laka krila vilinog kowica laka krila vilinog kowica

Godina I I I Broj 46 15. avgust 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu
Potporu~nik
Dragan Matovi},
najmla|i pilot
LAKA KRILA
VILINOG
KOWICA
Tema
NACRTI ZAKONA
O ODBRANI I VOJSCI
NA JAVNOJ RASPRAVI
Specijalni
prilog
8
ARSENAL

NOVINSKI CENTAR
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
PREPORU^UJE
monografiju
63. padobranske
brigade
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene
63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.
Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te
elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve
ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju
ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim
znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.
Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je
stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu
svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.
O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na
brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu
vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada
oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.
Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,
tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim
papirom.
NARUXBENICA
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363
@iro-ra~un : 840 - 49849 -58
Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi
„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni
od 1.512,00 dinara
Kwige }u platiti (zaokru`iti):
1. unapred u celosti
2. u dve mese~ne rate
U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu.
Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju
nakon uplate celokupnog iznosa.
Kupac: _______________________________________________________________
(ime, o~evo ime i prezime)
JMBG ________________________________________________________________
Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________
Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________
Mesto i broj po{te: _________________________________________________
Datum
Potpis naru~ioca
...................................... ..............................................

CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA
OGLASN I PROSTOR FORMAT CENA
Magazin
”Odbrana”
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363
E-mail: odbrana@beotel.yu
@iro-ra~un : 840-49849-58
1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00
1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00
1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00
1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00
1 / 2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00
1 /4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00
1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00
1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00
1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00
poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00
mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00
Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.
Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.
Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,
{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :
- za 3-5 oglasa – 5 %
- za 6-8 oglasa – 10 %
- za 9 i vi{e oglasa – 15 %
- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %
Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina
ne}e biti objavqeni.
”Odbrana”
Marketing
Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe
7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema
re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.
Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati
i na E-mail adresu odbrana@beotel.yu.

Magazin Ministarstva odbrane Srbije
”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ”ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Du{an Marinovi} (desk)
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (internet), mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC ”Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Snimio Darimir BANDA
14
I N T E R V J U
Dr Ivo Viskovi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka
U POTRAZI ZA IZGUBQENIM
VREMENOM 8
Per aspera
CRTAWE @IVOTIWA 13
T E M A
Nacrti zakona o odbrani i vojsci na javnoj raspravi
RAZVOJ SISTEMA ODBRANE 14
O D B R A N A
Komanda za obuku Vojske Srbije
JEDNA^INA BORBENE MO]I 18
Saradwa stanovni{tva u Kopnenoj zoni
bezbednosti i pripadnika Vojske Srbije
JA^AWE POVEREWA 22
Pri~a sa naslovne strane:
potporu~nik Dragan Matovi},
najmla|i pilot me|u avijati~arima
LAKA KRILA VILINOG KOWICA 24
U~enici Vojne gimnazije, budu}i studenti
vojnih akademija u inostranstvu
MISIJA - DIPLOMA OFICIRA 26
[ta misle sredwo{kolci o Vojnoj akademiji
IZAZOVNO STUDIRAWE 29
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara
4
15. avgust 2007.

58
RE^ UREDNIKA
74
P R I L O G
ARSENAL - 8 31
D R U [ T V O
Potpukovnik u penziji Rahman Bandi}
VOJNI^KE I DRUGE RANE 55
S V E T
Iskustva iz Iraka
RAT SNAJPERISTA 58
T E H N I K A
Osvrt na izlo`bu Partner 2007
KVALITET OTVARA TR@I[TE 62
K U L T U R A
Izlo`ba na Kalemegdanu
POGLEDAJ DOM SVOJ AN\ELE 66
F E Q T O N
Jugoslovenski deta{man te{kih bombardera (3)
KRVAVI DECEMBAR 70
T R A D I C I J E
S pokloni~kog putovawa u Hilandar
TAMO GDE VREME STOJI 74
L I ^ N O S T I
Ilija Gara{anin (1812-1874)
TVORAC NA^ERTANIJA 78
ZAKONI
Nacrti Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci na javnoj su
raspravi od 1. avgusta. Ministar odbrane Dragan
[utanovac je na sve~anosti na aerodromu u La|evcima,
povodom obele`avawa Dana roda avijacije – 2. avgusta,
istakao da je time ispuwen va`an reformski korak u normativnoj
sferi, koji je osnova za daqe sprovo|ewe reformi Vojske
i sistema odbrane u celini.
Po zavr{etku javne rasprave, usagla{eni tekstovi oba nacrta
bi}e predati nadle`nim telima Vlade Srbije na daqe razmatrawe,
a Vlada }e ih u formi predloga zakona proslediti
Narodnoj skup{tini na usvajawe.
O~ekuje se da }e zakoni biti usvojeni do kraja godine i da }e
se poslanici prema wima odnositi kao prema aktima od op{teg
nacionalnog zna~aja, bez uno{ewa strana~kih interesa i prepucavawa.
Dono{ewe novih zakona o odbrani i vojsci, osnovna je pretpostavka
za daqu izgradwu i razvijawe jedinstvenog sistema
odbrane. Upravo ~iwenica da je Srbija samostalna i nezavisna
dr`ava, posle vi{e decenija druga~ijih dru{tvenih ure|ewa,
obavezuje na odgovorno sagledavawe wenog novog me|unarodnog
polo`aja i u neposrednom okru`ewu, i pred izazovima globalnih
rizika i pretwi.
Odgovornost je jo{ ve}a posle gorkih iskustava iz rata i
stradawa, {to je ostavilo te{ke socijalne posledice i donelo
ekonomsko zaostajawe, ali i zbog jo{ uvek otvorenih pitawa identiteta
i opredeqewa, na kojima se temeqi nacionalno jedinstvo.
Sve to obavezuje na izgradwu sistema odbrane koji mo`e da
obezbedi odbrambene interese, da za{titi dr`avu i gra|ane,
gradi poverewa, odr`ava bezbednost i stabilnost u regionu, ja~a
saradwu s me|unarodnim organizacijama i otvara mogu}nost za
pristupawe institucijama regionalne i globalne bezbednosti.
Posebno je to va`no za unapre|ewe regionalne saradwe i zajedni~ko
re{avawe bezbednosnih rizika. To doprinosi stabilizaciji
prilika u regionu, omogu}ava br`i privredni razvoj ~itavog
zapadnog Balkana i pribli`ava ga evropskim integracijama.
Osnovna snaga odbrane u takvom sistemu jeste Vojska. Ona je
organizovana oru`ana snaga koja brani zemqu od oru`anog
ugro`avawa spoqa i izvr{ava druge misije i zadatke, u skladu sa
Ustavom, zakonom i principima me|unarodnog prava koji reguli{u
upotrebu sile.
Vidqiva je namera da se Vojska Srbije u~ini efikasnijom i
spremnijom da odgovori na mogu}e rizike i pretwe. Zavr{ena je
reorganizacija, ubrzano se radi na novim pristupima obuci,
planira se modernizacija naoru`awa i opreme...
Dr`ava Srbija treba svom vojniku – oficiru i podoficiru,
da vrati dostojanstvo profesije. Ne i privilegije, ako ih je u
nekim ranijim vremenima i bilo, ali svakako mogu}nost
profesionalnog ispuwavawa obaveza, za {ta bi bio odgovaraju}e
i pla}en.
Takav vojnik mo`e biti oslonac nove profesionalne vojske,
osposobqene da odbrani zemqu, pomogne svom narodu u slu~aju
elementarnih nepogoda i drugih akcidenata, i da u~estvuje u
me|unarodnim misijama mira kompatibilna sa oru`anim snagama
onih dr`ava koje odnosom prema sistemu odbrane i Vojsci mere i
odgovornost prema vlastitoj zemqi, narodu i budu}nosti.
Radenko MUTAVXI]
5

DOGA\AJI
POLITI^KO-BEZBEDNOSNA SITUACIJA
NA JUGU SRBIJE STABILNA
U Bujanovcu je 9. avgusta odr`an sastanak Predsedni{tva Koordinacionog
tela Srbije za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a na kome
je razmatrana politi~ko-bezbednosna situacija na jugu Srbije. Sastanku
su prisustvovali predsednik Koordinacionog tela Rasim Qaji},
potpredsednici Du{an Spasojevi} i Nenad Popovi}, komandant Kopnene
vojske VS general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant ^etvrte
brigade pukovnik Milosav Simovi} i drugi ~lanovi tog tela.
Posle sastanka
oni su obi{li mesto
incidenta na putu
Bujanovac-Kon~uq,
gde su 4. avgusta teroristi
presretali
automobile a potom
i pucali na pripadnike
@andarmerije.
Tom prilikom predsednik
Koordinacionog
tela Rasim Qaji}
je ocenio da je
politi~ko-bezbednosna
situacija na jugu Srbije stabilna i da nema potrebe ni za pove-
}awem ni za smawewem bezbednosnih snaga.
Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane mr Du{an Spasojevi}
izjavio je da je incident „klasi~no drumsko razbojni{tvo sa
motivima kriminogene prirode. Ali zbog osetqivosti u regionu mo`e
imati ozbiqne politi~ke implikacije. Situacija jeste stabilna, ali
incidenti nala`u ozbiqne mere opreza. Prisustvo snaga bezbednosti
je neophodno, a mi }emo u narednom periodu intenzivirati saradwu
sa Kforom i Unmikom i zajedni~ki poja~ati kontrolu administrativne
linije prema Kosovu i Metohiji”. Spasojevi} je rekao da posebnu ulogu
ima Koordinaciono telo koje treba da reintegri{e albansku zajednicu
u dru{tveni sistem Srbije, ali isto tako i da obezbedi opstanak
i ostanak Srba na jugu centralne Srbije. „Vojska Srbije ima u tome
zna~ajnu ulogu i imamo strate{ko opredeqewe da budemo prisutni na
ovom podru~ju i garantujemo o~uvawe pravnog poretka i qudskih prava
svih koji ovde `ive”, rekao je Spasojevi}. Tokom dana on je obi{ao i
gradili{te vojno-policijske baze Cepotina i sagledao mogu}nosti za
nastavak gradwe tog kompleksa. Z. M.
RATNE DNEVNICE ISPLA]ENE
SVIM REZERVISTIMA
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i} izjavio
je da su ratne dnevnice ispla}ene za svih 26.000 vojnih rezervista
koji su 1999. bili na Kosovu i da se organizovawem protesta rezervista
iz Kur{umlije „neko igra sa qudima“.
Oko 2.000 vojnih rezervista iz Kur{umlije i okoline, nezadovoqnih
re{avawem sudskih tu`bi koje su podnete zbog neispla}enih
dnevnica za u~e{}e u oru`anim sukobima na Kosovu i Metohiji, blokiralo
je nakratko magistralu Ni{–Pri{tina, tra`e}i isplatu nadoknade.
Jovi~i} je za Televiziju B92 izjavio da je re~ o prevari oko 200
qudi koji su zloupotrebili polo`aj i ovla{}ewa suda i uspeli da prinudnom
naplatom dobiju veliku sumu novca, ~ime je o{te}ena dr`ava.
„Neko je mislio da }e dobrim poznavawem procesno-pravnih
procedura uspeti da o{teti dr`avu i da ostvari za sebe pravo koje mu
ne pripada. Naime, imamo evidenciju da je 26.000 rezervista dobilo
ratne dnevnice u vreme kada su ispla}ivane. Neko je mislio je da }e
ostvariti to pravo, uzdaju}i se u to da Ministarstvo nema evidencije
o dnevnicama“, rekao je Jovi~i}.
Jovi~i} je dodao da }e osobe za koje Ministarstvo utvrdi da su
zloupotrebom polo`aja od dr`ave iznudili novac biti krivi~no gowene.
Prema wegovim re~ima, na osnovu sravwenih podataka za 180
rezervista kojima je ispla}eno 68 miliona dinara, protiv wih 29 ve}
je pokrenuta tu`ba za povra}aj novca i podnete krivi~ne prijave za
delo prevare iz ~lana 208 Krivi~nog zakonika Srbije.
Snimio Igor SALINGER
P R O S L A V
MODERNIZA
Kada se donosi
vojni buxet, mnogo
je onih koji ga
kritikuju i ka`u da
nema potrebe da
on bude veliki, a
kada do|e do
vremenskih
nepogoda svi tra`e
pomo}, pre svega
od Vojske, zato {to
woj najvi{e veruju
– rekao je
ministar odbrane
Dragan [utanovac
na sve~anosti u
La|evcima,
podse}aju}i na
veliko anga`ovawe
pilota koji su
gasili po`are na
Staroj planini.
6

A D A N A A V I J A C I J E
Centralna sve~anost povodom Dana roda avijacije odr`ana je
2. avgusta na aerodromu u La|evcima kod Kraqeva. Proslavi
su prisustvovali ministar odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima,
zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije
general-potpukovnik Miloje Mileti}, komandant Vazduhoplovstva
i PVO general-major Dragan Katani}, visoke vojne stare{ine,
inostrani vojni predstavnici, delegacija lokalne samouprave,
Ministarstva unutra{wih poslova i brojni gosti.
Tradicija srpskog vazduhoplovstva datira od 2. avgusta 1893.
kada je u formaciju svih divizija srpske vojske uvr{teno po jedno
balonsko odeqewe. Dve decenije kasnije prvi avioni pojavili su
se na ovim prostorima, a kraqevim ukazom od 1924. godine odre-
|ena je krsna slava avijati~ara – Sveti Ilija, koja se od 1992.
ponovo proslavqa zajedno sa Danom roda avijacije.
Ministar odbrane Dragan [utanovac ~estitao je vazduhoplovcima
praznik, osvrnuv{i se na organizacijsko-mobilizacijske
Ministar odbrane Dragan [utanovac ~estita praznik pilotima
CIJA VAZDUHOPLOVSTVA
promene koje su zavr{ene upravo formirawem 98. avijacijske baze
u La|evcima pre oko mesec dana.
– Mo`emo da ka`emo da smo zna~ajan, ali mawi deo reformi
u Vojsci zavr{ili i taj proces mora da se nastavi. Tada sam
INVESTIRAWE U TEHNIKU
Komandant Vazduhoplovstva i PVO general-major Dragan
Katani} je posle sve~anosti odgovarao na pitawa novinara
koja su se uglavnom ticala reformi i ulagawa u modernizaciju
letelica. General Katani} je rekao da krajem godine
dva od ukupno pet aviona MiG 29 treba da se vrate sa remonta
iz Rusije, dok }e preostala tri najverovatnije sti}i po~etkom
2008. Prema wegovim re~ima, u toku ove godine iz sredstava
Nacionalnog investicionog plana trebalo bi da se u
inostranstvu remontuju tri helikoptera Mi 24 i dva Mi 17, a
helikopteri Mi 8 remontovali bi se u Vazduhoplovnom zavodu
„Moma Stanojlovi}”.
Novinare je posebno zanimalo sa koliko }e ispravnih
helikoptera opremqenih za ga{ewe po`ara na{a vojska do-
~ekati slede}e leto.
– Postoje naznake da }e se u toku ove godine obezbediti
50 miliona dinara, a u prvoj polovini naredne godine jo{
50, {to bi bilo dovoqno za remont ~etiri helikoptera Mi 8
opremqenih za tu namenu – rekao je general Katani}.
rekao da nas ~ekaju promene u oblasti zakonodavstva i da }emo
do kraja jula zavr{iti nacrte zakona o vojsci i odbrani. Danas
ka`em da smo to obe}awe ispunili i oni se mogu pogledati na
Internet sajtu Ministarstva odbrane. Ideja nam nije da ka`emo
da smo napravili najboqe zakone, nego da smo napravili zakone
po meri na{e dr`ave i vojske – rekao je ministar [utanovac i
pozvao sve zainteresovane da daju dobronamerne sugestije u toku
javne rasprave.
Ministar odbrane i ovoga puta podsetio je na zapa`eno anga`ovawe
vazduhoplovaca u ga{ewu po`ara na Staroj planini.
On je rekao da su, uzev{i u obzir resurse kojima Vojska raspola`e
i izdvajawa iz buxeta za tu namenu, postignuti rezultati
jo{ zna~ajniji.
– Kada se donosi vojni buxet, mnogo je onih koji ga kritikuju
i ka`u da nema potrebe da on bude veliki, a kada do|e do vremenskih
nepogoda svi tra`e pomo}, pre svega od Vojske, zato {to
najvi{e woj veruju – istakao je ministar [utanovac. On je rekao
da naredni buxet mora predvideti sredstva za modernizaciju letelica
koje }e, pored odbrambene namene, mo}i da gase po`are i
poma`u civilnom stanovni{tvu.
Na aerodromu u La|evcima odr`an je i leta~ki program u
kome su u~estvovali avioni kraguj, galeb 2, galeb 4, orao, helikopter
gazela, akro-grupa Zvezde i padobranci Nebeskih vidri
koji su nosili zastave Republike Srbije i Vojske Srbije.
A. PETROVI]
Snimio Z. PERGE

INTERVJU
DR IVO VISKOVI],
PROFESOR FAKULTETA
POLITI^KIH NAUKA
U BEOGRADU
U POTRAZI ZA
IZGUBQENIM
VREMENOM
Nerazumevawe promena u
odnosima snaga u svetu,
ulagawe nade u o~uvawe
dru{tvenog sistema koji je u
tom trenutku do`ivqavao
poraz, a onda i ispu{tawe
mogu}nosti da se propu{teno
nadoknadi, zajedno sa
gubqewem vremena u
raspravama sa politi~kim
neistomi{qenicima, Srbiju
je ko{talo gubitka nade za
dve-tri generacije
Liberalni kapitalizam, koji je ne tako davno trijumfovao nad velikim
istorijskim protivnikom – socijalizmom, danas prolazi kroz preispitivawe,
koje se ogleda i u laganom prekomponovawu odnosa na me|unarodnoj
sceni. U razgovoru sa profesorom Fakulteta politi~kih nauka
u Beogradu dr Ivom Viskovi}em, poku{ali smo da razumemo da li je to
nagove{taj mogu}eg pojavqivawa pravog suparnika sada{woj svetskoj supersili
– SAD, i kako se u tim pomerawima snalazila i snalazi Srbija.
Opijen pobedom liberalne demokratije nad socijalizmom, Fukujama
je ustvrdio da je do{ao kraj istorije. Wegov je zanos, me|utim,
bio kratkog daha – pokazalo se da je ideja o kraju istorije preuveli~avawe
jednog trenutka.
– Kraj hladnog rata u kome je Zapad osetio svoj trijumf, Fukujama je
izrazio ~uvenim tekstom pod naslovom „Kraj istorije“, koji je, me|utim, i
sam kasnije doveo u pitawe i na neki na~in ga se odrekao. Naime, ideja mu je
bila da poka`e da je zapadni sistem liberalne demokratije zapravo izgubio
istorijskog protivnika, da je porazom socijalisti~kih sistema do{lo do
trijumfa liberalne demokratije i u tom smislu je Fukujama smatrao da takmi~arskog
duha izme|u razli~itih sistema vi{e ne}e biti, jer se, po wemu, u
tom trenutku dokazalo da je liberalna demokratija apsolutno najboqi dru-
{tveni sistem. I to je smisao wegove metafore da je to kraj istorije. Naravno,
ni on nije mislio da je to kraj razvoja qudskog dru{tva.
8
15. avgust 2007.

Naravno, sa krahom socijalisti~kih dru{tava, do{lo je do
velikih promena u odnosu snaga u svetu. ^ak i unutar ve}ine tih
dru{tava do{lo je do su{tinskih dru{tvenih promena i mnoge od
wih su svoje doju~era{we protivnike po~ele da smatraju uzorima
za sopstveni razvoj.
Tu su mo`da i koreni pomalo gorke {ale da je socijalizam
najte`i put iz kapitalizma u kapitalizam Do ju~e najve}i
zagovornici realsocijalizma, prekono} su postali `estoki
zagovornici realkapitalizma.
– Dru{tveni procesi su ipak mnogo slo`eniji nego {to ih ta
{ala prikazuje. Jedan dru{tveni sistem ima istorijskog smisla
samo dok daje rezultate. Socijalisti~ka dru{tva nisu bila sposobna
da se krajem pro{log veka prilagode novonastalim okolnostima.
Te okolnosti su se odnosile ne samo na sferu materijalne
proizvodwe, ve} i na oblast
dru{tvenih odnosa. Mnoga od
wih su krahirala, jer nisu pokazala
spremnost da prihvate
elemente liberalne demokratije,
ukqu~uju}i i jednu vrstu
dru{tvene kompetentnosti, konkurencije
koja je u socijalisti~kim
dru{tvima bila gotovo zabrawena.
A pokazalo se da taj
~inilac, te`wa za slobodom, demokratijom, ima zna-
~aj gotovo jednak onom koje imaju osnovne qudske potrebe
za hranom, za opstankom. Zbog svega toga, socijalisti~ki
dru{tveni sistemi su se slomili, ali
to, po mom dubokom uverewu, ne zna~i i da je nestala
qudska potreba za pravdom, za pravednijim dru{tvenim
odnosima od onih koji postoje u tipi~nim zapadnim
sistemima.
Socijalisti~ki dru{tveni sistemi su
se slomili, ali to po mom uverewu
ne zna~i i da je nestala duboka qudska
potreba za pravdom, za pravednijim
dru{tvenim odnosima od onih
koji postoje u zapadnim sistemima.
Uprkos toj te`wi za pravdom, ~ini se da u ovom trenutku
zapadni model nema konkurenciju. Ali, ostaje jedna doza
sumwe – da li je ba{ tako
– Gotovo da jeste. Nagla{avam gotovo, jer mislim da se pojavquju
adaptacije toga sistema, kakvi su recimo modeli skandinavskih
zemaqa i neki drugi koji se sada vi{e naslu}uju, i u ne tako
dalekoj budu}nosti mogu pokazati da ipak postoje alternative klasi~nom
liberalnom kapitalizmu koji se danas uglavnom zagovara u
najrazvijenijim ili vode}im zapadnim dru{tvima.
Liberalni kapitalizam, bilo zbog unutra{wih problema ili
zbog problema na me|unarodnom planu, ukqu~uju}i me|unarodne
krize u koje su se neke zapadne zemqe, a posebno SAD kao vode}a
me|u wima, uplele, doveo je u pitawe i neke osnovne vrednosti tih
dru{tava. Zbog toga mislim da prisustvujemo jednoj fazi u razvoju
qudskog dru{tva kada i dru{tveni sistem koji izgleda da je trijumfovao
nad velikim istorijskim protivnikom, ipak do`ivqava razli~ite
protivure~nosti i, na osnovu toga, odre|ena preispitivawa.
Period gotovo nekriti~kog obo`avawa onog {to sa dogodilo
na Zapadu je prevazi|en i sada se unutar wega, ali i
u sredinama koje su izvan liberalnog kapitalisti~kog poretka,
ponovo javqaju intelektualci koji sve to dovode u
pitawe. Upitni glasovi u Srbiji, me|utim, jedva su ~ujni.
Kako to obja{wavate
– Mislim da smo mi preokupirani drugim problemima. Trenutak
ogromnog kraha jednog sistema i ideje doveo je kod nas u pitawe
verovawe ogromnog broja slobodnomisle}ih qudi, koji su se na{li
u neprijatnoj situaciji da su ideje u koje su verovali i koje su zagovarali,
postale istorijski pora`ene, te su po~eli da preispituju
sami sebe. Istorija pokazuje da takvi periodi ne traju predugo.
Nakon velikih istorijskih lomova, nastaju periodi ili velikog uzleta
qudske misli, ili wenog privremenog zastoja. I to se dogodilo
{irom sveta. Na primer, pokret nesvrstanih pro{ao je duboki
period krize, iako je re~ o dobroj ideji u okviru me|unarodnog sistema.
Naravno, to se odrazilo i na unutra{wi plan mnogih zemaqa,
ukqu~uju}i i na{u.
Mislim da je za Srbiju posebno karakteristi~no to {to je
ona pro{la kroz paklene devedesete godine, vreme u kome je do-
{lo do gubitka velike istorijske {anse. Naime, tada je, zbog sticaja
vi{e okolnosti, do{lo do izbora pogre{nog pravca istorijskog
razvoja. Napravqena je katastrofalna gre{ka time {to nije
shva}eno da je do{lo do ogromne promene u odnosima snaga u svetu
i {to su la`ne nade bile ulo`ene u o~uvawe dru{tvenog sistema
koji je u tom trenutku do`ivqavao poraz. Ostati sam, bez ikakvog
saveznika i, {to je jo{ gore, sa potpuno pogre{nom procenom razvoja
me|unarodnih odnosa, u takvim trenucima neminovno vodi u
velike poraze.
U toj situaciji nije bilo lako smo}i hrabrosti, pa i intelektualne
snage, za velika istorijska promi{qawa. Oseka slobodne,
kriti~ke misli u Srbiji nastala je i zbog toga {to je veliki broj
intelektualaca do`iveo i ogromno li~no razo~arawe. Mnogi od
wih su postali svesni posledica koje Srbija neminovno
mora podneti zbog svega {to se devedesetih godina
dogodilo. Time ne `elim re}i da i deo inteligencije
ne snosi odgovornost za to {to se dogodilo.
Jer, bilo je i onih koji su kriti~ki govorili o tome
{to se kod nas doga|a, ali ne i dovoqno. Ve}ina se
ipak na neki na~in prepustila trenutku, ponesena demago{kim
obe}awima o uspe{nom razvoju „iz inata“.
Kada se to, naravno, nije dogodilo, do{lo je do svojevrsne
pasivizacije, i ~ini mi se,
kod jednog broja qudi, gotovo depresije.
To nije dobro ni za dru-
{tveni razvoj, ni za intelektualnu
klimu Srbije.
Iz toga se, mislim, izvla~imo
sporije no {to bi trebalo.
^iwenica je da postoji sve vi{e
nau~nih radova i ozbiqnih promi{qawa na{eg mesta i uklapawa
u svetske tokove, ali imamo previ{e otvorenih pitawa koja su gotovo
sudbinskog karaktera po obliku ispoqavawa, odnosno jako
ozbiqna po posledicama. I u takvoj situaciji (recimo, definisawe
kona~nog i dr`avnog i simboli~nog zna~aja Srbije – {ta Srbija
jeste u teritorijalnom smislu i u smislu identiteta) iscrpquju se
intelektualne snage dru{tva koje ni ina~e nisu velike. Mi smo danas
malo dru{tvo, i toga treba biti svestan.
Uz to, u devedesetim godinama 20. veka, sredwi sloj dru{tva,
u koji objektivno spadaju intelektualci, osiroma{io je toliko da
se ve}ina wih bukvalno borila za `ivot. U situaciji kada se osigurava
gola egzistencija, ne ostaje puno vremena za ozbiqna razmi-
{qawa, za svojevrsni intelektualni luksuz, kako se to ~ini u takvoj
situaciji.
Sve re~eno je na neki na~in umawilo rezultat promi{qawa
na{ih intelektualaca. Nema velikih radova, nema velikih kwiga i
javnih polemika, koje su bile karakteristi~ne za sedamdesete, pa i
osamdesete godine kod nas. Zaista, tek kada se poredimo sa svetom,
vidimo kako smo zaostali, ne samo na politi~kom i ekonomskom
planu, nego koliko smo izgubili i na intelektualnom planu u
odnosu na svet.
Pokazalo se da su unipolarni sistemi
mogu}i samo za relativno kratko
vreme i da oni u sebi nose klicu nestabilnosti.
U tom svetu ponovo se mewaju odnosi. Naziru se nastojawa
da se dovede u pitawe polo`aj SAD kao nadsile. Ili to
samo tako izgleda
– Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su zaista bile na ~elu, a u mnogo
~emu i ispred, ostalih ~lanica me|unarodne zajednice u definisawu
novog me|unarodnog poretka na kraju hladnog rata. I zaista
je ostao jak utisak da su one stvorile nov oblik me|unarodnog
poretka, takozvani unipolarni sistem. Bilo je evidentno da se na
nekim planovima, naro~ito vojnom, ne mo`e ni pri}i mo}i SAD u
tom trenutku. Sam podatak da vojni buxet SAD nadma{uje ukupni
buxet narednih tridesetak zemaqa zajedno, govori kolika je razlika
u nekim oblicima mo}i. Naravno, SAD su to poku{ale i politi~ki
efektirati – da do|u do politi~kog polo`aja koji bi za du`i
period u~vrstio wihovu mo}. Pokazalo se, me|utim, da su unipolarni
sistemi mogu}i samo na kratko vreme i da oni u sebi nose
9

INTERVJU
klicu nestabilnosti. Svaki laik bi
rekao da je sistem u kojem je jedna sila
na ~elu i u kome ona apsolutno dominira,
najstabilniji sistem. Ali, ponovo
se potvr|uje da takvi sistemi
imaju svoje inherentne slabosti koje
dovode u pitawe primat te sile, bilo
zbog unutra{wih protivre~nosti, bilo
zbog onoga {to Pol Kenedi naziva
„preveliko rastezawe“, bilo zbog narastawa
drugih centara mo}i koji postaju
konkurenti u svetskim okvirima,
ili stvarawa savezni{tava protiv
sile koja dominira.
Iako su SAD sa saveznicima u
hladnom ratu porazile Isto~ni blok,
nisu mogle su{tinski promeniti odnose
u svetu. Odnosi koji su nastali
nakon tog perioda pokazali su te`wu
ka stvarawu novog oblika dominacije.
Problem SAD i jeste u tome {to
konkurenciju dva dru{tvena sistema nisu re{ile tako da su stvorile
boqi, pravedniji dru{tveni poredak, ve} su samo eliminisale
politi~kog protivnika, a unutra{we i me|unarodne protivre~nosti
su ostale.
Nestanak tako mo}nog protivnika kakav je bio SSSR i ceo
socijalisti~ki sistem, nije zna~io i nestanak dru{tvenih
protivre~nosti. Otvoren je prostor za nove izazove, rizike
i pretwe, nove vrste konflikata.
– To je ve} ukazivalo na to da svet nije iza{ao iz perioda
konfliktnog razvoja i da }e zapadne dr`ave imati problema sa
nala`ewem odgovora na nove izazove, bilo u pojedinim zemqama,
bilo u svetskim razmerama. Neki od tih problema posledica su dubokih
protivre~nosti u zemqama Tre}eg sveta, odnosno, da ih tako
nazovem, u neprivilegovanim zemqama, onima koje su u prvom redu
ekonomski nerazvijene ili slabo razvijene. Zatim, pojavio se niz
problema u regionima u kojima su unutra{we protivre~nosti dru-
{tveno pogre{no re{avane. Re~ je o takozvanim neuspelim ili
propalim dr`avama. One su svojim problemima ~esto destabilizovale
ne samo sebe, ve} i okolne zemqe.
Zapad je poku{ao da na|e odgovore na te probleme. Na jedan
je na{ao jako slab odgovor i ~ini mi se da je to danas postala dominantna
pretwa miru, bezbednosti i stabilnosti u svetu. Re~ je o
terorizmu. U periodu nakon hladnog rata, on je naro~ito do{ao do
izra`aja.
Zna~ajne razlike u razumevawu terorizma, wegovog karaktera
i uzroka, umnogome ote`avaju nastojawa da mu se efikasno
suprotstavi.
– Amerika je mnogo ulo`ila u borbu protiv pojavnih oblika
terorizma, ali ne i u re{avawe wegovih uzroka. Stav EU je u tom
pogledu mnogo realisti~niji. U dokumentu Strategija bezbednosti
EU iz 2003. godine konstatuje se da takve pojave imaju svoje unutra-
{we razloge, ali i da su rezultat bede, besperspektivnosti, ose-
}aja te{ke diskriminacije u brojnim zemqama Tre}eg sveta, naro-
~ito wegovom arapskom delu, {to sve ra|a velike frustracije, koje
se ispoqavaju i terorizmom. Naravno, niko normalan ne mo`e
pravdati terorizam i tvrditi da je o~aj dovoqan razlog da se silom
obra~unava sa nedu`nim qudima. No, ~iwenica je da na na{e
pona{awe uti~e i to {to mi do`ivqavamo kao pravedno ili nepravedno.
Naravno, i deo pona{awa nekih teroristi~kih organizacije
motivisan je time. Zna~i, problem je mnogo dubqi i nikako
se ne mo`e re{avati samo borbom protiv onih grupa koje neposredno
primewuju terorizam u praksi. Treba dirnuti mnogo dubqe
u dru{tvene odnose u zemqama odakle terorizam najvi{e dolazi.
Moj utisak je da se do sada tu nije mnogo u~inilo.
Me|unarodni odnosi neprekidno se mewaju, {to navodi na
potrebu da se preispitaju odnosi SAD i drugih zemaqa,
recimo Kine, ~iji impresivni ekonomski rezultati di`u
wenu celokupnu mo}, ali sve vi{e i Indije.
– Dok je postojao SSSR, izgledalo je da je on jedini konkurent
Americi. Wegovim raspadom ~inilo se da su SAD za dugo vreme
izgubile globalnog konkurenta. Me|utim, na me|unarodnom planu
pojavquje se Kina kao zemqa koja ima zna~ajne izglede da u 21. veku
bude veliki konkurent SAD, mo`da i ve}i nego {to je to u 20. veku
bio SSSR. Naravno, po svom dru{tvenom proizvodu Kina je daleko
ispod SAD, ali pokazuje rezultate koji, ako opstanu na du`e
vreme, mogu da dovedu do bitnih promena u me|unarodnim odnosima.
Ekonomisti koji porede ekonomsku mo} zemaqa po kupovnoj mo-
}i, a ne po formalnom bruto nacionalnom dohotku, ukazuju na to
da je ve} u ovom trenutku Kina ~etvrta ekonomska sila sveta. Da li
}e to biti pra}eno i rastom vojne mo}i, te{ko je prognozirati.
Ali, istorija pokazuje da zemqe koje imaju veliku ekonomsku te`e
da je iska`u i kroz vojnu mo}. U tom smislu pretpostavka da }e ve}
polovinom ovog veka Kina i SAD da budu konkurenti, pa ~ak i suparnici,
~ini se prili~no realna. Ipak, {to{ta zavisi i od toga
kako }e se razvijati sama Kina, da li }e ostati sposobna da odr`i
ekonomski rast, da postavi trajni i stabilni dru{tveni model, ili
}e u woj do}i do problema, pa i politi~kih trzavica ili sukoba.
Na svetskoj sceni javqa se jo{ jedna zemqa sa brojnim stanovni{tvom
– Indija. Ona je dugo izgledala kao zemqa bez {anse, zemqa
koja nije pru`ala nikakvu nadu sopstvenom stanovni{tvu, a,
naravno, ni drugima nije izgledalo da ona mo`e re{iti velike
probleme, ukqu~uju}i ogromno siroma{tvo. Me|utim, pokazalo se
da su Indijci, strpqivo{}u i mudrim vo|ewem politike, uspeli da
prevazi|u i u velikoj meri da razre{e brojne unutra{we probleme
ukqu~uju}i i zna~ajan problem razvoja. Indija ve} izlazi iz
statusa nerazvijene zemqe i ulazi me|u zemqe sa sasvim jasnom
perspektivom razvoja. To opet, sli~no kineskom slu~aju, otvara pitawe
da li }e ekonomska mo} biti pretvorena i u odre|eni oblik
vojne mo}i, odnosno rivalstvo sa drugima i poku{aj stvarawa sopstvenih
interesnih sfera.
Koliko ostvarivo izgleda mogu}nost udru`ivawa zemaqa
koje bi mogle dovesti u pitawe sada{wi raspored snaga na
me|unarodnoj sceni Zagovornici teorije sukoba me|u civilizacijama
veruju da su razlike me|u tim zemqama suvi-
{e velike da bi one predstavqale ozbiqnu pretwu sada-
{wem stawu, ali istorija govori druga~ije.
– ^iwenica je da razlike postoje, ali one su u jednom trenutku
bile i preuveli~ane. Hantingtonova ideja o sukobu civilizacija
10
15. avgust 2007.

