izazov novih rizika izazov novih rizika

Godina I I I Broj 38 15. april 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu
Intervju
Pukovnik Petar ]ornakov
na~elnik Uprave za obuku
i doktrinu
IZAZOV
NOVIH
RIZIKA
Tema
Civilna lica u sistemu odbrane
KVALITET JE
MERILO
Specijalni prilog
ARSENAL
4
SAVREMENO NAORU@AWE

Magazin Ministarstva odbrane Srbije
”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ”ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Du{an Marinovi} (desk)
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (internet), Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC ”Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Snimio Igor SALINGER
16
I N T E R V J U
Pukovnik Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku
i doktrinu (J-7) General{taba Vojske Srbije
IZAZOV NOVIH RIZIKA 8
Per aspera
STARI LIM 11
T E M A
Civilna lica u sistemu odbrane
KVALITET JE MERILO 12
O D B R A N A
Druga brigada Kopnene vojske
OD DRINE DO VELIKE MORAVE 16
Studenti Smera pe{adije Vojne akademije
na poligonu "Me|a"
GA\AWA IZ BORBENIH VOZILA 19
Srpski vojni lekari na ve`bi Natoa u Norve{koj
HIRURZI U POLARNOM KRUGU 20
Malokalibarsko oru`je i lako naoru`awe
SKRIVENA OPASNOST 24
Zave{tawe organa
DAR @IVOTA VREDAN 27
P R I L O G
ARSENAL 31
D R U [ T V O
Biometrija i qudska prava
ZA @IVOT BEZ @IGA 55
64
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara
4
15. april 2007.

RE^ UREDNIKA
72
ETOS
Kuda posle prinudnog penzionisawa
SUROVO TR@I[TE RADA 60
S V E T
Pobuna u izraelskoj brigadi "Golani"
TRAUME DRUGOG
LIBANSKOG RATA 62
Specijalne snage Francuske i Italije
UDARNA SNAGA 64
S I M UL A C I J E
Lineage 2
STARA IGRA NA CENI 68
K U L T U R A
^etvrti beogradski festival igre
RADOST POKRETA 70
F E Q T O N
Vojni muzej i Beogradska tvr|ava
PO^ECI I OBNOVA 72
I S T O R I J A
Dimitrije Davidovi}
RODOQUB PRE SVEGA 76
D U H O V N O S T
Razmi{qawa o stvarima obi~nim
DAROVITI 78
S P O R T
Streli~arstvo
I U BORBI I NA OLIMPIJADI 80
Zna~ajan segment reforme Vojske Srbije jeste, bez sumwe,
i reforma sistema obuke. Su{tina tog procesa jeste u
uspostavqawu novog institucionalnog okvira za obuku
formirawem operativnih vidovskih komandi, Komande za
obuku i centara u kojima }e se ona izvoditi, te u
definisawu potpuno nove doktrine i uspostavqawu novog
sistema upravqawa obukom, vrednovawa i ocewivawa
osposobqenosti vojnika, stare{ina i jedinica.
Te`i{te osposobqavawa prenosi se sa obuke pojedinca
na obuku jedinica za konkretne zadatke, a bitno }e se promeniti
i uloga podoficira u tom procesu, koji su odgovorni za
individualnu i timsku obuku vojnika. Samostalnost, a samim tim
i odgovornost komandira i komandanata za obuku jedinice do}i
}e, tako|e, do punog izra`aja.
Re~ je, dakle, o celovitom i konzistentnom sistemu, koji
treba da bude u skladu sa misijama i zadacima moderne,
profesionalne vojske, od koje se tra`i da na pravi na~in
odgovori savremenim bezbednosnim izazovima.
Kao uzor za sistem obuke Vojske Srbije poslu`io je sistem
izgra|en u okviru Natoa, koji je referentan i za mnoge druge
zemqe, iako nisu ~lanice Alijanse. To, naravno, ne iskqu~uje
mogu}nost da se u sistem obuke ugrade doma}a iskustva i
specifi~nosti.
Me|utim, najve}i izazov u reformi sistemu obuke
pripadnika na{e vojske, prema re~ima pukovnika Petra
]ornakova, na~elnika Uprave za obuku i doktrinu, bi}e izgradwa
etosa profesionalnog vojnika, koji se bitno razlikuje od etosa
vojnika na odslu`ewu vojnog roka, odnosno promena shvatawa
po`eqnih osobina i karaktera profesionalnog vojnika.
Vrhunsko osposobqavawe profesionalnih vojnika, s jedne
strane, i s druge strane wihovo neadekvatno ili ~ak nenamensko
anga`ovawe posle obuke, mora se priznati, predstavqa slabost
sistema, {to potvr|uju i iskustva drugih zemaqa koje su pro{le
kroz proces profesionalizacije vojske.
Praksa da se profesionalni vojnici koriste kao lako
dostupna i jeftina radna snaga za izvr{avawe brojnih
zadataka za koje sistem nema resurse, ubudu}e je nedopustiva
jer krajwe negativno uti~e ne samo na formirawe ~vrstih,
disciplinovanih i efikasnih sastava nego i na izvr{avawe
namenskih zadataka.
Uslov da se izgradi takav profesionalni duh jeste,
svakako, i boqi materijalni polo`aj pripadnika vojske, a on je
danas krajwe nezavidan i destimulativan, posebno za vojnike
po ugovoru, ~ija su primawa daleko ispod dru{tvenog proseka.
O tome svedo~i ~iwenica da su na{e jedinice nedovoqno
popuwene tom kategorijom profesionalnih pripadnika,
iako je na tr`i{tu rada veliki broj nezaposlenih.
Mladi}i su se do sada nerado odlu~ivali za vojni poziv i
zbog toga {to u toj profesiji nisu videli dugoro~niju
perspektivu za napredovawe i usavr{avawe, a novi sistem
obuke Vojske Srbije pru`i}e {ansu najboqima da se iska`u u
redovima podoficirskog kora.
5

AKTUELNO
MINISTAR STANKOVI]
RAZGOVARAO SA FINSKOM
AMBASADORKOM KORPI
Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je 4. aprila ambasadorku
Finske u Beogradu Anu Mariju Korpi. Tema sastanka
bila su aktuelna pitawa vezana za reformu sistema odbrane i
proces evroatlantskih integracija na{e zemqe, te bezbednosna
situacija u regionu.
Ministar Stankovi} i ambasadorka Korpi razgovarali su o
mogu}nostima unapre|ewa bilateralne vojne saradwe, koja se do
sada te`i{no odvijala
prema Nordijskoj inicijativi.
Posebno je bilo
re~i o saradwi u oblasti
vojnog obrazovawa
posredstvom Finskog
centra za obuku (FIN-
CENT), u okviru kojeg je
ve} organizovana obuka
srpskih oficira za vojne
posmatra~e u mirovnim
misijama.
PLANIRAWE VOJNE SARADWE
SRBIJE I SAD
Konferencija za planirawe aktivnosti bilateralne vojne
saradwe Ministarstva odbrane Srbije, Evropske komande SAD i
Nacionalne garde
Ohaja odr`ana je
4. aprila u Klubu
Vojske “Top~ider“.
Na konferenciji
su razmatrane
i usagla{ene aktivnosti
vojno-vojnog
programa koje
su pripadnici Ministarstva
odbrane
i General{aba
Vojske Srbije predlo`ili za 2008. godinu, a usvojili Evropska
komande SAD i zemqa partner – Ohajo, uz ~iju }e podr{ku wihov
sadr`aj i biti realizovan.
Aktivnosti se odnose, pre svega, na razmenu znawa, organizovawe
seminara, konferencija i studijskih putovawa.
S. S.
SARADWA MINISTARSTVA ODBRANE
I CRVENOG KRSTA
U okviru aktivnosti na {irewu znawa u oblasti me|unarodnog
humanitarnog prava u Beogradu je 28. marta potpisan Protokol
o saradwi Ministarstva odbrane, Me|unarodnog komiteta Crvenog
krsta i Crvenog krsta Srbije.
Protokol su potpisali pomo}nik ministra odbrane Sne`ana
Samarxi}-Markovi}, {ef regionalne delegacije MKCK Kristijan
Bruner i generalni sekretar CK Srbije Vesna Milenovi}. Tim dokumentom
preciziran je godi{wi plan rada na {irewu znawa iz
oblasti me|unarodnog humanitarnog prava u oblasti odbrane i
bezbednosti.
Predvi|eno je da se i ove godine odr`i nekoliko seminara za
slu`benike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa temama iz
me|unarodnog humanitarnog prava. U okviru tih aktivnosti, ovog
septembra u Beogradu }e biti odr`ano i drugo regionalno takmi-
~ewe u oblasti humanitarnog prava za studente vojnih akademija.
6
SASTANAK PREDSEDNIKA SRBIJE SA ^LANOVIMA PRO
NEOPHODAN
ZAKONSKI OKVI
ZA NASTAVAK REF
Na sastanku predsednika Srbije
Borisa Tadi}a sa ~lanovima
pro{irenog Kolegijuma na~elnika
General{taba Vojske Srbije, koji je
odr`an 10. aprila, na~elnik
General{taba general-potpukovnik
Zdravko Pono{ i saradnici
informisali su predsednika Tadi}a
o dosada{woj transformaciji Vojske
Srbije, problemima i daqim zadacima
Krajem 2007. treba da bude okon~ana prva faza transformacije
Vojske Srbije, ~iji je kqu~ni deo uspostavqawe nove
strukture. Taj posao zavr{i}emo u predvi|enom roku, ali
time }e biti iscrpqen prostor koji Vojsci stoji na raspolagawu
u okviru postoje}ih normativnih, doktrinarnih i strategijskih
dokumenata, {to ukazuje na ~iwenicu da nam za nastavak procesa
transformacije treba novi zakonski okvir – rekao je general
Pono{ na konferenciji za novinare po zavr{etku sastanka.
Kqu~ne oblasti na kojima treba daqe da se radi jesu optimizacija
raspolo`ivih qudskih i materijalnih resursa, modernizacija,
profesionalizacija i, kona~no, socijalna reforma,
RUMUNSKI KONTROLORI U
211. OKLOPNOJ BRIGADI
Evaluacijski tim Rumunije, u skladu sa Be~kim dokumentom
1999, posetio je 211. oklopnu brigadu u Ni{u. Gostima su prezentovane
osnovne informacije o jedinici i prikazani pojedini
segmenti izvo|ewa obuke.
Aktivnost je protekla u duhu poverewa, ja~awa mera bezbednosti
i saradwe me|u ~lanicama Oebsa. U prate}em timu
bili su inspektori za kontrolu naoru`awa iz Verifikacionog
centra Ministarstva odbrane Srbije.
M. M.
15. april 2007.

[IRENOG KOLEGIJUMA NA^ELNIKA GENERAL[TABA VS
KONSULTACIJE SA
POTENCIJALNIM DONATORIMA
Uz prisustvo velikog broja stranih vojnih i civilnih diplomatskih
predstavnika, u Palati federacije u Beogradu nedavno je
odr`an ~etvrti redovni sastanak Radne grupe za Republiku Srbiju
u okviru Foruma za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope (Southeast
Europe Clearing House – SEEC).
Sastanak, kome je predsedavala pomo}nica ministra odbrane
za politiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Markovi}, odr-
`an je radi koordinacije saradwe i konsultacija sa potencijalnim
donatorima.
Na listi potreba Ministarstva odbrane i General{taba
Vojske Srbije, za koje se tra`i me|unarodna donatorska pomo} u
okviru foruma SEEC a o kojima je tom prilikom razgovarano, nalazi
se devetnaest projekata. Me|u wima su: projekat izu~avawa
ORMI
Snimio D. BANDA
{to se pre svega odnosi na novu politiku plata. – Mora da se
napravi odgovaraju}i ambijent da bi transformacija mogla da
se kre}e u `eqenom smeru – zakqu~io je general Pono{, istakav-
{i da je raspolo`ivi buxet odbrane sasvim dovoqan da se transformacija
realizuje, ali i da treba druga~ije da se preraspodele
sredstava koja Vojska dobija.
Naglasiv{i da je potpuno jasno da generali i oficiri koji danas
vode Vojsku imaju jasnu predstavu o tome u kom pravcu proces
transformacije treba da ide i kako da se re{avaju kqu~ni bezbednosni
izazovi, predsednik Republike Boris Tadi} rekao je da je
neophodno stvoriti zakonske pretpostavke kako bi se nastavak
transformacije Vojske Srbije obavqao potpuno efikasno, a Vojska
dobila onaj oblik, kvalitet i sposobnost kakvi su potrebni Srbiji
danas, imaju}i u vidu sve pretwe i izazove sa kojima se suo~ava.
– Mnoge transformacione procese zapo~eli smo pre nekoliko
godina. Jedan deo tog procesa je zavr{en i jo{ jednom ho}u
da izrazim svu podr{ku dana{wem General{tabu i wegovom na-
~elniku generalu Zdravku Pono{u na poslu koji je do sada obavqen,
ali nas mnogi veliki poslovi tek ~ekaju. Podse}am da smo
primqeni u Program Partnerstvo za mir. Na`alost, od tog trenutka
nismo pokrenuli proces integracije unutar Programa niti
korak daqe. Dakle, u nekim delovima sistema odbrane imamo nedozvoqiva
ka{wewa. Zato {to pre treba da formiramo Vladu
Republike Srbije, ne samo radi nastavka reforme u oblasti ekonomije,
pregovora o budu}em statusu Kosova, ve} i zbog reformi
koje nas ~ekaju u sistemu bezbednosti i ponajpre u sistemu odbrane
– zakqu~io je predsednik Tadi}.
S. SAVI]
POSETA PREDSTAVNIKA
VAZDUHOPLOVSTVA DANSKE
Predstavnik Komande vazduhoplovnih snaga Kraqevine
Danske major Ove Urup-Madsen boravio je 10. i 11. aprila u
Komandi Vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije.
Poseta predstavqa nastavak me|uarmijske saradwe u
oblasti razvoja kapaciteta tragawa i spasavawa i vid je podr-
{ke Kraqevine Danske inicijativi Foruma za pomo} zemqama
Jugoisto~ne Evrope.
engleskog jezika prema sporazumu Natoa o standardizaciji (STA-
NAG-6001), dobijawe ECDL sertifikata, osnivawe regionalnih
centara za edukaciju kadra ABH, formirawe centra za simulacije,
opremawe VS neophodnim sredstvima za aktivno u~estvovawe
u mirovnim operacijama sa medicinskim personalom, unapre|ewe
i modernizacija sistema pra}ewa situacije u vazdu{nom prostoru
i unapre|ewe bezbednosti letewa radi integracije u regionalni
sistem, formirawe sertifikovane jedinice za potrebe
razoru`awa i razminirawa, osposobqavawe za otkrivawe eksplozivnih
naprava u VS i jo{ nekolicina projekata koji se u ovom
trenutku smatraju prioritetnim.
SEEC je regionalna bezbednosna inicijativa pokrenuta
2004. godine radi koordinacije i sinhronizacije napora me|unarodnih
partnera, koji poma`u zemqe Jugoisto~ne Evrope finansirawem
regionalnih programa u oblasti reforme sistema odbrane,
a sastanak koji je odr`an u Palati federacije ujedno je i priprema
za regionalnu donatorsku konferenciju koja }e biti odr-
`ana u junu u Sarajevu. S. S.
ODR@AN DRUGI KURS
“MEDIJA-TRENING ZA TRENERE“
U Regionalnom centru za kurseve iz komunikacije u Skopqu,
od 26. do 31. marta, odr`an je drugi medija-trening za instruktore,
za 12 zaposlenih u Ministarstvu odbrane Srbije i pripadnike
Vojske Srbije, s ciqem wihove edukacije i prakti~ne obuke
za izvo|ewe medija-treninga.
Drugi kurs bio je fokusiran na unapre|ewe tehnika javnog nastupa
i predava~kih i prezentacijskih ve{tina budu}ih trenera.
Obuku su izvodili treneri Regionalnog trening-centra za komunikacije,
Nirvana Kapitan-Butkovi} i kapetan Marina Svrze iz Ministarstva
odbrane Hrvatske, te kapetan Lazar \urov iz Ministarstva
odbrane Makedonije. Tokom boravka u Makedoniji, polaznici
kursa su posetili Ohrid i razgledali turisti~ke znamenitosti
tog grada. “Medija-treninzi za trenere“ zajedno sprovode Regionalni
trening-centar za komunikacije iz Skopqa i Ministarstvo
odbrane Srbije, uz podr{ku Ambasade Velike Britanije u Beogradu.
Projekat obuhvata ukupno tri treninga. Prvi je odr`an u februaru
u Skopqu, a zavr{ni kurs }e biti u aprilu u Beogradu. A. M.
7

INTERVJU
PUKOVNIK
PETAR ]ORNAKOV,
NA^ELNIK
UPRAVE ZA OBUKU
I DOKTRINU (J-7)
GENERAL[TABA
VOJSKE SRBIJE
Snimio Darimir BANDA
IZAZOV NOVIH
RIZIKA
Novi sistem stavi}e obuku
u funkciju komandovawa
znatno vi{e nego do sada,
a te`i{te }e preneti sa
obuke pojedinca na obuku
jedinica za konkretne misije
i zadatke, na wihovu
operativnu upotrebu.
Savremeni pristup bi}e
realisti~an u upravqawu
obukom i krajwe objektivan
u vrednovawu rezultata.
Krajem pro{le godine u okviru organizacijskih promena General{taba
Uprava za obuku preimenovana je u Upravu za obuku i doktrinu (J-
7). I daqe je ostala intervidovska organizacijska jedinica General{taba,
namewena za upravqawe obukom u sistemu odbrane, ali
je dobila i novu funkciju – nosilac je izrade doktrinarnih dokumenata
za Vojsku Srbije. Obe funkcije zahtevaju iznala`ewe i primenu
novih re{ewa, koja ozna~avaju radikalne promene u odnosu na postoje}i
sistem. Nove doktrine, uputstva i pravila koja treba izraditi i uvesti
u upotrebu zna~e nove procedure, tehnike i postupawa, jednom re~ju –
novo pona{awe i praksu u Vojsci Srbije. O tome razgovaramo sa na~elnikom
Uprave za obuku i doktrinu pukovnikom Petrom ]ornakovim.
Gospodine pukovni~e, o koliko velikom poslu je re~
– U oblasti obuke u toku je celovita reforma sistema. U ovoj godini,
formirawem operativnih vidovskih komandi – Komande za obuku i centara
za obuku, bi}e zavr{eno uspostavqawe novog institucionalnog okvira
za obuku. Radi se na izradi nove doktrine obuke i uspostavqawa novog
sistema upravqawa obukom.
Pored navedenog, za delatnost Uprave za obuku i doktrinu izuzetno
va`na je okolnost da je Srbija postala ~lanica Partnerstva za mir.
^lanstvo u toj bezbednosnoj inicijativi otvara nekoliko novih oblasti
anga`ovawa Vojske Srbije koje se odnose na obuku, poput u~e{}a u me|unarodnim
ve`bama, obuke jedinica za mirovne operacije, evaluacije i
sertifikacije jedinica koje su deklarisane za u~e{}e u me|unarodnim
operacijama, i drugo.
8
15. april 2007.

[ta predstavqa su{tinu novog odnosno reformisanog sistema
obuke
– Novi sistem obuke predstavqa celovit i konzistentan sistem
koji treba da ispuni nekoliko krupnih zahteva. Prvo, treba
da odgovara projekciji Vojske Srbije posle zavr{etka procesa
reforme. Ta vojska }e biti znatno mawa od Vojske koju smo imali,
ali zato }e ona biti potpuno profesionalna i savremeno
opremqena i organizovana. Od takve
Vojske }e se zahtevati da u potpunosti
odgovori savremenim bezbednosnim
izazovima i misijama. Zna-
~i, ona treba da ima sasvim realne
i proverive kapacitete da izvr{ava
svoje misije i zadatke.
S obzirom na na{e strategijske
spoqnopoliti~ke ciqeve, reformisana
Vojska treba da doprinese
ukqu~ivawu dr`ave u evropske i
evroatlantske integracione procese,
koje danas nije mogu}e ostvariti
bez pristupawa postoje}im regionalnim
sistemima kolektivne bezbednosti.
Taj ciq nije mogu}e ostvariti
ukoliko Vojska Srbije ne bude
spremna da prihvati i primewuje
standarde koji su uspostavqeni u zemqama,
odnosno armijama ~lanovima
asocijacija u koje i mi `elimo da
budemo primqeni.
Taj strate{ki ciq veoma je tesno
povezan sa potrebom da Vojska
izgradi potrebne kapacitete, odnosno
sposobnosti komandi i jedinica
za izvr{avawe dodeqenih misija i
zadataka. Do zahtevanih sposobnosti
mo`e se sti}i samo efikasnom,
efektivnom i ekonomi~nom obukom.
Kako je zami{qena individualna
obuka vojnika
– Individualna obuka danas
ro~nih, a kasnije profesionalnih
vojnika, sastoja}e se od osnovne i
stru~no-specijalisti~ke obuke koja
se realizuje u centrima za obuku.
Osnovna obuka vojnika realizova}e
se prema jedinstvenim programima
obuke u centrima za osnovnu obuku i
ona }e biti ista za sve vojnike, bez
obzira na vid, odnosno rod ili slu-
`bu. Stru~no-specijalisti~ka obuka
}e osposobqavati vojnike za obavqawe
odre|enih du`nosti u okviru
roda, odnosno slu`be i ona }e se
realizovati u namenskim centrima.
Prvi put u na{oj vojsci uspostavqa
se Komanda za obuku. Kakva
je wena uloga
– Komanda za obuku je novouspostavqena
komanda operativnog
nivoa komandovawa. Ona }e rukovoditi
centrima za obuku u kojima }e
se realizovati individualna obuka
vojnika. Ona ima izuzetno va`nu
ulogu da uspostavi nove standarde u
obu~avawu vojnika. Wen zadatak je
da stvori samouverenog i discipli-
novanog vojnika, koji je fizi~ki sposoban, dobro motivisan, obu~en
u osnovnim vojni~kim ve{tinama i koji poseduje kvalitete
borca da pre`ivi na bojnom poqu i izvr{ava zadatke kao ~lan
posade ili tima.
[ta se mewa u obuci jedinica
– Najve}e i najvidqivije promene bi}e u obuci jedinica.
Promene u ovom domenu idu u nekoliko pravaca. Prvi je institucionalni.
Najnovijim organizacijsko
OBUKA VOJNIKA
Zna~ajnije pomake u obuci o~ekujemo ove godine
posle zavr{etka mobilizacijsko-organizacijskih
promena u Vojsci. Novoformirane jedinice
su znatno boqe popuwene kadrovski i materijalno,
a posedova}e i znatno boqu infrastrukturu
za obuku. Kona~no, wihov te`i{ni zadatak
posle formirawa je osposobqavawe za
izvr{avawe poverenih misija. Pored toga, o~ekujemo
pozitivan efekat formirawa Komande i
centara za obuku koje treba da zna~ajno unaprede
individualnu obuku vojnika.
ETOS PROFESIONALACA
Najve}a promena bi}e u promeni shvatawa i
izgradwi etosa profesionalnog vojnika. Iskustva
drugih armija koje su u bliskoj pro{losti pre{li
sa ro~ne vojske na profesionalnu, govore da su
najve}i problemi bili u potrebi da stare{ine
shvate da je treba graditi novi etos profesionalnih
vojnika koji se razlikuje od etosa vojnika na
odslu`ewu vojnog roka.
Jednostavnije re~eno, slabosti sistema da
profesionalnim vojnicima pru`i vrhunsku obuku i
wihova neadekvatna ili nenamenska upotreba posle
zavr{ene obuke su veoma {tetni za formirawe
~vrstih, disciplinovanih i efikasnih profesionalnih
jedinica. To daqe zna~i da navike da se
u vojni~koj populaciji nalazi lako dostupna i jeftina
radna snaga za izvr{avawe brojnih zadataka
za koje sistem nema resursa ima}e znatno ve}i
negativni uticaj na stepen osposobqenosti i motivisanosti
jedinice da izvr{ava svoje namenske zadatke
u odnosu na ranije vreme.
SAMOSTALNOST KOMANDANTA
Komandant jedinice }e sa mnogo vi{e samostalnosti
biti u situaciji da procewuje odnos izme|u
zadatka koji jedinica treba da izvr{i i znawa
i ve{tina koje jedinica poseduje, da bi odlu~io
o sadr`aju i obimu obuke za svoju jedinicu. Komandant
mora da obezbedi odgovor na pitawe: ”[ta
jedinica kojom komandujem treba da bude u stawu
da uradi” To zna~i da komandant mora da identifikuje
zadatke bitne za izvr{avawe misije koju jedinica
ima. Na osnovu komandantovog zakqu~ka izra|uje
se ”lista te`i{nih zadataka misije”, koja u
stvari predstavqa zajedni~ki zadatak za koji je jedinica
du`na da obezbedi zahtevanu osposobqenost
za weno izvr{avawe. Definisana i odobrena
lista te`i{nih zadataka komandantu daje visoku
samostalnost u planirawu i realizaciji obuke
do ostvarewa zahtevane sposobnosti jedinice za
izvr{ewe dodeqenih zadataka.
-formacijskim promenama obrazovane
su komande Kopnene vojske i Vazduhoplovstva
i PVO, namewene da obezbede
snage koje }e posedovati sposobnosti
da izvr{e zadatke definisane
planovima upotrebe Vojske za tri wene
misije. To zna~i da su te komande
prvenstveno namewene da obezbede
obu~ene jedinice i komande za u~e{}e
u razli~itim operacijama.
Drugi pravac je u oblasti upravqawa
obukom. Novi sistem upravqawa
obukom bi}e znatno fleksibilniji
i ~initi komandante razli~itog nivoa
odgovornim za obu~enost, odnosno
osposobqenost jedinice da izvr{i
poverene misije i zadatke. To zna~i da
kolektivna obuka, odnosno programi
i sadr`aji obuke jedinica ne}e biti
jedinstveno propisani za sve jedinice
roda ili slu`be.
Tre}i pravac promena je u oblasti
vrednovawa i ocewivawa obuke.
Postoje}i sistem vrednovawa i ocewivawa
bi}e zamewen novim, koji
treba da pru`i odgovor na osnovno
pitawe: Da li je jedinica operativno
osposobqena za izvr{avawe odre|enih
misija Usko vezano za pitawe
ocewivawa osposobqenosti jedinica
bi}e i pitawe wihove sertifikacije
za izvr{avawe odre|enih misija.
Sertifikacija jedinica sprovodi se
prema standardima Natoa i zbog toga
}e se u prvoj fazi obavqati u jedinicama
koje }e u~estvovati u multinacionalnim
operacijama u sastavu Natoa
ili snaga EU.
Kako }e profesionalizacija uticati
na promenu sistema obuke
– Mnoga re{ewa koja se odnose
na novi sistem obuke za`ive}e pre
potpune profesionalizacije Vojske
Srbije. U tom smislu prelazak sa obuke
ro~nog na obuku profesionalnog
sastava ne bi trebalo bitno da promeni
ve} uspostavqeni institucionalni
okvir, sistem upravqawa obukom
ili ocewivawa osposobqenosti
jedinica i komandi.
Kakve promene se predvi|aju u
obuci podoficira
– Podoficiri u reformisanoj,
odnosno profesionalnoj vojsci ima-
}e posebno zna~ajno mesto. Oni }e u
centrima za obuku i jedinicama Vojske
preuzeti odgovornost za indivi-
9

INTERVJU
dualnu i timsku obuku vojnika, disciplinu i re{avawe li~nih
pitawa vojnika i podoficira koji su im pot~iweni. Novo mesto
i uloga podoficira podrazumeva i promenu wihovog polo`aja i
na~ina gra|ewa wihove profesionalne karijere. Napredovawe
u slu`bi bi}e selektivno i zahteva}e stalno osposobqavawe.
Prema tome, za podoficire se priprema novi sistem {kolovawa
u toku karijere. Zavr{avawe namenskih kurseva, od po~etnih
za komandira tima–grupe, do kurseva za vi{e {tabne podoficire,
bi}e preduslov za napredovawe u karijeri. Novina je i u selekciji
podoficira, jer }e se oni u budu}nosti
regrutovati od najboqih profesionalnih
vojnika.
Poznato je da je obuka posledwih
godina trpela posledice niza faktora:
skra}ewa du`ine vojnog roka, smawenog
odziva vojnika za slu`ewe vojnog
roka, te{ke materijalno-finansijske
situacije... Kako prevazi}i te
probleme i podi}i nivo obuke
– Dobro ste definisali najzna-
~ajnije faktore koji su imali negativan
uticaj na kvalitet obuke u Vojsci.
Wima treba dodati i sopstvene slabosti
koje su se manifestovale u marginalizaciji
obuke kao jednog od kqu~nih
sadr`aja vojni~kog `ivota. Posledica
toga bila je tendencija pada obu~enosti
odnosno osposobqenosti jedinica
za izvr{avawe namenskih zadataka.
General{tab Vojske Srbije i komande
razli~itih nivoa preduzeli su
niz mera da bi se ovaj trend prekinuo
u 2006. godini. Izvr{eno je boqe grupisawe
vojnika za obuku, poboq{ano
je planirawe, smaweno je odsustvo vojnika
sa obuke, pove}ana je kontrola
izvo|ewa obuke, obezbe|ena su sredstva
za obuku kriti~nih specijalnosti...
Rezultat je zaustavqawe trenda
pada osposobqenosti, a u pojedinim
oblastima u~iwen je mawi napredak u
obu~enosti odre|enih specijalnosti.
U ~emu }e novi doktrinarno-sistemski
okvir biti druga~iji u odnosu
na postoje}i
– Na{a vojska je imala izuzetno
razvijenu i konzistentnu doktrinarnu
i sistemsku regulativu. Postoji vi{e
stotina uputstava, pravila, normativa,
standarda, koji reguli{u sve oblasti
`ivota i rada u Vojsci. Problem
je {to postoje}a regulativa nije pratila
radikalne promene dru{tvenih,
politi~kih i ekonomskih uslova u kojima
Vojska `ivi i radi. Ona, tako|e,
ne odgovara novoj ulozi Vojske i ne
podr`ava procese osavremewivawa i
reformisawa Vojske.
Dakle, na{a dr`ava i weni organi,
ukqu~uju}i i samu Vojsku, treba
da na|u odgovore na mnoga pitawa koja
}e redefinisati mesto, ulogu i
funkcionisawe Vojske. A to drugim re-
~ima zna~i uspostavqawe potpuno nove vertikale normativnog,
doktrinarnog i sistemskog regulisawa oblasti odbrane.
Ministarstvo odbrane i Vojske su izradili nekoliko va-
`nih strategijskih dokumenata iz ove oblasti. Neki su usvojeni,
a neki ~ekaju da ih usvoje nadle`ni dr`avni organi. ^ekaju}i na
usvajawe tih dokumenata, Vojska Srbije nije stala u pripremi
doktrinarnih i sistemskih dokumenata koji treba da defini{u
nove nadle`nosti, procedure i postupawa unutar same Vojske.
U toku ove godine bi}e ura|en veliki posao na izradi doktrina
prvog nivoa i funkcionalnih doktrina. To zna~i da }emo
napisati doktrinu operacija i doktrine vidova, a od funkcionalnih
doktrina: doktrinu obuke,
[IROK DIJAPAZON PROMENA
Promene u sistemu obuke kreta}e se u {irokom
dijapazonu: od definisawa novih na~ela, nove
podele i sistematizacije, novih savremenih oblika
obuke, do novog sistema finansirawa i obuke
podoficirskog kadra. Ipak najo~iglednije novine
bi}e u novom institucionalnom ustrojstvu obuke,
novom sistemu upravqawa obukom i potpuno novom
sistemu vrednovawa i ocewivawa osposobqenosti
jedinica.
NOVI KADAR
Da bi odgovorila novim zahtevima Uprava
za obuku i doktrinu mora da napusti dosada{wu
organizaciju, koju su u osnovi sa~iwavali referenti,
a oni su se brinuli o obuci u svojim rodovima
i slu`bama, i pre|e na funkcionalnu organizaciju
koja }e se baviti, pre svega, delatnostima
iz nadle`nosti Uprave. Za kreirawe i uspostavu
novog sistema obuke i u~e{}e na brojnim zajedni~kim
planskim i ve`bovnim aktivnostima u
inostranstvu Upravi su potrebni oficira koji poznaju
strane sisteme, govore engleski jezik i dobro
poznaju na{ sistem obuke. Na`alost, mi danas
nemamo dovoqno oficira koje poseduju takav
profil. Stoga Uprava mora, kao i drugi delovi
Vojske, da sama selektuje i osposobqava oficire
koji }e za {to kra}e vreme zauzeti svoje mesto i
doprineti ispuwewu misije koje Uprava ima.
PITAWE UZORA
Kada se neki posao radi skoro iz po~etka,
pru`a se jedinstvena {ansa da se on uredi temeqno,
savremeno, sistematski i u wega ugrade mehanizmi
wegovog daqeg razvoja. U ovakvim prilikama
postavqa se pitawe i uzora, odnosno sistema koji
}e biti izabran kao referentni. Danas o tom pitawu
nema velikih nedoumica. Jedan sistem je dominantan
na globalnom i regionalnom nivou, i to
je sistem koji je izgra|en u okviru Natoa.
Kada bi ovo pitawe potpuno li{ili politi~kih
konotacija, do{li bismo do zakqu~ka sli~nog
onome koji vlada u sferi informati~kog softvera,
u kome postoji jedan globalni operativni softverski
paket koji pokre}e najve}i procenat kompjutera
u svetu: da su standardi Natoa i procedure
postali referentni za mnoge me|unarodne organizacije
i zemqe koje su izvan ovog sistema. Prema
tome sistem Natoa je referentni sistem za nas,
{to ne iskqu~uje nacionalne specifi~nosti, {to
je ina~e odlika sistema svih zemaqa u okviru
Partnerstva za mir ili samog Natoa.
logistike, kadrovawa i tako daqe.
Izuzetno va`an posao je bio na
izradi Nacrta uputstva o planirawu
operacija i radu komandi sa Uputstvom
o simbolima koji uvode nove
metode i procedure u rad komandi i
{tabova. Pored toga, smatramo izuzetno
va`nim posao na izradi novih
uputstava o kontroli operativnih
sposobnosti i osposobqenosti jedinica
i komandi. O~igledno je da je u
pitawu veliki posao u kome je anga-
`ovan najsposobniji kadar Vojske.
Koliko je va`na obuka profesionalnih
pripadnika Vojske za
primenu novih re{ewa
– Ni najboqa doktrinarna i sistemska
re{ewa, niti najcelishodnije
procedure nemaju nikakvog smisla
ako ih ne prihvati kadar koji
treba da ih primewuje. Zbog toga je
obuka profesionalnog kadra najva-
`niji zadatak koji mi u ovoj godini
imamo u oblasti obuke. Ovaj zadatak
}e ostati na vrhu na{ih prioriteta
i u narednih nekoliko godina.
To nije nimalo lak zadatak, jer
nije re~ samo o primeni novih tehnika,
metoda, procedura, simbola i
termina, ve} i o promeni na~ina
razmi{qawa. Ipak moram re}i, postoje}e
metode nisu nepoznate oficirima
koji su zavr{ili visoke vojne
{kole u na{oj zemqi. One su i
ranije kod nas prou~avane kao jedan
od metoda u radu komandi i {tabova
na dono{ewu odluke i planirawu
operacija. Prema tome, su{tinskih
razlika nema izme|u sistema
koji smo imali i novog sistema. Re~
je o usvajawu jednog novog konzistentnog
sistema koji je prilago|en
savremenim zahtevima i koji obezbe|uje
interoperabilnost na{e vojske
i komandi razli~itog nivoa sa
drugim armijama u regionu.
Intenzivna obuka, usvajawe i
primena novih znawa i ve{tina, bi-
}e izuzetna prilika da se afirmi-
{u najsposobniji oficiri koje sistem
treba da prepozna i postavi na
najodgovornija mesta u jedinicama i
komandama Vojske.
Radenko MUTAVXI]
10
15. april 2007.

P E R A S P E R A
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
STARI LIM
Na kredit se
kupuju stanovi i
kola, ide se na
odmor ili
pravi svadba.
Ili se
jednostavno
uzme gotovina,
pa se tro{i po
}efu. Ima i
kredita nad
kreditima, koji
pokrivaju sve
prethodne glupe
zahvate takve
vrste. I tome
nema kraja.
Ovaj se tekst, skoro u celini, bavi kreditirawem
fizi~kih lica. Autor nije nikakav finansijski
stru~wak. Naprotiv. Ali dovoqno zna za poduku
sli~nima sebi: kredita se vaqa kloniti, ~ak i kad se
takva vrsta ropstva ne mo`e izbe}i. Ali kome govoriti
Do pre nekih dvadesetak godina u Skadarskoj
ulici u Beogradu poslovala je “vojna banka“. Bila je
to deta{ovana ispostava Narodne bankeJugoslavije,
koja je u vidu revnosnog servisa kreditirala aktivne
pripadnike oru`anih snaga. Hteli ste auto Mo`e,
bez u~e{}a, na 36 meseci. Ali samo doma}i proizvod!
Tako je “Zastava“ iz Kragujevca imala dva sektora
namenskih proizvoda: oru`je za strano tr`i{te, i
liniju ~uvenih “stojadina“ za ovda{we xade. “Trista-
}i“ i “fi}e“ su davno oti{li u penziju. Mada se i daqe
ponegde kre}u, kao muzeji kojima staro srce ne da
mira. Ali “stojadin“ se jo{ dr`i, iako ga je vreme,
sve sa elektronikom, ostavilo u sedamdesetim pro-
{log veka. Pre{i{ao ga je ~ak i “jugo“, nezvani~no
najgori auto milenijuma.
Da, nezvani~no, jer se niko nije setio da u to
{armantno dru{tvo iz magare}e klupe ubaci “trabante“
i “vartburge“, ~uda koja su se neobja{wivo
kretala do ru{ewa Berlinskog zida. A onda su nestala
i ima ih jo{ samo kod nas.
No, vojni servis nije mario za strana vozila,
pa ni za fabriku kartonskih ~udovi{ta iz radni~kog
Frajburga. Dakle, odete u Skadarsku, ~ini mi se broj
3. Tamo donesete overenu formulu zahteva sa vojnom
po{tom jedinice – komande. I menicu koja ne trpi `irante.
^ekate u redu oko sat, najvi{e dva. Onda dobijete
vrednosne papire u visini cene va{eg budu}eg
qubimca.
Sa tom dragocenom hartijom otr~ite do prvog
“Zastavinog“ servisa. I oni vam daju profakturu,
a sa wom se ponovo vra}ate na mesto kreditirawa,
gde se ona napla}uje va{im kreditnim papirom,
i sa petim primerkom virmana idete po novog
“stojadina“. Birate boju, naravno, a unutra – kako
vam se zalomi. A zalomi se...
Rata i kamata – fiksne. Koliko na po~etku – toliko
na kraju, bez revalorizacije i evribora.
Ra~unski centar vam nepogre{ivo oduzima deo
od plate za kreditni tug. I trideset i sedmog meseca
po kupovini, auto je sasvim va{. Dodu{e, ne ba{ auto,
nego legendarni “stojadin“. Ali da se razumemo –
i to je ne{to.
E, ali vojnog servisa vi{e nema. Postoji ne{to
kao Ju garant banka, ali mi nije poznato je li ona jo{
u Krcunovoj ulici. I da li je pre`ivela najezdu strane
konkurencije.
I sad, svi nude kredite. Samo ako ste kreditno
sposobni, a to se proverava za nekoliko sekundi. Onaj
koji ne voli da vra}a pozajmice, ili se nekada davno
zamajao, pa zaboravio – ne silazi sa liste nesre}nika
koji su kreditno proskribovani. Za ostale
va`i pravilo koje je smislio marketin{ki um nove generacija
bankara: Uzme{ kredu i sve je u redu. Laki
ke{, bato!
Tako bar izgleda. Na kredit se kupuju stanovi i
kola, ide se na odmor ili pravi svadba. Ili se jednostavno
uzme gotovina, pa se tro{i po }efu. Ima i kredita
nad kreditima, koji pokrivaju sve prethodne glupe
zahvate takve vrste. I tome nema kraja.
Na po~etku nove kreditne groznice, be{e w. v.
`irant. Ko ga na|e – blago wemu. Ali, tako mnogi pogubi{e
prijateqe, ro|ake, ~ak i bra}u. “Slu{aj, burazeru,
kupujem stan, treba mi `irant...!“ I burazer
se vi{e nikada ne javi. Jer jedina gora pozicija od
kreditnog du`nika jeste biti garant takvom du`niku.
Em ne}e, em ne mo`e da vra}a, a vi ste tu, ni krivi, a
du`ni. Tra`ite biv{eg kuma bar da mu ka`ete sve {to
se uvek mislili o wemu. Ama wega sad nigde nema. I
za vas ga ne}e ni biti.
Banke su se dosetile da Srba nema dovoqno za
po dva, a negde bogami i tri `iranta svakome. Pa su
uvele osigurawe, koje se posebno pla}a (i do tri odsto
kredita), ili hipoteku.
Zbog ove druge pogodnosti vi{e hiqada ^eha, a
i Hrvata, ostali su bez ku}a i stanova. Tako kod wih,
a sli~na moda je stigla i kod nas. Nema{ `iranta,
ho}e{ xip – zalo`i ku}u. Ne vrati{ tri rate uzastopce,
ode vila na dobo{, pa se ti vozaj ako ima{ dokle.
I pored svega – rado Srbin ide na kredit, pa
{ta mu bude. Ali velike i sredwe evropske banke
ovde su se ba{ izbezobrazile. Prvo su
odrezale nepristojne kamate, mnogo vi{e nego u domicilnim
dr`avama. Ka`u da je to zbog rizika kreditirawa.
A onda su uvele instituciju koja se zove evribor.
To mu do|e ne{to kao varijabilna kamata. To, taj
evribor, uskla|uje se kvartalno ili {estomese~no “u
skladu sa kretawem indeksa evribora!“
Niko od klijenata ne zna {ta to zna~i. I ne treba
da zna, ina~e ga ne bi {i{ali kao Asku. Evribor
bi mogao da padne, ali kod nas nikada ne pada, tako
da je va{ kredit sve skupqi. Vi uzmete ugovor i ~itate,
ali on je tako sastavqen da ga zajedno ne bi odmrsili
inspektor Megre i Mla|an Dinki}.
A to zna~i, ako vam je rata za neki auto ni`e
sredwe klase na po~etku bila 170 evra, ni{ta ne
brinite. Ve} u tre}oj godini otplate, evribor }e vam
vaditi 250 istih, svakog meseca. Sre}a te golgota
traje samo pet godina, a `ivot je sve kra}i. Ne mora
se po svaku cenu do`iveti kraj otplate.
A ju~e, na Ceraku, blizu ulice Crvenih hrastova,
sreo sam ~oveka koji vozi “stojadina“ iz 1974. godine.
^ist, uglancan auto potpukovnika u penziji. Pazario
ga je u servisu “Zastave“ na Vo`dovcu, pre ravno
33 godine.
“Ide li auto, ~i~a“ – pitaju vlasnika neki lokalni
momci!
“Ide, nego {ta! Nudili mi pare da ga kupe, i
stalno mu di`u cenu. Ali ja sam ga ba{ zavoleo. Ne
bih ga dao ni za dvesta evra!“
Autor je komentator “Politike“
11

KVALITET JE
CIVILNA LICA
U SISTEMU ODBRANE
Civilna lica imaju
zna~ajnu ulogu u radu svih
organizacionih celina
Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije i zato je nepravedno
{to se o wima ne{to vi{e
progovori tek kada na red
do|e smawewe te kategorije.
Proces transformacije
ne podrazumeva samo
preformaciju i linearno
smawewe brojnog stawa,
ve} i razre{avawe drugih
problema vezanih za status i
anga`ovawe civilnih lica.
MERILO
Ve} dugo se govori da bi civilna lica u Ministarstvu odbrane trebalo
da imaju status dr`avnih slu`benika, kao i zaposleni u drugim ministarstvima
Republike Srbije. Ne sme se zanemariti ni podatak da
sistem odbrane nema dovoqno visokoobrazovanog kadra i da se najboqa
i najstru~nija civilna lica te{ko zadr`avaju u Ministarstvuodbrane
i Vojsci Srbije.
Naravno, razloge za ovu pojavu prevashodno treba tra`iti u platama,
koje su destimulativne u odnosu na gra|anstvo. Sve ovo govori da projekciji
statusa, broja i uloge civilnih lica u sistemu odbrane treba pristupiti kompleksno,
organizovano i pravedno, kako se ne bi napravile gre{ke koje su u
bliskoj pro{losti ve} u~iwene.
BALANS IZME\U VOJNIH
I CIVILNIH LICA
U Skup{tini SCG februara 2005. usvojene su izmene i dopune Zakona
o VJ, kojima je stvoren pravni osnov za otpu{tawe jednog broja civilnih
lica iz MO i VSCG. Ve} po~etkom aprila te godine 5.300 “vojnih civila”
primilo je re{ewa o prestanku radnog odnosa, u kojima je pisalo da
}e otpu{teni dobiti otpremninu od 12 bruto li~nih dohodaka. Revolt otpu{tenih
doveo je do organizovawa, koliko je poznato, prvih protesta civilnih
lica u Vojsci na teritoriji biv{e Jugoslavije. Oni su potom zapo-
~eli potpisivawe peticija, {trajkove gla|u i upu}ivawe zahteva nadle-
`nim institucijama. Tvrdili su da nisu protiv reformi i smawewa vojnih
snaga i da samo `ele da se to uradi tako {to }e iz Vojske oti}i stvarni
vi{ak, uz dobar socijalni program.
Posle nekoliko meseci situacija se smirila, ali je opor ukus ostao
sve do dana{wih dana. Odgovor na pitawe – otkud nezadovoqstvo zbog reformskih
poteza u vidu smawewa o~igledno velikog i neracionalnog bro-
12
15. april 2007.

ja pripadnika sistema odbrane
relativno je jednostavan.
Qudima je najvi{e smetalo
{to je postupak otpu{tawa civilnih
lica izveden haoti~no,
neorganizovano i preko no}i.
Dobro je poznata te`ina i
specifi~nost problema vezanih
za smawewe broja civilnih
lica u sistemu odbrane. Jasno
je da oni koji ostanu bez posla
novi ne mogu da na|u u nekoj
drugoj vojsci, niti vojska mo`e
da se privatizuje. Uz to, civilna
lica u sistemu odbrane nemaju
mnoge elemente koji spadaju
u korpus qudskih prava, pa tako
ne mogu otkupiti radni sta`,
nemaju pravo na kolektivne ugovore,
sindikalno organizovawe
ili {trajk, a ne smeju pristupati
ni politi~kim strankama. Zato
se oni po dobijawu otkaza
objektivno nalaze u mnogo te`oj
situaciji nego otpu{teni iz
preduze}a i dr`avnih institucija,
sa kojima ina~e dele op-
{te probleme u vidu visoke stope
nezaposlenosti, sporog privrednog
razvoja i ograni~enih
mogu}nosti za otvarawe novih
radnih mesta. Pomenute ~iwenice
ukazuju da je potrebno ve-
}e razumevawe dru{tva za poboq{awe
socijalnog programa,
koji }e omogu}iti otpu{tenim
civilnim licima da lak{e prebrode
problem nezaposlenosti
i tranzicije u civilne radne
sredine.
U ovom trenutku nema pouzdanih
informacija o tome koliko
}e civilnih lica u sistemu
odbrane ostati bez posla
ove godine. Redosled poteza
koje treba izvesti je jasan i
on se kre}e od usvajawa Zakona
o Vojsci Srbije u republi~koj
skup{tini, preko sistematizacije
radnih mesta
u Ministarstvu odbrane, pa
do kona~nog definisawa
broja qudi. Treba re}i da
Strategijski pregled odbrane
daje smernice kojima se
projektuje brojna veli~ina
sistema odbrane u 2007. i
2010. i uspostavqawe odr-
`ive strukture i ravnomernijeg
odnosa izme|u pojedinih
kategorija kadra.
Prema tome, nije nikakva
tajna da nas u narednom
periodu o~ekuje znatno smawewe
svih kategorija profesionalnih
pripadnika
Ministarstva odbrane i
FRANCUSKA ISKUSTVA
Predstavnik MO Francuske potpukovnik Ksavijer Mar-
{erz govorio je u~esnicima Radnog stola za qudske resurse
o mestu i ulozi civilnih lica u oru`anim snagama Francuske.
Civilna lica ~ine 18 posto od ukupnog osobqa odbrane
u Francuskoj. Oni obavqaju poslove vezane za finansije,
pravnu slu`bu, qudske resurse, ishranu, gra|evinu, telekomunikacije,
elektrotehniku, informatiku, socijalnu pomo} i
kao pomo}no medicinsko osobqe. Osnovna razlika izme|u
vojnih i civilnih lica je u ~iwenici da vojna lica moraju biti
spremna da se rasporede bilo gde i bilo kada, dok civilna
lica to ne moraju. Va`no je naglasiti da civilna lica u
Ministarstvu odbrane Francuske imaju isti status kao i
pripadnici drugih ministarstava.
Po re~ima potpukovnika Mar{erza civilna lica se
primaju u francusku vojsku javnim i internim konkursima.
Postoje ~etiri kategorije civilnih lica i to A (civilni menaxeri
– bave se upravqawem i koncepcijom), B (administrativni
sekretari – nadgledawe), C (administrativni pomo}nici
– stru~no izvr{ewe i nadgledawe) i D (radnici). Postoje
i civilna lica po ugovoru koja se anga`uju po potrebi za neke
specifi~ne ili vremenski ograni~ene potrebe (jedna do
tri godine). Civilna lica u francuskoj vojsci odlaze u penziju
po godinama starosti (55–60 godina) ili posle 40 godina
rada i tada dobijaju maksimum od 75 posto.
UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA
U Komandi V i PVO odr`an je sastanak Radnog stola
za upravqawe qudskim resursima kome su prisustvovali
zamenik na~elnika Uprave za kadrove MO pukovnik Miodrag
Gordi}, zamenik komandanta V i PVO pukovnik Neboj-
{a \ukanovi}, izaslanik odbrane Velike Britanije pukovnik
Sajmon Vandelur, pomo}nik vojnog ata{ea Kraqevine
Holandije Edvin Hurdeman, predstavnik MO Francuske
potpukovnik Ksavijer Mar{erz, komandant 72. specijalne
brigade pukovnik Ilija Todorov i predstavnici VOA, VBA,
Uprave za qudske resurse G[ VS, VMA i komande Kopnenih
snaga. Osnovna tema radnog stola bila je izrada nacrta
Kriterijuma za slu`bu civilnih lica u MO i VS, ali
se razgovaralo i o drugim pitawima.
Vojske Srbije. Do smawewa
broja civilnih lica u sistemu
odbrane }e do}i, kako zbog
opredeqewa da reformu odbrambenog
sistema prati i
svo|ewe ukupnih qudskih resursa
na pravu meru, tako i
zbog stvarawa odgovaraju}eg
balansa izme|u vojnih i civilnih
lica u na{im oru`anim
snagama. Na primer, u rumunskoj
vojsci ima 90.000 vojnih
i 16.000 civilnih lica, dok
kod nas na dvadesetak hiqada
vojnih profesionalaca dolazi
vi{e od 11.000 civilnih
lica, a to je prema va`e}im
me|unarodnim standardima
neprihvatqivo.
NACRT
KRITERIJUMA
Postoje}a dokumenta (Strategijski
pregled odbrane) preciziraju
da }e se tokom 2007.
broj “civila” u sistemu odbrane
smawiti za 3.605 lica, {to
kod zaposlenih izaziva opravdanu
zabrinutost. Dosada{wi
pristup smawewa kadra linearnim
otpustom nije se pokazao
kao dobar i doveo je do otpu-
{tawa stru~nih i kvalitetnih
lica sa neprocewivim radnim
iskustvom. Odgovorni qudi u
Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije na{li su se pred delikatnim
pitawem – kako ostvariti
predvi|eno broj~ano smawewe
civilnih lica, a istovremeno
zadr`ati one koji su najkva-
Sa sastanka Radnog stola za
upravqawe qudskim resursima
13

TEMA
U~e{}e pojedinih elemenata u Kriterijumima
litetniji, najperspektivniji i imaju najboqe rezultaterada. Odgovor
je prona|en u izradi Kriterijuma za slu`bu civilnih lica
u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, koji }e predstavqati
pouzdan oslonac za one koji treba da donesu te{ke odluke.
O nacrtu Kriterijuma se ve} dugo raspravqa u svim organizacijskim
celinama Ministarstva odbrane, a oni su bili i tema
Radnog stola za upravqawe qudskim resursima koji je nedavno
odr`an u Zemunu. O~ekuje se da }e Kriterijumi biti na
snazi od maja ove godine.
Polazne osnove za izradu Kriterijuma za slu`bu civilnih
lica u MO i VS nalaze se u odredbama Zakona o VJ i Uredbi o
slu`bi civilnih lica. Odmah treba re}i, oni }e se primewivati
samo za civilna lica kojima se ukinu radna mesta ili u situaciji
kada se smawi broj izvr{ilaca na radnom mestu. Naime, novim
formacijama i sistematizacijama formiraju se nove jedinice i
ustanove, a Zakon precizira da se svim civilnim licima, koja su
bila raspore|ena u okviru ranije va`e}ih formacija, radna mesta
ukidaju i stvaraju zakonske mogu}nosti za prestanak slu`be.
Sva civilna lica ~ija su radna mesta ukinuta (ili smawen broj
izvr{ilaca) bi}e anketirana kako bi se izjasnila oko mogu}nosti
novog raspore|ivawa i ostajawa u slu`bi. U zavisnosti od
izra`enih `eqa i potreba slu`be formira}e se pojedina~ne
rang-liste za svako radno mesto. Civilnim licima koja ispune
uslove za odre|eno radno mesto ponudi}e se raspored, shodno
redosledu na rang-listi, a oni kojima se ne ponudi radno mesto
osta}e bez posla. Ne}e se rangirati lica koja ispuwavaju uslove
za starosnu penziju, invalidi rada i oni koji se izjasne da ne `ele
raspore|ivawe na drugo radno mesto.
Radni tim u sastavu pukovnik Miodrag Gordi}, pukovnik Vojkan
Neori~i}, potpukovnik Sa{a Trandafilovi}, kapetan prve klase
Aleksandar Turunxi} i civilna lica Vera Da{i}, Dragica Jerini}
i Jelena Mimovi} izradio je nacrt Kriterijuma kojima se precizira
da }e se civilna lica za nova radna mesta rangirati prema
oceni rezultata rada u toku slu`be u Vojsci, stepenu stru~nog obrazovawa,
odsustvu sa rada u odre|enim slu~ajevima, broju godina
ostvarenog sta`a osigurawa, broju godina provedenih na slu`bi u
MO i Vojsci, po osnovu statusa udove, udovca ili deteta vojnog lica
poginulog ili umrlog za vreme slu`be i u vezi sa slu`bom u Vojsci,
broju izdr`avanih ~lanova porodice i broja ~lanova porodice
koji ostvaruju stalne prihode, osnovu prijema u slu`bu u Vojsci,
rasporedu na slu`bu van mesta slu`bovawa i znawu stranih jezika.
Po ovom nacrtu najve}i uticaj (40,63 posto) ima prose~na ocena
rezultata rada tokom posledwih deset godina slu`be, {to treba
da omogu}i objektivan uvid u rad civilnih lica i izbegavawe
subjektivnosti ocewiva~a u pojedinim periodima.
Proces izrade Kriterijuma jo{ traje. U dosada{woj raspravi
~ulo se ve} mnogo zanimqivih, konstruktivnih i argumentovanih
predloga, ali i suprotstavqenih mi{qewa. Jasno je da
idealnih kriterijuma nema, mada u~e{}e predstavnika svih or-
14
15. april 2007.

