ри 

не сме та но бом бар до ва ли и ру ши ли Бе - 

о град. Ор га ни зо ва ње срп ске реч не 

рат не фло ти ле от по че ло је на кон пот - 

пу ног по ра за не при ја тељ ских офан зи - 

ва кра јем 1914. го ди не и по вла че ња 

не при ја те ља пре ко Са ве и Ду на ва. Сле - 

де ће го ди не, уз по моћ са ве зни ка, убр - 

за но се ра ди ло на фор ми ра њу и опре - 

ма њу Реч не фло ти ле, је ди ни це са ис - 

кљу чи вом на ме ном за огра ни че на деј - 

ства на фрон ту око Бе о гра да. 

У са ста ву Срп ске фло ти ле то ком 

Пр вог свет ског ра та на ла зи ли су се и 

деј ство ва ли окло пље ни брод Ти мок, 

оклоп ни чам ци Ја дар, Дал ма ци ја и Бо - 

сна, бр зи мо тор ни чам ци По бе да, Све - 

ти Ђор ђе и Сло бо да (са ру ском по са - 

дом), ви ше шле по ва и ча ма ца, те при - 

до да ти ен гле ски тор пед ни ча мац са 

ен гле ском по са дом. Ова ко им про ви зо - 

ва на Реч на фло ти ла из во ди ла је бор бе - 

на деј ства од 6. до 9. ок то бра 1915, у 

ко ји ма су ско ро сви бро до ви би ли 

оште ће ни, а на кон по вла че ња коп не - 

них сна га по са де су их уни шти ле. 

Речна ратна флотила у Београду 1939. године 

70 


За вр шет ком Пр вог свет ског ра та, 

Аустро у гар ска фло та пре да та је Кра - 

ље ви ни СХС, та ко су се у са ста ву Реч - 

не фло ти ле на шла че ти ри мо ни то ра: 

Дра ва, Вар дар, Мо ра ва и Са ва. Уочи 

Дру гог свет ског ра та Реч на рат на фло - 

ти ла Кра љев ске мор на ри це има ла је 

три ре мор ке ра Цер, Ша бац и Си сак, 

два стра жар ска чам ца на Охрид ском 

је зе ру Гра ни чар и Стра жар, јах ту Дра - 

гор и не ко ли ко по пи сних бро до ва. 

Пре ко ман да 

Ки шни 8. де цем бар 1940. до нео је 

мла дом офи ци ру Кра љев ске мор на ри - 

це Алек сан дру Бе ри ћу вест о пре ко - 

ман ди, ко ја ће га одво ји ти од две не - 

раз двој не љу ба ви – по ро ди це и мо ра. 

Су пру га Ве ра и син Иван ис пра ћа ли су 

га до та да мно го пу та, на крат ко и са 

осе ћа њи ма по у зда ног по врат ка, али 

ово га пу та то је би ла пре ко ман да, а не 

пло вид ба са упло вље њем у ма тич ну лу - 

ку. По руч ник бој ног бро да пр ве кла се 

са да је у ру ка ма имао на ред бу о пре - 

ме шта ју из Бо ке Ко тор ске, са ми но по - 

ла га ча Ма лин ска, ко јим је ко ман до вао, 

у ба зу Реч не фло ти ле у Но вом Са ду, на 

ме сто ко ман дан та мо ни то ра Дра ва. 

При мо пре да ја ду жно сти ко ман - 

дан та Дра ве оба вље на је у Те ки ји 12. 

де цем бра 1940. го ди не. Тих да на по са - 

да бро да тра ди ци о нал но је при пре ма - 

ла мор нар ску сла ву, Све тог Ни ко лу, за - 

штит ни ка по мо ра ца, бро да ра и свих 

пут ни ка, ко ју су све ча но про сла ви ли са 

ме шта ни ма. На кон са мо де сет да на од 

при мо пре да је ду жно сти, 23. де цем - 

бра, пр ви пут мо ни тор је ис пло вио под 

ко ман дом но вог ко ман дан та Алек сан - 

дра Бе ри ћа. На ја ва зи ме усло ви ла је 

пре ба зи ра ње Дра ве у чу ка рич ки зи - 

мов ник. 

Пред но вим ко ман дан том на шли 

су се ве ли ки иза зо ви, јер му је би ло 

мно го то га не по зна то: брод, по са да, 

ре ка... Бо ра вак бро да у зи мов ни ку био 

је ве о ма ди на ми чан, из вр ше на је сме на 

чла но ва по са де, по руч ник бој ног бро да 

дру ге кла се Бру но Ше гвић по ста вљен 

је на ду жност пр вог офи ци ра а по руч - 

ник фре га те Су леј ман Ше ко вић за дру - 

гог офи ци ра. Оба вље ни су ре монт ни 

ра до ви на ма ши на ма, а на ин си сти ра - 

ње ко ман дан та на пред њој ку по ли мон - 

ти ран је про тив а ви он ски ми тра љез. 

Те зим ске ме се це на бро ду но ви 

ко ман дант ис ко ри стио је и да стек не 

Александар Берић командант 

монитора „Драва” 

До последњег тренутка 

Сво јим хра брим и хе рој ским 

др жа њем по са да је учи ни ла ве ли ки 

под виг. Те шку тра ге ди ју мо ни то ра 

пре жи ве ло је са мо де сет чла но ва ју - 

нач ке по са де: на ред ни ци Ра де Ми - 

ло је вић, Кар ло Ба нух, Ми ло је Ми ло - 

је вић, Иван Ко ва чић, Ми лош Му - 

њас, Иван До ра тић под на ред ни ци 

Ми ро слав Шур ди ло вић, Ми ли сав 

Мој си лов, Лео Пин та рић и мор нар 

Ка мен ко Пе тров, ко ји су ка сни јим 

ка зи ва њи ма пре не ли гол го ту Дра ве. 

Ко ман дант мо ни то ра Дра ва ос - 

тао је са сво јим бро дом до по след - 

њег тре нут ка. По руч ник бој ног бро - 

да пр ве кла се Алек сан дар Бе рић за - 

вр шио је ча сно сво ју ко ман дант ску 

ду жност и по здра вља ју ћи др жав ну 

за ста ву ис пу нио да ту офи цир ску реч 

да брод не ће пре да ти у ру ке не при - 

ја те љу. Бе жи вот но те ло 35-го ди ш - 

њег офи ци ра, хе ро ја април ског ра - 

та, про на шли су се ља ни Бе ле ги ша, 

90 км низ вод но од по то ну ћа бро да 

и са хра ни ли га на се о ском гро бљу, 

где и да нас по чи ва. 

ми шље ње о сва ком чла ну по са де, пре - 

ли ста ва ју ћи њи хо ва до си јеа и раз го ва - 

ра ју ћи са сви ма по на о соб. Но во у кр ца - 

ни мор на ри бр зо се збли же на бро ду, 

на кон не ко ли ко да на стек не се ути сак 

као да се по зна ју одав но. Но вог ко ман - 

дан та од ли ко ва ле су ста ло же ност и 

стро го ћа, али су при сност и пра вич - 

ност убр зо пре о вла да ва ли ње го вом 

лич но шћу због че га је, за крат ко вре - 

ме, сте као по што ва ње свих и по стао 

оми љен ме ђу по са дом. 

У осви ту ра та 

На кон дво ме сеч ног бо рав ка у зи - 

мов ни ку Дра ва је пре ба зи ра на за Но ви 

Сад, ода кле је по чет ком мар та, на кон 

снаб де ва ња го ри вом и му ни ци јом, упу - 

ће на пре ма Ер ду ту, на обез бе ђе ње Бо - 

го јев ског мо ста. Тих да на из во ди ла се 

ин тен зив на обу ка са ар ти љер ци ма на 

то по ви ма, ве жба ли су нај ви ше на про - 

тив а ви он ским то по ви ма и ми тра ље зи - 

ма, јер је би ло ја сно да Дра ви нај ве ћа 

опа сност пре ти са не ба, од ави ја ци је. 

По себ на па жња би ла је по све ће на и 

пси хо ло шкој при пре ми по са де за рат. 

То ком мар тов ских про те ста ши - 

ром зе мље про тив при сту па ња Трој - 

ном пак ту, по са да Дра ве до би ла је на - 

ре ђе ње да ис пло ви из Ер ду та за Без - 

дан. Та да је би ло са свим очи глед но да 

је рат не из бе жан. Ка сно по под не 27. 