pokazala se ipak kao preterana. Mnogi podaci potvr|uju da ima
vi{e sukoba unutar pojedinih civilizacija, nego me|u wima. Ali,
naravno, ni taj momenat se ne mo`e iskqu~iti. U teoriji me|unarodnih
odnosa poznato je da se najboqi rezultati u saradwi posti`u
izme|u onih zemaqa koje dele odre|ene vrednosti. I to su
najprirodnija savezni{tva. No, pitawa savezni{tva i odnosa snaga
u me|unarodnim odnosima su mnogo slo`enija. Istorija poznaje
i primere da su zemqe razli~itih dru{tvenih ure|ewa i aspiracija
u nekim trenucima sara|ivale. Cini~ni engleski dr`avnik
19. veka je zaista bio u pravu kada je rekao da su u me|unarodnim
odnosima ve~ni samo interesi. Od interesa zavisi da li }e se odre|ene
zemqe povezivati ili ne.
Ako svetski razvoj bude i{ao ka tome da dominacija jedne supersile
smeta ostalima, nije iskqu~eno wihovo privremeno ili
trajnije povezivawe i promena odnosa snaga. Ali, mogu}e je i da bi
takve zemqe delovale i svaka za sebe, nezavisno jedna od druge,
{to bi produ`ilo trajawe sada{weg me|unarodnog poretka.
No, po onome {to teoreti~ari me|unarodnih odnosa uo~avaju,
te{ko }e ovaj trenutni odnos snaga, sa apsolutnom dominacijom
jedne sile, opstati zadugo. On se ozbiqno dovodi u pitawe. Tako,
na primer, niz pokazateqa govori da ekonomska mo} SAD vi{e nije
tako velika u odnosu na druge zemqe. U~e{}e SAD u ukupnoj svetskoj
privredi ~ak opada, za razliku od vojne mo}i koja raste. Stoga
se postavqa pitawe, mo`e li zemqa ~ija ekonomska mo} ne raste,
da za dugo vreme odr`i vojnu premo}.
Nakon utvr|ivawa „svetskih koordinata”, mo`emo se osvrnuti
na Zapadni Balkan, koji se od nekada{weg prvog kandidata
za pribli`avawu EU, pretvorio u „zonu sumraka”.
– Bojim se da je tzv. Zapadni Balkan propustio veliku {ansu
koji je imao krajem osamdesetih godina 20. veka. Ratovi na prostoru
SFRJ unazadili su mogu}nosti tih zemaqa da budu prihva}ene
kao ravnopravni partneri u tokovima razvoja Evrope, naro~ito u
pogledu evropske integracije iskazane Evropskom unijom. Nekada-
{wa Jugoslavija, koja je po svemu bila prvi kandidat za pridru`ivawu
EU i najbli`a tome da postane
i punopravni ~lan, ulaskom
u unutra{wu krizu, potom
i sukobe i gra|anske ratove, do-
{la je u situaciju da je ostala
na za~equ svih doga|aja. U istorijskim
procesima, izgubqene
{anse se te{ko napla}aju i ne
mogu se za kratko vreme nadoknaditi.
Pred celim Zapadnim
Problem SAD jeste u tome {to konkurenciju
dva dru{tvena sistema
nisu re{ile tako da su stvorili boqi,
pravedniji dru{tveni poredak,
ve} su samo eliminisale politi~kog
protivnika.
Balkanom, pa i Srbijom, sada je veliki zadatak – da se
nadoknadi izgubqeno vreme. U tom pogledu pravimo, po
mom mi{qewu, velike gre{ke, jer i danas sebi dozvoqavamo
da gubimo dragoceno vreme. Sama ~iwenica
da Srbiji treba 25 godina da se vrati na ono stawe
gde je bila pre ratova, govori o stra{nom istorijskom
gubitku i ogromnoj te{ko}i u kojoj se zemqa nalazi.
Dve-tri generacije su tako izgubile {ansu.
Me|utim, zbog poznatog istorijskog paradoksa, prema kome
oni koji zaostaju imaju mogu}nost da neke stvari urade br`e od
drugih, koji su to ve} u~inili – jer mogu da koriste wihova iskustva
– Srbiji se ponovo ukazuje neka {ansa. Sada uglavnom od nas
zavisi da li }emo je iskoristiti. Ja se, me|utim, bojim na{e stare
osobine da {anse – upropastimo. Po svemu onome {to se de-
{ava unutar na{eg dru{tva, ~ini mi se da vi{e energije koristimo
na me|usobne sukobe, na ~esto nepotrebna prepucavawa, za to
vreme propu{taju}i velike prilike. Kao da je va`nije izboriti
internu bitku sa svojim politi~kim protivnicima i neistomi{qenicima
unutar zemqe, nego re{avati probleme zemqe ili wene
odnose sa svetom.
Pomiwete {anse pred Srbijom. [ta u ovom trenutku prepoznajete
kao {ansu
– Ne ukazuje se ~esto prilika da dobijete podr{ku drugih zemaqa
i da se one pojave kao va{i donatori. Mi smo imali tu priliku
posle 2000. i nismo je dovoqno iskoristili. U me|uvremenu,
zanimawa velikih su se pomerila na druge ta~ke i mi smo ostali u
zape}ku. Smatram da nam se, ako ovako nastavimo, zadugo ne}e ukazati
prilika da do|emo do sredstava iz fondova EU, do zna~ajnije
ekonomske pomo}i koju smo mogli dobiti ve} ovih godina. Ispu{tena
je {ansa i za obimnija strana ulagawa. Sada }emo morati da
se „zubima i noktima“ borimo za mesta koja su nam pre bila gotovo
osigurana, jer {to mi propustimo, koriste drugi, koji su mudriji
ili ve{tiji.
Srbija (n)i na Istoku, (n)i na Zapadu – kako vidite nastojawa
da se uz pomo} razli~itih subjekata me|unarodnih odnosa
ostvare odre|eni interesi
– Iako ta dilema na prvi pogled izgleda ozbiqna, u stvarnosti
ipak nije tako. Dok je postojao bipolarni sistem me|unarodnih
odnosa, tada{wa Jugoslavija mogla je da bude svojevrsni politi~ki,
bezbednosni, pa delom i ekonomski „most“ izme|u Zapada i Istoka.
Danas to, zbog potpuno druga~ije me|unarodne konstelacije,
nije mogu}e. Srbija, istina, i daqe u civilizacijskom smislu jeste
„istok na zapadu i zapad na istoku“, ali to ne mo`emo koristiti
kao direktan pristup u na{oj spoqnoj i bezbednosnoj politici.
Znam da se neki qudi, zbog ose}aja da zapadne zemqe (prvenstveno
SAD, ali i neke najuticajnije ~lanice EU) nisu sklone da podr`e
neke na{e vitalne interese, `ele da se ne integri{emo u zapadne
ekonomske, politi~ke i bezbednosne integracije, ali se onda neminovno
postavqa pitawe: A {ta je alternativa Ostati ne samo
izolovan od wih, nego mo`da i u}i u ozbiqniju ili trajniju konfrontaciju
s wima, bilo bi veoma nepovoqno za nas. Qudi koji se
bave geopolitikom znaju da je najte`i polo`aj u kom se neka zemqa
mo`e na}i tzv. polo`aj dr`ave u okru`ewu, to jest biti prakti~no
potpuno okru`en, re}i }u ubla`eno, „ne-ba{-prijateqskim“ zemqama.
Mi smo to ve} iskusili devedesetih godina 20. veka i znamo
kakve su posledice.
S druge strane, nijedna dr`ava koja `ele da ozbiqno vodi i
ukupnu i spoqnu politiku ne pona{a se po nekakvim „{ablonima“,
nego ozbiqno i odgovorno razmatra sve aspekte i sve
posledice mogu}ih strate{kih opredeqewa. Na`alost,
mi kao dru{tvo u tom pogledu jo{ ne pokazujemo
sposobnost da stvorimo konsenzus o strate{kim
opredeqewima i da, koliko je god mogu}e racionalnije,
postavimo bitne ciqeve za naredni period, da
bismo onda vi{e vremena i energije mogli da posvetimo
razradi, da ka`em vojni~ki, takti~kih varijanti.
A wih, naravno, ima, pa politi~ka elita u Srbiji, po
meni, ne samo da mo`e, nego i
mora da ih, kao svaka mudra i
odgovorna dru{tvena elita,
koristi za dobrobit zemqe i
naroda. Li~no smatram da na-
{e strate{ko opredeqewe za
integraciju u Evropsku uniju
nikako ne sme da zna~i i gubqewe
veza s drugim nama
zna~ajnim politi~kim i ekonomskim partnerima – Rusijom, Kinom,
„tre}im svetom“... Ni sada{we ~lanice EU to ne rade. Dakle, treba
imati jasne strate{ke ciqeve, a modaliteti prakti~ne politike
mogu da tome prikqu~e i razne druge, naravno kompatibilne ciqeve.
Postoje, svakako, i pitawa koja su za nas ne samo danas, nego
verovatno i za neki sredworo~ni period – zbog onoga {to se nedavno
doga|alo – jo{ veoma osetqiva, kao {to je na primer na{a
eventualna integracija u Nato. I o tome se mora povesti ozbiqna
i veoma odgovorna politi~ka rasprava u kojoj treba pa`qivo razlu~iti
{ta su interesi, a {ta emocije. Mi smo, izgleda, skloni da
u takvim situacijama prednost dajemo emocijama, ali to nije dobro.
Wih ne mo`emo zanemariti, ali prednost moraju imati su-
{tinski interesi. Samo takav pristup garantuje mirnu i prosperitetniju
budu}nost.
Sne`ana \OKI]
U Srbiji kao da je va`nije izboriti
internu bitku sa politi~kim protivnicima
i neistomi{qenicima unutar
zemqe, nego re{avati probleme zemqe
ili wene odnose sa svetom.
11

PRIZNAWA POVODOM DANA AVIJACIJE
DU[AN SPASOJEVI]
PRIMIO FRANCUSKOG
IZASLANIKA ODBRANE
Pomo}nik ministra za politiku odbrane
mr Du{an Spasojevi} primio je 8.
avgusta izaslanika odbrane Republike
Francuske u Srbiji, potpukovnika Tijeri
Navreza, koji uskoro odlazi sa te du-
`nosti.
Povodom Dana avijacije – 2. avgusta,
zamenik na~elnika General{taba VS general-potpukovnik
Miloje Mileti} primio je
delagaciju ViPVO, ~estitao praznik i po-
`eleo daqi uspe{an rad u sprovo|ewu obuke
i ispuwavawu zadataka.
Na sve~anosti u komandi Vazduhoplovstva
i protivvazduhoplovne odbrane komandant
general-major Dragan Katani} ~estitao
je praznik pilotima i naglasio da upravo
okon~ana organizacijska reforma avijacije
nije sprovedena kao puko preslikavawe
inostranog modela, ve} su re{ewa uskla|ena
sa uslovima u Vojsci Srbije, kapacitetima
kojima raspola`e i zahtevanim stepenom
osposobqenosti. Nova re{ewa treba da doprinesu
postepenom, ali konstantnom napredovawu
tog roda na{e vojske.
Na sve~anosti je pro~itana ~estitka
na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika
Zdravka Pono{a u kojoj
se ka`e da dosada{wi rezultati treba
da budu podsticaj kako bi rod avijacije postao
prepoznatqiv i uva`en ~inilac spo-
sobnosti Vojske Srbije za izvr{avawe dodeqenih
misija i zadataka.
Dan avijacije ve} tradicionalno je povod
za dodelu leta~kih zna~ki, nagrada i
priznawa. Naredbom komandanta ViPVO,
potpukovnicima Radetu Ran|elovi}u, Qubomiru
\ur|evi}u i Goranu Krneti, te majorima
Dejanu Vasiqevi}u, Sa{i Hafnru i Miodragu
Risti}u dodeqena su zvawa instruktora
letewa. Zlatne leta~ke znakove koji se
pilotima dodequju za izuzetan doprinos i
trud tokom karijere dobili su pukovnik Bratislav
Martinovi}, potpukovnici Dragan
Zlokas, Miodrag Panajotovi}, Dragan Milenkovi}
i major Goran Mlinar.
Po~asne leta~ke znakove genaral Katani}
uru~io je general-majoru Miodragu
Jevti}u u znak zahvalnosti za dugogodi{wu
saradwu sa Vojnomedicinskom akademijom i
kapetanu u penziji Milenku Radosavqevi}u.
Ista priznawa dobili su i direktor Direktorata
civilnog vazduhoplovstva Dragan Trgov~evi}
i nekada{wi profesor Vojne gimnazije
Qubinko Mitrani}. A. P.
Ispred Ministarstva odbrane,
Spasojevi} je potpukovniku Navrezu uru-
~io po~asni pilotski bode`, u znak zahvalnosti
za izuzetno zalagawe za unapre|ewe
odnosa izme|u dve vojske i dva
naroda.
N A [ I P I L O T I N A
A E R O M I T I N G U U M A \ A R S K O J
Dva aviona na{eg vazduhoplovstva,
super galeb G4 i orao, sa pilotima majorima
Sa{om Gruba~em i Miodragom Risti}em,
u~estvovali su 11. i 12. avgusta na aeromitingu
u Ke~kemetu, jednom od najzna~ajnijih te
vrste u Evropi.
Prilikom povratka, na aerodromu u Batajnici
do~ekao ih je komandant ViPVO general-major
Dragan Katani}, i ~estitao na ve-
{tinama koje su pokazali pred vi{e od
100.000 posetilaca dvodnevnog aeromitinga
u Ma|arskoj. General Katani} je izjavio
da }e na{i piloti ubudu}e ~e{}e u~estvovati
na aeromitinzima u inostranstvu, jer je to
vi{estruko zna~ajno i za Vojsku i za dr`avu.
Prema wegovim re~ima, time pokazujemo
spremnost i sposobnost da branimo svoje nebo,
ali i da posedujemo resurse za obuku kvalitetnih
pilota.
Ve} u septembru srpski piloti trebalo
bi da putuju u Brno u ^e{koj, na aeromiting
koji }e, kao i protekli, okupiti elitu evropske
i svetske avijacije. A. P.
12
Snimio Z. PERGE

P E R
A S P E R A
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
Mnogi eksperti
za teoriju
nasiqa tvrde da
je ono samo
posledica
„akumulacije
socijalnog zla“,
koje dolazi iz
beskona~no
mnogo izvora
i ubila~ke
istorije.
Sva najve}a
razarawa u
povesti
progla{ena su
neizbe`nim
koracima ka
pobedi. Ili bar
za zaustavqawe
velikih
razarawa.
Ta energija je
neiscrpna, i jo{
dugo }e velikom
snagom hraniti
razorni bes
~oveka prema
svojoj sorti.
CRTAWE @IVOTIWA
P
re dva meseca londonska policija je spre~ila teroristi~ki
napad. Na{li su, vaqda, neku olupinu
od auta, punu trotila, koji nije aktiviran.
I tako su pokazali da se protiv nasiqa ne mora
boraviti u ve~noj defanzivi.
Dobro, to je u redu! ^ak ohrabruju}e posle onog
masakra iz jula 2005. u Londonu. U me|uvremenu, Englezi
su se borili protiv aersolnih eksploziva, koji
se, sa svoje strane, nalaze u te~nom stawu. Ina~e su ta
brizantna sredstva, kako ka`e pukovnik Emil [uster,
bar dvanaest puta razornija od trinitrotoluola.
Ali, oni (eksplozivi) prave se od te~nih komponenti
u ta~no odre|enoj srazmeri. Svaka te~nost, koja
postaje razorna u posebnom koktelu, sama po sebi je
bezopasna: bez boje, mirisa i ukusa. ^ak je i neotrovna.
Ali kad se promu}ka...! (Neka mi moderni in`iwerci
ne zamere ako sam negde zabrqao. Posledwe paqewe
trotila obavio sam na poligonu u Pokquki, marta
1973. godine)
Tako se londonska policija dosetila da su od plasti~nih
i drugih smesa – te~nosti daleko opasnije, pa
ih je skoro zabranila. Svi oni koji su nosili koka-kolu,
kiselu i negaziranu vodu, te~nost za so~iva ili nao~are,
kozmeti~ka, kisela i obi~na mleka, jogurt, viski
ili `utu osu, ili staro vino, ili neku kiselicu od rizle,
ili obi~nu brqu – morali su te dragocenosti da
poka`u u plasti~noj kesi. Pa ako takva me{avina ne
pukne, ne}e nijedna.
na taj na~in su lukavi policajci spre~ili brojne
napade na Hitrou i lete}a sredstva oko wega.
IU stvari, problem sa terorizmom je vrlo jednostavan:
nikada se ne zna koliko ima uzaludnih poku{aja.
Za teoreti~are nasiqa oni i ne postoje. Bele`e se
samo uspe{ni napadi, jednostavno zato {to se oni ne
daju sakriti. Izvode se samo zbog toga da bi bili javni,
jer su u`asni, surovi i neselektivni. Bez tradicionalno
zgro`ene javnosti ekstremno nasiqe nema nikakvog
smisla, a svaka takva vest do modernog gladijatorskog
gledali{ta sti`e skoro istog ~asa.
Mediji su nezasita ala koja je u ekspanziji tek
onda kad je zlo onaj doga|aj koji prekida sve druge vesti.
Tako ve} vi{e decenija imamo neprirodnu, skoro
perverznu vezu izme|u ekstremizma i sistema informisawa.
Terorizam ne opstaje u anonimnosti i pre}utkivawu.
Zato se biraju sve zna~ajnije mete, sa {to vi{e
mogu}ih `rtava. Ma kako sve to bilo morbidno, mediji
ne mogu da izostave vest sa podacima vrhunske strave.
Naprotiv, oni, bar u zanatskom smislu, simboli~ki ~eznu
za takvim vestima, jer se one najbr`e, ~ak i najboqe
prodaju!
Tako ispada da globalna publika strastveno `eli
da vidi ono ~ega se najvi{e pla{i. Da nije tako, za{to
bi mediji povla|ivali takvom, na prvi pogled nastranom
ukusu To je samo prividna nastranost konzumenta
najgorih vesti, ali psiholozi velikih katastrofa tvrde
da je i to lako objasniti: Svaki gledalac televizije,
koja izve{tava o groznim razarawima sa lica mesta,
ose}a pre}utno zadovoqstvo „{to nije tamo!“ A to je
sasvim qudski, isto kao {to je svako (najve}e) zlo,
uglavnom delo qudskih ruku.
Prirodi moramo oprostiti kad podivqa, (zemqotresi,
orkani, vulkani, valovi cunami) jer mo`da ne
zna {ta ~ini.
Profesor Ivan [tajnberger, Branislava ^olak
i Nenad Milojkovi}, napisali su kwigu „u {est ruku“,
koja se zove: „Kako otkriti zlo u sebi i drugima!“
Odgovor je, bar po osnovnoj hipotezi autora, sasvim
jednostavan: lako. Lako zbog toga {to zlo `ivi u
svakom od nas, a da li }e nas i obuzeti – zavisi od sticaja
mnogih okolnosti. Ali da je u 20. stole}u satana
vladao vladaju}om elitom, dakle izabranima me|u qudima,
u to nema nimalo sumwe. U pro{lom veku, koji je
zavr{en pre ne{to vi{e od {est godina, zbog qudskog
zla stradalo je 187 miliona qudi! (Podatak iz NIN-a,
navod iz kwige Erika Hobsbauma „Doba ekstrema”)
ije nimalo prijatno slediti trag ovakvog suda o
qudskoj vrsti. Ni Alfred Hi~kok, slavni filmski
Nrediteq, nije imao mnogo pohvala na ra~un homo
sapiensa. Kao majstor strave, lako je odgovorio na pitawe
novinara {ta je za wega najstra{nije, {ta ga najvi{e
mo`e upla{iti! On je rekao da najvi{e straha
mo`e da izazove samo ~ovek, i da na ovom svetu stra-
{nijeg bi}a od wega nema, niti ga je bilo.
Ako se vratimo za~etku nasiqa, mo`emo sti}i do
velikih dubina qudske istorije. Mada su autori kwige
o zlu skloni da tvrde da je ~ovek bio najhumaniji u svojoj
romanti~noj fazi preistorijskog lovca. Tada, navodno,
nije pokazivao nimalo destruktivne surovosti
prema pripadnicima svoje vrste. To je onaj umetnik koji
je crtao `ivotiwe po {piqama.
Mnogi eksperti za teoriju nasiqa tvrde da je ono
samo posledica „akumulacije socijalnog zla“, koje dolazi
iz beskona~no mnogo izvora i ubila~ke istorije.
Sva najve}a razarawa u povesti progla{ena su neizbe`nim
koracima ka pobedi. Ili bar za zaustavqawe
velikih razarawa. Ta energija je neiscrpna, i jo{ dugo
}e velikom snagom hraniti razorni bes ~oveka prema
svojoj sorti.
Pre desetak dana obele`ena je godi{wica atomskog
napada na Hiro{imu i Nagasaki. U oba grada, za
samo desetak sekundi, umrlo je vi{e od 200.000 qudi.
I skoro jo{ toliko, ne{to kasnije.
Bi}e koje je li~no bacilo bombu na Hiro{imu,
jo{ je `ivo. Ka`e za sebe da je miran, sre}an porodi~ni
~ovek, bez gri`e savesti. „Za{to bih je imao“ – pita
on novinara.
Novinar }uti. Vi{e nema pitawa ni odgovora.
Zavr{io je razgovor sa dobrim dedicom, koji je ~itav
svoj `ivot posvetio borbi za mir i qubav me|u
qudima.
A starac na krilu dr`i ma~ku i praunu~e, i sme-
{ka se gledali{tu, uvek `eqnom pravde i slobode.
Autor je komentator lista „Politika“
13

N A C R T I Z A K O N A
O O D B R A N I I V O J S C I
RAZVOJ SISTEMA
Nakon usvajawa Ustava Republike
Srbije, osnovna pretpostavka da se
izgradi i razvija sistem odbrane jeste
dono{ewe sistemskih zakona – Zakona o
odbrani i Zakona o Vojsci. To ne zna~i
da se po~iwe od po~etka, sva re{ewa
koja su se u praksi pokazala dobra bi}e
zadr`ana, ali svest o tome da je Srbija
posle vi{e decenija samostalna i
nezavisna, name}e mnogo ve}u
odgovornost da se sagleda wena pozicija
u u`em i {irem okru`ewu i utvrde
obaveze koje proisti~u iz bezbednosnih
procena rizika i pretwi.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o odbrani i Nacrtu zakona o
Vojsci po~ela je 1. avgusta, kada su na web sajtu Ministarstva
odbrane postali dostupni tekstovi tih normativnih akata.
Koliko je javnost zainteresovana za wih najboqe govori podatak
da je u prvih 24 ~asa zabele`eno ukupno 5.997 poseta
tim stranicama, te da do sada Nacrt zakona o Vojsci bele`i preko
50.000 poseta, a Nacrt zakona o odbrani preko 10.000.
Osnovno polazi{te za nastanak nacrta zakona nalazi se u ~iwenici
da Republika Srbija, sada kao samostalna dr`ava, ure|uje
svoj sistem odbrane na jedinstven na~in, kao svoju izvornu nadle-
`nost. Tako|e, dono{ewem Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona
nastala je obaveza uskla|ivawa svih zakona sa tim najvi{im
pravnim aktom zemqe. ^ak je prema ~lanu 3. stav 2. Ustavnog zakona
stupawe na snagu zakona kojim se ure|uje Vojska Srbije jedan od
uslova za raspisivawe predsedni~kih izbora, kao {to je dono{ewe
novog Zakona o odbrani preduslov da se institucijama Republike
Srbije omogu}i da preuzmu obavqawe svih funkcija odbrane i funkciju
komandovawa i kontrole Vojske Srbije.
Ministarstvo odbrane je za samo dva-tri meseca uspelo da
iznedri nacrte dva va`na sistemska zakona, o odbrani i Vojsci, i
14
15. avgust 2007.

N A
J A V N O J R A S P R A V I
Imanentno ovim zakonima je da razvijaju sada preko potrebnu
pozitivnu energiju kada je re~ o regionalnoj saradwi, zajedni~kom
re{avawu bezbednosnih rizika, solidarnosti u slu~aju elementarnih
i drugih akcidentnih pretwi... Takav pristup doprinosi
stabilizaciji te{ko uspostavqenog mira i izgradwi poverewa,
radi usmeravawe snaga i sredstava na br`i privredni razvoj
~itavog zapadnog Balkana, koji je svojevremeno propustio sjajnu
istorijsku {ansu prikqu~ewa evropskom razvoju i izabrao
rat, stradawe i sveop{te zaostajawe.
Dr`avni sekretar Jovi~i} isti~e da je pred samostalnom i
nezavisnom Srbijom sada zadatak da izgradi sistem odbrane kojim
}e mo}i da kontroli{e svoj prostor. U tom procesu treba ja-
~ati dr`avu jer }e utoliko biti ja~i i wen sistem odbrane, ali i
razvijati odnos gra|ana prema svojoj dr`avi uz svest da je to i
wihov odnos prema samima sebi. Sve to, prevrednovano u dugoj
slobodarskoj tradiciji, u~ini}e da u~vrstimo svoju poziciju na
geostrate{kom prostoru koji mo`e biti upravo razvojni faktor
Srbije. Koridori deset i sedam, zatim idealni polo`aj za usluge
u vazdu{nom saobra}aju za ceo jugoistok Evrope, samo su neke od
aktuelnih prednosti koje treba iskoristiti za razvojne koncepcije,
a ne da sputavamo sebe starom floskulom kako smo sagradili
ku}u na vetrometini.
Zato, prepoznavawem razvojnih potencijala i resursa, znaju}i
{ta treba da {titimo i izgradwom snaga odbrane primerenim
takvim procenama, sada, novim sistemskim zakonima o odbrani
i Vojsci, postavqamo stabilan razvojni odbrambeni sistem,
iz koga }e proiste}i vi{e zakona, niz podzakonskih akata i
stotine pravilnika koji }e regulisati jednu i te kako osetqivu i
va`nu materiju. Tako }e novi Zakon o vojnoj obavezi objediniti
sve tri vrste obaveza: vojnu, radnu i materijalnu. Bi}e donet i
ODBRANE
Snimio Slavi{a VLA^I]
CIVILNA LICA U VOJSCI
Civilna lica na slu`bi u Vojsci Srbije su vojni slu`benici
i vojni name{tenici.
Vojni slu`benik je lice ~ije se radno mesto sastoji od
poslova iz nadle`nosti Vojske Srbije ili s wima povezanih
op{tih pravnih, informati~kih, materijalno-finansijskih,
ra~unovodstvenih i administrativnih poslova.
Vojni name{tenik je lice ~ije se radno mesto sastoji od
prate}ih pomo}no-tehni~kih poslova u Vojsci Srbije.
Civilna lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja na dan stupawa
ovog zakona budu na slu`bi u Ministarstvu odbrane,
postaju dr`avni slu`benici ili name{tenici.
NACRT ZAKONA O ODBRANI
Zakonom o odbrani ure|uju se sistem odbrane Republike Srbije,
nadle`nosti dr`avnih organa i Vojske Srbije u odbrani, prava
i du`nosti dr`avnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne
samouprave, gra|ana, privrednih dru{tava, drugih pravnih
lica i preduzetnika u odbrani, kao i druga pitawa od zna~aja za
odbranu.
Ovako {iroko postavqenim sistemom, odbrana se ostvaruje
anga`ovawem raspolo`ivih qudskih i materijalnih resursa, a
obezbe|uje upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane na za-
{titi suvereniteta, teritorijalne celovitosti i bezbednosti.
Osnovni ciq odbrane je odvra}awe od napada i suprotstavqawe
vojnim i nevojnim izazovima, rizicima i pretwama bezbedda
ih ponudi na uvid javnosti, o~ekuju}i predloge i sugestije koji bi
unapredili predlo`ena re{ewa.
Prema re~ima dr`avnog sekretara Ministarstva odbrane
Igora Jovi~i}a, pristigli predlozi i analize koje su u me|uvremenu
sprovo|ene, done}e 15. avgusta prve korekcije u ponu|enim nacrtima,
a slede}e }e uslediti krajem avgusta. Planira se i tribina,
zajedno sa Institutom za uporedno pravo, a onda bi nacrti bili
upu}eni nadle`nim telima Vlade Srbije, koja }e utvrditi predloge
ovih zakona i uputiti ih Narodnoj skup{tini. Usvajawe se o~ekuje
do kraja godine.
RAZVOJNA KOMPONENTA
Koncept Zakona o odbrani postavqen je na standardima po kojima
se prave savremene odbrambene strategije. Wegova bitna odlika
je mogu}nost razvoja strate{ko-doktrinarne koncepcije. Ta razvojna
komponenta ovih zakona kvalitet je kome se te`ilo. To proisti~e
iz o~ekivawa da }e i dru{tvo koje se razvija imati sve vi{e snage i
mogu}nosti da sadr`ajnije ure|uje odbrambena pitawa i da nalazi
adekvatne odgovore pre svega na bezbednosne rizike iz okru`ewa, a
onda i na one koje donose promene u {irem me|unarodnom kontekstu.
zakon za postupawe u vanrednim situacijama, sa osnovom za
obrazovawe posebne organizacije koja }e brinuti o tome.
Va`no je ista}i, ka`e Jovi~i}, da ovi zakoni nisu ideolo{ki.
Predlo`ena re{ewa do{la su iz struke, iz nadle`nih organizacionih
jedinica Ministarstva odbrane i ura|eni su u relativno kratkom
vremenu, {to govori o ozbiqnom pristupu, dobroj dinamici, jasnoj
nameri i odgovornosti pred zadatkom.
15