INFORMATI^KI SISTEM
U okviru Radnog stola za qudske resurse formiran je
i potprojekt “Informacioni sistem qudskih resursa”. U toku
je sagledavawe iskustava iz stranih armija, a veliku pomo}
na tom poqu pru`a Ministarstvo odbrane Francuske.
Prema mi{qewu pukovnika Vojkana Neori~i}a iz Uprave za
kadrove MO, izgradwa informati~kog sistema ne mo`e da
prethodi generalnom konceptu i jasnoj viziji sistema za
upravqawe qudskim resursima, ali je neophodno obaviti
pripreme i prikupiti odre|ena iskustva.
– Takav pristup }e – tvrdi pukovnik Neori~i} – omogu-
}iti da razvoj sistema za upravqawe qudskim resursima paralelno
prati i modelovawe informati~kog sistema koji
treba da obezbedi efikasan rad.
ganizacionih celina MO i VS garantuje da }e se optimalan model
ipak na}i i stvoriti dokument koji }e biti primewiv za ~itav
sistem. Na radnom stolu u Zemunu najvi{e dilema je bilo oko
opredeqewa da ocene rezultata rada budu glavni kriterijum, po-
{to je vi{e u~esnika u raspravi naglasilo da je ocewivawe u sistemu
odbrane bilo neujedna~eno i subjektivno. Ipak, niko od
kriti~ara ovog elementa nije predlo`io re{ewe i pravi na~in
vrednovawa rezultata rada.
U raspravi je bilo primedbi i podno{ewa amandmana i na
druge elemente nacrta Kriterijuma, po~ev od samog naziva pa do
predloga da se za odsustvo sa rada dobijaju negativni poeni (ne
mo`e se neko negativno diskriminisati zbog zdravstvenog stawa).
Na kraju je usagla{en i osnovni zakqu~ak koji glasi – najva-
`nije je da kriterijuma ima i da oni va`e za sve.
Potrebno je da Kriterijumi u|u i u odre|ena normativna
akta, kako bi bili dostupni svima, jasno i precizno postavqeni
i kako se ne bi mogli mewati po potrebi.
PRAVEDNO I EFIKASNO
Nacrt Kriterijuma za slu`bu civilnih lica upu}en je
svim organizacijskim celinama MO i VS. Vojna akademija i
komanda Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane su
ih izu~ile, dogradile i primenile u praksi, a da su to uspe-
{no uradili svedo~i izuzetno mali broj `albi na re{ewa
koja je doneo rukovode}i menaxment. Na~elnik za qudske resurse
u komandi V i PVO pukovnik Stevan Brusin ka`e:
– Pro{le godine komande VS i PVO preformirane su
i preimenovane u komandu V i PVO, {to je dovelo do toga
da se pojedina radna mesta ukidaju, dok se na nekima smawio
broj izvr{ilaca. Striktna primena kriterijuma i
opredeqewe da postavqamo lica koja u potpunosti ispuwavaju
op{te i posebne uslove propisane za du`nosti na koja
se postavqaju, znatno su uticali da se ceo postupak provede
pravedno i efikasno, tako da nismo imali nijednu `albu
na doneta re{ewa.
Izrada Kriterijuma za slu`bu civilnih lica jeste va`na,
ali ne treba prenagla{avati wihov zna~aj, po{to su oni, ipak,
pomo}ni elemenat pri izboru civilnih lica za odre|ena radna
mesta. Osnovni princip je, naravno, primena Zakona i svih va-
`e}ih podzakonskih akata. Tek kada se iskoriste sve mogu}nosti
predvi|ene zakonskim aktima, pristupa se rangirawu civilnih
lica.
– Kada se jednom dogovorite o kriterijumima – ka`e izaslanik
odbrane Velike Britanije Sajmon Vandelur – oni moraju biti
transparentni, tako da svi znaju u kakvoj su situaciji. Oni ne mogu
da budu tajna. Tako|e, mora da postoji odre|ena procedura za
`albe i nezavisni odbor koji }e donositi odluke.
Paralelno sa izradom Kriterijuma, radi se i na osmi{qavawu
drugih mera i pripremi dokumenata koji }e olak{ati ~itav
postupak. Tako je ve} sasvim izvesno da }e zakonom biti predvi-
|ena mogu}nost da deo civilnih lica, u skladu sa potrebama slu-
`be, pre|e u kategoriju vojnika po ugovoru. Mnogo toga regulisa-
}e se i dobijawem statusa dr`avnih slu`benika za civilna lica
u MO, kao {to }e se voditi ra~una i da sva re{ewa budu kompatibilna
sa postoje}im zakonima. Neka od mogu}ih re{ewa, poput
penzionisawa sa 25 godina radnog sta`a, zavise od dono{ewa
sistemskih zakona i neizvesno je da li }e biti usvojena.
Utisak je da odgovorni qudi u Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije ~ine sve kako se ne bi ponovile gre{ke iz pro{losti,
poput stihijnog, neplanskog i neorganizovanog otpu{tawa civilnih
lica u 2005. godini.
– Na{ posao je izuzetno te`ak i osetqiv – govori zamenik
na~elnika Uprave za kadrove pukovnik Miodrag Gordi}. – Radi
se o qudima i svima je jasno da i najmawa gre{ka mo`e da ima
dalekose`ne posledice. Glavni ciq je preciziran u Strategijskom
pregledu odbrane, a na osnovu wega napisan je i Program
razvoja qudskih resursa do 2010. godine, koji analizira na{e
stawe i nudi mogu}a re{ewa. Iz programa razvoja qudskih resursa
do 2010. nastao je program razvoja za 2007. kojim se planira
uvo|ewe ekonomi~nosti i racionalnosti u sistem. Jednostavno,
neodr`ivo je stawe u kome personalni tro{kovi iznose
preko 70 posto vojnog buxeta.
Svako ko ho}e da objektivno sagleda stawe u sistemu odbrane,
lako }e do}i do zakqu~ka da namenu, zadatke, organizaciju i
brojnu veli~inu sistema odbrane moramo prilagoditi ekonomskim
i demografskim mogu}nostima, stvarnim opasnostima i dr-
`avnim interesima. Oko ove postavke nema dilema ni kod jednog
pravog vojnog profesionalca, vojnog analiti~ara ili politi~ara.
Sistem odbrane i qudi u wemu spremni su za reformu, pa ~ak
i kad to zna~i wihov odlazak u penziju ili sa posla, ali je svima
va`no da se to uradi osmi{qeno, transparentno (da se unapred
zna {ta }e se i kada desiti), sa socijalnim programom, te da se
ono {to vaqa sa~uva i oja~a.
Zoran MILADINOVI]
15

DRUGA BRIGADA KOPNENE VOJSKE
OD DRINE DO VELIKE
U mozaik profesionalne i
modernizovane Vojske Srbije ugra|en
je jo{ jedan segment, a u Kraqevu,
Vaqevu, ^a~ku, Ra{koj, Novom
Pazaru i drugim gradovima novu
jedinicu ve} nazivaju brigadom
zapadne Srbije. To je geografski
prostor na kome postoji tradicija
negovawa odli~nih odnosa sa
narodom, {to pred pripadnike Druge
brigade postavqa zadatak da u~ine
sve kako bi ugled Vojske u tom kraju
bio jo{ ve}i.
Komandant
Druge brigade
KoV pukovnik
Vidoje @ivkovi}
UKraqevu je 28. marta formirana Druga brigade Kopnene vojske,
{to je jo{ jedan dokaz da se organizacijsko-mobilizacijske
promene u Vojsci Srbije odvijaju saglasno utvr|enoj dinamici.
Na sve~anosti povodom formirawa brigade izaslanik
predsednika Srbije i ministar odbrane Zoran Stankovi} uru-
~io je komandantu Druge brigade KoV pukovniku Vidoju @ivkovi}u
vojnu zastavu, kao simbol vojni~ke ~asti i hrabrosti svake vojne jedinice.
Primaju}i vojnu zastavu pukovnik @ivkovi} je naglasio:
– Pripadnici Druge brigade Kopnene vojske primaju zastavu
kao najve}u vojni~ku svetiwu i ~asno }emo je nositi na putu me|unarodnih
integracija i prosperiteta Vojske Srbije.
Nekoliko dana kasnije Druga brigade je iz sastava Operativnih
snaga prepot~iwena Komandi Kopnenih snaga i ~vrsto uvezana
u nov organski sastav. Tako je u mozaik profesionalne i modernizovane
Vojske Srbije ugra|en jo{ jedan segment, a u Kraqevu, Vaqevu,
^a~ku, Ra{koj, Novom Pazaru i drugim gradovima novu jedinicu
ve} nazivaju brigadom zapadne Srbije. Ime podse}a na teritoriju
razme{taja jedinice, koja se prostire od Vaqeva do granice sa
Crnom Gorom i od Drine do Velike Morave. To je geografski prostor
na kome postoji tradicija negovawa odli~nih odnosa naroda
i vojske, {to pred pripadnike Druge brigade postavqa zadatak da
u~ine sve kako bi ugled Vojske u ovom kraju bio jo{ ve}i.
MOBILNOST I SAMOSTALNOST
Formirawe Druge brigade Kopnene vojske deo je procesa
transformacije VS i sprovedeno je na osnovu Odluke ministra
odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Vojsci.
15. april 2007.

MAWAK KADRA
Negde ima vi{ka, a negde i mawka potrebnog kadra. Uo~qiv
je problem deficita kvalifikovanog i {kolovanog kadra,
{to posebno va`i za oficire sa zavr{enom {kolom komandno
-{tabnog usavr{avawa. Za sada se to pitawe privremeno re-
{ava alternativnim postavqewima, ali je o~igledno da }e ubudu}e
velika pa`wa morati da se pokloni {kolovawu oficira
za komandno-{tabne du`nosti. Primetan je i nedostatak vojnika
po ugovoru, {to zbog privremenog stopirawa prijema vojnika
profesionalaca, {to zbog slabe zainteresovanosti mladi}a
za tu vrstu vojnog poziva. Po mi{qewu pukovnika @ivkovi}a,
razloge treba tra`iti u niskim nov~anim primawima, ali i u
nedovoqno osmi{qenom programu popularizacije prijema u
profesionalnu vojnu slu`bu.
– Objavqivawe konkursa u sredstvima javnog informisawa
– govori pukovnik Vidoje @ivkovi} – o~igledno nije dovoqno.
Moramo obezbediti da se savremeno dizajnirani plakati
pojave u gradu i drugim mestima gde ih mladi mogu videti. Treba
na}i i druge na~ine kako bismo re{ili taj problem.
MORAVE
Brigada je, najve}im delom, formirana od qudstva i sredstava
ratne tehnike jedinica koje su locirale na prostoru zapadne Srbije,
a to su 252. oklopna brigada (Kraqevo), 37. motorizovana
brigada (Ra{ka), 20. motorizovana brigade (Vaqevo), 401. artiqerijsko-raketna
brigada PVO (Jakovo), 305. in`iwerijska brigada
(Obrenovac), 524. logisti~ka baza (Kragujevac), 24. bataqon
za specijalna dejstva (Kragujevac) i 228. bataqon veze (Gorwi Milanovac).
Mnogi od tih sastava imaju dugu i bogatu tradiciju i zavidno
borbeno i mirnodopsko iskustvo, {to }e se, po re~ima pukovnika
Vidoja @ivkovi}a, optimalno integrisati u organizaciju i
funkcionisawe Druge brigade Kopnene vojske.
Kako Druga brigada KoV izgleda danas
Komanda brigade, komandni bataqon, artiqerijsko-raketni
divizion PVO, tenkovski, mehanizovani, samohodno-haubi~ki artiqerijski,
in`iwerijski i logisti~ki bataqon nalaze se u garnizonu
Kraqevo, u Vaqevu lociraju pe{adijski bataqon i divizion
SVLR, dok su dva bataqona (pe{adijski i mehanizovani) sme{tena
u Ra{koj i Novom Pazaru. Ve} samo nabrajawe jedinica ukazuje na
borbenu vrednost Druge brigade, ~ija Komanda na direktnoj vezi
ima ~ak 11 jedinica ranga samostalni bataqon ili divizion.
Vremena se, o~igledno, mewaju. Ne tako davno na prostoru
zapadne Srbije postojale su dve operativne komande (U`i~ki i
Kragujeva~ki korpusi), a danas odgovornost le`i na jednoj zdru`eno-takti~koj
komandi. Ipak, zabrinutosti nema. Vlada uverewe da
je Komanda Brigade projektovana tako da mo`e uspe{no komandovati
pot~iwenim sastavima.
Komande bataqona su, tako|e, ne samo prilago|ene strukturi
Komande Brigade ve} i mnogo samostalnije i autonomije. Nekada-
{we komande bataqona ~inili su komandant, zamenik i referent
op{tih poslova, a sada su one profilisane tako da imaju i referate
za qudske resurse, operativne poslove i obuku, logistiku, telekomunikacije
i informatiku i civilno-vojnu saradwu. Drugim re~ima,
komande bataqona predstavqaju sliku Komande Brigade u malom i
sposobne su da, u svojoj zoni odgovornosti, brinu o svim aspektima
`ivota i rada. Pomenute ~iwenice govore da je Druga brigada KoV
organizovana u skladu sa me|unarodnim standardima, te da predstavqa
mobilnu, efikasnu i dobro organizovanu jedinicu.
VISOK STEPEN POPUNE
Transformacija i reorganizacija VS nosi sa sobom kvalitativne
i kvantitativne promene, {to se mo`e dobro videti i u
Drugoj brigadi. Sam stepen popune kraqeva~ke brigade od 80 posto
je ne{to novo, po{to se dobro zna da su do sada neki od sastava
postojali samo na papiru. Uz to, tri ~etvrtine sastava brigade
pripadaju profesionalnom sastavu, {to govori da trenutak
potpune profesionalizacije i nije tako daleko. Planirano je da
17

JEDINICE
nova jedinica u miru ima 2.044
~oveka, i to 1.549 profesionalnih
pripadnika i 495 vojnika
na odslu`ewu vojnog roka.
Druga brigada je, vojni~ki
re~eno, postrojena i spremna za
izvr{avawe namenskih zadataka.
Zvu~i jednostavno, ali samo pripadnici
Brigade znaju koliko je
napora trebalo ulo`iti da sve
stane “na svoje noge”. Posebna
pa`wa posve}ena je kadrovawu,
kao jednom kompleksnom pitawu u
kome se gre{ke ne smeju napraviti.
U prvom krugu izbora qudi sagledavani
su kvaliteti svih kandidata,
dok su odluke dono{ene
na osnovu primerenosti {kolske
spreme, dosada{wih rezultata
rada i socijalnih elemenata. Na-
`alost, zbog reorganizacije i
smawewa brojne veli~ine Vojske,
pojavio se vi{ak kadra i to najvi{e
me|u podoficirima sa neo-
MODERNIZACIJA NAORU@AWA I OPREME
dgovaraju}om stru~nom spremom i U sastav Druge brigade KoV ugra|eni su svi rodovi Kopnene
vojske, pri ~emu su jedinice opremqene savremenim sred-
civilnim licima. – Wihov status
re{ava}e se – ka`e pukovnik Vidoje
@ivkovi} – na jedan od na~i-
a vodilo se ra~una o modernizaciji naoru`awa i opreme. Neka
stvima ratne tehnike. Osnovnu snagu predstavqaju tenkovi M84,
na predvi|enih Zakonom. Prvo od sredstava su se prvi put pojavila na prostoru zapadne Srbije.
To se mo`e re}i za samohodne vi{ecevne lansere raketa
}emo poku{ati da im prona|emo
mesto u drugim jedinicama Vojske 128 mm (ogaw) i protivavionske topove 40 mm (bofors), dok
ili sistemu odbrane, ali u tom su pripadnici mehanizovanog bataqona u Novom Pazaru dobili
borbena vozila pe{adije M 80, umesto zastarelih oklopnih
slu~aju profesionalni pripadnici
moraju da budu spremni i na transportera OTM 60. Pozitivnu novinu predstavqa i koncentracija
oklopnih, protivoklopnih, artiqerijskih i drugih bor-
preme{taje u druge garnizone. Tek
kada se iscrpe sve mogu}nosti, benih sredstava u bataqone i divizione Druge brigade.
neki qudi }e ostati bez posla.
Postoje}a organizacija Druge brigade predstavqa dobru
osnovu, koja treba da se potvrdi u praksi i dogra|uje. U narednom
periodu prati}e se funkcionisawe jedinice i preduzimati potrebne
mere za eventualno unapre|ivawe organizacije `ivota i rada.
Zadaci su jasni i kre}u se od odr`avawa potrebnog nivoa borbene
gotovosti, obuke i logisti~ke podr{ke, pa do stvarawa jakog vojnog
kolektiva i dobre saradwe sa civilnim strukturama i dru{tvenim
institucijama. Pripadnici Brigade }e i ubudu}e imati velike obaveze
u kontroli Kopnene zone bezbednosti i obezbe|ewu administrativne
linije prema Kosovu i Metohiji.
UVE@BAVAWE ZA MISIJE VOJSKE
Po re~ima na~elnika {taba pukovnika Vladete Balti}a, {tab
ima zna~ajne zadatke u koordinaciji svih aktivnosti iz domena pomo}nika
za operacije, pomo}nika za podr{ku i referata vojne policije.
U wemu se nalaze iskusne stare{ine koje se bave planirawem,
organizacijom i izvo|ewem obuke, {to je , svakako, jedan od
te`i{nih zadataka Druge brigade. – Na{ ciq je – tvrdi pukovnik
Balti} – da obuku Komande uskladimo sa modernim standardima i
zahtevima i novim Uputstvom za rad komandi i {tabova.
Velike promene u procesu osposobqavawa vide se i po tome
{to obuka vojnika na odslu`ewu vojnog roka vi{e nije prioritet, i
to zbog vi{e razloga (mawa zastupqenost u sastavu brigade, izvo-
|ewe obuke u nastavnim centrima, te`we ka potpunoj profesionalizaciji...).
Najve}a pa`wa posveti}e se obuci profesionalnih
vojnika, ali to ne zna~i da }e obuka vojnika na slu`ewu vojnog roka
marginalizovati.
– Najve}i deo sastava smo kompletirali – nagla{ava pukovnik
Vidoje @ivkovi} – i sada treba da se dobro upoznamo, stvorimo
Na~elnik {taba pukovnik
skladnu celinu i uve`bamo za namenske
zadatke. Sistem uve`bavawa
bi}e prilago|en misijama
VS, {to zna~i da }emo se osposobqavati
i za pomo} na{em narodu
u slu~aju elementarnih nepogoda
i nesre}a i za eventualno
u~e{}e u mirovnim operacijama.
Na{ prvenstveni zadatak je, naravno,
odbrana suvereniteta zemqe
i ako dr`avno i vojno rukovodstvo
to od nas zatra`i, mi }emo
biti spremni da odgovorimo
na sve rizike i izazove.
Problema ima, ali se mo`e
re}i da se oni ne razlikuju od
onih koje imaju i drugi sastavi
VS. Nova organizacija Brigade
omogu}ila je optimalnije funkcionisawe
logistike, mada nedostatak
materijalno-finansijskih
sredstava objektivno ote-
`ava nabavku hrane, goriva, rezervnih
delova i odr`avawe
sredstava ratne tehnike i borbenih
sistema. Veliki broj pripadnika
tog satava anga`uje se
na obezbe|ewu objekata, a o~ekuje
se pove}awe broja objekata
za obezbe|ewe uporedo sa ga{ewem
jedinica, ~iji }e pravni
sledbenik biti Druga brigada.
Vladeta Balti}
Izlaz iz takve situacije tra`i se u ukrupwavawu prostora gde se
ne ~uvaju pokretne stvari, davawu objekata na kori{}ewe ili ~uvawe,
i sli~nim merama koje treba da obezbede sigurnost objekata
i izdvajawe mawe qudi za wihovo obezbe|ewe. Nova brigada
je nasledila i probleme stambenog obezbe|ewa (80 posto pripadnika
brigade bez stana), {to neminovno uti~e na standard i
egzistencijalnu nesigurnost qudi.
Dobra popuna, visok procenat profesionalizacije jedinice,
modernizovano i koncentrisano naoru`awe i borbena tehnika,
sistem obuke po procedurama Natoa, i drugi kvaliteti i pozitivne
novine govore da }e borbena mo} Druge brigade KoV biti velika i
mo`e se porediti sa snagom nekada{wih korpusa.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Zvonko PERGE
18
15. april 2007.

Studenti ~etvrte godine Vojne
akademije, pe{adijskog smera,
nedavno su na poligonu “ Me|a”
ga|ali iz borbenog vozila pe{adije M80.
Ga|awem je rukovodio potpukovnik Midhat
Krlu~ iz Odseka za pe{adijsko naoru`awe
Katedre naoru`awa i vojne opreme VA.
Streli{te “Me|a”, pored uslova za
pripremna i {kolska ga|awa iz streqa~kog
naoru`awa, poseduje i automatizovani deo
namewen za ga|awe iz naoru`awa
oklopnih i mehanizovanih jedinica.
Studenti 128. klase imali su priliku
da prakti~no provere znawa ste~ena
u kabinetima i ve`bali{tima. Na tri
paralelne staze streli{ta OMJ budu}i
oficiri su iz mesta i pokreta poga|ali
ciqeve udaqene 500 i 800 metara.
Mitraqezi PKT 7,62 mm i protivavionski
top 20 mm stavqali su na probu ume{nost
i strpqewe studenata, koji su uz pomo}
iskusnih stare{ina i nastavnika ostali
na visini zadatka.
Potpukovnik Krlu~ izrazio je
zadovoqstvo rezultatima ga|awa.
– Znawa i ve{tine usvojeni na
ve`bama u rukovawu naoru`awem i
poznavawu pravila ga|awa omogu}i}e
uskla|ivawe vatrenog dejstva sa takti~kim
radwama i postupcima mehanizovanog
odeqewa i voda, koji predstoje u daqoj
obuci studenata. Tako|e, studenti su
sagledali jedan od mogu}ih na~ina
pripreme, organizovawa i izvo|ewa
ga|awa po programima OMJ – rekao je
potpukovnik Krlu~.
I. POQANAC
STUDENTI SMERA PE[ADIJE
VOJNE AKADEMIJE NA POLIGONU ”ME\A”
GA\AWA IZ
BORBENIH VOZILA
19

SARADWA
SRPSKI VOJNI LEKARI NA VE@BI NATOA U NORVE[KOJ
HIRURZI U
POLARNOM KRUGU
Odnos pripadnika
norve{ke vojske prema
kolegama iz Srbije
ukazivao je na wihovu `equ
da uspostave me|usobno
poverewe kako bi i u
budu}nosti {to boqe
sara|ivali. Na kraju ve`be
~lanovi srpskog hirur{kog
tima dobili su od
doma}ina ambleme i no`
sa oznakama norve{kog
medicinskog bataqona,
{to je simboli~no kazivalo
da su prihva}eni kao
pripadnici tog sastava.
Nisu vi{e retke aktivnosti Vojske Srbije u me|unarodnoj vojnoj
saradwi, a pojedini pripadnici na{ih oru`anih snaga
ve} su vi{e puta izvodili zajedni~ke ve`be ili u~estvovali u
mirovnim i humanitarnim operacijama. To u potpunosti va`i
i za vojne zdravstvene radnike, koji su u posledwih nekoliko
godina zabele`ili veliki broj u~e{}a u raznim vidovima zajedni~kih
me|unarodnih vojnih aktivnosti.
Oni su nedavno u~estvovali i na ve`bi Natoa “Hladan odgovor
2007”, koja je po~etkom marta odr`ana na krajwem severu Norve{ke.
Zanimqivo je da su neki od wih u~estvovali i mirovnoj misiji
u Kongu, tako da sada imaju iskustva i iz ekvatorskog i iz polarnog
kruga. U~e{}e vojnog sanitetskog tima na ve`bi u Norve-
{koj je jo{ jedan pokazateq sve intenzivnije me|unarodne vojne saradwe
na{e zemqe, {to doprinosi ostvarivawu nekih te`i{nih
prioriteta spoqne politike Republike Srbije i sadr`ajnijem
ukqu~ivawu u evroatlantske integracije.
ZBRIWAVAWE RAWENIKA
Najpre je sredinom februara ove godine dvadeset devet sanitetlija
– hirurga, anesteziologa, specijalista infektivne medicine
i medicinskih tehni~ara iz Uprave za zdravstvo Ministarstva
odbrane (MO), sa Vojnomedicinske akademije, iz ni{ke
Vojne bolnice, CVMU Beograd i VMC Novi Sad – otputovalo u
Kraqevinu Norve{ku, kako bi poha|ali “Takti~ki i trauma-kurs
za u~e{}e u mirovnim operacijama”. Kurs je odr`an u Centru
zdru`enih sanitetskih slu`bi Norve{ke vojske (nalazi se u Se-
20
15. april 2007.

ISKUSTVA IZ RATA
Norve{ki partner uputio je molbu Sektoru za politiku odbrane
MO da na{i zdravstveni stru~waci pripreme prezentacije,
vezane za iskustva iz ratne hirurgije u balkanskom konfliktu.
Potpukovnici dr Neboj{a \eni} i dr Goran Milojkovi}
su odabrali da prika`u rad Vojne bolnice u Ni{u i isturene
hirur{ke ekipe u \akovici, tokom rata 1999. Prezentacije su
pored uslova za rad prikazale i dosta ratnih rana, kao i na~ine
primarne i definitivne hirur{ke obrade. Izlagawa su sa
velikim zanimawem pratili ~lanovi tri norve{ka hirur{ka
tima i celokupno osobqe medicinskog bataqona.
“Po{to su na mnogim fotografijama mogli da prepoznaju
na{a lica u ratnim situacijama i za operacionim stolom” – govore
potpukovnici \eni} i Milojkovi} – “na{ medicinski kredibilitet
je jo{ vi{e porastao. Izme|u ostalog, pokazali smo
im i grad Ni{ pod kasetnim bombama i rane koje su od wih nastajale”.
VE@BA NATOA NA SEVERU NORVE[KE
Srpski hirur{ki tim pratio je pokaznu ve`bu, u kojoj su
zdru`eno u~estvovale tenkovske, in`iwerijske, helikopterske i
pe{adijske jedinice iz 21 zemqe ~lanice Severnoatlantskog
saveza. Na ve`bi izvedenoj u neobi~nom polarnom ambijentu,
ukupno je anga`ovano 8.200 vojnika i oficira. ^lanovi na{eg
tima su se obavestili i o raznovrsnom naoru`awu i drugoj vojnoj
opremi koja je kori{}ena.
Ve`bi su prisustvovali ministar odbrane Kraqevine
Norve{ke, na~elnik G[ Norve{ke vojske, akreditovani vojni
ata{ei i brojni novinari.
Potpukovnici
Neboj{a \eni} i Frank Berg
razmewuju dr`avne i vojne simbole
svolmenu), a vodio ga je stru~wak svetskog glasa profesor Xon
Pilgram-Larsen. Na{i zdravstveni radnici imali su priliku da
se za jedanaest dana obaveste o svim detaqima rada hirur{kih
timova u mirovnim misijama, a za pokazano znawe dobili su sertifikat
o zavr{enom kursu za mirovne operacije.
Nakon toga izabran je jedan hirur{ki tim, kako bi zajedno
sa norve{kim kolegama u~estvovao na ve`bi Natoa “Hladan odgovor
2007”. U timu su se na{li specijalista op{te hirurgije potpukovnik
dr Neboj{a \eni}, specijalista traumatolog potpukovnik
dr Goran Milojkovi}, anesteziolog
pukovnik dr Mili}
Veqovi} i medicinski tehni~ari
Nada Koci}, Verica Stefanovi}
i Javorka Blagojevi}.
Na{ hirur{ki tim u~estvovao
je na ve`bi Natoa u
sastavu medicinskog bataqona
oru`anih snaga Kraqevine
Norve{ke. Privilegija u odnosu
na doma}ine nije bilo,
tako da su i na{i medicinski
radnici spavali u malim {atorima
postavqenim na snegu
i u vre}ama za spavawe. Radne
aktivnosti su se sastojale u
naizmeni~nom de`urawu sa
tri norve{ka hirur{ka tima,
tokom kojih su trija`irani,
operativno i postoperativno
zbriwavani i evakuisani “rawenici”.
”Sa terena su neprestano
dovodili markirante” – kazuje
potpukovnik dr Neboj{a
\eni} – ”sa razli~itim vrstama
povreda. Markiranti su
veoma dobro simulirali povrede
od minsko-eksplozivnih
sredstava na raznim delovima
tela, ustrelne i prostrelne
rane, ali i povrede termi~kim
dejstvom. Mi smo radili po
principima koje smo usvojili
na kursu i {ematizovano smo
proveravali vazdu{ne puteve,
disawe, cirkulaciju, stawe svesti
i obavqali kompletan pregled
pacijenata. Kontrolori i
posmatra~i su bili veoma zadovoqni
onim {to je demonstrirao
srpski hirur{ki tim, a
~ast su nam svojom posetom ukazali
na~elnik General{taba
Norve{ke armije general Diesen
i na~elnik saniteta general
Rosen. Posetili su nas i
novinari, tako da smo se na{li
i u reporta`i na norve{koj nacionalnoj
televiziji i u wihovim
novinama”.
Prvi deo ve`be odr`an je
u bazi u Setermoenu, ali je onda
stigla naredba o prebacivawu
na sever. Kompletna bolnica
je za nekoliko sati razmontirana,
stavqena na to~kove, a
zatim ponovo podignuta i stavqena
u funkciju ~etrdeset kilometara daqe. Pripadnici na{eg
tima su se aktivno ukqu~ili u postupak prebacivawa bolnice,
{to ih je jo{ vi{e zbli`ilo sa qudstvom norve{kog medicinskog
bataqona. Doma}ini su im objasnili da su vojne baze i sva naseqa
u okolini ostaci jedinica koje su tu bile stacionirane u vreme
“hladnog rata”. Te informacije i ukupan odnos ukazivali su da
pripadnici Norve{ke vojske `ele da sa kolegama iz Srbije steknu
me|usobno poverewe, kako bi i u budu}nosti {to boqe sara-
|ivali. Na kraju ve`be od doma}ina su za uspomenu dobili nekoliko
amblema i no` sa oznakama
norve{kog medicinskog
bataqona, {to je simboli~no
kazivalo da su prihva}eni kao
pripadnici tog sastava.
AKREDITIVI
ZA MIROVNE
OPERACIJE
Medicinski tehni~ar u ni-
{koj vojnoj bolnici Nada Koci}
nosi lepe utiske sa severa
Norve{ke, mada joj je, kako ka-
`e, ipak vi{e prijala ekvatorijalna
klima, koju je osetila u
misiji u Kongu. “ Dru`ile smo
se sa medicinskim tehni~arima
iz Norve{ke i [vedske” – ka-
`e Nada. – “Razmewivali smo
iskustva i pomagali jedni drugima”.
Wena koleginica Javorka
Blagojevi} tvrdi da u izvr-
{avawu sanitetskih zadataka
na ve`bi nije bilo ni~ega {to
bi woj bilo nepoznato. “Kod
nas smo mnoge stvari radili
intenzivnije” – isti~e Javorka
– jer smo mi, na`alost, imali
pravi rat, dok oni samo simuliraju
ratne igre”.
Traumatolog potpukovnik Goran
Milojkovi} imao je priliku
da na ve`bi uporedi na{e i
norve{ke doktrinarne stavove
i principe za rad u poqskim
uslovima i izvede zakqu-
~ak da me|u wima nema razlika.
Nivo i kvalitet pru`awa op{te
medicinske i stru~no-specijalisti~ke
pomo}i u norve{koj i
srpskoj vojsci je veoma sli~an,
samo {to Norve`ani na vi{im
nivoima zdravstvene za{tite
koriste civilne zdravstvene
institucije. “Principi ratne
hirur{ke doktrine su univerzalni”
– tvrdi potpukovnik Milojkovi}.
– “Samo {to Norve-
`ani imaju sistem sanitetskog
organizovawa sa vi{e civilnih
struktura, tako da nisu potpuno
obu~eni za ratne uslove. Na{i
hirurzi ne samo da prolaze
kroz sistem {kolovawa u kome
se velika pa`wa pridaje ratnim
povredama, ve} imaju i zna-
~ajna ratna iskustva”. Ina~e,
naj~e{}e ratne povrede su po-
21

SARADWA
Medicinsko zbriwavawe
rawenika sa te{kim
opekotinama
SRPSKA
HIRURGIJA U
NORVE[KIM
USLOVIMA
Na inicijativu Ministarstva odbrane Kraqevine Norve-
{ke, Vojni sanitet te zemqe je, u okviru srpsko-norve{ke saradwe,
organizovao dvonedeqni pro{ireni kurs hirurgije. U
grupi srpskih lekara koji su do{li u Norve{ku bilo je {est hirurga
i 24 anesteziologa i specijalizovana medicinska tehni-
~ara. Ciq kursa je bio da se srpsko medicinsko osobqe pripremi
za anga`ovawe u okviru norve{kih sanitetskih jedinica
u me|unarodnim operacijama.
”Ministarstvo odbrane Norve{ke i Vojni sanitet smatraju
da }e ova ve`ba oja~ati sanitetske kvalifikacije obe zemqe,
kao i sposobnosti wihovog sanitetskog osobqa da u~estvuju u me-
|unarodnim operacijama, naro~ito imaju}i u vidu ponudu Srbije
da na tom poqu bude izvor snaga za Norve{ku u okviru operacija
UN-a i Natoa”, ka`e major Tor Ole Vormdal, koji ve} dve godine
radi na saradwi srpskog i norve{kog saniteta kao projekt-koordinator
u Vojnom sanitetu Norve{ke.
”Od jedanaest stavki opisanih u Ugovoru o saradwi izme-
|u dve zemqe, aktivnosti vezane za anga`ovawe srpskog medicinskog
osobqa u ISAF bi}e prioritetne kao i donacija terenske
bolnice nivoa 2, konfigurisane prema standardima UN i
Natoa i odr`avawe ~etvoronedeqnog kursa za instruktore u
Srbiji u aprilu i maju. Ve} smo zapo~eli razmenu 12 srpskih i
norve{kih lekara”, zakqu~uje major Vormdal.
RATNA UNIFORMA
Ve`ba na kojoj u~estvuju pripadnici iz vi{e oru`anih
snaga pravo je mesto i za upore|ivawe naoru`awa i vojne
opreme. Medicinski radnici iz Vojske Srbije brzo su zakqu-
~ili da je wihova medicinska oprema dobra, ali i zastarela,
po{to Norve`ani imaju medicinska sredstva novija od na-
{ih, dok [ve|ani raspola`u opremom koja predstavqa posledwu
re~ tehnike.
Ipak, u jednom delu su i stare{ine i vojnici Natoa zavideli
predstavnicima srpske vojske. Naime, srpski hirur{ki
tim nosio je ratnu uniformu sa vetrovkom, podode}om, ~izmama
i drugim detaqima, koji su se pokazali kao odli~ni za zimske
uslove na severu Norve{ke. Vi{e oficira iz zemaqa ~lanica
Alijanse zanimalo se za uniformu Vojske Srbije, uz obavezna
pitawa da li je re~ o standardnoj uniformi.
vrede ekstremiteta (70 do 80 posto), dok se najve}a smrtnost bele`i
posle povreda grudnog ko{a, abdomena ili glave.
U~e{}e na{ih sanitetskih radnika na ve`bi u Norve{koj
deo je saradwe predvi|ene protokolom koji su potpisale ministarstva
odbrane na{e zemqe i Kraqevine Norve{ke. “Verovatno
je trebalo da na ovaj na~in steknemo neophodne akreditive”
– ka`e zamenik upravnika Vojne bolnice u Ni{u potpukovnik
dr Neboj{a \eni} – “kako bismo zajedno sa norve{kim medicinskim
timom u~estvovali u mirovnim operacijama”. U ovom trenutku
zajedni~ko u~e{}e mo`e se o~ekivati na prostoru Avganistana,
gde Norve`ani od 2003. imaju timove za rekonstrukciju i
nadzor nad lokalnom bolnicom i gde izvr{avaju zadatke sanitetske
podr{ke nema~kog kontingenta, koji je sme{ten na severu Avganistana.
Razgovora o tome je bilo, ali kona~na realizacija je
izvesna tek kada Skup{tina Republike Srbije odobri u~e{}e na-
{ih sanitetskih radnika u mirovnoj misiji. Za sada s ponosom
isti~emo da su predstavnici srpskog vojnog saniteta dostojno
predstavili na{u zemqu i vojsku na ve`bi Natoa, ali i da su uspostavili
odli~ne odnose sa pripadnicima Norve{ke vojske.
“Posle zavr{etka ve`be” – govori potpukovnik \eni} –
“osetili smo da su nas Norve`ani prihvatili ne samo stru~no i
profesionalno ve} i qudski”.
Zoran MILADINOVI]
Rawenici (markiranti)
stizali su sa boji{ta i
dawu i no}u
Te`i{te kursa bilo je na ratnoj hirurgiji, norve{kim sanitetskim
procedurama le~ewa i norve{koj sanitetskoj etici i moralu.
Osim toga, u~ilo se i o @enevskoj konvenciji i me|unarodnom
humanitarnom pravu, a dotaknute su i teme kao {to je poznavawe
opreme i materijala koji se koriste u me|unarodnim operacijama
kao i sistem norve{kog saniteta (struktura, funkcija,
linija komande i raspodela odgovornosti).
Eirik Magnus Martinusen
(Preneto iz norve{kog vojnog lista FORSVARETS)
22
15. april 2007.

SARADWA VMA I UNIVERZITETA ODBRANE ^E[KE
DOGA\AJI
UKRATKO
Usali Nau~no-nastavnog ve}a 11. aprila
odr`ana je konferencija za {tampu
o temi ”Zajedni~ke doktorske stu
dije Univerziteta odbrane ^e{ke i VMA”,
na kojoj su govorili na~elnik VMA generalmajor
prof. dr Miodrag Jevti}, prof. dr
Mirjana Vanovi}, na~elnik Sektora za
{kolovawe i nau~noistra`iva~ki rad
VMA, brigadni general Rudolf Urban, rektor
Univerziteta odbrane ^e{ke i prof.
Ale{ Macela, direktor Centra za napredne
studije Fakulteta vojne medicine tog
univerziteta.
Na konferenciji je saop{teno da je
postignut dogovor o saradwi te dve ustano-
USAVR[AVAWE OFICIRA
U organizaciji Uprave za {kolstvo
Ministarstva odbrane krajem marta odr-
`an je stru~ni skup na temu “Utvr|ivawe
ciqeva {kolovawa i usavr{avawa oficira
i podoficira u skladu sa misijama i
zadacima Vojske”.
Na skupu je bilo re~i o uskla|ivawu
nastavnih planova i programa za {kolovawe
i usavr{avawe oficira i podoficira
sa novim organizacionim re{ewima,
DONACIJA
U Vojnoj akademiji 4.
aprila potpisan je ugovor o
donaciji ra~unarske opreme,
kojom Francuska poma`e modernizaciju
Kabineta za izu-
~avawe francuskog jezika.
Izaslanik odbrane
Francuske potpukovnik Tijeri
Navres, sa saradnicima,
posle sastanka sa dekanom
Vojne akademije pukovnikom
prof. dr Jo`om Siva~ekom i
najodgovornijim stare{inama
i profesorima, obi{ao je
Katedru stranih jezika, gde je imao priliku
da razgovara sa polaznicima i uveri se u
kvalitet nastave.
Francuska je u prethodnom periodu
ve} ulagala u opremawe kabineta stranih
ve, koja }e, kako je rekao general Jevti},
imati vi{estruki zna~aj. Ona otvara put
produbqavawu i razvoju postoje}ih nau~no-obrazovnih
kapaciteta, podrazumeva
razmenu najkvalitetnijeg profesorskog kadra,
a uslovi}e i napredak nau~nih i odbrambenih
potencijala i biti validna
platforma za realizaciju evro-atlantskih
integracija.
Brigadni general Rudolf Urban smatra
da su obrazovawe i nauka prave oblasti
za uspostavqawe saradwe. Univerzitet
odbrane ^e{ke okrenut je vojsci, a VMA
ima ono {to oni nemaju – bolnicu, pa je dobra
osnova za budu}u {iroku saradwu.
M. [.
I PODOFICIRA
misijama i zadacima Vojske Srbije, daqoj
podr{ci teku}im i predstoje}im reformskim
procesima u sistemu odbrane, uskla-
|ivawu sistema vojnog obrazovawa sa
obrazovnim sistemom Republike Srbije i
sa savremenim svetskim dostignu}ima, te o
stvarawu uslova za {to efikasnije obavqawe
obaveza koje proisti~u iz ukqu~ewa
u Program Partnerstvo za mir.
S. S.
FRANCUSKE VOJNOJ AKADEMIJI
jezika, dok bi ova donacija trebalo da omogu}i
jo{ boqe uslove za savladavawe
osnovnih i naprednih kurseva koje Katedra
organizuje.
S. P.
SAJAM U NIRNBERGU
U Nirnbergu (Nema~ka) odr`an je 34.
sajam lova~kog, sportskog i slu`benog
oru`ja, municije i opreme – IWA 2007. godine.
Na wemu preovladavaju oru`je i
oprema nameweni za civilnu upotrebu
(lov, sportsko streqa{tvo, kamping), ali u
posledwe vreme pojavquje se i oru`je i
oprema za slu`benu profesionalnu upotrebu.
Ovo je najve}i sajam te vrste u Evropi,
na kome je ove godine bilo oko 1.000
izlaga~a iz vi{e od 50 zemaqa i vi{e od
30.000 posetilaca.
Iz na{e zemqe izlagala su preduze-
}a ”Zastava oru`je” i ”Prvi partizan” na
zajedni~kom {tandu.
S. O.
MOTIVACIJA ZA
[KOLOVAWE NA
VOJNOJ AKADEMIJI
U okviru projekta ”[kolovawe `ena
na Vojnoj akademiji”, Odeqewe za studije
odbrane Instituta za strategijska istra-
`ivawa sprove{}e empirijsko istra`ivawe
o ”Stavovima i motivaciji za {kolovawe
na Vojnoj akademiji”.
Predvi|eno je da se istra`ivawem
utvrde stepen obave{tenosti omladine
Srbije o Vojnoj akademiji, stavovi prema
novim modelima {kolovawa, percepcija
izazova, li~nih mogu}nosti i uspeha, ali i
o~ekivawa mladih od vojnoobrazovnih
ustanova i koliko je to u korelaciji sa porodi~nim,
socioekonomskim i demografskim
faktorima, te odre|enim li~nim
sklonostima i interesovawima.
Istra`ivawe }e se obaviti na reprezentativnom
uzorku u~enika sredwih
{kola u svih 25 okruga na teritoriji Republike
Srbije (61 grad i 67 {kola), prvenstveno
u gimnazijama i sredwim {kolama
odgovaraju}eg profila.
S. S.
23

ZA[TITA
MALOKALIBARSKO ORU@JE
I LAKO NAORU@AWE
SKRIVENA
OPASNOST
Kada bi kojim slu~ajem
u Srbiji zaratile legalne
oru`ane formacije (vojska
i policija), sa jedne strane,
a sa druge – {to legalno,
{to nelegalno naoru`ani
gra|ani, debqi kraj izvukli
bi oni iza kojih stoji
dr`ava, jer gra|ani poseduju
dvostruko vi{e oru`ja.
Naspram oko milion cevi
koje pripadaju oru`anoj
snazi na{e zemqe, nalazi se
vi{e od dva miliona raznog
oru`ja u posedu gra|ana.
Zvani~ni podaci MUP pokazuju da su lane gra|ani Srbije legalno posedovali
1.106.150 komada oru`ja, od ~ega je skoro polovina bilo lova~ko oru`je.
Do kraja februara ove godine ta brojka se uve}ala za 1.397 komada, koliko
je MUP izdao dozvola posle Uredbe Vlade od 18. januara, o legalizaciji
oru`ja koje je dozvoqeno da poseduju gra|ani.
BLIZU AMERI^KOG PROSEKA
Istovremeno, istra`ivawe nevladine organizacije SAFEWORLD, ra|eno
2004. godine za Centar za kontrolu lakog naoru`awa u jugoisto~noj i isto~noj
Evropi (SEESAC) pri Programu Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP), govori da u
Srbiji, na svakih 100 qudi ima 14,7 komada registrovanog oru`ja, po ~emu je na
prvom mestu na Balkanu.
U Bosni i Hercegovini je na 100 qudi registrovano 9,3 cevi, Hrvatskoj 8,4,
Makedoniji 7,7, u Bugarskoj 3,9 cevi, dok je Crna Gora najbli`a srpskom proseku
sa 13,2 cevi na 100 qudi.
Mada nema zvani~nih podataka o koli~ini nelegalnog oru`ja u Srbiji, procene
istog istra`ivawa govore da je bilo oko 944.000 komada kratkih i dugih cevi.
Doda li se broju legalnog i ilegalnog oru`ja kod gra|ana i 46.986 cevi u
posedu pravnih lica, ukqu~uju}i i firme za obezbe|ene (prema istra`ivawu SAFE-
WORLD), ukupna koli~ina pi{toqa, revolvera, obi~nih, automatskih i lova~kih
pu{aka i sli~nog oru`ja u Srbiji dosti`e brojku od skoro 2,1 milion!
Srbija zauzima i veoma visoko mesto u svetskim razmerama po broju legalnog
oru`ja po doma}instvu i pribli`ila se svetskom rekorderu SAD.
U Srbiji, u proseku, oru`je poseduje 42 odsto doma}instava, od 2,5 miliona,
koliko ih je bilo prema popisu iz 2002. godine, dok je u SAD svako drugo doma}instvo
naoru`ano (blizu 50 odsto). U naoko miroqubivoj [vajcarskoj ~ak 36 odsto
doma}instava ima oru`je, dok je u Britaniji, zbog strogih zakona, svega pet odsto
doma}instava legalno naoru`ano.
24
15. april 2007.

