izazov novih rizika izazov novih rizika
izazov novih rizika izazov novih rizika
izazov novih rizika izazov novih rizika
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
stanovni{tva u isto~noj Srbiji popaqenoj u srpsko-turskom ratu.<br />
Formirawe Vojnog muzeja potisnula je u drugi plan i zaokupqenost<br />
Vlade i vojnog vrha, po~etkom osamdesetih godina 19. veka, ukidawem<br />
narodne vojske i uvo|ewem op{te vojne obaveze i slu`be u<br />
staja}oj vojsci, preoru`awem vojske, pove}awem oficirskog kadra,<br />
me|ustrana~kim sukobima, finansijskim skandalima, uz sumwi~ewa i<br />
netrpeqivost me|u politi~arima, trgovinu polo`ajima u dr`avnom<br />
vrhu i diplomatiji, sukobe ideja parlamentarizma i `eqe kraqa za<br />
li~nim re`imom, poku{aje dr`avnog udara kraqa Milana, a pa`wu<br />
je zahtevala i izrada Nacrta ustava. Sve to zajedno finansijski je<br />
optere}ivalo zemqu i onemogu}avalo razvoj drugih neophodnih institucija,<br />
a me|u wima su najzapostavqenije bile one kulturne.<br />
Iako su godinama prikupqani predmeti<br />
za Vojni muzej i postavqani wegovi ”~uvari”,<br />
sve do po~etka 20. veka, nije se mnogo<br />
uradilo na realizaciji i otvarawu stalne<br />
izlo`bene postavke. Veridba i `enidba<br />
kraqa Aleksandra Obrenovi}a sa Dragom<br />
Ma{in dovela je do novog potresa u politi~kom<br />
`ivotu Srbije, koji se zavr{io wihovim<br />
ubistvom maja 1903. godine. Tim doga|ajem<br />
ugasila se ne samo dinastija Obrenovi}a<br />
ve} je u~iwen i dr`avni prevrat, a<br />
Narodna skup{tina je izabrala Petra Kara|or|evi}a<br />
za novog srpskog kraqa.<br />
Povratak dinastije Kara|or|evi} na<br />
vlast pru`io je, me|utim, priliku da se povrati<br />
nacionalni ponos i samopouzdawe,<br />
da se ukloni utu~enost i ose}awe nemo}i koje<br />
je lebdelo Srbijom posle brojnih smena<br />
vlada, krvavo ugu{enih buna, cenzure i zabrane<br />
zborova, pokradenih izbora, intriga,<br />
dr`avnih udara, promena spoqne politike,<br />
diktatorskog pona{awa vladara, poraza<br />
na Slivnici...<br />
Prilikom priprema za proslavu stogodi{wice Prvog srpskog<br />
ustanka i Programom o krunidbenim sve~anostima 1904, planirano<br />
je i otvarawe Vojnog muzeja. Za wegov sme{taj izabrana je, pak, omawa<br />
osmougaona zgrada pre~nika 15 metara, preostala iz “turskog<br />
doba”, koja se nalazila u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave, pored<br />
zgrade General{taba i Rimskog bunara, okru`ena zgradama kasarne,<br />
Komande staja}e vojske i komande Beogradske tvr|ave.<br />
Kao u evropskim dr`avama, koje su imale dugu vojni~ku tradiciju,<br />
i gde su vojni muzeji bili sme{teni u zamkovima ili tvr|avama,<br />
tako je i srpskom Vojnom muzeju odre|eno mesto na bedemima Beogradske<br />
tvr|ave sa izuzetno lepim, ali i va`nim strategijskim polo-<br />
`ajem. Naime, Beogradska tvr|ava je, ina~e, bila san i meta susednih<br />
imperija, kroz istoriju nazivana “vratima Evrope”, “bedemom<br />
hri{}anstva”, “kqu~em Ugarske”, za koju je turski geograf i putopisac<br />
Evlija ^elebi(ja) pisao da je “pravi dragi kamen pun divote”.<br />
Kraq Milan Obrenovi},<br />
osniva~ Vojnog muzeja u Beogradu<br />
OTVARAWE MUZEJA<br />
Vojni muzej bio je, dakle, sme{ten na prostoru koji je, posle<br />
preuzimawa Gorweg grada od Turaka 1867, postepeno uredila Srpska<br />
vojska i zatvorenici koji su se nalazili zato~eni u kazamatima<br />
tvr|ave, ali uglavnom, za vojni~ke potrebe. Iako je od vremena kneza<br />
Mihaila Obrenovi}a bilo namera da se Kalemegdan uredi kao<br />
park, wegovo plansko ure|ewe po~elo je tek 1890. godine. Tada je<br />
Komanda tvr|ave predala deo Velikog Kalemegdana Beogradskoj op-<br />
{tini, na kome su zasa|eni kestenovi, a slede}e godine postavqen<br />
je spomenik \uri Dani~i}u, ~ime je, do kraja 19. veka, deo Kalemegdana<br />
dobio izgled parka.<br />
Prema putopiscu Feliksu Kanicu, u Gorwem gradu nije se do<br />
kraja 19. veka mnogo promenilo. Kao i ranije, desno od ulaza u Sahat-kulu<br />
bilo je “turbe” muslimanske devojke, koje je, u to vreme, bilo<br />
vojnomedicinska ambulanta, a drugo obli`we turbe (turbe Damad<br />
Ali-pa{e) kori{teno je za radwu u kojoj je nekoliko “slobodwaka”<br />
(ka`wenici bez lanca) prodavalo doma}e radove u drvorezu i ~etke.<br />
Prema Kanicu, u kazamatima prostranog venca bastiona bilo je<br />