мар та, мо ни тор је ис пло вио из Ер ду та 

ка Без да ну и уси дрио се на 1.425. плов - 

ном ки ло ме тру ре ке Ду нав, у бли зи ни 

ца рин ског при ста на. Та да су из ве де не 

по след ње при пре ме за до во ђе ње бро - 

да у нај ви ши сте пен при прав но сти и 

спрем но сти за бор бу. Дра ва је сво јим 

до ла ском у Без дан и па тро ли ра њем 

омо гу ћи ла за шти ту пре ма гра ни ци, 

кон тро ли са ла је плов не објек те и 

објек те дуж оба ле, јер су ак тив но сти 

из ви ђач ких сна га не при ја те ља би ле 

све уче ста ли је. То се на ро чи то од но - 

си ло на из у зет но по ја ча но не при ја тељ - 

ско из ви ђа ње из ва зду ха, због че га је 

мо ни тор не пре ста но ме њао сво ју по - 

зи ци ју, а то ком но ћи из ме ђу 4. и 5. 

апри ла на ре ђе но је да се брод ма ски ра 

а вез про ме ни уз де сну оба лу ре ке у гу - 

сти вр бак. Ова ме ра је по сти гла же ље - 

ни ефе кат. Због успе шне ка му фла же, 

ави о ни ни су успе ва ли да при ме те и да 

утвр де по зи ци ју бро да. 

Ше стог апри ла у 4 ча са ују тру, ра - 

дио-те ле гра фи ста при мио је отво ре ни 

те ле грам: „Рат је по чео. По сту пи те по 

на ре ђе њу.” Ко ман дант Дра ве на ре дио 

је уз бу ну и на збо ру са оп штио по са ди 

да се зе мља на ла зи у рат ном ста њу и 

да им је за да так спре ча ва ње ула ска не - 

при ја тељ ских бро до ва на соп стве ну 

те ри то ри ју и пру жа ње ар ти ље риј ске 

по др шке коп не ним сна га ма у за хва ту 

ре ке. 

71

feqton 

Пр ва деј ства Дра ве от по че ла су 

око 9 ча со ва, ка да је не при ја тељ ски из - 

ви ђач ки ави он отво рио ми тра ље ску ва - 

тру, на кон че га су се ин тен зи ви ра ли 

на па ди из ва зду ха у ни ском ле ту. Ко - 

ман дант је при ме нио так ти ку ме ња ња 

по зи ци је бро да на кон сва ког на па да, 

што је чи нио из у зет но ве што, та ко да 

су ави о ни све че шће ис па љи ва ли ра фа - 

ле на су ми це уз оба лу. Уме шност и об - 

у че ност ар ти ље ра ца са мо ни то ра бр зо 

се по ка за ла, по го ђе ни ави о ни ма не - 

ври са ли су и по вла чи ли се пред гу стом 

и пре ци зном ва тром брод ске ар ти ље - 

ри је, што је би ло ви дљи во по цр ном 

тра гу ко ји су оста вља ли за со бом. 

Осмог апри ла на стао је пре кид ве - 

зе бро да са ба зом фло ти ле у Но вом 

Са ду, ве за ни је мо гла да се ус по ста ви 

ни са Ко ман дом Мор на ри це у Зе му ну а 

ни са Ми ни стар ством вој ске и мор на - 

ри це, што ни је по љу ља ло по са ду Дра - 

ве у на ме ри да на ста ви са од луч ним от - 

по ром. Ту од луч ност ни су по ко ле ба ле 

ни из да ја Хр ват ске ко ја се про гла си ла 

др жа вом, ни не по вољ не ве сти са свих 

фрон то ва, ни по ја ва пе то ко ло на ша, 

ко ји су на во ди ли на па де ави ја ци је пре - 

ко руч них ра дио-ста ни ца, ја вља ју ћи 

по зи ци ју бро да и кре та ње коп не них 

тру па. 

Упр кос све му, Дра ва је све сво - 

је по тен ци ја ле усме ри ла на из вр ше ње 

по ста вље них за да та ка. Та ко је 10. 

апри ла брод пре ба зи ран на ле ву оба лу 

Ду на ва у Без да ну, на ца рин ско при ста - 

ни ште, ода кле је на ред ног да на, то ком 

ју тар њих ча со ва, пру жао по др шку за 

пре ба ци ва ње тру па из Ба ти не у Без - 

дан, оба си па ју ћи ба ра жном ва тром на - 

ле те ави о на, при ли ком ко јих је ус пео 

да уни шти два а мно ге да оште ти. 

На кон тих окр ша ја ко ман дант и 

по са да су се уве ри ли да су ави о ни по - 

ле та ли са не ког аеро дро ма у бли зи ни 

гра ни це, на осно ву че га је до не та од - 

лу ка о бом бар до ва њу аеро дро ма код 

Мо ха ча. 

Из ви ђа чу на бр ду из над Ба ти не, 

на ус по ста вље ној осма трач кој ста ни - 

ци, са ко је је осма тра на ре ка до ма ђар - 

ске гра ни це, из да то је на ре ђе ње да ко - 

ри гу је ар ти ље риј ску ва тру. На кон из - 

вр ше ног про ра чу на и под окри љем 

мра ка, мо ни тор је за пло вио уз Ду нав и 

Монитор Драва 

Реч ни мо ни тор Дра ва био је са - 

вре ме ни је град ње, у флот ну ли сту 

уве ден је 1923. го ди не. Ви тал ни де - 

ло ви мо ни то ра би ли су окло пље ни 

че ли ком де бљи не до 30 мм. Бро јао 

је по са ду од 89 чла но ва, де пла сман 

од 536 то на, ду жи ну 80 м, ши ри ну 

12 м, газ од 1,3 до 1,7 м , бр зи ну од 

24 км/ч. Па лу ба мо ни то ра би ла је 

спе ци јал но из ра ђе на са за ко ше - 

њем, ко ја је тре ба ло да шти ти од 

ави он ских бом би. На о ру жа ње на 

бро ду чи ни ли су: три ха у би це 120 

мм у ку по ла ма на кр ми и дво цев ни 

топ од 120 мм на прам цу, два про - 

тив а ви он ска дво цев на то па 66 мм, 

те шки про тив а ви он ски ми тра љез 

20 мм и се дам ми тра ље за од 7.9 мм, 

а за по гон ско го ри во је ко ри стио 

наф ту и лож-уље. 

отво рио ар ти ље риј ску ва тру. Ис па ље - 

но је пре ко три де сет пло ту на (око 150- 

180 гра на та), а из ви ђач је све тло сним 

сиг на ли ма ја вљао да гра на те по га ђа ју 

циљ. 

Ар ти ље риј ски офи цир по руч ник 

фре га те Ше хо вић био је по слат на 

осма трач ни цу, ра ди што бо ље ко рек - 

ци је ва тре. На кон по врат ка на мо ни - 

тор по твр дио је успе шност гра на ти ра - 

ња и ра пор ти рао ко ман дан ту да су 

нај ма ње че ти ри ави о на пот пу но уни - 

ште на то ком на па да. На кра ју, на пад 

је по сти гао циљ, ави о ни ви ше ни су по - 

ле та ли са тог аеро дро ма, а код по са де 

је ство рио из у зет но осе ћа ње по но са 

на по стиг ну ти успех. 

Без на ред бе о по вла че њу 

Ме ђу тим, ве сти са ра дио-ста ни ца 

би ле су ви ше не го ту жне, не при ја тељ - 

ске тру пе на пре до ва ле су на свим 

72 


фрон то ви ма, срп ска вој - 

ска је би ла у ра су лу. На - 

кон са ве то ва ња са сво - 

јим офи ци ри ма ко ман - 

дант Бе рић је до нео од - 

лу ку, ко ју је на са зва ном 

збо ру са оп штио по стро - 

је ној по са ди: „ ... Не знам 

шта нам до но си су тра - 

шњи дан и да ли ће мо 

уоп ште оста ти жи ви. Ја 

сам брод при мио и не ћу 

га пре да ти не при ја те љу у 

ру ке. Ко од вас хо ће са 

бро да, мо же ићи. Раз ре - 

ша вам га за кле тве.” 

На ред ба од 11. 

апри ла о по вла че њу бро - 

до ва фло ти ле ка Бе о гра - 

ду ни је сти гла до мо ни то - 

ра Дра ва. Иако ни је при - 

мио то на ре ђе ње, ко ман - 

дант мо ни то ра на пи сао 

је сле де ћу за по вест: „Ис - 

пло ви ти по мо гућ но сти 

за Но ви Сад. У слу ча ју да 

је град пао у ру ке не при - 

ја те ља, до мо ћи се Фру - 

шке го ре. По ис кр ца ва - 

њу по са де Дра ву пот пу но уни шти ти, 

да је не при ја тељ не би ко ри стио...” 

За по вест је про чи та на и око 23 

ча са мо ни тор је кре нуо пре ма Но вом 

Са ду. 