Ogromna koli~ina oru`ja dovela je i do wegovog zna~ajnog
udela u kriminalnim radwama. U Srbiji je 2005. godine vatrenim
i eksplozivnim oru`jem po~iweno 1.295 krivi~nih dela – 37 ubistava
(oko polovine svih ubistava), 57 ubistava u poku{aju, 12 rawavawa
i vi{e od 850 razbojni{tava.
Istovremeno 15 odsto samoubistava po~iweno je tim oru`jem,
{to je relativno malo u pore|ewu sa SAD, gde je 54 procenata
samoubica poseglo za vatrenim oru`jem.
Iako podaci o broju malokalibarskog i lakog oru`ja (SALW) u
posedu Vojske Srbije i policije nisu dostupni, procene organizacije
SAFEWORLD govore da vojska ima oko 200.000 komada cevi (uz
589.016 komada u magacinima). Policija, @andarmerija i Carina
poseduju 53.100 komada. Ukoliko se toj brojci doda i 90.000 cevi
na zalihama, sti`e se do brojke od oko 940.000 komada.
Da je re~ o najrasprostrawenijem i izuzetno efikasnom oru`ju
– pravom oru`ju za masovno uni{tewe – pokazuju procene da u
svetu ima oko petsto miliona komada malokalibarskog i lakog
oru`ja, od koga svakog minuta neko pogine. Godi{we, u oru`anim
sukobima od SALW strada 300.000 qudi i jo{ 200.000 u kriminalnim
aktivnostima. Posledwih deset godina pro{log veka 90
odsto `rtava (tri miliona qudi) stradalo je upravo od SALW, a
dve tre}ine bili su civili.
NA KOSMETU NAJMAWE
REGISTROVANOG ORU@JA
Najmawe registrovanog malokalibarskog i lakog naoru`awa
u posedu gra|ana u regionu ima na Kosovu i Metohiji, u proseku
1,7 na sto stanovnika, odnosno ukupno 33,939 cevi, kako pokazuju
podaci organizacije SAFEWORLD od juna 2006. godine.
VI[ESTRUKI
NEGATIVNI
EFEKTI
[ef Centra za kontrolu lakog naoru`awa u
jugoisto~noj i isto~noj Evropi (SEESAC) Adrijan
Vilkinson, u intervjuu za magazin “Odbrana”
ocenio je da u Srbiji, u pore|ewu sa susednim
zemqama, veliku koli~inu oru`ja poseduju civili
i istovremeno izrazio sumwu u efikasnost
progla{ene amnestije
Amnestije su slo`ene aktivnosti i zahtevaju vrlo pa`qivo planirawe
i podsticaje, koje bi trebalo da podr`avaju dobro
osmi{qene kampawe ja~awa svesti i informisawa javnosti,
smatra gospodin Vilkinson. Proglasiti amnestiju bez prethodnog
rada na pripremi civilnog stanovni{tva ili razvijawa
podsticaja verovatno nema velikog efekta, a moglo bi ~ak i negativno
uticati (u smislu razvijawa predrasuda) na budu}i rad u toj
oblasti. Kada je re~ o posledwoj dobrovoqnoj predaji oru`ja u
Srbiji, SEESAC nije konsultovan, ali je spreman da ubudu}e pru`i
svu stru~nu i savetodavnu pomo}.
Koliko su srpski zakoni liberalni i da li omogu}avaju
laku nabavku oru`ja, odnosno, koliko su strogi prema
vlasnicima nelegalnog malokalibarskog i lakog oru`ja
– Te{ko je dati kratak odgovor na to pitawe, jer treba pru`iti
objektivne dokaze da bismo bili precizni. Nema sumwe da bi
zakon mogao da se poboq{a (kao i u mnogim drugim zemqama), ali
{to se ti~e Srbije postoji jo{ efikasna regulativa u smislu zako-
SEESAC
Centar za kontrolu lakog naoru`awa u jugoisto~noj i
isto~noj Evropi (SEESAC) jeste zajedni~ki projekat Programa
Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP) i Pakta za stabilnost
jugoisto~ne Evrope za kontrolu malokalibarskog i lakog
naoru`awa (SALW) sa sedi{tem u Beogradu.
Pokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku,
Makedoniju, Moldaviju, Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru.
Centar pru`a tehni~ku, logisti~ku i materijalnu pomo}
zemqama regiona u oblasti zakonodavnih i normativnih
pitawa, kontroli prometa, prikupqawa i uni{tavawa
vi{kova ili zaplewenog lakog naoru`awa. Jedan od zadataka
Centra formiranog 2002. godine jeste i podizawe nivoa
svesti gra|ana o opasnostima koje nose nelegalno posedovawe
i promet malokalibarskog i lakog naoru`awa.
U SALW prema me|unarodnim standardima spada malokalibarsko
i lako oru`je. Malokalibarsko je oru`je za
li~nu upotrebu, kao {to su pi{toqi, revolveri, pu{ke i
automatske pu{ke. Lako oru`je je oru`je koje koristi grupa
qudi, i u tu kategoriju spadaju te{ko automatsko oru`je, kalibra
do 30 milimetara, prenosni raketni baca~i i laki
minobaca~i.
Legalna formacija, kao {to je Kosovska policijska slu`ba,
ima 6.954 cevi, od toga 6.846 pi{toqa glok 9h19 mm, dok su ostalo
pu{ke, automati i automatske pu{ke (HK MP-5 i AK-47).
Kosovski za{titni korpus ima na raspolagawu 2.200 kratkih
i dugih cevi, ali je 1.800 komada u magacinima pod kqu~em Kfora.
Adrijan Vilkinson je magistar
eksplozivne tehnike i
analize me|unarodnih sukoba. U
britanskoj armiji bio je 15 godine
vi{i tehni~ar za municiju, a
operativno iskustvo u demontirawu
eksplozivnih naprava stekao
je u Severnoj Irskoj, na Foklandskim
ostrvima, u Albaniji,
Bosni, na Zapadnoj obali i u Gazi
na Bliskom istoku.
Nalazio se na visokim
funkcijama u me|unarodnim i
nevladinim organizacijama, a
stru~ne savete u oblasti uklawawa
eksplozivnih sredstava pru`ao je Me|unarodnom komitetu
Crvenog krsta, UN, Evropskoj komisiji i nacionalnim
vladama.
Kao ekspert UNDP u~estvovao je u izradi Vodi~a za bezbedno
i efikasno prikupqawe i uni{tavawe malokalibarskog i
lakog oru`ja. Na ~elu Centra za kontrolu lakog naoru`awa u
Beogradu je od 2003. godine.
na. Problem je, zapravo, u primeni. Iskustvo mora da poka`e kolike
treba da budu minimalne kazne za nelegalno posedovawe
oru`ja, a ne neke teoretske maksimalne kazne. Sve dok ne dobijemo
pregled veli~ine kazni koju donose srpske sudije za nelegalno posedovawe
oru`ja, ne mo`emo dati pravi komentar o efikasnosti
primewivawa zakona.
Ipak, ~iwenica da, u pore|ewu sa zemqama u regionu, jo{
uvek veliki broj gra|ana poseduje nelegalno oru`je govori o tome
da bi se moglo i trebalo u~initi vi{e po tom pitawu. Ovo je, naravno,
politi~ko pitawe za srpske vlasti. Jo{ jedna problemati~na
oblast u Srbiji jeste regulisawe upotrebe oru`ja u privatnim
firmama za poslove obezbe|ewa. Sve druge zemqe u regionu usvo-
25

ZA[TITA
U akcijama predaje nelegalnog oru`ja koje su organizovale
me|unarodne snage na Kosmetu u saradwi s UNDP od juna 1999. do
kraj septembra 2003. godine predato je 11.406 cevi i oko pet miliona
komada municije.
U Albaniji, iz ~ijih je vojnih i policijskih magacina u vreme
raspada dr`ave 1997. godine, odneto oko 550.00 komada oru`ja i
900.000 miliona komada municije, u nelegalnom posedu ima jo{
oko 180.000 cevi. U Bugarskoj u ilegalnom posedu ima 160.000, a
u Crnoj Gori 64.500 cevi.
DOZVOLE ZA ORU@JE
Radi obezbe|ivawa {to ve}eg stepena li~ne i imovinske sigurnosti
gra|ana, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva unutra{wih
poslova, 18. januara 2007. usvojila Uredbu o izdavawu
oru`anog lista, odnosno, odobrewa za dr`awe oru`ja.
Uredbom je omogu}eno vlasnicima oru`ja koji nemaju oru`ani
list da u narednih 30 dana podnesu zahtev da im se on izda, a da
pri tom ne moraju da dokazuju poreklo oru`ja. Vlasnici koji predaju
oru`je ~ije je dr`awe ili no{ewe zabraweno, ne}e odgovarati.
Na poziv se odazvalo 7.698 gra|ana koji su podneli zahtev za legalizaciju
raznih vrsta oru`ja, ukqu~uju}i 1.381 pi{toq, 242 revolvera
i oko 4.500 komada lova~kih pu{aka i karabina. Pozitivno
je re{eno 1.397 zahteva.
Istovremeno, gra|ani su bez posledica predali 757 komada
oru`ja ~ije je posedovawe zakonom zabraweno ili im vi{e nije
potrebno, a i 11.566 komada municije.
jile su konkretne propise kojima se reguli{e to pitawe u slu~aju
privatnih firmi za poslove obezbe|ewa, u {ta spada posedovawe,
no{ewe i skladi{tewe vatrenog oru`ja. Potrebno je hitno
usvojiti takve propise i u Srbiji.
[ta biste mogli da preporu~ite da bi se u Srbiji smawio
broja malokalibarskog i lakog oru`ja
– Vlada Srbije trebalo bi da sara|uje sa {to vi{e zainteresovanih
na razvoju i sprovo|ewu realisti~ne kampawe dobrovoqne
predaje i prikupqawa oru`ja, koju treba da podr`avaju odgovaraju}i
podsticaji.
Podaci koji bi se mogli iskoristiti za kreirawe takve kampawe
ve} postoje u Istra`ivawu o malokalibarskom i lakom oru`ju
Republike Srbije, koju je radila nevladina organizacija SAFE-
WORLD. Koli~ina lakog oru`ja u jednoj zemqi slo`eno je pitawe.
Najboqi pristup je onaj koji }e se baviti i nabavkom oru`ja u zemqi,
i potra`wom za tim oru`jem. Jedino ako se pozabavimo problemom
u celini mo`emo se nadati da }e to imati stvarnog efekta
na koli~inu lakog oru`ja u zemqi.
Zbog toga Program aktivnosti UN o pitawu nelegalnog
malokalibarskog i lakog oru`ja poziva zemqe da razviju
sveobuhvatne nacionalne strategije koje }e se baviti
problemima vezanim za nekontrolisano {irewe takvog
oru`ja.
Premda Nacrt nacionalne strategije o malokalibarskog i
lakog oru`ja postoji u Srbiji od 2005, Skup{tina ga nikada nije
formalno usvojila, zbog ~ega je wegovo sprovo|ewe moralo biti
odlo`eno.
Kakva su iskustva Centra za kontrolu lakog naoru`awa
u jugoisto~noj i isto~noj Evropi sa otkupom oru`ja od gra-
|anstva
– UN finansijski ne podr`ava programe otkupa od gra|anstva.
Iskustvo u drugim zemqama je pokazalo da to ne funkcioni{e sredworo~no
ili dugoro~no gledano, a kratkoro~no mo`e dodatno podsta}i
pove}awe koli~ine oru`ja, jer }e kriminalci ili nepo{teni
VESELI SVATOVI OBORILI AVION
Prema beogradskoj agenciji Fonet, oktobra 2003. godine,
veseli svatovi su zdru`enom paqbom oborili sportski
avion. Pilot i putnik su ozbiqno povre|eni. Jednomotorni
avion UTVA-75 leteo je iznad svatova u selu Ratina,
160 kilometara zapadno od Beograda.
Druga~ijeg raspolo`ewa bio je me{tanin Sijeriwske
Bawe, koji je krajem januara ove godine lokalnog policajca
napao na “staromodan” na~in – strelom! Na sre}u, policajac
nije povre|en, a napada~ oru`jem sopstvene proizvodwe,
qut na ~uvare reda, dobio je 30 dana zatvora.
Prema Zakonu o oru`ju i municiji Republike Srbije
oru`ja sa tetivom (luk i strela, samostrel i pu{ka za podvodni
ribolov) mogu se nabavqati samo uz odobrewe Ministarstva
unutra{wih poslova.
MUP je lane zaplenio 36.175 komada raznog oru`ja,
delova oru`ja i municije, od ~ega 127 komada automatskog
oru`ja, 724 pi{toqa i revolvera, 191 komad lova~kog
oru`ja, 165 komada minsko-eksplozivnih sredstava.
Tokom prethodne amnestije, sprovedene u vreme operacije
“Sabqa” 2003. godine, gra|ani su predali oko 48.000 komada
oru`ja i minsko-eksplozivnih sredstava i vi{e od 2,3 miliona komada
municije.
U okviru programa smawewa koli~ine SALW, u Srbiji je od
2003. godine uni{teno oko 88.000 komada zaplewenog oru`ja i
vojnog i policijskog oru`ja, koje je progla{eno za vi{ak.
Novica ANDRI]
gra|ani poku{ati da izvuku finansijsku korist iz tog procesa. Postoje
druge mogu}nosti podsticaja, koje su se pokazale uspe{nim.
Kakav je uticaj kompjuterskih igrica, naj~e{~e “puca~kih”,
na decu i omladinu i razvijawe kulta oru`ja i wegove
upotrebu
– Ovo je slo`eno pitawe i dosta se istra`uje {irom sveta.
Nema sumwe da takve igre uti~u na de~ake, ali stepen u kojem oni
postaju neosetqivi prema nasiqu, ili u kojem ih to podsti~e da nelegalno
poseduju oru`je jo{ uvek je predmet `estoke rasprave.
Da li }e se i na koji na~in Centar za kontrolu lakog naoru`awa
u jugoisto~noj i isto~noj Evropi (SEESAC)ukqu-
~iti u sanaciju posledica eksplozije u vojnom skladi{tu
kod Para}ina. Da li planira neke preventivne akcije
kada je re~ o skladi{tima municije, da se sli~ni incidenti
ne bi dogodili
– Centar za kontrolu lakog naoru`awa u jugoisto~noj i isto~noj
Evropi predlo`io je vi{e mera tehni~ke podr{ke Ministarstvu
odbrane krajem 2006. godine. UNDP Srbija i Centar su tako-
|e zapo~eli aktivnosti nabavke odre|ene tehni~ke opreme, koja bi
se mogla upotrebiti u sprovo|ewu bezbednih, brzih i efikasnih
operacija uklawawa eksplozivnih naprava u zoni skladi{ta municije
u Para}inu. Nabavka opreme, zajedno sa paketom materijala
za obuku, ubrzo }e biti okon~ana.
Na koji na~in promet i posedovawe nelegalnog malokalibarskog
i lakog oru`ja (SALW) uti~e na bezbednost pojedinca
ali i regiona u celini
– Promet nelegalnim oru`jem i velika koli~ina u posedu gra-
|ana Balkana deluju vi{estruko negativno, jer podsti~u kriminal,
stvaraju ose}aj nesigurnosti kod pojedinca, ali i podrivaju anga-
`ovawe na spre~avawu konflikta i uspostavqawe mira. Sve to
direktno podriva vladavinu zakona i ugro`ava qudska prava, pove}ava
prag nasiqa i negovawe kulta oru`ja. Istovremeno rasplamsava
tenzije u dru{tvu i negira mere izgra|ivawa poverewa i
sigurnosti. Ni{ta mawe nije zna~ajno {to direktno negativno uti-
~e na strana ulagawa i turizam.
26
15. april 2007.

ZAVE[TAWE ORGANA
DAR
@IVOTA
VREDAN
Srbija je u oblasti zave{tawa
organa pri samom dnu u Evropi.
Do sada je organe zave{talo oko
16.000 gra|ana. A da bi se
pove}ao broj kadaveri~nih
transplantacija potrebno je da
to urade dva do tri miliona
gra|ana. Jedan od osnovnih
razloga {to nismo ni blizu te
brojke jeste neobave{tenost
gra|ana. Svako od nas treba da
zna da je deset puta ve}a
verovatno}a da nam zatreba
organ nego da nam se desi
mo`dana smrt.
Iz godine u godinu u Srbiji ima sve vi{e bubre`nih bolesnika
tako da brojka od oko pet stotina novih obolelih godi{we,
koji imaju potrebu za dijalizom ili transplantacijom, opravdava
izjave stru~waka da mo`emo govoriti o svojevrsnoj epidemiji.
Trenutno se u na{oj zemqi na programu hemodijalize
nalazi oko 3.500 bolesnika, od kojih kod wih 2.500 postoji
potreba za transplantacijom bubrega. Na listi ~ekawa nalazi ih
se oko osam stotina. S obzirom na veliki broj novih bolesnika, u
ve}im gradovima centri za dijalizu rade u tri ili ~ak ~etiri smene,
a neki bolesnici iz Beograda na dijalizu odlaze i u okolne mawe
gradove. Od bolesnika koji su, stru~no re~eno, transplatibilni
relativno mali broj wih, svega 20 do 30 posto, ima `ivog davaoca
organa dok ih ve}ina ~eka kadaveri~ni bubreg. Re~ je o bubregu
osobe koja je do`ivela mo`danu smrt, a koja je za `ivota zave-
{tala organe ili je porodica umrlog nakon nastupawa mo`dane
smrti dala pristanak da se wegovi organi transplantiraju. I dok
bubre`ni bolesnici imaju alternativu u le~ewu, jer uz pomo} ”ve-
{ta~kog bubrega” `ive slabijim kvalitetom `ivota vi{e decenija,
za bolesnike kojima je potrebna transplantacija jetre ili srca,
jedini na~in da ih dobiju jeste kadaveri~ni organ. Zbog wih, ali i
svih ostalih bolesnih i trenutno zdravih qudi u Srbiji, neophodno
je razviti program kadaveri~ne transplantacije. Da bi se to dogodilo,
osim institucionalnih re{ewa, prvenstveno je potrebno
promeniti na~in razmi{qawa gra|ana koji nisu svesni da su ve}i
izgledi da im zatreba transplantirani organ nego da }e wihov organ
trebati nekom drugom.
Krajem 2002. godine Vojnomedicinska akademija je uz odobrewe
svih nadle`nih institucija pokrenula akciju zave{tawa organa
~iji je jedan od idejnih tvoraca bio pukovnik prof. dr Zoran Kova-
~evi}, na~elnik Klinike za nefrologiju VMA i jedan od na{ih sagovornika.
Promociji
su prisustvovali
tada{wi ministar
zdravqa Tomica
Milosavqevi} i na-
~elnik VMA Zoran
Stankovi} koji su me-
|u prvima zave{tali
organe, te sada{wi
na~elnik VMA, general-major
prof. dr
Miodrag Jevti}. Jedan
od ciqeva akcije,
kako obja{wava
profesor Kova~evi},
bio je da se ubrza
proces dono{ewa
modernog zakona o
transplantaciji solidnih
organa koji
bi predstavqao os-
Pukovnik prof. dr Zoran Kova~evi}
27

ZDRAVSTVO
novu za formirawe Nacionalnog programa za transplantaciju organa.
– Osim toga, `eleli smo da putem medija obi~nom gra|aninu
pribli`imo problem bolesnih qudi i uka`emo na humanost samog
~ina zave{tawa organa, jer je daleko neizvesnije `iveti u
zemqi koja nema nacionalni program za transplantaciju organa
nego u onoj koja ga ima. Taj program zna~io bi sigurniju budu}nost
za sve nas jer niko ne zna {ta ga ~eka. @eleli smo i da razbijemo
sujeverje koje dosta uti~e na odluke na{ih gra|ana da ne doniraju
organe. Pla{e se da }e, ukoliko sada zave{taju organe,
prizvati zlu sudbinu – ka`e profesor Kova~evi}.
Zbog ~ega je zna~ajno da zave{tamo organe
Razvoj biomedicinskih nauka i unapre|ewe medicinske
tehnologije omogu}ili su odr`avawe cirkulacije i funkcije pojedinih
organa, uprkos nepovratno o{te}enoj mo`danoj funkciji.
To je otvorilo put dobijawu organa od osoba sa mo`danom
smr}u, odnosno kadaveri~nim transplantacijama. Iz neznawa,
gra|ani ~esto mo`danu smrt vezuju za neku vrstu kome i zbog toga
se javqa problem kada porodica treba da odlu~i o donaciji
organa stradalog srodnika. Dok je koma reverzibilno odnosno
povratno o{te}ewe mozga u kome se registruju wegove aktivnosti,
kod mo`dane smrti nema aktivnosti mozga, drugim re~ima
nema povratka. Dakle, iz kome se ~ovek mo`e probuditi ali iz
mo`dane smrti ne. Mo`danu smrt progla{ava ekipa od trojice
STAV CRKVE
Sve organizovane svetske religije podr`avaju donaciju
organa, smatraju}i je aktom plemenitosti i li~nim izborom.
Srpska pravoslavna crkva je pre dve godine na Saboru, koji
se tradicionalno odr`ava 14. maja, blagoslovila rad na
transplantaciji organa, kao {to su ga podr`ali i verski prvaci
katoli~ke crkve, jevrejske i muslimanske zajednice.
lekara koji, zbog sukoba interesa, ne smeju biti ~lanovi tima
za eventualnu transplantaciju. Oni prave zapisnik i u istoriju
o dijagnostici mo`dane smrti unose sve rezultate u~iwenih
analiza koje su neophodne kako bi se konstatovala mo`dana
smrt.
PRINCIP PRETPOSTAVQENOG
PRISTANKA
U Srbiji organe je zave{talo oko 16.000 qudi, {to je veoma
malo kada se zna da je za pove}awe broja kadaveri~nih transplantacija
potrebno da to urade dva do tri miliona gra|ana. Va`e}im
zakonom utvr|eno je da bubreg mo`e da da samo blizak srodnik
bolesnika, a izuzetak su supru`nici koji pre transplantacije idu
na eti~ki komitet kako bi se izbegli brakovi iz interesa. I dok
se u razvijenim zemqama uradi svega deset do dvadeset posto takozvanih
”living” transplantacija – od `ivih srodnika, a ostatak
~ine kadaveri~ne, u na{oj zemqi situacija je obrnuta.
Osim toga {to je transplantacija najefikasniji vid le~ewa,
ona je i najisplativija. U prvoj godini le~ewe bolesnika sa presa|enim
bubregom ko{ta od 16.000 do 20.000 evra, {to je daleko
jeftinije nego u inostranstvu, a toliko novca godi{we potrebno
je izdvojiti za samo jednog pacijenta na dijalizi. Me|utim, ve}
u drugoj godini cena tro{kova le~ewa takvih bolesnika padne za
50 posto od cene bolesnika koji su na hemodijalizi, da bi u petoj
PORA@AVAJU]A STATISTIKA
Zbog nedostatka organa, transplantaciona medicina
postaje `rtva sopstvenog uspeha. U posledwih petnaest godina
broj davalaca rastao je svega dva posto godi{we, dok broj
bolesnika na listama ~ekawa raste za oko 15 do 20 posto
godi{we. Podaci govore da oko 35 posto bolesnika sa lista
~ekawa u Evropi umire ~ekaju}i organ, 35 posto ostaje na listi
~ekawa, a samo 30 posto dobije novi organ.
godini cena bila samo 20 posto od cene le~ewa bolesnika na dijalizi.
Dakle, ekonomske u{tede su ogromne za dr`avu, a bolesnika
kome je presa|en organ prati i kompletna psihofizi~ka
rehabilitacija tako da oni mogu da zasnuju porodicu, postaju radno
sposobni...
Trenutno u na{oj zemqi postoje tri centra za transplantaciju
bubrega: medicinski fakulteti u Beogradu i Novom Sadu i
Vojnomedicinska akademija. Dediwe je referentni centar za
transplantaciju srca, dok su VMA i KC Srbije referentni centri
za transplantaciju jetre. Pre dve godine formirana je i Nacionalna
komisija za transplantaciju organa ali na{ sagovornik
smatra da to nije dovoqno i da je potrebno mnogo vi{e anga-
`ovawa, pre svega Ministarstva
zdravqa, ali i
nas samih jer je osnovni
problem u nedovoqnoj organizaciji.
– Poenta je u usvajawu
modernog zakona i
formirawu Nacionalne
agencije za transplantaciju
organa koja bi uz pomo}
neke marketin{ke ku-
}e, pre svega, aktivno
promovisala donorske
kartice i zna~aj zave{tawa
organa. S druge strane,
ako ne formiramo nacionalni
program za
transplantaciju organa
mora}emo da otvaramo
nove centre za dijalizu
{to je mnogo skupqe – ka-
`e profesor Kova~evi}.
Va`e}im Zakonom o
zdravstvenoj za{titi regulisana
su pitawa uzimawa
i presa|ivawa organa
na principu pretpostavqenog
pristanka, {to
zna~i da ukoliko za `ivota
pismeno niste bili izri~ito
protiv davawa organa,
po nastupawu mo-
`dane smrti va{i organi
mogu biti uzeti za transplantaciju.
U praksi lekari
prvo pitaju za dozvolu
najbli`e ~lanove porodice
osobe koja je do-
`ivela mo`danu smrt i
oni su, ~esto, protiv.
Me|utim, pukovnik
prof. dr Rajko Hrva~evi},
zamenik na~elnika VMA i
koordinator Centra za
28
15. april 2007.

U [PANIJI NAJVI[E DAVALACA
Prema podacima me|unarodne transplantacione
mre`e Evrotransplant, koja organizuje razmenu organa za
presa|ivawe izme|u pojedinih nacionalnih centara za
transplantaciju, a ~iji je Srbija nekada bila ~lan, u Evropi
najvi{e organa zave{taju qudi u [paniji, Austriji i
Belgiji, a najmawe u Gr~koj.
Na~elnik Klinike za nefrologiju profesor Zoran
Kova~evi} isti~e da bi jedno od boqih re{ewa za problem
zave{tawa organa bilo da se prilikom izdavawa
novih li~nih karata gra|ani izjasne da li }e zave{tati
organe ili ne i da im odluka pi{e u li~noj karti.
transplantaciju solidnih organa VMA, smatra da nije problem
samo u zakonu. On ka`e da novi zakon koji se o~ekuje treba da da
pozadinu za boqi kvalitet organizacije kadaveri~ne transplantacije
u Srbiji. Tako|e, on isti~e da Austrija primewuje zakon koji
na isti na~in reguli{e pitawe transplantacije (pretpostavqeni
pristanak) kao i u na{oj zemqi, i da ona spada me|u evropske
zemqe sa najve}im brojem kadaveri~nih organa. Zbog toga profesor
Hrva~evi} zakqu~uje da nama treba vi{e od zakona – boqa
organizacija, promena
svesti i ozbiqna medijska
kampawa, te da su
kvalitetni stru~ni timovi
jedino {to imamo u
ovom trenutku.
MO@E LI SE
KUPITI ORGAN
Jedno od pitawa koje
se name}e kada govorimo
o transplantaciji
organa, svakako je i ono
o mogu}im malverzacijama,
dobijawu organa
preko reda za novac. O
tome profesor Kova~evi}
ka`e:
– Da bi jedan gra-
|anin drugom dao bubreg
mora da postoji
wihova imunolo{ka podudarnost.
Lista ~ekawa
sa obra|enim bolesnicima
nalazi se u Zavodu
za transfuziologiju
Srbije i kada imamo
osobu koja je do`ivela
mo`danu smrt, a
koja je donor, prvo radimo
analize wegovih
organa da se vidi da li
wihove funkcije zadovoqavaju
kriterijume
potrebne za transplantaciju.
Istovremeno,
wegova krv i par limfnih
`lezda hitno se
{aqu Zavodu za transfuziologiju
gde se radi
imunolo{ki profil
ali i sve ostale neophodne
analize. Tada se
ti podaci ubacuju u ra~unar koji izbacuje 30 do 50 bolesnika
koji su na listi ~ekawa, a imaju najbli`i imunolo{ki profil.
Spisak se dostavqa centru gde }e se uraditi transplantacija i
tada se bolesnici koje je izbacio ra~unar pozivaju. Zbog razli-
~itih objektivnih okolnosti spisak se na kraju svede na ~etiri,
pet bolesnika. Me|u wima prednost imaju mladi qudi i oni kojima
je `ivot ugro`en. Sve to radi tim od deset do petnaest qudi.
Postavqaju se i pitawa da je mogu}e uraditi transplantaciju
u privatnim ordinacijama. Ja odgovorno tvrdim, po{to se svi
koji radimo taj posao me|usobno vrlo dobro poznajemo, da za
sada u Srbiji nema zloupotrebe niti prodaje organa – zakqu~uje
profesor Kova~evi}.
NOVI @IVOT
Trideset petogodi{wu Irenu Ranisavqevi} iz Pe}inaca
sreli smo na Vojnomedicinskoj akademiji gde joj je pre sedam godina
ura|ena transplantacija bubrega. Irena se razbolela u 22.
godini od lupusa, sistemskog oboqewa vezivnog tkiva koje joj je
najvi{e o{tetilo bubrege, a od 1999. godine bila je na dijalizi.
– U to vreme nije bilo `ivota za mene. To {to nisam mogla da
jedem nije mi toliko te{ko padalo koliko to {to nisam smela da
pijem te~nost. Imala sam 45 kilograma i bila kao ”`ivi mrtvac”,
kada bih podigla ruku ona je sama nekontrolisano padala. Iako
su mnogi mislili
da sam se predala,
nisam smela to
da u~inim zbog deteta
koje imam a
imala sam nadu i u
transplantaciju.
Onoga dana kada
su me pozvali,
oti{la sam sa pesmom
na usnama
na transplantaciju.
Niti u jednom
momentu nisam posumwala
da ne}e
uspeti.
Tako je Irenin
otac po drugi
put podario `ivot
svojoj }erki
Irena Ranisavqevi}
kada joj je dao bubreg.
Uz veliki
oprez i disciplinovan
`ivot prebrodila je prvu godinu sa novim bubregom, kada
je najve}a {ansa za wegovo odbacivawe, posle ~ega je, ka`e,
po~ela opu{tenije da `ivi.
Ovde pri~i o borbi za `ivot, qubavi, humanosti nije kraj.
Naime, dok je jo{ bila na dijalizi, Irenu su pozvali na kadaveri~nu
transplantaciju i ona nije oti{la. Za{to
– Nisam oti{la zato {to sam znala da imam tatu koji }e
mi dati bubreg, iako je tada jo{ mnogo faktora moglo da uti~e
na to da na kraju ne mo`e da se uradi transplantacija, ali o
tome nisam razmi{qala. Pomislila sam samo na sve one bolesne
qude koji nemaju tatu koji bi im dao bubreg.
Oni koji nameravaju da zave{taju organe, dovoqno je da se
jave na telefon Vojnomedicinske akademije: 011/ 367-0784 i
ostave adresu na koju }e im za nekoliko dana sti}i formular
koji treba da popune, potpi{u i po{aqu nazad na VMA. Za dva
do tri dana sti}i }e im donorska kartica.
Donori ne mogu da budu osobe koje su te{ki bolesnici, dijabeti~ari,
maligni, psihijatrijski pacijenti, narkomani i svi
oni koji imaju te{ka o{te}ewa organa. Pri izdavawu kartice
ne rade se nikakve analize jer se kvalitet organa ispituje tek
kad osoba, eventualno, dospe u stawe mo`dane smrti.
Sawa SAVI]
29

P
DOGA\AJI
URU^ENI NOVI ECDL SERTIFIKATI
osle februarskog i
martovskog testirawa
za dobijawe Evropske
dozvole za kori{}ewe ra-
~unara (ECDL), 11. aprila
u kabinetu Test centra u
Vojnoj akademiji sve~ano
su dodeqeni sertifikati
o polo`enim ECDL ispitima
pripadnicima Ministarstva
odbrane i General{taba
Vojske Srbije.
Skupu su prisustvovali
dr`avni sekretar Qubisav
Todorovi}, na~elnik
Uprave za kadrove general-major
Slobodan Tadi}, o polo`enom ECDL testu dobilo je 498 pripadnika MO i G[
Za samo pola godine me|unarodno priznate sertifikate
na~elnik VA general-major
Na sve~anosti su uru~ene i licence
Vidosav Kova~evi} i izaslanik odbrane Velike
Britanije u na{oj zemqi pukovnik Saj-
novoovla{}enim testerima, a posebne zahvalnice
MO, {to je ovaj internacionalni
mon Vandelur.
Tom prilikom je koordinator Ministarstva
odbrane za ECDL potpukovnik su Sajmon Vandelur i Sa{a Jankovi} iz Mi-
program za`iveo i u vojnoj sredini, dobili
@ikica Milinkovi} rekao da je pro{le godine
ove testove uspe{no polo`ilo 202, a Kako je najavqeno, ovih dana bi}e
sije Oebsa u Srbiji.
u prva tri meseca ove godine jo{ 298 profesionalnih
pripadnika MO i G[, {to ~elu }e biti pukovnik Neboj{a \or|evi}.
otvoren i ECDL Test centar u Ni{u na ~ijem
predstavqa odli~an po~etak.
D. MARINOVI]
UKRATKO
SE]AWE NA @RTVE
[ESTOAPRILSKOG RATA
U okviru Dana se}awa na `rtve bombardovawa
Beograda, u glavnom gradu su 6.
aprila polo`eni venci na spomenik pilotima
stradalim u odbrani Beograda u [estoaprilskom
ratu 1941. godine. Tim ~inom odr-
`ava se se}awe na 135 vazduhoplovaca koji
su poginuli u avionima nastoje}i da se odupru
nadmo}noj nema~koj avijaciji. Wihovo uzletawe
bila je hrabrost koju u to vreme nisu
pokazali ni piloti iz zemaqa sa mnogo razvijenijim
vazduhoplovstvom od na{eg.
Vence su polo`ili predstavnici Ministarstva
rada, zapo{qavawa i socijalne
politike, Grada Beograda, Vojske i udru-
`ewa gra|ana. S. \.
POMEN HEROJIMA
SA MAQENA
U organizaciji Komande 126. brigade
VOJIN, 5. aprila polo`eni su venci
na spomen-obele`je na planini Maqen i
obele`ena godi{wica pogibije potporu~nika
@eqka Savi~i}a, iz zlatiborskog
sela Alin potok, i Sini{e Radi}a iz
Knina, koji su u vreme agresije Natoa na
na{u zemqu 1999. godine izvr{avali
svoje profesionalne zadatke. D. S.
MEDICINSKA OPREMA
NA POKLON
Protokol o donaciji izme|u Ministarstva
odbrane Srbije i Ministarstva
odbrane Norve{ke potpisali su, 30.
marta, zastupnik na~elnika Uprave za
zdravstvo pukovnik Jovan Maksi} i izaslanik
odbrane Kraqevine Norve{ke u
na{oj zemqi potpukovnik Terje Haverstad.
Predmet donacije su medicinska nastavna
oprema, kompjuterska i kancelarijska
oprema, potro{ni materijal za
potrebe obuke, materijal za nastavni
kurs i promotivni materijal, u ukupnoj
vrednosti od 95.776 evra. S. S.
OBUKA PRIPADNIKA
KRIMINALISTI^KO-
-ISTRA@NE GRUPE VS
U Novom Sadu, u organizaciji Kriminalisti~ko-istra`ne
grupe Vojske Srbije,
za wene pripadnike organizovana
je stru~no-specijalisti~ka obuka, kojom
su rukovodili pukovnik Vladislav Pr`uq
i potpukovnik Sa{a Stojanovi}. Tokom
obuke bilo je re~i i o na~inima sticawa
saznawa o postojawu krivi~nog dela, inicijalnim
metodama wegovog otkrivawa,
planirawu i izve{tavawu o kriminalnim
aktivnostima u VS i MO.
U obuci je u~estvovao i Zoran Pavlovi},
okru`ni javni tu`ilac Okru`nog
suda u Novom Sadu. B. M. P.
vr{eni su radovi na obnovi Spomen-kosturnice
stradalih pripad-
Spomen-kosturnica stradalim
pripadnicima Prve srpske dobrovoqa~ke nika Prve srpske dobrovoqa~ke divizije
u ~uvenoj bici za Dobruxu
divizije u bici za Dobruxu 1916.
1916. godine. Spomenik je sagra|en
1926. u obliku piramide od ven~a~kog
mermera.
Projekat za izvo|ewe restauratorsko-konzervatorskih
radova
realizovala je ekipa stru~waka Republi~kog
zavoda za za{titu spomenika
kulture – Beograd, a posebnu
zaslugu u wegovom uspe{nom okon-
~awu pripada i osobqu Ambasade
Republike Srbije u Rumuniji.
Zavr{etkom obimnih radova u
Me|ediji zaokru`en je ~itav niz velikih
zahvata na za{titi nacionalne
kulturne ba{tine iz ratnih perioda
koja se nalazi na tlu Rumunije.
Za{ti}ena je parcela u okviru
gradskog grobqa u Temi{varu na kojoj
po~ivaju jugoslovenski piloti
stradali tokom Aprilskog rata
1941. i Spomen-kosturnica pripadnika
Srpske vojske stradalih u internaciji
rema informaciji Sektora za bora~ko-invalidsku
za{titu Ministarstva Obnovqena je i rodna ku}a Dositeja Obra-
u logoru u Aradu tokom Prvog svetskog rata.
rada, zapo{qavawa i socijalne politike
Vlade Srbije, u Me|ediji u Rumuniji za-
D.
dovi}a u ^akovu.
RISTI]
P
OBNOVA SPOMENIKA
SRPSKIM RATNICIMA U RUMUNIJI
30
15. april 2007.

Specijalni prilog
ARSENAL
4
MINOBACA^ 120 mm M95
OJA^AWE
MO]I
PE[ADIJE
BRITANSKI TENK
CHALLENGER
VE^ITI
IZAZIVA^
DESANTNI BROD KLASE
SAN ANTONIO
MOBILNA
KASARNA
31

M I N O B A C A ^ 1 2 0 M I L I
VATRENA MO]
PE[ADIJE
SADR@AJ
Minobaca~ 120 milimetara M95
VATRENA MO]
PE[ADIJE 32
Urbani borbeni sistem
RATOVI ^ETVRTE
GENERACIJE 34
Pi{toq HS 2000
ZA SVE VRSTE
MUNICIJE 40
Britanski tenk Challenger
VE^ITI IZAZIVA^ 42
Mlazni {kolski avion M-311
MALA LETELICA
ZA VELIKI PROFIT 46
Desantni brod klase San Antonio
MOBILNA KASARNA 50
Vojni sateliti
KOSMI^KI RATNICI 52
Urednik priloga
Mira [VEDI]
Dejstvo tog savremenog
oru|a do izra`aja
dolazi naro~ito na
ispresecanom i
planinskom zemqi{tu.
Delotvoran je pri
otvarawu prolaza
kroz `i~ane prepreke
i minska poqa, ru{ewu
fortifikacijskih
objekata, uklawawu
zemqanih pokrivki
na te{kim bunkerima i
uni{tavawu elemenata
infrastrukture.
Prilikom upotrebe
aktivno-reaktivnih mina
ostvaruje se domet od
~ak 13,5 kilometara.
Uvo|ewem tog sredstva
u naoru`awe Vojske
Srbije znatno }e se
pove}ati borbene
mogu}nosti i vatrena
mo} pe{adijskih
jedinica.
Minobaca~i su prvi put upotrebqeni
po~etkom pro{log veka u rusko-japanskom
ratu (1904–1905), za vreme opsade
Port Artura. Odumirawem merzera,
~ije je zadatke znatno uspe{nije
izvr{avala borbena avijacija, u borbenom
poretku trasira se mesto minobaca-
~ima. Oni su preuzimali zadatke podr-
{ke na malim daqinama, koje artiqerijska
oru|a nisu mogla da izvr{avaju bez
opasnosti za sopstvene jedinice. Krajem
Prvog svetskog rata minobaca~i su ~inili
30 odsto artiqerijskih oru|a, a pravu
afirmaciju do`ivqavaju za vreme Drugog
svetskog rata, kada je u SSSR, na primer,
proizvedeno oko 347.000 primeraka te
vrste oru|a.
RAZVOJ ORU\A
Posebna pa`wa razvoju minobaca~a
posve}ena je od 1960. do 1975. godine. U
operativnoj upotrebi dana{wih vojski nalaze
se minobaca~i kalibra od 51 mm do
240 mm, a najmasovnije se koriste kalibri
81 mm i 120 mm. Na{ novi doma}i
minobaca~ pove}anog dometa, kalibra
120 mm, koji nosi oznaku M95, po svim
takti~ko-tehni~kim odlikama zauzima mesto
uz bok najboqih oru|a te vrste.
Stru~waci Sektora za klasi~no
naoru`awe Vojnotehni~kog instituta, devedesetih
godina minulog veka, zapo~eli
su projekat izrade vu~nog minobaca~a
15. april 2007.

M E T A R A M 9 5
Osnovne TT karakteristike nekih vu~nih minobaca~a 120 mm velikog dometa u svetu
120 mm, pove}anog dometa, sa oznakom
M95. To je oru|e nameweno za dejstvo po
`ivoj sili i za uni{tewe vatrenih ta~aka.
Wegova mo} naro~ito dolazi do izra`aja
na ispresecanom i planinskom
zemqi{tu. Delotvoran je pri otvarawu
prolaza kroz `i~ane prepreke i minska
poqa, ru{ewu fortifikacijskih objekata,
uklawawu zemqanih pokrivki na te-
{kim bunkerima i uni{tavawu elemenata
infrastrukture (cevovodi, rezervoari,
telefonski i elektro kablovi, itd.).
Ubacna putawa mine i mala povr{ina
koju minobaca~ zauzima na vatrenom polo`aju
dozvoqavaju da se on smesti u duboke
zaklone, u kojima ga protivnik ne
mo`e lako otkriti, niti uni{titi.
Logika konstrukcije novog minobaca~a
zasniva se na minobaca~ima 120
mm M74 i 120 mm M75, te }emo ovde ista}i
samo bitne razlike.
Minobaca~ki sistem 120 mm M95
sastoji se od oru|a, mine i RAP-a (rezervni
delovi, alat i pribor). Glavni sklopovi
oru|a su sklop cevi, dvono`ni lafet,
podloga, ni{anske sprave i podvozak.
Cev je glatka i izra|ena od visokokvalitetnog
legiranog ~elika, pri ~emu
se ostvaruje maksimalni radni pritisak
od 1.500 bara (kod ranijih re{ewa 980
bara). U odnosu na prethodna re{ewa,
cev je du`a za oko 300 mm. Na ustima cevi
je predvi|en difuzor koji treba da
Za sistem je projektovano
i savremeno balisti~ko
re{ewe koje podrazumeva
novu organizaciju
barutnog puwewa
(b/p). U prvoj fazi
ispitivawa i verifikacije
sistema kori{}eni
su dvobazni
NGB baruti (balistiti).
U narednoj
fazi je predvi|ena
upotreba novoproizvedenih
termostabilnih
EI baruta,
~ije su karakteristismawi
pritisak barutnih gasova i na taj
na~in za{titi poslugu od {tetnog dejstva
natpritiska oko oru|a. Prilikom izbora
materijala za cev imala se u vidu
te`wa da se unifikuju cevi artiqerijskih
oru|a i minobaca~a.
BOQA NI[ANSKA
SPRAVA
Dvono`ni lafet je robusnije konstrukcije,
a podloga je ve}ih dimenzija i
pove}ane mehani~ke otpornosti u odnosu
na minobaca~ M75. Konstruktori su predvideli
i zamenu ni{anske sprave NSB-4B,
novom, koja je dobila oznaku NSB-5A.
TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE MINE
120 MM M95
Mina koju je razvio VTI je savremenog dizajna i dobro aerodinami~ki
optimizovana, a mo`e posti}i domet od 9,4 km. U odnosu
na druge mine kalibra 120 mm, kod kojih se ko{uqica izra|uje
kovawem, ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem, ~ime se mnogostruko
pove}ava efikasnost na ciqu. Masa mine je 15,6 kg, du`ina
785 mm, ko{uqica ima masu 11,55 kg, a eksplozivno puwewe
2,45 kg. Eksplozivno puwewe predstavqa me{avinu trotila
(TNT) i heksogena (RDX). Ova, novoprojektovana klasi~na mina
M95, ima ve}u efikasnost od postoje}e lake trenutno-fugasne
mine 120 mm M62P3, koju koriste minobaca~i 120 mm
M74 i M75. Minobaca~ M95 mo`e da koristiti i aktivnoreaktivne
mine sa kojima se ostvaruje domet od 13,5 km.
33

U R B A N I B O
RATOVI
GENERA
ke u mawoj meri osetqive na dejstvo klimatskih
uslova. Optimizacija barutnog
puwewa je ura|ena na osnovu konstrukcionog
zahteva u pogledu radnog pritiska
(mawe ili jednako sa 1.500 bara) i na
osnovu zahtevane po~etne brzine mine
120 mm M95. Novo barutno puwewe
obezbe|uje minimalno rasturawe po~etne
brzine i dobro preklapawe padnih
ta~aka mine na svim dometima.
Minobaca~ mo`e koristiti sve mine
120 mm inostranog i doma}eg porekla,
ali dajemo prednost novoj mini 120 mm
M95, koju su razvili "municija{i” Vojnotehni~kog
instituta. Mina je savremenog
dizajna i dobro aerodinami~ki optimizovana,
te se mo`e posti}i domet od 9,4 km.
U odnosu na druge mine kalibra 120 mm,
kod kojih se ko{uqica izra|uje kovawem,
ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem,
~ime se mnogostruko pove}ava efikasnost
na ciqu. Eksplozivno puwewe predstavqa
me{avinu trotila (TNT) i heksogena (RDX).
Ova, novoprojektovana klasi~na mina
M95, ima ve}u efikasnost od postoje}e lake
trenutno-fugasne mine 120 mm M62P3
koja se koristi kod minobaca~a 120 mm
M74 i M75. Minobaca~ mo`e da koristi i
aktivno-reaktivne mine sa kojima se
ostvaruje domet od 13,5 kilometara.
ISPIT U NIKINCIMA
S obzirom na znatan stepen unifikacije
delova minobaca~a 120 mm M95 i
M75, koristi}e se postoje}a organizacija i
kadrovi sistema tehni~ke podr{ke. Nije potrebno
osvajawe specijalnih postupaka za
odr`avawe i remont sredstava, {to je, zacelo,
vrlo va`no sa ekonomskog aspekta.
Sektor za klasi~no naoru`awe je jo{
1995. godine izradio Program realizaci-
DU@INA CEVI
Cev je glatka i izra|ena od visokokvalitetnog
legiranog ~elika,
pri ~emu se ostvaruje maksimalni
radni pritisak od 1.500 bara (kod
ranijih re{ewa 980 bara). U odnosu
na prethodna re{ewa, cev je du`a za
oko 300 mm. Na ustima cevi je predvi|en
difuzor koji treba da smawi
pritisak barutnih gasova i na taj na-
~in za{titi poslugu od {tetnog dejstva
natpritiska oko oru|a. Prilikom
izbora materijala za cev imala
se u vidu te`wa da se unifikuju cevi
artiqerijskih oru|a i minobaca~a.
je razvoja, koji je tada{wi Vojni savet KoV
odobrio. Program realizacije razvoja
podrazumevao je razvoj minobaca~a 120
mm M95 uz izradu i ispitivawe jednog prototipa,
izradu i ispitivawe prototipske
partije od ~etiri oru|a i izradu tehni~ke
dokumentacije za nultu seriju. Kao nosilac
razvoja odre|en je Vojnotehni~ki institut
iz Beograda, a za nosmioca proizvodwe HK
“Prva petoletka” iz Trstenika.
Kada je prototip oru|a uspe{no ispitan
na poligonu “Nikinci”, pre{lo se na
drugu fazu – izradu i ispitivawe prototipske
partije. Uvo|ewem tog sredstva u
naoru`awe Vojske Srbije znatno }e se pove}ati
borbene mogu}nosti i vatrena mo}
pe{adijskih jedinica.
U Vojnotehni~kom institutu uveliko se
razmatra i koncept samohodnog minobaca-
~a sa otvorenom i kupolnom ugradwom, ali
o tome drugom prilikom.
Igor MIHAJLOVI]
Urbani borbeni sistem
(Urban Warfighter System)
je revolucionarni
sistem ~oveka ma{ine
koji bi objediwavao
borbene i komandne
funkcije, upravqawe
vatrom na boji{tu,
izvi|a~ku, obave{tajnu
delatnost i vezu C4I2SR,
a posedovao bi veliku
ubojitost, pokretqivost,
sposobnost
pre`ivqavawa i
neprekidnu podr{ku
susednih sli~nih
sistema. Danas je Irak
najve}i poligon za
proveravawe tog
koncepcta i ratne
tehnike.
Zapadnoevropska i ameri~ka vojna teorija
iznedrili su novu terminologiju
za donedavno poznato ratovawe u urbanizovanim
sredinama – po wima to
su ratovi ~etvrte generacije. Me|utim,
vojna tehnika, oprema i naoru`awe i
daqe se nazivaju pojmovima kao {to su Urbani
borbeni sistem 2025, takti~ko lasersko
oru`ja za urbano dejstvo, naoru-
`ani robot SWORDS (Special Weapons Observation
Reconnaissance Detection System),
izvi|a~ke i naoru`ane bespilotne letilice
za borbu u gusto naseqenim podru~jima
i velikim gradovima. To je samo deo
projekata koji se ostvaruju po studijama u
kojima su predstavqene vizije i koncepcije
o eventualnom ratovawu u budu}nosti,
na podru~jima milionskih gradova i {irokih
naseqenih prostranstava.
Buxeti za realizaciju takvih projekata
su veliki i na wihovu realizaciju tro{e
se milijarde dolara. Zelene nov~anice bi-
}e utro{ene i za zavr{etak simulatora za
34
15. april 2007.