TEMA
nosti zemqe i za{tita gra|ana, materijalnih dobara i `ivotne
sredine u uslovima ratnog i vanrednog stawa.
Odbrana se sprovodi jedinstvenim sistemom organizovawa
priprema gra|ana, dr`avnih organa, organa autonomnih pokrajina,
organa jedinica lokalne samouprave, privrednih dru{tava,
drugih pravnih lica i preduzetnika za izvr{avawe zadataka odbrane
i rad i upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u odr-
`avawu i o~uvawu bezbednosti Srbije i wenih gra|ana.
Odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno, ali u
interesu vlastite i zajedni~ke bezbednosti mo`e i u saradwi s
drugim dr`avama u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne
i globalne bezbednosti, radi o~uvawa mira u svetu i izvr-
{avawa obaveza koje proisti~u iz ~lanstva u Ujediwenim nacijama
i obaveza preuzetih me|unarodnim ugovorima.
NACRT ZAKONA O VOJSCI
Ovim zakonom ure|uju se polo`aj i nadle`nost Vojske Srbije,
organizacija, sastav i na~ela delovawa Vojske Srbije, specifi~nosti
obavqawa vojne slu`be, komandovawe i rukovo|ewe Vojskom
Srbije, ~inovi i zvawa u Vojsci Srbije, simboli i obele`ja Vojske
Srbije, vojni praznici, verska slu`ba, odgovornost za {tetu koju
pri~ini Vojska Srbije, demokratska i civilna kontrola, javnost rada,
kancelarijsko poslovawe u Vojsci Srbije, slu`ba u Vojsci Srbije
i druga pitawa od zna~aja za Vojsku Srbije.
Vojska Srbije se defini{e kao organizovana oru`ana snaga
koja brani zemqu od oru`anog ugro`avawa
spoqa i izvr{ava druge misije i
zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom
i principima me|unarodnog prava koji
reguli{u upotrebu sile.
Upotreba Vojske Srbije van granica
Republike Srbije ure|uje se zakonom.
Predsednik Republike odlu~uje o
upotrebi Vojske Srbije i komanduje
Vojskom Srbije u miru i ratu.
Ministar odbrane koordinira i
sprovodi utvr|enu odbrambenu politiku
i rukovodi Vojskom Srbije.
Organizacioni delovi Vojske
Srbije su General{tab i mirnodopske
i ratne komande, jedinice i ustanove.
General{tab Vojske Srbije je najvi{i stru~ni i {tabni organizacioni
deo za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu,
a nalazi se u sastavu Ministarstva odbrane.
Unutra{we ure|ewe i sistematizacija formacijskih mesta u
Vojsci Srbije zasnivaju se na na~elima koja odre|uje Vlada, na
predlog ministra odbrane. Unutra{we ure|ewe i sistematizacija
formacijskih mesta ure|uju se mirnodopskom i ratnom formacijom
Vojske Srbije. Mirnodopsku i ratnu formaciju donosi ministar odbrane,
na predlog na~elnika General{taba Vojske Srbije, u skladu
sa osnovama mirnodopske i ratne formacije koje utvr|uje predsednik
Republike Srbije.
Vojska Srbije se sastoji od stalnog i rezervnog sastava. Stalni
sastav ~ine profesionalni pripadnici i vojnici na slu`ewu
vojnog roka. Rezervni sastav ~ine rezervni oficiri, rezervni podoficiri
i vojnici u rezervi. Rezervni sastav deli se na aktivnu i
pasivnu rezervu.
Vojnom licu je zabraweno prisustvovawe skupovima politi~kih
stranaka u uniformi i svaka politi~ka aktivnost izuzev kori-
{}ewa aktivnog bira~kog prava. Profesionalno vojno lice ne mo-
`e biti ~lan politi~ke stranke, nema pravo na {trajk niti na sindikalno
organizovawe.
POJMOVI
U skladu sa modernom metodologijom izrade ovakvih akata,
Nacrt zakona o odbrani odre|uje i osnovne pojmove koji imaju
slede}a zna~ewa: sistem odbrane je deo sistema nacionalne bezbednosti
i jedinstven
oblik organizovawa
VOJNI PENZIONERI
U javnoj raspravi ima dosta pitawa o budu}em statusu i
pravima vojnih penzionera.
Dr`avni sekretar Igor Jovi~i} isti~e da je to zbog nerazumevawa
sada{we situacije, jer Zakonom o ministarstvima ta
materija je u nadle`nosti Ministarstvo rada i socijalne politike.
Dakle, ona je iza{la iz nadle`nosti Ministarstva odbrane
i vi{e se ne reguli{e Zakonom o Vojsci, ve} }e biti regulisana
izmenama i dopunama penzionih propisa Republike
Srbije.
Zakon o Vojsci samo u prelaznim i zavr{nim odredbama
reguli{e ovo pitawe, kako ne bi nastupila pravna praznina do
navedenih izmena. Dakle, promena je u~iwena Zakonom o ministarstvima,
a ne voqom qudi u Ministarstvu odbrane.
Snimio Igor SALINGER
priprema za izvr{avawe
zadataka odbrane;
snage odbrane u {irem
smislu su qudski i materijalni
potencijali, a u
u`em smislu snage odbrane
~ine organizovane
strukture subjekata
sistema odbrane; vojna
odbrana je deo odbrane
koji obuhvata institucije
i aktivnosti na pripremi
i odbrani od vojnih
izazova, rizika i
pretwi bezbednosti; civilna
odbrana je deo odbrane
koji obuhvata institucije
i aktivnosti na
pripremi i odbrani od
nevojnih izazova, rizika
i pretwi bezbednosti;
Vojska Srbije je organizovana
oru`ana snaga
koja brani Srbiju od
oru`anog ugro`avawa
spoqa i izvr{ava druge
misije i zadatke u skladu
s Ustavom, zakonom i
principima me|unarodnog
prava koji reguli{u
upotrebu sile; vanredno
stawe je stawe javne
opasnosti u kojem je
ugro`en opstanak dr`ave
ili gra|ana, a posledica
je vojnih ili nevojnih
izazova, rizika i
pretwi bezbednosti; ratno
stawe je stawe opa-
15. avgust 2007.

Snimio Darimir BANDA
snosti u kojem je oru`anim delovawem
spoqa ugro`en suverenitet,
nezavisnost i teritorijalna celovitost
zemqe i mir u regionu, koje
zahteva mobilizaciju snaga i sredstava
za odbranu; pripreme za odbranu
obuhvataju aktivnosti koje
se zasnivaju na utvr|enoj strategiji
odbrane, a sprovode se u skladu
s planovima odbrane; odbrambeni
interesi su: odbrana dr`ave i za{tita wenih gra|ana, izgradwa
poverewa, odr`avawe bezbednosti i stabilnosti u regionu,
saradwa s me|unarodnim organizacijama i institucijama i pristupawe
institucijama nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti;
vojni izazovi, rizici i pretwe bezbednosti ispoqavaju
se u obliku: agresije, oru`ane pobune i drugih oblika upotrebom
oru`ane sile; nevojni izazovi, rizici i pretwe bezbednosti ispoqavaju
se u obliku: terorizma, organizovanog kriminala, korupcije,
elementarnih nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih i drugih
nesre}a i opasnosti; qudski resursi u odbrani obuhvataju demografski
potencijal dr`ave koji podle`e obavezi odbrane, sposoban
je i obu~en za ukqu~ivawe u sistem odbrane; materijalni resursi
u odbrani obuhvataju prirodne, privredne, finansijske, informacione
i ostale potencijale dr`ave, koji se anga`uju za potrebe
odbrane.
DOKUMENTI
Osnovni strategijsko-doktrinarni dokumenti u oblasti odbrane
su: Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije,
Strategija odbrane Republike Srbije i Doktrina Vojske Srbije.
Osnovni planski dokumenti u oblasti odbrane su: Dugoro~ni
plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije, Strategijski
pregled odbrane Republike Srbije i Plan odbrane Republike
Srbije.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je najvi{i
strate{ki dokument ~ijom realizacijom se {tite nacionalni
interesi Republike Srbije od izazova, rizika i pretwi bezbednosti
u razli~itim oblastima dru{tvenog `ivota. Usvaja je
Narodna skup{tina.
Strategija odbrane Republike Srbije je najvi{i strate{ki
dokument u oblasti odbrane kojim se defini{u stavovi o bezbednosnom
okru`ewu, odbrambenim interesima, misijama i zadacima
Vojske Srbije, te struktura funkcionisawa sistema odbrane.
Usvaja je tako|e Narodna skup{tina.
UVO\EWE VERSKE SLU@BE
Jedna od novina, o kojoj se i ranije dosta govorilo, jeste
uvo|ewe verske slu`be u Vojsku Srbije i u Ministarstvo odbrane,
pri ~emu }e se me|usobna prava i obaveze Ministarstva
odbrane i tradicionalnih crkava i verskih zajednica, u vezi sa
ostvarivawem verskog `ivota u Ministarstvu i Vojsci, ure|ivati
posebnim ugovorima.
Doktrina Vojske Srbije
je osnovni dokument u kojem
se defini{u op{ta
opredeqewa o vojnoj delatnosti,
organizovawu, pripremama,
upotrebi i obezbe|ewu
Vojske Srbije u miru,
ratnom i vanrednom
stawu, u skladu s Ustavom i
Strategijom odbrane Republike
Srbije. Usvaja je
predsednik Republike, na
osnovu predloga ministra
odbrane.
Dugoro~ni plan razvoja
sistema odbrane Republike
Srbije je dokument
planirawa odbrane u kojem
se defini{u strate{ka
opredeqewa za razvoj sistema
odbrane Republike
Srbije, potrebne sposobnosti
Vojske Srbije, sadr-
`aj i dinamika organizacionih
promena, razvoj qudskih
i materijalnih resursa,
finansirawe sistema
odbrane i druga pitawa za
funkcionisawe sistema
odbrane, u skladu s misijama
i zadacima u odbrani
Republike Srbije. Usvaja
ga Narodna skup{tina.
Strategijski pregled odbrane Republike Srbije je polazni
programski dokument kojim se defini{e sredworo~no planirawe
odbrane, efikasno upravqawe resursima odbrane, transparentnost
poslova odbrane i izgradwa pretpostavki za demokratsku i
civilnu kontrolu, profesionalizaciju i efikasnost Vojske Srbije
u izvr{avawu dodeqenih misija i zadataka. Usvaja je Vlada Srbije,
a saglasnost na predlog daje predsednik republike.
O ratu i miru odlu~uje Narodna skup{tina i progla{ava
ratno i vanredno stawe. Kada nije u situaciji da se sastane o tome
odluku donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne
skup{tine i predsednik Vlade.
DEMOKRATSKA I CIVILNA
KONTROLA
Demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije obuhvata:
kontrolu upotrebe i razvoja Vojske Srbije, internu i eksternu
kontrolu tro{kova za vojne potrebe, pra}ewe stawa i obave-
{tavawa javnosti o stawu priprema Vojske Srbije, obezbe|ewe
slobodnog pristupa informacijama od javnog zna~aja i
utvr|ivawe odgovornosti za vr{ewe vojnih du`nosti u skladu
sa zakonom.
Demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije vr{e dr-
`avni organi u skladu sa svojim nadle`nostima.
Ideja je da se takva demokratska i civilna kontrola Vojske
Srbije ne propi{e jednim izdvojenim zakonom, nego da su
instituti te kontrole prirodno integrisani i imanentni celom
sistemu. Sve ono {to podrazumeva demokratska i civilna
kontrola vojske je ostvarivo uz normalno funkcionisawe dr-
`avnih organa.
Va`no je da se dru{tvo i dr`ava sa`ivi sa tim da jedno
ure|eno gra|ansko dru{tvo funkcioni{e tako da omogu}uje demokratsku
i civilnu kontrolu vojske.
Radenko MUTAVXI]
17

ODBRANA
. K O M A N D A Z A O B U K U V O
JEDNA^INA BORB
Formirawem Komande
zaokru`en je model
osposobqavawa vojnika
na slu`ewu vojnog roka i
stare{ina Vojske i razdvojena
funkcija obu~avawa od
upotrebe takti~kih jedinica.
Wena organizacija uskla|ena
je prema potrebama sistema
odbrane, finansijskim
mogu}nostima i postoje}im
tehni~kim kapacitetima.
Novi doktrinarni okvir,
izmeweni planovi i sadr`aj
obuke, jedinstveno planirawe,
realizacija, kontrola i
vrednovawe tog procesa,ali i
menaxerski pristup zadacima
bi}e ubudu}e utemeqeni na
svetskim standardima.
Krajem avgusta zavr{ava se osposobqavawe prve generacije vojnika
Vojske Srbije prema novom modelu obuke. Obu~avawe su zapo~eli u junu,
u centrima za osnovnu i specijalisti~ku obuku nedavno organizovane
Komande za obuku. U redovima koji slede govorimo o nameni i zadaci-ma
tog sastava, wegovim materijalnim resursima, te novim doktrinarnim
okvirima i standardima na kojima }e u budu}nosti po~ivati obuka
vojnika na slu`ewu vojnog roka, profesionalnih vojnika, ali i stare{ina
na{e vojske.
MISIJA
Radi unapre|ewa borbene obuke, u okviru reforme Vojske Srbije,
23. aprila 2007. formirana je Komanda za obuku. ^ine je centri za
osnovnu i stru~no-specijalisti~ku obuku organizovani od jedinica nekada{wih
Operativnih i Kopnenih snaga Vojske, te Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne
odbrane. Komanda se nalazi u Beogradu, a weni sastavi
raspore|eni su na ~itavoj teritoriji Republike Srbije.
– U drugoj fazi transformacije srpske vojske planirano je da se najpre
osavremeni sistem obuke vojnika, a potom modernizuju tehni~ki kapaciteti.
Zato je na operativnom nivou, uz dva vida Vojske – Kopnenu vojsku
i Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu, formirana posebna
organizacijska celina – Komanda za obuku. Nadle`na je za planirawe,
organizovawe, realizaciju i kontrolu osnovne i stru~no-specijalisti~ke
obuke vojnika na slu`ewu vojnog roka svih rodova, slu`bi i specijalnosti,
kao i mawih timova i posada, {to je, u miru, jedna od osnovnih funkcija
Vojske Srbije. Formirawe i osposobqavawe teritorijalnih brigada,
shodno definisanim doktrinarnim opredeqewima Vojske, tako|e je

J S K E S R B I J E
ENE MO]I
zadatak tog sastava – ka`e general-major Vladimir Stojiqkovi},
komandant Komande za obuku.
U budu}nosti }e Komanda osposobqavati i kandidate za vojnike
po ugovoru, profesionalne podoficire, te organizovati
potrebne kurseve za ostale stare{ine Vojske.
Kako isti~e zamenik komandanta pukovnik Miodrag Vukmirovi},
u sastavima Komande za obuku vojnici se osposobqavaju
prva tri meseca slu`ewa vojnog roka. Najpre zavr{avaju osnovnu,
a potom specijalisti~ku obuku. Nadaqe, brigade do kraja vojnog
roka organizuju zajedni~ku obuku na nivou odeqewa, vodova i
~eta, po{to u takti~ke jedinice dolaze ve} osposobqeni vojnici
za osnovne vojni~ke du`nosti. Obuka vojnika junske generacije
srpske vojske organizovana je, prvi put, prema takvom modelu.
– Osposobqavawe vojnika
zapo~elo je u centrima za osnovnu
obuku Komande i trajalo je mesec i
po. Zbog ujedna~enih planova i
programa obuke, ali i obu~avawa
koje se realizovalo prema istim
kriterijumima, vojnici su imali
podjednake mogu}nosti za sticawe
potrebnih znawa i ve{tina, bez
obzira na vojnoevidencionu specijalnost
za koju su regrutovani.
Posle zavr{ene osnovne obuke, u
zavisnosti od roda, slu`be i specijalnosti,
osposobqavawe su nastavili,
jo{ mesec i po, u centrima
za stru~no-specijalisti~ku obuku
Vojske. Takav model obezbedio
je da Komanda za obuku preciznije vrednuje i uspe{nije kontroli-
{e proces obuke, ali i da uti~e na wen kvalitet – dodaje pukovnik
Vukmirovi}.
KADAR
Stare{ine Komande za obuku ~ine i jezgro budu}ih ratnih
jedinica Vojske Srbije. Centri za obuku vojnika Komande formiraju
osam teritorijalnih brigada koje se popuwavaju rezervnim
sastavom. One }e brojati oko 33.000 pripadnika. Proces wihovog
osposobqavawa bi}e selektivan, jer zavisi od finansijskih
mogu}nosti Vojske.
Komanda za obuku trenutno broji oko 8.000 pripadnika, ra-
~unaju}i i vojnike na slu`ewu vojnog roka, ~iji je odziv u junu bio
oko 90 odsto. Planirano je, me|utim, da se profesionalni sastav
jedinica Komande ograni~i na oko 3.200 pripadnika. Okon-
STRUKTURA
Poput ostalih sastava Vojske Srbije, Komanda Komande
za obuku u svom sastavu ima pet odeqewa – za qudske resurse,
operativne poslove, logistiku, telekomunikacije i informatiku,
te za obuku. Uz Operativni centar i komandnu ~etu, u Komandi
postoje i ~etiri referata – za finansije, izvi|awe,
civilno-vojnu saradwu i vojnu policiju. Unutra{wa organizacija
projektovana je prema standardima Natoa. Komanda se
nalazi u kasarni Top~ider.
DOKTRINA
- Bez odgovaraju}e doktrine obuke Vojske Srbije, u kojoj }e se
precizno definisati obuka vojnika i stare{ina, nije mogu}e
znatnije unaprediti dosada{wi sistem obu~avawa. Komanda
za obuku i nadle`ne uprave General{taba }e na strategijskom
nivou, do kraja avgusta, uobli~iti takav doktrinarni okvir.
Posle toga, formira}emo podoficirski kor, koji je u svakoj
savremenoj vojsci temeq obuke, reda i discipline. Slede izmene
planova i programa obuke, kako bi se prilagodili du`ini
slu`ewa vojnog roka, savremenim zahtevima osposobqavawa
i zadacima koje izvr{ava Vojska - nagla{ava general-major
Vladimir Stojiqkovi}, komandant Komande za obuku.
~an je prvi krug postavqewa stare{ina na du`nosti. Popuweno
je blizu 75 odsto formacijskih mesta, a od tog broja oko 120 radi
u Komandi tog sastava Vojske. Ipak, broj vojnika po ugovoru u
jedinicama i centrima nije odgovaraju}i. Oficiri i podoficiri
koji do sada nisu ispunili predvi|ene uslove, bi}e u narednom
periodu, u zavisnosti od potreba, raspore|eni ili u pojedine
sastave Komande, ili ostale jedinice Vojske. U septembru se
o~ekuje prijem jo{ oko 4.800 regruta.
– Popuwenost centara za obuku i zadaci koje izvr{avaju uti-
~u na operativnu sposobnost Vojske Srbije, wen ugled u zemqi i
inostranstvu. Nedavno je vojni~ku karijeru u Komandi za obuku zapo~elo
devedesetak potporu~nika i najmla|ih podoficira. Namera
General{taba jeste da upravo mlade stare{ine, kada zavr{e
{kolovawe, u Komandi sti~u profesionalno iskustvo i potrebna
znawa za daqe anga`ovawe u takti~kim jedinicama Vojske. Radom
u sastavima za obuku vojnika oni se prakti~no uvode u posao i peku
zanat. Komanda se, me|utim, ne popuwava kadrom samo da bi na
papiru imala planirani broj pripadnika, ve} prvenstveno da se
na odgovaraju}e du`nosti rasporede najboqi. Wihov socijalni
polo`aj ubudu}e bi trebalo da odgovara stru~nim kvalifikacijama
koje poseduju – tvrdi pukovnik Miodrag Vukmirovi}.
Prema re~ima najodgovornijih oficira Komande za obuku,
obezbe|eni su po~etni uslovi – organizacijski, kadrovski i materijalni
da bi obuka vojnika bila efikasna i ekonomi~na. Na
taj na~in opravdan je u praksi nov model obuke.
– Novi model osposobqavawa predvi|a da podoficiri budu
komandiri odeqewa i, ujedno, instruktori koji izvode obuku. U
su{tini, instruktori treba da budu majstori svog zanata, a ne da
se tako nazivaju samo zato {to su po formaciji postavqeni na te
du`nosti. Problem prevazilazimo organizovawem kurseva za
instruktore i metodskim osposobqavawem podoficira za izvo-
|ewe obuke, u svim sastavima koji trenutno nemaju vojnike na slu-
`ewu vojnog roka. Sve stare{ine u centrima za obuku Komande
zavr{i}e takvo stru~no usavr{avawe, a posebno one koje obuku
sa vojnicima izvode na odgovaraju}im tehni~kim sredstvima i
trena`erima – nagla{ava zamenik komandanta pukovnik Vukmirovi}.
BAZA
Komanda }e ubudu}e kvalitativno i kvantitativno druga~ije
organizovati i koristiti materijalnu bazu obuke kojom raspola`e.
– Nismo u potpunosti zadovoqni materijalnom bazom za izvo|ewe
obuke. To nije posledica propusta Komande, ve} uslova u
kojima je Vojska proteklih godina radila. Koristimo samo onu
tehniku koja se ve} nalazi u na{im centrima za obuku. Da bi vojnici
stekli znawa i ve{tine, uz kvalitetan kadar, treba obezbediti
i odgovaraju}e materijalne uslove. Niti je mogu}e, niti je
didakti~ki pedeset vojnika obu~avati i uve`bavati na jednom
sredstvu ratne tehnike. Zato Komanda za obuku nastoji da postoje}e
nastavne kapacitete pravilno rasporedi u centre za osnov-
19

nu obuku. Oni se ne mogu koristiti i za obuku i za borbenu upotrebu,
odnosno sredstva na kojima se obu~avaju vojnici ne treba
da budu istovremeno i ratna tehnika na{ih jedinica. Zahvaquju-
}i brojnim vi{kovima naoru`awa i vojne opreme u sastavima
Vojske Srbije, Komanda se mo`e popuniti tehni~kim sredstvima –
smatra pukovnik Miodrag Vukmirovi}.
Nastavni kabineti, poligoni i streli{ta zadovoqavaju trenutne
potrebe i standarde. Komanda za obuku brine o wihovom
odr`avawu, ali i osavremewivawu, da bi omogu}ila nesmetanu
obuku i weno unapre|ewe. Kupovina novih sredstava za obu~avawe
i trena`era zavisi od opremawa i modernizacije Vojske Srbije.
Nadle`ni isti~u da je u planu i formirawe centra za simulaciju.
– Za sada smo zadovoqni {to imamo dovoqno potro{nog
materijala i artificija, te {to je broj tehni~kih sredstava proporcionalan
broju vojnika. U protekla tri meseca omogu}ili smo
da ga|awa na streli{tima centara za obuku budu bezbedna. Te{ko
je, ipak, uskladiti savremene zahteve obuke sa odobrenim nov~anim
sredstvima. Svakako da to uti~e na nivo osposobqenosti na-
{ih vojnika i stare{ina. Pomenute te{ko}e otklawamo kori{}ewem
kapaciteta jedinica Vojske, ali i pravilnim planirawem ga-
|awa i ve`bi u saradwi sa drugim sastavima. To zahteva dodatno
anga`ovawe i vi{e napora pripadnika Komande – nagla{ava pukovnik
Miodrag Vi{i}, na~elnik Odeqewa za obuku.
ZADACI
Krajem avgusta zavr{ava se obuka prve generacije vojnika
po novom sistemu borbenog osposobqavawa. Odgovorne stare-
{ine u Komandi za obuku imaju
po~etne pokazateqe koliko se
takav model po sadr`aju, regulativi
i organizaciji pribli-
`io standardima Natoa. Detaqna
analiza iskustava tek
sledi.
Pukovnik Miodrag Vukmirovi},
zamenik komandanta Komande
za obuku
POLIGON
Ubudu}e, na intervidovskom poligonu Pasuqanske livade,
koji pripada Komandi za obuku, izvodi}e se ga|awa iz naoru`awa
kojim je opremqena srpska vojska. I danas se na wemu
uve`bava najve}i broj jedinica, mada infrastruktura poligona
ne odgovara budu}im potrebama Vojske. U toku je izrada
studija razvoja poligona. Po{to se na Pasuqanama ve}
nalazi razli~ita borbena tehnika, sastavi Vojske koji izvode
ga|awa mogu je nesmetano koristiti, izbegavaju}i dodatne tro-
{kove transporta.
CENTRI
U protekla tri meseca Komanda za obuku formirala
je sedam centara za osnovnu, odnosno op{tu obuku vojnika
na slu`ewu vojnog roka – u Somboru, Pan~evu, Jakovu, Vaqevu,
Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu. Radi stru~no-specijalisti~kog
osposobqavawa obrazovala je pet centara –
za vojnike Kopnene vojske u Po`arevcu, Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane u Batajnici, za obuku i usavr{avawe
vojnika veze, informatike i elektronskih dejstava
u Gorwem Milanovcu, a za logistiku i ABHO u Kru-
{evcu. Centar za obuku logistike ima jedinice u Kraqevu
– za obuku vojnika saobra}ajne slu`be, i u Ni{u – za osposobqavawe
vojnika veterinarske i sanitetske slu`be.
– Formirawem Komande za obuku zaokru`en je proces
osposobqavawa vojnika i stare{ina Vojske Srbije – u Komandi
se obuka planira, a realizuju je centri za op{tu i specijalisti~ku
obuku. Razdvojena je funkcija obu~avawa od upotrebe jedinica.
Da bi se smawio uticaj subjektivnog, promeni}e se i na~in
vrednovawa osposobqenosti vojnika. Ocewiva}e se nivo znawa
i ve{tina kojima su ovladali. Centar }e ostvariti misiju obu-
~avawa ukoliko procentualno osposobi planiran broj regruta.
Menaxerskim pristupom obuci – pravilnim planirawem i organizovawem,
shodno raspolo`ivim finansijama, obezbedi}e se
realizacija projektovanih zadataka – tvrdi pukovnik Vi{i}.
Prema wegovim re~ima, Komanda je do sada uspela da poboq{a
nivo osposobqenosti u rodu pe{adije, OMJ, in`iwerije
i ABHO. Unapre|ena je materijalna baza u Centru za obuku ViP-
VO, u kome su se u junu vojnici obu~avali za 28 specijalnosti.
Planirana su i nov~ana sredstva za modernizaciju centara za
obuku logisti~kih slu`bi.
Tokom tromese~nog boravka vojnika u centrima za obuku Komande,
kako napomiwe potpukovnik Steva Stojanovi}, na~elnik
Referata za moral, stare{ine i psiholozi iz preventivnog mentalno-higijenskog
tima procewuju psiholo{ki profil regruta i
prate wihovo prilago|avawe na nove uslove `ivota. Oni biraju
kandidate za specifi~ne du`nosti i pripremaju vojnike za te-
`e zadatke. Svakodnevnim savetovawima doprinose stvarawu
povoqnih me|uqudskih odnosa u kolektivima i motivaciji vojnika.
Na taj se na~in spre~avaju ne`eqeni vanredni doga|aji.
– Mesec i po je dovoqan period da vojnik ovlada osnovnim
vojni~kim ve{tinama, a da se u narednih mesec i po stru~no
osposobi za svoju specijalnost. Profesionalizacijom Vojske
Srbije u centrima za obuku osposobqava}e se kandidati za du-
`nosti vojnika po ugovoru i profesionalne podoficire. Da bi
poboq{ala popunu svojih jedinica, Komanda }e do kraja godine
organizovati vi{e kurseva za prekvalifikaciju podoficira
drugih rodova u rod pe{adije. U naredne tri godine planirano
je da ve}i broj stare{ina na{ih centara i Komande zavr{e
kurs engleskog jezika – ka`e pukovnik Miodrag Vukmirovi}, zamenik
komandanta.
V. PO^U^
Snimili D. BANDA i Z. PERGE
20
15. avgust 2007.

NA
AERODROMU BATAJNICA
SELEKTIVNO
LETEWE
BUDU]IH
PILOTA
Pet devojaka i dvanaest mladi}a,
kandidati za studente–pilote 132. klase
Vojne akademije, tokom avgusta bi}e na
jednomese~noj selektivnoj obuci na
aerodromu Batajnica, u 252. me{ovitoj
avijacijskoj eskadrili.
Posle lekarskih pregleda na Vojnomedicinskoj akademiji, desetak
dana provedenih na svojevrsnom kursu iz pre`ivqavawa u
vrletima Stare planine i prvog skoka s padobranom, realizovanog
nakon jednonedeqne padobranske obuke u Ni{u, najspremniji
zaqubqenici u pilotirawe i plavu uniformu pripadnika
Vazduhoplovstva stekli su i po~etna leta~ka iskustva. Time su
se, kako ka`u, jo{ jedan korak pribli`ili ostvarewu najve}e `eqe
i davna{weg sna – da postanu vojni piloti.
Tokom jednomese~ne selektivne obuke na aerodromu Batajnica
kandidati za budu}e pilote realizova}e 67 letova u ukupnom trajawu
od oko 12 sati. Ovog puta u tradicionalno mu{koj „grupi izabranih”
nalazi se i pet psihofizi~ki najspremijih devojaka, od
petnaestak, koliko ih se proletos prijavilo na konkurs za studente
Vojne akademije.
Pored rada u tehni~koj u~ionici, gde se upoznaju sa vazduhoplovnim
karakteristikama letelice i osnovnim radwama tokom letewa,
devojke i mladi}i, izabrani posle stroge selekcije i testirawa,
ste~eno znawe prakti~no proveravaju u vazduhu, za komandama
utve, gde uz instruktore, savla|uju najosnovnije elemente pilotske
ve{tine. Na kraju obuke o~ekuje ih ispitni let, a kona~nu ocenu uspe-
{nosti i sposobnosti za bavqewe izabranim pozivom done}e stru~na
komisija sastavqena od iskusnih instruktora letewa.
– Devojke i mladi}i s kojima realizujemo ovo selektivno letewe,
pro{li su sve testove, padobransku obuku i pre`ivqavawe u
prirodi, a znawe i upornost koje pokazuju u savla|ivawu osnovnih
pilotskih ve{tina, daju nam za pravo da verujemo da }e im se ostvariti
`eqa da postanu najmla|i studenti–piloti Vojne akademije –
ka`e general-major Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije.
– Wihov motiv za postizawe uspeha na obuci je tradicionalno veoma
visok, ali ovu generaciju kandidata karakteri{e i prisustvo
devojaka, najuspe{nijih u dosada{wim testirawima, psihofizi~ki
najspremnijih i svakako velikih qubiteqa letewa. Poznato je da
}e ove godine na Vojnu akademiju do}i i dvadesetak devojaka, na razne
smerove, a najsposobnije od wih izabrane su za kandidate za
pilote. Isti slu~aj je i sa mladi}ima, izbor je bio strog, selekcija
rigorozna, tako da s pravom o~ekujemo uspe{nu realizaciju wihove
selektivne obuke u letewu – istakao je general Kova~evi}.
Novina u obrazovawu budu}ih vojnih pilota je da }e se {kolovati
po Bolowskoj deklaracijiu, odnosno po nastavnom programu
osnovnih akademskih studija smera avijacije na Vojnoj akademiji i
Odseka za vazdu{ni saobra}aj Saobra}ajnog fakultetu u Beogradu.
To }e im omogu}iti da na kraju studija dobiju dva zvawa – diplomirani
oficir–pilot i in`ewer vazdu{nog saobra}aja.
D. GLI[I]
Snimio Z. PERGE

SA LICA MESTA
SARADWA STANOVNI[TVA U KOPNENOJ
ZONI BEZBEDNOSTI I PRIPADNIKA
VOJSKE SRBIJE
JA^AWE
POVEREWA
Komanda garnizona i Kancelarija za civilno
-vojnu saradwu u Vrawu pokrenuli su akciju
pru`awa besplatnih medicinskih usluga
lokalnom stanovni{tvu u op{tinama
Pre{evo i Bujanovac. Inicijativu su
podr`ala i op{tinska rukovodstva,
a lokalno stanovni{tvo, i Srbi i Albanci,
sa zadovoqstvom su prihvatili medicinske
ekipe koje su ovih dana obi{le sela Ilince,
Ma|ere i Gramadu.
Saradwa Vojske i naroda u ovom delu Kopnene zone bezbednosti
i do sada je bila dobra, a najnovija akcija jo{
vi{e }e oja~ati me|usobno poverewe. Me{tani zaba~enih
sela u pripadnicima ^etvrte brigade vide prave prijateqe,
jer su im oni u vi{e navrata i kad je bilo najpotrebnije
pritekli u pomo}.
Ideju komandanta ^etvrte brigade pukovnika Milosava
Simovi}a i potpukovnika Igora Avdi}a i Igora [}epanovi}a
iz Kancelarije za civilno-vojnu saradwu da medicinske ekipe
povremeno obilaze me{tane udaqenih sela u Kopnenoj zoni
bezbednosti, obave lekarske preglede i daju neophodne lekove,
podr`ali su i predsednici op{tina Pre{evo i Bujanovac,
Ragmi Mustafa i Nagip Arifi, i dali punu podr{ku takvom odnosu
Vojske Srbije prema stanovni{tvu u selima do kojih se te-
{ko i dolazi, a kamoli da se organizuju ovakve i sli~ne akcije
humanosti i solidarnosti.
„^etvrta brigada jedina je u Vojsci Srbije otvorila Kancelariju
za civilno-vojnu saradwu. Nije slu~ajno {to je vrawski
garnizon odabran za otvarawe pomenutog civilno-vojnog
punkta, koji }e doprineti poboq{awu komunikacije i nastavku
uspe{ne saradwe izme|u pripadnika Vojske i lokalnog albanskog
i nealbanskog stanovni{tva na jugu Srbije”, isti~e komandant
pukovnik Milosav Simovi} i nagla{ava da su gradona~elnici
Pre{eva i Bujanovca u wu ve} ukqu~ili i direktore
domova zdravqa u pomenutim gradovima. „Bez la`ne skromnosti,
Srbi i Albanci iskreno su dirnuti pa`wom Vojske Srbije”,
ka`e pukovnik Simovi}.
Direktor Doma zdravqa u Bujanovcu dr Bajram Hasani ve}
je odredio tim lekara koji }e i}i zajedno sa vojnim medicinarima
u naredne posete selima u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Zabita planinska sela Ilince i Ma|ere, u kojima je nastawen
iskqu~ivo albanski `ivaq, pripadaju pre{evskoj, a
srpsko selo Gramada je u bujanova~koj op{tini. Vojnog lekara
kapetana Sa{u Dimitrijevi}a i ostalo medicinsko osobqe,
albansko i srpsko stanovni{tvo ovih dana gleda o~ima ispuwenim
zadovoqstvom i rado{}u.
Sa Albancima u selu Ma|ere
15. avgust 2007.