На бро ду се на ла зи ло 70 чла но ва 

по са де и је дан вој ник пе ша ди нац ко ји 

је укр цан тог да на. Про сеч на ста рост 

би ла је око 23 го ди не. Пло вид ба до Бо - 

го јев ског мо ста те кла је нор мал но и за 

Списак старешина 1937. године 

то вре ме на брод се укр ца ло 15 ми не - 

ра из ми нер ско-ба ра жне гру пе, ко ји су 

се по ву кли ис пред не при ја те ља из Апа - 

ти на. На кон два са та за сто ја, пре пре - 

ка је укло ње на и мо ни тор је на ста вио 

во жњу низ вод но. 

За др жа ва ње због пра вље ња про ла - 

за ис под мо ста би ло је коб но. На и ме, 

Нем ци су оба ве ште ни о за др жа ва њу 

бро да код Бо го јев ског мо ста, а ју тро 12. 

апри ла осва ну ло је ве дро и омо гу ћи ло је 

до бро из ви ђа ње из ва зду ха. Већ у 7:15 

ча со ва, по ја вио се је дан не мач ки из ви - 

ђач ки ави он, ко ји је при ме тио пр ко сни 

мо ни тор. На Дра ви је да та уз бу на „Па зи 

ва здух!”, а на јар бол је ра ши ре на др жав - 

на за ста ва. Убр зо су се по ја ви ле че ти ри 

гру пе од по три ави о на ти па шту ка, ко ји 

су кру жи ли у ши ро ком кру гу из над Дра - 

ве, а за тим су је дан за дру гим по че ли да 

се об ру ша ва ју на брод и за си па ју га ми - 

тра ље ским ме ци ма и бом ба ма. 

Пр ви на лет ави о на од ви јао се из 

прав ца прам ца и са ве ли ке ви си не. На 

брод је ба че но пре ко три де сет авиобом 

би и ис па ље но не бро је но ми тра ље - 

ских ра фа ла, ко ји су пљу шта ли по па - 

лу би као ки ша. 

Али, шту ке ни су по сти гле оче ки ва - 

ни успех. Во зе ћи цик-цак, Дра ва је из - 

Официрска част 

Алек сан дар Бе рић је ро ђен 13. ју - 

на 1906. го ди не у Но вом Бе че ју. Суд - 

би на му је од ре ди ла да се на кон ду гог 

ни за го ди на про ве де них на Ја дра ну, 

при мак не слу жбом род ном ме сту и 

ре ка ма Ти си и Ду на ву, пре ко чи јих ча - 

ри се од лу чио за мор на рич ки по зив. 

То ком слу жбе од ли ко ван је 

злат ном ме да љом за рев но сну слу - 

жбу и ме да љом за вој нич ке вр ли не, 

а пост хум но са још два ор де на: ју ла 

1942. го ди не ор де ном Ка ра ђор ђе ве 

зве зде са ма че ви ма IV сте пе на, а 

апри ла 2002. го ди не ме да љом ча сти. 

У спи ску ак тив них офи ци ра 

Кра љев ске мор на ри це из 1937. го - 

ди не упи са но је да су му спе ци јал - 

но сти тор пе до и бој ни отро ви. 

Ве ли ки, пле ме нит и хра бар, ос - 

тао је на мо ни то ру Дра ва до по - 

след њег тре нут ка вр ше ћи ча сно ко - 

ман дант ску ду жност. По здра вља ју - 

ћи за ста ву по то нуо је за јед но са 

сво јим бро дом. 

бе га ва ла бом бе, па су Нем ци, уско ро, 

по но ви ли на пад. Дру ги на лет био је ко - 

бан за три не мач ка ави о на, ко ја су се, 

на кон што су по го ђе на про тив а ви он - 

ском паљ бом, су но вра ти ла у Ду нав. 

Сна жна ар ти ље риј ска ва тра про ре ди ла 

је на ле те ави о на, али је убр зо, због 

стра да ња мно гих ар ти ље ра ца, и она 

осла би ла. Усле ди ли су но ви по го ци 

бом би, пр во у ле ви бок бро да, па ре дом 

пре ма прам цу и на кра ју у кр ме ни део, 

што је иза зва ло про дор во де у уну тра - 

шње про сто ри је и про стор по гон ских 

стро је ва и оне мо гу ћи ло по кре та ње 

бро да. Мо ни тор је по чео да то не. На 

сва ком де лу па лу бе ле жа ли су мр тви и 

те шко ра ње ни чла но ви по са де. 

По са да ни је на пу шта ла брод, већ 

се по вла чи ла пре ма још не по то пље ном 

прам цу, све док ко ман дант мо ни то ра 

ни је на ре дио ева ку а ци ју. Три де сет ми - 

ну та тра ја ла је бор ба про тив еска дри - 

ле не мач ких шту ка. 

У 8:00 ча со ва 12. апри ла 1941, на 

1.287. плов ном ки ло ме тру ре ке Ду нав, 

по то нуо је мо ни тор Дра ва. Брод је по - 

де лио хе рој ску суд би ну са 76 чла но ва 

по са де и укр ца них ли ца и од нео их са 

со бом на дно Ду на ва. 

Дра ган СПА СО ЈЕ ВИЋ 

73

vremeplov 

ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ 

1-15. августа 

Православни 

3. сеп тем бар – Све ште но му че ник Ра фа и ло 

Ши ша то вач ки 

4. сеп тем бар – Све ти му че ник Ага то ник, 

све ште но му че ник Го разд Че шки 

8. сеп тем бар – Све ти му че ни ци Адри јан 

и На та ли ја 

11. сеп тем бар – Усе ко ва ње гла ве Све тог 

Јо ва на Кр сти те ља 

12. сеп тем бар – Пре нос мо шти ју све тог 

Алек сан дра Нев ског 

14. сеп тем бар – Пре по доб ни Си ме он 

Столп ник – цр кве на Но ва го ди на 

Римокатолички 

8. сеп тем бар – Ро ђе ње Бла же не Дје ви це 

Ма ри је – Ма ла Го спа 

14. сеп тем бар – Уз ви ше ње Све тог Кри жа 

Јеврејски 

9. сеп тем бар – Рош аша на 

Исламски 

9. сеп тем бар – Бај рам 

УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ 

СВЕТОГ ЈОВАНА 

КРСТИТЕЉА 

У вре ме ца ра Иро да Ан ти пе, си на ста рог 

Иро да, уби це ви тле јем ске де це, про по ве дао 

је у Га ли ле ји све ти Јо ван Кр сти тељ. По што је 

цар оте рао сво ју за ко ни ту же ну и узео же ну 

сво га жи вог бра та Фи ли па Иро ди ја ду, све ти 

Јо ван устао је про тив тог бе за ко ња и због то - 

га до спео у там ни цу. 

На јед ној све ча но сти, за не сен игром 

Иро ди ја ди не кће ри Са ло ми је, цар јој обе ћа да 

ће јој ис пу ни ти сва ку же љу. Она је, по на го во - 

ру сво је зле мај ке за тра жи ла све ти те ље ву гла - 

ву, а пи ја ни цар јој је ис пу нио же љу и по се као 

све тог Јо ва на. Уче ни ци све тог Јо ва на узе ли су 

но ћу ње го во те ло и ча сно га са хра ни ли, а бе - 

сна Иро ди ја да је из бо ла иглом је зик Јо ва нов и 

гла ву за ко па ла на не ко не чи сто ме сто. Уско ро 

је све те зло тво ре сти гла за слу же на ка зна па 

су скон ча ли свој жи вот у бе ди и по ни же њу. 

Смрт Јо ва на Кр сти те ља зби ла се пред 

Пас ху, а пра зно ва ње 29. ав гу ста (11. сеп тем - 

бра по но вом ка лен да ру) уста но вље но је за то 

што је то га да на осве ће на цр ква ко ју су над Јо - 

ва но вим мо шти ма у Се ва сти ји, по ди гли цар 

Кон стан тин и ца ри ца Је ле на. 

ДОГОДИЛО СЕ... 

1. сеп тем бар 

По че так „пер со нал не го ди - 

не“ у вој сци, дан ка да се спро во - 

де и су ми ра ју нај ва жни је ак тив - 

но сти у тој обла сти. Tај да тум се 

у Вој сци Ср би је обе ле жа ва као 

Дан ка дров ске слу жбе. 

2. сеп тем бар 1945. 

Пот пи си ва њем ка пи ту ла ци - 

је пред став ни ка ја пан ских ору - 

жа них сна га на аме рич ком рат - 

ном бро ду у То киј ском за ли ву, 

за вр шен је Дру ги свет ски рат. 


У су ко бу на Де ли гра ду срп - 

ски уста ни ци под ко ман дом во - 

жда Ка ра ђор ђа од не ли по бе ду 

над тур ским сна га ма. 


Умро је фран цу ски др жав - 

ник и фи нан сиј ски струч њак Ро - 

бер Шу ман. Тво рац је пла на на 

осно ву ко јег су 1952. го ди не 

Бел ги ја, Хо лан ди ја, Лук сем бург, 

За пад на Не мач ка, Ита ли ја и 

Фран цу ска фор ми ра ле Европ ску 

за јед ни цу за угаљ и че лик, пре - 

те чу Европ ске уни је. 