R B E N I S I S T E M
^ETVRTE
CIJE
Ameri~ku zdru`enu vazduhoplovnu komandu
po projektu Gradsko re{ewe 2015 (Urban Resolve
2015), ali i za usavr{avawe oru`ja
nazvanog Metalna oluja za gradsko okru-
`ewe (Metal Storm Weapons for Urban Environments).
Razvijaju se i borbeni nanosistemi,
a razra|uju se i ideje i eksperimenti{e sa
kori{tewem elektromagnetskog, mikrotalasnog,
svetlosnog i zvu~nog oru`ja u urbanim
borbama.
Ve} postoje i jedinice sposobne za
borbena dejstva u gusto naseqenim gradskim
sredinama (Urban-capable battalion). U takvim
projektima snajperi, automati, ru~ne bombe
i ostalo poznato pe{adijsko oru`je dobija
nove elektronske i digitalizovane dodatke
koji omogu}uju efikasniju i precizniju primenu.
Mewaju se i karakteristike za{titnih
prsluka, {lemova i drugih delova vojni~ke
opreme sa poboq{anim kvalitetom za{tite.
Najavquje se da }e vojni~ki sistemi izme|u
2007. i 2012. godine pretrpeti velike
promene i biti znatno prilago|eni za urbano
ratovawe. Ne zapostavqaju se primena
hemijskog oru`ja u urbanim borbama i za-
{tita od primene takvog oru`ja iz ruku protivnika.
Ve} postoje brojne neubojite tehnologije
i naoru`awa za masovno onesposobqavawe
protivni~ke sile. I, kako re~e
brigadni general Justin Kelly, komandant razvojnog
centra za kopneno ratovawe australijskih
odbrambenih snaga, nije daleko vreme
kada }e ratovati roboti da se ne bi ugro-
`avali `ivoti sopstvenih vojnika.
RAZORI I UNI[TI
Odgovori na mnogobrojna savremena
pitawa urbanog ratovawa, o na~inima
vo|ewa, a i sredstvima za dejstvo vojnika i
jedinica u gradskim sredinama dati su u
projektima i studijama u brojnih armijama
{irom sveta. Ova pitawe svakim danom dobija
nove dimenzije. Razmatra se, ne samo
da li urbana dejstva spadaju u domen asimetri~nog
ratovawa, ve} i da li je mogu}e izdvojiti
doktrinu urbanog ratovawa od ostalih
i pitawe sagledavati selektivno. U
praksi se problemi sagledavaju multidisciplinarno
i na pomolu su brojna re{ewa.
Urbano ratovawe je za velike vojskovo|e
odvajkada bilo problemati~no iz brojnih
razloga. U vreme pre na{e ere vojskovo|e
su naj~e{}e opsedale gradove, iznurivale
ih i iscrpqivale gla|u i `e|u dok se
ne bi predali. Razlog je bio jednostavan –
klasi~no oru`je za borbu na bojnom poqu
nije bilo prikladno za osvajawe gradova, a
jo{ mawe za uli~ne borbe. Potom su se pojavili
katapulti za ru{ewe zidova bastiona,
ovnovi za razbijawe vrata, strele sa kukama
kojima su izbacivane pletene stepenice...
Iz istorije je poznato da su vojskovo|e
nastavqale napredovawe, ali su ostavqali
delove snaga da opsedaju gradove koji se nisu
predavali do wihovog kona~nog pada.
Savremeni ratovi, ako ih posmatramo
od Napoleonovog pohoda na Rusiju, a posebno
Prvi i Drugi svetski, obilovali su
poku{ajima osvajawa velikih gradova. Bilo
je i uspe{nih ali i neuspe{nih operaci-
Pu{ka sa dodacima za urbana dejstva
ja. A osnovno geslo borbi bilo je razori i
uni{ti. Osim primene masovne vojne sile,
kori{}ewa standardnog pe{adijskog
naoru`awa i artiqerije, nije bilo bitnih
pomaka u razmi{qawima kako voditi urbano
ratovawe.
Staqingradska bitka je bila glavna
prekretnica u Drugom svetskom ratu, i
smatra se najkrvavijom u qudskoj istoriji.
Borba za taj grad vodila se avijacijom, artiqerijom,
tenkovima i pe{adijom. Bitke u
gradu bile su `estoke i o~ajni~ke, besnele
su za svaku ulicu, fabriku, ku}u, podrum i
stepeni{te. Nemci su ovo nevi|eno gradsko
ratovawe nazvali pacovski rat (Rattenkrieg).
Tu su branioci prvi put u istoriji
ratovawa primenili taktiku po kojoj se
dominantni objekat okru`e minskim poqima,
postave mitraqeska gnezda na prozo-
35

ima i probiju zidovi u podrumu radi boqe
komunikacije. A veliki doprinos dali
su i ruski snajperisti.
Prvi i Drugi svetski rat doneli su nove
strategije, taktike i oru`ja. Pojava tenkova
na boji{tu i wihova uloga u brzim
operacijama bila je od presudne va`nosti
u mnogim bitkama. Me|utim, pokazalo se da
tenkovi i oklopni transporteri nisu pogodni
za urbano ratovawe. Avijacija je naj-
~e{}e kori{}ena za razarawe gradova, a
najdrasti~niji primer upotrebe strategijske
avijacije u uni{tavawu gradova bili su
bacawe atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki
na kraju Drugog svetskog rata.
Iskustva iz urbanog ratovawu nakon
Drugog svetskog rata ukazuju da ni tu nije
bilo pomaka u kori{}ewu specijalnog
oru`ja za ratovawe u velikim gradskim
sredinama. Vijetnamski rat osta}e zapam-
}en po tome {to je uveo helikopter u vojne
operacije, ali i po kori{}ewu geofonskih
sistema, tzv. Maknamarine ograde. Re~ je o
elektronskoj barijeri izme|u Ju`nog i Severnog
Vijetnama, koja je geofonskim i drugim
sistemima registrovala kretawe u
blizini. Reakcija je bila otvarawe artiqerijske
vatre na mesto gde su registrovani
seizmi~ki pokreti.
Vukovar, Sarajevo i Grozni pokazali
su da nepravilna upotreba tenkova i artiqerije,
bez odgovaraju}e pe{adijske taktike,
ne daju dobre rezultate. A zna~ajnije
promene u primeni novog oru`ja i sredstava
za urbano ratovawe ose}aju se tek u
ameri~kom anga`ovawu u Iraku od 2003.
PRIMENA VISOKE
TEHNOLOGIJE
Iskustva u primeni savremene vojne
tehnike i naoru`awa, iz prethodnih gradskih
bitaka, po~ela su da se analiziraju sa
drugih aspekata. Nisu samo bitni naoru-
`awe i municija, ve} i drugi ~inioci koji
uti~u na kvalitet i efekte urbane borbe.
Naime, zapadni vojni teoreti~ari i analiti~ari
R. D. Eisler, A. K. Chatterjee, D. Vaske,
G. H. Burghart simulirali su, pa analizirali,
efekte primene razli~itih vrsta
naoru`awa u urbanom okru`ewu. Upotrebqen
je klasi~ni MOUT scenario (Military
operations on urban terrain – Vojne operacije
na urbanizovanoj povr{ini) u ~i{}ewu
gradske povr{ine od pobuwenika. Da bi
sagledali efekte oru`ja za precizno dejstvo,
analizirali su efekte dejstva pe{adijske,
raketne i artiqerijske municije na
objekte i qude.
Eksperimenti sa proverom balisti~kih
rezultata izvo|eni su u simuliranom
okru`ewu u interaktivnoj razmeni vatre iz
pe{adijskog naoru`awa, ru~nih raketnih
sistema i drugih eksplozivnih tela koja se
koriste u takvim dejstvima. Analizirane su
posledice koje nastaju usled rasprskavawa
Balon za navo|ewe lasera
za ratovawe u gradskim uslovima
stakla, delova par~adi razorenih zidova i
{rapnela, zatim posledice vazdu{nih udara
i drugih efekata na okru`ewe i qude u
wemu. Takva istra`ivawa i eksperimenti
mogu doprineti unapre|ewu preciznosti
oru`anih sistema, primeni mina i bombi
koje }e uni{titi protivnika, izazvati mawe
negativnih posledica na civilno stanovni-
{tvo, a ne}e umawiti borbenu efikasnost
urbanog borca. Isto tako su zna~ajna za izradu
opreme, ode}e i delova za li~nu za-
{titu.
Ostala istra`ivawa o primeni artiqerije,
posebno raketnih sistema, zatim
tenkova, samohodnih vozila i avijacije u
urbanim dejstvima nisu javno dostupna i ne
publikuju se ~esto. Naravno, potpuno je jasno
zbog ~ega – ta oru`ja izazivaju najve}a
razarawa i pogubna su po civile u gradovima,
koji ina~e ne bi smeli biti meta vojnog
napada. Ipak, iz podataka o novim
oru`jima, sistemima za podr{ku u urbanim
ISKUSTVA IZ 1999.
U ameri~kom dokumentu Doktrina
za zdru`ene urbane operacije (Joint Publication
3-06 Doctrine for Joint Urban
Operations) iz 2002. godine, kad se govori
o dejstvu snaga Natoa po prostorima
biv{e Jugoslavije, posebno se
analiziraju dejstva avijacije po gradskim
mostovima i drugim vitalnim gradskim
sistemima. Ciq mo`e biti svaki
infrastrukturni gradski sistem koji
slu`i u odbrambene svrhe – sistemi za
komunikacije i informacije, saobra-
}ajna infrastruktura, energetska
postrojewa, privredni, odnosno poslovni,
a i administrativni objekti.
Savremeni operativni centar
15. april 2007.

operacijama, te iz povremenih izve{taja o
ve`bama jedinica, mogu se izvu}i mnogi zakqu~ci
o kretawima savremene vojne teorije
o primeni adekvatnih borbenih oru`ja
i sistema u toj vrsti operacija.
Iskustva koja se crpe iz analiza borbi
u Panama Sitiju, Mogadi{u, Porto-
Princeu, Groznom, Vukovaru, Sarajevu,
Kin{asi, Bejrutu i Bagdadu su, prema vojnim
teoreti~arima Robertu F. Hanu i Boni
Jezioru, osnova za izradu studije o urbanom
ratovawu i borbama na urbanizovanom
podru~ju u 2025. godini (Urban Warfare
and the Urban Warfighter of 2025). Nesumwivo
je da oni, kao i mnogi drugi vojni
stru~waci, budu}nost ratovawa vide u borbama
u velikim naseqenim mestima sa milionskim
stanovni{tvom. Pri tome se razmatraju
direktne i indirektne aktivnosti i
primena odgovaraju}e tehnike i
naoru`awa za svaku od varijanti. Oni u takvim
okolnostima vide spregu izme|u savremenih
borbenih i neborbenih oru`ja i
sistema i informati~ke tehnologije, pa su
takva dejstva nazvali urbano ratovawe visokom
tehnologijom (High-Tech Urban Warfare).
Primena visoke tehnologije trebalo
bi da zameni metod okupacije, odnosno primene
masovne vojne sile za osvajawe, a zatim
i odr`avawe okupacione vlasti u osvojenim
gradovima. Tako|e, takva tehnologija
trebala bi da spre~i masovna razarawa i
smawi civilne `rtve od posledica eksplozija,
vazdu{nih udara i krhotina, odnosno
od kolatralne {tete. Po wima, urbana bitka
bi se vodila u fizi~koj i virtuelnoj informati~koj
dimenziji. Za fizi~ku dimenziju
ratovawa koristila bi se klasi~na i
specijalna naoru`awa i borbeni sistemi,
a u virtuelnoj bi se neutralisali protivnikovi
komunikacioni i drugi sistemi za
podr{ku.
Polaze}i od koncepta pe{adijskih
snaga za 21. vek (Land Warrior concept the
2025) tvorci studije o urbanom ratovawu
u 2025. godini vide re{ewe u koncipirawu
Urbanog borbenog sistema (Urban
Warfighter System). Oni misle da je nu`no
napraviti revolucionarni sistem ~oveka
ma{ine, koji bi objediwavao borbene i
komandne funkcije, upravqawe, izvi|a~ku
i obave{tajnu delatnost i vezu na boji{tu
C4ISR, a posedovao bi veliku ubojitost,
pokretqivost, sposobnost pre`ivqavawa
i neprekidnu podr{ku susednih sli~nih sistema.
Uz to izazivao bi mawu kolateralnu
{tetu.
Puska sa zglobnom cevi
Cornershot-silencer
Gate-Keeper Portable Security System za
urbano ratovawe
PRIKUPQAWE PODATAKA
^etvrta generacija ratovawa (Fourth
Generation Warfare – 4GW), koju karakteri-
{u asimetri~ni odnos snaga i naoru`awa
protivnika, ima svoje takti~ke i tehni~ke
principe i standarde. U su{tini, ideja je
da se osmatrawem, izvi|awem i obave{tajnom
delatno{}u do|e do najdetaqnijih podataka
o protivniku. Tu ulogu treba da odigraju
sistemi C4I2SR.
U Iraku, koji je danas najve}i ameri~ki
poligon za eksperimentisawe u urbanom
ratovawu, za dejstvo po neprijatequ u naseqenim
mestima upotrebqavaju se Male nezavisne
borbene snage (Small independent
action forces – SIAF), ~ija uloga je da iznenadnim
dejstvom, sa odgovaraju}om preciznom
borbenom tehnikom i taktikom, uni{te protivnika
bez posledica na civilno stanovni{tvo
i objekte. Analizu i ocenu efikasnosti
u uslovima urbanog ratovawa u
Iraku od 2003. godine sa~inio je C. L. Staten,
Sr. analiti~ar za nacionalnu bezbednost
sa ~ika{kog Instituta za izu~avawe
primene vojne sile u krajnoj nu`di.
Prema wegovim izve{tajima, jedinicama
SIAF u Iraku na raspolagawu su helikopteri
sa specijalnim sistemima za osmatrawe
i ni{awewe, preciznim topovima
i raketama vazduh-zemqa, bespilotne
osmatra~ke i borbene letilice, te samohodni
roboti sa vatrenim i drugim naoru`awem.
Naoru`awe pojedinaca je specijalno
prilago|eno za dejstvo u gradskim
sredinama, to su automati i pu{ke sa mikrokamerama,
senzorima pokreta i topli-
DEMOKRATIZACIJA
VOJNIH DOKTRINA
Su{tina doktrine klasi~nih ratova
bila je: uni{ti {to vi{e protivni~kih
boraca i izazovi {to ve}e
razarawe da bi pobedio. Doktrina savremenih
ratova je dijametralno suprotna
– pobedi protivnika sa {to
mawe `rtava i razarawa. Zbog toga savremeno
ratovawe izgleda mawe destruktivno
i selektivno, ~emu je doprinelo
sjediwavawe ideje o {irewu demokratije
i kori{}ewu oru`ane sile u
nametawu i uspostavqawu demokratskih
re`ima u zemqama koje predstavqaju
opasnost po zapadnu demokratiju. Uz tu
tezu srasla je i teorija o upravqawu
krizama. Me|utim, ako se sagleda da zapadne
demokratije nesmawenim tempom
razvijaju brojne ofanzivne i defanzivne
sisteme, me|u kojima su i oni za masovno
uni{tavawe, onda se postavqa
pitawe kakvu svrhu u uspostavqawu demokratije
ima sistem koji mo`e da 40
puta uni{ti sve `ivo na Zemqi.
37

ne, laserskim obele`iva~ima ciqeva, potcevnim
baca~ima granata i elektronskim
komponentama koje obezbe|uju visoku preciznost
dejstva. U sastavu opreme je digitalizovan
sistem za komunikaciju koji podatke
dobijene senzorima sa naoru`awa
prenosi do mobilnog komandnog centra,
odakle se upravqa operacijama (TBMS –
Tactical battle managment system). Rukovodilac
operacije u komandnom centru mo`e da
koristi dostupne i potrebne obave{tajne
i izvi|a~ke podatke, dobijene takti~kim
ili strategijskim izvi|awem. Naravno,
podrazumeva se i upotreba sistema za no}-
no osmatrawe, toplotnih senzora i detektora
kretawa, odnosno tehnologije koja
obezbe|uje vi{i nivo prikupqawa podataka
o snagama i naoru`awu protivnika, ali
i o wegovim namerama, u realnom vremenu
i na ograni~enom terenu (Bounding and
over-watch techniques).
Jedan takav sistem razvijen je 2002.
godine po nalogu Ministarstva odbrane u
ameri~kim oru`anim snagama pod nazivom
Prototip vojni~kog sistema (Prototype' Soldier
System). Sli~ni sistemi razvijaju se u
francuskim, britanskim, nema~kim, kanadskim
i australijskim oru`anim snagama.
Eksperimenti{e se i sa ugra|ivawem mikro
i nanoelektronskih i opti~kih komponenti
u vojni~ku ode}u ~ime bi se smawila
potreba za ote`anim no{ewem digitalizovane
tehnike i sistema za vojni~ku podr{ku.
Za vatrenu podr{ku koriste se specijalni
minobaca~i za dejstvo na malim
daqinama i raketne bombe sa elisom (Rocket
propelled grenades – RPGs). Za brzo kretawe
u Iraku ameri~ki vojnici u sastavu
SIAF koriste oklopna borbena vozila sa
ure|ajima za pravqewe dimne zavese. Sve
je vi{e i samohodnih vozila sa daqinskim
upravqawem (Remotely piloted vehicles –
RPVs) razli~itih namena, a i napadne in-
`ewerijske opreme (Combat engineering
equipment), kao {to su oklopqeni buldo`eri.
Pribegava se i upotrebi kasetnih
bombi, i uz prihvatqiv rizik da do|e do
kolateralne {tete. Od artiqerijskih
sredstava podr{ke naj~e{}e se dejstvuje
preciznom vo|enom municijom (Artillery-fired
precision-guided munitions – PGMs) i tzv.
oru`jima za razbijawe bunkerskih grudobrana
(Bunker busting weapons).
Ovakva praksa pokazuje da se u ira~kim
naseqenim mestima protiv pripadnika
urbane gerile koriste borbena sredstva i
sistemi za dejstvo u horizontalnoj i vertikalnoj
dimenziji. Tre}a dimenzija je nazvana
loptasta bezbednost (Spherical security),
odnosno pretpostavqa potpuno okru`ewe
mesta gde se izvode urbana dejstva i jedinice
koja se anga`uje. To podrazumeva sna-
`nu podr{ku izvi|a~ke i drugih vrsta avijacije,
satelitskih i drugih sistema kontro-
le teritorije, te anga`ovawe obave{tajaca
i izvi|a~a u prvim borbenim redovima.
Dostupne analize, projekti i studije o
savremenom urbanom ratovawu, nesumwivo,
ukazuju na nameru Amerikanaca da u urbanom
ratovawu primewuju novi kvalitet
borbenih dejstava.
LASERI I ROBOTI
Ono {to se uskoro mo`e o~ekivati je
masovnija primena zemaqskog lasera protiv
urbane gerile (Ground-based solid-state
laser weapons). Re~ je o laserskom ure|aju
koji dejstvuje direktnim svetlosnim snopom
snage od 25 do 100 kW. Dejstvom se upravqa
sa letilice (balona) na visini od
500 do 3.000 metara. Ure|aj je ve} isproban
u Avganistanu i Iraku i pokazao je
svoje kvalitete, ali i mane. Do sada je postignuta
snaga od 25 kW, a planira se da
do 2008. godine bude mogu}e koristiti wegovu
ukupnu snagu od 100 kW. Naravno, ovo
je razrada i poku{aj primene sli~nog laserskog
topa iz poznatog Rata zvezda,
postavqenog u avion boing, koji se testira
jo{ od sredine devedesetih godina.
Primena samohodnih robota u borbenim
dejstvima, ali i u borbi protiv terorizma,
znatno je usavr{ena i ste~ena su
brojna nova iskustva. Zna~ajna iskustva
stekli su i Izraelci u borbi protiv bomba{a
samoubica. Me|utim, neophodno je izu~iti
primenu takve tehnologije u urbanom
ratovawu, pa je specijalno izra|eno nekoliko
prototipova samohodnih vozila na
daqinsko upravqawe. Jedan od takvih borbenih
robota je SWORDS (Special Weapons
Observation Reconnaissance Detection System),
koji ima odgovaraju}u za{titu po ugledu na
savremena oklopna vozila. Takav robot mo-
`e se upotrebiti u borbi samostalno ili
uz kombinaciju sa bespilotnom osmatra~kom
letilicom koja bi slu`ila za precizno
navo|ewe i dejstvo. Na samohodnoj platformi
je odgovaraju}e naoru`awe. Postoji
nekoliko tipova ovakvog samohodnog oru`ja,
a razlike zavise od naoru`awa koje je
montirano na platformu. To mo`e biti mitraqez
sa municijom kalibra 5,56 mm (tip
FN M249 Series LMG/SAW), 7,9 mm (tip FN
M240 Series GPMG), odnosno sa oru`jima
drugih kalibara, ukqu~uju}i i baca~e granata
40 mm ili vi{ecevne raketne baca~e
66 mm (multi-shot rocket launcher).
Poseban tip samohodnog vo|enog sistema
za urbano ratovawe je robot DREAD
(Weapon System/Multiple Projectile Delivery System
– MPDS). On je naoru`an lakim protivtenkovskim
oru`jem kao {to je protivtenkovski
top M136 AT4, ili oru`jem sa municijom
za uni{tavawe bunkera M141 (BDM).
Na wega se mo`e namestiti i poboq{ano
termobari~ko oru`je (Product-improved
M72, M72 NE). Tim vozilima se upravqa na
Uve`bavawe dejstava u gradskim
sredinama (gore), i Nasin robot URBIE
samom boji{tu pomo}u prenosnog digitalizovanog
upravqa~kog ure|aja.
Novi borbeni sistem za urbano ratovawe
je i robot metalna oluja (Metal Storm
Robot), a re~ je o sistemu vi{ecevnog baca-
~a raketa na samohodnom borbenom robotu
(Unmanned Ground Vehicle – UGV)), kojim se,
naravno, upravqa sa daqine. To je australijski
projekat.
BESPILOTNE LETELICE
Novinu u osavremewivawu sistema za
urbano ratovawe predstavqa i opremawe
savremenom tehnologijom ameri~ke zdru`ene
komande za urbane snage (U. S. Joint Forces
Command's Urban Resolve 2015 –
UR2015). Komanda bi upravqala borbenom
upotrebom vazduhoplova sa laserskim
oru`jem (Airborne tracking laser) u urbanim
operacijama i slu`ila za obu~avawe operatera
koji vode naoru`ane bespilotne letilice
sa tom vrstom naoru`awa. Re~ je o
simulatoru koji je izra|en u Vazduhoplovnoj
istra`iva~koj laboratoriji direkcije za
38
15. april 2007.

Zvu~ni top LRAD na brodu ameri~ke
mornarice
NOVE JERIHONSKE TRUBE
Zvu~no ili soni~no oru`je nije pronalazak
21. veka. Jo{ iz biblijskih dana
prenosi se pri~a da je Jo{ua sru{io
jerihonske zidine zvucima sedam truba
od ovnujskih rogova. To govori da se
odavno znalo za veliku snagu zvu~ne
energije i da niske zvu~ne frekvencije
imaju specifi~no dejstvo na qudski organizam.
Sa time se ekperimentisalo i
sredinom pro{log veka. Prema najnovijim
saznawima ameri~ka vojska je koristila
zvu~no oru`je – zvu~ne sisteme velike
snage, jo{ u Panami 1980. godine.
Septembra 2004. specijalne snage, u
okriqu jedinica za psiholo{ko ratovawe,
upotrebile su protiv pobuwenika
zvu~no oru`je u ira~kom gradu Faluxi. U
tom slu~aju kori{teni su generatori
zvu~nih talasa razli~itih frekvencija,
koji su, u stvari, pravo soni~no ili ultrasoni~no
oru`je nazvano zvu~no neubojito
oru`je (Sonic Non-Lethal Weapons).
Virtuelni sistem za upravqawe
gradskim borbama
Zabele`eno je tako|e da je 2005. godine
sa ameri~ke krstarice Seabourn Spirit
uspe{no kori{ten zvu~ni sistem dugih zvu~nih
talasa (LRAD) protiv pirata koji su napali
jedan brod na moru, 160 km od Somalije.
Zvu~ni sistem LRAD koristi ameri~ka
mornarica sa broda USS Cole (DDG 67) na
granici izme|u Iraka i Jemena za
stvarawe bara`ne za{tite, nakon napada
koji su na taj brod izveli muslimanski teroristi
i te`e ga o{tetili. Isti sistem
primewuje i ameri~ka policija za rasterivawe
demonstracija. Re~ je o ure|aju
mase 20 kg koji emituje zvu~ni snop {irine
15 do 30° (samo visoke frekvencije) preko
zvu~nog panela kru`nog pre~nika 83 centimetara.
Maksimalna snaga je 150 decibela
(1.000 W/m²) na udaqenosti od jednog
metra (ja~ina zvuka 120–140 dB o{te}uje
qudski sluh). Ovaj emiter zvu~nih talasa
upotrebqava se sa daqina od 300 do 500
metara. Na 300 metara ton ima zvu~nu snagu
105 dB. Frekvencija koja se emituje iznosi
2.5 kHz.
primenu energetskog oru`ja (Air Force Research
Laboratory's Directed Energy).
Primena bespilotnih letilica sa
osmatra~kim ili borbenim sistemima se i
daqe razmatra sa raznih aspekata. Na pomolu
su novi tipovi takvih vrsta letilica
sa smawenim gabaritom, siluetom koja
umawuje odraz i nekim drugim re{ewima
koja poboq{avaju manevarske letne sposobnosti
i efikasnost u borbenim dejstvima.
Jedan od novijih tipova je i bespilotna
oklopqena letilica Rotokraft (Unmanned
Combat Armed Rotorcraft – UCAR). Me-
|utim, iskustvo iz Prvog zalivskog rata o
kori{}ewu krstare}ih raketa sa aerosolnim
eksplozivom dalo je ideju vojnim
stru~wacima da poku{aju projektovati minijaturne
bespilotne letelice koje bi bile
sposobne da se provuku neprimetno u
objekte gde su protivni~ki vojnici, dobro
za{ti}eni od dejstva artiqerijskog i pe-
{adijskog naoru`awa, i da tamo izazovu
dejstvo aerosolnog eksploziva.
NANOTEHNOLOGIJA
Nanotehnolo{ka oru`ja odavno su postala
stvarnost. Naime, borbena sredstva
minijaturne veli~ine sa sastavnim delovima
u nanotehnolo{kim dimenzijama su
predmet razvoja mnogih nau~nih, tehni~kih
i razvojnih institucija u svetu. Me|u mnogim
takvim institucijama je i Raytheon iz
Masa~usetsa SAD. U tom institutu izradili
su mnoge nanotehnolo{ke aplikacije za
integrisani vojni~ki sistem. Sve je usmereno
ka ciqu da se stvori vojni~ka za{titna
ode}a od nanotehnolo{kih komponenti.
Nanotehnologija bi se ugra|ivala i u
mehani~ke borbene sisteme. Prema ste~enim
iskustvima nanotehnolo{ki senzori su
najprikladniji za upotrebu u urbanim podru~jima
za nadzor i pra}ewe situacije, tvrde
Danijel Ratner i Mark A. Ratner u svojoj
kwizi Nanotehnologija i bezbednost domovine:
Novo oru`je za novi rat (Nanotechnology
and Homeland Security: New Weapons
for New Wars). Jo{ od 2003. postoji plan da
se u ira~kim gradovima postave nanokamere
na svim ulicama i tako prati situacija
u naseqenim mestima radi spre~avawa dejstva
terorista i pobuwenika.
Marta 2006. godine odr`ana je konferencija
pod patronatom ameri~kog ministarstva
odbrane o novoj generaciji vojne
tehnologije (Next Generation Soldier Technology).
Na upotrebu nanotehnologije u urbanom
ratovawu se ra~una kada sveukupne
tehnolo{ke promene i napredak nauke budu
omogu}ili jednostavniju i lak{u izradu
svih potrebnih komponenti za borbene sisteme,
ukqu~uju}i i celokupan sistem vojnika
budu}nosti.
Nikola OSTOJI]
39

P I [ T O Q H S 2 0 0 0
ZA SVE
VRSTE
MUNICIJE
Pi{toq HS2000 je usvojen kao
standardni pi{toq hrvatske vojske
i policije, a od 2002. godine po licenci ga
proizvodi poznata ameri~ka fabrika oru`ja
Springfield Armory pod oznakom XD9
Glavni dizajner i proizvo|a~ oru`ja u
biv{oj SFRJ bili su Zavodi Crvena
zastava – namenska industrija. Me|utim,
tokom oru`ane secesije Hrvatske
smatrano je da, i pored velikog broja
raznorodnih kratkih cevi u toj republici
(me|u kojima su predwa~ili odli~ni ~e{ki
pi{toqi CZ-75), postoji potreba za autenti~nim
doma}im oru`jem. Zato je tokom
1991, projektni tim sa Markom Vukovi}em
na ~elu stvorio prvi hrvatski pi{toq –
PHP. Ovo oru`je je u su{tini predstavqalo
adaptaciju poznatog valtera P-38 iz Drugog
svetskog rata. Spoqne razlike su bile minimalne:
du`i ram i produ`ena vo|ica navlake,
te ko~nica na ramu umesto na zatvara~u
kao kod valtera. Kapacitet je iznosio
15 metaka u dvoredom okviru, dok je kod valtera
bio osam. Dugme utvr|iva~a okvira
sme{teno je na uobi~ajenom mestu, u predelu
korena {titnika obara~a, a kod valtera
je bilo sa dowe strane dr{ke pi{toqa.
Bravqewe pi{toqa obavqalo se po proverenom
valterovom sistemu padaju}eg bloka.
Na po~etku proizvodwe oru`je je nu-
|eno u tri modela: standardni, ukupne du-
`ine 205 mm (cev 125 mm) i mase od 957
grama (prazan), kompaktni (cev 100 mm) i
takmi~arski (cev du`ine 152 mm). Pi{toq
je bio skup jer je ra|en glodawem iz punog
komada ~elika. Prve serije su bile lo{eg
kvaliteta izrade i karakterisalo ih je ~esto
lomqewe delova. Neadekvatna konstrukcija
donosa~a metaka u okviru povremeno
je dovodila do zaglavqivawa oru`ja
usled pobadawa metka. Od ponu|enih modela
najvi{e primeraka je proizvedeno u
standardnom obliku.
Nakon prelaznog modela HS95 (hrvatski
samokres model 95), kod kog se sa valterovog
sistema bravqewa pre{lo na modifikovani
brauningov, firma I. M. Metal
iz Ozaqa kod Karlovca povukla je smeli
potez i donela odluku da, slede}i savremene
svetske trendove, dizajnira i proizvede
pi{toq sa ramom od polimera. Prvi
prototipovi su izra|eni tokom 1998. godine,
a novo oru`je je nazvano HS2000.
TRI SIGURNOSNA
MEHANIZMA
Za izradu rama upotrebqen je materijal
nazvan ultramid 66, poznat po izuzetnoj
trajnosti i termostabilnosti. [ine
na ramu za kretawe zatvara~a samo su
u predwem delu izra|ene od ~elika, a u
zadwem od polimera, {to u prvi mah mo`e
izgledati nedovoqno sigurno. Me|utim,
konstruktori su bili u pravu jer je predwi
deo {ina vi{e optere}en od zadweg, a do-
PET KALIBARA I
PET VELI^INA
Springfild nudi pi{toq u pet kalibara,
pet veli~ina i ~etiri boje. Kalibri
su 9 para, .40 smit i veson, .357
ZIG, .45 ACP i .45 GAP. Veli~ine su:
standardni slu`beni sa cevi od ~etiri
in~a (102 mm), takti~ki (cev duga pet
in~a, odnosno 127 mm), model V-10 sa
kompenzatorom, kompaktni i subkompaktni
sa cevi dugom tri in~a (76,2
mm). Boje u ponudi su crna, maslinastozelena,
dvotonalna i vojno braon.
bijena je i u{teda u te`ini. Dr{ka pi{toqa
je ~ekirana spreda i pozadi, kako ne
bi iskliznuo iz vla`ne ili oznojene {ake.
Usek u bazi {titnika obara~a potpoma`e
da oru`je le`i ni`e i udobnije u {aci. Le-
`i{te za palac i oblik dr{ke omogu}uju da
i strelci sa mawom {akom i kra}im ka`iprstom
lako dosegnu obara~, {to nije slu-
~aj kod svih pi{toqa.
Zatvara~ se izra|uje CNC procesom
(kompjuterska numeri~ka kontrola) od vrlo
kvalitetnog ~elika i oblo`en je bruniralom,
materijom sli~noj poznatom glokovom
teniferu, a omogu}uje dugotrajnu za{titu
od korozije i oksidacije. Na zadwem delu
otvora za izbacivawe ~aura je poluga koja
je indikator metka u cevi. Ona {tr~i kada
je metak u cevi, te se mo`e napipati u mraku.
Na zadwoj strani navlake je indikator
napetosti pi{toqa – ako je oru`je napeto,
indikator {tr~i i mo`e se videti, odnosno
napipati.
Cev izra|uje svetski poznati austrijski
proizvo|a~ Boler i ona se odlikuju
pro{irewem ka predwem delu, {to se ina-
~e vi|a samo kod takmi~arskih pi{toqa.
Opruga je dvojna, teleskopskog tipa, sli~no
gloku 26, i umawuje trzaj pri opaqewu,
i intenzitet udara kome je zatvara~ izlo-
`en tokom opaqewa.
Pi{toq HS2000 ima tri sigurnosna
mehanizma. Prvi je sme{ten u obara~u,
sli~no gloku, i zahteva da strelac prvo povu~e
primarni, a potom pritisne i sekundarni
obara~. Time je osigurano da pi-
{toq ne mo`e da opali sve dok se obara~
ne pritisne do kraja. Mada je dugog hoda,
obara~ u su{tini funkcioni{e po principu
jednostruke akcije. Drugi sigurnosni mehanizam
predstavqa razdvaja~ koji {tr~i
na zadwoj strani dr{ke pi{toqa, sli~no
koltu 1911. Oru`je ne mo`e da opali osim
ako je razdvaja~ ~vrsto stisnut {akom,
jer ne samo da blokira zapiwa~, ve} ne dozvoqava
ni pomerawe zatvara~a. Pi{toq
ne mo`e opaliti sve dok zatvara~ nije u
potpunosti u predwem polo`aju. Ta odlika
je vrlo bitna jer se mnogim polimerskim
40
15. april 2007.

TE[KE DU@NOSTI
Godine 2002. poznata ameri~ka
fabrika oru`ja, Springfield Armory, otkupila
je licencu za proizvodwu i plasman
tog pi{toqa. Preimenovan je u
XD9 (Xtreme Duty, odnosno “izuzetno te-
{ke du`nosti”) i za kratko vreme, zahvaquju}i
nespornom kvalitetu i pristupa~noj
ceni (530 dolara u odnosu
na 670 koliko staje glok 17), i agresivnom
marketingu Springfilda, stekao
je reputaciju na zahtevnom tr`i-
{tu oru`ja u SAD.
pi{toqima de{ava da se zatvara~
pomera unazad pri
uvla~ewu u usku futrolu.
Tre}i mehanizam je sigurnosna
~ivija udarne igle.
Pi{toq pouzdano funkcioni{e
sa svim vrstama municije,
osim one sa {upqim
vrhom gde je {upqina vrlo
{iroka. Me|utim, i u tim
slu~ajevima je dovoqno da se
dlanom gurne zatvara~ kako
bi se metak ubacio u cev. Sa
odstojawa od 25 jardi (oko
23 metra) pogoci se lako
grupi{u u povr{inu mawu od
pet centimetara.
HS2000 je usvojen kao
standardni pi{toq hrvatske
vojske i policije. Poznata
ameri~ka fabrika oru`ja,
Springfield Armory, 2002. otkupila
je licencu za proizvodwu i plasman
tog pi{toqa. Preimenovan je u XD9 (Xtreme
Duty, odnosno “izuzetno te{ke du`nosti”)
i za kratko vreme, zahvaquju}i nespornom
kvalitetu i pristupa~noj ceni
(530 dolara u odnosu na 670 koliko staje
glok 17), i agresivnom marketingu Springfilda,
stekao je reputaciju na zahtevnom
tr`i{tu oru`ja u SAD.
Ameri~ki komentatori govore u superlativima
o Springfield XD, koriste}i i
termin “prvi pravi pi{toq 21. veka”. Po
odre|enim izvorima, kao npr. magazin
American Rifleman ili Shooting Industry Academy
of Excellence, model u kalibru .45
progla{en je za pi{toq godine. “Kombinacijom
najpopularnijih odlika svojih
prethodnika (gde svrstavaju kolt 1911, zigzauer
i glok), uz dodatne sopstvene inovacije
stavqene na pouzdan, jednostavan i
INDIKATORI METKA
U CEVI
Na zadwem delu otvora za izbacivawe
~aura je poluga koja je indikator
metka u cevi. Ona {tr~i kada je metak u
cevi, te se mo`e napipati u mraku. Na
zadwoj strani navlake je indikator napetosti
pi{toqa – ako je oru`je napeto,
indikator {tr~i i mo`e se videti,
odnosno napipati.
efikasan nosa~, mnogi autori veruju da su
hrvatski projektanti oru`ja znatno unapredili
umetnost izrade pi{toqa” (en.wikipedia.org).
Springfild nudi pi{toq u pet kalibara,
pet veli~ina i ~etiri boje. Kalibri
su 9 para, .40 smit i veson, .357 ZIG, .45
ACP i .45 GAP. Veli~ine su: standardni
slu`beni sa cevi od ~etiri in~a (102
mm), takti~ki (cev duga pet in~a, odnosno
127 mm), model V-10 sa kompenzatorom,
kompaktni i supkompaktni sa cevi dugom
tri in~a (76,2 mm). Boje u ponudi su crna,
maslinasto-zelena, dvotonalna i vojno
braon. Kapacitet okvira i dimenzije zavise
od kalibra i veli~ine modela, ali
standardne varijante primaju 16 metaka 9
para, 12 .40 SiV i 13 .45 ACP. Du`ina kod
navedenih modela je oko 180 mm, a masa
praznog oru`ja 650 grama, odnosno oko
910 grama (napuwen).
ORU@JE I ZA MAWU [AKU
Ameri~ki izvori posebno isti~u ergonomske
odlike dr{ke pi{toqa koje omogu}uju
i strelcima sa mawom {akom da lako
rukuju oru`jem, ali i ugao pod kojim je
dr{ka pi{toqa postavqena u odnosu na
ram, koji je isti kao kod kolta 1911, najomiqenijeg
ameri~kog pi{toqa svih vremena.
Springfild nudi do`ivotnu garanciju
za XD, {to zna~i da }e svaki kvar na pi-
{toqu fabrika otkloniti o sopstvenom
tro{ku. Tokom testirawa pi{toq XD je gazio
kamion, smrzavan je u bloku leda, zatrpavan
u pesak, ali je i pored svih isku-
{ewa ispalio skoro 20.000 metaka bez
ikakvog zastoja. Sa druge strane, uo~eno je
da bruniral nije otporan kako se o~ekivalo,
pogotovo pri no{ewu uz ko`u jer usled
dejstva soli iz znoja, brzo dolazi do korozije,
te se sada za za{titu koristi melonit.
Tako|e se kritikuje stav proizvo|a~a
da ne prodaje delove za XD, {to Springfild
obja{wava time da }e se, uz do`ivotnu
garanciju, svi eventualni problemi i
kvarovi otkloniti kod samog proizvo|a~a,
te prodaja delova nije potrebna.
Prodaja ovog, nesumwivo vrlo kvalitetnog
oru`ja, za sada se odli~no odvija.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
41

B R I T A N S K I T E N K C H A L L E N G E R
VE^ITI IZAZIVA^
Iako se nikad nije ubrajao me|u
tri najboqa, Challenger sigurno
predstavqa jednog od najneugodnijih
potencijalnih protivnika, pre svega,
zbog mo}nog oklopa i topa
Poslovi~no tradicionalni Britanci,
jo{ od kraja Drugog svetskog rata verni
su svom, pomalo specifi~nom vi|ewu
glavnog borbenog tenka (MBT – Main
Battle Tank). [ezdesetih godina pro-
{log veka, u Nema~koj i Francuskoj prevagnula
je tendencija razvoja tenkova slabije
oklopne za{tite, ali odli~ne pokretqivosti.
Smatralo se da se tada{wom
tehnologijom izrade oklopa nije mogla
obezbediti dovoqna za{tita od protivoklopnih
projektila, {to je rezultiralo
tenkovima leopard i AMX-30. Me|utim,
Britanci su smatrali da pokretqivost nikad
ne mo`e biti odgovaraju}a zamena
oklopnoj za{titi, tako da je na tom principu
nastao tenk Chieftain.
Hladni rat je pokazao da su Sovjeti
vi{e strahovali od odli~no oklopqenih
britanskih, nego brzih nema~kih tenkova.
Pojava oklopwaka Chieftain izazvala je korenite
promene na sovjetskim tenkovima.
Pravilno je proceweno da ni novi topovi
115 mm sa T-62 i T-64 potkalibarnim projektilima
nisu dorasli debelom i veoma
zako{enom oklopu tenka Chieftain, tako da
je na T-64A, i svim kasnijim tenkovima, kalibar
pove}an na 125 mm. Sedamdesetih
godina po~iwu da se sti~u tehnolo{ki
uslovi za postizawe dobre oklopne za{tite
i pokretqivosti, tako da Zapad izbacuje
tenkove kao {to su M-1 abrams i leopard
2. Iako je oklopna za{tita tenka Chieftain
u me|uvremenu poja~ana dodatnim
oklopom Stillbrew, Britanci time nisu u potpunosti
bili zadovoqni. Kqu~ni momenat
je bio razvoj vi{eslojnog Chobham oklopa,
zahvaquju}i istra`iva~kom radu dr
Gilberta Harveja.
Krajem sedamdesetih godina, iranske
oru`ane snage, ina~e korisnik tenkova Chieftain,
zatra`ile su novo oru|e, ta~nije 125
vozila Shir-1 (verzija Chieftain FV4030/2) i
~ak 1.225 novih Shir-2 (oznake FV4030/3).
Me|utim, kako je re`im {aha Reze Pahlavija
pao u revoluciji februara 1979, a na
vlast do{ao antizapadno orijentisani
islamisti~ki re`im ajatolaha Homeinija,
posao je otkazan. Tenkove Shir-1 je otkupio
Jordan (pod nazivom Khalid), dok je
FV4030/3, nakon mawih izmena, 14. decembra
1982. prihvatila britanska armija,
pod nazivom ~elinxer – Challenger
(FV4030/4). Ova odluka je bila primamqiva, jer
je razvoj, ina~e pla}en iranskim novcem,
ve} bio zavr{en, a novi tenk sposoban za
parirawe novim sovjetskim T-72 i T-80. Prva
jedinica koja je 12. aprila 1983. dobila
tenkove ~elinxer bili su Kraqevski husari
(Royal Hussars). Do 1990. proizvedeno je 420
primeraka.
OKLOP, PA SVE OSTALO
Kao i wegovi prethodnici, i ~elinxer
se oslawao, pre svega, na oklopnu za{titu.
Na ~elo kupole i trupa postavqen je vi{eslojni
Chobham oklop (kombinacija ~elika,
aluminijuma i keramike). Iz tog razloga, ~eona
oklopna za{tita uveliko prevazilazi
onu na tenku Chieftain, ekvivalenta 350–400
mm. Naime, procewuje se da ~elo trupa ~elinxera
pru`a za{titu od oko 550 mm protivpotkalibarnih
(APFSDS), 800 mm protivkumulativnih
projektila (HEAT), a kupole
620 mm, odnosno ~ak 1.000 mm (APFSDS i
42
15.april 2007.