Pomo} starima u selu Gramada
DOBRA DELA SE NE ZABORAVQAJU
Potpukovnik Goran Stankovi} navodi primer od pre godinu
i po dana, kada je petnaestogodi{wi de~ak Jeton Mali}i
iz Pre{eva pomagao ocu u {umi u se~i drva i motornom testerom
povredio nogu. Otac Skender doveo ga je u vojnu bazu Cvore.
Prvu pomo} povre|enom pru`io je kapetan prve klase Jovica
Bosanac, koji je naredio da se de~ak sanitetskim vojnim
vozilom preveze do Pre{eva. Posle izvesnog vremena, Jetonov
otac doveo je u bazu sina i doneo pite, kola~a i sokove za
vojnike i stare{ine. „Pripadnici 78. motorizovane brigade,
zbog nepristupa~nog terena, bili su prinu|eni da ru~no iskopaju
kanal duga~ak 1,1 kilometar, zahvaquju}i ~emu su Stana i
Slavomir Kitanovi} dobili vodu. Nisu zaboravili ni porodicu
Slavomira Kitanovi}a iz Jablanice kod Bujanovca, ~iji
je sin Dragan poginuo za vreme bombardovawa”, pri~a potpukovnik
Stankovi}.
Me{tanima Muhovca, u kojem `ive iskqu~ivo Albanci,
pripadnici 78. motorizovane brigade izgradili su put. Manastirski
kompleks Sveti Prokopije i put do wega u Qiqancu
kod Bujanovca uredili su in`ewerci vrawskog garnizona. U
op{tini Trgovi{te pro~istili su na nepristupa~nom terenu
kilometre puteva. Vojska je popravila i put od Buji}a do Ranitovca
u du`ini od osam kilometara, na ~emu su joj zahvalni tamo{wi
Albanci. Vojni in`ewerci uredili su i prilaz do xamije
u Ilincu. Sestrinstvu manastira Sveti Pantelejmon u
Lep~incu kod Vrawa vojna in`iwerija je izgradila vodovodnu
mre`u dugu {est kilometara.
Za pokazanu humanost i dobar odnos prema lokalnom
stanovni{tvu u Kopnenoj zoni bezbednosti, pripadnici multinacionalnih
takti~kih snaga „Istok” iz sastava Kfora u vi{e
navrata ~estitali su kolegama iz vrawskog garnizona.
U Gramadi samuje svega osmoro Srba, me|u wima i Olga i
Stanimir Bogdanovi}. „Neizmerno sam zahvalan organizatorima
ove akcije, koja u nama budi ose}aj sigurnosti i bezbednosti
i nadu da nismo zaboravqeni. A ohrabrilo me i {to je
lokalna samouprava u Bujanovcu, gde su na vlasti Albanci,
obe}ala da }e na{e selo uskoro da dobije vodu”, ka`e sedamdesetogodi{wi
Bogdanovi}.
Avdija Xelili iz Ilinca otac je devetoro dece. Besparica
i nema{tina spre~avaju ~lanove tog brojnog doma}instva
da se zapute lekaru u grad. „Hvala pukovniku Simovi}u i vojnom
sanitetu {to su mi pregledali oca Baftija i besplatno
dali lekove za moju porodicu. Ovakvu humanost nikada ne}u da
zaboravim”, ka`e Xelili.
Akcijom pru`awa besplatnih lekarskih pregleda i izdavawa
medikamenata odu{evqen je i seoski u~a u Ilincu Deqi
Dalipi, koji je sa suprugom izrodio ~ak desetoro dece. „Akcija
}e jo{ vi{e oja~ati poverewe koje smo i do sada imali u
na{u Vojsku”, isti~e Dalipi.
Pripadnici 78. motorizovane brigade, koja je nedavno
preformirana u ^etvrtu brigadu Kopnene vojske, na jugu Srbije
znani su ne samo po obezbe|ewu 117 kilometara administrativne
linije prema Kosmetu ve} i po humanosti, plemenitosti,
velikom srcu i pru`awu svekolike pomo}i lokalnom
srpskom i albanskom stanovni{tvu.
Svoja dobra dela oni nastavqaju. I ve} izgra|eno poverewe
sa lokalnim stanovni{tvom jo{ vi{e produbquju.
Veselin PE[I]
Snimio Miroslav VEQKOVI]
Vojnici grade vodovod u Jablanici
23

POVODI
PRI^A SA NASLOVNE STRANE:
POTPORU^NIK DRAGAN
MATOVI], NAJMLA\I PILOT
ME\U AVIJATI^ARIMA
LAKA
KRILA
VILINOG
KOWICA
Kao de~ak gledao je avione kako
nadle}u rodne Br|ane i filmove o
pilotima, ~itao stripove i kwige.
Ali to su samo bili mladala~ki snovi,
sve dok nije upisao Vojnu gimnaziju,
potom i studije na Vojnoj akademiji.
Danas je potporu~nik Dragan Matovi}
najmla|i pilot na{e vojske koji leti i
po zemqi: `ivi u Novom Sadu, radi na
batajni~kom aerodromu, a odmara se u
rodnoj [umadiji. Nebo je wegova `eqa,
letewe nada, a ~vrsta vera da }e za
na{e vazduhoplovstvo do}i boqi dani
svoje upori{te nalazi u optimizmu i
postojanosti wegovog karaktera.
Negovo radno mesto je u 252. me{ovitoj avijacijskoj eskadrili.
Bli`e, pilot u odeqewu. Najmla|i pilot me|u srpskim avijati~arima.
U ova vremena kada Vojska Srbije postaje pouzdani
i sve ceweniji partner armijama visokorazvijenih zemaqa,
bli`i se ~as kada }e biti mogu}nosti za vi{e letewa, remont
postoje}ih i nabavku novih letelica. Dragan strpqivo ~eka svoju
priliku. Takav draguq }e tek zasijati na nebu.
Tihi momak iz Br|ana ne pri~a mnogo, bira re~i, deluje
skromno i nadasve u~tivo. Ispod spoqa{weg mira krije se temperament
koji znaju samo wemu bliski. @ivi u Novom Sadu, deli
stan sa cimerom iz Akademije potporu~nikom Bojanom Mladenovi}em.
Veliko drugarstvo. Putuju zajedno na posao, izlaze uve~e.
Omiqeni su im lokali i dobra muzika u ulici Laze Tele~kog.
Svoju intimu bri`qivo ~uva. Eto, uspeli smo nekako da saznamo
kako se jedna lepa Novosa|anka nedavno na{la na domak
wegovog srca. Ho}e li se tamo useliti – pokaza}e vreme.
Ne optere}uje se mislima o porodi~nom `ivotu. Do}i }e i to
kad se rasplamsa ona prava qubav, za sva vremena. Voleo bi
da ima brojnu i slo`nu porodicu, poput oca. Sve sre}ne porodice
li~e jedna na drugu.
DE^A^KI SNOVI
Dragan je bio od one dece kojima se mo`e poveriti svaka
obaveza, bez trunke sumwe da }e je obaviti kako vaqa. Voleo je
da igra fudbal i ko{arku, pecawe na Di~ini, drugove iz kraja.
Me|utim, ponekad, kada bi se pojavili avioni, lopta je znala da
prohuji pored wega, a wegov pogled ih je tra`io i prepoznavao
na nebu. Op~iwen iznova, pratio ih je sve dok su u vidokrugu. A
kada nestanu, u de~akovoj glavi ostajala su pitawa. Ko su qudi u
wihovim kabinama, kako izgledaju, gde su nau~ili ~udesnu ve{tinu
gospodarewa visinama Umesto odgovora, ra|ali su se snovi.
Snovi koji su se stalno vra}ali...
Te{ko je poverovati da su i na smeni milenijuma postojali
|aci pe{aci, ali kada je o Draganu re~, to be{e cela istina.
Osnovna {kola se nalazi u Preqini, pa pet kilometara hoda jeste
dobra rekreacija, ali kada se nao{tre vetrovi i snegovi
pokriju pre~ice, onda je to druga pri~a. Bilo je to u vreme svekolikih
oskudica, gorivo se sipalo po prekoj potrebi. „Koliko te
noge nose”, nije se ~ulo samo u izreci ve} ~esto vi|alo na terenu.
Bilo, ne ponovilo se.
24
15. avgust 2007.

Ono {to je |acima obi~no bauk, Draganu je bio omiqen
predmet – matematika. Re{avao je zadatke poput zanimqivog rebusa
koji ima svoja pravila i logiku. Matematika se najpre razume,
a onda u~i. To pravilo olak{a}e mu `ivot. Vukova diploma je
nagrada za sve {to je pokazao kao osnovac, a kri{om ~uvana tajna
upitnik za roditeqe. Saop{tio im je odluku da poha|a Vojnu
gimnaziju, na odobravawe oca i brigu majke kako }e se sam snalaziti
u velikom gradu.
Dobre ocene kao osnovna preporuka, a polo`eni prijemni
ispit i rezultati lekarskih pregleda u skladu sa `eqama doveli
su ga do {kolske klupe Vojne gimnazije i wene 28. klase. Sasvim
druga~iji na~in `ivota. Ali wemu dru`equbivom i vrednom nisu
te{ko padale obaveze od kojih su neki brzo dizali ruke. Za po~etak
vrlo dobar uspeh u prvoj godini, solidan start i nagove{taj
da mo`e vi{e. Onda se videlo {ta zna~i matematika. To je dobro
uo~io razredni stare{ina, iskusni pedagog Bo{ko [krbina,
profesor matematike i informatike. Posle druge godine biraju
se smerovi, a budu}i vazduhoplovci imaju obavezu vi{e. No{en
tom mi{qu, Dragan }e zabele`iti odli~an uspeh. Opet dodatni
pregledi i testovi, pa radost nakon saznawa da mu je `eqa ispuwena.
Bio je to drugi korak ka ciqu.
Logorovawe, ga|awe, vojni~ka uniforma... Da, obuka u skijawu
na Kopaoniku. Sve po planu i programu. Jo{ jedan odli~an
uspeh u tre}oj godini. Svakodnevno u~ewe, sistematski rad, pa-
`wa na ~asu... To je wegova formula uspeha. Naravno, izlasci u
grad, dru`ewe, odlazak na fudbalske utakmice. Stadion „Partizana”
je u neposrednoj blizini, a Dragan je navija~ crno-belih od
malih nogu. Cimere da je birao ne bi boqe odabrao: Slobodan
Luki} iz Bijeqine, Boban Qubi} iz Smedereva i Zaje~arac @eqko
Jevti}. Kakav kvartet!
U {kolskom programu su predmeti koji ga upu}uju na budu}i
poziv: osnovi vazduhoplovne teorije i tehnike, osnovi aerodinamike
i konstrukcija.
A gde je nebo
Uvek kad podigne{ glavu, tamo su sunce, oblaci i ptice.
Naravno i avioni. Najpre padobranci. Gimnazijalci su odu-
{evqeni prijemom u ~uvenom 63. padobranskom bataqonu Vojske
Srbije. Me|u stare{inama sve sami asovi. Obuka pa dva
skoka u istom danu. Avion na 800 metara i komanda: ska~i!
Otvara se {iroka kupola, pogled na Ni{ i okolinu. Kakav ose-
}aj {irine i slobode.
Potom, pravac planinsko bespu}e. Na ~elu je iskusni stare{ina
iz popularne „{ezdesettre}e”, stariji vodnik @eqko
Kupre{ak. Priroda mo`e da bude majka onome ko ume da se
sna|e u wenim nedrima i ma}eha neznalicama. Jelo se ono ~ega
je bilo: koprive, meso `abe i korwa~e. ^aj od maj~ine du{ice
i kamilice dobro je osve`ewe.
Najzad krila aviona. Aerodrom pored Kovina, „utva-75”. Instruktor
poru~nik Dario Markovi}. Da vidimo {ta smo nau~ili
Sletawe i uzletawe. Ve`be u zoni letewa. Blagi, o{tri i borbeni
zaokret, simulacija no}nog letewa. Dvanaest sati na nebu!
STUDENTSKI DANI
Jesen 2002. godine. Dragan je u stroju 127. klase Vojne
akademije, Smer avijacija. Uniforma, jutarwa smotra, dizawe
zastave, ve`bawe... Ozbiqno {tivo: aerodinamika, vazduhoplovni
motori, a za katedrom biv{i i sada{wi asovi vazduhoplovstva.
Opet mnogo rada i pouzdan oslonac zvani – matematika.
Na kraju prve godine pome{ana ose}awa. Radost zbog
odli~nog uspeha i tuga jer ~etiri dobra druga gube godinu i mogu}nost
da postanu piloti. Takav je `ivot...
Nebo je sve bli`e. Pored mnogo teorijskog znawa sti~e
nova iskustva u vazduhu. Obuka iz osnovnog letewa, navigacije
i grupnog letewa. Let po mar{ruti u zadatom rejonu, formirawe
para, zaokret u grupi. Uvek kada bi seo za komande letelice
~uo bi re~i prvog instruktora: odmorna i hladna glava,
maksimalna koncentracije i nebo je tvoje. Ko da zaboravi prvi
samostalni let. Dva {kolska kruga. Desetak minuta u vazduhu
bez i~ije pomo}i. Let za deset.
Raspust. Br|ani, naravno. Slo`na porodica Matovi} na
okupu. Roditeqi, sin jedinac i tri sestre. Dolaze prijateqi,
drugovi iz detiwstva... Ho}emo li na basket ili da sko~imo do
reke po nekog klena, krku{u, skobaqa...
Tre}a godina obe}ava ozbiqnu zavr{nicu. Dragan ne odustaje
od svoje taktike. Sopstveni plan u~ewa, polagawa kolokvijuma
i ispita. Naravno, tu je vreme za sport, odmor, zabavu...
Slo`ena, ali zanimqiva nastava: mehanika leta, teorija
ga|awa, reketirawe i bombardovawe, konstrukcija i oprema vazduhoplova,
elektronski ure|aji i sistemi...
^esto boravi u biblioteci. Mir i puna koncentracija. Upija
stranice kwiga i ~asopisa, oboga}uje slagalicu, ve`ba mozgalicu.
Instrumentalno letewe kao priprema za no}ni pohod neba.
Vidi samo instrumente, nema pogleda izvan kabine. Do kraja tre-
}e godine Dragan je upisao 60 sati u vazduhu.
Zavr{etak godine zna~io je i opro{taj od u~ionice, katedre,
predavawa, teorije... Zavr{ni semestri bi}e posve}eni letewu
na osnovnom tipu vazduhoplova. Dok je kao de~ak ma{tao o
pozivu pilota u svesti mu je bio borbeni avion, ali java katkad
pretekne snove. Iskusni profesori videli su ga kao pilota helikoptera.
^udo od letelice, poleti kad ho}e, sleti gde stigne,
lebdi u vazduhu... Zbog izgleda i neslu}enih manevarskih sposobnosti
porede ga sa vilinim kowicem. Ko bar jednom nije pratio
i divio se letu ~udesnog stvorewa
Dragan je lako prihvatio istinu i nastojao da joj se prilagodi.
Kada je tako, poku{a}e da bude me|u najboqima. Nebo je
isto, vaqa leteti. Kabina „gazele” je novi izazov. Ali komande
su druga~ije: cikli~na palica, kolektivna palica i no`ne komande.
Onom prvom upravqa se nagibom, druga se koristi za usmeravawe
snage motora, a nogama se odre|uje pravac. Za razliku
od aviona, obja{wava Dragan, postoji takozvani negativni transfer.
Kod aviona palica se pomera unazad, kod helikoptera
obrnuto. Eto male {kole pilotirawa.
Posle osamnaest sati letewa sa instruktorom, prvi samostalni
let. Upravqa lakim krilima vilinog kowica. U`iva u pejza`u,
pamti lepotu koju gledaju ptice.
Na promociji ispred Skup{tine Srbije, Dragan Matovi}
se di~i ~inom potporu~nika i uspehom – tre}i na smeru, sa prosekom
8,80. Neopisiva radost porodice.
Imaju se ~ime ponositi.
Branko KOPUNOVI]
Snimio Darimir BANDA

[KOLSTVO
U^ENICI VOJNE GIMNAZIJE, BUDU]I STUDENTI VOJNIH AKADEMIJA U INOSTRANSTVU
MISIJA – DIPLOMA
Izabrani me|u kandidatima
sa najboqim {kolskim
uspehom, u~enici Vojne
gimnazije koji }e svoje vojno
obrazovawe nastaviti na
presti`nim vojnim
akademijama u SAD, Italiji,
Nema~koj i Gr~koj, ve} na
prvi pogled pokazuju da }e
primerno predstavqati
Srbiju. Kada govore o svojim
budu}im {kolskim
obavezama, plene mlado{}u
i vedrinom, odmereno{}u
u pona{awu i odgovornim
stavom.
OFICIRA
Pre ~etiri godine upisali su Vojnu gimnaziju, otisnuli se u novi
`ivot, a toplinu roditeqskog doma zamenili {kolskim internatom.
Bila je to ogromna promena za de~ake. Prilago|avawe
novim uslovima za u~ewe, dru`ewe, zabavu, kolektivnom
`ivqewu uop{te, nikome nije lako palo. Tra`ili su svoje
mesto u novoj sredini, instituciji koja ve} 31 godinu obrazuje
budu}e oficire. U {kolski dnevnik upisana je i poneka slaba
ocena, u {kolskom dvori{tu ~ula se katkad ru`na re~.
Sre}om, tu su bili iskusni profesori, koji svoj posao ne shvataju
samo kao podu~avawe ve} i kao vaspitavawe nara{taja koji
dolaze. Pored wih su i {kolski pedagozi, psiholozi, naravno, i
stare{ine, na~elnici klasa, koji su tim mladi}ima, vode}i ih u
prvim koracima na putu oficirske karijere, poslu`ili kao uzor.
Pokazali su im, pre svega, kako se treba pona{ati, pomo}i sebi i
drugu, uz veliko razumevawe za sve wihove {kolske i generacijske
probleme.
GIMNASTI^AR U NEMA^KOJ
Ti isti momci, koji su pre ~etiri godine boja`qivo kro~ili u
krug internata nedavno su zavr{ili Vojnu gimnaziju. Maturirali
su i sada se pripremaju da nastave svoje obrazovawe, mahom na
Vojnoj akademiji u Beogradu. Za ~etiri ili pet godina Vojska Srbije
}e biti bogatija za stroj mladih oficira. Me|utim, ne}e svi prve
oficirske ~inove dobiti na promociji studenata Vojne akademije
na Bawici. Sedmorica u~enika Vojne gimnazije uputi}e se
uskoro u inostranstvo, gde }e u~iti strane jezike i upisati tamo-
{we Vojne akademije.
Izabrani me|u kandidatima sa najboqim {kolskim uspehom,
u~enici Vojne gimnazije koji }e svoje vojno obrazovawe nastaviti
na presti`nim vojnim akademijama u SAD, Italiji, Nema~koj i Gr~koj,
ve} na prvi pogled pokazuju da }e na{u zemqu i tradiciju wene
26
15. avgust 2007.

vojske dostojno predstavqati. Plene mlado{}u i vedrinom, ali i
odmerenim pona{awem i odgovornim stavom.
Branislav Krstovi} dolazi iz Beograda, momak sa Ceraka.
Primqen je na {kolovawe u Nema~koj.
– [kolovali smo se ~etiri godine da bismo i{li na na{u
vojnu akademiju, ali pru`ila nam se mogu}nost da odemo u inostranstvo.
Ve} su dve generacije Gimnazijalaca, u ne{to mawem
broju, imale takvu mogu}nost. Oni su oti{li u Gr~ku i Italiju, a
ove godine je i Nema~ka postala aktuelna. Ponu|en nam je smer pe-
{adije, na koji sam primqen – ka`e
Branislav.
Kako su ga obavestili, prvih
{est meseci boravka bi}e posve-
}eno intenzivnom u~ewu jezika. Vojni
deo {kolovawa u Nema~koj po-
~e}e u junu 2008. i traja}e do maja
2015. godine. Ho}e li zbog du`ine
{kolovawa dobiti neko boqe radno
mesto kada se vrati, Branislav
jo{ ne mo`e da zna, ali je uveren
kako }e ste~eno znawe mo}i da
primeni u Vojsci Srbije.
Znawe jezika je, kako misli
Branislav, danas postalo veoma
va`no. Na{em oficiru koji }e uskoro raditi u me|unarodnom
okru`ewu bi}e neophodno da se dobro sporazumeva sa kolegama iz
sveta. Ako je neke stvari neminovno uraditi, treba {to pre sa tim
zapo~eti.
– Malo su mi poznate prilike u Nema~koj, ~ak ne pratim ni fudbal
kao ve}ina vr{waka, pa ne znam mnogo ni o Bundes ligi, jer sam
se od sportova najvi{e bavio gimnastikom, koja je u Vojnoj gimnaziji
vrlo zastupqena. Sedam godina je preda mnom i voleo bih da o Nema~koj
popri~amo kada se vratim – uz osmeh poru~uje Branislav.
TRAJNO PRIJATEQSTVO
Radovan Ili} je iz Po`ege. On isti~e da je na vreme shvatio
kako je Vojna gimnazija {kola u kojoj se ceni rad i trud. Mora se
mnogo u~iti da bi se uspelo. Pedagozi,
profesori i na~elnici klasa
bili su spremni da pomognu u svakom
trenutku.
[ta Radovan ka`e o drugarstvu
vojnih gimnazijalaca, popularnih
„vogijevaca”
– Danono}no smo zajedno i
me|u nama se ra|aju prijateqstva
koja }e se nastaviti verovatno tokom
celog `ivota. U ostalim {kolama
mo`ete s nekim biti u razredu,
a da nikad ne razmenite neku re~ o
Radovan Ili}
Branislav Krstovi}
privatnim stvarima. Ovde je to
mnogo druga~ije. Mi pre svega `ivimo
zajedno u internatu i delimo
sve, od kupatila do trpezarije. I{li smo zajedno i na teren u tre-
}oj godini, gde smo izvr{avali vojni~ke zadatke, podeqeni u grupe
koje su morale tesno da sara|uju. Znamo se u du{u, tako da mo`emo
jedan drugom da pripomognemo kada nai|e neki te`ak trenutak u `ivotu
– odgovara Radovan.
Sve predmete u~io je s podjednakom pa`wom. Vojna obuka s
kojom su u~enici otpo~eli pro{le godine krunisana je ga|awima,
i tada su bar delimi~no osetili kako izgleda baviti se vojnim
„zanatom”. Radovan ide u Italiju, na Smer pe{adije na italijanskoj
akademiji kopnene vojske. [kola zajedno s u~ewem jezika
traje pet godina. U gimnaziji je u~io ne{to malo italijanskog i
tek planira da ga usavr{i, a ranije je u~io francuski, {to }e mu
biti od pomo}i.
– O~ekujem da }u tamo ste}i znatno savremenije obrazovawe
nego ovde. Ne potcewujem na{u akademiju. Naprotiv, ali mislim da
oni sebi mogu da priu{te boqe uslove za rad i usavr{avawe. Kada
se vratim voleo bih da zateknem transformisanu Vojsku Srbije,
koja ne}e mnogo da se razlikuje od onoga {to }u u Italiji da nau~im
– smatra Radovan.
RIMSKA DISCIPLINA
Rajko Gujani~i} iz Nove Varo-
{i tako|e }e put Italije, ali na
Smer vazduhoplovnotehni~ke slu-
`be. To je tehni~ka akademija koja se
nalazi u Rimu i traje pet godina.
Opredelio se za wu zato {to misli
da je to odli~na prilika da se steknu
nova znawa i iskustva, nau~e jezici
i boqe uputi u tajne vojnog poziva
koji se sve vi{e profili{e
prema zapadnom sistemu.
Ponuda za Vazduhoplovnotehni~ki
smer svidela se Rajku, jer bi i
ovde konkurisao na neki od tehni~kih
smerova. Kako ka`e, ovo je,
Rajko Gujani~i}
ipak, 21. vek i prirodno je {to ga veoma zanima tehnika. Na{oj
vojsci sledi modernizacija i uskoro }e se u wenom sastavu na}i i
novi vazduhoplovi, za ~ije }e odr`avawe biti stru~an.
Na Rim }e se lako navi}i, siguran je Rajko. Istina, re~eno mu
je da je ta Vojna akademija jedna od najstro`ih {to se ti~e discipline,
a to mu ni u Beogradu nije bila ja~a strana. Me|utim, nada
se da }e se nekako prilagoditi rigoroznim pravilima `ivota. On
veruje u svoje kvalitete i ne mawka mu samopouzdawa. Ranije se
bavio sportom, karateom i rukometom, kasnije se koncentrisao na
u~ewe, i u svemu je bio uspe{an. Na pitawe ho}e li da „gleda” lepe
Talijanke, Rajko odgovara: „Gleda}e one mene, vidite kakav sam!”
– i {eretski namiguje.
GRU@ANIN U HELADI
Milomir Miqkovi} iz Vitanovca kod Kraqeva upisa}e Vojnu
akademiju u Gr~koj, Smer vazduhoplovnotehni~ke slu`be.
– Dogodilo se to da upravo pro{le godine, kada sam odlu~io
da u~im gr~ki, stigne ponuda da se na osnovu uspeha u {koli dvojica
u~enika upi{u na wihovu vojnu akademiju – ka`e Milomir.
Kurs gr~kog jezika je upisao na tre}oj godini, i tada nije ni
razmi{qao o tome da jedan deo `ivota provede u Gr~koj. [kolovawe
u Heladi }e trajati ukupno {est godina, tako da }e se Milomir,
kako ka`e, naviknuti da „lomi
jezik”. Jo{ nije siguran da li se
wegova budu}a {kola nalazi u Atini
ili Solunu, a o~ekuje da }e upis
biti u septembru. Nada se da }e
tamo sresti bar neke od ~etvorice
na{ih studenata, koji su ranije
upisani na gr~ku vojnu akademiju,
te da }e mu oni pru`iti neophodnu
podr{ku.
Nije do sada mnogo saznao o
iskustvima tih momaka, ali pretpostavqa
da ne}e biti problema u
{koli, jer je ~uo da su se, od svih
stranih studenata, mladi}i iz Sr-
Milomir Miqkovi}
bije ubedqivo najboqe pokazali na testovima. Matematika i fizika,
kao najva`niji predmeti, tako su dobro izu~avani u Vojnoj
gimnaziji da se ne boji da upi{e bilo koji fakultet i ne brine za
uspeh iz tih „najte`ih” predmeta.
U svoj rodni Vitanovac, ovaj mladi Gru`anin }e verovatno
mo}i da dolazi samo za vreme letwih i zimskih raspusta, ali veruje
da }e mu i `ivot u Gr~koj biti dovoqno interesantan. U Vojnoj
gimnaziji je nau~io da se sa svima u klasi dobro dru`i, pa se nada
da }e i u Gr~koj prona}i prave prijateqe.
27

[KOLSTVO
MOMAK S JUGA
Dalibor Stojilovi} dolazi iz Trgovi{ta, malog mesta na krajwem
jugu Srbije. Ka`e da mu je Vojna gimnazija pru`ila mnogo toga
{to nijedna druga {kola ne bi mogla.
– Onaj ko je hteo da u~i, ko je bio ambiciozan i ulo`io puno
rada, taj je i uspeo. Ako si uporan i ako profesori vide da vredno
radi{, pomo}i }e ti i izvu}i iz tebe kvalitet koji do tada nisi mogao
sam u sebi da prona|e{. U prvoj godini, u periodu prilago|avawa,
dobio sam nekoliko slabih ocena, ali svi su me podr`ali i
uspeo sam da Gimnaziju zavr{im s odli~nim uspehom – obja{wava
Dalibor.
U Gr~koj }e Dalibor upisati
Vojnu akademiju Kopnene vojske,
Smer pe{adija. Milomir i on }e,
najverovatnije, biti na istoj akademiji,
jer je kod wih, kako je obave{ten,
vazduhoplovnotehni~ka
slu`ba koju Milomir upisuje deo
in`iwerije.
Trgovi{te, mesto u kom je ro-
|en, podjednako je udaqeno od Beograda
i Soluna, pa se nada da }e
ne{to ~e{}e mo}i da ode do ku}e,
ali ka`e da nije problem ni da sa-
~eka raspust. Na to se ve} navikao
tokom {kolovawa u Beogradu.
Dalibor Stojilovi}
– Ne znam ho}emo li tamo dobiti i civilne diplome, ali meni
je prvenstveni ciq da postanem oficir kopnene vojske, vojnik u
pravom smislu. I ovde mi je pe{adija bila jedna od `eqa. Mislim
da }u u Gr~koj, uz u~ewe jezika, za pet godina savladati sve sadr`aje
takti~ke obuke. Moji su sre}ni, ja sam mo`da i prvi ~ovek iz Trgovi{ta
koji }e na du`i rok oti}i na {kolovawe u inostranstvo.
To mi dosta zna~i i zato }u se potruditi da u inostranstvu lepo
predstavim ne samo sebe nego i kraj iz kog poti~em i zemqu iz koje
dolazim – dodaje Dalibor.
DE^A^KI SAN
Bojan Udovi~i} se rodio u Tuzli. Detiwstvo je proveo u U`icu,
gde je wegov otac, ina~e oficir, posle Tuzle i Ni{a, bio na slu`bi.
U doba kada je Bojan upisao Vojnu gimnaziju svi su se preselili u Beograd.
O~eva profesija odmalena je bila i wegova `eqa. Majka se nije
ba{ slagala s tim, ali wega je vojni poziv toliko privla~io da je
re{io da upi{e Vojnu gimnaziju u
vreme kada Vojska ne stoji ba{ najboqe.
Hteo je da jednog dana radi u
Vojsci i sawao da sedne u kabinu
aviona. Dok mnogi o tome samo ma-
{taju, Bojanu se pru`ila prilika da
ostvari sve svoje najintimnije snove.
– U gimnaziji ima vremena za
sve, ali akcenat je na u~ewu. Opredelio
sam se da sledim svoja interesovawa
i u~im najpre ono {to }e
mi u budu}oj karijeri najvi{e koristiti.
Osim jezika, to su pre svega
tehni~ke nauke – uveren je Bojan.
Bojan Udovi~i}
Od svih u~enika sa Vazduhoplovnog smera Gimnazije imao je najboqi
uspeh na testovima SIT, koje ina~e pola`u i strani i ameri~ki
studenti ako `ele da upi{u fakultete u SAD. Zbog toga {to poziv pilota
zahteva savr{eno zdravqe, jo{ od druge godine u~enici su bili
podrvgnuti detaqnim medicinskim pregledima – i on je bio jedan od
nekolicine koji su zadovoqili o{tre zdravstvene kriterijume
– Qudi iz ameri~kog izaslanstva su dosta otvoreni. Oni su
mi rekli da }e u Kolorado Springsu biti dosta te{ko, posebno na
pe{adijskom treningu, koji traje {est nedeqa, gde se dosta tr~i,
rade se sklekovi... Na svu sre}u, Vojna gimnazija u Beogradu pru`a
dobru osnovu za bavqewe fizi~kim aktivnostima, pa se ne bojim
kako }u izdr`ati naporan trening – ka`e Bojan.
Koliko je obave{ten, sistem {kolovawa pilota u SAD je ne{to
druga~iji nego kod nas. Oni se tek u petoj godini obu~avaju za letewe,
a prve ~etiri godine se sti~e op{te obrazovawe, dok se kod nas piloti
sve vreme usmeravaju na aktivnosti vezane za obuku u letewu.
Engleski u~i od petog razreda, i solidno ga govori, {to su pokazali
rezultati testa SIT, koji je uradio boqe od mnogih ro|enih
Amerikanaca. Na Akademiji u Kolorado Springsu ima malo stranih
studenata. On je u klasi jedan od petnaestorice. Zna da je po
jedan student iz Albanije, Poqske, [ri Lanke i Iraka. Akademija
ima vi{e hiqada studenata, i pravi je grad u malom. Unutar wenih
ograda ima sve {to je studentima potrebno.
– Klima je, kako ka`u doma}ini, dosta prijatna. Rekli su mi
da zbog nadmorske visine pijem dosta vode, da ne dehidriram. Otac
mi je sa Zlatibora, odrastao sam u U`icu, pa }e i geni vaqda u~initi
svoje da se dobro sna|em i u dalekim Stenovitim planinama –
optimista je Bojan.
STOPAMA PREDAKA
Du{an Ran|elovi} iz @itkovca kod Aleksinca tvrdi da je {kolovawe
u Vojnoj gimnaziji bilo najlep{i period u wegovom `ivotu.
– Mnogi tako govore i kada ostare, a ja iskreno mogu da ka-
`em da je, i pored te{kih trenutaka, uspona i padova, sve u svemu,
bilo prelepo dru`iti se sa drugovima iz cele Srbije i nau~iti
mnogo toga od izvanrednih profesora – ocewuje Du{an.
Vi{e mu, kako ka`e, idu prirodni
predmeti, mada sve u~i podjednako.
Informaciju o mogu}nosti
da se {koluje u inostranstvu dobio
je u tre}oj godini, kada su neki
u~enici zavr{ne godine po{li u
Italiju i Gr~ku. Ove godine su jo{ u
oktobru zapo~eli kursevi italijanskog
i gr~kog, a prvi put i nema~kog
jezika, ~ije je osnove savladao. Pre
otprilike mesec dana raspisan je
konkurs za dva mesta u Nema~koj,
prijavio se i „glatko” pro{ao.
– [kolovawe }e trajati ukupno
sedam godina, od toga je skoro
Du{an Ran|elovi}
godina dana posve}ena u~ewu jezika. Vojna akademija Kopnene vojske,
Smer pe{adija, koji }u upisati, nalazi se u Hirtu, izme|u Kelna
i Bona. Posle pet godina u~ewa, godinu dana sta`ira se u jedinici.
U Srbiju se vra}amo kao poru~nici. Ovde sigurno ne bih odabrao
pe{adiju, ali u Nema~koj, koliko sam informisan, mnoge
slu`be su povezane s pe{adijom – pretpostavqa Du{an.
Nema~ka vojska je, prema wegovom uverewu, jedna od najsavremenijih
i najja~ih u svetu. Kada se vrati, on `eli da prenese iskustva
koja tamo bude stekao, jer misli da se od Nemaca mnogo mo`e
nau~iti o organizaciji jedne moderne armije. Du{an u {ali ka`e
da ga ni pored wegovih plavih o~iju poslovi~no hladni Nemci ne}e
prepoznati kao svog. Suvi{e je, kako ka`e, ju`wa~ki temperamentan.
Iako ga roditeqi i drugovi veoma podr`avaju u svemu, svestan
je da }e ~esto ose}ati nostalgiju.
Vojna gimnazija pru`a mogu}nost za bavqewe mnogim vannastavnim
aktivnostima. Du{an je bio ~lan horske i streqa~ke sekcije,
zavr{io je kurs rowewa i postao ~lan kluba podvodnih aktivnosti
u {koli. Pored nema~kog, u~io je i italijanski jezik, a usput
je bio i na kursu plesa, ba{ kao i srpski oficiri s po~etka dvadesetog
veka. I oni su svoja znawa sticali i usavr{avali na vojnim
u~ili{tima {irom Evrope i sveta. Po`elimo zato sre}u momcima
koji su ove godine krenuli stopama svojih slavnih predaka.
Aleksandar ANTI]
28
15. avgust 2007.