У Са бор ној 

цр кви у Бе о гра ду 

кру ни сан краљ 

Пе тар Пр ви Ка - 

ра ђор ђе вић. У 

прат њи кра ља, 

кра ље ви ћа пре - 

сто ло на след ни ка 

Ђор ђа и кра ље - 

ви ћа Алек сан дра, би ли су њи хо ви 

ађу тан ти и сви офи ци ри Глав ног 

шта ба на ко њи ма. 


По че ла офан зи ва срп ске војске 

на Кај мак ча ла ну. За вр ше на је 

3. ок то бра 1916. ка да је Дрин ска 

ди ви зи ја, оја ча на пу ко ви ма Ду - 

нав ске ди ви зи је, овла да ла Кај - 

мак ча ла ном. 


Ми ни стар вој ни пу ков ник 

Јо ван Пе тро вић про пи сао је на - 

ред бу о Глав ном ин тен дантсву и 

ад ми ни стра ци ји Вр хов ног шта - 

ба. У Вој сци Ср би ји овај дан обе - 

ле жа ва се као Дан ин тен дант ске 

слу жбе. 


По че ла ар ти ље риј ска при - 

пре ма за про бој Со лун ског фрон - 

та и тра ја ла до су тра дан у 5.30 

ча со ва, ка да је от по чео од лу чу ју - 

ћи ју риш за про бој фрон та. Овај 

да тум се у Вој сци Ср би је обе ле - 

жа ва као Дан ар ти ље ри је. 


На ре ђе њем вр хов ног ко - 

ман дан та ору жа них сна га ФНРЈ 

фор ми ра на је вој на по ли ци ја Ју - 

го сло вен ске на род не ар ми је. 

Овај дан се у Вој сци Ср би ји обе - 

ле жа ва као Дан вој не по ли ци је и 

Дан без бед но сне слу жбе. 


У ба ру та ни „Оби ли ће во“ 

код Кру шев ца по че ла је про из - 

вод ња без дим ног ба ру та, зна чај - 

на за да љи раз вој вој не ин ду с - 

три је у Ср би ји. Овај да тум се у 

Вој сци Ср би је обе ле жа ва као 

Дан тех нич ке слу жбе. 


Краљ Пе тар Ка ра ђор ђе вић 

из дао Указ о фор ми ра њу са о бра - 

ћај не слу жбе. Овај дан се у Вој - 

сци Ср би је обе ле жа ва као Дан 

са о бра ћај не слу жбе. 

Припремио мр Миљан МИЛКИЋ 

75

Снежана Станчетић, референт 

за физичко вежбање у Првој бригади 

На челу спортског 

строја 

Ак ту ел на ве те ран ска атлет ска шам пи он ка 

Бал ка на у ди сци пли на ма тр ча ња на 200 и 400 

ме та ра, са још увек нео бо ре ним ре кор дом 

по ста вље ним 2006. у Ати ни и ово го ди шња 

ве те ран ска ре кор дер ка Ср би је у тр ча њу 

на 100 и 400 ме та ра, у ра ду са про фе си о нал ним 

при пад ни ци ма Пр ве бри га де оства ру је 

за па же не ре зул та те у њи хо вој фи зич кој 

оспо со бље но сти 

Фи ниш за из мир ско зла то 

Већ 22 го ди не Сне жа на Стан че тић је про фе сор фи зич ке кул ту ре и 

ре фе рент за фи зич ко ве жба ње у вој сци. Са да у Пр вој бри га ди 

КоВ во ди бри гу о фи зич кој оспо со бље но сти, кон ди ци ји и, у окви - 

ру то га, здра вљу ста ре ши на и вој ни ка. 

Као ре фе рент за фи зич ку обу ку за по сли ла се 1989. го ди не у но во - 

сад ској ка сар ни „Тран џа мент“ у та да шњем ар ти ље риј ско-ра кет ном пу ку 

ПВО, ка сни је бри га ди Но во сад ског кор пу са, где су ње на струч ност, 

упор ност и же ља да по бољ ша фи зич ку кон ди ци ју при пад ни ка је ди ни це 

до шли до пу ног из ра жа ја. 

Ни ре зул та ти на лич ном так ми чар ском пла ну ни шта ма ње ни су за о - 

ста ја ли. На про тив. Сне жа на је, нај пре као члан др жав не атлет ске ре пре - 

зен та ци је, ка сни је као члан ве те ран ске атлет ске др жав не ре пре зен та - 

ци је, уче ство ва ла на свет ским, европ ским и бал кан ским пр вен стви ма. У 

част ње них по бе да на атлет ским ста за ма, че сто се на јар бо лу, уз ин то - 

ни ра ње хим не, ви јо ри ла др жав на за ста ва. 

76 


Сва ко днев но ве жба ње 

Не ка да су ча со ви фи зич ке обу ке за ста ре ши не 

одр жа ва ни јед ном не дељ но, ка сни је два пу та, што се 

по ка за ло не до вољ но. По Сне жа ни ним ре чи ма, за одр - 

жа ва ње фи зич ке при пре мље но сти про фе си о нал ног са - 

ста ва по треб на су три ча са, али је за по ди за ње фи зич - 

ке при пре мље но сти по треб но сва ко днев но ба вље ње 

план ским фи зич ким ак тив но сти ма у тра ја њу од нај ма - 

ње јед ног ча са, што се у Пр вој бри га ди, по на ре ђе њу 

Ко ман де КоВ, од ско ра и при ме њу је и већ да је по зи - 

тив не ре зул та те. 

Ова квим ан га жо ва њем ре фе рен та за фи зич ко 

ве жба ње за до во љан је и бри гад ни ге не рал Ђо ки ца Пе - 

тро вић, ко ман дант бри га де. По нај ви ше ра ду је чи ње ни - 

ца да је пре вла да ла свест о нео п ход но сти ба вље ња 

спор том и ре кре а ци јом. 

ПРВО МСТО ЗА „НБСК ВИДР” 

ОOд 13. до 15. августа у 

Су ботици је одржано 56. 

др жав но првенство у класич - 

ним падобранским дисципли - 

на ма и Отворено првенство 

Србије на коме је учество - 

вало седам екипа из Србије и 

по једна из Мађарске и Ре пу - 

блике Српске. 

Падобранска екипа Вој - 

ске Србије „Небеске видре” 

(вођа екипе потпуковник Сло - 

бодан Јовановић, капетан Го - 

ран Стојановић и заставници 

Мирољуб Јанићијевић, Сини - 

ша Мишић и Драган Ћурчић) освојила је том приликом прво 

место у дисциплини скок на циљ, а у генералном пласману 

другу позицију. 

У појединачној конкуренцији, припадница 63. падо - 

бранског батаљона Специјалне бригаде наше војске за став - 

ник Радмила Ђурић понела је вицешампионску титулу у кон - 

куренцији жена, док је заставнику Мирољубу Јанићијевићу 

припало треће место у дисциплини скок на циљ. З. М. 

ВОЈНА КИПА НА СВТСКОМ 

ПРВНСТВУ У ОРИЈНТИРИНГУ 

УНор ве шком гра ду Хе и стад мо е ну од 17. до 21. ав гу ста 

одр жа но је Свет ско вој но пр вен ство у ори јен ти рин гу. 

Уче шће на пр вен ству узе ле су вој не ре пре зен та ци је 24 зе - 

мље у му шкој и жен ској кон ку рен ци ји. Так ми че ње је одр жа - 

но у три ди сци пли не: сред ње, ду ге ста зе и шта фет на тр ка. 

На сред њој ста зи наш нај у спе шни ји так ми чар био је 

ста ри ји вод ник Игор Ву ко вић, док је на ду гој ста зи нај у спе - 

шни ји био по руч ник Жељ ко Ћо рић. У шта фет ној тр ци по бе - 

Та ко је би ло и про шле го ди не у Из ми ру у Тур ској, на 

Бал кан ском пр вен ству у атле ти ци за ве те ра не, и то два пу - 

та, за два Сне жа ни на зла та – у ди сци пли на ма тр ча ње на 

200 и 400 ме та ра. 

На ово го ди шњем Пр вен ству Ср би је у атле ти ци за ве - 

те ра не одр жа ном у Вој ној ака де ми ји без про бле ма је „ове - 

ри ла“ зла то у тр ча њу на 100 и 200 ме та ра. 

По ред тре нин га и так ми че ња, Сне жа ни на глав на пре - 

о ку па ци ја је да у ра ду са про фе си о нал ним са ста вом Пр ве 

бри га де ре а ли зу је и струч но уна пре ди све зах тев ни је стан - 

дар де вој нич ке про фе си је. 