sme{teno od 1.000 do 1.500 ka`wenika, osu|enih na kaznu prinud-<br />
nog rada ili na tamnicu. Kroz park u kome je “podignuta osve`avaju-<br />
}a pivnica za `ednog vojnika ili gra|anina”, kroz drvored i pored<br />
cvetnih leja, koje su ka`wenici ure|ivali, dolazilo se na “gorwi<br />
trg”. Wega su uokvirivali pe{adijska i artiqerijska podoficirska<br />
{kola, skladi{ta i druge zgrade, a glavni ukras ~inio je nekada{wi<br />
pa{in konak, u ~ijem je jednom delu bio kraq Milan, kao vrhovni zapovednik<br />
“aktivne vojske”, a u drugom General{tab. Pored te zgrade<br />
bile su izlo`ene austrijske i turske topovske cevi i merzeri, ali i<br />
one iz kojih je Kara|or|e 1806. pucao na Beogradsku tvr|avu.<br />
Promenom gospodara tvr|ava nije promenila status zna~ajnog<br />
strategijskog i vojnog objekta. Naprotiv, ona je postala “kasarna srpske<br />
staja}e vojske”. Vojni muzej bio je sme{ten na mestu gde se nalazio<br />
vojni vrh Srpske vojske i wegove komande i gde<br />
su se, od ranije, prikupqali trofejni topovi<br />
i razme{tali pored zgrade General{taba.<br />
Uprava Vojnog muzeja, ~ija se kancelarija<br />
nalazila u Gorwem gradu Beogradske<br />
tvr|ave, objavqivala je po~etkom maja<br />
1904. pozive za prikupqawe predmeta na<br />
dar ili za otkup potomcima slavnih ratnika<br />
da, najdaqe do polovine juna te godine, po-<br />
{aqu “sve {to bi se zateklo od oru`ja, oru-<br />
`nog pribora, odela, zastava, poveqa, pisama”,<br />
sa podacima kome je pripadalo. O<br />
ure|ewu Muzeja brinuo je Odbor Vojnog muzeja<br />
– upravnik potpukovnik Vladimir Rajkovi},<br />
vajar \or|e Jovanovi}, koji je za postavku<br />
izradio i bistu vo`da Kara|or|a,<br />
aran`er Karlo @egula, koji je svoju ve{tinu<br />
u ure|ewu enterijera ve} pokazao na Pariskoj<br />
izlo`bi 1900. i Vje}eslav Juza, slikar<br />
i administrativni ~inovnik.<br />
Proslava stogodi{wice Prvog srpskog<br />
ustanka bila je podre|ena glavnoj sve~anosti,<br />
~inu krunisawa Petra Kara|or|evi}a.<br />
Programom sve~anosti krunisawa i sam ~in bili su predvi|eni za<br />
20, 21. i 22. septembar 1904. godine. U nizu manifestacija povodom<br />
tog zna~ajnog jubileja, bilo je predvi|eno da se 22. septembra<br />
1904, u 16 ~asova, otvori Vojni muzej.<br />
Prethodnog dana krunisani kraq Petar Kara|or|evi} je 22.<br />
septembra u pratwi crnogorskog kwaza Danila Petrovi}a i svoje<br />
svite u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave sve~ano otvorio prvu stalnu<br />
postavku Vojnog muzeja, ~ime su zavr{ene trodnevne krunidbene<br />
sve~anosti i proslava sto godina od po~etka Prvog srpskog ustanka.<br />
Vojni muzej bio je otvoren za gra|ane svakog dana, a ulaz je bio<br />
besplatan. O tome su gra|ani bili obave{teni preko {tampe. Postavka<br />
je, naravno, izazvala veliko zanimawe “na{eg naroda, koji<br />
je u masama, gologlav prolazio kroz Muzej kao kroz neko svetili-<br />
{te”, a “navala publike” u Vojni muzej prvih dana posle sve~anog<br />
otvarawa “bila je tolika da su se vrata Muzeja po nekoliko puta<br />
dnevno morala zatvarati da bi oni koji su u{li na miru mogli razgledati<br />
Muzej”. Osim pojedina~nih znati`eqnika i po{tovalaca<br />
srpske istorije, Vojni muzej su, izme|u ostalih znamenitosti Beograda,<br />
obavezno pose}ivale |a~ke ekskurzije i organizovane grupe. One<br />
su dolazile ne samo iz Srbije nego i iz mesta Austrougarske monarhije<br />
u kojima je `ivelo srpsko stanovni{tvo.<br />
Doprinos afirmaciji Srbije, tokom 1907, dao je i Vojni muzej,<br />
jer je sa svojim eksponatima iza{ao van granica zemqe, u~estvuju}i<br />
na velikoj Balkanskoj izlo`bi u Londonu, na kojoj je bila predstavqena<br />
i Kraqevina Srbija.<br />
RU[EWE SPOMENIKA KARA\OR\U<br />
Do po~etka balkanskih ratova 1912. godine Vojni muzej nije imao<br />
zna~ajnijih aktivnosti niti su Beogradska tvr|ava i Kalemegdanski<br />
park pretrpeli ve}e izmene. Balkanski ratovi, vo|eni daleko od prestonice,<br />
nisu ostavili ve}i negativni uticaj na Vojni muzej i ostale<br />
beogradske muzeje. Do promene na prostoru Kalemegdanskog parka do-<br />
{lo je posle zavr{etka balkanskih ratova u trenucima trijumfa, tri<br />
dana posle sklopqenog ugovora o miru, kada je na Velikom Kalemegdanu<br />
13. avgusta 1913. postavqen spomenik vo`du Kara|or|u.<br />
73
Change language