ISTRA@IVAWA
[TA
MISLE SREDWO[KOLCI O VOJNOJ AKADEMIJI
IZAZOVNO
STUDIRAWE
Nedavno empirijsko
istra`ivawe pokazalo je
da Vojna akademija ima
pozitivnu naklonost
sredwo{kolske omladine,
{to svakako treba
iskoristiti za medijsku
afirmaciju Vojske
i popularizaciju vojnog
obrazovawa
[
kolovawe i usavr{avawe kadra za potrebe vojske u centru je pa`we gotovo svih
dr`ava i armija sveta. Sistem obrazovawa na{e zemqe zasnovan je i funkcioni-
{e po dosada{wim modelima i principima obrazovawa u dru{tvu, sa stalnim
usavr{avawem, pra}ewem i uvo|ewem novina. [kolovawem u sistemu vojnog
obrazovawa obezbe|uje se profesionalni kadar onih obrazovno-stru~nih profila
koji se ne mogu dobiti u gra|anstvu.
Analizom sistema vojnog obrazovawa drugih zemaqa, pre svega ~lanica Programa
Partnerstvo za mir i Natoa, uo~ava se op{ti trend racionalnog sistema {kolovawa
i usavr{avawa kadra za potrebe sistema odbrane. Iako vrlo operativan, na{ sada{wi
sistem vojnog obrazovawa mora biti usagla{en sa materijalnim mogu}nostima
zemqe i redefinisanom ulogom Vojske, saglasno standardima i zahtevima najrazvijenijih
zemaqa i zemaqa u okru`ewu koje su ve} obavile zna~ajne reforme u toj oblasti.
Opredeqewe Srbije za celovitu reformu sistema odbrane zasnovano je na spoznaji
o neophodnosti promena i u tom sektoru. Uporedo sa tranzicijom dru{tva i stvarawem
uslova za ravnopravnost polova, sve je ve}e i u~e{}e `ena u oru`anim snagama
stranih zemaqa. Od {kolske 2007/2008. godine prihva}en je novi model {kolovawa
na Vojnoj akademiji u Republici Srbiji, kojim se, prvi put, pru`a mogu}nost {kolovawa
devojaka za oficirski poziv.
DEVOJKE BI U BORBENE AVIONE
Tim povodom Institut za strategijska istra`ivawa Ministarstva odbrane sproveo
je empirijsko istra`ivawe na temu „Stavovi sredwo{kolske omladine o {kolovawu
na Vojnoj akademiji“. Ciq je bio da se utvrde stavovi sredwo{kolske omladine o
nastavku {kolovawa i {kolovawu na Vojnoj akademiji, percepciji li~nih mogu}nosti i
uspeha, wihova o~ekivawa i stepen obave{tenosti o vojnoobrazovnim ustanovama.
29

ISTRA@IVAWA
Naime, tokom istra`ivawa
bilo je va`no utvrditi kakva je
motivisanost sredwo{kolske
omladine za studirawe na VA, izvore
i stepen informisanosti
mladih o uslovima tog studirawa
i povezanost opredeqewa da se
studira na VA sa razli~itim socioekonomskim,
obrazovnim i demografskim
karakteristikama
ispitanika.
Rezultati istra`ivawa pokazali
su da 90 odsto od ukupnog
broja ispitanika planira da nastavi
daqe {kolovawe. Od tog
broja, oko 10 odsto se izjasnilo
da `eli da studira na Vojnoj akademiji
(VA). Sredwo{kolci su
imali mogu}nost da se izjasne na
kom od fakulteta u na{oj zemqi
`ele da nastave {kolovawe. Oni
su se opredelili za 27 visoko-
{kolskih ustanova u Srbiji. Me|u
wima, Vojna akademija zauzela je
~etvrto mesto sa 248 u~enika koji
bi `eleli da je upi{u. Od ispitanika
koji su se izjasnili da `ele
da studiraju na VA, mladi}i bi
naj~e{}e {kolovawe nastavili
na smeru kopnene vojske, dok `enski
ispitanici najve}u zainteresovanost
iskazuju za smer avijacije.
Za {kolovawe na VA motivisala
bi ih mogu}nost kontinuiranog
usavr{avawa u zemqi i inostranstvu,
te blagovremena i {ira
informisanost o {kolovawu
na Akademiji i slu`bi u Vojsci
Srbije. Najve}i broj u~enika (86
odsto) smatra da VA pru`a dobro i
sveobuhvatno obrazovawe i da je poziv oficira izazovan i rizi-
~an. Smatraju da su upornost i jaka `eqa da se zavr{i VA najva-
`niji uslovi uspe{nog zavr{etka Akademije.
Obezbe|ivawe ekonomske sigurnosti i razvoj psihofizi~kih
sposobnosti su potrebe koje sredwo{kolci isti~u da bi mogli da
zadovoqe studirawem na Vojnoj akademiji.
Jedan od ciqeva istra`ivawa je bio da se ispitaju stavovi
sredwo{kolaca o novom modelu {kolovawa devojaka na VA, ali i
o tome {ta misle o dobrim i lo{im stranama aktivnog anga`ovawa
`ena u Vojsci. U vezi sa tim 68 odsto ispitanika pozitivno ocewuje
model {kolovawa devojaka na VA, uz ispoqavawe saznawa o
slo`enosti oficirskog poziva. Svoj stav obja{wavaju idejom o
ravnopravnosti polova i ulogom `ene u dru{tvu. Da je to dobar
izbor, ali da postoje i negativne posledice, `enski ispitanici
obja{wavaju naj~e{}e odgovorom da na VA ne postoje dobri uslovi
za {kolovawe `ena, dok mu{ki smatraju da `ena oficir ne}e mo-
}i na pravi na~in da odgovori na ulogu majke. Da VA nije dobar izbor
za devojke izjasnilo se 817 (32 odsto) ispitanika. Svoj stav
`enski ispitanici naj~e{}e obja{wavaju gubitkom `enstvenosti, a
mu{ki smatraju da `ena oficir ne}e mo}i na pravi na~in da odgovori
na ulogu majke. U tom smislu se sla`u i mu{ki ispitanici koji
{kolovawe devojaka na VA ocewuju pozitivno i oni koji smatraju
UZORAK ISPITANIKA
Terensko istra`ivawe je realizovano od 26. marta do
26. aprila 2007. Sproveo ga je istra`iva~ki tim iz Instituta
za strategijska istra`ivawa MO u sastavu: rukovodilac
istra`ivawa dr Jovanka [aranovi}, potpukovnik dr
Neboj{a Nikoli}, potpukovnik mr Sr|an Milenkovi}, diplomirani
psiholozi Anita \or|evi} i Tatjana [tetin, pukovnik
mr Dragoslav Dini} i potpukovnik Drago Mari}.
Uzorak u istra`ivawu ~inilo je 2.527 u~enika ~etvrtih
razreda gimnazija i tehni~kih {kola iz svih 25 okruga na
teritoriji Republike Srbije (61 grad i 67 {kola).
Deo rezultata istra`ivawa stavova sredwo{kolaca
prema {kolovawu na VA izlo`en je na 55. nau~nostru~nom
skupu psihologa Srbije u Lepenskom viru. Prezentovani rezultati
pokrenuli su stru~nu diskusiju psihologa zaposlenih
u Vojsci na razli~itim du`nostima, te psihologa zaposlenih
u ustanovama koje se bave profesionalnom orijentacijom,
selekcijom i savetovawem za nastavak {kolovawa na sredwem
i visokom obrazovnom nivou.
da to nije dobar izbor. Ispitanici
koji smatraju da {kolovawe
devojaka nije dobar izbor, ali da
on ima i svojih pozitivnih strana,
svoj stav obja{wavaju polnom
ravnopravno{}u i jednakim ulogama
u dru{tvu.
POZITIVNA
NAKLONOST
Drugi zadatak istra`ivawa
bio je da se utvrdi stepen i
izvor informisanosti sredwo-
{kolaca o uslovima {kolovawa
na Vojnoj akademiji. Na pitawe
SKUP PSIHOLOGA koliko su obave{teni o Vojnoj
akademiji, sredwo{kolci su naj-
~e{}e odgovarali da su, po wihovoj
proceni, informisani malo
ili da nisu uop{te obave{teni.
Kao izvore informisanosti
oni naj~e{}e navode televizijske
emisije posve}ene vojsci,
ostala sredstva javnog informisawa,
roditeqe, sada{we i biv-
{e studente Akademije.
U najve}em broju sredwo-
{kolcima su nepoznati program
studirawa na VA, uslovi `ivota
i rada studenata Akademije.
Utvr|eno je da vi{e od 50 odsto
ispitanika ne zna kako se finansira
to {kolovawe, da li je
na buxetu ili samofinansirawe,
{to mo`e biti vrlo va`an
podatak pri opredeqewu za {kolovawe
na toj visoko{kolskoj
ustanovi.
S obzirom na raskorak
izme|u stepena informisanosti
i procene kvaliteta obrazovawa
koje se sti~e na Akademiji,
mo`e se zakqu~iti da VA, kao
„brend”, ve} ima pozitivnu naklonost
sredwo{kolske omladine.
Tu naklonost treba iskoristiti za medijsku afirmaciju Vojske
i popularizaciju vojnog obrazovawa.
Zakqu~ak diskusije povodom ovog empirijskog istra`ivawa,
a pokrenute na Sekciji vojnih psihologa na nedavno odr`anom
skupu psihologa Srbije u Lepenskom viru, jeste da nekoliko godina
unazad ne postoji adekvatna informisanost o vojnoobrazovnom
sistemu i uslovima {kolovawa, iako kod sredwo{kolske
omladine postoji interesovawe za poslove iz oblasti odbrane
i za{tite. Shodno tome, zakqu~ili su psiholozi, neophodno je
boqe informisawe sredwo{kolske omladine i u~enika osnovnih
{kola osmog razreda, eventualnih kandidata za Vojnu gimnaziju.
To podrazumeva blagovremeno dostavqawe informatora,
reklamnih flajera, organizovawe zanimqivih predavawa prilago|enih
interesovawu i uzrastu sredwe i osnovne {kole. Tako|e
je neophodno redefinisati i kriterijume konkursa za prijavu
kandidata za {kolovawe na Vojnoj akademiji.
Sve u svemu, celokupno istra`ivawe dalo je rezultate koji
motivi{u ali i obavezuju, {to zna~i da je omladina pozitivno
vrednovala rad i obrazovni proces na Vojnoj akademiji, pa bi
o~ekivawa sredwo{kolaca – trebalo ispuniti.
Prezentacija istra`ivawa na skupu psiohologa
Tatjana [TETIN
Anita \OR\EVI]
30
15. avgust 2007.

Specijalni prilog
ARSENAL
8
ZASTAVIN CZ 999
VELIKI
BORBENI
PI[TOQ
MINIJATURNE
BESPILOTNE
LETELICE
NEBESKI
IZVI\A^I
POVRATAK RUSIJE
NA SVETSKE OKEANE
NOVI
NOSA^
AVIONA
31

Z A S T A V I N C Z 9 9 9
VELIKI
BORBENI
PI[TOQ
SADR@AJ
Zastavin CZ 999
VELIKI BORBENI
PI[TOQ 32
Britanska pu{ka SA80
ORU@JE SA MILION
PROBLEMA 35
Samohodna haubica
155 mm NLOS-c
AUTOMATIZOVAN SISTEM 38
Minijaturne bespilotne
letelice
NEBESKI IZVI\A^I 41
Ju`nokorejski turboprop KT-1
AVION ZA VELIKI LET 46
Povratak Rusije na
svetske okeane
NOVI NOSA^ AVIONA 49
Kraj blistave karijere
PRAGE NA BALKANU 51
Novi Zastavin pi{toq je
veoma sigurno i precizno
oru`je, koje se, za sada,
proizvodi u dva kalibra
– 9 mm para i .40 S & W.
Mnogi poznavaoci oru`ja
slo`i}e se da je zavr{na
faza obrade kod CZ 999
na veoma visokom nivou,
~ak na nivou onih CZ 99
koji su se devedesetih
godina izvozili za
ameri~ko tr`i{te.
Kada bi nekoj renomiranoj fabrici
proces proizvodwe bio spre~en kao
Zastava – oru`ju, mnogi bi odustali od
izrade pojedinih modela. Ali ne i
Kragujev~ani. O ~emu je re~ Sve je po-
~elo pojavom velikog borbenog pi{toqa CZ
99. Zastava se na svetskom tr`i{tu nametnula
kvalitetom, jednostavno{}u u rukovawu
i cenom, te je wen proizvod bio dosta
visoko kotiran. Novi pi{toq uspe{no je
konkurisao ~ak i na ameri~kom tlu i to bereti
92 koja je zamenila ~uvenog kolta u slu-
`benom naoru`awu. Me|utim, sankcije nametnute
na{oj zemqi pomutile su ra~une doma}im
oru`arima.
PROIZVODWU
DIKTIRALE BOMBE
Iako je zemqa bila pod ekonomskom
blokadom, proces proizvodwe se u Zastavi
nastavio, a pojedini primerci oru`ja stizali
su ~ak tamo gde niko nije o~ekivao.
Slu{aju}i sugestije korisnika, oru`ari su
kako-tako ispravqali i unapre|ivali pr-
Urednik priloga
Mira [VEDI]
32

vobitni model. Tako je na tr`i{te stigao i
CZ 99 kontakt koji je bio vidno popravqen
i ulep{an. No, nije se stalo samo na tome,
ve} se nastavio proces usavr{avawa, i to
veoma uspe{no. Pored usavr{avawa starog
borca CZ 99, pa ~ak i kompakta, stekli
su se uslovi i za novi tip pi{toqa. Dobio
je jo{ jedan broj u oznaci modela i tako je
nastao CZ 999.
Ura|eni su prototipovi, ispitano pona{awe
materijala u svim uslovima eksploatacije
i, na kraju, kada su bili prikupqeni
svi papiri za serijsku proizvodwu –
po~ela je agresija Natoa na na{u zemqu. U
bombardovawima su stradale i neke fabrike
namenske proizvodwe. Na udaru su
se na{li i Zastava – oru`je i weni pogoni.
U jednom od wih trebalo je da se pokrene
linija za proizvodwu CZ 999. Bilo je pitawe
dana kada }e otpo~eti proizvodwa, ali
su je bombe Natoa u tome spre~ile. Za kratko.
I otprilike nakon godinu dana po okon-
~awu agresije, zahvaquju}i velikoj upornosti
i trudu zaposlenih, uni{teni pogoni su
obnovqeni i otpo~ela je serijska proizvodwa
novog pi{toqa.
PREDNOSTI I MANE
Kada se CZ 999 uporedi sa starijim
bratom CZ 99 odmah se uo~avaju najva`nije
izmene. Poredimo li dimenzije, novi pi-
{toq je u odnosu na CZ 99 mawi u {irinu
za oko dva milimetara. Ta dva milimetra
su i te kako vidqiva jer je pi{toq postao
vitkiji, a navlaka koja je bila preterano
robusna i velika postala je lak{a. Sem toga,
na{i konstruktori nisu mogli da zaobi-
|u jo{ jedan trend u svetu – krupno narezivawe
navlake. Tako se na kraju same navlake
nalaze krupni narezi koji su predvi|eni
za prihvatawe slobodnom rukom prilikom
povla~ewa navlake u zadwi polo`aj. To je
bio glavni nedostatak CZ 99, ali otkloniv-
{i ga, tri devetke dobijaju pravu formu i
maksimalnu {irinu, koja ga ~ini pogodnim i
za prikriveno i za otvoreno no{ewe.
Slede}a vidna promena jeste sam rukohvat.
On je u odnosu na CZ 99 umawen i
ne{to ispravqen. Na taj na~in pi{toqu ne
samo da je smawena te`ina nego je dobio i
na ergonomiji, pa sada mogu da ga koriste i
borci sa mawom {akom. Ono {to jo{ pada
u o~i jeste redizajnirawe obara~a i oroza.
Kod novog modela obara~ je mnogo vi{e
zakrivqen u odnosu na stari, pa prst prilikom
povla~ewa obara~e ne klizi nadole,
a i sama ta~ka okidawa je pomerena ne{to
unapred – na pravo mesto. Pored toga, wegovo
daqe propadawe (po opaqewu) iznosi
svega jo{ dva do tri milimetra, {to je bez
triger-stopa odli~no za tu vrstu pi{toqa.
Na sam oroz ima nekoliko primedbi, ali i
pohvala. Kao prvo pohvalno je da je ne{to
produ`en, pa se sada bez straha mo`e rukovati
sa wim i ne misliti da li }e zbog veli~ine
jednostavno iskliznuti ispod palca.
Postoje i zamerke na oblik oroza koji
je {picast i zakrivqen prema dole, umesto
prema gore. Taj {picast oblik onemogu}ava
brzo potezawe pi{toqa i to naro~ito ako
se nosi na opasa~u ispod garderobe jer u
tom slu~aju o{tra {pica oroza (koja je pored
svega zaokrivqena nadole) mo`e da zaka~i
i pocepa garderobu, te spre~i potezawe
oru`ja.
Na navlaci, posle otvora za izbacivawe
~aura, nalazi se identifikator metka
u cevi. Kako je navlaka u zavr{noj obradi
odra|ena na visokom nivou mat crnom bo-
jom, identifikator, odnosno wena iglica,
veoma lako pada u o~i ako se metak nalazi
u cevi. Na samom rukohvatu pojavila se jo{
jedna novina koja je veoma studiozno razmatrana
na po~etku 20. veka, a to je da pi{toq,
a ne strelac, broji utro{ak municije, odnosno
da pi{toq upozorava strelca kada u
okviru ostane odre|ena koli~ina municije.
Na zapadu ta ideja nije ba{ bila prihva}ena,
ali su to re{ewe, po potrebi naru~ioca,
ipak ugra|ivali u svoje modele i Beretta
i Colt, pa ~ak i Smith & Weason.
Kod starijeg modela je, na navlaci,
otvor za izbacivawe ~aura maksimalno
uve}an. To doprinosi direktnom prqawu
le`i{ta metka, a u isto vreme pi{toq ~ini
veoma sigurnim i pouzdanim oru`jem (kao
pouzdano oru`je reklamirao ga je i Xef Kuper).
Kod modela CZ 999 taj otvor je identi~an
{to teoretski dodatno umawuje mogu}nost
da do|e do zastoja.
Najkvalitetniji deo sa CZ 99 – tvrdo
hromirana cev – upotrebqena je i kod tri
devetke. Ima novina i na povratnoj opruzi.
Ona je sada izra|ena pletewem, {to je unapredilo
taj model pi{toqa.
U zavisnosti od kupaca, Zastava je
spremna da na gorwi deo navlake ugradi polugu
za re`im rada (DA/DAO) i da ga ~ak pusti
u serijsku proizvodwu. Rotacijom poluge
za 90 stepeni strelac se opredequje za klasi~an
DA re`im ili za takozvani DAO (dabl
eksen onli), {to zna~i da po opaqewu udara~
ne ostaje u zadwem polo`aju ve} se vra}a u
predwi, tako da je svaki hitac ispaqen u DA
re`imu. [ta pru`a ova poluga strelcu Ponajvi{e
sigurnost, a zatim i preciznost. To
se iskqu~ivo odnosi na strelce koji nisu sigurni
u sebe ili su imali slabiju obuku u rukovawu
sa pi{toqem.
Pored tih karakteristika, ne bi bilo
u redu ne spomenuti ono {to Zastavu ipak
krasi, a to je zavr{na faza obrade pi{toqa.
Mnogi poznavaoci oru`ja slo`i}e se
da je zavr{na faza obrade kod CZ 999 na
veoma visokom nivou, ~ak na nivou onih CZ
33

99 koji su se devedesetih godina
izvozili za ameri~ko tr-
`i{te. Mat crna boja jeste
visokog kvaliteta i ne postoje
prelazi koji se pojavquju na
pi{toqu od usta cevi pa sve
do rukohvata.
NI[ANI
Kao veliki borbeni pi-
{toq CZ 999 zadr`ao je kvalitet
starijeg modela, ~ak je
i precizniji. To je postignuto
lako uo~qivim ni{anima –
kako predwim tako i zadwim. Zahvaquju}i
wihovoj veli~ini lako se uo~avaju i poravnavaju
i na male i na velike ciqeve, nepokretne
ili pokretne. Pored ni{ana na
preciznost je u velikoj meri uticao i popravqen
oblik obara~e, jer u ovome slu-
~aju prst prilikom povla~ewa ne klizi
prema dole.
Ipak, ni{ani imaju i sitnijih nedostataka.
Glavni je u pode{avawu predweg i
zadweg ni{ana. Oni se pomeraju samo po
pravcu, dok pojedinci koji sebe smatraju
odli~nim strelcima predwi ni{an pomeraju
i po visini i to „turpijaju}i“ visinu
predweg ni{ana, {to nikako nije preporu~qivo,
jer pi{toq izlazi iz fabrike
kao upucano i precizno oru`je sa slikom
pogodaka. „Turpijaju}i“ predwi ni{an mo-
`e se samo delimi~no popraviti slika pogodaka.
Prva pomo} posle toga jeste slawe
oru`ja u fabriku ili radionicu u kojoj se
ni{an mewa i ponovo upucava.
I kod ovoga pi{toqa se
na ni{anima nalaze bele
ta~ke koje ne sijaju u sumraku
ili no}i, ali olak{avaju ni-
{awewe. Po naruxbi mogu se
umesto wih fabri~ki ugraditi
tricijumske cev~ice koje u
toku no}i i sumraka svetle i
poma`u pri ni{awewu.
Glavna zamerka koju }e
izre}i svi koji su videli, a
naro~ito oni koji su dr`ali
CZ 999 jesu korice od pi{toqa.
Pi{toq poput CZ 999 sa
kojim Zastava `eli da konkuri{e na svetskom
tr`i{tu naoru`awa u kategoriji velikog
borbenog pi{toqa, na rukohvatu mora
imati korice koje pru`aju maksimalni
u`itak prilikom rukovawa. Pod tim u`itkom
podrazumeva se da su delom anatomski
oblikovane i prilago|ene obliku {ake, zatim
da su izra|ene od materijala koji omogu}ava
lagan hvat, i da se {aka ne znoji. Za
sada se korice koje su postavqene na CZ
999 izra|uju od plastike veoma velike tvrdo}e
– bakelita i crne su
boje.
Same korice nisu ba{
dobro dizajnirane jer je u
gorwem delu, gde se nalazi
dekoder, malo zadebqawe,
{to onemogu}ava duboki hvat
pi{toqa, pa se opet de{ava
da qudi koja imaju mawe {ake
ne mogu uspe{no da rukuju
wim.
Do sada je fabri~ki regulisano
da se pi{toq CZ
999 proizvodi u dva kalibra
i to u 9 mm para i .40 S & W,
tako da kupci koji `ele da ga
imaju mogu birati kalibar.
Da li }e se u nastavku pojaviti
i neki novi kalibar
ostaje da se vidi.
I{tvan POQANAC
34
15. avgust 2007.

B R I T A N S K A P U [ K A S A 8 0
ORU@JE
SA MILION
PROBLEMA
KOLIKO PLATI[
– TOLIKO DOBIJE[
Razvoj EM2 se nastavqa krajem {ezdesetih
godina, ali u kalibru 4,85h49
mm. Pod oznakom SA80 bila je britanski
kandidat na konkursu za novu pu{ku Natoa.
Ispitivawa su sprovedena u periodu od
1977. do 1979. godine, ali na kraju nisu
rezultovala izborom nove pu{ke. Usvojen
je samo novi metak kalibra 5,56h45 mm, u
belgijskoj varijanti, sa te`im zrnom od
ameri~kog, uz oznaku SS109. Shodno tome,
SA80 je redizajnirana za novi metak, a
planirana je proizvodwa cele porodice
^ak i posle
vi{edecenijskog
razvojnog perioda,
pu{ka britanske armije
SA80 nije uspela da u
potpunosti prevazi|e
mno{tvo problema sa
kojima se susre}e od
svog nastanka.
To oru`je je tokom
razvojnog perioda du`eg
od 30 godina pretrpelo
83 modifikacije i
britanske poreske
obveznike ko{talo oko
470 miliona funti,
a u wega vojnici i daqe
nemaju poverewe.
Streqa~ko oru`je armije Velike Britanije
se jo{ od 18. stole}a uglavnom
projektovalo i proizvodilo u Royal
Ordnance Factories, velikoj fabrici
koja je sme{tena u Enfildu. Ovde je,
tako|e, pre usvajawa u naoru`awe ispitivano
i strano oru`je, kao {to su ~uveni pu-
{komitraqez zbrojovka ZB30 ili pu{ka FN
FAL, ~ija je licenca za proizvodwu naknadno
otkupqena.
Krajem ~etrdesetih godina, projektanti
iz Enfilda kreirali su juri{nu pu{ku
radikalno novog koncepta, u kalibru 7 mm.
Nazvano EM2 (eksperimentalni model) to
oru`je je jedan od prvenaca iz porodice tzv.
bullpup pu{aka, kod kojih je mehanizam za
okidawe sme{ten ispred okvira. Na taj na-
~in znatno se umawuje ukupna du`ina oru`ja
i pu{ka postaje kompaktna. To se smatralo
vrlo zna~ajnim budu}i da se pe{adija u
to doba sve vi{e prevozila oklopnim
transporterima, a kasnije i helikopterima,
gde je prostor uvek bio sku~en.
Britanska armija nije, me|utim, prihvatila
novu pu{ku, jer nije bila spremna
za proizvodwu, ve} je umesto we usvojena
belgijska FN FAL, koja se u britanskoj varijanti
(ozna~ena kao L1 SLR) razlikuje od
ostalih modela po tome {to nema mogu}-
nost selektivne, ve} samo jedina~ne vatre.
oru`ja bazirane na osnovnoj pu{ci, koju
~ine L85 IW (Individual Weapon, tj. li~no
oru`je), ozna~en i kao SA80A2, zatim L86
LSW (Light Support Weapon, lako oru`je za
podr{ku, odnosno, pu{komitraqez, sa no-
`icama, du`om cevi i izmewenim rukohvatom),
karabin L22 A1 i trena`na varijanta
L89A1 CGP.
Model SA80 funkcioni{e na principu
pozajmice barutnih gasova, kratkim hodom
gasnog klipa sme{tenog iznad cevi,
{to je sistem izveden od onog koji koristi
ameri~ka pu{ka Armalite AR18. Ona se u to
vreme, po licenci, tako|e proizvodila i u
Velikog Britaniji, u fabrici Sterling. I
35