Као при зна ти спорт ски струч њак са ду го го ди шњим 

ис ку ством у Вој сци, Сне жа на је и члан ти ма за из ра ду но - 

вог Упут ства за фи зич ко ве жба ње. 

С об зи ром на то да се оце на фи зич ке спо соб но сти 

про фе си о нал них вој ни ка „ви со ко ко ти ра“ на ле стви ци еле - 

ме на та слу жбе не оце не, мно ги ће, за хва љу ју ћи баш Сне - 

жа ни ном ан га жо ва њу, здра ви је жи ве ти, успе шни је оба - 

вља ти сво је ду жно сти и бр же се кре та ти ле стви цом про - 

фе си о нал ног успе ха и на пре до ва ња у ка ри је ри. 

Бу ди мир М. ПО ПА ДИЋ 

ди ла је еки па Фран цу ске, док су на ше две еки пе за у зе ле 26. 

и 36. ме сто. 

У све у куп ном пла сма ну на ша ре пре зен та ци ја за у зе ла је 

18. ме сто. Пр во пла си ра на је ре пре зен та ци ја Ору жа них сна - 

га Нор ве шке. 

У ре пре зен та ци ји Ми ни стар ства од бра не и Вој ске Ср - 

би је би ли су ка пе та ни Ми ло ван Ми лић и Си ни ша Са вић, по - 

руч ни ци Сло бо дан Ив ко вић и Жељ ко Ћо рић, пот по руч ни ци 

Ми лан Ко ва че вић и Дра ган Док ма но вић и ста ри ји вод ник 

Игор Ву ко вић. 

Во ђа де ле га ци је био је пу ков ник Бран ко Бо шко вић, а 

тре нер еки пе про фе сор Мла ден Ћо рић. 

Г. ЧЕ ГАР 

77

Са извиђачима на обронцима Кучајских планина 

Таборска живост 

Из ви ђа чи из Бе о гра да, Пе тров ца на Мла ви, 

Ле по са ви ћа и Ле шка (Ко со во и Ме то хијa) 

бо ра ви ли су у ди вљи ни при ро де, под ша то ри ма, 

у Ждре лу на ула зу у Гор њач ку кли су ру 

Већ у се дам из ју тра пи штаљ ка де жур ног из ви ђа ча озна - 

ча ва вре ме бу ђе ња. Дру гог ју тра то чи ни ги та ра у ру - 

ка ма ма лих мај сто ра му зи ке. И та ко ре дом... На ме шта - 

ње кре ве та, уми ва ње... Ју тар ња фи скул ту ра. Смо тра... 

Да ша то ри бу ду уред ни, уни фор ма ис пе гла на и ком плет на, да 

се уста но ви ко се ка ко осе ћа, има ли ка кве про бле ме… 

По ди за ње на јар бол др жав не за ста ве, уз хим ну „Бо же 

прав де”. Тре ба ло је чу ти тај хор мла дих. 

А он да – за ни ма ње. Баш као у вој сци. Пра вац при ро да. 

Та мо ће ма ли ша не ста ри ји на у чи ти ко је су биљ ке је сти ве, а 

ко је не. Уло ви ће и по ко ју жи во ти њу. А он да у та бо ру, де - 

жур ни у ку хи њи спре ми ће ру чак. 

– Ов де ви ше не ма га дљи вих. Клин ци и клин це зе је ду 

пр же не мра вље лар ве и ска кав це као нај ве ћу по сла сти цу. 

Ни бу бе им ни су ви ше од врат не – ве ли ста ре ши на та бо ра 

Алек сан дар Јан ко вић, три де се то го ди шњи ренд ген тех ни чар 

из Пе тров ца на Мла ви. 

– На та бо ру ми се из над све га до па ло дру гар ство, сви - 

де ле су ми се ра зно вр сне из ви ђач ке игре, а при ро да је као у 

бај ци – ис ти че Сте фан Ра до са вље вић, уче ник сед мог раз ре - 

да из Ле шка (Ко смет). 

78 


На по ли го ну спрет но сти је као у ко шни ци. Број не ве - 

штач ке и при род не пре пре ке. Ле те из ви ђа чи, пен тра ју се, 

пре ска чу, ве што ко ри сте ко ноп це... Еки па у ко јој Ко со вар ка 

Јо ва на Ац ко вић са Ко со ва осва ја пр во ме сто. 

На та бо ру сва ко днев ни рад пра те че ти ри пе да го га. 

– Ов де се нај ви ше при ме њу је ме тод игре. Де ца са мо - 

стал но из вр ша ва ју за дат ке, из ве шта ва ју о то ме, а ми их не - 

ма те ри јал но на гра ђу је мо, чи ме их под сти че мо да при ље - 

жни је ра де – ве ли пе да гог Са ња Љу бо ми ро вић. 

Пр ва по моћ, кре та ње у при ро ди уз по моћ на ро чи тих 

зна ко ва, ори јен та ци ја уз по моћ кар те и бу со ле, сиг на ли за - 

ци ја, так ми че ње у ве зи ва њу чво ро ва, бр зом по ди за њу и 

спу шта њу ша то ра... 

У го сте из ви ђа чи ма до шли па ра глај ди сти. Не бо за тво - 

ри ла кри ла… 

Ал пи ни сти по ка зу ју ве шти не ве ра ња, пре ла ска с вр ха 

на врх бр да уз по моћ ко ноп ца и че кр ка. 

– Збор! – ре ско од је ку је ко ман да. 

Спу шта ње за ста ве… 

Сви, у ста ву мир но, пе ва ју Хим ну ва три... 

Он да про грам. Нај ви ше је по сла за квар тет ги та ра по 

ко ји ма зна лач ки пре би ра ју Ду шан Сто ја но вић, Ка та ри на Јон - 

кић, Ми на Ри стић и Чу бри ло Лу кић. Ак ту ел не ске че ве при - 

пре ми ла је по зо ри шна тру па ко ју пред во ди сту дент глу ме 

Је ли са ве та Ка ра џић. 

А он да из пе де се так гр ла за о ри се ба ла да „Та бор ске 

но ћи див но сте сја ле”… 

У два по по но ћи ти хо, да не про бу де пче ли це и по ле - 

тар це, из та бо ра се из вла че сви ста ри ји од 12 го ди на. Ноћ - 

на ори јен та ци ја… Пут кроз мр клу ноћ…Успон на врх пла ни - 

не Ву кан (825 м). Та мо до жи вља ва ју, ка жу, нај леп ше сви та - 

ње. Ду ва ве тар... Ви ди се ве ли ки део Ср би је. 

Сле де ће но ћи на стра жи, од два до че ти ри из ју тра, би - 

ли су Јо ван Ру жић и Алек сан дар Ди ми три је вић, уче ни ци сед - 

мог и осмог раз ре да основ не шко ле. Чу ва ли су ми ран сан 

сво јих дру га ри ца и дру го ва. 

– Ни је баш при јат но у мр клој но ћи. Има мо ба те ри је, 

али стал но не где и не што шу шка. У јед ном ча су чу ли смо 

као да не ко хо да по су вар ци ма. Ка да смо упе ри ли ба те ри ју 

има ли смо шта да ви ди мо, био је то ве ли ки јеж – ве ли Јо ван. 

Су тра дан ују тру кроз ша тор ско на се ље, не обра ћа ју ћи 

па жњу на из ви ђа че, про де фи ло вао је ди вљи зец, по на ша ју - 

ћи се без ма ло као ње гов пи том са брат. 

Ни је ла ко би ло по ло жи ти од ре ђе не „ве шти не”, „ле то - 

ве”, „ве штар ства” и „зве зде”. 

– Ов де је слич но као ка да је вој ска на ло го ро ва њу. На - 

ши ста ри ји из ви ђа чи сви су од ре да би ли при мер ни вој ни ци 

– на по ми ње Алек сан дар Ди ми три је вић. 

За два да на но ва аван ту ра: клин ци и клин це зе из ра ђу ју 

спла во ве од ка ми он ских гу ма, да са ка и ко но па ца… Спуст 

низ на бу ја лу Мла ву. Уз пут су, ко ли ко се мо гло, очи сти ли 

ко ри то ре ке. 