HEAT). Takva oklopna za{tita, kada se tenk
pojavio, bila je verovatno najboqa na svetu.
Naoru`awe je tako|e tradicionalno.
Glavni top, oznake L11A5, kalibra 120
mm, sa `lebqenom cevi (za razliku od svih
savremenih tenkova koji imaju glatkocevne
topove), du`ine je 55 kalibara, stabilizovan
je u obe ravni, a koristi trodelnu municiju
(projektil, puwewe u sagorqivoj vre-
}i i kapisla). Tenk nosi 22 projektila APDS
ili APFSDS i 40 HESH (High Explosive Squash
Head – projektil sa Hopkinsonovim
efektom), {to je u to vreme bio najve}i kapacitet
od svih operativnih tenkova. Sa
projektilom APDS (potkalibarni, rotaciono
stabilisan) tipa L15 probojnost je bila
oko 290 milimetara na dva kilometra, a
sa savremenijim APFSDS L23 oko 500 mm
na dva kilometra. Kori{}ewe municije
HESH je pravi kuriozitet, jer je ve}ina drugih
tenkova “pre{la” ili na kumulativnorazornu
(zapad), ili na kombinaciju kumulativnih
i razornih (istok).
Me|utim, iako municija sa Hopkinsonovim
efektom nije efikasna protiv savremenih
tenkova sa vi{eslojnim oklopom, a
nikad i nije bila naro~ito delotvorna protiv
`ive sile na otvorenom, i daqe je izuzetno
efikasna protiv zaklowenih ciqeva,
na primer u bunkerima i zgradama. Pored
toga, top mo`e ispaqivati i dimne projektile.
Tenk je opremqen spregnutim mitraqezom
L8A2, a na krovu kupole L37A2, sa ukupno
4.000 metaka 7,62 mm. Sa svake strane
~ela kupole, postavqena su dva petocevna
baca~a dimnih kutija VIRSS.
Sistem za upravqawe vatrom (SUV)
sastoji se od balisti~kog ra~unara, laserskog
daqinomera i kompleta senzora komandira
i ni{anxije. Komandir raspola`e
dnevnim ni{anom No37, koji je zamewiv sa
no}nim Rank Pullin sa poja~ava~em slike. Ni-
{anxija ima periskopsku spravu No9 ili
No10, te pomo}nu spravu No87. Naknadno
je ugra|ena termalna kamera, koju su mogli
koristiti i ni{anxija i komandir, tipa Barr
and Stroud TOGS (Thermal Observation and
Gunnery Sight), ~ime su sposobnosti SUV-a
znatno poboq{ane.
Pogon je obezbe|en turbo-dizel motorom
Rolls Royce (danas Perkins) Condor CV-
12 TCA-1200, snage ~etiri brzine napred i
tri nazad. Glavni to~kovi hodnog dela imaju
hidropneumatsko oslawawe.
ODLIKE NOVOG MODELA
Na inicijativu i finansirawe kompanije
Vickers zapo~eo je 1986. rad na tenku
Challenger 2, koji bi zamenio Chieftain. Godinu
dana kasnije tenk je prikazan Ministarstvu
odbrane, a 1991. je naru~ena prva
tran{a od 127 vozila, koja su zvani~no
u{la u operativnu upotrebu 1998. godine.
Do aprila 2002. proizvedeno je 386 vozila
za potrebe britanske armije.
U odnosu na Challenger (sada Challenger
1), Challenger 2 ima potpuno novu kupolu,
dok je na trupu ura|eno 156 mawih i ve-
PRESUDNA ODLUKA
Kona~na sudbina ovog tenka odlu-
~ena je krajem osamdesetih godina. Naime,
na takmi~ewu tenkovskih posada
Natoa CAT, 1987. godine, Britanci su
sa ~elinxerom zauzeli posledwe mesto,
ne zbog nepreciznosti, ve} zahvaquju}i
sredwem vremenu ispaqivawa granata
od ~ak 11,75 sekundi (prakti~na brzina
ga|awa od 5 met/min) {to je bilo znatno
slabije od M1A1 abrams sa osam sekundi
(7,5 met/min) i leoparda 2 od devet
sekundi (7 met/min). To je pre svega
bila posledica nestabilizovanog
ni{anxijinog ni{ana, tako da je tenk
mogao precizno da ga|a samo iz mesta.
Municija 120 i 140 milimetara
}ih izmena. Oklopna za{tita je pove}ana
ugradwom Chobham oklopa druge generacije,
pod nazivom i Dorchester. Nivo za{tite
na ~elu trupa pove}an je na oko 650/1.000
mm, odnosno 950/1.500 mm (protiv APFS-
DS/HEAT projektila) na kupoli, {to je u vreme
kada je u{ao u upotrebu ponovo bio najvi{i
stepen za{tite me|u operativnim tenkovima.
Ova visoka pozicija zadr`ana je
do dana dana{weg.
U kupolu je ugra|en novi top 120 mm
L30A1, sa produ`enom barutnom komorom i
opremqen automatskim sistemom ubacivawa
kapisle. Pored starije municije, top mo-
`e ispaqivati i nove APFSDS projektile L26
(CHARM 1) i L27 (CHARM 3), sa penetratorom
od osiroma{enog uranijuma. Projektil
L27 ima probojnost od oko 700 mm na dva
kilometra, {to ga uvr{tava me|u najefikasnije
projektile danas. Komandir raspola-
`e francuskom panoramskom `irostabilisanom
termalnom spravom SFIM VS 580-10,
sa integrisanim laserskim daqinomerom,
{to je na tenkovima retkost i predstavqa
vrlo koristan dodatak.
Na {titu topa postavqena je termalna
kamera Thales TOGS II, koju mogu koristiti
i komandir i ni{anxija, dok ni{anxija
pored toga raspola`e i stabilisanom periskopskom
spravom Thales GPS i laserskim
daqinomerom. Ovim izmenama SUV-a
i sistema puwewa topa, na testirawima je
demonstrirana mogu}nost poga|awa {est
ciqeva za 26 sekundi (brzina ga|awa od
~ak 14 met/min) u pokretu, pri ~emu su ciqevi
raspore|eni u luku od 110 stepeni!
43

REKORD U DAQINI
Taj tenk dr`i i apsolutni svetski
rekord u daqini uspe{nog dejstva jer
je HESH projektilom pogo|en i uni-
{ten ira~ki tenk T-55, sa neverovatnih
5.100 metara!
Motor je zadr`an, uz digitalni sistem kontrole
rada, ali je ugra|ena nova hidrodinami~ka
transmisija TN54, sa {est stepeni
prenosa napred i dva nazad. Ugra|eno je hidropneumatsko
oslawawe druge generacije,
tako da je maksimalna brzina u terenskim
uslovima dostigla 40 km/h. Na taj na~in,
gotovo su dostignuti glavni konkurenti poput
M1A2 abramsa (45 km/h) i leoparda
2A5 (48 km/h), iako je, realno mawe va`na,
maksimalna brzina na dobrom putu pove-
}ana svega na 59 km/h.
Challenger 2E koji je neuspe{no konkurisao
na gr~kom tenderu ima nema~ki pogonski
blok Eiropowerpack (motor MTU-883 snage
1.500 KS i transmisiju Renk HSWL-
295TM) i ve}i kapacitet goriva, ~ime se autonomija
pove}ava na 550 kilometara.
Ugra|en je novi SUV, sa francuskim kompletom
senzora: komandirov panoramski termalni
ni{an SAGEM MVS-580 i ni{anxijin
termalni ni{an SAGEM SAVAN-15, oba sa
laserskim daqinomerima. Iako je razmatrana
ugradwa topa 140 mm, danas je aktuelna
zamena topa L30 nema~kim glatkocevnim
topom Rheinmetall 120 mm L55, kao na
leopardu 2A6, ~ime }e se obezbediti standardizacija
municije sa saveznicima iz Natoa,
produ`iti vek cevi i pove}ati efikasnost
i upotrebqivost kori{}ewem vi{e
vrsta municije, izme|u ostalog i inteligentno-programabilne.
Predvi|ena je potkalibarna
municija APFSDS DM53, za koju je
objavqeno da je na balisti~kim testi-
Najnovija modifikacija sa
ugradwom dodatnog oklopa
PROHODNOST
U PUSTIWSKIM USLOVIMA
^elinxer je smatran defanzivnim
vozilom, maksimalne brzine 56 km/h,
koja je bila znatno mawa od brzine konkurenata
(oko 70 km/h). Me|utim, zahvaquju}i
visokoj pouzdanosti i prohodnosti
u pustiwskim uslovima (razvijen
za Iran), uprkos visokom specifi~nom
pritisku na podlogu, u Zalivskom ratu
se odli~no pokazao. Sto osamdeset
ovih tenkova stacioniranih u Saudijskoj
Arabiji odgovorni su za uni{tewe
vi{e od 300 ira~kih tenkova, uglavnom
zastarelih T-55.
rawima prevazi{la dosada{wi najboqi
britanski projektil APFSDS L27.
Tokom posledweg Zalivskog rata, pokazalo
se da je bo~na za{tita tenka ~elinxer
2 znatno boqa nego kod ameri~kih
abramsa. Jedan ~elinxer 2 je uni{tio ameri~ki
abrams pogotkom potkalibarnog projektila
u bok, {to je izazvalo odvajawe kupole
od tela tenka, sli~no kao kod u tom
pogledu na zapadu nadaleko kritikovanih
T-72. Me|utim, detonacija
se nije desila
trenut-
no, jer su puwewa postavqena u te~no{}u
napuwene }elije, tako da je dopunskim dejstvom
sistema za ga{ewe po`ara dva od
~etiri ~lana posade uspelo da napusti vozilo.
O~igledno, i britanski konstruktori
su, kao i sovjetski, smatrali da je postavqawe
puwewa na podu tenka najsigurnije
re{ewe, ali se ovog puta to pokazalo kao
gre{ka, jer nije izvr{eno potpuno odvajawe
od posadnog prostora kao kod abramsa.
Projektili su postavqeni u ni{u kupole.
NEUSPEH NA TR@I[TU
Uprkos poboq{awima, ~elinxer 2, osim
Velike Britanije i Omana (38 tenkova)
nije naru~ila nijedna zemqa. Primera radi,
Britanci su se iz tendera za [vedsku povukli
iz nepoznatih razloga (zvani~no zbog
priprema za gr~ki tender), dok je na gr~kom
tenderu pobedio sjajni nema~ki leopard 2.
No, ovo nikako ne treba da bude argument
protiv tenka ~elinxer 2, jer je leopard
2 pobe|ivao i druge, pre svega abramsa,
francuskog leklerka, ruskog T-80U i ukrajinskog
T-80UD. Uprkos svemu tome, ~elinxer
2, tipi~ni tradicionalni britanski proizvod,
samom svojom sna`nom oklopnom za{titom,
mo}nim topom i savremenim SUV-om i
te kako zavre|uje strahopo{tovawe i predstavqa
vi{e nego ozbiqnog protivnika svakom
tenku danas.
Sebastian BALO[

KINESKO BORBENO VOZILO PE[ADIJE ZBD-97
Ekspanzija kineske ratne tehnike nastavqa se nesmawenom `estinom. Prema objavqenim
podacima, najnovije prikazano guseni~no borbeno vozilo pe{adije (BVP)
pod oznakom ZBD-97, ili Type 97, predstavqa jedno od najuspe{nijih re{ewa te vrste
u svetu. Vozilo je
u osnovi doma}e
konstrukcije, ali
koristi rusku kupolu
konstrukcionog
biroa KBP
pod oznakom Bah-
~a-U. Ta kupola,
koja se ina~e koristi
i na vazdu-
{nodesantnim vozilima
BMD-4,
mo`e se koristiti
i u okviru programa
modifikacije
BTR-90 i
BMP-2. Kupola
je modifikacija one koja je kori{}ena na BVP BMP-3 i ima spregnuti top kalibra 100
mm, automatski top 30 mm i mitraqez 7,62 mm. Iz topa 100 mm mo`e se lansirati
i kineski ekvivalent protivoklopne vo|ene rakete bastion, a kupola raspola`e dnevno-no}nim
ni{anskim i osmatra~kim sistemima za komandira i ni{anxiju. Za razliku
od BMP-3, ZBD-97 je klasi~ne konfiguracije – sa motorom napred, kupolom u sredini
i posadnim prostorom pozadi, za pet do sedam vojnika. Ta konfiguracija se smatra povoqnijom
nego kod BMP-3 sa motorom pozadi, zbog ~iwenice da vojnici ne moraju da
“preska~u” pogonski blok kako bi napustili vozilo. ZBD-97 je potpuno amfibijsko vozilo
i pretpostavqa se da sopstvenim pogonom, u uslovima mirnijeg mora, mo`e da
prevali put od Kine do Tajvana. S. B.
JU@NOAFRI^KI
TRANSPORTER
Ju`noafri~ki proizvo|a~ Ivema
prikazao je novo oklopno transportno
vozilo gila 4h4. Du`ina vozila
je 6,5 m, {irina 2,5 m, a visina
2,75 m. Masa vozila je 13.600 kg,
a mo`e da prevozi teret mase 3.200
kg. Vozilo pokre}e dizel-motor Mercedes-Benc,
snage 16O kW. Ima automatski
mewa~. U kupolu vozila mo-
`e da se ugradi te{ki mitraqez ili
top kalibra 20 mm, odnosno automatski
baca~ granata. Posada je dvo-
~lana, a mo`e da prevozi devet vojnika.
S. A.
ROBOTIZOVANI OKLOPWAK
Amerikanci testiraju oklopno vozilo to~ka{ 8h8 Stryker
bez qudske posade. To je napredni tehnolo{ki demonstrator
vo|en daqinski. Ciq projekta je da se razvije savremeno robotizovano
oklopno vozilo nameweno za za{titu pokreta vojnih
konvoja. Osnovni senzori obuhvataju laserski radar (LARED),
termovizijsku kameru i prenosne ra~unarske sisteme za obradu
i kontrolu podataka. Na prvim testirawima Stryker je postigao
brzinu od 30 do 65 kilometara na ~as.
S. A.
VAZDU[NI JASTUCI ZA HAMERA
Ameri~ka firma Textron Systems razvila je novi sistem
za za{titu terensko-transportnih automobila hamer od ruskih
ru~nih protivoklopnih baca~a RPG-7. Taj sistem, pod
nazivom TRAPS (Tactical RPG Airbag Protection System), podrazumeva
kori{}ewe radarskog sistema za otkrivawe nadolaze}eg
projektila i vazdu{ne jastuke postavqene oko krova
vozila. Naduvavawem vazdu{nih jastuka spre~ava se aktivirawe
upaqa~a protivoklopnog projektila. Masa sistema
je 57 kg, a cena oko 10.000 ameri~kih dolara.
S. B.
45

MLAZNI [KOLSKI AVION M-311
MALA LETELICA
ZA VELIKI
PROFIT
U poku{aju da smawe
primat turboelisnih
aviona koji dominiraju
savremenom leta~kom obukom,
Italijani su nedavno predstavili
prototip novog mlaznog {kolskog
aviona. Letelica, ozna~ena kao M-311,
razvijena je iz modela S.211 koji se pojavio
po~etkom osamdesetih godina pro{log veka.
Psnovna leta~ka obuka, u kojoj se realizuje
oko 50 odsto ukupnog naleta
tokom {kolovawa pilota, segment je
kojim suvereno vladaju turboelisni
avioni. Wihova ekspanzija zabele`ena
je osamdesetih godina pro{log
veka zahvaquju}i, pre svega, niskim eksploatacionim
tro{kovima i letnim osobinama
koje su bile bliske mlaznim {kolskim
avionima prve generacije. Retki
projekti mlaznih {kolskih aviona razvijenih
u tom periodu nisu zabele`ili zna-
~ajnije uspehe, bez obzira na kvalitet.
Jedan od takvih aviona bio je i S.211,
mlazni {kolski avion namewen osnovnoj
obuci, koji je u sopstvenoj re`iji razvila
italijanska kompanija SIAI-Marchetti.
Prototip ovog aviona poleteo je
aprila 1981. godine. Avion nije prihvatilo
italijansko ratno vazduhoplovstvo
iz prostog razloga jer je u isto vreme
uvo|en ne{to ja~i {kolski avion tipa
Aermaki MB.339. Paralelno, S.211 ponu-
|en je stranim kupcima. Singapur je za
{kolovawe svojih pilota kupio 30, Filipini
24, a Haiti ~etiri aviona tipa
S.211. Me|utim, neuspeh tog aviona na
konkursu JPATS (kojim su SAD tra`ile zajedni~ki
{kolski avion za sve vidove
oru`anih snaga) verovatno je uticao na
stavove ve}eg broja drugih vazduhoplovstava
koja su se, kao i ameri~ko, u osnovnoj
obuci pilota opredelili za turboelisni
avion.
KLASI^NA
KONCEPCIJA
Ipak, razvoj vazduhoplovne tehnike,
a i novi zahtevi koji su se pojavili u procesu
obuke borbenih pilota, ponovo su
podstakli razmi{qawa o mlaznom {kolskom
avionu u osnovnoj leta~koj obuci.
Takvi stavovi postali su naro~ito zanimqivi
intenzivirawem saradwe evropskih
vazduhoplovstava oko zajedni~kog
{kolovawa pilota (AEJPT), ali i tenderi
ve}ih vazduhoplovstava kao {to su to, na
primer, britansko, izraelsko i australijsko
vazduhoplovstvo. Naime, potencijalna
unifikacija flote {kolskih aviona
ili plasman ve}eg kontingenta zna~ili
bi i ve}u proizvodnu seriju koja bi
svakoj kompaniji koja se bavi izradom
{kolskih aviona osigurala perspektivu
i profit na du`e staze. Po svemu sude}i,
to je i za kompaniju Alenia Aermacchi (~iji
je sastavni deo u me|uvremenu postao SI-
AI-Marchetti) bio glavni pokreta~ki motiv
da o`ivi projekat aviona S.211. Redizajnirana
varijanta dobila je oznaku M-
311 i prvi put je predstavqena na vazduhoplovnom
sajmu La Bur`e u junu protekle
godine.
Izvana posmatrano, M-311 ne reprezentuje
zna~ajan dizajnerski pomak u
odnosu na prethodnika jer se, aerodinami~ki
gledano, radi o gotovo istom avionu.
U pitawu je, dakle, avion klasi~ne
koncepcije sa visoko postavqenim strelastim
krilom i stajnim trapom tipa tricikl.
Na krilu je primewen superkriti~ni
aeroprofil koji omogu}ava boqe pona{awe
aviona na supsoni~nim brzinama,
ali je ovaj profil isto tako efikasan
i u drugim brzinskim opsezima jer
obezbe|uje solidnu manevarbilnost. U
konstrukciji aviona primewen je ve}i
procenat kompozitnih materijala, ali je,
i pored toga, zbog oja~awa konstrukcije i
ugradwe nove opreme pove}ana masa
aviona. Da bi smestili novu elektronsku
46
15. april 2007.

opremu, nos aviona produ`en je za 35
centimetara.
Avion M-311 pokre}e jedan turboventilatorski
motor tipa Pratt & Whitney
Canada JT15D-5C sa potiskom od 14.18
kN. U odnosu na ranije primewivani motor
podvarijante 4C, 5C je sna`niji za
oko 30 odsto. Ve}a snaga delom kompenzuje
ve}u masu, a delom obezbe|uje boqe letne
osobine. Sa odnosom masa/potisak od
0.47 u osnovnoj, {kolskoj varijanti, M-
311 pru`a {iru upotrebnu anvelopu u odnosu
na turboelisne konkurente, {to je
zna~ajno i sa aspekta potencijalne borbene
primene u pomo}noj varijanti.
Me|utim, posmatrano sa aspekta savremene
leta~ke obuke, daleko bitnije su
promene izvedene na elektronskim i drugim
sistemima aviona. Veliko iskustvo koje
je kompanija Alenia Aermacchi stekla sa
ja~im {kolskim avionima tipa MB.339 CD
i M-346 pojeftinilo je i pojednostavilo
integraciju ovih sistema na avion M-311.
Oni su u potpunosti prilago|eni ranoj
adaptaciji studenata pilota na izgled i
funkcionalnost prostora u kabinama najsavremenijih
borbenih aviona.
Kompletna avionika povezana je magistralom
podataka MIL-STD-1553B. Kompjuter
misije upravqa razli~itim sistemima
ukqu~uju}i i brojne displeje. Predwi
kabinski prostor opremqen je sa gorwim
prikaziva~em (HUD) i tri vi{efunkcijska
displeja u boji (MFD) kompatibilnim
sa nao~arima za no}no letewe
(NVG). Zadwi kabinski prostor poseduje
tri displeja od kojih jedan prenosi sliku
sa gorweg prikaziva~a iz prve kabine.
Izgled displeja konfigurisan je sli~no
kao na avionu Hawk LIFT, dok su komande
tipa “ruke na gasu i palici“ (HOTAS) preuzete
sa MB.339 CD. Avion je standardno
opremqen sa INS/GPS sistemom, zatim sa
TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE
Pogonska grupa:
1 x Pratt & Whitney Canada JT15D-5C sa potiskom od 14.18 kN
Dimenzije: du`ina
9,85 m
visina
3,73 m
razmah krila 8,51m
povr{ina krila
12,60 m2
Masa praznog aviona
2.300 kg
maks. koristan teret
1.000 kg
maks. poletna masa
4.100 kg
Unutra{we gorivo
893 l
Performanse: krstare}a brzina 740 km/h
maks. brzina u ponirawu 796 km/h (mah 0.8)
maks. brzina horiz. leta
740 km/h
brzina prevla~ewa sa sletnom konfiguracijom
156 km/h
prakti~ni plafon leta
12.120 m
dolet sa unutra{wim gorivom
1.389 km
dozvoqena G-preoptere}ewa +7/-3.5
du`ina poletawa
450 m
du`ina sletawa
460 m
maks. brzina uzdizawa
4,6 m/s
VOR/ILS, DME ili TACAN ure|ajima, te
snima~em audio/video i ostalih letnih
podataka.
VARIJANTA ZA BORBU
Digitalna mapa i ra~unar za upravqawe
podvesnim teretima (SMS) jesu, za
sada, opcija za kupce kojima je M-311 potreban
i kao laki borbeni avion. Ipak,
po{to je M-311 primarno {kolski avion,
neprihvatqivo je da on u sebi nema
integrisan kompleksni sistem simulacije
koji, izme|u ostalog, podrazumeva virtuelni
radar, data-link, imitaciju otkaza
koju bi izazvao nastavnik iz zadwe kabine
itd. Proizvo|a~ je to zasada naveo kao
opciju, mada, po savremenim kriterijumima,
ovo vi{e ne sme da bude opcija ve}
standard. Upravo ovaj “detaq“ pomalo
kvari uop{teno dobru sliku o avionu.
Sli~an slu~aj je i sa ubojnim sredstvima
– avion na ~etiri podvesne ta~ke
mo`e da ponese 1.000 kilograma ubojnih
sredstava, koja spadaju u kategoriju nevo|enih.
U savremenim uslovima ovo nema
naro~ito veliki zna~aj ni u {kolskoj
(ra~unari mogu da izra~unavaju padne
ta~ke bez upotrebe pravih sredstava) ni
u borbenoj varijanti.
Ukupan resurs aviona je 15.000 sati
naleta. Wegovo odr`avawe je po stawu,
a ne po fiksnim intervalima, {to je
donedavno bilo uobi~ajeno. Softverskim
nadgledawem svih vitalnih sistema
i ure|aja o~itava se wihovo stawe, a na
osnovu toga vr{e se potrebne zamene i
popravke.
Proizvo|a~ tvrdi da je sa cenom od
oko sedam i po miliona ameri~kih dolara
M.311 u rangu najsavremenijih tur-
Ispred pilota u predwoj kabini se nalazi
prikaziva~ (HUD) i tri vi{efunkcijska
displeja u boji (MFD), kompatibilna sa
nao~arima za no}no letewe (NVG)
47

P R E K I D A L I S E
Po~etkom marta Boing je objavio da }e
po~eti sa ga{ewem proizvodwe transportera
S-17 ukoliko ne dobije nove poruxbine. Ameri~ko
ratno vazduhoplovstvo poru~ilo je 190
aviona, i uz avione za Ujediweno Kraqevstvo,
Kanadu i Australiju, proizvodwa }e trajati
do sredine 2009. godine, ali, kako su za
sklapawe jednog S-17 “od nule” potrebna 34
meseca, ameri~ki proizvo|a~ je ve} obustavio
nabavke delova i sklopova, osim za ve}
boelisnih konkurenata kao {to su PC-
21, Super Tukano, T-6B. Tako|e, navodi se
da za ista sredstva on nudi daleko vi-
{e. Prora~unato je i da }e tokom `ivotnog
veka na mlazni avion M-311 biti
potro{eno oko pet odsto vi{e sredstava
nego na turboelisni avion, ali uz dobitak
na kvalitetu obuke. Otvorenim
ostaje pitawe koliko }e M-311 biti skupqi
kada u wega budu integrisani sistemi
simulacije u letu kao na konkurentima,
{to }e, svakako, pru`iti objektivniju
sliku o avionu i wegovoj primewivosti
u savremenim sistemima obuke.
Suprotno tvrdwama stru~waka iz kompanije
Alenia Aermacchi stoji i podatak
da je na primer EMB-314 Super Tukano,
iako slabijih letnih karakteristika, u
Anvelopa {kolskih aviona
potpunosti borbeno upotrebqiva letelica
koja nosi {irok asortiman precizno
vo|enih sredstava vazduh-vazduh i
vazduh-zemqa.
Ovakve ~iwenice ali i kontradiktornosti
sigurno }e biti zanimqive svakom
vazduhoplovstvu koje osmi{qava
vlastiti, savremeni koncept leta~ke
obuke. A M-311 }e naro~ito biti interesantan
dr`avama koje ozbiqno razmatraju
M-346, {kolski avion za vi{e nivoe
obuke koji proizvodi ista kompanija.
Prvi takav primer su Ujediweni
Arapski Emirati, odnosno, jedna kompanija
iz Abu Dabija koja je pokazala interesovawe
za licencnu izradu oba navedena
tipa aviona – M-311 i M-346.
mr Slavi{a VLA^I]
ODLO@ENO
FORMIRAWE FLOTE
BESPILOTNIH
LETELICA
Po~etkom ove godine predstavnici
zdru`enog General{taba OS SAD objavili
su nameru o odlagawu radova na razvoju novih
sistema bespilotnih letelica (BLP) kao
dela Borbenog sistema budu}nosti (Future
Combat Systems –FCS). Program modernizacije
BPL predvi|ao je razvoj ~etiri varijante
FCS UAV sistema: klase 1, 2, 3 i 4. Me-
|utim, zbog do sada nepoznatih razloga odlu~eno
je da se rad na razvoju bespilotnih
letelica klase 1 i 4 nastavi, a da se razvoj
bespilotnih letelica klase 2 i 3 obustavi
na neodre|eno vreme, a to remeti planove
ratnog vazduhoplovstva SAD o formirawu
flote BPL u okviru RV.
G. K.
48
15. april 2007.

P R O I Z V O D W A S - 1 7
T R I G E N E R A C I J E Z A J E D N O
Borbeni avioni,
od kojih je svaki
obele`io jedan period,
P-51 Mustang
iz Drugog svetskog
rata, F-15 Eagle sa
kraja pro{log veka i
F-22 Raptor, ~ije vreme
tek dolazi, u zajedni~kom
letu iznad vazduhoplovne
baze Dejvis-Montan
snimila je 3. marta pripadnica
RV SAD Kristina Ponte.
Na aeromitinzima i vazduhoplovnim
sve~anostima nije retkost da nastupaju takve tzv.
istorijske formacije modernih i oldtajmer aviona.
I. S.
Foto: Kristina Ponte / USAF
poru~ene avione. Pro{le godine Boing je rizikovao
i iz kompanijskih izvora finansirao
kontinuitet proizvodwe 22 aviona, koji nisu
bili naru~eni sve do avgusta. No, u buxetu za
fiskalnu 2008. godinu ameri~ko ministarstvo
odbrane (DoD) nije tra`ilo sredstva za
dodatne S-17 i, ukoliko ne bude poru~eno bar
jo{ 16 aviona, proizvodna linija }e po~eti
da se gasi.
I. S.
BOING (I) ZA SRBIJU
Boing je 15. februara otvorio u Var{avi regionalnu kancelariju za sredwu i isto~nu
Evropu. U saop{tewu povodom otvarawa predstavni{tva navodi se da }e kancelarija
“zastupati interese Boinga u Bosni, Bugarskoj, Hrvatskoj, ^e{koj, Ma|arskoj,
Crnoj Gori, Poqskoj, Rumuniji, Srbiji, Slova~koj i Sloveniji”. U toj ameri~koj kompaniji,
koja ima vi{e od 20 regionalnih ispostava {irom sveta, ka`u da se privrede dr-
`ava sredwe i isto~ne Evrope stabilno razvijaju i da Boing ima dugoro~ni pogled na
ovo va`no tr`i{te. I. S.
IZRAEL RAZVIJA
SISTEM ZA RANO
UPOZOREWE
Novi izraelski Prilagodqivi vazduhoplovni
sistem za rano upozorewe (CAEW) kona~no
je stavqen u fazu testirawa. Prema navodima
izraelskih vojnih eksperata, to je prva
ura|ena varijanta sistema koji predstavqa tehnologiju
poznatu pod nazivom ‘’Track Before Detect’’
– TBD, odnosno prona|i pre nego {to bude{
otkriven.. Taj sistem, ~iji se po~eci razvoja
vezuju za 1970. godinu, predstavqan je povremeno
kao ‘’protivstelt’’ tehnologija, jer uspe-
{no pove}ava sposobnost radara da identifikuje
male ciqeve i ciqeve sa malim obrisom.
Te detaqe je saop{tio predstavnik izraelskih
OS (Israel Defence Force, IDF) na tromese~noj
konferenciji o odbrambenoj tehnologiji, odr-
`anoj u Londonu krajem pro{le godine. Nosilac
projekta je Israel Aerospace Industries (IAI)
kompanija sa sedi{tem u mestu
Gulfstream.
G. K.
RADARI I PROJEKTILI
ZA PAKISTANSKE FALKONE
Ameri~ka kompanija Northrop Grumman Electronic Systems objavila je sklapawe ugovora,
vrednog oko pedeset miliona dolara, o isporuci 52 avionska radara za potrebe ugradwe na
pakistanske borbene avione F-16. Proizvodwa i isporuka radara AN/APG-68(V)9 trebalo bi
da bude zavr{ena do polovine 2010. godine. Ugovor je deo programa opremawa i modernizacije
pakistanskog Ratnog vazduhoplovstva, vrednog 5,1 milijardi dolara. U okviru tog programa
Pakistan }e nabaviti 18 novih aviona F-16 C/D Blok 50/52 i modernizovati svoje, ve} nabavqene
F-16A/B Blok 15. Tako }e od 52 naru~ena radara wih 18 biti ugra|eno u nove avione,
dok }e se sa ostalih 34 radara modernizovati stari
pakistanski falkoni.
Radari AN/APG-68(V)9 omogu}avaju znatno poboq{awe
preciznosti napada na zemaqske ciqeve,
imaju ve}i domet pri zahvatu ciqeva u vazdu{noj borbi,
uz ve}u operativnu pouzdanost i znatno mawe
operativne tro{kove. Do sada je, na osnovu potreba
osam zemaqa, proizvedeno vi{e od 450 radara
AN/APG-68(V)9, koji su ugra|ivani na nove avione
ili su bili deo modernizacije starijih
varijanti falkona. Uz radare, Pakistan je
sklopio i ugovor kojim }e nabaviti nove
projektile vazduh-vazduh za svoje falkone.
Naru~eno je 500 projektila AIM-
120 AMRAAM i 200 projektila vazduh-vazduh
AIM-9M Sidewinder. Isporuka
naru~enih projektila treba po~eti
2008, a zavr{iti do 2011. godine.
B. N.

DESANTNI BROD KLASE SAN ANTONIO
MOBILNA KASARNA
Ministarstvo odbrane
SAD do sada je
naru~ilo 12 brodova
klase San Antonio koji
}e svojim modernim
tehni~ko-tehnolo{kim
karakteristikama
zameniti ~ak
41 plovilo starijih
klasa desantnih
brodova tipa LPD 4,
LSD 36, LKA 113 i LST
1179. Novoizgra|eni
desantni brod
Wu Orleans u}i }e
u sastav pacifi~ke
flote Ratne mornarice
SAD, a baza }e mu biti
luka San Dijego
u Kaliforniji.
50
Na sve~anoj ceremoniji koja je 10.
marta odr`ana u Wu Orleansu,
Ratna mornarica SAD zvani~no je u
svoj sastav primila novoizgra|eni
desantni brod New Orleans LPD-18,
vredan vi{e od 1,3 milijarde dolara. Re~
je o drugom u seriji desantnih brodova dokova
klase San Antonio koji }e narednih
godina biti okosnica ameri~ke ratne
mornarice kada su u pitawu velika plovila
za transport i iskrcaj pripadnika ameri~ke
mornari~ke pe{adije, wihovog naoru`awa
i opreme u raznovrsnim misijama
– od mirovnih i humanitarnih intervencija
do izvo|ewa pomorskih desanta na
strate{kom nivou. Wu Orleans je, kao i
ostale brodove u klasi, izgradilo brodogradili{te
firme Northrop Grumman Ship
Systems u gradu Avondejlu.
OPREMA
Wu Orleans je brod du`ine 208,5 metara,
{irine 39,1 i sredweg gaza od sedam
metara, a puni deplasman mu je 23.500
tona. Brzinom od 22 ~vora, preko dve osovine
sa propelerima prekretnih krila,
pokre}u ga ~etiri dizel motora Colt-Pielstick
ukupne snage od 41.600 KS, dok brodske
potrebe za elektri~nom energijom pod-
ODLIKE
Wu Orleans je brod du`ine
208,5 metara, {irine 39,1 i sredweg
gaza od sedam metara, a puni deplasman
mu je 23.500 tona. Brzinom od 22
~vora, (preko dve osovine sa propelerima
prekretnih krila), pokre}u ga ~etiri
dizel motora Colt-Pielstick ukupne
snage od 41.600 KS, dok brodske potrebe
za elektri~nom energijom podmiruje
pet pomo}nih motora od po
2.500 kW. Posadu ~ini 360 qudi od
~ega 28 oficira. Brod mo`e ukrcati i
prevoziti 699 marinaca (od kojih 66
oficira), a maksimalno 800 qudi.
miruje pet pomo}nih motora od po 2.500
kW. Posadu ~ini 360 qudi od ~ega 28 oficira,
a brod mo`e ukrcati i prevoziti 699
marinaca (od kojih 66 oficira), a maksimalno
800 qudi. Kada je re~ o vazduhoplovnoj
komponenti, brod mo`e ukrcati dva
transportna helikoptera tipa CH-53E Super
Stallion ili dva vazduhoplova sa vertikalnim
sletawem i poletawem tipa MV-22
Osprey, odnosno ~etiri transportna helikoptera
tipa CH-46 Sea Knight, ili {est
UH-1 Huey, ili pak {est borbenih helikop-
15. april 2007.

tera tipa AH-1 Cobra. Za izvo|ewe pomorskog
desanta, brod nosi dva desantna sredstva
na vazdu{nom jastuku tipa LCAC, jedan
klasi~ni desantni ~amac tipa LCU i 14 mawih
desantno-borbenih plovila tipa EFV.
Naoru`awe broda ~ine dva brzometna
topa za blisku odbranu tipa Bushmaster
II, kalibra 30 mm, dva lansera protivavionskih
raketa RAM i ~etiri mitraqeza
kalibra 12,7 mm.
Wu Orleans i sve druge brodove klase
San Antonio posebnima ~ini wihov jedinstven
izgled, jer se umesto klasi~nih
jarbola na tim mestima nalaze dve osmougaone
kupe unutar kojih su sme{teni gotovo
svi elektronski senzori broda. Taj sistem
nazvan je AEM/S (Advanced Enclosed
Mast/Sensor System) i prvi put se serijski
primewuje u ameri~koj ratnoj brodogradwi
upravo na klasi San Antonio. U unutra{wosti
ovih osmougaonih “jarbola”,
~ija je povr{ina napravqena od vi{eslojnih
kompozitnih materijala premazanih
radar-upijaju}im bojama, nalaze se gotovi
svi brodski elektronski senzori za komandni,
komunikacioni, kompjuterski i
obave{tajni sistem, odnosno opslu`ivawe
brodskog operativnog centra.
KOMFOR
Unutar AEM/S-a su trodimenzionalni
osmatra~ki radar SPS-48E, SPQ-9B, horizont-osmatra~ki
radar TACAN i sve druge
antene brodskih komunikacijskih sistema.
Osim {to vrlo karakteristi~nim ~ini izgled
brodova klase San Antonio, AEM/S
koncept znatno poboq{ava borbene mogu}-
nosti uz dodatno smawivawe wihovog odraza
na protivni~kim radarima, poboq{awe
rada vlastitih senzora i znatno smawewe
tro{kova odr`avawa antena brodskih senzora,
te pojednostavqewe wihovih modifikacija
i unapre|ewa tokom ~etrdesetogodi-
{weg radnog veka samog broda.
Ina~e, planirano je da brodovi klase
San Antonio za nekoliko godina dobiju i poseban
SSDS Mk-2, odnosno sistem samoodbrane
broda koji za ameri~ku ratnu mornaricu
razvija firma Raytheon. On }e integrisati
sve brodske odbrambene sisteme, a
sadr`a}e i multifunkcionalni radar, poboq{ani
integrisani sistem za elektronska
dejstva, te infracrveni osmatra~ki i
sistem pra}ewa ciqeva.
Na Wu Orleans i drugim plovilima
klase San Antonio primewena su i najmodernija
re{ewa u automatizaciji upravqawa
brodskim navigacionim i pogonskim kompleksom.
U odnosu na prethodne tipove desantnih
brodova, znatno su unapre|eni
uslovi u kojima radi i `ivi posada, odnosno
ukrcani marinci. Wu Orleans, pored
ostaloga, ima mnogo komotnije sme{tajne
prostorije, dvadeset~etvorokrevetnu bolnicu
sa dve operacione sale, dve stomatolo{ke
ambulante, apoteku, dve ve`baonice
i teretane, po{tu, te mini trgova~ki centar.
Brod ima i hangar u kome se mogu obaviti
i mawe zahtevni radovi na odr`avawu
helikoptera koje nose za izvo|ewe desantnih
operacija, a na krmi se nalaze velika
hidrauli~na vrata kojim se otvara prolaz
do doka u zadwem delu broda koji se mo`e
delimi~no poplaviti radi ulaska i izlaska
desantno-iskrcnih sredstava tipa LCAC,
LCU i EFV. Za transport raznih vrsta borbenih
i neborbenih vojnih vozila to~ka{a i
guseni~ara, brod ima tri palube ukupne povr{ine
2.229 kvadratnih metara. Tu su i dva
skladi{ta za teret ili municiju kapaciteta
963 kubika, te oko 1.230 kubika tankova za
mlazno i druge vrste goriva za vazduhoplove,
odnosno vozila.
Ministarstvo odbrane SAD do sada je
naru~ilo 12 brodova klase San Antonio koji
}e svojim modernim tehni~ko-tehnolo{kim
karakteristikama zameniti ~ak 41 plovilo
starijih klasa desantnih brodova tipa LPD
4, LSD 36, LKA 113 i LST 1179.
Nakon {to je 14. januara pro{le godine,
prvi u seriji, brod San Antonio LPD-17
zvani~no uvr{ten u sastav ameri~ke ratne
mornarice i dodeqen atlantskoj floti sa bazom
u Norfolku, savezna dr`ava Virxinija,
brod Wu Orleansu u}i }e u sastav pacifi~ke
flote Ratne mornarice SAD, a baza }e mu
biti luka San Dijego u Kaliforniji.
Nikola BO[KOVI]

V O J N I S A T E L I T I
KOSMI^KI
RATNICI
Pre gotovo pola veka, 24. oktobra 1957.
godine Sovjeti su lansirali prvi ve{ta~ki
satelit Sputwik 1, otvaraju}i mogu}nost
upotrebe kosmosa za vojne i civilne svrhe.
Vojni sateliti danas odr`avaju jedinstvo
razli~itih vojnih formacija na kopnu,
moru i u vazdu{nom prostoru,
omogu}avaju}i vo|ewe operacija
iz jednog centra. Savremeni
sateliti su slikovito re~eno
o~i i u{i vojnika
– od obi~nog borca
do najvi{ih
komandi.
Kada je po~etkom ove godine Kina uspe-
{no lansirala raketu kojom je u kosmosu
uni{tila jedan svoj islu`eni
satelit, Wujork tajms je dramati~no
komentarisao: “To nije bio meteor,
to je bila raketa, ubica satelita kojom je
Kina naru{ila dominaciju SAD u kosmi~kom
naoru`awu”.
Nervoza ameri~kog dnevnika bila je
razumqiva: u opasnost je dovedena ameri~ka
vojna strategija, koja se najvi{e bazira
na upotrebi vojnih satelita.
Lansiraju}i pre gotovo pola veka
prvi ve{ta~ki satelit, Sovjeti su zapo~eli
novo razdobqe – upotrebu kosmosa za
vojne i civilne svrhe. Sposobnost dana-
{wih satelita da manevri{u, mewaju putawe,
prilaze drugim satelitima i spaja-
ju se s wima, umnogome pove}ava wihovu
vojnu primenu. Me|u takti~kim prednostima
isti~e se mogu}nost direktnog prila-
`ewa `eqenoj oblasti na povr{ini Zemqe,
{to je izuzetno zna~ajno za uspeh vojne
operacije. Vojni sateliti su u stawu
da odr`avaju jedinstvo rasutih vojnih
formacija po ogromnoj povr{ini na kopnu,
moru i u vazdu{nom prostoru, omogu-
}avaju}i jedinstveno rukovo|ewe operacijama
iz jednog centra, ~ija udaqenost od
operativnog podru~ja nema uticaja.
GU@VA U SVEMIRU
Tehnolo{ki najnaprednije armije dana{wice
imaju potpuno uvezane i integrisane
sisteme za osmatrawe, izvi|awe,
pra}ewe, navigaciju, upozorewe na opasnost,
komunikaciju i vatreno dejstvo po
snagama protivnika. Sateliti, naime,
prikupqaju sve neophodne podatke o protivniku
i stawu na bojnom poqu, potom ih
{aqu superbrzim ra~unarima, koji obra-
|ene podatke u realnom vremenu dostavqaju
jedinicama. Dakle, slikovito re~eno,
sateliti su danas o~i i u{i vojnika –
od obi~nog borca u prvim borbenim redovima
do najvi{ih komandi. Naru{avawe
tog sistema ujedno zna~i i krah svih
vojnih planova, pa je utoliko i shvatqivije
upozorewe s po~etka ovog teksta, jer je
dovedena u pitawe koncepcija najmo}nije
armije na{eg vremena, koja se gotovo u celosti
oslawa na “kosmi~ke vojnike”. Svesne
te ~iwenice najmo}nije zemqe sveta
nastavqaju intenzivni razvoj satelita s
vojnim predznakom, stvaraju}i u kosmosu
pravu “gu`vu”.
Iako ekskluzivnost kori{}ewa kosmosa
vi{e nije iskqu~ivo pravo Rusa i
Amerikanaca, oni su, ipak, i daqe najprisutniji
u wemu. To je i razumqivo, jer
se wihov celokupni vojni potencijal gotovo
maksimalno oslawa na “kosmi~ke
ratnike.”
52

Po~etkom ovog veka obe zemqe intenzivirale
su svoje kosmi~ke programe lansiraju}i
brojne satelite s vojnim predznakom.
Tako su Rusi pomo}u mo}nih raketa
proton-K i sojuz-U lansirali ~itavu seriju
vojnih satelita: foto-izvi|a~ki kosmos-2387,
tipa jantar-4K2 kobalt, satelite
za rano upozorewe kosmos-2388 i
2393, tipa US-KS, komunikacijske satelite
kosmos-239O i 2391, navigacijske
satelite kosmos-2389, tipa parus, i kosmos-2394,
2395 i 2396, tipa uragan-M,
koji ~ine sastavni deo komunikacijskog sistema
GLONASS (ukupno 24 satelita) i
elektroopti~ki s digitalnim prenosom
slike ARKON-1.
Za Rusima nisu zaostajali ni Amerikanci,
koji su raketama Delta IV i Atlas V
lansirali navigacijske satelite GPS 2R8
i 2R9, vojni meteorolo{ki satelit DMSP
16, satelit za rano upozorewe DSP 22 i
komunikacijski satelit Milstar II, kojim su
operacionalizovali ~etiri geostacionarna
satelita tog tipa, povezuju}i ih me-
|usobno. NASA je lansirala dva satelita
za pra}ewe i prenos podataka tipa TDRS
(Tracking and Data Relay Satellite), koje mo`e
da koristi i vojska, dok je Nacionalna administracija
za okeane i atmosferu lansirala
dva satelita NOAA 17 i NOAA M,
koji vojsci obezbe|uju neophodne meteorolo{ke
podatke.
Amerikanci su te`i{te usmerili na
razvoj projekta SDI (Strategic Defense Initiative
– strate{ka odbrambena inicijativa)
u kojem je reaktiviran program SBIR (Space
Based InfraRed System – kosmi~ki IC sistem),
koji je preimenovan u STSS (Space
Tracking and Surveillance System – kosmi~ki
sistem za tragawe i kontrolu). Ratno vazduhoplovstvo
je obnovilo program SBR
(Space Based Radar – radar stacioniran u
kosmosu) za kontrolu i pra}ewe pokretnih
ciqeva na Zemqi. Predvi|eno je da
tim sistemom bude obuhva}eno 20 do 24
satelita raspore|ena u niskoj i sredwoj
ORBITE
U odnosu na visinu, orbite se dele
na nisku, sredwu i geostacionarnu.
Niska orbita je na visini od 100 do
1.000 km, i u woj se kre}u vojni izvi-
|a~ki sateliti; sredwa orbita se nalazi
izme|u 1.000 i 35.800 km visine,
i u woj se kre}u sateliti za navigaciju,
dok je geostacionarna orbita na visini
od 35.800 km, i u woj su stacionirani
komunikacijski sateliti, sateliti
za rano upozorewe i sateliti za prikupqawe
obave{tajnih podataka.
orbiti, koji treba da budu lansirani do
2010. godine.
Razvija se i program EAGLE (Evolutionary
Aerospace Global Laser Engagement
system – globalni vazdu{nokosmi~ki laserski
sistem i sistem za tragawe), koji
}e biti postavqen u nisku orbitu, omogu-
}avaju}i lasersko ozna~avawe ciqeva,
izvi|awe, otkrivawe mogu}eg prisustva u
vazduhu hemijskog i biolo{kog oru`ja i
uni{tavawe ciqeva. Wegova operativna
gotovost predvi|ena je za 2012. godinu.
Imaju}i u vidu da }e u neposrednoj budu}-
nosti zna~aj satelita za vo|ewe ratnih
operacija postajati sve ve}i, Amerikanci
Navigacijski satelit Oscar, sistema Transit
NAMENA
Prema nameni vojni sateliti se
dele na satelite za rano upozorewe i
procenu napada, satelite za izvi|awe,
komunikacijske satelite, satelite
za navigaciju, geodetske i meteorolo-
{ke satelite, a wima se mogu prikqu-
~iti i sateliti SBL (Space Based Laser
– u svemiru stacionirani laser). Vojni
satelitski sistem kao celina ukqu-
~uje kosmodrome za lansirawe, zemaqske
kontrolne stanice, nose}e rakete
i korisni~ki segment (satelit).

Lansirawe rakete Delta IV
Ruski sistem GLONASS
ve} danas razvijaju projekat kosmi~kog lasera
za odbranu od balisti~kih raketa
SBL (Space Based Laser).
Sportskim re~nikom re~eno, Rusima
i Amerikancima su se u kosmi~koj utakmici
prikqu~ili i neki “novi igra~i.” Francuska
ide u red zemaqa koja kosmi~koj tehnologiji
pridaje izuzetan zna~aj. Sa wenog
kosmodroma u Kuruu lansiraju se mo}-
ne rakete arijana, nosa~i satelita. Za komunikacije
iz kosmi~kog prostora Francuzi
koriste satelitske ure|aje Syrakuze II,
postavqene na civilno-vojnom geostacionarnom
satelitu Telekom 2. Predvi|ena je
realizacija vojnih komunikacijskih satelita
Syrakuze III. Za daqinsko raspoznavawe
upotrebqavaju satelite SPOT-5, a za
foto-izvi|awe satelite helios-2. Britanci
za komunicirawe svojih jedinica koriste
geostacionarne satelite Skynet 4 i 5,
dok su Nemci lansirali pet satelita s radarom
za sinteti~ko sastavqawe slike
SAR – lupe. Prvi italijanski komunikacijski
satelit SICNAL-1 ujedno je i prvi
evropski satelit koji osim na UHF i SHF
frekventnom podru~ju radi i na ekstremno
visokom podru~ju EHF. Satelitske komunikacijske
veze Natoa, koje povezuju dr-
`ave ~lanice vojne alijanse, ~ine dva satelita
Natoa ~etvrte generacije, od kojih
je Nato IVA u operativnoj upotrebi, dok je
NATO IVB u rezervi.
Evropska svemirska agencija razvija
sistem Galileo od 30 satelita u sredwoj
orbiti, sa 16 zemaqskih kontrolnih stanica,
koji je kompatibilan sa ameri~kim
GPS i ruskim GLONASS satelitskim sistemom.
Kina je raketom dugi mar{ 3 lansirala
navigacijske satelite BNTS-1 i
B NTS-2, dok jedinice wene armije povezuje
satelit zongksing 22. Osim navedenih
zemaqa, satelite za vojne svrhe danas koriste
i Izrael, Japan i Indija.
Iako su razvoj satelitskog sistema i
izgradwa satelita veoma skup i dugotrajan
proces, sve je ve}i broj zemaqa koje nastoje
da imaju svoje “kosmi~ke vojnike”, koji
}e wihove vojne formacije povezati u jedinstvenu
globalnu satelitsku mre`u – bez
koje nema uspeha na bojnom poqu.
Stanislav ARSI]
54
15.april 2007.