zaista L85A1 je kompaktno oru`je, jer mu je
du`ina 785 mm, uz cev od 518 mm, a kod
pu{komitraqeza LSW uz cev od 646 mm,
ukupna du`ina iznosi 900 milimetara. U
pore|ewu sa wima, M16A2 ima cev dugu
508 mm i ukupnu du`inu 1.006 mm. Sa druge
strane, SA80 ima veliku masu i ona sa
punim okvirom od 30 metaka iznosi ~ak 5,2
kilograma. To je ~ini daleko najte`om od
svih modernih vojni~kih pu{aka. Veliki deo
mase otpada na SUSAT, opti~ki ni{an sa ~etvorostrukim
uve}awem, koji uz to ima i
tricijumski obele`iva~ za ni{awewe u
uslovima smawene vidqivosti. Zahvaquju-
}i wemu iskazuje se i najve}i kvalitet ove
pu{ke – preciznost. Naime, iako se kao
efikasan domet navodi odstojawe od 400
m, dobri strelci sa lako}om poga|aju metu
~ak na 500 metara. Model LSW, koji ima du-
`u cev, sada se ~ak koristi u ulozi precizne
pu{ke, jer je umesto wega kao pu{komitraqez
usvojen belgijski FN
Minimi.
Sva oru`ja porodice SA80
hrane se okvirom od 30 metaka, a
kadenca vatre iznosi 650 metaka
u minuti, osim za trena`ni L98A1
koji dejstvuje jedina~nom vatrom, uz
manuelno rukovawe zatvara~em.
Usled doga|aja vezanih za Foklandski
rat, nova pu{ka usvojena je tek 2. oktobra
1985. To oru`je je tokom razvojnog perioda
du`eg od 30 godina pretrpelo 83 modifikacije
i britanske poreske obveznike ko-
{talo oko 470 miliona funti, a u wega vojnici
i daqe nemaju poverewe Kako se to
dogodilo
Prema izvrsnom i sveobuhvatnom
~lanku koji je Gardijan objavio oktobra
2002. godine, pri~a o SA80 ukazuje na sunovrat
britanske ma{inske tehnologije –
`rtvovawu ve{tine (u izradi oru`ja) zarad
politi~kog i finansijskog dobitka, samozadovoqnoj
hladnoratovskoj vojnoj birokratiji
i ulozi Britanije kao podre|enog ameri~kog
saveznika u Evropi. Naime, Ministarstvo
odbrane je insistiralo da nova
pu{ka bude pre svega jeftina, laka i precizna.
Pouzdanost i ~vrstina oru`ja do{le
su u drugi plan. Buxet je dozvoqavao da cena
jednog primerka bude najvi{e 250 funti
u vreme kada je pu{ka iste namene stajala
oko 500 funti.
„Koliko plati{ – toliko dobije{”, re-
~i su jednog oficira koji je u~estvovao u
razvojnom programu. Da bi pu{ka bila laka,
sa proverenog na~ina proizvodwe
oru`ja glodawem metala, uz upotrebu drveta
za izradu rama i kundaka (u ~emu su in-
`eweri i radnici iz Enfilda imali veliko
iskustvo tokom decenija proizvodwe pu-
{aka SMLE, SLR i pu{komitraqeza BREN),
moralo se pre}i na izradu oru`ja presovawem
lima, uz kori{}ewe plastike. Tu tehniku,
koja znatno ubrzava i pojeftiwuje
proizvodni proces, uveli su Nemci krajem
Drugog svetskog rata, a potom je usavr{ili
Sovjeti i koristili u izradi AKM.
Tokom razvoja SA80 desilo se nekoliko
kadrovskih promena u timu odgovornom
za projekt i smatra se da je to jedan od uzroka
koji su doprineli ~iwenici da nije
ulo`en dovoqan napor u re{avawe problema
povezanih sa novom tehnologijom
proizvodnog procesa. Uz to, navode se samouverenost
i mawak potrebnog znawa.
Razvojni tim je jednostavno preuzeo i kopirao
zatvara~, nosa~ zatvara~a, okvir,
opruge i udarnu iglu sa AR18, a da se nijednom
nisu obratili proizvo|a~u, firmi
Sterling, za obave{tewa u vezi sa tom pu-
{kom. Pri tome je, navodi izvor Gardijana,
u najmawe jednom slu~aju doti~na komponenta
pogre{no kopirana, {to se zasigurno
negativno odrazilo na pouzdanost oru`ja.
Tokom prve polovine osamdesetih,
engleska vlada odlu~ila je da privatizuje
fabrike oru`ja u Enfildu, pa je me|u radnicima
nastala uznemirenost prouzrokovana
strahom od mogu}eg otkaza. U fabrici
se ose}ala me{avina gor~ine, besa i
apatije. Radnici su smatrali da ih je vlada
izdala. Sve ovo se neminovno odrazilo
na kvalitet proizvodwe i finalnog
produkta. I zaista, 1987. godine zatvorena
je proizvodna linija u Enfildu i daqa
proizvodwa SA80 preme{tena je u Notingem,
zbog ~ega je 1.200 kvalitetnih i
iskusnih radnika ostalo bez posla. Umesto
wih, sastavqawe pu{aka u novom pogonu
povereno je polukvalifikovanim
radnicima koji su izvodili samo 15 od
230 potrebnih postupaka za izradu oru`ja.
Ostale delove po~ele su da proizvode
mawe firme.
ZA PAMETNE
VOJNIKE
Kada je polovinom devedesetih godina
tvorac AK-47 Mihail Kala{wikov
posetio Veliku Britaniju i obi{ao fabriku
oru`ja u Notingemu, pokazana mu
je L85A1 i pred wim rasklopqena. Genijalni
konstruktor je neko vreme razgledao
delove pu{ke, kratko razmislio
i potom rekao: „Vama su potrebni vrlo
pametni vojnici“.
AKO MOGU RUSI,
ZA[TO NE I MI
Vojni oru`ar u penziji pokazao je
novinaru Gardijana ~ivije za bravqewe
sa SA80, koje treba ukloniti da bi
se pu{ka rastavila radi ~i{}ewa. One
se sa lako}om mogu potpuno izvu}i, a
pri poku{aju da se utisnu, probije se
tanki ~eli~ni lim od kog je pu{ka napravqena
i tako se onesposobi oru`je.
Potom je napravio pore|ewe sa AKM-
47 i naglasio da je sovjetska neuporedivo
izdr`qivija, te postavio pitawe:
„Ako oni mogu da naprave takvu, za{to
to ne mo`emo i mi ”
UO^ENE MANE
Proizvodwa je kasnije
kompjuterizovana, ali je sve to
prouzrokovalo veliko zaka{wewe
proizvodnog programa. Uz to se, u me|uvremenu,
ispoqio problem utvr|iva~a
osigura~a. Naime, dve pu{ke su poslate
firmi Hekler i Koh (HK), koja je trebalo
da u~estvuje u proizvodwi ve`bovne municije.
Nedugo nakon toga, iz fabrike su pozvali
oficira koji je poslao pu{ke. Glas
sa druge strane mu je rekao da ga zovu u vezi
sa britanskom pu{kom i odmah upitao:
„Da li znate da ona okine kada padne na
tvrdu podlogu“. Oficir nije znao ni{ta
o tome, te je doneo jednu pu{ku iz oru`arnice,
napeo je i ispustio na tlo. Ona je
okinula, a i svaka slede}a. Zvu~i neverovatno
da ovako krupan nedostatak nije ranije
otkriven.
Nakon toga metalni utvr|iva~ osigura~a
zamewen je plasti~nim, ali se i tada
ispoqilo mno{tvo mana. Na niskim temperaturama
postajao je krt i sna`an pritisak
na obara~ ga je lomio, dok bi u vla-
`nim uslovima nabrekao i zaglavio se u
otko~enom ili zako~enom polo`aju, a pesak
i blato su ga uvek blokirali. Na kraju
je problem identifikovan u kvalitetu polimera
od kog je izra|en utvr|iva~, te je
nakon wegove promene proizvodwa pu{ke
najzad otpo~ela maja 1990. godine, skoro
pet godina nakon usvajawa u naoru`awe.
Sa terena je ubrzo po~elo da pristi-
`e mno{tvo pritu`bi. Levoruki strelci
morali su da dr`e pu{ku na desnom ramenu,
jer ih u protivnom izba~ene ~aure udaraju
u lice (kod pu{ke [tajer AUG se
otvor za izbacivawe ~aura mo`e premestiti
na suprotnu stranu). Dugme utvr|iva-
~a okvira nije bilo za{ti}eno te je on lako
ispadao iz oru`ja. To nije uo~eno tokom
ispitivawa jer su vojnici nosili prazne
pu{ke do streli{ta i tek tamo dobijali
okvire sa municijom.
Opruga donosa~a metaka izra|ena je
od metala lo{eg kvaliteta, pa se, iako je
36
15. avgust 2007.

maksimalni kapacitet okvira 30 metaka,
preporu~ivalo puwewe sa najvi{e 25. U
protivnom, ~esto je dolazilo do nedono-
{ewa metka. U odnosu na okvire ameri~ke
proizvodwe, sa britanskim se to de{avalo
pet puta ~e{}e. Zidovi le`i{ta zatvara~a
bili su toliko tanki da je sna`an obuhvatni
pritisak {akom blokirao hod zatvara~a.
Udarna igla se ~esto lomila, te
je 1985. godine zamewena novom, uz obrazlo`ewe
da „nije izdr`qiva“, potom i
1991. jer „nije robusna“ i, najzad, 2000.
godine, ali sada uz obja{wewe da „nije izdr`qiva“.
Izbacivawe ~aura je oduvek predstavqalo
problem, jer se mewao ugao pod kojim
se one izbacuju usled zagrevawa oru`ja
tokom vatrenog dejstva, {to bi na kraju dovodilo
do zastoja. Zato je otvor za izbacivawe
~aura bio velikih dimenzija, ali je i
to imalo manu – olak{avalo je prodor peska
i pra{ine. Lo{eg kvaliteta bili su i
plasti~ni delovi pa su se ~esto lomili, uz
to se plastika pokazala preosetqivom na
sredstvo protiv komaraca kojim su vojnici
mazali lice. Ono je topilo plastiku kundaka.
Zastoji su se de{avali i usled toga
{to je ru~ica za zapiwawe odbijala delimi~no
izba~ene ~aure nazad u otvor za izbacivawe.
Gasni mehanizam je bio poznat po tome
{to je povremeno odbacivao poklopac,
tako da se morao pri~vrstiti lepqivom
trakom. Uo~eno je i da se ~e{}e de{avaju
zastoji pri ekstremno niskim ili visokim
temperaturama zbog skupqawa, odnosno
{irewa metalnih delova oru`ja. Dr{ka
bajoneta, koja je od metala, dodiruje cev i
ako je bajonet na oru`ju, tokom paqbe postaje
vrela. Stoga, LSW ne mo`e da dejstvuje
dugim rafalima, kako zbog pregrevawa
cevi posle samo 120 do 150 ispaqenih
metaka, tako i zbog hrawewa okvirima od
30 metaka umesto redenikom. Na SA80 se
nije mogao montirati potcevni, spregnuti
baca~ granata. Navedeni nedostaci su se
odrazili na prodaju oru`ja – usvojile su
je samo vojske Jamajke, Zimbabvea i Mozambika,
i to mahom kao vojnu pomo}.
Godine 1998. sprovedeno je
ispitivawe SA80 u uslovima
ekstremnih temperaturnih razlika
na Aqasci i Kuvajtu. Procenat
pu{aka koje su pouzdano
funkcionisale u tim uslovima
iznosio je samo 20 odsto, a LSW
tek 5 odsto.
Jedan vojnik koji je u~estvovao
u ispitivawu L85A2 u Avganistanu
izneo je zanimqivo zapa-
`awe prema kom pouzdanost
oru`ja zavisi i od vrste kori-
{}ene municije. On je uo~io da
nema~ka municija 5,56 mm veoma
brzo „zaprqa“ oru`je, dok ameri~ka
~esto nema dovoqno jako
barutno puwewe koje bi obezbedilo
pravilan hod zatvara~a,
usled ~ega se zastoj de{ava bar
jednom pri dva ispaqena okvira.
PARKEROV IZVE[TAJ
Nakon Prvog zalivskog rata 1991.
godine, pukovnik Dejvid Parker, pomo}-
nik direktora Sektora za operativne
potrebe pri Glavnom {tabu Kopnene
vojske, sastavio je izve{taj o katastrofalnom
u~inku SA80 i LSW. Izve{taj
nije objavqen, ali su wegovi delovi dospeli
u neke medije. Pukovnik Parker
do penzionisawa nije napredovao u
slu`bi i me|u wegovim kolegama vladalo
je uverewe kako je razlog tome „politi~ki
neprihvatqivo razotkrivawe
nedostataka pe{adijskog oru`ja“.
BROJNE
MODIFIKACIJE
Godinu dana nakon po~etka proizvodwe
zapo~eo je Zalivski rat i terenski uslovi
su samo doprineli ispoqavawu svih uo-
~enih mana. Prema izve{taju vojne inspekcije,
pe{adinci nisu imali poverewa u
svoje oru`je i mnogi su o~ekivali zastoj tokom
prvog ispaqenog okvira. Pojedini oficiri
su smatrali da bi gubici usled zastoja
na oru`ju bili visoki samo da je neprijateq
pru`io iole ozbiqan otpor. Britanski
mediji su sa porugom pisali o SA80, a u jednom
dokumentarnom filmu se ~ak navodi:
SA80 je smrtonosno oru`je, pogotovo za
onog ko iz wega poku{a da puca.
Ove ~iwenice dovele su do Parlament
povede istragu 1993. godine, tokom koje
je general Entoni Stoun izjavio da je Ministarstvo
odbrane insistiralo da se jedinice
{to pre opreme oru`jima porodice
SA80, bez obzira na mno{tvo nedostataka,
umesto da proizvodwa polako otpo~ne, a da
se uo~eni nedostaci otklawaju u hodu.
I pored obiqa problema i nekoliko
kvalitetnih inostranih modela pu{aka, nije
se odustalo od SA80, ali je indikativno
da su specijalne jedinice britanske armije
(SAS, SBS, Brigade Patrol Troop No3 Commando
Brigade i Pathfinder Platoon) zbog ve}e pouzdanosti
i mawe mase usvojile kanadsku
verziju pu{ke M16. Godine 1997. model
SA80 izostavqena je sa spiska oru`ja koje
je zvani~no odobrio Nato, {to je bio jo{
jedan pokazateq nepoverewa u pouzdanost
i kvalitet britanske pu{ke. Iz navedenih
razloga sklopqen je ugovor sa firmom HK
za potpunu modifikaciju do tada proizvedenih
oru`ja po ceni od 92 miliona funti.
Tra`ene promene su podrazumevale: unutra{wu
obradu metalnih delova radi uklawawa
zastoja pri dono{ewu metaka i izvla~ewu
~aura, novi mehanizam zatvara~a
i sam zatvara~, izvlaka~ sa oprugom, povratne
opruge, udarnu iglu, ru~icu za zapiwawe,
potpuno novi okvir od presovanog
~elika, zapu{a~ komore i gasni cilindar,
obara~ i novu cev za LSW.
Modifikacije su svakako bile neophodne,
jer je u izve{tajima britanskih oficira
sa Kosmeta 1999. godine SA80 ocewena
kao „nepouzdana i nedovoqno robusna“.
Sa prepravkom se otpo~elo 2000. godine,
tempom od 3.000 pu{aka mese~no, a
od maja 2002. broj je uve}an na 4.000. Modifikovana
pu{ka dobila je oznaku L85A2,
a od 320.000 proizvedenih oru`ja prepravqeno
je 200.000.
Ratovi u Avganistanu i Iraku ponovo
su stavili SA80 na isku{ewa. Kraqevski
marinci su izvestili o ~estim zastojima na
L85A2, raznorodne prirode. Nakon analiza
koje je na terenu sproveo tim Opitnorazvojnog
odeqewa za pe{adijsko oru`je u
~ijem sastavu su bili i stru~waci firme
HK, zakqu~eno je da su zastoji posledica
neodgovaraju}eg odr`avawa oru`ja. S obzirom
na to {to su marinci profesionalni
vojnici sa dugogodi{wim iskustvom, izve{taj
nije do~ekan sa odobravawem.
Jula 2006. godine, Ministarstvo odbrane
Velike Britanije izdalo je saop{tewe u kome
se navodi da }e SA80 biti zamewena novom
pu{kom 2020. godine. Na osnovu nepotvr-
|enih informacija, jedan od najverovatnijih
kandidata mogla bi biti pu{ka HK G36.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
37

S A M O H O D N A H A U B I C A 1 5 5 M M N L O S - C
AUTOMATIZOVAN
SISTEM
Haubica ima magacin
za 24 projektila,
i mo`e da ispali
~etiri projektila pod
razli~itim
elevacijama i sa
razli~itim barutnim
puwewima tako da
oni istovremeno
padnu na ciq
Krajem pro{log veka Kopnena vojska
SAD obznanila je da kre}e u najve}u
transformaciju u posledwih 50 godina.
Promene }e se ogledati u novoj organizaciji,
doktrini, obuci, taktici i
sredstvima naoru`awa i vojne opreme.
Organizacija armije }e biti brigadnog tipa.
Posledica reforme treba da bude vojska
koja ima puno boqe performanse. U
okviru transformacije kqu~no mesto zauzima
projekat opremawa jedinica sredstvima
naoru`awa i vojne opreme tzv. Future
Combat System (FCS). FCS podrazumeva razvoj
18 novih borbenih sistema koji }e ameri~koj
vojsci omogu}iti da prva vidi, shvati,
dejstvuje i uni{ti neprijateqske ciqeve
na bojnom poqu budu}nosti. Osnovne karakteristike
novih sistema trebalo bi da
budu ve}a ubojitost, sposobnost pre`ivqavawa,
kra}a priprema za dejstvo, ve}a mobilnost
i autonomnost...
Jedan od ~lanova familije borbenih
sistema budu}nosti trebalo bi da bude i samohodna
haubica 155 mm NLOS-C (Non-Line-Of-Sight
Cannon). Naime, kada je 2002.
godine ameri~ki Kongres nalo`io da se obustavi
projekat samohodne haubice 155 mm
Crusader, novac je usmeren na razvoj lake
samohodne haubice 155 mm NLOS-C. Ina-
~e, razvoj Crusader-a je trajao od 1994. godine.
Napravqen je funkcionalni model
oru|a na kome su primewene najsavremenije
tehnologije. Od te haubice se odustalo zbog
velike mase – 40 tona, a transfer tehnologije
obavqen je na NLOS-C. Posao je dobio
BAE Systems koji je u roku od {est meseci izradio
funkcionalni model oru|a, koriste-
}i znawa i tehnologije sa projekta Crusader.
Model je od avgusta 2003. godine na testirawu
na poligonu Yuma (Arizona).
U osnovi sistema je vozilo guseni~ar
(United Defense, California), mase 20 tona, na
koje se ugra|uje modifikovan gorwi lafet
haubice 155 mm M777, tako da je ukupna
masa oru|a oko 23 tone, sa tendencijom
smawewa. Oru|e ima potpuno automatizovan
sistem za puwewe, magacin za 24 projektila,
moderne gusenice pogowene hibridnim
dizel-elektri~nim motorom i drugo.
Funkcionalni model treba da poka`e da li
38
15. avgust 2007.

postoje}e vozilo platforma mo`e da izdr-
`i velika udarna optere}ewa koja se javqaju
pri opaqewu, te da se provere neka
nova tehnolo{ka re{ewa primewena na
sistemu. Rezultati ispitivawa vo`wom poslu`i}e
i za procenu da li se postoje}a {asija
mo`e iskoristiti i kod nekih drugih vozila
iz programa FCS.
DVA KALIBRA
Haubica NLOS-C predstavqa potpuno
automatizovan sistem (sa dva ~lana posade),
koji mo`e da ispali {est projektila u
minutu i dostigne domet od 26 kilometara.
Automatizacija omogu}ava rastere}ewe
vojnika i pove}awe ukupne vatrene mo-
}i sistema. Za razliku od ve}ine dana-
{wih artiqerijskih sistema, kod kojih se
za puwewe oru|a koristi snaga ~oveka,
NLOS-C poseduje automatski puwa~ koji
spregnut sa balisti~kim ra~unarom omogu-
}ava da sistemom upravqaju samo dva vojnika,
umesto pet koliko opslu`uje ameri~ku
haubicu 155 mm M109A6 paladin.
Pritiskom dugmeta na displeju, softver
automatski bira barutno puwewe, projektil
i upaqa~, daje signal puwa~u da obavi
puwewe i nakon toga opali. Pripaqivawe
baruta, koje se do sada obavqalo udarom
igle u kapislu, sada je komotnije, i ostvaruje
se laserskim putem.
Kada su se postavqali takti~ko-tehni~ki
zahtevi za novu haubicu u opticaju su
bila dva kalibra 120 i 155 milimetara.
Doneta je odluka da se iskoristi sklop cevi
sa haubice 155 mm M777 koji je potom i
ugra|en na {asiju vozila. Tokom ispitivawa
ispaqeno je vi{e od hiqadu projektila
iz ovog tehnolo{kog demonstratora. Balisti~ki
sistem kalibra 155 mm i du`ine cevi
39 kalibara omogu}ava domet od 30 kilometara.
Me|utim, sredinom 2004. godine
dolazi do obrta i mewa se balisti~ki
sistem oru|a, odnosno usvaja se nova koncepcija
cevi kalibra 155 mm i du`ine 38
kalibara. Promenom du`ine cevi smawila
se masa oru|a za oko 600 kilograma, ali i
domet za ~etiri kilometra (koriste}i aktivno-reaktivni
projektil M549).
Kod ovog oru|a primewen je koncept
bimodularnog barutnog puwewa. Prvobitni
zahtev koji se postavio pred svetske
stru~wake bio je da se razvije unimodularno
barutno puwewe koje bi se koristilo
kod balisti~kih sistema 39 i 52 kalibra,
{to je sa logisti~kog aspekta bilo veoma
dobro re{ewe. Ali, nakon mnogobrojnih
poku{aja nisu bili zadovoqeni osnovni
postavqeni zahtevi – ostvarivawe minimalnog
dometa, maksimalnog pritiska u
granicama izdr`qivosti projektila, adekvatna
preklapawa mesta pada projektila,
erozija cevi... To je rezultiralo kada
je u okviru Natoa usvojen Memorandum o
razumevawu koji ukazuje da treba pre}i na
bimodularna barutna puwewa. Za razliku
od unimodularnih, kod bimodularnih barutnih
puwewa za zone 1 i 2 koristila bi
se jedna vrsta baruta, a za zone 3, 4, 5 i
6, druga vrsta baruta. U starom sistemu
ozna~avawa zone su i{le do 10, a po novom,
kada se koriste modularna barutna
puwewa, zone idu do 6.
Haubica NLOS-C koristi module
M231 (za zone 1 i 2) i M232 (za zone 3 i
4) i oni su prilago|eni laserskom na~inu
pripaqivawa. Osvajawe tehnologije proizvodwe
modularnih barutnih puwewa
(MBP) bio je preduslov za upotrebu automatskog
puwa~a. Amerikanci su bili veoma
skepti~ni prema MBP i kasnili su u odnosu
na neke druge zemqe (Nema~ka, Francuska,
Ju`na Afrika...). U SAD se tako|e
dugo godina radilo na razvoju te~ne i
elektropropulzije, ali se, izgleda, nije
daleko odmaklo.
TEHNOLO[KI DOMETI
NLOS-C ima mogu}nost ispaqivawa
~etiri projektila pod razli~itim elevacijama
i sa razli~itim barutnim puwewima
tako da oni istovremeno padnu na ciq.
Po{to magacin ima 24 projektila, onda
se mo`e obaviti {est takvih misija. Mora
se priznati da su to impresivni tehnolo{ki
dometi.
Tokom 2005. godine ispitivan je upaqa~
koji }e omogu}iti korekciju putawe
projektila u toku leta (Course Correcting
Fuze). Ti upaqa~i }e biti univerzalni i
mo}i }e da se navrnu na svaki projektil
155 milimetra. Zahtev je da se obezbedi
kru`na gre{ka ne ve}a od 30 do 50 metara.
Princip rada upaqa~a zasniva se na
aerodinami~kim korekcionim elementima
i GPS tehnologiji.
Vozilo pokre}e tzv. hibridni elektri~ni
motor koji se sastoji od integrisanog
dizel motora i motor-generatora pri
~emu se ostvaruje snaga od 410 kW ili
17,8 kW/t. Na taj na~in vozilo duplo br`e
posti`e ubrzawe, a u{teda je 10 do 30 odsto
u odnosu na druga samohodna oru|a.
Litijum-jonska baterija omogu}ava haubici
da se kre}e u „tihom” modu i da brzinom
od 30 km/h pre|e oko ~etiri kilometra,
{to je naro~ito va`no za borbe u
gradskim sredinama.
Gusenice su trakaste i druga~ije od
klasi~nih metalnih segmentnih. Izrada je
takva da se smawuju masa, buka, otpor pri
kretawu i potreba za intenzivnim odr`avawem.
@ivotni vek tih gusenica je du`i u
odnosu na standardne. Sve te karakteristike
pove}avaju {ansu za pre`ivqavawe
na boji{tu.
Unutra{wost vozila (kokpit) je digitalizovana
i obezbe|uje real-time informacije
voza~u i ni{anxiji. Takav pristup
do sada nije vi|en.
Predvi|eno je da se oru|e transportuje
avionom S-130 i to sa ~etvrtinom municijskog
kompleta.
Oru|e NLOS-C bi}e u komandno-informacionom
sistemu sa ostalim borbenim
podsistemima projekta FCS. Informacije
}e se prenositi putem video zapisa,
zvukom i tekstualnim porukama.
Treba naglasiti da su Amerikanci
u{li u projekat opremawa KoV novim
sredstvima naoru`awa i vojne opreme
(FCS) sa velikim rizikom. Naime, na samom
po~etku nisu imali razvijene 32 tehnologije.
Tro{kovi projekta FCS proceweni
su na 120 milijardi dolara, a sam razvoj
NLOS-C }e ko{tati vi{e od 500 miliona
dolara.
Igor MIHAJLOVI]
39

OKLOPNO BORBENO VOZILO GEFAS
Poznati nema~ki proizvo|a~ ratne
tehnike Rheinmetall Landsistem proizveo je
prototip novog vi{enamenskog modularnog
oklopnog borbenog vozila GEFAS 4x4, koje
predstavqa tehnolo{ki vrhunac u bar tri
podru~ja – modularnosti, dizel-elektri~nom
pogonu i za{titi. Vozilo je mase 17,5
t, du`ine 7,83 m, {irine 2,55 m i visine
2,4 metra. Nosivost mu je 1,5 tona, a opslu`uje
ga posada od dva-tri ~lana. Pokre-
}e ga 10-cilindri~ni dizel-motor MTU
4R890, snage od 490 kW, koji mu obezbe|uje
maksimalnu brzinu kretawa od 105 km/h.
Naoru`an je sa mitraqezom 7,62 ili 12,7
mm, kojim se upravqa iz unutra{wosti vozila.
Najve}a novina odnosi se na oklopnu
za{titu koja posadu {titi od svih savremenih
klasi~nih i kumulativnih protivoklopnih
mina i protivklopnog oru`ja. Za{tita
je ostvarena kombinacijom upotrebe kompozitnih
materijala, konstrukcijskim re-
{ewima oblika i primenom sistema SLVPS
(3h5 baca~a dimnih kutija), MuSS (kombinacija
IC i senzora za ometawe) i HPEM (visokonaponski
elektromagnetni ometa~).
Predvi|eno je da se vozilo
GEFAUS izra|uje u {est
razli~itih modela.
S. A.
TERENSKO VOZILO DURO III
[vajcarska firma MOWAG zakqu~ila je ugovor
sa nema~kom kompanijom Rheinmetall Landsystem o
isporuci 100 novih vi{enamenskih lakih terenskih
vozila DURO III 6x6 za potrebe nema~ke vojske i policije.
Re~ je o modularnim vozilima, mase 12 tona,
nosivosti 5,5 tona, sa dvo~lanom posadom i mogu}-
no{}u prevoza 11 vojnika. Vozila se mogu transportovati
vazdu{nim putem – avionima C-130 Hercules,
C-160 Transall ili sa A400M. Vozila DURO III obezbe|uju
odgovaraju}i stepen balisti~ke za{tite od
dejstva streqa~kog oru`ja malog kalibra (Nato STA-
NAG 4509), te od protivpe{adijskih mina (Nato STA-
NAG 4509 nivo 1).
S. A.
PATRIA
POBEDNIK HRVATSKOG
TENDERA
Prema izve{tajima hrvatske agencije
HINA, finska kompanija PATRIA pobedila
je sa modelom AMV na tenderu za novo
oklopno vozilo hrvatske vojske. Vrednost
aran`mana procewuje se na oko 200
miliona evra. Ukupno }e biti isporu~ena
84 oklopna transportera to~ka{a u verziji
8h8.
Ovom familijom vozila, PATRIA je do
sada pobedila i na tenderima slovena~ke,
ju`noafri~ke i poqske vojske.
S. V.
40

M I N I J A T U R N E B E S P I L O T N E L E T E L I C E
NEBESKI IZVI\A^I
Kada se pomisli na
bespilotne letelice
obi~no se stvori slika
letelice relativno malih
dimenzija u odnosu na
borbene avione, ali
nikad toliko male da ih
mo`e rukom lansirati
vojnik. Konstruktori
minijaturnih bespilotnih
letelica danas te`e
tolikom stepenu
minijaturizacije da se
predvi|a smawewe
najve}e dimenzije na
svega 15 centimetara!
Bespilotne letelice su od pojave do danas
od kurioziteta ubrzo postale sasvim
uobi~ajena pojava. Tako|e, i wihova
namena od strogo izvi|a~ke, pro-
{irena je na borbenu (a to su pratile
i wihove karakteristike i dimenzije).
Danas imamo ~itav spektar razli~itih bespilotnih
letelica, od onih velikog radijusa
dejstva koje imaju globalno pokrivawe i
raspola`u vrlo naprednim senzorskim
kompletima (~ime su postale zamena za odre|ene
vrste {pijunskih aviona), do onih
najmawih, koje su tema ovog teksta.
Najmawe, odnosno minijaturne bespilotne
letelice obavqaju iste zadatke izvi-
|awa kao i rani tipovi bespilotnih letelica,
ali je tehnolo{ki napredak u pravcu
minijaturizacije pogona i senzora omogu-
}io drasti~no smawewe wihovih dimenzija.
Smawewem dimenzija posti`e se izuzetno
va`no sni`ewe mogu}nosti otkrivawa, u
odre|enoj meri smawewe cene i, {to je va-
`no, tro{kova kori{}ewa, tako da se one
mogu koristiti za neprestanu kontrolu odre|enih
podru~ja. Na taj na~in, pored upotrebe
u konvencionalnom ratu,
bespilotne letelice dobijaju
svoje mesto u okviru
protivdiverzantske
i protivteroristi~ke borbe, kontroli
linija snabdevawa i va`nih komunikacija,
tipa putnih ili `elezni~kih pravaca,
okolina aerodroma, vojnih baza ili pograni~nog
pojasa. Pri tome, lete na relativno
malim visinama i efikasnost im nije
naru{ena vremenskim uslovima, kao {to je
obla~no u slu~aju sa satelitima. Osim toga,
cena im je neuporedivo ni`a nego kod
satelita. Velika prednost je i ~iwenica da
letelice ovog tipa mogu koristiti i pe{adijska
odeqewa za kontrolu situacije bukvalno
„preko plota” ili „iza ugla”, tj. otkrivawa
protivni~kih snaga na najmawim
rastojawima, {to je od vitalnog zna~aja u
borbama u urbanim sredinama.
S obzirom na osnovnu karakteristiku
da imaju male dimenzije i masu, lansiraju
se ru~no ili pomo}u gumene trake, ispu{taju
se sa drugih, ve}ih bespilotih letelica
ili se lansiraju iz cevi artiqerijskih oru-
Top I Vision Casper 200
41

|a. Sle}u naj~e{}e na skije ili dowi deo
same konstrukcije letelice, po{to zbog vrlo
male mase i ~vrstine kori{}enih materijala
nema bojazni od o{te}ewa.
Minijaturne bespilotne letelice mogu
se podeliti u tri grupe: ru~no lansirane
minijaturne bespilotne letelice, parazitske
i bespilotne letelice lansirane iz cevi,
te bespilotne mikroletelice. Kao posebna
vrsta minijaturnih bespilotnih letelica
name}u se i minijaturni bespilotni
helikopteri.
BATERIJE
Materijali za izradu tih letelica moraju
biti pa`qivo odabrani, budu}i da je
mala masa od su{tinskog zna~aja. Obi~no
je re~ o kompozitima. Vrlo je interesantna
upotreba penastih materijala, zbog izuzetno
male mase i pove}awa krutosti konstrukcije.
Najnovija tendencija je upotreba
baterija ili gorivih }elija sa aerodinami~nim
profilom, koje uz obezbe|ewe
energije za kretawe ujedno daju i uzgon.
Pogonska grupa se zasniva na elektromotorima
koji obezbe|uju mawi akusti~ni
i termalni odraz od klipnih. Najva`nija
komponenta su, me|utim, baterije,
kori{}ene i za napajawe senzora. Naj~e-
{}e se koriste litijumske, mada su posledwih
godina uspe{no testirane cink-vazdu-
{ne baterije sa za tre}inu ve}im kapacitetom,
mada se u budu}nosti o~ekuje masovnija
upotreba gorivih }elija. One funkcioni{u
na principu obrnutom elektrolizi
(razlagawe vode na vodonik i kiseonik
upotrebom elektri~ne energije) – kod
gorivih }elija spajawem vodonika i kiseonika
osloba|a se elektri~na energija,
koja pokre}e elektromotor i daje napajawe
senzorima.
Senzorski kompleti su izmewivi, tako
da se letelica mo`e prilagoditi uslovima
izvi|awa. Masa iznosi od nekoliko
desetina grama do oko jednog kilograma.
Sastoje se od TV ili IC kamere, dok neke
mogu poneti i akusti~ni senzor, sisteme
za detekciju hemijsko-biolo{kih agenasa
i opremu za elektronsko ratovawe. Navigacija
je kod sve ve}eg broja preko GPSsistema,
dok se za vezu sa operaterom te-
`i kori{}ewu {to je mogu}e vi{ih frekvencija
– na taj na~in se smawuju dimenzije
antena. Operater ove vrste letelice
preko nao~ara koje se spajaju sa lap-top
kompjuterom. Cena sistema sa dve letelice,
~etiri kamere, dva zamewiva nosna dela
i kontrolnog modula na zemqi je 60-
70.000 dolara.
OTKRIVAWE TERORISTA
Desert Hawk je proizvod giganta Lockheed-Martin
i nalazi se u sastavu Ratnog vazduhoplovstva
(RV) a slu`i za kontrolu podru~ja
oko aerodroma u Avganistanu (naru-
~ena su 44 sistema od {est letelica) da bi
se otkrili talibanski timovi naoru`ani
raketama zemqa-vazduh. Tako|e, u strukturu
letelice ugra|en je penasti polipropilen,
a senzorski komplet sadr`i IC kameru
orijentisanu prema dole ili tri kolor TV
kamere orijentisane bo~no i dole. Za ovaj
sistem odlu~ila se Britanija, i weno RV naru~ilo
je ~etiri sistema od po {est letelica,
a o~ekuju se nabavke i za specijalne jedinice.
Zanimqivo je da su Britanci odustali
od upotrebe tih letelica u Iraku jer
se pokazalo da ih ometa ira~ka mre`a mobilnih
telefona. Cena jednog sistema od
{est letelica i kontrolnog modula je oko
300.000 dolara. Modifikacija X-63 ima-
}e poboq{ane senzore, sistem veze koji je
te`e ometati i poboq{an pogonski sistem
sa ve}om autonomijom.
Me|utim, najve}i broj tipova bespilotnih
letelica ove vrste ponudio je Izrael.
Klasi~na letelica je Elbit Skylark ~iji se
senzorski komplet nalazi ispod trupa u posebnom
ku}i{tu. U standardnoj opremi je
digitalna kamera, a opciono se mo`e dobiti
i IC kamera za no}. Februara 2004. ta
letelica pobedila je na konkursu izraelobi~no
ne upravqa
direktno, ve} na laptop
ra~unaru prati
programiranu putawu
i unosi korekcije s
obzirom na situaciju
na terenu.
Ru~no lansirane
minijaturne bespilotne
letelice u ve}ini
slu~ajeva imaju klasi~nu
aerodinami~nu {emu.
Prva letelica iz
ove grupe bila je ame-
Pripadnica britanskih
oru`anih snaga sa letelicom
Desert Hawk
ri~ka AeroVironment
Pointer, mase ~etiri kilograma
raspona krila
dva i po metra, koja
se pojavila 1989. Raspolagala
je dnevnono}nim
senzorima i
bila namewena specijalnim
snagama u okviru
borbenog tima. Ta
letelica je {iroko kori{}ena
u Avganistanu
i Iraku, gde je pokazala
velik potencijal, ali je zatra`eno smawewe
mase i dimenzija, kako bi je mogao
prenositi jedan, a ne dva vojnika. Tako je
nastala letelica RQ-11 Raven, sa prakti~no
istim senzorskim kompletom, mawom masom
i dimenzijama i smawenom autonomijom
sa 90 na 80 minuta. Tako|e je va`no da
su dimenzije i masa kontrolnog modula na
zemqi prepolovqene. U operativnoj upotrebi
ameri~ke armije nalazi se oko 1.300
isporu~enih letelica, a u planu je nabavka
dodatnih 2.000. Cena jedne bespilotne letelice
RQ-11 Raven iznosi 35.000 dolara,
dok je kompletan sistem (tri letelice i komandni
modul na zemqi) 225.000 dolara.
Jedinice Marinskog korpusa SAD koriste
letelicu Dragon Eye (342 sistema od
po dve letelice) koja se zajedno sa kontrolnim
modulom rastavqa u pet modula. Ta letelica
ima dva elektromotora u krilima,
a unutra{wost trupa i krila ispuwena je
penastim polimerom za pove}awe krutosti.
Senzorski sistem te`i mawe od 0,4 kg
i sadr`i bo~nu crno-belu kameru niskog
osvetqaja, ~ija slika se be`i~no mo`e slati
do daqine od 10 km. Posledwa modifikacija
nosi najnoviji IC senzor visoke rezolucije.
Operater kontroli{e letelicu
Rafael Skylite B
15. avgust 2007.