Из ви ђа чи ма је при ро да дру ги дом, у ко јем се из вр сно 

сна ла зе. Та мо ви ше не ма ма ми них ма за. Ни је то ви ше ни пе - 

то го ди шњи Ми лош Цви ја но вић, нај мла ђи уче сник та бо ра. ƒ 

Зво ни мир ПЕ ШИЋ 

79

Министарство одбране Републике Србије 

Сектор за људске ресурсе 

Управа за кадрове 

Рас пи су је 

КОНКУРС 

за по пу ну рад них ме ста у Вој но ме ди цин ској 

ака де ми ји Бе о град, при је мом ли ца 

из гра ђан ства у свој ству вој них слу жбе ни ка, 

у рад ни од нос: 

А) НА НЕО Д РЕ ЂЕ НО ВРЕ МЕ: 

1. ле кар – спе ци ја ли ста ра ди о ло ги је – је дан (1) из вр ши лац; 

2. ле кар – спе ци ја ли ста ин тер не ме ди ци не – три (3) из вр ши о ца; 

3. ди пло ми ра ни фар ма це ут – спе ци ја ли ста фар ма ко ин фор ма ти ке 

– је дан (1) из вр ши лац, 

4. ди пло ми ра ни фар ма це ут ме ди цин ски би о хе ми чар – че ти ри (4) 

из вр ши о ца, 

5. ди пло ми ра ни фар ма це ут оп шти смер – два (2) из вр ши о ца, 

6. са мо стал ни ис тра жи вач – је дан (1) из вр ши лац, 

7. са мо стал ни ис тра жи вач – је дан (1) из вр ши лац, 

8. ди пло ми ра ни прав ник – два (2) из вр ши о ца, 

9. ви ши ме ди цин ски тех ни чар оп штег сме ра – пет (5) из вр ши ла ца, 

10. ви ши ра ди о ло шки тех ни чар – три (3) из вр ши о ца, 

11. ви ши ла бо ра то риј ски тех ни чар – че ти ри (4) из вр ши о ца, 

12. ви ши фи зи о те ра пе ут – два (2) из вр ши о ца, 

13. ме ди цин ски тех ни чар оп штег сме ра – два де сет (20) из вр ши - 

ла ца, 

14. ме ди цин ски тех ни чар ла бо ра то риј ског сме ра – три (3) из вр - 

ши о ца, 

15. фар ма це ут ски тех ни чар – је дан (1) из вр ши лац, 

16. по слу жи лац бо ле сни ка – пет на ест (15) из вр ши ла ца, 

17. опе ра тер за об ра ду и унос по да та ка – че ти ри (4) из вр ши о ца, 

18. ме ха ни чар – три (3) из вр ши о ца, 

19. ин ста ла тер во до во да и ка на ли за ци је – је дан (1) из вр ши лац, 

20. ре фе рент за за шти ту од по жа ра – је дан (1) из вр ши лац, 

21. елек тро ме ха ни чар за ме ди цин ска елек трон ска сред ства – је - 

дан (1) из вр ши лац, 

22. ма ни пу лант – два (2) из вр ши о ца, 

23. мон тер цен трал ног гре ја ња – је дан (1) из вр ши лац, 

24. ме тро лог – је дан (1) из вр ши лац, 

25. по моћ ни рад ник – је дан (1) из вр ши лац, 

26. елек тро ин ста ла тер-дис пе чер – је дан (1) из вр ши лац и 

27. пе ри о ни чар-пе глар – два (2) из вр ши о ца. 

Б) НА ОД РЕ ЂЕ НО ВРЕ МЕ: 

28. ле кар – спе ци ја ли ста не у ро ло ги је – два (2) из вр ши о ца, 

29. ме ди цин ски тех ни чар оп штег сме ра – три де сет пет (35) из вр - 

ши ла ца. 

ОП ШТИ УСЛО ВИ ЗА ПРИ ЈЕМ У СЛУ ЖБУ ЗА СВА РАД НА 

МЕ СТА: 

– да је кан ди дат пу но ле тан, 

– да је кан ди дат др жа вља нин Ре пу бли ке Ср би је, 

– да кан ди да ту ра ни је ни је пре ста јао рад ни од нос у др жав - 

ном ор га ну због те же по вре де ду жно сти из рад ног од но са, 

– да се про тив кан ди да та не во ди кри вич ни по сту пак због 

кри вич ног де ла за ко је се го ни по слу жбе ној ду жно сти, од но сно 

да ни је осу ђи ван за та ква де ла ка зном за тво ра у тра ја њу од нај - 

ма ње шест (6) ме се ци, 

– да је кан ди дат ре гу ли сао вој ни рок под оруж јем (за кан ди - 

да те му шког по ла), 

– да је кан ди дат здрав стве но спо со бан за слу жбу у Вој сци 

Ср би је. 

ПО СЕБ НИ УСЛО ВИ ЗА ПРИ ЈЕМ У СЛУ ЖБУ НА ОД РЕ ЂЕ НО 

РАД НО МЕ СТО: 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 1): за вр шен ме ди цин ски 

фа кул тет и спе ци ја ли за ци ја из ра ди о ло ги је; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 2): за вр шен ме ди цин ски 

фа кул тет и спе ци ја ли за ци ја из ин тер не ме ди ци не; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 3): за вр шен фар ма це ут ски 

фа кул тет и спе ци ја ли за ци ја из фар ма ко ин фор ма ти ке; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 4): за вр шен фар ма це ут - 

ски фа кул тет - смер ме ди цин ска би о хе ми ја, по ло жен струч ни ис - 

пит; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 5): за вр ше ним фар ма це - 

ут ски фа кул тет - оп шти смер, по ло жен струч ни ис пит; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 6): за вр шен елек тро тех - 

нич ки фа кул тет - оп шти смер, 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 7): за вр шен елек тро тех - 

нич ки фа кул тет - смер би о ме ди цин ски ин же ње ринг, по зна ва ње 

ен гле ског је зи ка, ра да на ра чу на ру, по жељ но ис ку ство у ра ду у 

ну кле ар ној ме ди ци ни, 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 8): за вр шен прав ни фа - 

кул тет, 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 9): за вр ше на ви ша ме ди - 

цин ска шко ла или ви со ка ме ди цин ска шко ла стру ков них сту ди ја 

- оп шти смер, по ло жен струч ни ис пит; 



- смер ра ди о ло шки тех ни чар, по ло жен струч ни ис пит; 



– смер ла бо ра то риј ски тех ни чар, по ло жен струч ни ис пит; 



- смер фи зи о те ра пе ут, по ло жен струч ни ис пит; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 13) и 29): за вр ше на сред - 

ња ме ди цин ска шко ла - оп шти смер по ло жен струч ни ис пит; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 14): за вр ше на сред ња ме - 

ди цин ска шко ла - смер ла бо ра то риј ски тех ни чар, по ло жен струч - 

ни ис пит; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 15): за вр ше на сред ња 

фар ма це ут ска шко ла - смер фар ма це ут ски тех ни чар, по ло жен 

струч ни ис пит; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 16), 22), 25) и 27): за вр ше - 

на основ на шко ла; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 17): за вр ше на сред ња шко - 

ла у че тво ро го ди шњем тра ја њу, по зна ва ње ра да на ра чу на ру; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 18): за вр шен ВКВ ма шин - 

бра вар, пред ност има ју кан ди да ти са по ло же ним струч ним ис пи - 

том за ком пре со ри сту; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 19): за вр ше на шко ла за 

КВ рад ни ке за ин ста ла те ре во до во да и ка на ли за ци је; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 20): за вр шен фа кул тет за - 

шти те на ра ду - смер за шти та од по жа ра; 

– рад но ме сто на ред ном бро ју 21): за вр ше на сред ња елек - 

тро тех нич ка шко ла - смер ме ди цин ска тех ни ка; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 23): ВКВ обра зо ва ње ма - 

шин ског усме ре ња и по ло жен ис пит за за ва ри ва ча, уз од го ва ра - 

ју ћи сер ти фи кат као до каз о по ло же ном ис пи ту; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 24): за вр шен Елек тро тех - 

нич ки фа кул тет; 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 26): за вр ше на ви ша елек - 

тро тех нич ка шко ла или ВКВ обра зо ва ње елек тро усме ре ња - 

смер ауто ма ти ка и 

– за рад но ме сто на ред ном бро ју 28): за вр шен ме ди цин ски фа - 

кул тет и спе ци ја ли за ци ја из не у ро ло ги је, по ло жен струч ни ис пит. 

Са гла сно од ред ба ма чла на 125. За ко на о Вој сци Ср би је, из - 

ме ђу кан ди да та ко ји ис пу ња ва ју оп ште и по себ не усло ве кон кур - 

са, пред ност има су пру жник, од но сно члан по ро ди це по ги ну лог 

про фе си о нал ног при пад ни ка Вој ске Ср би је, по ги ну лог или умр лог 

од по сле ди ца по вре да за до би је них у вр ше њу слу жбе у Вој сци Ср - 

би је и су пру жник про фе си о нал ног при пад ни ка Вој ске Ср би је пре - 

ме ште ног из јед ног у дру го ме сто слу жбо ва ња. 

80 


Пре при је ма у рад ни од нос, за кан ди да те ко ји ис пу ња - 

ва ју усло ве кон кур са и и уђу у нај у жи из бор, уз њи хо ву пи - 

са ну са гла сност би ће из вр ше на без бед но сна про ве ра. 