DRU[TVO
BIOMETRIJA
I QUDSKA PRAVA
ZA
@IVOT
BEZ @IGA
Podstaknut debatom u javnosti koju je
izazvao novi Zakon o li~noj karti,
Institut za politi~ke studije u
Beogradu, u saradwi sa verskim
dobrotvornim starateqstvom
Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke,
organizovao je nau~ni skup na temu:
“Biometrija, li~na identifikacija,
bezbednost i slobode”. ^ula su se
veoma zanimqiva razmi{qawa,
nau~nim argumentima obrazlo`eni
predlozi, konstruktivne kritike i
opse`ne analize o novim li~nim
dokumentima, wihovom obele`avawu,
biometrijskom sadr`aju, ugro`avawu
qudskih prava... Jednoglasna ocena
eksperata i crkvenih velikodostojnika
mogla bi se sa`eti u poruku dr`avi,
Vladi i wenim institucijama da dobro
razmisle pre kona~ne odluke o
biometrijskoj identifikaciji
gra|ana Srbije.
@ivot je ~udo. Pogotovo danas, u vreme svekolikih tehnologija i
tehni~kih dostignu}a, od kojih ~esto obi~nog ~oveka zaboli
glava ili obuzme strah. Neka jednostavno prevazilaze ma{tu,
pa qudski um postaje vlastita teskoba, jer ne mo`e da shvati
{ta mu se de{ava. Naro~ito u velikim gradovima visokorazvijenih
zemaqa, gde se ~ovek sve ~e{}e ose}a kao deli} mo}nog
mehanizma, a sve mawe kreator vlastitog `ivota. Kartice, propusnice,
bexevi, ~ipovi, ra~unari, kamere, ozvu~ewe...
Nasuprot svesti o gubitku individualnosti i privatnosti,
~esto se nudi obe}avaju}a uteha: “da vam bude lak{e”, “da vas za-
{titimo od pqa~ke”, “da vam bude udobnije”, “da dobijete popust”...
Primerenije filizofiji ~oveka s na{ih prostora, koji je
vazda imao rezervu prema neprimerenoj koli~ini besplatnog dobro~initeqstva,
zvu~i izreka: “Sa~uvaj me Bo`e prijateqa, od neprijateqa
}u se ~uvati sam”. Lepo je `iveti moderan `ivot. Sve je
brzo, jednostavno, efikasno... Misle za vas, brinu o vama. Opet
famozna kartica, svemogu}i gospodar sudbine, sva vrata otvara.
^ak i ona zlatna. Za{to da se mu~ite, zbog ~ega da brinete U nevoqi
ste, ma hajte, molim vas! Ponestalo vam je novca Ni{ta
lak{e. Brzi krediti, laki ke{, u|e{, iza|e{ i gotovo. Kakvo blagostawe.
Jadni na{i preci, koliko su se samo mu~ili. Eh, {ta ti je
tehnologija...
55

BEZBEDNOST
Malecki ~ip. Nema ga {ta videti, a sve stane u wegovu misterioznu
pamet. Podaci o va{em kompletnom `ivotu: gde se kre}ete,
{ta radite, {ta radite kad ne radite, s kim i koliko razgovarate,
gde i kada kupujete, kakve su vam porodi~ne prilike, {ta ka`e va{
zdravstveni bilten, a {ta ra~un u banci
Kada su svi ti podaci prikupqeni, razvrstani i obra|eni,
na|u se preduzimqivi qudi koji bi da ih koriste. Oni koji skupqaju
podatke, kao savremeni, integrisani i efikasni privrednici
rado ih prodaju. Ko ih kupuje Mnogi. To je jedan od na~ina da po~nete
biznis. Recimo, otvarate radwu za prodaju muzi~ke opreme.
Spremni ste mnogo da ulo`ite i o~ekujete da vam se umno`i kapital.
Sasvim normalno. [ta vam je ~initi Najpre kupite liste posetilaca
sajmova muzi~ke opreme, pretplatnika muzi~kih ~asopisa,
studenata muzi~kih akademija… pa wima po{aqete pozivnici
za otvarawe. Obe}ate i popust, naravno. Ali, to rade svi. Me|utim,
vi ste kreativniji, pa idete korak ispred wih. Uze}ete listu
svih koji su pre{li most (bulevar, ulicu) u blizini koncertne sale
u kojoj je odr`ana dugo najavqivana gala predstava.
Ovaj postupak zove se profilisawe. Na osnovu mase dobijenih
podataka (naizgled bezazlenih i neva`nih), tra`i se {ta je to
statisti~ki zajedni~ko odre|enom profilu qudi. A koristi se “za
va{e dobro”, bi}ete obave{teni o stvarima koje vas zanimaju.
Nemojte re}i da nikada niste dobili, na primer – poziv
za nagradnu igru ako kupite, na primer – kwigu, ku}ni aparat,
elektronski ure|aj...
DAR OD BOGA
Veliki pa`wu stru~waka
prisutnih na skupu i
predstavnika medija privukla
je beseda proto|akona
Rado{a Mladenovi}a. On
je temi dao veliki zna~aj i,
tuma~e}i je sa pozicije pravoslavne
vere, prava i filozofije,
sem ostalog, rekao:
– Kada smo spoznali
su{tinu novog Zakona o li~noj
karti, nalo`ili smo Sinodu
pravoslavne crkve da
preduzme potrebne mere kako
bi se ne samo zaustavila
wegova procedura, ve} da se o wemu uop{te ne raspravqa.
To je nalog arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Jer najdragoceniji
dar koji je Bog dao ~oveku jeste sloboda. Ovako zami{qena
li~na karta ne samo da qudima oduzima taj dar ve}
ih stavqa u svojevrsni elektronski koncentracioni logor.
Meni identitet daje Bog preko oca i majke. Preko ro|aka
i prijateqa. Moj qudski identitet daju svi oni koji moje
delovawe trpe i ~ije delovawe ja trpim. Pretenzija dr`ave i
policije da mi na ovaj na~in pripisuje identitet, makar bio
i elektronski, sa najsavremenijim ~ipovima, za mene kao slobodnog
~oveka je vrlo uvredqiva. Takva ideja }e se razbiti o
slobodu pravoslavqa. Za nas su sloboda i moral temeq
identiteta, a ne ovakve li~ne karte i baze podataka. Crkva
ho}e slobodne qude, a ne podanike. Ja, naprosto, imam veliki
otpor prema zala`ewu u ne{to {to je li~no: zdravstveni
karton, slobodu kretawa, imovinu... Dakle, protivim se svakom
identitetu koji ne daje Bog, Crkva Bo`ija i narod Bo`iji.
Jo{ jedan, naizgled bezazlen primer: kablovska televizija
u va{em stanu ima kontrolnu kutiju, koja je dvosmerna. “Iz
statisti~kih razloga” registruju se podaci {ta, kada i koliko
gledate. Pri~a se da je san biv{eg rumunskog diktatora ^au{eskua
bio uvo|ewe besplatnog telefona sa ugra|enim prislu-
{kiva~em u svaku ku}u.
O tome je nadahnuto govorio profesor dr Milan Tuba na nau~nom
skup, ~iji je neposredan povod bio novi Zakon o li~nim kartama,
a imaju}i u vidu zna~aj teme dobio je {iri kontekst koji je
sagledavao qudska prava, privatnost i informacione tehnologije.
Stru~waci iz raznih oblasti imali su {ta da ka`u. Univerzitetski
profesori, tehnolozi, informati~ari, sociolozi, crkveni
velikodostojnici...
PAMETNA KARTICA
Ve} posle nekoliko izlagawa
bilo je jasno koliko smo brzo,
neoprezno i bez re~i struke ponudili
Zakon, ~iji je sadr`aj, ovakav
kakav je sada, neprimeren i neprihva}en.
Umesto postoje}eg, tra-
`i se novo re{ewe, a jedan od
predloga dao je mr Dragan Spasi},
stru~wak za sertifikaciona
tela i digitalne sertifikate. On
se zala`e za uvo|ewe takozvanog
digitalnog identiteta Internet
korisnika. Wega ~ini tajni kqu~,
tajni kriptografski kqu~, javni
kriptografski kqu~ i digitalni
sertifikat. Digitalne sertifikate
izdaju institucije koje se nazivaju
sertifikaciona tela, a ona u svojoj infrastrukturi imaju kom-
Mr Dragan Spasi}
pleksan sistem koji se u literaturi nalazi pod skra}enicom PKI.
To je, zapravo, jedan elektronski dokument sa zapisanim podacima
o korisniku kome je sertifikat izdat, zatim o telu koje ga je izdalo
i javnim kriptografskim kqu~em korisnika. Gotovo ga je nemogu-
}e zloupotrebiti zbog wegove vi{estruke za{tite.
Radi o~uvawa podataka, umesto predlo`ene li~ne karte,
mr Zoran Savi}, poznati stru~wak Asocijacije za ra~unarstvo,
56
15. april 2007.

tehnologija do perfekcije uspostavqa identitet ne samo fizi~kim
opisom ve} memorisanim otiscima prstiju i u posledwe vreme
du`icom oka. Podaci kartica SMART, koje obavezno imaju
hardverske elemente, bezbedno se ~uvaju u za{ti}enoj bazi i
dodatno se obezbe|uju kriptografskim metodama. Potom se {ifruju
tako da su besmisleni svakom ko nema odgovaraju}i
“kqu~”. Te kartice su, svuda u svetu, najboqi ~uvari podataka
koje se u wima nalaze. One su svojevrstan simbol jedinstvenog
elektronskog sistema Evrope.
SVET U KOME @IVIMO
Prema podacima me|unarodnih organizacija koja se bave
elektronikom i razvojem informacionih sistema, danas u
svetu ima oko milijardu i tri miliona ra~unara i vi{e od
milijardu i sto miliona korisnika Interneta. ^ak 90 odsto
kompanija {irom planete koristi Internet u poslovawu, dok
60 odsto doma}instava poseduje ra~unar. Masovno se koristi
u trgovini, bankarstvu, industriji, sistemima uprave, vojsci,
policiji...
Osamdesetih godina Srbija je bila me|u prvih 20 u svetu
po broju ra~unara i wihovih korisnika. Danas je na 115.
mestu. Prema najnovijim istra`ivawima 1.900.000 na{ih
gra|ana koristi ra~unar (33,6 odsto) dok 1.400.000 koristi
Internet.
Prema ta~ki 42. Ustava Srbije, zajam~ena je za{tita
podataka i li~nosti. Prikupqawe, dr`awe, obrada i kori-
{}ewe podataka o li~nosti ure|uje se zakonom. Zabrawena
je upotreba podataka o li~nosti izvan svrhe za koje su prikupqeni.
Svako ima pravo da bude obave{ten o podacima o svojoj
li~nosti i na sudsku za{titu u slu~aju wihove zloupotrebe.
Osnovni principi za{tite li~nih podataka regulisani
su i Konvencijom o za{titi lica u odnosu na elektronsku obradu
podataka, Saveta Evrope broj 198, zatim Dopunskim
protokolom (broj 181) i Direktivom Evropske unije (broj
95/46).
informatiku, telekomunikacije i nove medije Srbije, predla`e
uvo|ewe takozvane SMART (pametne) kartice. To je tehnologija
koja umnogome i na razne na~ine poma`e qudima, a da pri tom
wihova privatnost i qudska prave ni za trenutak ne budu ugro-
`ena. Pored toga, znatno pove}ava transparentnost rada dr-
`avnih organa. U virtuelnom svetu da obe strane u komunikaciji,
ma kakva bila i na ma kom nivou se obavqala, treba da znaju
obostrani identitet. To je podizawe sistema elektronske
uprave na znatno vi{i nivo. Dana{we sisteme gra|ani nisu
prihvatili, jer ne uveravaju u sigurnost i za{titu podataka. Ta
NEUSPEO PROJEKAT
U Srbiji je projekat nabavke
opreme za izradu biometrijskih
li~nih karata postao aktuelan
2003. godine, kada je tada{wi ministar
unutra{wih poslova obelodanio
da je kupqena skupa oprema
od ameri~ke firme Motorola. Jedan
od najglasnijih protivnika Zakona
o li~noj karti bio je doskora-
{wi glavni inspektor MUP-a Srbije,
advokat Vladimir Bo`ovi}.
– Prvog avgusta 2001. objavqen
je tender za nabavku opreme
i instrumenata za uvo|ewe
biometrijskih li~nih dokumenata,
mimo zakona i bez {irih konsultacija.
Ubrzo je proizvo|a~
Vladimir Bo`ovi}
opreme predlo`io da se uveze biometrijski ~ip, {to je tro{kove
projekta popelo na sto miliona evra. Ta kupovina nije pro-
{la obavezni tenderski protokol, ni zakonsko dodeqivawe novca
iz republi~kog buxeta, zbog ~ega je 2004. godine reagovao ministar
finansija sa najavom podizawa krivi~nih prijava. Srbija
je jedinstven primer da je prvo kupqena oprema za biometrijsku
identifikaciju gra|ana, a tek posle tri godine pokrenuta
skup{tinska procedura za predlog zakona o biometrijskim li~nim
kartama.
U me|uvremenu na{i gra|ani putuju po svetu sa paso{ima
pretpro{le dr`ave i do`ivqavaju podsmeh, pa i neprijatnosti na
carinskim prelazima. Toga nisu po{te|ene ni na{e javne li~nosti.
Nedavno su imali probleme na{i fudbaleri u Azerbejxanu i
vaterpolisti pri dolasku u Australiju. Prvaci sveta, vaterpolisti
Srbije, javno su se obratili Vladi, jer ne `ele vi{e da se
brukaju zbog tu|ih propusta i inertnosti.
Da se vratim na basnoslovno skupu opremu. Ona je, gospodo,
razbacana po kojekakvim magacinima i propada. Veliko je pitawe
koliko je sada upotrebqiva U najmawu ruku to je prevazi|ena tehnologija,
a ko{tala je astronomski. Na kraju, osta}e mi nejasno
za{to je odbijen predlog da se obrasci li~nih karata otisnu u Zavodu
za izradu nov~anica, koji je po mom mi{qewu jedino pravo
mesto za tako ne{to – upitao se gospodin Bo`ovi}.
Zanimqivo razmi{qawe, posebno ako je potkrepqeno ~iwenicama
i saop{teno duhovitim tonom, uvek privu~e pa`wu. Profesor
dr Slobodan Antoni} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu
i politi~ki analiti~ar ka`e da je osnovna zamerka novoj li~noj
karti wena netransparentnost:
– Sa sobom nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e.
“To od nas tra`i Evropska unija”, “Svi u Evropi to ve} imaju”. Sa
ove dve re~enice u Srbiju mo`ete uvesti bilo koju glupost. Recimo,
da deca smeju da sednu na klackalicu sa za{titnim {lemom ili da
pre nego {to uberete vo}ku morate ubrizgati anestetik u drvo.
Posledwi primer su nove li~ne karte. Niko ne vezuje ukidawe
viza sa stavqawem ~ipa na taj dokument, a zemqe u okru`ewu
imaju plastificirane, a ne elektronske iskaznice. Sada se, me|utim,
veli da je ovo sjajna prilika da Srbija bude prva u modernizaciji
i kako se samo mra~ne i retrogradne snage boje tog unapre-
|ewa, kao {to su se nekada bojale radija ili `eleznice. Da su
57

BEZBEDNOST
elektronske li~ne karte tako sjajna i neproblemati~na stvar, kako
nam se sada predstavqa, ne bi se ~ekalo na Srbiju da ih prva
uvede. @eleznica i radio su se ticali dobre voqe pojedinca, a
ovde dr`ava uvodi obavezu da svako gra|anin stariji od 16 godina
sa sobom nosi ~ip, iz koga, opet, samo policajac ili neki dr-
`avni slu`benik mo`e da o~ita odre|ene podatke. Kako da znate
da se u va{em ~ipi ne}e potkrasti neka gre{ka, recimo da ste
imali ozbiqnih problema sa zakonom. Treba najpre da do`ivite
velike neprijatnosti ako vas policajac legitimi{e, pa tek onda da
saznate da sa podacima u va{oj li~noj karti ne{to nije u redu –
ka`e profesor Antoni}.
Imaju}i u vidu zna~aj i osetqivost
teme, s jedne, i inertnost
zvani~nih organa, s druge strane,
Sveti arhijerejski sinod Srpske
pravoslavne crkve poverio je
mladom, ali afirmisanom teologu
i informati~aru Oliveru Suboti}u
pisawe opse`ne studije
“Biometrijski sistemi identifikacije”.
Ambiciozni stru~wak, uz
podr{ku {est iskusnih stru~waka,
recenzenata dela, temeqno je obradio
temu, koriste}i se ubedqivim
~iwenicama i besprekornom
metodologijom pisawa zahtevnog
slova. Studija je veoma visoko
ocewena i bilo bi dobro da je pa-
Oliver Suboti}
`qivo pro~itaju svi koji se bave pitawem uvo|ewa biometrijske
identifikacije. Gospodin Suboti} je dao gotovo sve odgovore na
te{ka pitawa tako {to je mudro koristio ono {to nauka pru`a u
obrazovnom i informativnom miqeu: istorija, teologija, filozofija,
politikologija, informatika, tehnologija... Sve podjednako.
– Biometrijski sistemi identifikacije i wihove dru{tvene
implikacije ve} nekoliko godina su sporna tema u svetskoj javnosti,
pogotovo u zemqama zapadne demokratije. Ta tema je u Srbiji
postala aktuelna posle najave uvo|ewa novih elektronskih li~nih
karata i centralizovane baze biometrijskih podataka. Na`alost,
o tome se u javnosti ~uo veliki broj dezinformacija, koje su lansirali
zagovornici biometrijskog sistema (oni su tvrdili da je to
deo na{ih me|unarodnih obaveza, da skoro sve zemqe EU imaju
biometrijske li~ne karte, da su one ultimativni uslov za uspostavqawe
elektronske uprave...), ali i kao reakcija nedovoqno upu-
}enih protivnika, koji su tvrdili da je u pitawu beskontaktna tehnologija,
da omogu}ava neprekidno pra}ewe, pa ~ak i da je ~ip radioaktivan...
Budu}i da je problem ozbiqan, mora mu se pristupiti
temeqno i kriti~ki, a ne povr{no i lakomisleno.
Zakon o li~noj karti izglasan je u Skup{tini Srbije. Planirano
je da novi dokumenti stupe na scenu krajem januara 2007.
godine, dok bi postoje}e legitimacije (kojima nije istekao rok
va`ewa) va`ile najvi{e pet godina od trenutka stupawa Zakona
na snagu. Iako slovom Zakona nije precizirano, wime se prakti~no
uvodi i centralna banka biometrijskih podataka, kao kqu~ni
tehnolo{ki supstrat za izvo|ewe kompletnog projekta. Upravo
tom kqu~nom aspektu posve}eno je malo pa`we – zakqu~uje gospodin
Suboti}.
O tome kako bi se stvari daqe mogle razvijati ka`e:
– Za sagledavawe ovog problema u svim wegovim dimenzijama
potrebno je i malo vizionarskog duha. Problem nije u tome {ta taj
projekat jeste danas, ve} u {ta on lako mo`e da preraste sutra.
Ovo je pravi razlog zbog koga se akademski gra|ani {irom sveta
decenijama bore protiv sli~nih koncepata, znaju}i da ve} sutra
mo`da ne}e biti u mogu}nosti da se izbore za dru{tvo slobodnih
UGRO@ENA PRIVATNOST
Prema mi{qewima mnogih stru~waka, Zakon o li~noj
karti uveliko ugro`ava privatnost gra|ana, a glavne razloge
izneo je Nikola Markovi} iz Dru{tva za informatiku Srbije:
– U suprotnosti je sa Ustavom Srbije, ~lan 42, stav 2. i 3.
– Biometrijske metode identifikacije nisu jo{ pouzdane.
– Nisu predvi|ene odgovaraju}e mere za{tite baze podataka
sa elementima iz li~nih karata.
– Postojawe opasnosti od presretawa i prislu{kivawa,
izmene ili uni{tavawa podataka prilikom komunikacije
izme|u policajca koji legitimi{e gra|anina i baze podataka
u MUP-u.
[to se ti~e izmene Zakona o li~noj karti, gospodin
Markovi} je predlo`io:
– Ostaviti mogu}nost gra|anima da ne koriste taj dokument
sa biometrijskom identifikacijom (~lan 7).
– Brisati evidentirawe jedinstvenog mati~nog broja
roditeqa (~lan 8).
– Li~ni podaci mogu biti dostupni samo zakonom ovla-
{}enim korisnicima (~lan 28).
– Uvesti kaznene odredbe i za rukovawe sa li~nim podacima
(novi ~lan 31).
gra|ana, jer }e temperatura totalitarnog okru`ewa, mo`da, biti
dovedena do ta~ke kqu~awa, a vitalne funkcije kolektivnog kriti~kog
aparata savremenog dru{tva onesposobqene – zakqu~uje
pisac studije.
U tom svetlu svoje misli izneo je arhiepiskop cetiwski i
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovi}. Svoje
duhovno i filozofsko kazivawe vezao je za ono {to je ~oveku
najsvetije:
– Nau~ni skup nam je bio preko potreban. Organizovan je na
zreo na~in, a tema se obra|uje ozbiqno i odgovorno. U Bibliji
lepo pi{e: “Kakva je korist ~ovjeku ako ceo svet zadovoqi, a du{i
58
15. april 2007.

svojoj naudi”. Bi}e je Bo`ije, Bogu se treba pokoriti, a ne ~ovjeku,
izumima, stihijama... Istorija ima svoju logiku, pogledajmo ~emu
nas u~i. Du{a je zenica vasione. Tajanstveni broj, odgonetawe imena,
krletka je vremena i prostora. Ako se sva gordost ~ovjeka zatvara
u ~ip, on se otu|uje od svoje prirode i postaje rob greha. Biometrija
je opasan na~in manipulacije qudima. Tako se sluga pretvara
u gospodara. Za na{u Crkvu, sve {to ugro`ava mir qudski i
li~nost Bo`iju neprihvatqivo je!
SREDSTVO RATA
Tema svakako
ne bi bila zaokru-
`ena da se nije ~ula
re~ o biometriji
i odbrambenom
aspektu wene primene.
Tome je slovo
posvetio istaknuti
stru~wak za
ovu oblast, pukovnik
u penziji profesor
dr Svetozar
Radi{i}:
– Svoj stav zasnivam na tvrdwi da su identifikacione
tehnologije, posmatrano iz odbrambenog ugla, potencijalno,
nanotehnolo{ko sredstvo neoru`anih oblika agresije. One
omogu}avaju da se potencijalni protivnik obele`i i neprestano
prati, da se selektivno neutrali{e ili uni{ti. Svaki
mikro~ip mogu}e je da se iskoristi kao “mina iznena|ewa”.
Oni koji uvode mikro~ipove u `ivot qudi, ukoliko ne preduzmu
sve mere protiv mogu}e zloupotrebe, nalaze se, nemarno
i besramno, u istoj situaciji kao proizvo|a~i atomske bombe.
Uostalom, primena elektromagnetne energije za ratne
svrhe, izvan logisti~ke sfere, zaslu`uje posebnu pa`wu, naro~ito
otkad se znaju frekvencije misli, wihova brzina, mo}
i domet. Ne sme se zaboraviti koliko su stari zakqu~ci istra`ivawa
Vladimira Ivanovi~a Vernadskog, koji je prou-
~avao oblast fizi~ke geometrije `ivotnih procesa, ili Vladimira
Mihajlovi~a Koldajeva, koji je objasnio efekte mikrotalasa
i radio-frekvencija na qudski organizam. Savremena
identifikaciona tehnologija nalazi upori{te na
istim istra`ivawima, a pojam identifikacije je star koliko
i prvi ratni sukob. Nekada su se vojske prepoznavale po boji
ode}e, grbovima, zastavama, stilu ratovawa, signalima i
naoru`awu, a sada po elektronskoj i informativnoj mo}i.
Kontrola qudi i wihovog uma (u neokortikalnim dejstvima)
mogu se koristiti u savremenim operacijama izvan ratnog
stawa i unutar wega, ali se pretpostavqa, nikad tako da
predstavqaju posebnu vrstu dejstava. Tu vrstu dejstava mo`e
ostvariti neka institucija, koju je odabrao agresor, ili neka
grupa qudi, samo jedan ure|aj ili pojedinac, a i metode mogu
biti veoma razli~ite po broju, megu}nostima i u~esnicima
– istakao je, sem ostalog, profesor Radi{i}.
TU\A ISKUSTVA
Velika Britanija je najdaqe oti{la u primeni savremene tehnologije
po broju i vrsti posmatrawa, odnosno kontrole (uvida)
kretawa (pona{awa) gra|ana. To se posebno odnosi na period posle
teroristi~kih napada na wujor{ke poslovne centre i londonski
metro. Prema re~ima stru~waka, u Britaniji je ovoga ~asa instalirano
vi{e od ~etiri miliona i dvesta hiqada kamera, tako
da je prose~an gra|anin u toku jednog dana snimqen oko 300 puta!
Prema podacima britanske In`iwerijske akademije, to je 20 odsto
svih kamera te vrste u svetu, a u Britaniji `ivi tek jedan procenat
svetskog stanovni{tva.
Profesor Akademije Najxel Filbert, u “Dejli miroru” od
27. marta ove godine, upozorava na to da je razvoj digitalne tehnologije
i opreme koju sada imaju ~ak i supermarketi, prakti~no
omogu}io neograni~eno prikupqawa podataka o qudima.
– I veletrgovine snimaju potro{a~e i ~uvaju podatke o tome
{ta ko i koliko kupuje. Me|utim, sva ta tehnologija je rawiva,
pa u te baze podataka mogu da u|u mnogi kompjuterski stru~waci,
i da potom prodaju saznawa o tim qudima – isti~e profesor
Gilbert.
On je posebno zabrinut zbog nove tehnologije britanskih
paso{a, koji imaju radiotalasne mikro~ipove. To zna~i da svako
ko ima odre|enu opremu mo`e pra}ewem signala mikro~ipa da
prati podatke o qudima i to sa poprili~ne udaqenosti. Ugledni
stru~wak upozorava kako neko mo`e ~ak i da aktivira bombu
preko tog mikro~ipa u paso{u.
U velikim gradovima gotovo je nemogu}e pro}i ulicom koja
nije “pokrivena” budnim okom objektiva. Na mnogim frekventnim
mestima postavqeni su ne samo ure|aji za snimawe ve} i
zvu~nici koji upozoravaju prolaznike na “antisocijalno pona-
{awe”. Sada se najavquju jo{ savremenije rendgen-kamere, koje
su instalirane na pojedinim aerodromima. One mogu da “vide”
kroz ode}u. Snimaju do gole ko`e, tako je nemogu}e bilo {ta sakriti,
a za privatnost i eventualnu potrebu za qudskom intimom
niko ne mari.
Osim toga, Velika Britanije je do sada skupila vi{e od tri i
po miliona DNK uzoraka svojih stanovnika, a svake godine taj broj
se pove}ava za 700.000 jedinica.
Nedavno je u tamo{woj {tampi obelodawen podatak sa ~uvenog
instituta “Maks Plank” o rezultatima najnovijih dostignu-
}a. Govori se da su ~ipovi prevazi|eni, a umesto wih uvode se
svojevrsni “~ita~i misli”, koji otkrivaju, na primer, nameru po-
~inioca krivi~nog dela tako da se on mo`e na}i iza re{etaka
pre nego {to ga je izvr{io. Nau~nici tog Instituta s ponosom
isti~u kako su svesni opasnosti po privatnost qudi, ali da je ta
`rtva minorna u odnosu na zlo koje se mo`e spre~iti...
Branko KOPUNOVI]
Snimio Zvonko PERGE
59

STANDARD
KUDA POSLE PRINUDNOG
PENZIONISAWA
SUROVO TR@I[TE
RADA
Mnogi aktivni i
penzionisani oficiri i
podoficiri Vojske
Srbije, kada su se
opredeqivali za vojni
poziv, verovatno nisu
ni sawali da }e
odlaziti u penziju
mnogo ranije nego {to
`ele, sa nere{enim
stambenim pitawem i sa
niskim primawima kao
posledicom
dugogodi{we politike
planirawa i isplate
zarada ispod zakonskog
minimuma, koja traje
ve}, deceniju i po i koja
je ve} donela
katastrofalne
posledice po standard
sada{wih i budu}ih
vojnih penzionera
Po sada va`e}em Zakonu postoji mogu}nost odlaska u prevremenu starosnu
penziju sa 30 godina ukupnog penzijskog sta`a. Predlog novog Zakona o Vojsci
je da se ova granica snizi na 20 godina ukupnog penzijskog sta`a, uz
istovremeno vezivawe uskla|ivawa vojnih penzija, ve} od 1. januara 2008,
sa godi{wim porastom tro{kova `ivota. Stoga, posledice prevremenog
penzionisawa vojnih lica mogu biti zaista te{ke.
Sa ovim problemom, zbog predstoje}e reorganizacije i smawewa
brojnog stawa vojske, suo~i}e se veliki broj qudi u uniformi. Zato
tra`ewe novog zaposlewa predstavqa ekonomsku nu`nost za mnoge penzionisane
oficire i podoficire.
NOVA ZAKONSKE RE[EWA
Novi Zakon o penzijskom i invalidskom osigurawu (u daqem tekstu PIO)
Republike Srbije donosi zna~ajne izmene i novine u regulisawu ove problematike.
Pre svega tu je veoma va`an ~lan 121. koji glasi:
– Korisnik starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, odnosno
obavqa samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji
Republike, ima pravo po prestanku tog zaposlewa odnosno obavqawa
te samostalne delatnosti, na ponovno odre|ivawe penzije ako je bio u osigurawu
najmawe godinu dana.
– Korisniku penzije koji radi u inostranstvu obustavqa se za vreme tog rada
isplata penzije, ukoliko me|unarodnim ugovorom nije druga~ije odre|eno.
Ovo je novo re{ewe koje daje pravo korisniku starosne penzije da se zaposli
i da zadr`i ste~enu penziju pod odre|enim uslovima. Izri~ito predvi|awe u
drugom stavu ovoga ~lana da }e se isplata penzije obustaviti wenom korisniku
koji radi u inostranstvu za vreme tog rada, nedvosmisleno ukazuje da samo ta kategorija
osiguranika gubi pravo na penziju i to privremeno dok traje rad u inostranstvu,
ako ne postoji me|unarodni ugovor izme|u odre|enog inostranog poslodavca
ili strane zemqe i na{e zemqe koji to druga~ije reguli{e.
Posle zavr{etka novog radnog anga`ovawa, ukoliko je ono trajalo najmawe
godinu dana i vi{e, korisnik starosne penzije sti~e pravo da mu se ponovo
obra~una penzija i da se ona eventualno uve}a po osnovu visine upla}enih
doprinosa tokom novog radnog anga`ovawa.
Zakon u ovom ~lanu izri~ito pomiwe samo kategoriju korisnika starosne
penzije tako da ova mogu}nost ne postoji za korisnike invalidske i porodi~ne
60
15. april 2007.

penzije (penzija koja pod odre|enim uslovima pripada ~lanovima porodice
umrlog osiguranika ili korisnika penzije), {to je i logi~no
po{to su korisnici ove dve kategorije penzija to pravo stekli zbog
nesposobnosti za radno anga`ovawe.
U skladu sa novim Zakonom o PIO osiguranik ima pravo na
starosnu penziju u odre|enom iznosu kada ostvari: najmawe 15
godina ukupnog penzijskog sta`a i 65 godine `ivota ako je mu{karac,
odnosno 60 godina `ivota ako je `ena ili najmawe 20 godina
ukupnog penzijskog sta`a i 63 godine ako je mu{karac, odnosno
58 godina ako je `ena ili kad navr{i 40 godina ukupnog penzijskog
sta`a ako je mu{karac, odnosno
35 godina ako je `ena i
najmawe 53 godine `ivota.
Svaki korisnik penzije za
vreme novog radnog anga`ovawa
sti~e pravo da mu se vreme novoostvarenog
penzijskog sta`a, kada
novo radno anga`ovawe prestane,
pripi{e ve} ostvarenom penzijskom
sta`u i na osnovu toga ponovo
uve}a i izra~una penzija.
Ova mogu}nost postoji ~ak i za
korisnike starosne penzije sa
ve} ostvarenih 40 godina ukupnog
penzijskog sta`a, ali Zakon o
PIO limitira broj mogu}ih dodatih
godina na najvi{e jo{ pet
uz dodatni uslov da se tada vrednost
dodatih godina preko 40 ra-
~una kao vrednost upola mawa nego
za svaku godinu do 40.
U zavr{nim i prelaznim odredbama Zakon o PIO izri~ito u
~lanu 260. navodi: Odredba ~lana 121. stav 1. ovog zakona odnosi
se i na korisnike koji su pravo na penziju ostvarili do dana po-
~etka primene ovog zakona. Time se garantuje pravo na zadr`avawe
ste~ene penzije uz novo radno anga`ovawe i korisnicima koji su
stekli pravo na starosnu penziju po starim propisima.
Na kraju tu je i ~lan 12. Zakona o PIO koji precizira koja se
sve to lica smatraju onima koji obavqaju samostalnu delatnost pa
tu navodi:
– lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavqaju privrednu
ili drugu delatnost;
– lica koja su osniva~i odnosno ~lanovi privrednih dru{tava
i/ili rade u wima;
– lica koja obavqaju poslove po osnovu ugovora o delu ili
autorskog ili drugih ugovora.
Vidi se da samo redovan radni odnos ne spada u kategoriju
samostalnih delatnosti, ali da korisnik starosne penzije ima pravo
i na zasnivawe redovnog radnog odnosa uz zadr`avawe penzije
u skladu sa ~lanom 121. pa se u ovom ~lanu uz samostalne delatnosti
posebno pomiwe i ovakav radni odnos.
NEMILOSRDNI POSLODAVCI
Poslodavci u principu nisu skloni da tako lako i rado zasnivaju
klasi~an radni odnos na neodre|eno vreme sa punim radnim
vremenom jer im Zakon o radu u tom slu~aju name}e i odre|ene
obaveze koje se pre svega ogledaju u odre|enim pravima koja {tite
zaposlenog i onemogu}avaju poslodavca da lako i brzo bez ikakvog
obja{wewa raskine ovakav radni odnos sa radnikom.
Sa druge strane, da poslodavci ne bi masovno i u velikom obimu
koristili prednosti radnog anga`ovawa radnika na osnovu ugovora
o delu i drugih sli~nih ugovora, koje se po Zakonu o radu ne
smatra radnim odnosom ve} radom van radnog odnosa, navedeni zakon
limitirao je radno anga`ovawe radnika na ovaj na~in i po vrsti
poslova za koje ga poslodavac mo`e anga`ovati i po mogu}em
vremenu trajawa, pa tako anga`ovawe na privremenim i povremenim
poslovima podrazumeva da su to poslovi koji ne traju du`e od
120 radnih dana u godini, dok se ugovor o delu mo`e zakqu~iti samo
radi obavqawa poslova koji su van delatnosti poslodavca ili koji
predstavqaju samostalnu izradu ili popravku odre|ene stvari, odnosno
samostalno izvr{ewe odre|enog fizi~kog ili intelektualnog
posla. Jedino poslovi iz ugovora o zastupawu ili posredovawu u
ovoj vrsti radnog anga`ovawa nisu vremenski limitirani.
[to se ti~e rada na odre|eno vreme, on je limitiran na
ukupno vreme od 12 meseci i sa prekidima, jer se produ`ewem
rada zaposlenog radnika za samo pet radnih dana du`e od navedenog
limita ovaj radni odnos automatski po samom zakonu pretvara
u radni odnos na neodre|eno vreme tj. stalni radni odnos
nezavisno od voqe poslodavca.
Dva interesantna re{ewa koja
Zakon o radu predvi|a su i zasnivawe
radnog odnosa za
obavqawe poslova van prostorija
poslodavca odnosno kod ku}e
koji nije limitiran po vremenu
trajawa i vrsti poslova ali se po
zakonu smatra stalnim radnim
odnosom, te mogu}nost zasnivawa
radnog odnosa direktora na odre|eno
vreme koje nije limitirano
rokom od 12 meseci i mo`e da
traje do isteka roka na koji je direktor
biran (naj~e{}e ~etiri
godine) ili do razre{ewa direktora.
Ovo je naro~ito interesantno
re{ewe za mala preduze-
}a koja mogu biti i dvo~lana.
Sva ova ograni~ewa za poslodavce
na osnovu Zakona o radu
objektivno ih stavqaju u situaciju da }e pre da ponude neki od navedenih
oblika radnog anga`ovawa koji ne spadaju u redovan radni odnos
sa punim radnim vremenom.
AKTUELNO VOJNO ZAKONODAVSTVO
Jo{ uvek va`e}i Zakon o Vojsci Jugoslavije, koji se mora
primewivati dok se ne donese novi, o ovoj problematici ne
ka`e ni{ta. Pomiwe jedino kategoriju prevremene starosne
penzije sa 30 godina ukupnog penzijskog sta`a, ali iako novi
Zakon o PIO ne poznaje kategoriju prevremene starosne penzije
on svojim navedenim re{ewima obuhvata i starosne penzije
ste~ene pod posebnim uslovima.
Predlog novog Zakona o Vojsci Srbije koji tek treba
da pro|e proceduru kona~nog usagla{avawa teksta i usvajawa
u Skup{tini Republike Srbije o ovoj problematici ne
sadr`i ni{ta ve} samo jednim ~lanom upu}uje na navedeni
Zakon o PIO Republike Srbije za re{avawe svih mogu}ih
pitawa iz ove oblasti, {to prakti~no zna~i da prihvata u
ovom zakonu sva napred izneta re{ewa bez ikakvih rezervi
i primedbi. Da li }e tako i ostati kada zakon kona~no
bude usvojen ostaje da se vidi.
BORBA ZA RADNO MESTO
Polo`aj svih pa i vojnih penzionera na tr`i{tu rada je veoma
te`ak. Objektivno gledano svi spadaju u kategoriju starijih radnika
koji imaju oko 50 i vi{e godina tako da su samim tim hendikepirani.
Me|utim, vojni penzioneri su u dvostruko te`oj situaciji
jer je velika ve}ina wih za razliku od drugih prinu|ena da tra`i
posao potpuno van svoje struke, koja je specifi~na i ne postoji kao
takva u civilnom privrednom sektoru, pa moraju da tra`e i prihvataju
poslove daleko ni`e kategorije od svoje {kolske spreme i
obrazovawa. Ipak, i tu su ugro`eni jer za takvu vrstu poslova koji
se smatraju te`im, poslodavac pre svega `eli da anga`uje mla|e
radnike. Ovakvi poslovi su po pravilu jako malo pla}eni. [to se
ti~e nekih drugih poslova koji podrazumevaju odre|enu stru~nost i
iskustvo, gde godine starosti ne predstavqaju ve}i problem, u borbi
za radno mesto ne mogu da se uspe{no takmi~e sa qudima koji su
dugo radili na tim konkretnim radnim mestima.
Predlo`eno re{ewe u nacrtu novog Zakona o Vojsci Srbije,
gde se predvi|a za vojna lica i mogu}nost odlaska u prevremenu
starosnu penziju sa svega 20 godina ukupnog penzijskog sta`a,
dodatno }e uslo`iti problem i postaviti pitawe smisla opredeqewa
za vojni poziv. Pri sada{wem stawu standarda aktivnih i
penzionisanih vojnih lica, qudi koji obuku uniformu i rade u
vojsci na specifi~nim poslovima, a takvih je u vojsci najvi{e,
dolaze u situaciju da ve} sa ~etrdesetak godina moraju da prihvate
odlazak u penziju ~iji je iznos nizak i da bez ikakve za{tite
iza|u na tr`i{te rada, gde treba da se u borbi za novo radno
mesto sukobe sa kolegama iz iste ili sli~ne struke u civilstvu,
koji u odnosu na wih imaju veliku prednost radnog iskustva. U ovoj
borbi ne}e mnogo vredeti ni dodatna diploma nekog od civilnih
fakulteta ukoliko vojno lice nema nikakvo ili vrlo malo radno
iskustvo na poslovima doti~ne struke.
Aleksandar GAVRILOVI]
61

POBUNA U IZRAELSKOJ BRIGADI „GOLANI”
TRAUME DRUGOG
LIBANSKOG RATA
Kao konkretan razlog pobune,
vojnici 51. bataqona brigade
“Golani“ ozna~ili su samovoqu
novog komandanta i
nezadovoqavaju}i odnos vojske
prema u~esnicima u julskom ratu
sa Hezbolahom, sukobu koji je upravo
ovih dana dobio i zvani~an naziv
Drugi libanski rat. Me|utim, svakom
ko poznaje izraelske prilike jasno je
da je s tom pobunom trauma izazvana
julskim ratom sa vrhova dru{tva
stigla i do sada najpouzdanijeg
dru{tvenog segmenta – vojske.
Pobuna o kojoj je re~ nije se zbila na ve} trideset godina spornoj
visoravni, nego na krajwem jugu Izraela, u pustiwi Negev,
u koju se pod pritiskom cena gra|evinskog zemqi{ta, civilnog
dru{tva i potrebe da se kolonizuje pustiwa, polako izme{ta
ju baze Cahala (Izraelskih odbrambenih snaga).
Na kapiju jedne od tih baza, namewenu obuci u kopnenom ratovawu,
Ce’elim, u ~etvrtak, 1. marta ove godine nahrupilo je stotinak
vojnika 51. bataqona elitne pe{adijske brigade “Golani“ i
napustilo bazu. Gnevnim vojnicima, koji su se vetrovitim, peskom
zavejanim putem zaputili ka prestonici Negeva, Ber-[evi (mestu
biblijskih “Sedam izvora“), u susret je do{ao komandant brigade,
pukovnik Tamir Jidal, i ubedio ih da se vrate u bazu, gde je potom
dugo razgovarao sa wima. Ve} u ponedeqak, jedanaest vojnika je bilo
u pritvoru, a sedmorici je zabrawen izlaz iz baze.
UDAR JAVNOSTI
Za konkretan razlog pobune, vojnici 51. bataqona (~ija je
tre}a ~eta, zanimqivo, mladih vojnika, povela bunu) ozna~ili su
samovoqu novog komandanta bataqona, potpukovnika Davida Zinija,
i nezadovoqavaju}i odnos vojske prema vojnicima koji su u~estvovali
u julskom ratu sa Hezbolahom, sukobu koji je upravo ovih
dana dobio i zvani~an naziv Drugi libanski rat. Me|utim, svakom
ko poznaje izraelske prilike jasno je da je s tom pobunom, trauma
izazvana julskim ratom, sa vrhova dru{tva stigla i do sada najpouzdanijeg
dru{tvenog segmenta, vojske.
Iako je izraelska vojska pod udarom javnosti jo{ otkako su
se Izraelci probudili iz uquqkanosti posle Jom Kipurskog rata
1973, radikalna kriti~ka akcija se do sada smela preduzimati samo
na civilnoj strani – bilo da su to stihovi Davida Gefena ili masov-
62
15. april 2007.

ne demonstracije posle masakra u Sabri i [atili. Slu~aj pukovnika
Elija Geva, koji je zbog straha od sopstvenih gubitaka odbio da povede
svoju oklopnu brigadu u Bejrut 1982, ostao je izuzetak, u se}awu
ve}ine Izraelaca, ipak, izra`en re~ima Gevinog komandanta, generala
Rafaela Ejtana: “Napravio je mnogo {tete sebi~no isteruju}i
svoj li~ni interes. Kasnije sam saznao da je Geva tako|e prestao da
se brine za svoje vojnike i da je izgubio wihovo po{tovawe“.
Sva zbivawa u izraelskoj vojsci posle Jom Kipurskog rata
propratila je ozbiqna analiti~ka rasprava i u vojsci i u dru{tvu.
NAJPO@EQNIJA JEDINICA
I pored gubitaka koje je imala u te{kim okr{ajima sa Hezbolahom,
na jedno mesto u brigadi “Golani“ konkuri{u tri regruta,
~ine}i je najpo`eqnijom jedinicom u izraelskoj vojsci. To
je jo{ jedna specifi~nost izraelskog dru{tva: pogibija nekolicine
in`iweraca iz brigade “Givati“ u Gazi, maja 2004. godine
(me|u wima i Novosa|anina @eqka Mrvice), dugo je upravo tu
nekada{wu brigadu mornari~ke pe{adije dr`ala na vrhu liste
`eqa izraelskih regruta.
Tako su operacije “Babilon“ (bombardovawe ira~kog nuklearnog
reaktora 1981) i “Mir za Galileju“ – Prvi libanski rat – bile
znak odgovora na krizu, re~ koja na gr~kom zna~i sud, ali i priliku.
Nema sumwe da }e tako biti i sa pobunom u “Golani“, ~ije prve
analize ve} sti`u do javnosti.
Za po~etak, niz na~elnika general{taba izraslih iz oklopno-mehanizovanih
jedinica, posle 1973. smenili su mahom padobranci,
sve dok Mo{e Ja’alona nije zamenio prvi, a sude}i po op-
{tem raspolo`ewu i posledwi pilot – Dan Haluc. Ako se zna da je
Gabi A{kenazi, koji je pre mesec dana nasledio Haluca, biv{i komandant
brigade “Golani“, kao {to je i wegov zamenik Mo{e Kaplinski,
te komanduju}i oficiri Severne i Centralne komande generali
Jair Naveh i Gadi Ajzenkot, pobuna 51. bataqona izgleda
kao da izlazi van pukog odnosa vojnik–oficir.
SAMOVOQA KOMANDANTA
“Prisustvujemo li golanizaciji izraelske vojske“– ve} se pitaju
analiti~ari. A ~iwenica da je sporni potpukovnik Zini u brigadu
do{ao iz specijalne general{tabne jedinice 269. – “Sajeret matkal”
i optu`ba da je, u grubim crtama, prezreo ukorewene tradicije
jedne od najstarijih jedinica izraelske vojske, kao da govore u
prilog tome. “Zini je uneo nova pravila i praksu“ – rekao je vojnik
koji je u~estvovao u pobuni. “On nije ponikao u brigadi i kada je
do{ao, izbacio je sve na{e tradicije i nije ga bila briga {to je
to bio na~in na koji su se stvari radile decenijama“. (Sli~na je
napetost zabele`ena u ameri~koj 10. brdskoj diviziji, kada je wenom
brigadom na Kosovu i Metohiji komandovao general Kejt M.
Hjuber, ponikao u Zelenim beretkama).
Tako gledano, zar je onda ~udno {to se i obi~an vojnik iz
brigade “Golani“ ose}a va`nijim ukoliko je siguran da }e wegovo
istrajavawe na “brigadnim tradicijama“ nai}i na razumevawe
u vrhu General{taba Pogotovo {to je {tafeta vlasti
kona~no preuzeta od najve}eg konkurenta – padobranaca, nekada
simbola a{kenaske, evropske jevrejske elite, koji su ~esto
gledali odozgo na brdsku
brigadu popuwenu svojom
afri~kom i azijskom bra-
}om, Sefardima i Mizrahijima:
“Sva pamet iz ove
brigade je oti{la padobrancima,“
rekao mi je jedan
wen biv{i pripadnik,
ina~e Amerikanac, “Mi
smo ti ovakvi“ – i rukama
“napravio” kowske amove
oko svoje glave. Prevlast
komandanata koji imaju iskustvo sa severnim frontom govori i
o tome da je sever – od Libana i Sirije pa do Irana, te`i{te
izraelskog strate{kog interesa.
No, isto~no poreklo qudstva je uticalo i na to da u “Golani“
posle osnovne pe{adijske obuke, vojnici oficire oslovqavaju iskqu~ivo
li~nim imenom, da se peva za trpezom i na obuci i da “stare
kuke“ imaju jasno odre|ene povlastice. Istini za voqu, brigada
je krvare}i od Egipta do Libana vi{estruko zaslu`ila svoj simbol
– zelenu maslinu ukorewenu u peskovito tlo Izraela, kao i sme|u
beretku koju je za ra~un brigade iz Entebea 1976. donela brigadna
izvi|a~ka ~eta. Smatrana dostojnim konkurentom ostalim izraelskim
specijalnim jedinicama, “Palsar Golani“ ih, u stvari, redovno
pobe|uje u godi{wem antiteroristi~kom takmi~ewu. Kao takva
iz sebe je iznedrila jo{ nekoliko specijalizovanih jedinica, nedavno
objediwenih u ~etvrti, specijalni, bataqon brigade. (Kao i
ameri~ka armija, izraelska vojska sada ima na svaku brigadu po jedan
specijalni bataqon.)
Kona~no, li~na po`rtvovanost je u tradiciji te brigade. “Golani“
je 1973, uz 7. brigadu i oklopnu brigadu “Barak“, do~ekala
pet sirijskih divizija na Golanskoj visoravni i sa~uvala toliko
snage da je u zavr{nom udarcu pedeset i jedan vojnik tu ostavio kosti
i da je jo{ stotinu raweno, zauzimaju}i ponovo Hermon – me|u
tih stotinu bili su komandanti brigade i nastupaju}eg bataqona, a
vojnike je na vrh izveo brigadni operativac.
Nekoliko dana kasnije mladi narednik brigade “Golani”, govore}i
sa te{kim isto~wa~kim akcentom, ispri~ao je, na izraelskoj
televiziji, istoriju bitke. “Re~eno nam je da Hermonska gora
predstavqa o~i dr`ave Izraela, i mi smo znali da moramo da je
zauzmemo, kolika god cena bila”.
Kopija bunkera sa Hermona nalazi se danas na brda{cetu u Gorwoj
Galileji, koje je pretvoreno u memorijal brigade. Unutar bunkera
posetioca ~ekaju police sa albumom za svakog poginulog vojnika.
SPREMNOST NA @RTVU
Spremnost na `rtvu potvrdila se i u Libanu 2006. godine.
Samo u Bint Xbailu, 26. jula, 51. bataqon je izgubio osam vojnika,
ukqu~uju}i i zamenika komandanta, majora Roja Klajna, koji se
bacio na ru~nu bombu da za{titi druge vojnike. Jo{ sedam vojnika
iz brigade “Golani“ je poginulo u tom ratu. Kamaraderija je tu pokazala
i svoju lo{u stranu: vojnici su od avgusta redom tra`ili
da pri~aju sa psihologom, i otezawe sa tra`enim razgovorima
bio je jedan od glavnih razloga bunta. Kada su se `alili, bilo im
je re~eno: “Ako imate problema, idite!” To su bile magi~ne re~i
za brigadu u kojoj je revolt, na kraju krajeva, tako|e tradicija.
“Bilo je mnogo pobuna u brigadi ‘Golani’“, ka`e Arije Jichaki, vojni
istori~ar. Devedesetih, dve ~ete su napustile svoje polo`aje i
oti{le ku}i; 2004. talas odbijawa poslu{nosti zapqusnuo je
izraelsku vojsku uo~i evakuisawa naseqenika u Gazi; kona~no,
aprila 2006. dvadeset i pet vojnika napustilo je bazu kod Metule,
jer je komandant hteo da otera neke wihove drugove iz bataqona.
Ostaje da vidimo ho}e li izraelska vojska i izraelsko dru-
{tvo na najnoviji izazov odgovoriti jednako kao posle oktobarskog
rata 1973. “Nikad vi{e!“ – ta krilatica je upravo tada postala
ideja vodiqa Izraela, a vojnici su po~eli obavezno da pose}uju
Muzej holokausta Jad Va{em u Jerusalimu. Razloga da se pogleda
u sebe i oko sebe i na|e na~ina za preobra`aj ima sasvim
dovoqno, a ni posledice
ne}e biti mawe svepro`imaju}e.
Ne samo zbog sveprisutnih
Si-En-Ena ili
Al-Xazire; Tanah (ono {to
je za hri{}ane Biblija),
koju svaki izraelski vojnik
dobija uz pu{ku na zakletvi,
govorila je u globalnim
terminima mnogo ranije.
Jovan ]ULIBRK
63

STRANE ARMIJE
SPECIJALNE SNAGE
FRANCUSKE I ITALIJE
UDARNA
SNAGA
Uprkos vi{edecenijskoj tradiciji,
Francuska i Italija, za razliku
od ostalih zemaqa sveta, danas
nemaju samostalno organizovane
specijalne jedinice. Posebne
zadatke izvode pripadnici
konvencionalnih vojnih ili
policijskih sastava – izvi|a~i,
padobranci, mornari~ki
komandosi, pripadnici
`andarmerije i karabiweri.
Iako je prve specijalne jedinice formirala jo{ 1952. godine, Francuska
danas nema posebno organizovane snage za specijalne dejstva. Po ugledu
na ameri~ke snage za brzo reagovawe stvorila je vojnu formaciju FAR –
Force de Action Rapide, koja broji oko 40.000 pripadnika, a u okviru wih su
i specijalne snage.
Osnovnu udarnu snagu FAR-a ~ini 11. padobranska divizija, ja~ine oko
14.000 qudi. U wenom sastavu su i specijalne jedinice: Prvi padobranski puk
komandosa sa ~etiri skvadrona, ja~ine oko 1.000 qudi, namewen za izvi|awe i
izvo|ewe diverzija u takti~koj dubini protivnika, Drugi padobranski puk Legije
stranaca (1.500 qudi), sastavqen od {est ~eta specijalaca: ~ete za protivoklopnu
borbu i izvo|ewe specijalnih operacija u urbanim sredinama i u no}nim
uslovima, dve ~ete za izvo|ewe dejstava u ekstre mnim zimskim uslovima i u planini,
~ete za amfibijska dejstva i podvodno ratovawe, ~ete za ru{ewe i snajperska
dejstva i ~ete za pru`awe vatrene podr{ke koju ~ine ~etiri borbene grupe:
vod minobaca~a kalibra 120 mm, odeqewe prenosnih protivoklopnih raketnih
sistema, odeqewe prenosnih raketnih sistema PVO i vod izvi|a~a padobranaca
obu~enih za dubinsko izvi|awe neprijateqa.
Van 11. divizije nalazi se 13. padobranski puk komandosa za izvi|awe
i izvo|ewe diverzija u takti~koj dubini neprijateqa. Broji oko 1.000 pripadnika.
64
15. april 2007.

U okviru ratnog vazduhoplovstva
deluje skvadron za Specijalnu
za{titu i intervencije – padobranska
jedinica opremqena i obu~ena
da interveni{e na kriti~nim
mestima radi za{tite objekata
ratnog vazduhoplovstva. Za zna-
~ajnije vojne intervencije formira
se vazdu{nodesantna grupa GAP
– Groupement Aeroports, koja u svom
sastavu ima dva tima komandosa
CRAP – Commandos de Renseiquement
et d Action en Profoundes. Oni
izvode obave{tajne i ostale specijalne
aktivnosti u pozadini neprijateqa.
ELITNI @ANDARI
LEGIJA STRANACA
Formirana 10. marta 1831, francuska Legija stranaca
je od tada do danas imala zadatak da vojnom silom {titi
interese Francuske u prekomorskim zemqama. U pro{losti
je bila pribe`i{te i uto~i{te raznih avanturista i kriminalaca,
qudi ”posva|anih sa zakonom”. Danas su kriterijumi
za ulazak u wene redove znatno o{triji. Osnovna obuka je
vrlo surova i naporna i traje ~etiri meseca, posle kojih legionar
potpisuje petogodi{wi ugovor. Nakon trogodi{weg
boravka u redovima Legije sti~e se pravo na francusko dr-
`avqanstvo. Legija stranaca spada u red elitnih vojnih jedinica
u svetu. Prema nekim podacima, kroz redove Legije, od
wenog osnivawa do danas, pro{lo je vi{e od 600.000 qudi
iz vi{e od 100 zemaqa. Moto Legije je: ”Legija je na{a domovina”.
Danas se u wenom sastavu nalazi izme|u 8.000 i
8.500 pripadnika, poznatijih pod imenom ”verenici smrti”,
koji su svrstani u Prvi puk, Prvi kowi~ki (oklopni) puk, Drugi
pe{adijski puk, Drugi padobranski puk, Tre}i pe{adijski
puk, ^etvrti puk za obuku i 13. nepotpunu brigadu.
Elitna francuska `andarmerijska
jedinica GIGN – Groupe d Intervention
Gendarmerie Nationale obavqa
prete`no policijske zadatke.
Formirana 1974. godine i u nadle-
`nosti je Ministarstva odbrane.
Jedinica GIGN broji 90 qudi,
koji su organizovani u ~etiri
operativne jedinice ja~ine od po
15 qudi. Osim komandira, svaka
grupa ima i ~etvoro~lani tim za
pregovarawe, na primer, sa teroristima.
Dve grupe GIGN su specijalizovane
za dejstva na vodi
(plovne reke, more, jezera), a dve
za operacije u vazduhu. Od osnivawa
do danas jedinica GIGN u~estvovala
je u vi{e od 700 akcija.Mornari~ke
specijalne snage
datiraju jo{ iz pedesetih godina
pro{log veka, ali su svoju komandu za specijalne operacije
COS (Commandement des Operation Speciales) dobile tek 1991.
godine.
Da nas se u sastavu COS-a nalaze: Prvi padobranski puk
mornari~ke pe{adije, jedinica 10 komandosa padobranaca,
avio i helikopterske jedinice za specijalne operacije i komanda
marinskih strelaca komandosa
COFUSCO (Commandement
des Fusiliers Marins Commandos).
COFUSCO ~ine ~etiri
juri{ne grupe (~ete) komandosa:Trepel,
Jaubert, Monfort i
Penfentenyo, grupa za blisku
borbu OCMC (Groupement de
Combat em Milieu Clos) i grupa
za podvodno ratovawe Hubert
(Commando d Action Sous
Marine).
Juri{ne grupe su usko
specijalizovane: Trepel za iskrcavawe
na strogo kontrolisanu
i brawenu teritoriju i
za za{titu efektiva francuske
ratne mornarice; Jaubert
za izvi|awe i izvo|ewe neposrednih
akcija i psiholo{kih
operacija; Monfort za sli~ne
aktivnosti kao i Trepel i grupa
Penfentenyo, za borbeno pretra`ivawe
i spasavawe. Ja~ina
svake juri{ne grupe je 80
qudi, koji su raspore|eni u
nekoliko grupa: komandnu, izvi|a~ku,
juri{nu i grupu za
pru`awe podr{ke.
Grupa OCMC ima 17 pripadnika,
koji su osposobqeni za
antiteroristi~ka dejstva na moru
i na kopnu. Po pravilu weni
pripadnici uvek deluju zajedno
sa grupom Hubert.
Grupa Hubert je podeqena
u dva dela ~etnog sastava –
operativni, borbena jedinica, sastavqena od ~etiri sekcije:
A – komandna, B – antiteroristi~ka, C – posada xepnih podmornica
i D – izvi|a~ko-osmatra~ka sa sredstvima za podr-
{ku. Druga grupa, logisti~ka, prvenstveno je namewena za odr-
`avawe veze izme|u borbenih grupa, za transport, rukovawe i
odr`avawe borbene tehnike i opreme.