Kori{}ewe parazitskih
ili bespilotnih letelica lansiranih
iz topovskih cevi anulira
se najve}i nedostatak letelica
te vrste – mali dolet.
Ameri~ka armija se posle
projekta WASP, od koga se
odustalo i koji je podrazumevao
letelicu lansiranu iz
mornari~kog topa 127 mm na
udaqenost 20 km, okrenula
projektima Wing-store UAV i
Raytheon Silent Eyes. Obe letelice
su pre~nika od oko 70 mm
i u sklopqenom stawu imaju cilindri~an
oblik sa zaobqenim
nosnim delom sa TV ili
IC kamerom. Namewene su za
artiqerijsko izvi|awe. Razlika
izme|u wih je da se prva
lansira iz vi{ecevnog lansera
nevo|enih raketnih zrna
Hydra, montiranom na helikopteru, a druga
se ispu{ta sa bespilotne letelice Predator
ili krstare}e rakete. Posle lansirawa,
letelica se „rasklapa“, odnosno, otvaraju
se krila i repne povr{ine.
Izraelci su razvili letelicu Elbit Seagull,
koja se odlikuje strelastim krilom,
vrlo velikom autonomijom od ~ak ~etiri ~asa,
brzinom 35–75 km/h, te najnovijim stereoskopskim
senzorskim sistemom sa dve TV
ili IC kamere koji daje trodimenzionalnu
sliku. Lansira se sa drugih aviona ili ve-
}ih bespilotnih letelica, a prenosi se
sklopqena u standardnom kontejneru.
I kona~no, svoj doprinos na ovom poqu
dali su i Italijani sa svojim projektom
MALP (Miniature Air Launched Payload). Bespiskih
oru`anih snaga, tako da je u leto pro-
{le godine, tokom sukoba sa Hezbolahom,
obilato kori{}ena. Za wu su se odlu~ile i
australijska i kanadska armija. Israeli Military
Industries (IMI) razvila je dve letelice
BirdEye 100 i 500, namewene za policijsku,
vojnu i, {to je interesantno, za paravojnu
upotrebu. BirdEye 500 demonstrirana je u
Holandiji, gde je uspe{no kontrolisala
drumski, vodeni, vazdu{ni i `elezni~ki saobra}aj.
Raspola`e {irokougaonom dnevnom
kamerom visoke rezolucije mase 850
grama.
Kompanija Rafael je razvila letelicu
Skylite, koja se mo`e smestiti u kompaktni
cilindri~ni kontejner. Dva vojnika sa dve
letelice posebno razvijene za dejstva u urbanim
uslovima ~ine tim operatera. Kako
bi se postigla zadovoqavaju}a stabilnost
u uslovima vetra, letelice imaju ne{to ve-
}u brzinu, a zahvaquju}i visokom stepenu
automatizacije, upotreba je izuzetno jednostavna.
Letelica se lansira kao raketa zemqa-vazduh,
pomo}u raketnog buster-motora,
~ak i iz zatvorenih prostora, nakon ~ega
se aerodinami~ne povr{ine automatski
otvaraju. To je od velike prednosti u odnosu
na druge letelice ove vrste, jer se one
transportuju u delovima i pre lansirawa
se sklapaju. Lansirawe se mo`e izvesti i
daqinskim putem, {to omogu}ava upotrebu
iz tenkova ili oklopnih transportera.
Skylite B je ne{to uve}ana i sposobnija
verzija, sa ve}im kapacitetom litijumpolimernih
baterija, ve}im rasponom krila
i V, ali ne X zadwe aerodinami~ne povr{ine,
tako da je autonomija udvostru~ena.
Senzorski komplet tako|e obuhvata zamewivi
modul, sa dnevnom ili no}nom kamerom.
Mawe poznata firma Top I Vision, razvila
je vrlo laganu letelicu Casper 200, koja
se nudi izraelskoj KoV, u zamenu ili dopuna
Skylark-u. Sklapa se veoma brzo, bez alata,
konstruisana je od kompozita i pokazala
je odli~ne mogu}nosti izbegavawa prepreka
zahvaquju}i usavr{enom automatskom pilotu,
{to je preporu~uje za let na vrlo malim
visinama i u gradskim uslovima. Mo`e poneti
dnevnu ili no}nu IC kameru, mase do
200 g i uve}awa dva puta. Znatno te`e senzore,
mase do 800 g, mo`e poneti varijanta
Casper 250, sa troosnom stabilizacijom i
uve}awem 25x.
Trenutno tehnolo{ki najsavr{enija
bespilotna letelica ovog tipa je Aeronautics
Defence Systems Orbiter sa aerodinami~nom
{emom lete}eg krila. Dnevna digitalna kolor
kamera ima uve}awe od 10 puta i masu
0,65 kg, a no}na, sa poja~iva~em svetla,
0,98 kg. Tako|e, u perspektivi je mogu}e
ugraditi i te`e i kompleksnije senzore, do
1,2 kg. Posebno razvijeni sistem veze obezbe|uje
daqinu slawa slike ~ak do 15 km, a
rukovawe je maksimalno pojednostavqeno
tako da letelicu koristi jedan vojnik.
Interesantno re{ewe
ru~no lansirane minijaturne
bespilotne letelice predstavqa
dvotrupna turska letelica
Baykar Bayraktar, sa dva
elektromotora u krilima. Na
raspolagawu su dnevni i no}-
ni senzori, a namewena je
turskoj armiji.
Francuzi su u okviru programa
pe{adinca budu}nosti
FELIN razvili letelicu Sagem
Merlin, neobi~ne konfiguracije
sa dva smaknuta krila. Letelica
se mo`e lansirati rukom
ili pomo}u gumene trake, a spu-
{ta se padobranom. Postoje
tri razli~ita senzorska kompleta:
dnevna kamera sa uve}awem
10 puta i dva tipa dnevnono}nih
senzora sa ugra|enom
termalnom kamerom.
PARAZITSKE
LETELICE
AeroVironment
Black Widow
lotna letelica se tako|e lansira sa ve}e
bespilotne letelice, npr. Falco. Opremqena
je dnevnim ili no}nim senzorima i namewena
je za iste zadatke kao i Silent Eyes.
MIKROVELI^INE
Letelica MicroBat,
koja je koristila
princip leta
insekata
AeroVironment Wasp
Bespilotne mikroletelice predstavqaju
najmawe lete}e objekte koje je ~ovek
stvorio. Prva ideja o takvom poduhvatu pojavila
se 1992. kada je ameri~ka Odbrambena
agencija za napredne projekte – DAR-
PA (Defence Advanced Research Projects
Agency) organizovala seminar na kome je u
jednoj sekciji razmatrana upotreba i konstrukcija
mikroletelica za izvi|awe. Kao
rezultat raspisan je konkurs za letelicu
~ija bi najve}a dimenzija bila ispod 15 cm,
43

autonomija ve}a od dva ~asa, i koja bi bila
sposobna da nosi dnevne i no}ne kamere.
Takve karakteristike omogu}ile bi prenos
letelice u kompletu za prvu pomo} unutar
pe{adijskog odeqewa i kori{}ewe u protivteroristi~koj
nameni i u okviru gradskih
borbi.
Posle godina rada prikazano je vi{e
interesantnih projekata, me|u kojima je
najekstremniji bio MicroBat, sa univerziteta
UCLA, koji je ostvarivao uzgon na
principu leta insekata, a pogon je dobijao
od litijumskih baterija. ^ak je istra`ivan
i princip pokretawa krila ve{ta~kim mi-
{i}ima, ali se pokazalo da su specifikacije
za trenutni tehnolo{ki razvoj ipak
preo{tre. Me|utim, sama ideja o stvarawu
letelice ovog tipa ostala je aktuelna i
neke firme su nastavile sa radom. Tako su
svetlost dana ugledale ne{to ve}e i sposobnije,
ali u odnosu na druge bespilotne
letelice, i daqe vrlo kompaktne letelice.
Ameri~ka firma AeroVironment na bazi
iskustava sa letelicom Black Widow iz
prethodnog programa, konstruisala je letelicu
Wasp, raspona pove}anog sa 15 na
33 cm i masom od 210 grama. Re~ je o zanimqivoj
konstrukciji kod koje je litijumjonska
baterija, kori{}ena za okretawe
elise, profilisana kao krilo, tako da
ujedno pru`a i uzgonsku silu. Jo{ ve}a verzija
ima naziv Hornet i umesto baterija,
ima pogon na gorive }elije, za koje se o~ekuje
utrostru~ewe autonomije.
Najmawa bespilotna letelica danas
je francuska Mirador, du`ine 25 cm, pogowena
minijaturnom gorivom }elijom koja
pokre}e propeler. Autonomija ove letelice
je svega 20 minuta, tako da ona predstavqa
samo tehnolo{ki demonstrator koji bi
trebalo da se koristi i za ispitivawe
minijaturnih senzora. Na osnovu iskustava
sa Mirador-om, Ministarstvo odbrane
Francuske razmatra konstrukciju
letelice du`ine oko 40 cm, plafona
leta 100 metara, autonomije
Allied Aerospace iSTAR
na transportnom
vozilu bez posade
preko 15 minuta i radijusa dejstva jedan kilometar,
koja bi se koristila za izvi|awe
na prvoj liniji fronta.
Izraelci su konstruisali letelicu
Mosquito raspona krila 30 cm i autonomije
~ak 40 minuta, dok }e poboq{ana verzija
Mosquito 1.5 imati pove}anu autonomiju na
60 minuta. Mosquito 1.5 ima elektronski
stabilisanu dnevnu kameru i poboq{anu
avioniku.
BESPILOTNI
HELIKOPTERI
Bespilotni helikopteri su se pojavili
posledwi i za razliku od drugih bespilotnih
letelica, imaju bitnu prednost u mogu}nosti
lebdewa, {to je u odre|enim situacijama
od izuzetnog zna~aja. Te situacije
su, pre svega, borbe u urbanim uslovima,
gde je pronala`ewe ciqa ~esto vrlo ote-
`ano, odnosno, procena da li je odre|eni
ciq civilni ili vojni predstavqa imperativ
zbog pove}ane verovatno}e pojave kolateralne
{tete. Dodatno, takve letelice
imaju mogu}nost sletawa na odre|ene pozicije,
kao {to su krovovi zgrada, ~ime se
{tedi gorivo i pove}ava autonomija. S obzirom
na te karakteristike, u budu}nosti
se predvi|a uvr{tavawe ovih letelica u
sastav ni`ih pe{adijskih jedinica, ili, u
funkciji artiqerijskog izvi|awa. One pole}u
i sle}u vertikalno, pomo}u ventilatora
postavqenog u aerodinami~ni prsten,
dok se za horizontalno kretawe letelica
orijenti{e u kosi polo`aj.
Nasuprot prethodnim letelicama koje
koriste elektromotore, ve}ina koristi vrlo
{tedqive dizel-motore, zbog obezbe|ewa
{to ve}e autonomije. Nedostatak je ve-
}i akusti~ni odraz nego kod elektromotora,
ali te letelice svoj zadatak mogu
obavqati i sa ve}ih udaqenosti, tako
da se na taj na~in kompenzuje bu~nost.
Upravqawe u horizontalnom
letu obavqa se krilnim usmeriva~i-
Mosquito
Sagem Merlin
ma koji se nalaze iza ventilatora. Unutar
prstena je centralni element sa pogonskim
sistemom, avionikom i senzorima.
Amerikanci su i na ovom poqu vrlo
aktivni i pokrenuli su program pod nazivom
OAV (Organic Air Vehicle), za upotrebu u
okviru mehanizovanih jedinica, npr. artiqerijskog
izvi|awa. Kompanija Allied Aerospace
proizvela je letelicu iSTAR (intelligence,
Surveillance, Target-Acquisition and Reconnaissance),
sa pre~nikom rotora 737 mm,
tako da se prevozi posebnim vozilom bez
posade, a predvi|a se prenos i helikopterima
ili brodovima. Raspola`e TV ili IC
kamerama, te akusti~nim senzorima. Od
ove letelice mogu}e je relativno lako razviti
i smawene varijante, ~ime bi se nivo
upotrebe mogao spustiti i do pe{adijskog
odeqewa. Aurora Flight Sciences GoldenEye
80 je pandan iSTAR-a, ali ima dodatna krila.
Kao i iSTAR, nosi senzorski sistem sastavqen
od TV i IC kamere i laserskog
obele`iva~a i daqinomera. Zbog mase od
68 kg, ni ona se ne mo`e se nazvati minijaturnom,
ali svakako predstavqa interesantnu
letelicu i vredi je spomenuti s obzirom
na wene razvojne mogu}nosti.
Zna~ajan rezultat na ovom poqu ostvarila
je singapurska firma Singapore Technologies
Aerospace sa letelicom FanTail,
mase svega 5,5 kg i pre~nika rotora 46 cm.
Prema spoqa{wem izgledu ne{to je druga-
~ija od prethodno spomenutih letelica, jer
je centralna sekcija znatno du`a (76 cm).
Ima mogu}nost lebdewa u trajawu od 30 minuta
na udaqenosti pet kilometara. Pored
senzora namewenih za izvi|awe, letelica
15. avgust 2007.

mo`e biti opremqena i senzorima za otkrivawe
hemijske ili biolo{ke kontaminacije,
neubojitim oru`jem, akusti~nim senzorima
i komunikacionom opremom.
Sli~na je i francuska Bertin Technologies
HoverEye, pre~nika rotora 50 cm i mase
svega ~etiri kilograma. Misija mo`e
trajati najdu`e 10 minuta na udaqenosti
1.000 m. Pove}ana varijanta ima masu 10
kg, pre~nik rotora od 70 cm i dvostruko
ve}u autonomiju na udaqenosti pet kilometara.
To je posledica kori{}ewa znatno
ti{eg elektri~nog pogona. Mogu se opremiti
dnevnim i no}nim kamerama, akusti~nim,
biohemijskim senzorima i senzorima
za otkrivawe improvizovanih mina, te komunikacionom
opremom. I kona~no, jo{
jedna vrlo kompaktna letelica je tako|e
francuska Sagem Odin, razvijena u okviru
programa vojnika budu}nosti FELIN. Zahvaquju}i
masi od svega 4 kg i kompaktnim dimenzijama,
mo`e da se nosi u vojni~kom
rancu i lansira se sa sklopive platforme,
na koju i sle}e, pogon je elektri~ni, a
autonomija je 30 minuta.
PERSPEKTIVA
Kada je re~ o minijaturnim bespilotnim
letelicama, mo`e se primetiti da je to
jedna od najperspektivnijih vrsta bespilotnih
letelica. Napretkom pogonskih sistema,
pre svega oslawawem na gorive }elije,
mo`e se o~ekivati drasti~no pove}awe autonomije,
{to }e se odraziti na {iru upotrebu
mikroletelica. Me|utim, one najverovatnije
ne}e zameniti ru~no lansirane
minijaturne bespilotne letelice iz prostog
razloga {to }e se i wihova autonomija pove}ati
na nekoliko ~asova, zadr`avaju}i
prednost ve}ih dimenzija i mase, ~ime }e
se pribli`iti izvi|a~kim bespilotnim letelicama
sredwe klase.
Napredak na poqu minijaturizacije
senzorskih sistema ostavi}e, tako|e, dovoqno
prostora ili za daqe pove}awe autonomije,
ili ~ak za ugradwu bojne glave,
koja, s obzirom na malu masu i dimenzije
letelice, ne mo`e biti naro~ito velika. To
ne zna~i da treba sumwati u wenu efikasnost,
jer bi se preciznost sigurno mogla
meriti centimetrima, zbog visokih manevarskih
mogu}nosti i relativno male brzine
leta, {to bi ih ~inilo idealnim za dejstvo
po ta~kastim ciqevima, tipa snajper
ili neoklopqena vozila. Pri tome, male
dimenzije ih ~ine gotovo potpuno „neuhvatqivim“
za radare i optroni~ke osmatra~ke
ure|aje, tako da }e verovatno}a pre`ivqavawa
biti na vrlo visokom nivou. Kada
se tome pridoda niska cena, korisnik u vazduhu
mo`e imati relativno velik broj minijaturnih
izvi|a~kih i borbenih letelica,
~ime se efikasnost ~itave jedinice podi`e
na znatno vi{i nivo.
Sebastian BALO[
M O D E R N I Z A C I J A M I G - 3 1
Prema re~ima komandanta Ruskih vazduhoplovnih
snaga Aleksandra Zelina, Rusija
modernizuje avione MiG-31 da bi mogla
efikasno da parira najnovijim borbenim
avionima pete generacije. Modernizovani
MiG-31 bi}e sposoban da dejstvuje
po ciqevima udaqenim
200 km.
FRANCUSKE RAKETE
Francuska vlada je sa firmom MBDA
sklopila ugovor (vredan 910 miliona evra)
za nabavku 250 krstare}ih raketa MdCN
(Missile de Croisiere Naval) koje do 2013. godine
treba da budu isporu~ene ratnoj mornarici
za opremawe juri{nih nuklearnih
podmornica klase Baraccuda i nove generacije
razara~a. Krstare}e rakete Scalp Naval
dometa su do 1.000 km, a namewene su
za uni{tavawe ciqeva na kopnu, duboko u
pozadini neprijateqa. Ove rakete su vari-
IRAN PREGOVARA
Vode}i zapadni i izraelski mediji objavili
su po~etkom meseca da Iran i Rusija
pregovaraju o isporuci 250 vi{enamenskih
borbenih aviona suhoj Su-30. Pregovori
se vode i oko isporuke avio-cisterni koje
bi suhojima znatno pove}ale radijus koji se
i pored toga meri hiqadama kilometara.
Premda ruski izvori demantuju ove
navode, smatra se da Rusija na ovaj na~in
Zahvaquju}i novom radaru i savremenijim
raketama vazduh-vazduh, MiG-31 mo-
}i }e da otkrije i uni{ti stelt avione i
krstare}e rakete koje lete na malim visinama
i ve}im udaqenostima. Pomo}u svog
radara bi}e u stawu i da navede druge tipove
lova~kih aviona.
S. V.
janta vazduhoplovnih krstare}ih raketa
Scalp RG/storm shadow, koje se nalaze u naoru`awu
francuskog i britanskog ratnog
vazduhoplovstva.
S. A.
O KUPOVINI SU-30
poku{ava da parira najnovijoj velikoj isporuci
ameri~kog naoru`awa Saudijskoj
Arabiji i drugim zalivskim dr`avama. Nabavkom
ve}eg broja ofanzivnih aviona kao
{to su Su-30, Iran bi postao vode}a vazduhoplovna
sila regiona i stao rame uz
rame sa dosad neprikosnovenim izraelskim
vazduhoplovstvom.
S. V.

J U @ N O K O R E J S K I T U R B O P R O P K T - 1
AVION
ZA VELIKI LET
Turboelisni avion KT-1
je prvi avion koji je u
potpunosti razvijen u
Ju`noj Koreji.
Primarno je namewen
osnovnoj leta~koj obuci
pilota, a izra|uje se i
u varijanti lakog
borbenog aviona.
Ulazak u svet vazduhoplovne industrije
predstavqa te`wu ali i izazov za ve-
}inu zemaqa u kojima je ekonomija u
porastu. Tako je i sa Ju`nom Korejom.
Korak sa naprednim tehnologijama hvata
se, {to je i logi~no, postepeno – od jednostavnijih
ka slo`enijim projektima. U ovom
slu~aju, prva stepenica je bio turboelisni
{kolski avion KT-1 Woong Bee (u prevodu
„veliki let“) razvijen tokom devedesetih
godina pro{log veka. Za~eci ovog programa
se`u u 1988. godinu kada je ju`nokorejsko
vazduhoplovstvo izrazilo potrebu za
novim {kolskim avionom koji }e u fazama
po~etne i osnovne leta~ke obuke zameniti
klipne avione T-41 (vojna verzija popularne
cesne 172) i mlazwake T-37. Za nosioca
projekta je odabran Daevu, koji je kasnijim
transformacijama postao deo Korejske
vazduhoplovne industrije (KAI).
U tom periodu turboelisni avioni su
ve} zauzeli vode}e mesto u kategoriji letelica
za osnovnu leta~ku obuku. Kao svojevrstan
etalon ju`nokorejski in`eweri
uzeli su pilatus PC-9, {to je danas vidqivo
iz gotovo svake linije aviona KT-1.
BAZNI MODEL
Prvi prototip {kolskog aviona KT-1
poleteo je decembra 1991. godine, a drugi
po~etkom 1993. godine. Poku{aj da se avion
koncipira oko slabije varijante popularnog
motora PT-6A-25A sa snagom od 410
kW nije urodio naro~itim rezultatima.
Usled toga, korejsko vazduhoplovstvo je veoma
ozbiqno po~elo da razmatra opciju
nabavke pilatusa PC-9. Ipak, u momentu kada
je ta kupovina bila gotovo izvesna, doneta
je odluka da se projekat KT-1 nastavi,
ali uz ugradwu ja~e pogonske grupe.
Na slede}em, tre}em prototipu koji je
poleteo avgusta 1995. godine, primewen je
motor identi~an onom koji je ugra|en na
{vajcarskom uzoru pilatusu PC-9. Time se,
u velikoj meri, dobilo na letnim osobinama
i avion KT-1 mogao je da ispuni zahteve
savremene obuke. Program opitovawa aviona
potrajao je do kraja 1998. godine. Na
pet prototipova izvedena su 1.184 leta u
trajawu od 1.474 ~asa. Serijska proizvodwa
zapo~ela je idu}e godine i do danas je
za potrebe ju`nokorejskog vazduhoplovstva
proizvedeno 85 aviona u osnovnoj, {kolskoj
verziji. Vrednost ugovora o proizvodwi
ove serije iznosila je 473 miliona
ameri~kih dolara, dok je cena razvoja procewena
na oko 80 miliona dolara.
Ju`nokorejanci vole da istaknu da je
KT-1 prvi avion koji je u potpunosti dizajniran
CAD softverskim paketima, ta~nije
programom CATIA. Avion KT-1 je niskokrilac,
u potpunosti metalne konstrukcije, sa
trupom tipa polumonokok. Krilo je trapezoidnog
oblika sa profilom tipa NACA
63-218, u korenu krila, i profilom NACA
63-212 na kraju krila. To je, naizgled, jedina
ali i bitna razlika u odnosu na PC-9.
Avion KT-1 je dvosed sa rasporedom
sedi{ta u tandemu, pri ~emu je zadwe, instruktorsko
sedi{te izdignuto radi boqe
preglednosti. Izbaciva sedi{ta tipa Martin
Bejker Mk 16 LF idu u red najsavremenijih
na svetu. Kabina je jednodelna i otvara
46

se u desno. Komande leta su mehani~kog tipa
sa elektri~nim trimerima. Vazdu{na
ko~nica i zakrilca su hidrauli~ki pokretani.
@iroskopski momenat ~etvorokrake
elise tipa Harcel HC-E4N kompenzuje se automatski,
pomo}u trimera ugra|enog na
vertikalnom stabilizatoru. Dva rezervoara
ukupne zapremine 550 litara ugra|ena
su u krilima. Sa ovim gorivom dolet
aviona iznosi preko 1.600 kilometara.
Gorivni sistem, ina~e, omogu}ava let na
le|ima i ostale negativne evolucije u trajawu
od 30 sekundi.
Pored dobrih letnih osobina (proizvo|a~i
tvrde da se ovim avionom potpuno
bezbedno izvodi i le|ni kovit) avion je
opremqen i standardnom elektronskom
opremom koja je primerena zahtevima obuke.
Me|utim, vi{efunkcijskim displejima
raspola`e, navodno, samo 30 aviona sa
kraja serije. Radi {to kvalitetnije obuke,
korejski proizvo|a~ zajedno sa avionima
isporu~uje i kompletan, integrisani sistem
obuke koji, uz nekoliko nivoa simulatora i
ostalu podr{ku, omogu}ava kvalitetnu pripremu
leta, wegovo izvr{ewe i kasniju
analizu.
U kombinaciji sa naprednim mlaznim
avionom T-50 zlatni orao, koji je tako|e
proizvod kompanije KAI, ju`nokorejsko vazduhoplovstvo
je znatno smawilo tro{kove
sistema obuke. Osim mawe cene sa aspekta
goriva, pojednostavqen je i kompletan
sistem leta~ke obuke jer se umesto na ~etiri
tipa {kolskih i borbenih aviona obuka
sada izvodi samo na dva.
LAKA BORBENA
VARIJANTA
Iz standardne {kolske varijante aviona,
izveden je i laki borbeni avion ozna-
~en kao KO-1. Wegova primarna namena je
otkrivawe i ozna~avawe ciqeva koji su
unosni za dejstvo sna`nije i boqe naoru-
`ane borbene avijacije. U ovoj ulozi, KO-
1 zamewuje stare cesne O-2 koja se se u
ovoj nameni dokazale jo{ tokom Vijetnamskog
rata. Korejsko vazduhoplovstvo je kupilo
20 aviona KO-1 i wihova isporuka
se uskoro zavr{ava.
Model KO-1 je ne{to sna`nije konstrukcije
i ve}e mase u odnosu na baznu varijantu.
Tako je, na primer, maksimalna poletna
masa KT-1 2.495 kg, a KO-1 3311 kilograma.
Avion na krilima poseduje ~etiri
nosa~a na kojima se, osim podvesnih rezervoara,
mogu potka~iti kontejneri sa mitraqezima
12.7 mm, klasi~ne bombe serije
Mk-81 i Mk-82 (113 i 227 kg) ili sedmocevni
lanseri nevo|enih raketnih zrna tipa
LAU-131. Opremqen je kompjuterom misije,
gorwim prikaziva~em (HUD), INS/GPS
sistemom navigacije i jednim vi{efunkcijskim
displejom.
47

S-400 ULAZI U UPOTREBU
Ovim avionom KAI namerava da konkuri{e
na vi{e me|unarodnih konkursa na
kojima se tra`i, ili }e se tra`iti, protivgerilski
avion (poznat i pod engleskom
skra}enicom COIN). Me|utim, procewuje
se da je KO-1 daleko iza glavnog konkurenta
supertukana koji je od samog starta razvijan
za primenu precizno vo|enih ubojnih
sredstava, a pri tom se cena oba aviona
kre}e u istim okvirima (oko sedam miliona
ameri~kih dolara). Iz tog razloga je razumqivo
za{to KAI `uri sa modifikacijom
KO-1. Nova verzija bi, osim integracije
FLIR ure|aja i precizno vo|enih sredstava,
trebalo da ima i HOTAS sistem komandi
leta i tri vi{efunkcijska displeja. Ovim
aktivnostima }e verovatno biti ispeglane
konceptualne nedovr{enosti aviona KO-1
ali i bazne verzije KT-1.
EKONOMIJA I POLITIKA
ISPRED STRUKE
Generalno posmatrano KT-1 se ne mo-
`e kategorisati kao avangardna letelica.
Ipak, i kao takav avion na{ao je put do
kupaca i slobodno se mo`e navesti kao
primer gde se vojno-politi~ki i ekonomski
interesi nalaze ispred ~isto stru~nih.
Indonezija je, recimo, na bazi kom-
penzacije za transportne avione CN-235
nabavila sedam KT-1. Me|utim, daleko
upe~atqiviji je nedavni ugovor Turske i Ju-
`ne Koreje o nabavci 36 (plus 18 opcionih)
aviona tipa KT-1 za potrebe {kolovawa
turskih pilota. Vrednost ovog ugovora,
ukqu~uju}i i logisti~ku podr{ku, mogla
bi da dostigne 450 miliona dolara.
Ovim izborom stru~na javnost bila je
u odre|enoj meri iznena|ena ali ne i ekonomisti
i istori~ari koji su kao primer
naveli dobre odnose Turske i Ju`ne Koreje
koji se`u jo{ iz vremena Korejskog rata. Tada
je Turska pru`ila podr{ku sa 5.500 vojnika
koji su u Ju`noj Koreji bili ukqu~eni u
sastav trupa UN. Tako|e, nije mawe va`na
ni ~iwenica da je Ju`na Koreja spremna za
transfer tehnologije u daleko ve}oj meri
od konkurenata, {to se pokazalo i u ugovoru
o prodaji ju`nokorejskog tenka Turskoj.
Zato ne treba sumwati da }e KT-1 i
daqe imati uspeha, bez obzira na nedostatak
originalnosti. Posmatramo li slu~aj
ju`nokorejske auto-industrije, jasno je da
mesta za potcewivawe nema, zbog ~ega }e
mnogi renomirani proizvo|a~i aviona Ju-
`nokorejce morati da shvate ozbiqno.
Mr Slavi{a VLA^I]
Fotografije sa zvani~nog sajta kompanije KAI
Ruski raketni kompleks PVO S-400
ulazi u operativnu upotrebu ovog leta. Prvi
bataqon od ~etiri lansera i radar bi-
}e stacionirani u rejonu Moskve, dok se do
2015. ukupno planira proizvodwa do 200
lansera, svaki sa po ~etiri rakete. Na taj
na~in, S-400 }e u potpunosti zameniti starije
sisteme S-200 i S-300.
Glavni inostrani kupac bi}e Kina, dok
}e Ju`na Koreja, u skladu sa posebnim sporazumom
sa Rusijom, sama proizvesti svoju
varijantu ovog sistema.
S. B.
NOVA IZVI\A^KA
LETELICA
Ratno vazduhoplovstvo SAD objavilo
je da razvija novi hipersoni~ni izvi|a~ki
(~itaj {pijunski) avion, koji }e obavqati
misije ranije rezervisane za poznati Lockheed
SR-71 Blacbird. Oznaka novog aviona,
koji }e prema posledwim informacijama u
stvari biti bespilotna letelica, jeste SR-
72 Darkbird.
Za razvoj i proizvodwu bi}e zadu`en
Lockheed Martin, koji jedini ima bogato iskustvo
sa letelicama ovog tipa. Treba re}i
i da su Amerikanci, ta~nije NASA, u prethodnoj
deceniji intenzivno razvijali hipersoni~nu
tehnologiju, izme|u ostalog na demonstratorima
serije X-45. Za razliku od
SR-71, koji je postizao brzinu od 3,35 maha
na visini 24.000 m, SR-72 razvija}e fantasti~nih
6 maha na preko 30.000 m, {to
}e ga uz naprednu stelt tehnologiju
~initi izuzetno problemati~nim
za obarawe. Dolet
}e biti transkontinentalni.
Uvo|ewe u operativnu
upotrebu o~ekuje
se 2020.
S. B.