Сва при мље на ли ца, ко ја се пр ви пут при ма ју у слу жбу 

у Вој но ме ди цин ску ака де ми ју, под ле жу проб ном ра ду у тра - 

ја њу од 6 (шест) ме се ци. Проб ни рад пра ти њи хов прет по - 

ста вље ни, ко ји ће по окон ча њу истог над ле жном ру ко во ди - 

о цу да ти пи са но ми шље ње о то ме да ли је при мље ни вој ни 

слу жбе ник за до во љио на проб ном ра ду. Ли цу ко је не за до - 

во љи на проб ном ра ду от ка зу је се рад ни од нос без пра ва на 

нов ча ну на кна ду због от ка за. 

УЗ ПРИ ЈА ВУ НА КОН КУРС КАН ДИ ДА ТИ 

ОБА ВЕ ЗНО ПРИ ЛА ЖУ: 

1. CV или крат ку ауто би о гра фи ју, 

2. уве ре ње о др жа вљан ству Ре пу бли ке Ср би је - не ста ри је 

од шест (6) ме се ци, 

3. из вод из ма тич не књи ге ро ђе них - не ста ри ји од шест (6) 

ме се ци, 

4. ди пло ма или фо то ко пи ја ди пло ме о за вр ше ној шко ли - 

фа кул те ту, 

5. уве ре ње о по ло же ном струч ном ис пи ту, 

6. по твр да о ре гу ли са ној вој ној оба ве зи под оруж јем - за 

кан ди да те му шког по ла, 

7. уве ре ње др жав ног ор га на у ко јем је кан ди дат био у слу - 

жби да му рад ни од нос у др жав ном ор га ну ни је пре ста - 

јао због те же по вре де ду жно сти из рад ног од но са, 

8. уве ре ње над ле жног ор га на МУП-а да кан ди дат ни је осу - 

ђи ван на ка зну за тво ра од нај ма ње шест (6) ме се ци - не 

ста ри је од шест (6) ме се ци, 

9. уве ре ње над ле жног су да да се про тив кан ди да та не во ди 

кри вич ни по сту пак због кри вич ног де ла за ко је се го ни 

по слу жбе ној ду жно сти - не ста ри је од шест (6) ме се ци, 

10. до каз о прет ход ном рад ном ис ку ству (фо то ко пи ја рад не 

књи жи це). 

Кан ди да ти ко ји уђу у нај у жи из бор, пре при је ма у рад - 

ни од нос, до ста ви ће ле кар ско уве ре ње о здрав стве ној спо - 

соб но сти. 

Сви до ка зи о ис пу ње но сти усло ва за при јем до ста вља - 

ју се као ори ги на ли или ове ре не фо то ко пи је. 

ИЗ БОР НИ ПО СТУ ПАК: 

Из бор ни по сту пак ће се спро ве сти са мо ме ђу кан ди да - 

ти ма ко ји ис пу ња ва ју све усло ве кон кур са за при јем на рад - 

но ме сто на ко је су кон ку ри са ли. Са свим кан ди да ти ма ме ђу 

ко ји ма се спро во ди из бор ни по сту пак, кон курс на ко ми си ја 

ће оба ви ти раз го вор и из вр ши ће њи хо во ран ги ра ње пре ма 

кри те ри ју ми ма ко је је одо брио на чел ник Упра ве за ка дро ве. 

По зив за раз го вор и сва пи сме на до ста вља ју се кан ди да ту 

на адре су ко ју кан ди дат на ве де у при ја ви на јав ни кон курс. 

Од лу ку о из бо ру кан ди да та до не ће над ле жни ста ре - 

ши на и са са др жа јем исте би ће оба ве ште ни сви кан ди да ти 

ко ји уче ству ју у из бор ном по ступ ку. 

НА ЧИН ПОД НО ШЕ ЊА ПРИ ЈА ВЕ НА КОН КУРС: 

При ја ву на кон курс, са при ло же ним до ка зи ма о ис пу - 

ње но сти усло ва, до ста ви ти на адре су: Вој но ме ди цин ска 

ака де ми ја, Бе о град, Цр но трав ска 17, са на зна ком: „За кон - 

курс за при јем у слу жбу”, по штом пре по ру че но или лич но 

на де ло вод ству Вој но ме ди цин ске ака де ми је (пе ти спрат). 

У при ја ви на кон курс оба ве зно се на во ди име и пре зи - 

ме кан ди да та, име јед ног ро ди те ља, ЈМБГ, адре са пре би ва - 

ли шта, адре са на ко ју се кан ди да ту до ста вља ју оба ве ште - 

ња, број те ле фо на, рад но ме сто на ко је се кан ди дат при ја - 

вљу је, до са да шње рад но и струч но ис ку ство кан ди да та и 

по да ци о по себ ним зна њи ма и ве шти на ма. 

Крај њи рок за под но ше ње при ја ва је 16. сеп тем - 

бар 2010. го ди не. 

Не бла го вре ме не, не до пу ште не, не ра зу мљи ве или не пот - 

пу не при ја ве и при ја ве уз ко је ни су при ло же ни сви по треб ни 

до ка зи на тра же ни на чин, би ће од ба че не без пра ва на жал бу. 

Ли це за ду же но за да ва ње оба ве ште ња о јав ном кон кур су: 

вој ни слу жбе ник Ја сми на Пе тро вић, те ле фон 011/3608-756. 

Прав ни са ве ти 

о стам бе ним 

пи та њи ма 

Же лим да от ку пим дво со бан стан у Ни шу, па ме ин те - 

ре су је ко ја су ми до ку мен та по треб на за от куп и ка ко се 

утвр ђу је от куп на це на ста на 

От куп на це на ста на се утвр ђу је по од ред ба ма За ко на о 

ста но ва њу Ре пу бли ке Ср би је, од но сно об ра чу на ва се на на - 

чин: про сеч на бру то пла та у Ср би ји, пу та по вр ши на ста на. 

Ста но ви ко ји су ста ри ји, има ју ума ње ње по 1% за сва - 

ку го ди ну ста ро сти, плус ума ње ње 0,5% по осно ву сва ке го - 

ди не рад ног ста жа за куп ца ста на, при че му се збра ја и рад - 

ни стаж брач ног дру га, без об зи ра на то да ли ра ди у Ми - 

ни стар ству од бра не, та ко да је мак си мал но ума ње ње от - 

куп не це не ста на до 50%. 

Што се ти че до ку ме на та по треб них за от куп ста на, по - 

треб но је да се обра ти те Вој но гра ђе вин ском цен тру „Бе о - 

град” Упра ве за ин фра струк ту ру, као над ле жној за ре ша ва - 

ње по пи та њи ма от ку па ста на. 

МА ЛИ ОГЛАС 

У До му пен зи о не ра у Сом бо ру, Пр во мај ски бу ле вар 

66, да на 2. ок то бра 2010. го ди не, у 12,00 ча со ва одр жа - 

ће се 3. дру же ње ве те ра на не ка да шње 12. ме ха ни зо ва - 

не бри га де. Кон такт те ле фо ни: Ма ри ја Се фе ро вић 062/ 

323-330 или 011/3433-028 и Са во Дри нић 063/2645-705. 

81

[AH 

ИЗАБРАНА ПАРТИЈА 

АНТОЛОГИЈСКА 

СИЦИЛИЈАНКА 

Велимировић Д. – 

Љубојевић Љ. 

Југославија 

(шампионат), 1972. 

Нај бо љи срп ски ве ле мај стор 

Љу бо мир Љубојевић, ка ко то мно - 

ги ми сле, при ме њу је Си ци ли јан - 

ску од бра ну про тив – пре ма оп - 

штем уве ре њу – нај бо љег срп ског 

на па да ча Дра шка Велимировића. 

Оче ки ва на је оштра бор ба, али и 

ди ску си ја о по пу лар ном си сте му 

од бра не. На пад је и ово га пу та 

био успе шни ји од од бра не, а пар - 

ти ја ушла у ан то ло ги ју ша хов ског 

ства ра ла штва. 

1.е4 ц5 2.Сф3 д6 3.д4 цхд4 

4.Схд4 Сф6 5.Сц3 а6 6.Лг5 е6 

7.ф4 Ле7 8.Дф3 Дц7 9.0-0-0 Сбд7 

10.Лд3 б5 11.Тхе1 Лб7 12.Сд5 

Схд5 

На 12…ехд5 13.Сф5! 