STRANE ARMIJE
PADOBRANCI
FOLGORE
Generalno posmatraju}i italijanske
specijalne snage podeqene
su na vojne i policijske. U kopnenoj
vojsci to su izvi|a~ke jedinice
alpskih brigada (po jedna u
svakoj od pet brigada) i padobranci
padobranske brigade Folgore,
koja nastavqa tradiciju istoimenog
bataqona iz 1938. godine. U
sastavu brigade Folgore nalaze se
Prvi padobranski bataqon karabiwera,
Deveti diverzantski bataqon
i padobranski puk (Drugi i
Peti padobranski bataqon).
Deveti diverzantski bataqon
osposobqen je za izvo|ewe prepadnih
i diverzantskih dejstava u
dubqoj pozadini neprijateqa. Deli
se na borbene timove ja~ine 10
do 20 qudi. Wegovo brojno stawe
iznosi 225 qudi, iskqu~ivo aktivnih
oficira i podoficira.
Karabiwerske jedinice ~ine
me{avinu policijskih i vojnih
snaga i izvr{avaju slede}e zadatke:
odr`avawe javnog reda, spre-
~avawe kriminala, organizovawe
kontraobave{tajne delatnosti,
borba protiv diverzanata i terorista,
itd. Prema nekim izvorima
broje oko 85.000 qudi, svrstanih
u tri divizije, jednu brigadu, tri
samostalna bataqona i vi{e odreda
(pomorskih diverzanata, za
suzbijawe propagande, antidiverzantski,
smu~arski itd.).
U ostale specijalne jedinice
kopnene vojske Italije spadaju i
Tre}i in`iwerijsko-diverzantski
puk, pet alpskih padobranskih vodova
i protivteroristi~ka grupa
Centra bezbednosti Italije ”ko-
`ne glave”.
QUDI @ABE
Italija je rodona~elnik
savremenih mornari~kih snaga
za specijalne operacije. Prve jedinice qudi `aba Italijani
su formirali izme|u dva svetska rata. U Drugom svetskom ratu
izvele su vi{e uspe{nih akcija.
Ulaskom Italije u Nato obnovqena je mornari~ka komandoska
jedinica za izvo|ewe specijalnih operacija, koja je od 1961.
godine poznata pod imenom COMSUBIN (Commando Subacquei e Incurson).
Jedinica COMSUBIN je ja~ine oko 600 qudi. Namewena je
za nekonvencionalno ratovawe i izvo|ewe specijalnih operacija
(podvodno razminirawe, ~i{}ewe podvodnih prepreka, izvi|awe
neprijateqske obale i priobaqa, napadi na plovne objekte, dokove,
skladi{ta, va`ne odbrambene objekte i izvo|ewe protivdiverzantskih
dejstava) italijanske ratne mornarice. Sastavqena je od
ronilaca i podvodnih izvi|a~a, a organizacijski se sastoji od:
operativne grupe izvi|a~a (GOI – Gruppo Operativo Incursor), koja
je namewena za ofanzivna dejstva, operativne grupe ronilaca
OBUKA COMSUBIN-A
Obuka pripadnika COMSUBIN-a traje gotovo tri godine
i podeqena je na pet faza: a) selekciju, dve nedeqe za
obavqawe psihofizi~kih i medicinskih testova); b) osposobqavawe
za vo|ewe borbe na kopnu (orijentacija, pre`ivqavawe
u prirodi, naoru`awe sa bojnim ga|awima, taktika
mawih jedinica, obuka sa eksplozivima i sanitetska obuka) u
trajawu od 12 sedmica; c) podvodna obuka (rowewe, podvodna
orijentacija, plivawe, upotreba podvodnog naoru`awa i
eksploziva), u trajawu od 13 sedmica: d) amfibijsko-desantna
dejstva (upotreba raznih povr{inskih i podvodnih plovila
za prikrivenu infiltraciju i iskrcavawe na obalu protivnika),
u trajawu od 12 sedmica i e) zajedni~ki deo u trajawu
od 15 sedmica, u kome se objediwavaju sva ste~ena znawa
i ve{tine. U woj se kandidati obu~avaju u raznim uslovima i
sredinama i po razli~itim scenarijima instruktora. Pre
zavr{nog ispita kandidati sti~u saznawa o osnovama protivteroristi~ke
taktike, osnovama padobranstva i alpinizma
ali i o borila~kim ve{tinama. Svaki kandidat du`an je
da za vreme obuke perfektno savlada jedan strani jezik. Vojni
stru~waci saglasni su da obuka COMSUBIN-a spada u red
najnapornijih i najte`ih obuka sli~nih specijalnih jedinica
u svetu. Usled velikih napora wu uspe{no savlada tek oko
deset odsto kandidata.
(GOS – Gruppo Operativo Subasquei),
specijalne mornari~ke grupe
(GNS – Gruppo Navale Speciale),
namewene za prevoz i podr{ku izvi|a~a
i ronilaca, logisti~ke grupe,
centra za istra`ivawe, razvoj
i verifikaciju specijalnog
mornari~kog naoru`awa i opreme
i {kolske grupe za izbor i obuku
kandidata za COMSUBIN.
Udarnu snagu COMSUBIN ~ine
izvi|a~i (GOI) i ronioci (GOS).
Izvi|a~ka jedinica je sli~na ameri~kim
SEAL i britanskim SBS, a
broji od 150 do 200 qudi. Namewena
je za: izvo|ewe neposrednih
akcija, specijalno mornari~ko
izvi|awe, pru`awe pomo}i u
odbrani prijateqskih zemaqa i
protivteroristi~ku borbu na moru
i kopnu.
Krajem sedamdesetih godina
pro{log veka u okviru GOI formirana
je interventna jedinica
(UIS – Unita Interventi Speciali), specijalizovana
za protivteroristi~ka
dejstva i spasavawe talaca.
Najmawa operativna borbena jedinica GOI je borbena grupa
sastavqena od {est specijalaca, a wen najmawi element je par
specijalaca. Prema nekim podacima jedinica UIS rasformirana
je osamdesetih godina pro{log veka, a wene zadatke preuzele su
GOI i GOS.
Operativna grupa ronilaca ima 50 qudi, a deli se na dve specijalisti~ke
podgrupe: borbene ronioce i protivminske ronioce.
Osim COMSUBIN-a, italijanska mornarica raspola`e i sa
posebnim operativnim grupama qudi `aba, ja~ine od 60 do 100 qudi,
od kojih su dva-tri razme{tena na svaki razara~, a {est do sedam
na svaku krstaricu italijanske mornarice sa zadatkom da podvodno
za{tite brodove od diverzanata protivnika.
Ve}ina pripadnika COMSUBIN-a dolazi iz redova bataqona
mornari~ke pe{adije San Marco.
Stanislav ARSI]
66
15. april 2007.

Priprema Blagoje NI^I]
MERIDIJANI
PUK ZA SPECIJALNE OPERACIJE
MAKEDONIJE
U Puku za specijalne operacije, elitnoj jedinici Armije Makedonije,
obele`avaju}i godi{wicu svog osnivawa, sumiraju i analiziraju
rezultate postignute u izvr{avawu redovnih obaveza na
obuci i defini{u zadatke koji stoje pred jedinicom. Posebno pa-
`qivo razmatraju se svi aspekti u~e{}a pripadnika te jedinice u
me|unarodnim mirovnim misijama. Puk nastavqa tradiciju popularnih
“Vukova” – bataqona za specijalne namene, formiranog
1. marta 1994, koji je u~estvovao u izvr{avawu kqu~nih zadataka
u procesu osamostaqivawa Makedonije i odbrani wenih granica.
Bataqon, prva jedinica popuwena profesionalnim vojnicima,
poslu`io je kao jezgro za nove organizacijske oblike, da bi
krajem 2006. godine, na osnovu Dinami~kog plana za transformaciju,
bio formiran Puk za specijalne operacije, samostalna jedinica
u okviru General{taba. Formirawem te jedinice zapo~ela je
i profesionalizacija makedonske armije.
Danas ta jedinica, u okviru Zakonom o odbrani definisanih
misija, izvodi specijalne operacije u miru, te u uslovima
kriza i konflikata, samostalno i u sadejstvu sa drugim jedinica-
ma makedonske armije, u svim zemqi{nim i vremenskim uslovima,
obezbe|uje podr{ku spoqnoj i bezbednosnoj politici zemqe,
u~estvuje u izvo|ewu zajedni~kih specijalnih operacija sa drugim
dr`avama u podr{ci mira i prevenciji konflikata, ali i u re-
{avawu regionalnih konflikata i kriza u operacijama pod kontrolom
Natoa, EU, Oebsa i UN.
Od zadataka koje stoje pred jedinicom najva`niji su: izvr-
{ewe specijalnih operacija na teritoriji Makedonije, samostalno
i u sadejstvu sa jedinicama MUP-a, u skladu sa definisanom
misijom; prikupqawe, obrada i dostavqawe obave{tajnih
podataka i informacija o snagama neprijateqa, vremenskim
prilikama i teritoriji na kojoj }e se izvoditi borbena
dejstva; podr{ka snagama MUP-a u naporima da odgovore izazovima,
rizicima pretwama po bezbednost Makedonije; u~e{}e
pripadnika jedinice u operacijama podr{ke miru i re{avawu
regionalnih konflikata i kriza u misijama koje predvode Nato,
EU, Oebs i UN; u~e{}e na me|unarodnim vojnim ve`bama, skupovima
i drugim formama saradwe kojima ja~aju me|usobno poverewe
i stabilnost regiona.
Pukom za specijalne operacije komanduje pukovnik Vladimir
Bojmacalijev.
BRODOVI NATOA
U POSETI CRNOJ GORI
Krajem marta i po~etkom aprila grupa ratnih brodova Natoa
iz sastava stalnih snaga SNMG-2 u Mediteranu, koju je predvodio
ameri~kim razara~ “Ruzvelt“, posetila je Kotor. Osim ameri~kog,
u grupi su bili brodovi iz [panije, Italije i Nema~ke. Tom posetom
realizuje se operacija “Aktivni napor“, ~iji je ciq suzbijawe
me|unarodnog terorizma i za{tita pomorskog saobra}aja u Jadranu
i na Mediteranu. To je druga poseta brodova Natoa crnogorskim
lukama koja se realizuje u okviru programa saradwe Crne Gore i
Alijanse u aktivnostima na moru.
Trodnevni boravak brodova Natoa u Boki iskori{ten je za
vi{e zajedni~kih aktivnosti i razgovora na ekspertskom nivou radi
razmene iskustva vezanih za funkcionisawe plovnog sistema
ratnih brodova iz raznih zemaqa u Jadranskom moru i sagledavawa
doprinosa Mornarice Crne Gore uspehu operacije ”Aktivni
napor”. To se prvenstveno odnosi na razmenu podataka obalskog
sistema posmatrawa i javqawa u koordinaciji sa Komandom Natoa
u Napuqu, sa kojom se ve} radi na instalirawu zajedni~kog sistema
za kontrolu mora na crnogorskoj obali.
POMORSKA VE@BA SAD
U PERSIJSKOM ZALIVU
Pomorske snage SAD u regionu Persijskog zaliva, uz samu vodenu
granicu sa Iranom, odr`ale su do sada najve}u pomorsku ve-
`bu na kojoj je u~estvovalo oko 10.000 ameri~kih vojnika razli-
~itih profila. Za potrebe ve`be anga`ovana su dva nosa~a aviona
(“Dvajt Ajzenhauer“ i “Stenis“), dve udarne grupe sa oko 30 brodova
i vi{e od stotinu borbenih aviona. Prema izjavi predstavnika
5. ameri~ke flote Kevina Andahala, ta pomorska ve`ba nije
posledica hap{ewa britanskih vojnika, niti predstavqa bilo kakvu
pripremu za napad na Iran, ve} je samo “demonstracija postignutog
nivoa stabilnosti i bezbednosti u regionu”.
U isto vreme u regionu Ormu{kog zaliva i Arapskog mora,
francuske pomorske snage, koje su u sastavu snaga Natoa u Avganistanu,
izvele su samostalnu pomorsku ve`bu, kao znak spremnosti
i podr{ke kopnenim snagama u misiji ISAF.
Komentari{u}i izvo|ewe tih ve`bi, ruski ministar inostranih
poslova Sergej Lavrov naglasio je da “izvo|ewe vojnih ve`bi
i demostracija sile u Persijskom zalivu, u ovom trenutku, mogu da
uslo`e ionako zapaqivu situaciju“.
67

SIMULACIJE
L I N E A G E 2
STARA IGRA
NA CENI
Ova igra po nekim
statistikama i top
listama mo`da i nije
najboqa u svojoj
kategoriji, ali smo
sigurni da }e pa`qiv
~italac prona}i u
ovom tekstu mnogo
informacija i u{tedeti
i novac i vreme
UU pitawu je ve} dosta stara igra Lineage 2 koja se pojavila jo{ 2003.
Tada je samo u SAD bilo oko milion i po registrovanih igra~e. Mese~na
cena koju morate da platite je 15 dolara. Naravno sada se verovatno
pitate za{to bi neko igrao tako staru igru i jo{ pla}ao za wu. Ako tako
razmi{qate
sigurno }e vam biti na umu da pogledate top liste on-line igara i vide}ete da ova
igra i nije ba{ broj jedan. Naravno, ako nemate nameru da daqe ~itate ovaj tekst
nabavite ne{to {to je na prvom ili drugom mestu neke top liste i budite sre}ni.
Ovaj tekst, kao i svi do sada, pru`a vam dodatnu informaciju i druga~iji
pogled na svet igara i simulacija. Naime Lineage 2 je interesantan proizvod jer
postoji mogu}nost da igru igrate ne pla}aju}i mese~nu nadoknadu. Takozvani "privatni
serveri" omogu}avaju vam da u`ivate u ~arima ove prelepe igre. Za razliku
od npr. igre World Of Warcraft, koja zaista ima lepu grafiku, pri~u i atmosferu,
ili novog velikog hita Warhammer On line, ili ~ak Guild Wars koja je nastala
od istog razvojnog tima kao i Lineage 2, ni{ta ne mo`e da se poredi sa ovim
"dinosaurusom" on-line igrawa.
Osim {to se preko "privatnih servera" mo`e igrati besplatno, Lineage 2
pru`a vam mogu}nost komunikacije izme|u igra~a kakvu ostali spomenuti
konkurenti nemaju. U igri Guild Wars mo`ete da kontaktirate stotine qudi na
serveru i da izaberete grupu sa kojom }ete i}i na re{avawe zadataka i istra`ivawe.
Lepo, ali ~im napustite grad, mo`ete da kontaktirate samo sa
va{om grupom. Svi neprijateqi su kompjuterski generisani i ne postoji {ansa
da sretnete nekog drugog igra~a. World Of Warcraft je to boqe re{io, ali u igri
postoji podela na dobru i lo{u stranu, pa nikakva komunikacija izme|u ta dva
sveta nije mogu}a. Naravno, ukoliko komunikacijom smatrate ubijawe drugih
igra~a onda vam to ne}e smetati. Lineage 2 vam pru`a ne{to {to se zove komunikacija
i realan odnos sa ostalim igra~ima. Nije nikakav problem da sretnete
nekog u divqini i da porazgovarate sa wime. Naravno neko }e mo`da
iskoristiti priliku i napasti vas, mo`da }e hteti da put nastavi zajedno sa
vama ili da proba da vam ne{to proda. Rase su raznovrsne i skoro svaka ima
68
15. april 2007.

vi{e zanimawa. Svako zanimawe ima vi{e kategorija pa se ne
sre}u ba{ ~esto identi~ni likovi.
Druga zanimqivost je neverovatna koli~ina oru`ja i opreme
koja je vrlo prepoznatqiva pa tako i ako sretnete nekoga ko igra
sa istom rasom i zanimawem te{ko da }e i izgledati kao i vi. Trgovina
je jedan od na~ina da zaradite novac u igri ali morate da
budete ve{t trgovac jer nigde ne stoji koja je cena niska ili visoka.
Ako vam ne po|e za rukom da ne{to prodate onda morate ili da
spustite cenu ili da se nadate da }e neko nai}i i platiti onoliko
koliko tra`ite.
Igra~i se mogu organizovati u grupe tj. klanove koji mogu da
broje do 140 igra~a. Do tri klana mogu da u|u u savez. Svaki klan
mo`e da ima svoju oznaku da bi se me|usobno razlikovali igra~i
iz pojedinih klanova. Ako ste primetili u naslovu se pojavquje oznaka
5. Naime igra se stalno mewa i dora|uje, pa je od septembra
2006. godine aktuelna verzija 5. U prethodnoj verziji klan je npr.
mogao da ima samo 40 ~lanova.
Gradovi su mesta gde se mo`ete
na miru skloniti od igra~a ili kompjuterski
upravqanih stvorewa koje
`ele da vas ubiju. Ubijawem igra~a
ne dobijate wegove stvari ve} lo{u
karmu. Lo{a karma je predstavqena
crvenim imenom igra~a pa je takve
boqe zaobilaziti. Naravno postoji
i "druga strana medaqe". To je igra~
koji je sa lo{om karmom i ukoliko
pogine gubi ne{to od predmeta koje
nosi. Tako se de{ava da igra~i ve}ih
nivoa love "negativce" u nadi da }e
tako do}i do nekog predmeta. Lo{a
karma se ne gubi lako, ve} je potrebno
da ili dovoqan broj puta poginete
ili da uni{tite poprili~an broj
stvorewa. Ukoliko poginete gubite
deo va{eg iskustva koje ste stekli
igraju}i. Kada sakupite dovoqno
iskustva dobijate ve}i nivo, a na
svakih nekoliko nivoa dobijate i
nove ve{tine. Maksimalan nivo koji
se mo`e posti}i je 80, ali da to ne
bi bila granica postoje i podnivoi,
pa nakon 75. nivoa mo`ete pre}i u
neku od potklasa i nastavite da
igrate sa 40. nivoa. Naravno, po
potrebi se mo`ete prebaciti u jednu
ili drugu klasu va{eg lika. Kada i sa
potklasom stignete na 75. nivo
postajete "nobles" i tada dobijate
neke dodatne mogu}nosti.
Naravno ni to nije kraj ve}
samo deo puta do heroja odnosno
pobednika olimpijade (turnir gde se borite protiv ostalih igra~a).
Zanimqivost je i to {to u igri mo`ete da imate svog qubimca koji
}e vam pomagati u borbi. Qubimci
zahtevaju da im se kupuje hrana i da
imaju odgovaraju}u opremu pa zahtevaju
dosta pa`we. Neki vam daju mogu-
}nost da kada porastu tj. dobiju odgovaraju}i
nivo, slu`e kao prevozno
sredstvo. Naravno, vrhunac je zmaj na
kome mo`ete da letite, ali sumwam da
}ete imati prilike da vidite tako
ne{to. Naravno, odmah da vam ka`em
da zmaja mo`e da uzgaja samo lider
klana koji ima zamak. Zamkova ima
samo nekoliko pa je te{ko da ih
zadr`ite dovoqno dugo u va{em vlasni{tvu.
Opsade zamkova su svakida{we
de{avawe jer klan koji kontroli{e
zamak dobija odre|enu taksu
od sve trgovine u obli`wem gradu.
Kao {to smo ve} rekli, komunikacija
je na visokom nivou a sa
wom dolazi i do drugarstva i qubavi.
Brak je kao normalan nastavak
qubavi mogu} u ovoj igri, ali je veoma
te{ko nabaviti ili kupiti svadbeno
odelo za mladu ili mlado`ewu.
Svadba }e vas ko{tati toliko da o
woj mo`ete da razmi{qate tek nakon
vi{e meseci igrawa i pa`qivog ostavqawa
novca "sa strane".
Pored svega ovoga mo`ete da se
zabavqate ribolovom ili organizovawem
napada na specijalna ekstremno
jaka stvorewa. Takva stvorewa
su 30 ili vi{e puta ja~a nego
stvorewe istog nivoa pa je potrebno
okupiti bar desetak igra~a dobro
opremqenih. Nagrada je obi~no neki
specijalni predmet koji vredi mnogo
ili predstavqa statusni simbol.
Mesta koja mo`ete posetiti su zaista
neverovatna pa vam se lako mo`e desiti
da poginete gledaju}i u neku
veli~anstvenu gra|evinu ili neverovatan
krajolik.
Igra na disku zauzima oko 7 gigabajta
i ne zahteva preterano jak procesor
niti jaku grafi~ku kartu, ali zato
}e vam trebati vi{e od 256 megabajta
memorije. Na kraju vas jo{ jednom
podse}amo da postoje i lep{e i ve}e i
mo`da boqe igre od Lineage 2, ali ovu
mo`ete igrati i besplatno.
Igor VASIQEVI]
69

^ETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE
RADOST
Pod visokim pokroviteqstvom
Me|unarodnog saveta za igru pri Unesku
i Svetske plesne alijanse (WDA),
^etvrti beogradski festival igre odr`ava
se od 14. do 28. aprila 2007. i na wemu
}e se predstaviti najzna~ajnije baletske
i savremene plesne grupe i najpoznatiji
svetski koreografi
Beograd predstavqa logi~no
raskr{}e balkanskog regiona, a grad svoju konkurentnost na
evropskoj festivalskoj mapi utvr|uje i organizovawem takvog
plesnog projekta. Doga|aj je koncipiran tako da predstavi
zna~ajna stremqewa savremene igre, nove produkcije, poznate
koreografe i igra~e, odnosno, da uspostavi nove standarde i
estetiku, ali i komunikaciju sa doma}om i inostranom publikom.
Nagrada Evropske inicijative iz Fonda “Jelena [anti}”,
zatim priznawe Uneska u vidu titule vode}eg plesnog projekata u
regionu Jugoisto~ne Evrope i prijem u Svetsku plesnu alijansu
bili su podsticaj i predstavqaju daqu obavezu za
manifestaciju, dok pozitivna iskustava i kritike,
pose}enost predstava i reakcije iz inostranstva,
edukativno prakti~ni u~inak i rezultati postignuti
emitovawem predstava na dr`avnoj televiziji –
– odre|uju osnovni pravac za kreaciju novih
programa.
Festival su osnovali Aja Jung i
Neboj{a Bradi}, na inicijativu
Me|unarodnog saveta za igru CID Unesko
iz Pariza, a prethodne tri
manifestacije predstavile su, izme|u
ostalog: Balet Marijinskog teatra iz
Sankt Petersburga, sa koreografijama
@or`a Balan{ina, Balet pariske opere sa
15. april 2007.

POKRETA
postavkama Vilijama Forsajta, Rudolfa Nurejeva i Morisa Be`ara,
Nacionalnu plesnu kompaniju iz Madrida i kreacije ~uvenog Na~a
Duata, Holandski plesni teatar sa koreografijama Jir`ija Kilijana,
Pola Lajtfuta i Sol Leon. Zna~ajna su bila i gostovawa nacionalnih
baleta iz Sofije, Soluna, Atine, Liona, Skopqa i Maribora, te
nastupi i postavke Jasmin Goder, \ilijerme Boteqa, Filipa Sera,
Laure Balis, Havijera de Frutosa...
Realizaciju programa podr`avaju Ministarstvo kulture
Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu Skup{tine grada
Beograda i sve ambasade i kulturni centri zemaqa u~esnica.
Obiman i privla~an koncept ^etvrtog beogradskog festivala igre
Spisi o Srbima Alfonsa de Lamartina
IDEALIZAM
OKRENUT SLOBODI
U okviru biblioteke ”Ba{tina ratnika”, ~iji je inicijator i
pokroviteq Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva
rada, zapo{qavawa i socijalne politike, Izdava~ko preduze}e
”Utopija” iz Beograda objavilo je u prevodu na srpski jezik, ali i u
francuskom izvorniku delo ”Spisi o Srbima” najzna~ajnijeg francuskog
pesnika epohe romantizma Alfonsa de Lamartina.
Prevod i obiman predgovor Lamartinovom tekstu delo je profesora
dr Jelene Novakovi}, {efa Katedre za romanistiku Filolo{kog
fakulteta u Beogradu, dok je pogovor napisao istori~ar Dejan
Risti}, savetnik u tom ministarstvu.
Lamartin je, poput brojnih svojih prethodnika, diplomata i
putopisaca, bio op~iwen jednom arhai~nom formom idealizma
okrenutog slobodi, koju je uo~io pre svih kod Srba, ali i kod drugih
balkanskih naroda. Wegov dolazak u Beograd, prvu veliku orijentalnu
varo{ ~iji vitki minareti, vreva i uskome{anost na ulicama
ispuwenim mno{tvom qudi odevenih u najrazli~itije odore, me|u kojima
istovremeno odzvawa vi{e jezika, predstavqao je do`ivqaj
ipse facto. Takav neposredan susret sa gradom koji je na Zapadu smatran
vratnicama Orijenta, mo}nim utvr|ewem oko kojeg i za koje su
~ine celove~erwe plesne produkcije nacionalnih baletskih kompanija
i plesnih trupa iz Holandije, Francuske, Izraela, Nema~ke, Brazila,
[vedske, ^e{ke i SAD, dok }e prate}e aktivnosti podrazumevati
master klase, izlo`be plesne fotografije, diskusije sa umetnicima,
filmski program i prezentacije.
Glavni ansambl Holandskog plesnog teatra (NDT I), ~iji je
podmladak (NDT II) zadivio beogradsku publiku na zatvarawu Tre}eg
festivala, otvora ovogodi{wi festival 14. aprila, u Centru Sava.
Triptih koji donose, sastavqen od dve postavke velikog majstora
Jir`ija Kilijana i jedne koreografije umetni~kog i bra~nog para
Pol Lajfut – Sol Leon, obe}ava mo`da najve}i spektakl koji je
doma}a plesna publika ikada imala prilike da vidi. Vrhunski igra~i
i postavke koje zahtevaju potpunu posve}enost izvo|a~a i publike,
pra}eni novim tehni~kim mogu}nostima i atraktivnim scenskim
efektima, neumitno postavqaju standarde savremene plesne
umetnosti.
Nastavak festivala u Beogradskom dramskom pozori{tu dovodi
francuski Balet Bijaric (15. april) sa dve predstave cewenog
Tijerija Malandena (“Igrarije” i “Don @uan”).
Sledi prvo gostovawe Baleta iz Praga (17. april) sa tri
produkcije: “Tlo pod nogama”, u koreografiji Jir`ija Kilijana,
“Obale mora” u koreografiji Petra Zuske i “Pred Naninim o~ima”
u koreografiji Icaka Galilija.
Brazilski igra~ i koreograf Ismael Ivo donosi
autobiografski solo “Delirijum detiwstva” (20. april). Beogradskoj
publici poznat sa jednog od prethodnih izdawa Bitefa, Ismael Ivo je
i direktor presti`nog plesnog festivala u Veneciji.
Velika scena pozori{ta na Krstu mo`e se pohvaliti i
gostovawem kompanije Pretty Ugly Tanz iz Kelna (22. aprila), koja je
spremna da iznenadi i na{u publiku, ba{ onako kako to ~ini u
drugim evropskim gradovima.
Jedna od najboqih igra~ica sveta i muza mnogih va`nih
koreografa Talija Paz, dolazi iz Tel Aviva, sa dve produkcije (24.
april). “Magnolija” belgijskog koreografa Stajna Selisa i
“Habajata”, u koreografiji Britanca Najxela ^ernoka.
Iz ameri~ke dr`ave Oklahoma sti`e Tulza Balet (26. april) sa
postavkama [panca Na~a Duata, Korejke Jang Sju Hui i Amerikanke
Tvajle Tarp, {irokoj publici poznate iz kultnih filmova: “Kosa“,
“Bele no}i“, “Amadeus“, “Regtajm“...
Sam kraj Festivala vrati}e publiku u Centar Sava, kako bi
u`ivali u prvom gostovawu {vedskog Kulberg baleta u Beogradu (28.
april) i postavkama: “Aluminijum”, ~uvenog Matsa Eka, i “Kao Ako”,
mladog, ali na svetskim scenama sveprisutnog Johana Ingera.
D. M.
se vekovima ranije vodili krvavi ratovi i
podizale bune, ostavio je sna`an utisak na
Lamartina.
Lamartinova privla~na i emotivna
proza, wegovi stavovi u odnosu na isto~no
pitawe, a naro~ito velika popularnost koju
je u`ivao kao pesnik, sna`no su okrenuli
javno mwewe u Francuskoj protiv zvani~ne
spoqne politike Pariza, koja se zasnivala
na o~uvawu integriteta Otomanskog carstva.
Bele`e}i svoje utiske sa proputovawa
Srbijom, Lamartin se u vi{e mahova
dirqivim re~ima, tipi~nim za jednog romanti~ara,
osvrnuo na slobodarstvo Srba, a posebno na ]ele-kulu
u Ni{u, koja ga nije ostavila ravnodu{nim.
“Srpski narod imao je ponosito srce koje se moglo rascepiti,
ali ne i saviti, kao {to se ne mo`e saviti ni srce hrasta u gori“,
zapisao je u svom delu Istorija Turske.
Zbirno objavqivawe najzna~ajnijih Lamartinovih osvrta o Srbima,
koji mahom poti~u iz wegovog “Putovawa po Orijentu“, predstavqa
dragocen i plemenit napor da se pripadnici dva stara
evropska naroda, srpskog i francuskog, iz ugla wegovih putopisnih
bele`aka podsete na Lamartina, iskrenog zagovornika prava na
`ivot u slobodu i zaqubqenika u tematski, stilski, jezi~ki i simboli~ki
beskrajno raznoliku i bogatu srpsku epsku poeziju.
D. RISTI]
71

FEQTON
V O J N I M U Z E J I B E O G R A D S K A T V R \ A V A
Pi{e Predrag LA@ETI]
PO^ECI I OBNOVA
Vojni muzej, ustanova
od posebnog zna~aja
u srpskoj kulturi,
oslowen na bogatu
istoriju, nastao
u godini sticawa
dr`avne nezavisnosti
Kne`evine Srbije,
pamti mnoge ratove,
smene dinastija,
politi~kih sistema
i ideologija,
temeqna razarawa
i pqa~kawa, ali i
svoje brojne – nove
po~etke
Istorija Vojnog muzeja je slika kontinuiteta i diskontinuiteta istorije srpskog
naroda, trajawe koje prekora~uje vi{e qudskih `ivota, postojawe nekoliko
dr`ava i re`ima, a pam}ewe koje je materijalizovano u wegovim zbirkama
svedo~i i o generacijama muzejskih pregalaca koje su nastojale da sa~uvaju se-
}awe o precima i ostave trag o sebi i svom zna~aju u muzeju.
Sa usponom gra|anskog dru{tva u Srbiji sazrevala je ideja o stvarawu muzeja
kao veoma va`nih ustanova kulture u o~uvawu nacionalnog identiteta srpskog naroda.
Srpski dr`avnici i politi~ari anga`ovali su se da stvore {to povoqnije
uslove za vo|ewe nacionalne politike u borbi za oslobo|ewe, ali i da se to prika`e
doma}em stanovni{tvu i strancima, odnosno da muzejske postavke progovore i
o ulozi vladaju}e dinastije u borbi za nezavisnost.
Sve to u~inilo je da knez Milan Obrenovi}, pored postoje}eg Narodnog muzeja,
na svoj ro|endan 22. avgusta 1878. godine (u danu kada je pro~itana proklamacija
o nezavisnosti Kne`evine Srbije) donese Ukaz o osnivawu Vojnog muzeja, kome je
dat zadatak da prikupqa predmete zna~ajne za istoriju Srpske vojske, naoru`awa i
ratovawa uop{te.
Ministar vojni pukovnik Jovan Mi{kovi} propisao je 27. maja 1879. Pravila
za Vojni muzej, kojima su precizirani na~in prikupqawa muzejskih predmeta, wihovo
~uvawe i posete muzeju. Dok se ne izgradi posebna zgrada za Vojni muzej, predmete
je trebalo slati u “magacine b. Materijala, za koju }e ceq upravnik odrediti naro~ito
odvojeno odelewe”. Za delatnost Vojnog muzeja bila je zadu`eno Artiqerijsko
odeqewe ministarstva vojnog, formirano 1879, ~iji je na~elnik, major Pavle
[afarik, preuzeo i obaveze ~uvara Vojnog muzeja.
NA VRATIMA EVROPE
U vreme dono{ewa Ustrojstva i Pravila za Vojni muzej, Kne`evina Srbija bila
je zaokupqena brojnim problemima, ~ije je re{avawe potisnulo u drugi plan pitawe
prikupqawa predmeta za Muzej, wegovu organizaciju i ure|ewe stalne izlo-
`bene postavke. Srpske vlade bile su zaokupqene sklapawem brojnih privremenih
konvencija i trgova~kih ugovora, ure|ewem policijske i sudske vlasti, agrarnim pitawem
i drugim problemima u srezovima pripojenim Srbiji odlukom Berlinskog
kongresa, zatim vra}awem ratnog duga, katastrofalnim finansijskim stawem, u kome
je dr`avna kasa bila prazna, a narod siroma{io, i uop{te materijalnom bedom
72
15. april 2007.

stanovni{tva u isto~noj Srbiji popaqenoj u srpsko-turskom ratu.
Formirawe Vojnog muzeja potisnula je u drugi plan i zaokupqenost
Vlade i vojnog vrha, po~etkom osamdesetih godina 19. veka, ukidawem
narodne vojske i uvo|ewem op{te vojne obaveze i slu`be u
staja}oj vojsci, preoru`awem vojske, pove}awem oficirskog kadra,
me|ustrana~kim sukobima, finansijskim skandalima, uz sumwi~ewa i
netrpeqivost me|u politi~arima, trgovinu polo`ajima u dr`avnom
vrhu i diplomatiji, sukobe ideja parlamentarizma i `eqe kraqa za
li~nim re`imom, poku{aje dr`avnog udara kraqa Milana, a pa`wu
je zahtevala i izrada Nacrta ustava. Sve to zajedno finansijski je
optere}ivalo zemqu i onemogu}avalo razvoj drugih neophodnih institucija,
a me|u wima su najzapostavqenije bile one kulturne.
Iako su godinama prikupqani predmeti
za Vojni muzej i postavqani wegovi ”~uvari”,
sve do po~etka 20. veka, nije se mnogo
uradilo na realizaciji i otvarawu stalne
izlo`bene postavke. Veridba i `enidba
kraqa Aleksandra Obrenovi}a sa Dragom
Ma{in dovela je do novog potresa u politi~kom
`ivotu Srbije, koji se zavr{io wihovim
ubistvom maja 1903. godine. Tim doga|ajem
ugasila se ne samo dinastija Obrenovi}a
ve} je u~iwen i dr`avni prevrat, a
Narodna skup{tina je izabrala Petra Kara|or|evi}a
za novog srpskog kraqa.
Povratak dinastije Kara|or|evi} na
vlast pru`io je, me|utim, priliku da se povrati
nacionalni ponos i samopouzdawe,
da se ukloni utu~enost i ose}awe nemo}i koje
je lebdelo Srbijom posle brojnih smena
vlada, krvavo ugu{enih buna, cenzure i zabrane
zborova, pokradenih izbora, intriga,
dr`avnih udara, promena spoqne politike,
diktatorskog pona{awa vladara, poraza
na Slivnici...
Prilikom priprema za proslavu stogodi{wice Prvog srpskog
ustanka i Programom o krunidbenim sve~anostima 1904, planirano
je i otvarawe Vojnog muzeja. Za wegov sme{taj izabrana je, pak, omawa
osmougaona zgrada pre~nika 15 metara, preostala iz “turskog
doba”, koja se nalazila u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave, pored
zgrade General{taba i Rimskog bunara, okru`ena zgradama kasarne,
Komande staja}e vojske i komande Beogradske tvr|ave.
Kao u evropskim dr`avama, koje su imale dugu vojni~ku tradiciju,
i gde su vojni muzeji bili sme{teni u zamkovima ili tvr|avama,
tako je i srpskom Vojnom muzeju odre|eno mesto na bedemima Beogradske
tvr|ave sa izuzetno lepim, ali i va`nim strategijskim polo-
`ajem. Naime, Beogradska tvr|ava je, ina~e, bila san i meta susednih
imperija, kroz istoriju nazivana “vratima Evrope”, “bedemom
hri{}anstva”, “kqu~em Ugarske”, za koju je turski geograf i putopisac
Evlija ^elebi(ja) pisao da je “pravi dragi kamen pun divote”.
Kraq Milan Obrenovi},
osniva~ Vojnog muzeja u Beogradu
OTVARAWE MUZEJA
Vojni muzej bio je, dakle, sme{ten na prostoru koji je, posle
preuzimawa Gorweg grada od Turaka 1867, postepeno uredila Srpska
vojska i zatvorenici koji su se nalazili zato~eni u kazamatima
tvr|ave, ali uglavnom, za vojni~ke potrebe. Iako je od vremena kneza
Mihaila Obrenovi}a bilo namera da se Kalemegdan uredi kao
park, wegovo plansko ure|ewe po~elo je tek 1890. godine. Tada je
Komanda tvr|ave predala deo Velikog Kalemegdana Beogradskoj op-
{tini, na kome su zasa|eni kestenovi, a slede}e godine postavqen
je spomenik \uri Dani~i}u, ~ime je, do kraja 19. veka, deo Kalemegdana
dobio izgled parka.
Prema putopiscu Feliksu Kanicu, u Gorwem gradu nije se do
kraja 19. veka mnogo promenilo. Kao i ranije, desno od ulaza u Sahat-kulu
bilo je “turbe” muslimanske devojke, koje je, u to vreme, bilo
vojnomedicinska ambulanta, a drugo obli`we turbe (turbe Damad
Ali-pa{e) kori{teno je za radwu u kojoj je nekoliko “slobodwaka”
(ka`wenici bez lanca) prodavalo doma}e radove u drvorezu i ~etke.
Prema Kanicu, u kazamatima prostranog venca bastiona bilo je
sme{teno od 1.000 do 1.500 ka`wenika, osu|enih na kaznu prinud-
nog rada ili na tamnicu. Kroz park u kome je “podignuta osve`avaju-
}a pivnica za `ednog vojnika ili gra|anina”, kroz drvored i pored
cvetnih leja, koje su ka`wenici ure|ivali, dolazilo se na “gorwi
trg”. Wega su uokvirivali pe{adijska i artiqerijska podoficirska
{kola, skladi{ta i druge zgrade, a glavni ukras ~inio je nekada{wi
pa{in konak, u ~ijem je jednom delu bio kraq Milan, kao vrhovni zapovednik
“aktivne vojske”, a u drugom General{tab. Pored te zgrade
bile su izlo`ene austrijske i turske topovske cevi i merzeri, ali i
one iz kojih je Kara|or|e 1806. pucao na Beogradsku tvr|avu.
Promenom gospodara tvr|ava nije promenila status zna~ajnog
strategijskog i vojnog objekta. Naprotiv, ona je postala “kasarna srpske
staja}e vojske”. Vojni muzej bio je sme{ten na mestu gde se nalazio
vojni vrh Srpske vojske i wegove komande i gde
su se, od ranije, prikupqali trofejni topovi
i razme{tali pored zgrade General{taba.
Uprava Vojnog muzeja, ~ija se kancelarija
nalazila u Gorwem gradu Beogradske
tvr|ave, objavqivala je po~etkom maja
1904. pozive za prikupqawe predmeta na
dar ili za otkup potomcima slavnih ratnika
da, najdaqe do polovine juna te godine, po-
{aqu “sve {to bi se zateklo od oru`ja, oru-
`nog pribora, odela, zastava, poveqa, pisama”,
sa podacima kome je pripadalo. O
ure|ewu Muzeja brinuo je Odbor Vojnog muzeja
– upravnik potpukovnik Vladimir Rajkovi},
vajar \or|e Jovanovi}, koji je za postavku
izradio i bistu vo`da Kara|or|a,
aran`er Karlo @egula, koji je svoju ve{tinu
u ure|ewu enterijera ve} pokazao na Pariskoj
izlo`bi 1900. i Vje}eslav Juza, slikar
i administrativni ~inovnik.
Proslava stogodi{wice Prvog srpskog
ustanka bila je podre|ena glavnoj sve~anosti,
~inu krunisawa Petra Kara|or|evi}a.
Programom sve~anosti krunisawa i sam ~in bili su predvi|eni za
20, 21. i 22. septembar 1904. godine. U nizu manifestacija povodom
tog zna~ajnog jubileja, bilo je predvi|eno da se 22. septembra
1904, u 16 ~asova, otvori Vojni muzej.
Prethodnog dana krunisani kraq Petar Kara|or|evi} je 22.
septembra u pratwi crnogorskog kwaza Danila Petrovi}a i svoje
svite u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave sve~ano otvorio prvu stalnu
postavku Vojnog muzeja, ~ime su zavr{ene trodnevne krunidbene
sve~anosti i proslava sto godina od po~etka Prvog srpskog ustanka.
Vojni muzej bio je otvoren za gra|ane svakog dana, a ulaz je bio
besplatan. O tome su gra|ani bili obave{teni preko {tampe. Postavka
je, naravno, izazvala veliko zanimawe “na{eg naroda, koji
je u masama, gologlav prolazio kroz Muzej kao kroz neko svetili-
{te”, a “navala publike” u Vojni muzej prvih dana posle sve~anog
otvarawa “bila je tolika da su se vrata Muzeja po nekoliko puta
dnevno morala zatvarati da bi oni koji su u{li na miru mogli razgledati
Muzej”. Osim pojedina~nih znati`eqnika i po{tovalaca
srpske istorije, Vojni muzej su, izme|u ostalih znamenitosti Beograda,
obavezno pose}ivale |a~ke ekskurzije i organizovane grupe. One
su dolazile ne samo iz Srbije nego i iz mesta Austrougarske monarhije
u kojima je `ivelo srpsko stanovni{tvo.
Doprinos afirmaciji Srbije, tokom 1907, dao je i Vojni muzej,
jer je sa svojim eksponatima iza{ao van granica zemqe, u~estvuju}i
na velikoj Balkanskoj izlo`bi u Londonu, na kojoj je bila predstavqena
i Kraqevina Srbija.
RU[EWE SPOMENIKA KARA\OR\U
Do po~etka balkanskih ratova 1912. godine Vojni muzej nije imao
zna~ajnijih aktivnosti niti su Beogradska tvr|ava i Kalemegdanski
park pretrpeli ve}e izmene. Balkanski ratovi, vo|eni daleko od prestonice,
nisu ostavili ve}i negativni uticaj na Vojni muzej i ostale
beogradske muzeje. Do promene na prostoru Kalemegdanskog parka do-
{lo je posle zavr{etka balkanskih ratova u trenucima trijumfa, tri
dana posle sklopqenog ugovora o miru, kada je na Velikom Kalemegdanu
13. avgusta 1913. postavqen spomenik vo`du Kara|or|u.
73

FEQTON
Me|utim, po~etak Prvog svetskog rata, koji se razbuktao ubrzo
po{to je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914, potpuno je
zaustavio razvoj svih kulturnih institucija u Srbiji i Beogradu i doveo
do wihovog velikog stradawa. Beograd je bio izlo`en ~estim artiqerijskim
napadima, tokom kojih su pogo|eni brojni civilni objekti.
Austrougarski i nema~ki napad na Srbiju ponovo je po~eo 5. oktobra
1915. godine. Pre podne 6. oktobra 1915. dva nema~ka aviona
naru{ila su mir zati{ja i puna dva sata kru`ila nad Beogradom vr-
{e}i izvi|awe i aero-snimawa. Te{ka oru|a iz austrougarskog Zemunskog
artiqerijskog sektora imala su, uglavnom, zadatak da neutrali{u
odbranu Gorweg i Doweg grada Beogradske tvr|ave, pa su 6. oktobra
te godine, od 14 ~asova, otvorila najja~u vatru na Beograd,
uglavnom na Gradski odsek (Grad i Kalemegdan). Te no}i gradski bedemi
su se tresli, lomili, prskali, oficiri napu{tali razru{ene stanove,
a {tab iz Gorweg grada preme{ten je u kapiju ispod Sahat-kule.
Granate 305 mm probile su
bedem iznad “robija{kih }elija”
i zid debeo dva metra. Upale su u
}eliju i eksplozijom prelomile
ogromne zidine. Iza Roksandi}evog
“Ribara”, u kalemegdanskom
parku, bili su ukopani srpski
poqski topovi, ~ije su se cevi “du-
`ile prema Zemunu”, a u rup~agama
iskopanim neprijateqevim
granatama sedeli su vojnici 10.
kadrovskog puka, motre}i na svaki
pokret preko Save. Srpske trupe
su, me|utim, u prvoj polovini
no}i 9. oktobra morale da napuste
Dowi i Gorwi grad Beogradske
tvr|ave.
Posle vi{ednevnih borbi i oko 30.000 ispaqenih granata na
Beograd, koji je pretrpeo velika razarawa i `rtve, nema~ke trupe
su ga zauzele. Pogo|ena nema~kim granatama, zgrada Vojnog muzeja je,
kao i sve druge vojne zgrade u Gorwem i Dowem gradu Beogradske tvr-
|ave, bila – razorena.
Predmete Vojnog muzeja, koji su evakuisani iz Beograda u dva vagona,
Nemci su opqa~kali po~etkom novembra 1915. na `elezni~koj
stanici u Stala}u. General Vojislav Vukovi} smatrao je da se to dogodilo
desetak kilometara daqe, na pruzi prema Ni{u, kod \unisa,
gde voz zbog poru{enog mosta nije mogao da pre|e Ju`nu Moravu.
Odabrane zbirke Muzeja odnete su odatle u be~ki i pe{tanski muzej.
Od po~etka okupacije Srbije, na prostoru koji je bio pod bugarskom
upravom, zabrawena je upotreba srpskih li~nih imena, natpisa
i jezika. A u austrougarskom vojnom guvernmanu promewena su
imena ulica koja su podse}ala na srpsku istoriju, dinastiju Kara-
|or|evi}a, Rusiju i Antantu. U Beogradu je, na primer, promeweno
oko 24 odsto imena ulica, poskidani su i svi natpisi }irilicom ili
oni koji su imali srpska obele`ja.
Nema~ki aero-foto snimak beogradske tvr|ave posle
granatirawa oktobra 1915. godine
INICIJATIVA SA SOLUNSKOG FRONTA
U oblasti koja je bila pod austrougarskom kontrolom bili su
zabraweni svi oblici javnog `ivota, raspu{tene su sve politi~ke,
profesionalne, kulturne i sportske organizacije. U poku{aju da zatru
sve {to je srpsko, sve {to je moglo da ja~a nacionalna ose}awa
Srba, Austrijanci su 1916. u Beogradu poru{ili spomenik Kara-
|or|u na Velikom Kalemegdanu pod izgovorom da je ve} bio o{te}en
u toku bombardovawa. Umesto toga, Austrijanci su namerili da na
wegovom mestu podignu spomenik svom caru Frawi Josifu.
Svetski rat, ~iji se kraj po~etkom 1917. jo{ nije nazirao, pokolebao
je temeqe qudske kulture i poru{io osnove mirnog kulturnog
`ivota u svetu. Ideje i vrednosti koje su ~ove~anstvu posle vekovne
borbe ostavile prethodne generacije bile su “divqa~ki unaka`ene”
i postavile pitawe da li je ovaj rat slom civilizacije ili
je samo prolazni “pustahijski bes jednog povampirenog sredwevekovnog
varvarizma”. Doga|aji koji su pre`ivqavani bili su veliki a
posledice ogromne, pa je otuda na svim stranama do{lo do pojedina~nih
ili kolektivnih te`wi da se za istoriju tog rata sakupi i sa-
~uva od zaborava sve {to se na wega odnosilo, sve {to bi doprinelo
da se ovaj doga|aj, jedinstven u svetskoj istoriji, “predstavi potomstvu
{to vernije i reqefnije, kako po svojim uzrocima, tako i po
vo|ewu rata, trajawu i posledicama koje }e sobom doneti”.
Ve} na po~etku rata kod zara}enih strana javila se ista misao:
da se na jednom mestu prikupqa dokumentacija o ratu i svemu
onome {to ga je pratilo i imalo zna~aj za wegovo sveobuhvatnije sagledavawe.
Skoro u isto vreme u Francuskoj, Engleskoj i Nema~koj,
pojedinci i institucije, a u Italiji pojedini gradovi, spontano su
dolazili na ideju o osnivawu ratnog muzeja.
Na Solunskom frontu, po~etkom 1917, iznova se, recimo, pojavila
ideja o prikupqawu istorijskog materijala radi obnavqawa Vojnog
muzeja. Komandant 1. bataqona 8. puka, potpukovnik Radomir Elezovi},
koji je u prvim danima rata 1914. branio Beogradsku tvr|avu i
muzej u woj, pisao je marta 1917, sa prve linije fronta, da “ranije
mali i neznani, posta}emo poznati i po{tovani od saveznika kao i
od neprijateqa” i da }e “posle
rata silni stranci nagrnuti u nekada
malu zemqu velikih junaka i
ono {to }e strance najvi{e interesovati
bi}e sve {to je imalo
veze sa na{im ratovima”.
Ministarstvo vojno izdalo
je 26. jula 1917. nare|ewe Vrhovnoj
komandi, u kojem se podse}alo
na Vojni muzej koji je postojao
u otaxbini i koji je, pored
svih poku{aja da se spase,
ostao neprijatequ u rukama, da
se stvori nova zbirka. Namera
da se prikupqaju predmeti za novu
zbirku Vojnog muzeja obrazlagana
je potrebom da se svi savremenici,
ali i pokoqewa, opomiwu na nat~ove~anske napore i `rtve
koje je podneo srpski narod i wegova vojska “brane}i stopu po stopu
svoje drage otaxbine, gube}i je na na~in kakvome u istoriji nema
ravna i povra}aju}i je besprimernim po`rtvovawem u zajednici sa
saveznicima”. Patwa i u`asi rata i “sva veli~ina i silina du{e”
naroda i herojstvo Srpske vojske, pored toga {to je trebalo da se
opi{u u “masama kwiga i opeva u pesmama”, trebalo je i da se ovekove~e
prikupqawem predmeta za zbirke Vojnog muzeja.
Rade}i u slikarskom ateqeu Vrhovne komande u Solunu, ratni
slikar Mihailo Milovanovi} razra|ivao je brojne studije. Namera
mu je bila da se posle zavr{etka rata u Vojnom muzeju u Beogradu izradi
nekoliko panoramskih slika, kojima bi se ovekove~ile najzna-
~ajnije pobede Srpske vojske. Tu ideju predo~io je vojvodi @ivojinu
Mi{i}u, a potom i regentu Aleksandru Kara|or|evi}u. Oni su mu
tada predlo`ili da podnese pismeni predlog sa detaqnim obrazlo-
`ewima, {to je on i u~inio odmah po dolasku u oslobo|eni Beograd.
Nekoliko dana posle proboja Solunskog fronta ministar vojni
general Mihailo Ra{i} je, 19. septembra 1918, obnovio naredbu
o prikupqawu predmeta za Vojni muzej. Naredba je {tampana i
izdata svim vojnim i civilnim vlastima.
U isto vreme i uprava Vojnog muzeja, sa potpukovnikom Radomirom
Elezovi}em na ~elu, uputila je poziv za prikupqawe muzejskih
predmeta. Zahtevano je prikupqawe apsolutno svega {to se odnosilo
na Prvi svetski rat, kako u Srbiji i savezni~kim zemqama, tako
i u neutralnim i neprijateqskim zemqama.
Shvatawe vi{edimenzionalnosti rata i wegovog zna~aja iziskivalo
je da se u pozivu insistira na prikupqawu veoma {irokog
spektra predmeta koji su bili dragoceni za obnovu Vojnog muzeja.
Obnovqeni muzej trebalo je da ima ve}i zna~aj za potomke nego {to
su ga imali savezni~ki ratni muzeji, jer je srpski narod u Prvom
svetskom ratu dao sve {to je mogao dati, a Srbija se “u wemu najvi-
{e `rtvovala za ~ast i dostojanstvo, jer je u wemu izgubila gotovo
sve”. Zapravo, tra`eno je da se budu}im generacijama ostavi {to
potpunija uspomena na “najkrvaviju, najslavniju i najva`niju epohu”
srpske istorije.
(Nastavak u slede}em broju)
74
15. april 2007.

DOGODILO SE...
16. april 1867.
Ro|en je ameri~ki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, koji je
1903. sa bratom Orvilom izveo prvi let avionom. Let je trajao 59
sekundi, a avion je preleteo 285 metara.
16. april 1944.
Savezni~ka avijacija, bez najave, na Uskrs,
bombardovala Beograd. Poginulo
je vi{e od 1.200 qudi, vi{e hiqada je
povre|eno, a razoreno je oko 600 zgrada.
Do septembra 1944. usledilo je jo{
deset takvih anglo-ameri~kih bombardovawa
Srbije.
17. april 1941.
U Beogradu je u 21 ~as potpisana bezuslovna kapitulacija vojske Kraqevine
Jugoslavije.
17. april 1961.
Uz podr{ku SAD, kubanski desni~ari u egzilu iskrcali se u “Zalivu
sviwa“ na Kubi, s namerom da obore Fidela Kastra. U trodnevnim
borbama ubijeno je oko 100, a zarobqeno vi{e od hiqadu napada~a.
18. april 1867.
Otomanska imperija je povukla svoje garnizone iz Beograda, [apca,
Smedereva i Kladova. Sutradan, turski izaslanik predao je na Kalemegdan
knezu Mihailu Obrenovi}u kqu~eve Beograda i drugih srpskih
gradova.
18. april 1954.
Gamal Abdel Naser, jedan od vo|a udara
kojim je 1953. svrgnut kraq Faruk
Prvi, postao je premijer i vojni guverner
Egipta.
18. april 1955.
Umro je nema~ki nau~nik Albert Ajn-
{tajn, tvorac teorije relativiteta. Od dolaska nacista na vlast u
Nema~koj 1933, `iveo je u SAD. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je
1921. godine.
18. april 1956.
Raspu{ten je Informbiro, savetodavno i koordinaciono telo devet
evropskih komunisti~kih i radni~kih partija.
19. april 1943.
Po~eo ustanak Jevreja u Var{avi, koji
je, uz vi{e hiqada `rtava, ugu{en 16.
maja. Nema~ki nacisti su u borbi potpuno
razorili i spalili Var{avski geto,
a 58.000 qudi poslato je u koncentracione
logore.
20. april 1993.
@estoke borbe muslimanskih i hrvatskih snaga u BiH. Za pet dana u
sukobima nominalnih saveznika, na obe strane, poginulo je vi{e od
200 qudi.
20. april 1995.
Umro je jugoslovenski politi~ar i pisac Milovan \ilas, “najpoznatiji
disident komunisti~kog sveta posle Drugog svetskog rata“.
20. april 1999.
U prepunom hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su slu`ili ruski
i srpski patrijarh Aleksej Drugi i Pavle, posle koje su se “Molitvom
za mir“ obratili desetinama hiqada qudi na platou ispred najve}e
srpske crkve.
21. april 1999.
U vazdu{nim napadima Natoa na Jugoslaviju pogo|eni
su poslovna zgrada “U{}e“ u Novom Beogradu
i @e`eqev most na Dunavu u Novom Sadu.
21. april 1967.
U Gr~koj posle vojnog udara na vlast dolazi vojna
hunta.
23. april 1815.
Na sastanku vi|enijih qudi u Takovu, za vo|u
Drugog srpskog ustanka izabran Milo{ Obre-
VREMEPLOV
novi}. Te`i{te ustanka bilo je u Rudni~koj, Vaqevskoj, ^a~anskoj i
Kragujeva~koj nahiji.
23. april 1913.
Turska posada Skadra predala se Crnogorskoj vojsci. Komandant odbrane
Skadra, Esad-pa{a predao je sutradan kqu~eve grada crnogorskom
prestolonasledniku Danilu.
25. april 1915.
Savezni~ki desant na Galipoqe. Iskrcan je ekspedicioni
korpus od 65.000 qudi, koji je po~etkom
1916. evakuisan u Solun.
25. april 1945.
Ameri~ke i sovjetske trupe sastale su se kod
Torgaua na Labi. Kraj rata bio je na vidiku.
25. april – 26. jun 1945.
Odr`ana osniva~ka skup{tina Organizacije
ujediwenih nacija u San Francisku.
25. april 1974.
Pad fa{isti~kog re`ima u Portugaliji.
26. april 1915.
Potpisan tajni Londonski sporazum, kojim sile Antante za ulazak
Italije u rat toj zemqi obe}avaju veliki deo slovena~kog i hrvatskog
primorja.
27. april 1939.
U Velikoj Britaniji izglasan Zakon o op{toj vojnoj obavezi.
27. april 1992.
Na sve~anoj sednici oba ve}a Saveznog parlamenta prihva}en je Ustav
Savezne Republike Jugoslavije.
28. april 1919.
U Parizu usvojen predlog Statuta Dru{tva naroda i potpisan Pakt
kojim je obrazovano Dru{tvo naroda.
28. april 1969.
Posle negativnog rezultata referenduma, proslavqeni
francuski vojskovo|a i dr`avnik
[arl de Gol povukao se iz politi~kog `ivota
Francuske.
29. april 1929.
Umro je srpski vojvoda Stepan – Stepa Stepanovi},
general i ministar vojske 1908. i od
1911. do 1912. godine.
29. april 1992.
Jedinice teritorijalne odbrane i policije Bosne i Hercegovine blokirale
su kasarne JNA u Sarajevu.
29. april 1999.
U vazdu{nim udarima Natoa sru{en je televizijski toraw na Avali.
30. april 1941.
Nemci doneli odluku da se plan napada na SSSR “Barbarosa”odlo-
`i za 22. jun 1941. godine.
30. april 1945.
Adolf Hitler izvr{io samoubistvo.
30. april 1803.
SAD su od Napoleona Bonaparte, za petnaest miliona dolara, kupile
Luizijanu, koja je istog dana 1812. i formalno u{la u sastav ameri~ke
dr`ave kao wena 18. ~lanica.
30. april 1941.
Nezavisna Dr`ava Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti,
na osnovu kojeg su po~eli masovni progoni Srba, Jevreja i Roma.
30. april 1945.
Jugoslovenska vojska oslobodila usta{ki logor Jasenovac.
30. april 1975.
Padom Sajgona, u koji su u{le snage Severnog Vijetnama, okon~an je
Vijetnamski rat. U 30-godi{wem ratu poginulo je oko 58.000 Amerikanaca
i tri miliona Vijetnamaca, me|u wima dva miliona civila.
30. april 1999.
U vazdu{nim napadima Natoa na SRJ pogo|ene su zgrade Ministarstva
odbrane i General{taba VJ u u`em centru Beograda.
Pripremio Miqan MILKI]
75

LI^NOSTI
DIMITRIJE
DAVIDOVI]
RODOQUB
PRE SVEGA
Samo delatnost u
oblasti novinarstva i
publicistike bila bi mu
dovoqna za po~asno
mesto u srpskoj istoriji.
Pridodaju}i joj i
dr`avni~ke du`nosti,
wegov ugled i mesto u
srpskom panteonu
tvoraca novovekovne
dr`avnosti, samo su jo{
vi{e uzdignuti. Ipak,
osim neizmerne qubavi
prema svom rodu,
Davidovi} je ostao
poznat, i u svetskim
razmerama, po tome {to
je 1835. godine, za samo
dvadeset dana, napisao
~uveni Sretewski ustav,
prvi u istoriji moderne
Srbije.
NNa Mitrovdan, 8. novembra pro{le godine, povodom usvajawa Ustava Srbije,
predsednik Vlade Vojislav Ko{tunica re~e: “Danas je ne samo sve~an nego i
istorijski ~in. Srbija je posle 103 godine dobila Ustav kao samostalna dr-
`ava. Dobar, demokratski ustav. Do wega je do{la ne tako brzo, ali temeqno
i uz naj{iri dru{tveni i politi~ki konsenzus. Ovaj ustav potpuno je primeren,
pisan saglasno najboqem u ustavnom pravu i ustavnoj praksi ... Ustav pripada
narodu. Ovo je zaista narodni ustav ...”
Hteli to ili ne, taj Mitrovdan i istorijski ~in dono{ewa Ustava, neizbe`no
podse}aju na vreme od pre sedamnaest decenija (1835), kada je donet, ~esto pomiwani,
Sretewski ustav. Wega je za 20 dana, {to je svojevrsni rekord u ustavnoj
praksi sveta, napisao Dimitrije Davidovi}, novinar i publicista, pa je i to lep
povod za podse}awe na tog darovitog i znamenitog ~oveka.
NOVINE SRPSKE
Dimitrije Davidovi} (1789–1838) ro|en je u Zemunu. Gimnaziju je u~io u Karlovcima
i Pe{ti, a tri godine je studirao medicinu u Pe{ti i Be~u. Bez `eqe da se
tim poslom bavi, napustio je studije i posvetio se novinarstvu. Prvi u srpskom narodu
pokrenuo je “Novine srpske”, koje je izdavao najpre u Be~u (1813–1821), a potom
u Milo{evoj Srbiji (1834–1835).
U Srbiju je do{ao 1821. i do 1829. bio je sekretar Kne`evske kancelarije.
Od tada pa do 1833. bio je ~lan delegacije za pregovore sa Turcima i zaslu`an za
wihov povoqan ishod. Dabome, tih nekoliko nazna~enih biografskih podataka ne
daju potpunu sliku o velikanu. Wegovi savremenici, qudi koji su ga poznavali “izbliza”
i oni koji su ga “studirali”, ostavili su podosta pisanog traga o wemu.
Omalen rastom, sitne glave (nadimak “[vr}a” i “Lucifer”), ro{avog lica zbog
prele`anih bogiwa, slabog vida i skoro uvek suznih o~iju, voleo je da ismeva gorde
qude “osobenim stavqawem maramice na nos”. Bio je blage naravi, ponosan i vesele
prirode, umeren u jelu i pi}u. Znao je da igra karte, ali nije bio kockar. Novac je voleo
i nemilice ga tro{io, posebno kad je do~ekivao i ugo{}avao posetioce, koji su,
poput Pirha, boravili u wegovom domu. Za wega Vuka{in Radi{i} ka`e: “Bio je ugodnik
i verni sluga svete istine i pravde do groba svog”. Dimitrijevi savremenici smatraju
da “niko nije mogao da ga natera da radi protiv svojih ube|ewa, pa je ~esto
stradao ... Nije umeo da otrpi, nije mogao da se uzdr`i kada je u pitawu nepravda”.
Za Dimitrija ka`u da je bio “pokreta~ mnogih ideja, ali zbog nedostatka upornosti,
ideje nije privodio kraju”. No, nije uvek bilo tako. Najboqi primer brzog,
ali dobro ura|enog posla, jeste brzo stvarawe Sretewskog ustava, {to predsta-
76
15. april 2007.

vqa rekord u ustavnoj povesti sveta. Za taj “podvig” zaslu`an je i
kwaz. Naime, iza prili~no pla{qivog Dimitrija, kome je trebalo
vi{e hrabrosti za velika dela, stajao je uvek uporni kwaz, koji je
svom “kuma{inu”, kako ga je iz milo{te naj~e{}e nazivao, “raspr-
{ivao strah” i ulivao mu nedostatak kura`i.
Kada je re~ o Sretewskom ustavu iz februara 1835, a koji je
bio “iznu|en” tzv. Miletinom bunom, sa razmerama jednog opozicionog
dru{tveno-politi~kog pokreta, treba re}i da je on utvr|ivao
tripartitno na~elo vlasti – zakonodavne, sudske i izvr{ne. Prvu i
posledwu predstavqali su kwaz i Dr`avni sovjet. Ovaj posledwi,
sastojao se iz {est pope~iteqa “pojedini i razdvojeni struka djela
narodni”. Zna~ajno je da, po ovom ustavu, predsednika Sovjeta, kao i
“sve vlasti i sve ~inovnike srbske” bira i postavqa kwaz. Time je
trebalo da otpo~ne nova era u razvitku srpske autonomije, novi period
u Milo{evoj vladavini. Sretewski ustav je bio oktroisan (nametnut),
doneo ga je vladaju}i kwaz Srbije, nosilac carskog berata
o naslednom kne`evskom dostojanstvu. No, on je po mnogim unutra-
{wim obele`jima odgovarao `eqama opozicionih narodnih stare-
{ina. Posle objavqivawa Ustava izgledalo je da je Milo{ dobio
jakog “partnera” u deobi vlasti. Me|utim, to je bilo za kratko vreme.
Pod pritiskom Rusije i Austrije, kojima se pridru`ila i Turska,
Ustav je ogla{en kao “liberalan i protivan vazalnom polo`aju Srbije”,
pa je ve} u martu suspendovan. Milo{ je opet ostao “pobednik”
i za kratko vreme bez konkurenata u vlasti. Ideja o sovjetu, me-
|utim, ostala je i daqe na snazi, ali sa drugim zna~ewem i drugim
obele`jima sve do dono{ewa Ustava iz 1838. godine.
PROSVETITEQ I MINISTAR
Ipak, kwaz Milo{ i Dimitrije bili su, po ne~emu, sli~nog temperamenta:
plahi, sangvini~ni... Dimitrije je po{tovao i cenio kneza.
Ali, zbog temperamenta su dolazili u sukobe, pa je Dimitrije ~esto
podnosio ostavke. Znaju}i koga ima pored sebe, lukavi kwaz ih
nijednom nije prihvatio. Mnogi istori~ari isti~u samo zasluge koje
je Dimitrije ~inio Milo{u, zanemaruju}i one u suprotnom smeru. Nije
ga kwaz uzalud oslovqavao sa “kuma{ine”! Stranci koji su obilazili
dvor zapazili su da Dimitrije nosi najvi{a odlikovawa. Sem
ostalih, nosio je i ruski orden svetog Vladimira, koji se nije mogao
dobiti bez Milo{eve saglasnosti.
Uz bra}u Puqo, Novakovi}a i druge, Dimitrije je stekao slavu i
u srpskom novinarstvu. Neki ka`u, “srpsko novinarstvo, u pravom
smislu, po~iwe s Davidovi}em, kao i srpska periodika”. U kwi`evnosti
nastavio je delo Dositeja Obradovi}a, obavqaju}i u svom vremenu
i du`nost “pope~iteqa (ministra) prosve{tenija”. Retko ko je
podupirao srpski jezik “da se u Slavenizma siwe more ne utopi...”,
pi{e Vuka{in Radi{i}. U oblikovawu srpske dr`ave, wene vlasti i
dr`avnih institucija, Srbi pre~ani, Bo`idar i Mihailo Grujovi},
Dositej Obradovi}, Ivan Jugovi}, Jovan Haxi}, Jakov @ivanovi} i
drugi, a me|u wima i Dimitrije Davidovi}, imali su izuzetnu ulogu. U
tom domenu Dimitriju pripada prvo mesto. Uz kwaza Milo{a bio je
tvorac autonomije Kne`evine Srbije i pisac wenog prvog ustava.
Samo delatnost u oblasti novinarstva bila bi mu dovoqna za
po~asno mesto u srpskoj istoriji. Pridodaju}i joj i dr`avni~ke du-
`nosti, wegov ugled i mesto u srpskom panteonu tvoraca novovekovne
dr`avnosti znatno su uzdignuti. Kada je Teodor Herbez trebalo da
pre|e u Srbiju, Dimitrije ga je preporu~io kao ~oveka sa kojim je
proveo detiwstvo u Zemunu, isti~u}i da je Herbez “rodoqubiv Srbin”.
Zato je u pravu kwi`evnik Milovan Vidakovi} kada je pisao:
“Rod je svoj preko mere qubio”. I, zaista, rodoqubqe je wegova najve}a
vrlina, sa kojom se ne mo`e ni{ta upore|ivati. Bez tog istinskog
rodoqubqa, srpska dr`ava nije ni mogla vaskrsnuti.
Zagrejan prosvetiteqskim idejama i slobodoumqem, Dimitrije
se bavio kwi`evno{}u i istorijom. Wegovo glavno delo “Djejanija k
istoriji srbskoga naroda” objavqeno je 1821, a zatim, posle wegove
smrti 1846. i 1848. pod naslovom “Istorija naroda srpskog”. U
“Predisloviju” svoje “Istorije”, zapisao je: “Posve}ujem Tebi Rode”!
Posledwe godine `ivota, nakon ukidawa Ustava, sli~no sudbini
mnogih srpskih velikana, `iveo je u siroma{tvu. Umro je u Smederevu
1838. godine. Takav je bio i upam}en novinar, srpski i evropski
politi~ar Dimitrije Davidovi}.
Krsman MILO[EVI]
DAR SULTANA MAHMUDA DRUGOG
SRPSKOM KNEZU MILOJU TODOROVI]U
U SLAVU
JUNAKA
ZZa vreme Drugog
srpskog ustanka
1815. godine,
knez Milo{
Obrenovi} poku{ao
je sa svojim
vojvodama, mudro-
{}u i diplomatskim
putem vi{e nego pu-
{kom, da izvojuje
slobodu i povoqniji
polo`aj Srba u Beogradskom
pa{aluku.
Dok je knez Milo{
vodio pregovore
o miru u logoru
Hur{id pa{e avgusta
1815. godine,
jagodinski knez Miloje
Todorovi} je
Mara{li Ali-pa{i izneo tu`be protiv Sulejman-pa{e i zatra`io
za{titu za srpski narod u pa{aluku. Po{to su srpski
komandanti pristali na predlog da se u Carigrad po{aqe
deputacija radi pregovora o miru i polo`aju Srba, Miloje
Todorovi} bio je odre|en za wenog ~lana. Vratili su se sa
carskim fermanom kojim se raji opra{ta pobuna. Prilikom
ove misije dobio je od sultana Mahmuda Drugog na dar sabqu
dimiskiju i a{u – prekriva~ za sedlo, paradni deo kowske
opreme. Predmeti su, kao {to i dolikuje, s obzirom na darodavca
i darivanu li~nost, izuzetno vredni. Naro~ito je lepa
a{a koja je izra|ena od crvene kadife, sva u zlatovezu. Ovi
dragoceni predmeti su do 1958. godine bri`no ~uvani u porodici,
kada ih je Vojni muzej za skromna nov~ana sredstva
otkupio od Milke Todorovi}. Izlo`eni su u stalnoj postavci,
na zadovoqstvo publike i istra`iva~a.
Miloje Todorovi}/Teodorovi}/ je ro|en u Crn~i, u Jagodinskoj
nahiji 1762. godine. U~estvovao je u austro-turskom
ratu od 1788. do 1791, prvo u dobrovoqa~kom odredu Ko~e
An|elkovi}a, a zatim u odredu kapetana Mihaila Mihaqevi-
}a. Po izbijawu Prvog srpskog ustanka 1804. predvodio je
sa Stevanom Jakovqevi}em iz Belu{i}a ustanike u Jagodinskoj
nahiji. Kontrolisao je podru~je od Morave, iznad Jagodine,
do Trstenika. Istakao se prilikom Kara|or|evog napada
na Jagodinu 1804, pa je nagra|en stare{instvom, a kasnije
i vojvodskim ~inom. Kao dobar vojskovo|a pokazao se u
borbama kod Deligrada, Sokobawe i Tabori{ta. Posle propasti
ustanka u Srbiji, na Cveti 1815, vratio se u rodni
kraj. Tu se sa ustanicima iz jagodinskog kraja borio sa Turcima
u boju na Belici. Umro je u Jagodini 1832. godine. Sahrawen
je kod manastira Jo{anice, a na kamenoj nadgrobnoj
plo~i, po `eqi wegovog sina Jefta, isklesan je Milojev lik
sa sabqom u ruci i kratak `ivotopis u stihovima. Izme|u
ostalog stoji: “Jo{ generala Mihaqevi}a Ti si kaplar bio.
I Napoleona Ti si s wime bio. Ka Vojvoda Srpski s Kara-
|or|em Ti si razgonio Turke te te slava krasi. U Carigrad
prvi za svoj rod si i{o. “
A. RADOVI]
77

RAZMI[QAWA O STVARIMA
OBI^NIM
DAROVITI
Siromah darovit ~ovek, {ta sve taj ne mora izdr`ati u `ivotu!
I jo{ ga smatraju ”sre}nim”, ne imaju}i ni najmawu
svest o tome kako on, u stvari, `ivi.
Pre svega – pove}ano je breme prohteva... Svako smatra
sebe dostojnim da o~ekuje i zahteva ono najvi{e. U stvari, jo{
niko ne zna {ta se u wemu stvara, na {ta mo`e izi}i ta ”talentovanost”.
Ali, siroti de~ko ve} je okusio nesre}nu slavu
– ve} su mu rekli da je on ”nadaren”; i niko ne `eli ni pomisliti
na to da svaka ”talentovanost” ima svoju meru i svoje posebne
granice, da svaka nadarenost jeste, u izvesnom smislu,
ograni~enost. Jo{ kao dete darovitog ~oveka mu~e, teraju na
rad, zagor~avaju mu `ivot, prate ga u stopu i isle|uju.
Zatim, iz wega vaqa da se izdejstvuje ne{to ”posebno”.
Nama, ostalima, obi~nim qudima, ostaje da `ivimo lako: da
drugi od nas dobijaju ne{to korisno – i to je dosta, ostalo niko
i ne spomiwe. A darovit ~ovek uvek se nalazi u opasnosti da
se ”osramoti”. On je uvek u neprijatnom polo`aju nevoqnog obmawiva~a:
kao da je obe}ao ”Bog-zna-{ta” i mora da odr`i
obe}awe. Celog `ivota on sebe vidi pred tom dilemom: ili
najve}e dostignu}e – ili ”sram”. I ne zna, kako }e ste}i spokoj.
On sa svoje strane uop{te ne zna kako ispadne da se skoro
svi qudi uokolo prema wemu odnose skepti~no i ironi~no,
zlobno i zlurado. Kao da ih je na neki na~in uvredio ili rastu-
`io; kao da im wegov neuspeh pribavqa nekakvo ~udno zadovoqstvo;
kao da su ih unapredili u slu`bi, ili, u krajwem slu-
~aju, da su im namazali malo meda na crni hleb svakodnevice.
Kao da mu ve}ina nemo {ap}e: ”[ta, ti si jo{ ovde! Kada }e{
ve} jednom nestati, dosadwakovi}u!” On na svaki na~in mora
sebi sugerisati da je sve to samo wegova uobraziqa, laka manija
gowewa, da su svi prema wemu predusretqivi i qubazni.
Ali, to ne poma`e. I on je u pravu: pa mi, obi~ni qudi, odli~no
umemo nadahnutome ~oveku zagor~ati kola~ `ivota i zakisiti
mu vino naslade u bokalu. Jer, wegovo ”ose}awe preimu}-
stva” prosto je nepodno{qivo, a wegova ”samoumi{qenost”
prelazi sve mogu}e granice. Nije li to istina!...
Uz to, na wega su upereni svi pogledi; svi `ele da saznaju
o wemu {to vi{e: koliko novca zara|uje, gde izlazi, kako se
pona{a, nema li qubavnih avantura sa strane... Za nas, obi~ne
qude, on je predmet razgovora, spletki; radi toga oni – daroviti,
neza{ti}eni istaknuti qudi i postoje: da bismo mi mogli
da zadovoqimo na{u potpunu radoznalost i da se zabavimo
na wihov ra~un.
Uz to, u sve ovo me{aju se zavist suparnika, podmetaqke
protivnika, zlobni pogledi kolega – to je, jednostavno re~eno,
atmosfera koja okru`uje darovitog ~oveka u radu, gde se po
pravilu smatra: ”Tvoj uspeh je – moj neuspeh, tvoj proma{aj je
– moj procvat...”
A ako wega, jadnog darovitog ~oveka, posete jo{ i sve na-
{e tantalske muke: ~ama, nesanica, brige, neuspesi, ogovarawa,
bolest i siroma{tvo; ako se neko jo{, uz to, na wega ispizmi
zbog slu~ajne suze u o~ima, tada... zar tada wegova ~a{a
nije prepuna Kome, u stvari, tada treba uteha – darovitom ili
nedarovitom ~oveku!
O, kada bi se na{e srce moglo osloboditi zavisti!
Ivan A. IQIN
Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama gospodwim”
Svetigora, Cetiwe, 2001.
DUHOVNOST
V E RSK I P RA Z N I C I
1-15. april
Pravoslavni
16. april – Prepodobni Nikita Ispovednik
(Pobusani ponedeqak)
20. april – Prepodobni Nil Sorski
22. april – Sveti mu~enik Evpsihije
25. april – Prepodobni Vasilije Ispovednik;
Prepodobni Isak Sirin
Jevrejski
23. april – Jom Hacmaaut
S V E T I N I K I T A I S P O V E D N I K
Ro|en je u Vitiniji, u gradu Kesariji.
Wegov otac Filaret ostavio je svoju
suprugu i zamona{io se, te je Nikita ostao
kod svoje babe, o~eve majke. Po{to
je odrastao i {kolovao se oti{ao je u
manastir Midikijski, gde ga je iguman
Nikifor postrigao za monaha, a posle
sedam godina podvizavawa za jeromonaha
ga je rukopolo`io patrijarh Tarasije.
Posle smrti Nikifora i Nikitinog druga
Atanasija, bratstvo je, preko wegove
voqe, izabralo Nikitu za igumana.
Sveti Nikita je bio primer `ivota
i podviga bratiji dugi niz godina.
Kad se zacario Lav V Jermenin, posle
carice Irine i careva Nikifora i
Mihaila, ikonoborska jeres je obnovqena.
Car je zbacio patrijarha Nikifora i poslao ga na zato~ewe,
a na wegovo mesto postavio jeretika Teodota Kasitera.
I Nikita je zatvoren i mu~en, ali je ostao veran pravoslavqu.
Preme{tan je iz tamnice u tamnicu, i mu~en gla|u i
`e|u, mrazom i porugawem. Naro~ito mu je dosa|ivao neki Nikola
s podsmehom i porugom. Me|utim hri{}ani veruju da se
jedne no}i javio Nikoli wegov umrli otac na snu i prekorno
mu rekao: Odstupi od sluge Bo`jega! I od toga ~asa Nikola se
pokajao te ne samo da nije dosa|ivao ovom svetitequ nego je i
druge odvra}ao da mu ne dosa|uju.
Kada je Lav Jermenin poginuo, carstvo je preuzeo car Mihail
Valvos, koji je oslobodio sve pravoslavne stradalnike.
Nikita se povukao u jedno usamqeno mesto blizu Carigrada, gde
je u molitvi i blagodarewu Bogu na svemu proveo svoje posledwe
dane. Hri{}ani tako|e veruju da je za `ivota ~inio mnoga
~udesa molitvom. Kada se upokojio 824. godine, telo svetog Nikite
preneli su u wegov manastir. Pri tom sprovodu mnogi bolesnici
koji su se dotakli tela svetiteqa bili su isceqeni.
Mo{ti su mu polo`ili do grobnice wegovog duhovnog oca Nikifora
i wegovog druga Atanasija.
POBUSANI PONEDEQAK
Prvi ponedeqak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeqak
i posve}en je mrtvima. Toga dana, po narodnom verovawu i
obi~aju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busewem sa
zelenom travom. U nekim krajevima, taj dan se obele`ava kao i
Zadu{nice. Naime, izlazi se na grobqa, pale se sve}e, ure|uju
grobovi i sve{tenik vr{i parastose i pomene za pokoj du{a
pokojnika. Na taj dan se iznose farbana vaskr{wa jaja na
grob, i dele se potom sirotiwi.
78
15. april 2007.

U Vojnoj akademiji
ODR@AN PROLE]NI KROS
radicionalni prole}ni
Tkros Vojne akademije ove
godine okupio je oko 450
stare{ina i studenata koji
su na stazi dugoj 2.700
metara odmerili svoje
atletske sposobnosti.
U konkurenciji stare-
{ina prvo mesto zauzeo je
kapetan Aleksandar Ne-
{evski sa vremenom sedam
minuta i 49 sekundi, drugi
je bio potporu~nik Blagoje
\a~i}, a tre}i kapetan
Ivan Miqevi}.
U konkurenciji studenata
prvo mesto zauzeo je
student 131. klase Bataqona
Logistike Aleksandar
Milosavqevi}, koji je
stazu pretr~ao za osam minuta i osam sekundi. Drugi je bio u~enik
Sredwe vojne {kole roda veze Sr|an Stojkovi}, dok je tre}e
mesto zauzeo student 130. klase Bataqona Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane Nikola Simovi}.
Ekipno, prvo mesto pripalo je logisti~kom bataqonu, drugo
Vojnoj gimnaziji, tre}e Bataqonu KoV, dok su ~etvrto mesto podelili
Bataqon ViPVO i Odred mornarice.
”ZLATNO SRCE” DIREKTORU
VU “TARA”
U
tradicionalnoj akciji “Biramo najuspe{nije”, koju
Internacionalni centar za unapre|ewe ugostiteqstva
i turizma SACEN International organizuje petnaesti put,
generalni direktor VU “Tara” Bajina Ba{ta, potpukovnik Jovan
Mijatovi} dobio je priznawe “Zlatno turisti~ko srce”
kao najuspe{niji menaxer u 2006. godini.
Re~ je o priznawu koje se svake godine dodequje najuspe-
{nijima u turizmu i ugostiteqstvu Srbije, Crne Gore i Republike
Srpske.
S. S.
VOJNICI 204. AVIJACIJSKE
BAZE POSETILI VOJNI MUZEJ
FAKULTET ZA MENAXMENT
MALIH I SREDWIH PREDUZE]A
Venizelosova 31, Beograd
raspisuje
KONKURS
Za pripadnike Vojske Srbije za upis
u {kolsku 2007/2008. godinu
1) Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakultetske
diplome u oblasti menaxmenta
a) upis na I godinu
– podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa sredwom
stru~nom spremom
– studenata I godine Vojne akademije
b) upis na III godinu
– oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom
– studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne akademije
– lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom)
2) Na poslediplomske (master studije)
– lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili
civilnim {kolama)
– oficira sa zavr{enom komandno{tabnom {kolom (uz priznavawe
odre|enog broja ispita sa K[[-e)
3) Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije
– lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka ( vojna
ili civilna)
4) Na sve oblike prekvalifikacije (organizovawem kurseva i
seminara u skladu sa ugovorom koji je zakqu~en sa Nacionalnom
slu`bom za zapo{qavawe) i osposobqavawa
Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavu
formira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.
Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac po-
~ev od 10. aprila 2007. god. i tako osigurati mesto u okviru upisne
kvote.
Informacije na telefon: 3392-456 i 3392-460.
MALI OGLASI
DRUGA klasa VVSS, Smer pe{adija, obele`i}e godi{wicu
zavr{etka {kolovawa 19. maja 2007. Prijavqivawe na telefone:
Stevo Ostoji}, vojni 18-040, 014 296-040, 064
1312303; Sa{a Markovi}, vojni 19-462, 064 4151330; Goran
Stojkov, vojni 20-657, 063 8016208.
^ETRNAESTA klasa Vojne gimnazije u Beogradu obele`i}e
dvadesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 26. maja 2007.
Okupqawe u 10,30 ~asova u krugu internata Vojne gimnazije
(Humska 22). Prijavqivawe na telefone: 064 1297598 Branislav
Komarica, 064 1632850 Du{ko Miji}, 011 123764 Stale
Staletovi}, 011 3612657 Aleksandar Bukvi}, 011 3600365
Sa{a Alma`an, 011 2358222 Jovica Stankovi}, 011 3201611
Sa{a Strahini}.
PEDESETA (118) KoV obele`i}e deset godina od zavr{etka
{kolovawa 24. juna 2007. Skup klase je na Vojnoj akademiji u
10 ~asova. Prijavqivawe Milanu Kon~aru na telefone: 013
320946, 064 2715876, 011 3600654 i vojni 35-654.
ojnici decembarske i martovske partije 204. avijacij-
baze iz Batajnice posetili su Vojni muzej, crkvu sve-
Vske
te Petke i crkvu Ru`icu na Kalemegdanu. Povod za posetu muzeju
na Kalemegdanu bilo je podse}awe na tragi~ne ratne doga|aje u
aprilu 1941. godine. A. P.
NI[–BEOGRAD, kod Tehni~kih fakulteta, trosoban, 84
kvm, I, L+T, CE, KTV, 2 mokra ~vora, 2 telefona, ju`no orijentisan,
za trosoban u Beogradu. Mo`e prodaja 65.000 evra. Tel:
018/589-358, 064/145-40-79.
79

SPORT
STRELI^ARSTVO
Luk, strela
i samostrel su,
uz sve uspone i padove,
silne prepravke
i usavr{avawa,
pre`iveli sve
do dana{wih dana,
kada ih, osim
na sportskim
borili{tima,
savremene vojske
koriste za izvr{avawe
specijalnih zadataka
I U BORBI
Ta~no vreme pronalaska luka i strele ne zna se sa sigurno-
{}u, ali se zna da su postojali jo{ u mla|em kamenom dobu,
pre oko 50.000 godina. Crte`i koji svedo~e o tome prona|eni
su u pe}inama na svim kontinentima, osim u Australiji.
Luk i strela su bili prvo sofisticirano oru`je koje je na-
{em pretku dalo ubedqivu nadmo} nad `ivotiwama. Koristio ih je,
i za lov, i za napad ili odbranu od neprijateqa. S vremenom luk i
strela su usavr{eni i od svojih primitivnih oblika pretvoreni u
oru`je zapawuju}e snage i neverovatne preciznosti.
Luk i strela su dugo zadr`ani u svim vojskama, sve do pojave
vatrenog oru`ja u 15. veku. U po~etku polako, a zatim sve br`e, gubili
su svoju vekovnu neprikosnovenu poziciju, ustupaju}i mesto vatrenom
oru`ju. Dok je dobar strelac bio u stawu da za deset sekundi
odapne i po tri strele, a u minutu 12 do 15, iz vatrenog
oru`ja preciznije je ispaqivano do 30 metaka u minutu. Osim toga,
vojniku je bilo potrebno neuporedivo mawe vremena da se solidno
obu~i u rukovawu vatrenim oru`jem, a jedna od wegovih velikih
prednosti bili su domet i snaga metka, kojom je probijao tada{we
oklope. Jedina osobina luka i strele koju vatreno oru`je nije uspelo
da prevazi|e sve do dana{wih dana – jeste wihova ne~ujnost.
Ipak, luk, strela i samostrel su, uz sve uspone i padove, silne
prepravke i usavr{avawa, pre`iveli sve do dana{wih dana,
kada ih, osim na sportskim borili{tima, savremene vojske koriste
za izvr{avawe specijalnih zadataka.
TAKMI^EWA
Danas postoji nekoliko me|unarodnih streli~arskih organizacija,
a temeqi moderne streli~arske organizacije postavqeni
su 1931. godine osnivawem Me|unarodne streli~arske federacije
FITA (Fédération Internationale de Tir á l’ Arc), u koju je u~lawen 121
80
15. april 2007.

I NA OLIMPIJADI
nacionalni streli~arski savez. Na prostoru Evrope streli~arstvo
je najvi{e razvijeno u Francuskoj, Italiji, skandinavskim zemqama,
Nema~koj, Poqskoj i Turskoj.
Takmi~ewa u streli~arstvu organizuju se u zatvorenom i na
otvorenom prostoru (outdoor i indoor). Takmi~ewe na otvorenom prostoru
organizuje se u dva FITA formata: singl i grandfita. Singl
podrazumeva ispaqivawe 36 strela sa udaqenosti od 90, 70, 50 i
30 metara za mu{karce, odnosno 70, 60, 50 i 30 metara za `ene.
Ukupno 144 strele. U grandfitu distance su iste kao i u singlu, s
tim {to se takmi~ari nakon devet hitaca prilago|avaju novoj udaqenosti
od mete. Takmi~ewa su pojedina~na i ekipna.
Za ga|awe sa udaqenosti od 60, 70 i 90 metara pre~nik mete
iznosi 122 centimetra, a meta je obojena u pet boja, prstenova,
koji su podeqeni na dva dela. Spoqni `uti, pa crveni, plavi, crni
i beli. Pogodak u centar donosi deset poena, a svaki slede}i prsten
poen mawe. Proma{aj, prekora~ewe vremena i ve}i broj hitaca
prouzrokuju umawewe rezultata za najboqi hitac. U metu pre~nika
80 centimetara ga|a se sa daqine od 30 i 50 metara. Kod indor
takmi~ewa ga|a se sa udaqenosti od 18 ili 25 metara, a pre~nik
mete iznosi 47 centimetara. Streli~ari su podeqeni prema
stilu, odnosno vrsti opreme koju koriste za ga|awe, a naj~e{}e discipline
su metno, poqsko i 3D streli~arstvo, iako gotovo svaka
zemqa ima jednu ili ~ak nekoliko svojih disciplina, koje su se zadr`ale
zbog tradicije ili zabave.
Streli~ari nastupaju svake ~etri godine. Kvalifikacije traju
tri godine, dok se ~etvrte formira ekipa. Evropska i svetska prvenstva
se organizuju na svake dve godine.
DUGA TRADICIJA U SRBIJI
Streli~carstvo je bilo razvijeno u sredwovekovnoj Srbiji.
Postoje pisani podaci iz perioda vladavine despota Stefana Lazarevi}a
(14. vek) o odr`avawu streli~arskih turnira na prostoru
ispod zidina Kalemegdanske tvr|ave.
Danas, me|utim, situacija nije tako ru`i~asta. Zakonom se
sportski luk tretira kao oru`je ({to nigde u svetu nije zabele`eno),
~ime je znatno ote`ana nabavka opreme. Osim toga, nigde u Srbiji
ne postoji prodavnica streli~arske opreme, a i streli~arstvo
spada me|u sportove koji zahtevaju prili~na materijalna ulagawa.
Jugoslavija je ~lanica Me|unarodne streli~arske federacije od
1965. godine, kada su i prvi streli~arski klubovi osnovani u biv-
{im jugoslovenskim republikama. U Srbiji, tek u posledwe vreme,
streli~arstvo polako dobija na popularnosti.
Nenad S. MILENKOVI]
81

[AH
IZABRANA PARTIJA
KRATKOTRAJNO
SLAVQE
Topalov (2813) – Polgar,
Judit (2710)
Hogoven, 2006.
1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4
4.Dc2
Iako sa “predno{}u” vi{e od
sto rejting-poena i belim figurama,
svetski prvak Veselin Topalov
nije pokazao nadmo} u ovoj partiji.
Mnogi su pisali i govorili da je on
pravi svetski {ampion, a proricali
su mu podu`u vladavinu. Ali, bugarski
velemajstor je brzo “pro~itan”…
On ovde ne dozvoqava da mu
se kvari pe{a~ki poredak, {to je
sasvim u redu.
REKLI SU
Mo`da sam posledwa osoba koja
ima {ansu da pobedi ma{inu.
A
R
O
S
Vladimir Kramnik
uo~i me~a sa Fricom 10
UKR[TENE RE^I
4…0-0 5.a3 Lc3+ 6.Dc3 b6
7.S f3 Lb7 8.e3 c5 9.Le2 cd4
10.ed4 d5 11.b3 Sbd7 12.0-0 dc4
13.bc4 Dc7 14.a4 Tac8 15.Te1 Tfe8
16.Lb2 Sg4 17.g3 Sdf6 18.Sd2 h5
19.h3 Sh6 20.Lf3 Ted8 21.Te5 Sf5
22.Lb7 Db7 23.d5
Beli: Kg1, Dc3, Ta1, Te5, Lb2, Sd2,
a4, c4, d5, f2, g3, h3
Crni: Kg8, Db7, Tc8, Td8, Sf5, Sf6,
a7, b6, e6, f7, g7, h5
Beli je ovde postavio zasedu u koju
Ma|arica nije upala, ve} je hrabro
krenula u napad na kraqev polo`aj.
Ali, partiju }e dobiti zahvaquju}i
velikom mar{-manevru svoga
kraqa.
23...h4 24.g4 Se7 25.Se4 Se8
26.Te1 Sd5 27.Df3 Tc4 28.Tg5 De7
29.Lg7 Sg7 30.Td5 Td5 31.Sf6+
Kf8 32.Sd5 Dd6 33.Sf6 Se8 34.Da8
De7 35.g5 Td4 36.Tc1 Td8 37.Df3 Td5
38.Kf1 Sf6 39.gf6 Dd8 40.Tc4 Tf5
41.Da3+ Kg8 42.Tg4+ Kh7 43.Th4+
Kg6 44.Tg4+ Kf6 45.Dc3+ Ke7
46.Td4 Td5 47.Tc4 Kd7 48.h4 Db8
49.Df6 Tf5 50.Td4+ Kc6 51.Tc4+
Kb7 52.De7+ Ka6 53.Tc7 Da8 54.Kg1
Tf4 55.f3 Tf3 56.Dg5 f5
0:1
ZANIMQIVOSTI
SLAVNI
Prva grupa {ahista koji su
uvedeni u Halu slavnih SAD bili
su: Pol Morfi, Bobi Fi{er,
Rjuben Fajn, Frenk Mar{al,
Isak Ke{den, Xorx Koltanovski,
Hari Pilsberi i Semi Re{evski.
Kada bi Srbija uredila ”Ku}u
slavnih”, u wu bi prvo u{la verovatno
ova sedmorka: Bora Kosti},
Svetozar Gligori}, Petar
Trifunovi}, Aleksandar Matanovi},
Bora Ivkov, Qubomir
Qubojevi} i Milunka Lazarevi}.
Pripremio @arko \OKI]
PROBLEM
Klebaner – Maneha
Dopisno, 1965.
Beli: Kg1, De2, Ta1, Tf1, Ld3, Se4,
a2, b2, e3, e5, f2, g2, h2
Crni: Kg8, De7, Ta8, Tf8, Lc8, Sc7,
a6, b5, c6, e6, f7, g7, h7
Beli na potezu.
1.Sf6! gf6 2.Dg4 Kh8 3.Dh4!
1:0
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Xorx Majkl, Stepski vuk, Eko,
prelazak, okolina, novo, Slobodan, o{, dim, trend, okorelost, seja, Lar, Ir,
o, atovi, rolat, MK, kvarta, a, mlado, n, e, tanka, r, beseda, Pa, Nurmi, Japan,
B
V
T
[
X
t, da, ors, skup, stradalac, robot, trn, Co, propeler, Srbo, vakcina, Isakovi},
top, osetqivost, animacija.
VODORAVNO:
17. Predmet koji slu`i za zakop~avawe ode}e, puce, 18. Dozvoqenost, 19.
Inicijali pisca Fransa, 20. Zavisnosti, 21. Enzim, ferment, 23. Slanina,
24. Berzanska razlika kurseva, 25. Delovi plugova, 26. Ime glumice
Spejsik, 27. Inicijali glumca Robertsa, 29. Zet, svak, pa{enog, 30. Paste,
31. Mesto u Rusiji, 32. Prevoj na Fru{koj gori, 33. Deo (isto~nog)
Mostara, 34. Zbirni broj prema osam, 35. Rva~ko borili{te, 36. Reskir,
37. Mera za dragocenosti, 38. Reka i mesto u Rusiji, 39. @iteq Grenlanda,
40. Panoramski izgledi, 41. Grad na putu Kijev-Odesa, 42. Konopac,
u`e, 43. Ubog, siroma{an ~ovek, 44. Slu`ba za nacionalnu bezbednost u
SAD, 45. ^lanak u novinama, 46. Garant kredita, 48. Inicijali glumca
Noltija, 49. Me|unarodni savez za stoni tennis, 50. Pripadnici keltskog
naroda, 51. Divno, krasno, 52. Zbog, zarad , 53. Ime pisca [oa, 54. Onaj
koji je istog mi{qewa s kim, 55. Simbol aluminijuma, 56. Brend otmenih
automobila, 57. Odelo.
A
w
S
O
R
G
Q
A
R
USPRAVNO:
A
M
N
L
K
S
1. @enska osoba du{ebri`nik, 2. Vertikalnost, 3. Uzvik za ukazivawe na
ne{to ~udno, 4. Me|unarodni olimpijski komitet (skr.), 5. Elektronvolt
(skr.), 6. Izrez na `enskoj haqini, 7. Pokazna zamenica, taj, 8. Neuspeh u
borbi, 9. Upi{ite: us, 10. Inicijali glumice Teron, 11. Vrsta dragog kamena,
12. Nenad odmila (dr Karajli}!), 13. Na onom mestu, 14. Sever-zapad
(skr.), 15. Vrsta ~etinara, tisa, 16. Rashladna tehnika, 18. Crkvica
Svetog Nikole kod Pe}i, 19. Pavlaka, 21. Rusko mu{ko ime, 22. Na{ operski
peva~, @ivan, 24. Derivat benzina, sterol, 25. Mesto na Jadranu (Karinsko
more!), 26. Tip “Forda”, 28. Dati naziv, imenovati, 29. Masovna
sportska, priredba, 30. Grad u Francuskoj, 31. Marinko ili Maroje odmila,
33. Mu{ko ime, Eshil, 34. Mesar, 36. @enski sako, 37. Ninoslav
odmila, 39. Prstewe, 40. Avijati~ar, 42. Peni{a odmila, 43. Nere{en
rezultat {ahovske partije, 45. Oznaka titule katoli~kih fratara, 46.
Isidor ili Isailo odmila, 47. Poredak, niz, 48. Oblik imena Ana (u
Dalmaciji), 50. Inicijali glumca Snajpsa, 51. Teku}i ra~un (skr.), 52. ^etrnaesto
i 18. slovo azbuke.
\
82
15. april 2007.

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"
u centru Beograda, ulica Vase ^arapi}a broj 22
nudi:
magazin "Odbrana"
vojnostru~ne ~asopise
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog
zavoda", ostalih vojnih i drugih
izdava~a sa temama iz vojne
nauke i tehnike, istoriografije,
geopolitike, medicine, ishrane
i druga stru~na i popularna
izdawa
kurseve stranih jezika na audio
-kasetama i kompakt-diskovima
kompjutersku literaturu
izdawa na kompakt-diskovima
geografske mape i planove
postere i kalendare
sklapaju}e makete aviona,
brodova, vozila, vojnika i
pribor za wih
autorizovane replike naoru`awa
sabqe i bode`e
poslovnu galanteriju i
promotivne artikle sa oznakama
Vojske Srbije - priveske, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
peroreze, hemijske olovke i
upaqa~e
Radno vreme je od 9 do 20 ~asova,
subotom od 9 do 15 ~asova.
Deo izdawa se mo`e kupiti i u Novom Sadu, u agenciji
"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.