13.ехд5 Лхг5 

13…Лхд5 14.Дхд5 ехд5 15.Тхе7+ 

Кф8 16.Лф5 Тд8 17.Ле6+- 

A 

R 

O 

S 

UKR[TENE REÎ 

VODORAVNO: 

A 

w 

S 

O 

R 

Бе ли: Кц1, Дф3, Тд1, Те1, Лд3, Сд4, 

а2, б2, ц2, д5, ф4, г2, х2 

Цр ни: Ке8, Дц7, Та8, Тх8, Лб7, Лг5, 

Сд7, а6, б5, д6, е6, ф7, г7, х7 

14.Тхе6+! фхе6 15.Схе6! Да5 

Бо ље је 15…Дб6! 16.Дх5+ г6 

17.Дхг5 (17.Лхг6+ Ке7 18.Дхг5+ 

Сф6-+) 17...Де3+ 18.Кб1 Кф7-+ 

(18...Се5! 19.Дф6 Сф7 20.Сг7+=). 

Али, по сле бо ја… 

16.Дх5+ г6 17.Дхг5! 17...Тг8 

18.Тд2!+- Сф8 19.Схф8 Дд8 20.Схх7 

Дхг5 21.фхг5 Кф7 22.Сф6 Тх8 23.г3 

Лц8 24.х4 Лф5 25.Лхф5 гхф5 26.х5 

Та7 27.Тф2 

1-0 

G 

Q 

20. Чарајући подстаћи ватру, 21. Врста кита, 22. Трљати се сапуном, 

23. Браћа из ро ма на Фјо до ра До сто јев ског, 24. Не про вод ни - 

ци елек трич не стру је, 25. Срп ска глу ми ца, 26. Ре чи ко је јед на ко гла - 

се а раз ли чи то зна че, исто звуч ни це, 27. По пло ча ва ти ка ме ном 

(стр.), 28. Лич на за ме ни ца, 29. Не по сред ни све до ци, 30. Ру ко ва ти 

не ким уре ђа јем, 32. Олим пиј ске игре (скр.), 33. Бо ле сна страст за не - 

чим, 34. Пре ва ром при ву ћи, 35. Во ђа Илин ден ског устан ка, Ни ко ла, 

36. Вр ста мор ске ри бе, ко мар ча (мн.), 37. Ло ми ти, пре ла ма ти, 38. На - 

ви ка, оби чај, 39. По тврд на реч ца, 41. Ста вља ти са мар на то вар ну 

жи во ти њу, 42. Нео д го во ран, 43. Грч ка те ле ко му ни ка ци о на ком па - 

ни ја, 44. За јед ни ца ко ју чи не ро ди те љи и де ца, 45. Зе ле но ра сти ње, 

46. Кин ђу ри ти се, ки ти ти се, 47. Пр ви па деж (грам.), 48. Ста нов ник 

Оса о ни це, 49. Не та лен то ва ни, 50. Пе тро ни је ва име ња ки ња, 51. Срп - 

ска опер ска ди ва, ме цо со пран. 

A 

R 

ЗАНИМЉИВОСТИ 

НЕ ДО СТИ ЖАН РЕ КОРД 

Хо зе Ра ул Ка па блан ка је из - 

гу био са мо 34 пар ти је то ком сво - 

је ка ри је ре од 1909. до 1939. го - 

ди не. Био је не по ра жен од 10. 

фе бру а ра 1916. до 21. мар та 

1924. го ди не. 

ЦР НИ И БЕ ЛИ 

Ве ле мај стор Ефим Бо го љу - 

бов био је све стан пред но сти 

пр вог по те за у ша ху. „Ка да сам 

бе ли, до би јам пар ти ју јер сам 

бе ли,” при ме тио је јед ном. „А 

кад сам цр ни до би јам јер сам 

Бо го љу бов!” 

МАЈ КА И ЋЕРКА 

Ве ле мај стор Еле на Абра - 

мов на Фа та ли бе ко ва, рођена 

1947. го ди не, ћер ка је Ол ге Нико 

ла ев не Руб цо ве (1909 – 1994), 

ко ја је у раз до бљу од 1956. до 

1958. го ди не би ла свет ска шам - 

пи он ка. То је је дин ствен слу чај 

да мај ка и ћер ка има ју највеће 

ша хов ско зва ње. 

USPRAVNO: 

A 

M 

N 

L 

ПРОБЛЕМ 

Донер – Шпавард, 1961. 

Бели: Кх2, Та6, Та7, Ле6, г2, х5 

Црни: Кф4, Та1, Те5, а4, г5 

Црни на потезу. 

Могло се очекивати да се црни 

пре да пошто има фигуру мање, а 

својим последњим потезом Тха7 

бели је запретио да му узме пешака 

са шахом. Али... 

1...Тх1!! 

Славни Донер је предао, јер по - 

сле неизбежног 2.Кх1 долази неодбрањиво 

2...Кг3 са матом. 

Припремио 

Раде Милосављевић, мајстор Фиде 

Припремио Жарко ЂОКИЋ 

K 

B 

V 

T 

РЕ ШЕ ЊЕ ИЗ ПРО ШЛОГ БРО ЈА ВО ДО РАВ НО: аку му ли ра - 

ње, Ка ра ко рум, ра ди ка лист, до ми нант на, ана ли ти ка, но та лист, 

Ер, по ра ди ти, ма јо ри ца, ПСК, сни ва ти, ја ма ри ца, Бо ро, ки ти ти, 

[ 

X 

ку мо ва ње, не вен, из и ћи, па ви ти на, на ле ћи, Ја си, на си па ти, па те - 

рик, ЕЦЕ, ба ра та ти, Ла за ре во, зи, по ли па ри, Је та ка нал, Ија Аре - 

пи на, на ка ра ди ти, кан та ти на, мор ски че кић. 

S 

1. По пу лар ни му зич ки са став („Ја во лим са мо се бе”), 2. Из гу би - 

ти ве ру у не што, 3. Упо зо ре ње, 4. Јед но од чу ла, 5. Му шко име, Ана - 

ни ја, 6. Ма ла ра та, 7. Де ло ви мо ле ку ла, 8. Пољ ска фи зи чар ка и хе ми - 

чар ка, Ма ри ја, 9. Ста ро рим ски нов чи ћи, 10. По ка зна за ме ни ца, ове, 

11. Сту пи ти у рат, 12. Ба ца ти урок на не ког, 13. Га та ти, вра ча ти, 14. Гра - 

ди те љи ви о ли на из Кре мо не, 15. Жен ско име, Та тја на, Та ња од ми ла, 

16. По за ди, стра га, 17. Фран цу ски сли кар, Жан Ба тист Ка миј, 18. Бив - 

ши ита ли јан ски ски јаш, 19. Фолк пе ва чи ца, 21. Срп ски ма те ма ти чар, 

Јо ван, 23. Ма ле ма ра ме, 25. Вр ста укра сног гр ма или ма њег др ве та 

(мн.), 27. Слу жав ка у азиј ским хра мо ви ма, 28. Они ко ји жи ве на та ва - 

ну, 30. На ви так, 31. Ма ли ка мен, ка мен чић, 32. Рет кост (лат.), 34. Се - 

дла ри, ре ме на ри, 35. Ро ман Ма ри Агу, 37. Ме сто код Ву ко ва ра, 38. Чу - 

до ви ште, 40. Бив ша не мач ка кли за чи ца, Кри сти не, 41. Пи нин име - 

њак, 42. Обла сти, под руч ја, 44. Стра но жен ско име, Ло ра, 45. Фран - 

цу ски фи зи чар, Луј, 47. Ауто-озна ка Ни ша. 

\ 

82 


Oficirska sabqa 

i paradni bodeì 

kroz vreme i sve~anosti 

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE 

OFICIRSKU SABQU! 

Sabqa je dokument va{e ~asne profesije 

i podse}a potomke da ste postojali 

u jednoj epohi i bavili profesijom 

koju je trebalo zasluìti, odsluìti i 

neobe{~astiti. 

Kaù, ìve}i proizvodimo uspomene, 

a koliko brzo ìvimo toliko brzo 

ih i bri{emo ... 

OFICIRSKOM SABQOM 

i PARADNIM BODE@IMA 

upi{ite sebe sa svojom 

profesijom u porodi~no 

nasle|e. 

NARUXBENICA 

Ovim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu 

– • paradni bode` (zaokruìti) 

Paradni bodeì 

• kopneni 

• vazduhoplovni 

• mornari~ki 

20 mese~nih rata 

cene 

sabqi • standardna ... 57.000,00 + PDV 

• posrebrena ... 61.000,00 + PDV 

• pozla}ena ..... 65.000,00 + PDV 

Ime i prezime: ______________________________________________________ 

Adresa naru~ioca: ___________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

JMBG__________________________ Telefon: _______________________ 

Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: 

„Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2 

Tel: +381(0)11 316-2-488; +381(0)11 377-15-22, mob: 060/676-88-01 

Web: www.statusstil.com 

E-mail: office@statusstil.com 

paradnih bodeà 

• pozla}en ....... 39.000,00 + PDV 

• posrebren..... 35.000,00 + PDV

01_Layout 1

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?