P O V R A T A K R U S I J E N A S V E T S K E O K E A N E
NOVI NOSA^
AVIONA
Novi brod se ne}e
takmi~iti po veli~ini
sa ameri~kim nosa~ima
klase „Nimic“ i „Ford“
koji imaju oko 100.000
tona deplasmana, ve} }e
biti upola mawi, oko
50.000 tona. Ima}e
nuklearni pogon, a nosi}e
oko 30 aviona i helikoptera.
O~ekuje se da gradwa po~ne
posle 2015.
Komandant Ratne mornarice Rusije,
admiral Vladimir Masorin nagovestio
je da }e Rusija nakon 2015. godine
po~eti izgradwu novog nosa~a aviona.
Ratna mornarica te dr`ave trenutno
raspola`e samo sa jednim nosa~em
i to brodom „Admiral Kuzwecov“ od
67.000 tona koji je nedavno pro{ao dugotrajni
remont i modernizaciju i upravo je
vra}en u operativnu upotrebu u rusku Severnu
flotu.
„Admiral Kuzwecov“ je gra|en krajem
osamdesetih godina pro{log veka u biv-
{em SSSR-u, a gradwa wegovog blizanca,
nosa~a aviona „Varjag“ obustavqena je
zbog raspada dr`ave i nedostatka novca
1992. da bi poluzavr{eni brod pre nekoliko
godina bio prodat Kini.
Masorin je rekao da }e mornari~ki,
nau~ni i brodogra|evinski stru~waci do
kraja ove godine definisati sve tehni~ke
parametre vezane za projektovawe novog
nosa~a aviona, koji }e najverovatnije biti
gra|en u ~uvenom brodogradili{tu kompanije
„Sevmash“ u Severodvinsku.
Komadant ruske RM nagovesti je da
se novi brod ne}e po veli~ini takmi~iti
sa ameri~kim nosa~ima klase „Nimic“ i
„Ford“ koji imaju oko 100.000 tona deplasmana,
ve} da }e biti znatno mawi i
da }e mu deplasman iznositi oko 50.000
tona. Brod }e imati nuklearni pogon, a
nosi}e oko 30 aviona i helikoptera.
Stru~waci o~ekuju da }e Rusi i na ovom
projektu zadr`ati sna`no protivbrodsko,
protivpodmorni~ko i PVO raketno nao-

u`awe koje je bilo karakteristika svih
dosada{wih tipova sovjetskih „brodova –
nosilaca vazduhoplova“ kakvi su bili nosa~i
aviona klase „Kijev“ ili nosa~i helikoptera
tipa „Moskva“.
Uvo|ewe u sastav ruske RM nove klase
nosa~a aviona, ina~e, podrazumeva da
}e Rusi u narednih nekoliko godina morati
da izgrade i vi{e drugih novih ratnih i
pomo}nih brodova – krstarica, razara~a,
fregata, nuklearnih napadnih podmornica
i snabdeva~kih brodova – koji }e sa budu}im
nosa~em ~initi jedinstvenu borbenu
grupu.
Masorin je naveo da Rusija namerava
da u narednih 20 do 30 godina formira
dve udarne grupe nosa~a aviona – jednu
u Severnoj, a drugu u Pacifi~koj floti.
Svaka od tih grupa imala bi po tri nosa-
~a aviona od kojih bi jedan stalno bio na
moru, drugi u pripravnosti da isplovi, a
tre}i na remontu ili u rezervi.
Do 2010. Rusija }e na svojoj teritoriji
izgraditi i novi kompleks za obu~avawe
pilota i osobqa koje opslu`uje palubne
avione i helikoptere na nosa~ima.
Takav izuzetno slo`en i vredan treningkompleks
koji na kopnu simulira uslove koje
piloti imaju na nosa~u aviona postojao
je za vreme biv{eg SSSR-a, ali je ostao u
Ukrajini nakon raspada dr`ave. Stoga Rusi
planiraju da u naredne tri godine na
svojoj teritoriji izgrade novu NITKA-u za
potrebe {kolovawa pilota i tehni~kog
osobqa leta~ke komponente posada nosa-
~a aviona.
Nikola BO[KOVI]

K R A J B L I S T A V E K A R I J E R E
PRAGE NA BALKANU
U gra|anskom ratu
u biv{oj
ju`noslovenskoj
federaciji
samohodna oru|a
30/2 mm, poznata
po nadimku praga,
stekla su kultni
status kao
najefikasnije oru|e
za direktnu vatrenu
podr{ku ni`ih
takti~kih sastava.

„Prage” iz 159. artiqerijsko raketne brigade
PVO na ve`bi „OPREZ 2001” na poligonu
Pasuqanske livade
Biv{a ^ehoslova~ka mogla se pohvaliti
sa razvijenom industrijom naoru-
`awa zasnovanoj na tradiciji iz vremena
Austrougarske, a zavodi „[koda“
snabdevali su artiqerijskim i
protivavionskim oru|ima i oru`ane snage
Kraqevine Jugoslavije. Tradicionalno dobre
veze dve dr`ave odr`ale su se i posle
Drugog svetskog rata. [ezdesetih i sedamdesetih
godina 20. veka velike koli~ine naoru`awa
za JNA uvezene su iz fabrika
Var{avskog pakta - iz ^ehoslova~ke su tada
do{le stotine tenkova T-34/84 i T-55, a
i samohodni dvocevni protivavionski topovi
(PAT) kalibra 30 mm praga.
NEMA^KO POREKLO,
^E[KA PROIZVODWA
Poreklo tih oru|a poti~e iz vreme kada
su Nemci u tada{wem protektoratu ^e-
{ka i Moravska organizovali industrijski
bazen za naoru`avawe oru`ane sile Tre-
}eg Rajha. Jedan od ratnih projekata pokrenut
1940. godine u fabrici Zbrojovka u Brnu
bio je automatski PAT sa radnom oznakom
ZK 414, namenski razvijan za odbranu
podmornica Krigsmarine. Municiju su razvili
stru~waci fabrike koja danas nosi ime
Zbrojovka Vsetin. Prva probna ga|awa izvedena
su 1943. godine. Kadenca od 300
metaka u minuti nije zadovoqavala naru~ioce
koji su tra`ili da se dostigne 400 metaka
u minuti. Zato su nastavak rada na
razvoju preuzeli od ~e{kih in`iwera nema~ki
konstruktori. Oni su paralelno radili
na dva modela - Br 300 sa lafetom
prilago|enim za ugradwu na podmornice
klase XXI i dvocevnoj varijanti Br 303 Br
na dvoosovinskom vu~nom lafetu.
Do kraja 1944. godine re{eni su glavni
razvojni problemi i fabrike u ^e{koj i
Moravskoj dobile su naredbu da organizuju
serijsku proizvodwu PAT-a Br 303 za naoru`avawe
jedinica PVO KoV. Do kraja Drugog
svetskog rata izra|eno je 130 oru|a.
Iako su u Rajhmetal-Borsingu izradili
funkcionalni model dvocevnog PAT-a Mk
303 Br za podmornice klase XXI, one nikada
nisu bile naoru`ane tim oru|ima. Tokom
borbenih dejstva branile su se od savezni~kih
aviona umesto PAT-ovima kalibra
30 mm, onim od 20 mm.
Posle rata, na zahtev oru`anih snaga
^ehoslova~ke, konstrukti su nastavili rad
na protivavionskom topu i on je kona~no
uveden u naoru`awe 1953. godine pod zvani~nom
oznakom vz. 53. Serijska proizvodwa
mehanizma oru|a poverena je fabrici
Zbrojovka Vsetin, a lafeta fabrici Kubra
Tren~in.
Naziv „Je{tjerka“ (gu{terica) bio je
radni naziv za razvoj samohodne varijante
vz. 53/59. To ime je, iako se trebalo ~uvati
u tajnosti, do{lo do u{iju vojnika i zadr-
`alo se kao popularni naziv za samohotku
nastalu od standardnog ~ehoslova~kog terenskog
automobila V3S. [asije su izra-
|ivane u fabrici Praga, a oklopqena karoserija
u Slova~koj.
Iskustva iz lokalnih ratova vo|enih
u drugoj polovini 60-tih godina ostavila su
sna`an utisak na JNA u pogledu potrebe za
stvarawem masovne odbrane od protivni~kih
letelica na malim visinama. Zato su
pokrenute nabavke novih oru|a i raketnih
sistema, sa te`i{tem na masovnosti koja
se podmirila doma}om proizvodwom trocevnih
PAT-ova kalibra 20 mm M-55 i
razvojem mobilnih jedinica PVO sa samohodnim
oru|ima. U toj kategoriji se stawe
naoru`awa u JNA, u vreme rata na Bliskom
Istoku 1967. godine, smatralo vrlo lo{im
- samo su glavne tenkovske jedinice imale
125 ZSU-57, a za odbranu fabrika se koristilo
14 ameri~kih samohotki M15A1 iz
vremena Drugog svetskog rata. Zato je za naoru`avawe
JNA prihva}ena ponuda ^ehoslova~ke
i 1969. godine u jedinice su stigle
prve koli~ine PAT-ova vz.53/59. U dokumentima
JNA ta samohodna oru|a nosila su
oznaku M53/59. Poboq{ana vozila sa izmenama
na sistemu veza, elektri~noj instalaciji
na oru|u, agregatu i ni{anskom ure-
|aju, uvedena u naoru`awe posle 1973. godine
,ozna~avana su kao M53/59/70 ili
skra}eno M53/70.
Oba modela su u slengu JNA postala
poznata po imenu praga koje se do tada vezivalo
za istoimeni kamion. Naime, od 1938.
do 1959. u fabrikama u Beogradu i Mariboru
izra|ivani su po licenci kamioni praga
RN-8. Kroz dugu karijeru u jugoslovenskim
oru`anim snagama zaslu`ili su poverewe
koje su preneli na M53/59. U nabavkama koje
su se produ`ile do po~etka osamdesetih
godina u JNA se nalazilo 789 oru|a. Osnovnu
takti~ku jedinicu praga ~inile su baterije
od {est komada. One su ugra|ene u lake
artiqerijsko raketne pukove PVO, zatim
divizione u brigadama i pukovima rodova
KoV. Zbog samostalnosti u snabdevawu, organizovana
je u centralnoj Srbiji, ta~nije u
fabrici „Sloboda“ ^a~ak linija za proizvodwu
municije 30 milimetara.
MODERNIZACIJE
U VOJNOTEHNI^KOM
INSTITUTU
Krajem sedamdesetih godina je Vojnotehni~ki
institut (VTI) JNA u Beogradu po-
~eo modernizaciju oru|a u nameri da se pove}a
efikasnost ga|awa brzih ciqeva.
Originalni PAT M53/59 mogao se u ga|awu
52
15. avgust 2007.

savremenih aviona, prema procenama JNA,
koristiti na efikasnom dometu maksimalno
od 2.000 metara, umesto do 3.000 metara,
kako se to navodilo u zvani~nim takti~ko-tehni~kim
karakteristikama prage.
U prvom projektu modernizacije ugra-
|en je ni{ansko-ra~unarski-hidrauli~ni
ure|aj italijanske proizvodwe Officine Galileo
P-36 koji je u Jugoslaviji dobio oznaku
J171. Po licenci taj ure|aj se proizvodio
za posledwi serijski model trocevca
M55A4B1. Prvi funkcionalni model izra-
|en je 1974. i 1975. godine u dve varijante
- J171 i sa pogonom pomo}u motora Wankel
koji je kori{}en na trocevcima M55A3B1.
Posle ispitivawa 1980. godine u naoru`awe
je usvojena varijanta na elektri~ni pogon
odnosno J171. Prora~uni i poligonska
ga|awa pokazali su da baterija od {est
praga mo`e da uni{ti ciq utro{kom od
2.000 metaka, a sa J171 dovoqna su tri
oru|a i 1.000 metaka.
Modernizovano oru|e sa vrlo zamr-
{enom oznakom M53/59/70-J171 usvojeno
je u naoru`awe JNA 1980. godine. Ali tim
formalnim ~inom nisu po~eli poslovi na
prepravci oru|a iz jedinica jer se ~ekalo
na rezultate narednog koraka u usavr{avawu
praga. Naime, na osnovi model sa
ure|ajem J171 ugra|eni su lasersko-ra~unarska
grupa (LRG) i daqinska komanda oru-
|a. Paralelno se radilo na dve varijante
– sa {vedskim ure|ajem na prototipu izra-
|enom 1984. godine i godinu dana kasnije
na prototipu sa doma}im ure|ajem. U odnosu
na izvornu pragu, efikasnost se pove}ala
za osam puta i ostvaren je koristan domet
od 3.500 metara u ga|awu ciqeva brzine
do 500 m/s. Baterije praga sa LRG trebale
su da se uve`u sa osamatra~kim radarom
za male visine `irafa M85 po uzoru
na baterije PAT-ova 40 mm bofors L/70.
Prema planovima JNA prage su trebale
da se modernizuju u tri koraka - prvo je,
po~ev od 1984. godine, trebali da na oko
720 vozila budu ugra|eni novi motori doma}e
proizvodwe kao zamena za T912-2 sa
rokom do 1990. godine. Slaba ta~ka praga
bili su motori jer nisu mogli da pru`e dovoqno
snage za pokretawe vozila na te-
{kom terenu. U drugom koraku modernizacije,
na oko 350 oru|a, trebao se ugraditi
J171 po~ev od 1985. godine, a na ostatak
od 350 do 370 vozila LRG. Planovi su kasnili
u osvarewu i zato su samo na deo vozila
ugra|eni motori i J171. U planovima
naoru`avawa prednost su dobili projekti
razvoja novog PAT-a kalibra 40 mm u jednocevnoj
vu~noj i dvocevnoj samohodnoj varijanti
na doma}em borbenom vozilu pe{adije
M-80A. Paralelno se radilo na ugradwi
raketnog sistema strela-10M na M-
80A. Oru|a sa unificiranom {asijom trebala
su da u posledwoj dekadi 20. veka zamene
stari inventar ukqu~uju}i prage. Prenaoru`awe
nikada nije sprovedeno jer su
oru`ani konflikti prekinuli lanac proizvodwe
podeqen izme|u svih federalnih jedinica
biv{e Jugoslavije.
U^E[]E U RATOVIMA
Na po~etku gra|anskog rata prage su
bile podeqewe izme|u lakih artiqerijsko
raketnih pukova PVO (17 podre|enih korpusima
KoV i po jedan u [kolskom centru
artiqerijsko-raketnih jedinica i 1. proleterskoj
gardijskoj mehanizovanoj diviziji) i
diviziona podre|enih brigadama rodova
KoV. U svim nivoima organizacije prage su
bile u me{ovitim divizionima sa doma}im
PAT-ovima 20/3 mm M55 i samohotkam
U RUKAMA CIVILA
Osim kod regularnih snaga prage
su na Balkanu bile i u rukama civila. U
jednom neobi~nom incidentu 27. februara
2001. godine, pripadnici britanskog
kontigenta prona{li su u selu Gorwi
Smrti}i, kod Prwavora u Republici
Srpskoj, privatizovano oru|e skriveno
u {tali. Sada se ta praga nalazi
u zbirci vojnog muzeja u Londonu.
BOV-3. Svaki od pet pukova naoru`anih raketnim
sistemom kub-M branio se od aviona
na malim visinama sa 12 praga i raketama
strela-2M. Raketna brigada naoru-
`ana balisti~kim raketama luna-M imala
je u svom sastavu dve baterije praga i jednu
bateriju strela-1M. U leto 1991. godine
prage su kori{}ene u sastavu borbenih grupa
JNA za obezbe|ewe va`ne infrastrukture
kao {to su kasarne, mostovi i sl. Posle
ulaska JNA u otvoreni konflikt sa hrvatskim
snagama, od kraja leta do primirja
3. januara 1992. godine, prage su kori{}ene
za direktnu vatrenu podr{ku.
Kultni status prage su stekle u sukobima
vo|enim od 1992. do 1995. godine prvenstveno
u Bosni i Hercegovini. Vojska Republike
Srpske oslawala se na wihovu vatrenu
mo} osvajawu dobro utvr|enih polo-
`aja muslimanskih snaga koje su nedostatak
naoru`awa posebno ve}eg kalibra nadokna|ivale
betonom, dubokim rovovima i kori{}ewem
ku}a i zgrada kao zaklona. Probojna
mo} pancirnog metka PZO od 60 milimetara
na 600 metara udaqenosti u praksi
se pokazala dovoqnom za probijawe zida
od cigala. Na otvorenom terenu rafali
praga su prekidali svaki poku{aj pokreta
muslimanskih jedinica rafalima trenutnih
Raketni sistemi PVO RL-4M u prvom planu i
RL-2M u drugom planu

„Praga” iz sastava Specijalne brigade policije
RS u borbi za Lohovska brda ju`no od Biha}a
metaka TO. U odbrani polo`aja od masovnih
juri{a Srbi su obi~no re{avali krizu
intervencijom jedne ili dve prage. Sam zvuk
kratkog rafala imao je sna`an psiholo{ki
efekat u bosanskim kotlinama.
Na mnogim pragama provedene su terenske
provizorne modifikacije na poboq{awu
za{tite posade, posebno vrlo
izlo`enog ni{anxije. Dodatne plo~e {titile
su posadu od vatre streqa~kog naoru-
`awa i fragmenata minobaca~kih mina.
Na mnoga vozila postavqene su antikumulativne
zavese od armirane gume. Za za-
{titu od protivni~ke pe{adije na nekim
pragama pojavili su se mitraqezi kalibra
12,7 mm M2HB Browing.
Prage su imale malo prilika za primenu
u osnovnoj nameni. Jedini slu~aj kada
su oborile protivni~ki avion pripisuje se
posadi iz 327. motorizovane brigade VRS
24. juna 1992. godine kada je oboren hrvatski
MiG-21 broj 103 koji se nalazio iznad
Posavine.
Od marta do juna 1999. godine, u vreme
kada su ~lanice Natoa preduzele ofanzivu
iz vazdu{nog prostora prage iz Vojske
Jugoslavije ukqu~ene su u integralni sistem
PVO. Prage su razme{tene na pravce o~ekivanog
dolaska bespilotnih letelica i krstare}ih
raketa. Zabale`ena su 57 ga|awa
i prema zvani~nim podacima o{tetile
su ili oborile jedan avion, dve bespilotne
letelice i 12 krstare}ih raketa.
Karijera praga na Balkanu sada dolazi
do kraja. Sve oru`ane sile nastale na
razvalinama biv{e Jugoslavije provode
veliku reorganizaciju koja podrazumeva
drasti~no smawewe broja takti~kih jedinica
i povla~ewe iz naoru`awa zastarelih
sredstava ratne tehnike. Tokom reorganizacije
Vojske Srbije, sprovedene od leta
2006. do kraja juna 2007. godine, prage su
povu~ene iz naoru`awa i konzervirane u
skladi{tima strate{kih rezervi.
Prage }e biti povu~ene i iz naoru`awa
Vojske BiH do kraja 2007. godine kada
se zavr{ava integracija dve entitetske
oru`ane sile u jedinstvenu organizaciju.
Hrvatska vojska ima prage u sastavu ~etiri
brigade PVO, ali i }e one uskoro biti povu~ene
iz aktivne slu`be.
„RAKETNA“ PRAGA
U fabrici Banijametal u Dvoru na
Uni, 1993. godine izra|en je, na bazi samohotke,
laki raketni sistem PVO ciciban tako
{to su na lafet oru|a 30 mm postavqene
dva lansera za IC samonavo|ene rakete
vazduh-vazduh K-13 (R-3S) sa lova~kih aviona
MiG-21. Raketama se u to vreme bli`io
kraj `ivotnog veka pa su ubrzo zamewene pouzdanijim
i savr{enijim raketama K-13M
(R-3R) na lanserima APU-13MT. Na „raketnoj“
pragi lanseri su postavqeni tako da su
potpunom sa~uvane mogu}nosti pokretawa
lafeta po azimuti i elevaciji. Izra|eno je
{est cicibana za SVK i dva za VRS.
Prage sa raketnim naoru`awem kori-
{}ene su u odbrani od aviona Natoa 1999.
godine. Integracijom po dva lansera raketa
R-60MK na pragu i BRDM-2 nastali su
raketni lanseri RL-1 i RL-2. U borbi za
ve}i domet najboqi se pokazao RL-4, sa raketom
R-73 kojom se mogao pogoditi ciq na
udaqenosti od 5 kilometara, na visini od
5.000 metara, pri letu brzinom do 300
m/s. Porodica RL-ova ukqu~ena je u odbranu
Beograda 14. aprila 1999. godine. U to
vreme su PVO ra~unalo na tehnolo{ko iznena|ewe
koje su predstavqale IC samonavo|ene
rakete vazduh-vazduh postavqene
na vozila jer zona uni{tewa tih raketa po
visini ide znatno iznad pretpostavki Natoa
o mogu}im izvorima rizika za avione.
U nastavku razvoja RL-ova sve nade su
polo`ene u R-73 kojima se za dostizawe ve-
}ih visina morala pove}ati brzina prilikom
lansirawa. Zato su na R-73 montirani
motori sa nevo|enih raketa 240 mm S-24.
Prora~unata zona delovawa iznosi od 100
do 9.500 metara, a kosi domet do 15.000
metara. Modifikovani RL-4M uveden je u
naoru`awe 18. maja 1999. godine nakon
{est probnih ga|awa. Identi~an metod pove}awa
brzine, kao na RL-4M, primewen je
kod RL-2M – na rakete R-60MK dodata su
dva buster-motora sa nevo|enog raketnog
zrna kalibra 128 mm muwa. Sa takvom raketom
mogli su se dosti}i ciqevi na kosoj
udaqenosti do 10.000 metara.
RL-ovi su kori{}eni u rejonu Beograda
tokom no}i. Nato avioni ga|ani su ~etiri
puta sa RL-4M. Jedna rakete pribli`ila
se protivni~kom avionu i aktivirala se
ubojna glava, ali nema preciznih podataka
o rezultatu dejstva. Na Kosovo se od 2. do
11. juna 1999. godine nalazio lanser RL-
4M iz privremene 1. samohodne baterije
PVO.
U zavr{nim danima rata 3. juna ukazala
se prilika za dejstvo na tri F-14 u niskom
letu. Posade nisu lansirale rakete
jer su procenile da su protivni~ki avioni
previ{e daleko. Jednim R-73 ga|ana su 6.
juna, sa vatrenog polo`aja u {irem rejonu
Prizrena, dva A-10A koji su izvodili zaokret
na visini od oko 7.000 metara. Ubojna
glava se aktivirala, a posmatra~i sa zemqe
iz 354. borbene grupe uo~ili su pad
jednog odba~enog rezervoara za gorivo.
Aleksandar RADI]
15. avgust 2007.

Rahman, Sne`ana
i Jasmin Bandi}
P O T P U K O V N I K U P E N Z I J I R A H M A N B A N D I ]
VOJNI^KE
I DRUGE RANE
Nekoliko meseci posle opasnog
rawavawa u teroristi~kom napadu
septembra 2003, tada te{ko povre|eni
major Bandi} vratio se u vojni~ki stroj,
u svoju vojnu bazu „Dobrosin”. Ali i
pored tridesetak gelera, koliko jo{
i danas ima u telu, i lo{eg zdravstvenog
stawa, zatim nenadane i prerane
penzije, Rahman jo{ ne uspeva da
ostvari svoje elementarno pravo na
invalidski dodatak.
Vojno motorno vozilo tipa „lada” kretalo se 24. septembra
2003. putem koji se iz Lu~ana strmo di`e prema objektu
„Gropa” i, preko po{umqene visoravni, vodi do sela Dobrosin,
iz koga su 2001. po~eli nemiri na jugu Srbije. U
vozilu su bili major Rahman Bandi} i vojnik voza~ Vladica
Suba{i}, koji su, posle metodsko-pokazne ve`be, po{li iz Bujanovca
prema svom stalnom prebivali{tu u vojnoj bazi „Dobrosin”.
Na kilometar od sela Lu~ane, na usponu, teroristi su sa-
~ekali da vojno vozilo pro|e i onda mu~ki, s le|a, rafalima iz
streqa~kog naoru`awa probu{ili „ladu” na desetak mesta. U
tom teroristi~kom napadu major Rahman Bandi} te{ko je rawen
u predelu glave, slabine i {ake leve ruke, dok je vojnik Vladica
Suba{i} direktno pogo|en sa vi{e metaka, ali je, zahvaquju}i
za{titnom prsluku, ostao nepovre|en.
– Taj napad nije se mogao izbe}i – kazao je u ni{koj Vojnoj
bolnici major Bandi}. – Konfiguracija terena na tom podru~ju
je takva da, kada se ve} krene na put, nikad ne mo`ete znati {ta
vas ~eka.
55

U POSETI
Sre}om, posleoperativni tok te{ko povre|enog oficira
protekao je uredno. Nekoliko meseci posle napada major Rahman
Bandi} se vratio u vojni~ki stroj, na istu du`nost zamenika
komandanta prvog motorizovanog bataqona. Opet u istu
„ladu”. Opet na put Lu~ane–Dobrosin i, opet – kod svojih vojnika
na bazama koje obezbe|uju administrativnu liniju prema
Kosmetu.
Po~etkom 2004. major Bandi} je odlukom ministra odbrane
vanredno unapre|en u ~in potpukovnika, a odmah posle unapre|ewa
iskreno je zahvalio za svu brigu koja je prema wemu
iskazana posle rawavawa i izjavio: „Sre}an sam {to sam se
li~no uverio da se u na{oj vojsci vodi briga o svakom ~oveku i
preostaje mi da to i sam vi{e ~inim u radu sa vojnicima”.
POMO] U NAJTE@EM TRENUTKU
Gde je danas potpukovnik Rahman Bandi}
Kako `ivi, mu~e li ga rane Ima li drugih problema i kako
gleda na svoju, sada ve} proteklu vojnu karijeru
O svemu tome razgovaramo u domu porodice Bandi}, sa Rahmanom,
wegovom suprugom Sne`anom i sinom Jasminom. Stariji
sin Amel je na odmoru.
Rahman Bandi} ro|en je u Bijelom Poqu 1957, ali se sa porodicom
ubrzo preselio u Pe} gde je i zavoleo vojni poziv gledaju}i
vojnike kako izvode ga|awa na poligonu Belo poqe. Posle
zavr{ene Vojne akademije slu`bovao je u [tipu, obavqaju}i du-
`nosti komandira pe{adijskih vodova i ~eta, a iz tog perioda
(1982–1989) najvi{e se se}a ~estih boravaka na terenu i dobre
finansijske i stambene zbrinutosti. Godine 1989. postavqen je
na du`nost zamenika komandanta bataqona u tada{wem Titovom
Velesu. Sa du`nost zamenika komandanta bataqona oti}i }e u
penziju, 17 godina kasnije. Danas sa gor~inom gleda na svoje „napredovawe”
u Vojsci i ka`e: „Devedesetih godina su promewene
vrednosti i uspostavqeni neki ~udni kriterijumi za napredovawe.
Nisam se nikad osvrtao na to; uvek sam gledao napred i sa
optimizmom izvr{avao zadatke kako najboqe znam i umem”.
Od 1990. do 1992. godine Bandi} se nalazi na banijskom
rati{tu gde, sa svojom jedinicom,
stvara tampon-zonu radi za{tite
civilnog stanovni{tva. Potom dolazi
u 78. motorizovanu brigadu i
posve}uje se mirnodopskim zadacima
i obuci vojnika. Ali mir nije dugo
trajao.
– U ratu 1999. vodili smo, pre
svega, ra~una da nam nijedan vojnika
ne nastrada. Preduzimali smo
stalne pokrete i bili motivisani
za izvr{avawe namenskih zadataka
– ka`e Bandi}.
Rat je pro{ao, ali Bandi}eva
jedinica nastavqa sa obezbe|ewem
pravaca koji sa Kosmeta vode u unutra{wost
Srbije i oboda Kopnene
zone bezbednosti, da bi 2002. i
posela taj prostor. Javnosti su dobro
poznati slo`enost i specifi~nost
izvr{avawa zadataka kontrole
Kopnene zone bezbednosti i
obezbe|ewa administrativne linije
prema Kosmetu, kako zbog terenskih
uslova rada i `ivota, tako i
zbog odre|enog rizika i potencijalne
opasnosti od teroristi~kih
napada na objekte i qude.
Teroristi~kog napada u kojem je rawen, Rahman Bandi} se
dobro se}a, ali jo{ vi{e pamti qude koji su mu pru`ili pomo} u
tim najte`im `ivotnim trenucima.
– ^ujem se ~esto sa vojnikom Vladicom Suba{i}em, koji je
svojom prisebno{}u i snala`qivo{}u u~inio da pre`ivimo napad
terorista. Do nas je tada, za samo sedam minuta, stigao stariji
vodnik Zoran Cvetanov i sanitetskim vozilom prebacio
nas u Bujanovac. Veliku zahvalnost dugujem i na~elniku hirur{kog
odeqewa ni{ke Vojne bolnice pukovniku Aleksandru Petkovi}u i
ortopedu potpukovniku Zoranu [}eki}u, koji su uspe{no izveli
nekoliko operacija, ali i celom osobqu hirur{kog i ortopedskog
odeqewa za svu pa`wu koju su mi ukazivali. [ta da ka`em
za pukovnika Milosava Simovi}a i druge stare{ine iz moje jedinice
Oni su mi davali podr{ku, pru`ali nadu i tako ulili novi
`ivot i meni i mojoj porodici. U tim te{kim danima veliku moralnu,
drugarsku i finansijsku pomo} pru`io mi je generalni direktor
Duvanske industrije Bujanovac, Bogoqub Tomi}, a finan-
POKLON ZA DAN VOJSKE
Posle oporavka u ni{koj Vojnoj bolnici major Rahman
Bandi} vratio se, po~etkom 2004, na svoju du`nost u Kopnenoj
zoni bezbednosti. U tom periodu bazu „Golema ~uka”
obi{ao je tada{wi ministar odbrane Boris Tadi}, koji je
pozdravqaju}i majora Bandi}a naglasio da su takvi qudi
stub na{e vojske i da tu nema nikakve dileme. - Na~in na
koji on obavqa posao danas – rekao je Boris Tadi} – govori
da na{a vojska ima dovoqno vitalnosti za sva isku{ewa.
Koliko se predsedniku Republike Srbije Borisu Tadi}u
urezao u pam}ewe lik hrabrog i stamenog majora svedo~i i
podatak da je on, za ovogodi{wi Dan vojske Srbije, po komandantu
^etvrte brigade KoV pukovniku Milosavu Simovi}u,
poslao poklone i uputio `eqe za dobro zdravqe potpukovniku
u penziji Bandi}u. Stalno interesovawe za
zdravstveno stawe Rahmana Bandi}a i wegov oporavak iskazuju
i ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnik
G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{, komandant
Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi} i
pripadnici ^etvrte brigade KoV.
Rahman Bandi}, posle povratka
u stroj 2004. godine, sa
tada{wim ministrom odbrane
i na~elnikom Generla{taba na
bazi Golema ~uka
56

ZA[TO
– Od ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti – ka`e Bandi}
– poku{avali smo da uspostavimo dobre odnose sa albanskim
stanovni{tvom i poverewe. U tome smo nesumwivo
uspeli. Koliko smo puta samo prevezli me{tane na putu Dobrosin–Lu~ane,
pru`ali pomo} prilikom kvara vozila, le-
~ili qude, prebacivali decu do {kole i delili marendu sa
wima.
Odnosi pripadnika Vojske i lokalnog albanskog stanovni{tva
vremenom su postajali sve boqi, ali upravo je
to smetalo ekstremistima i teroristima, {to je teroristi~ki
napad kod Lu~ana i pokazao. Istraga povodom tog teroristi~kog
akta ukazala je na dva osumwi~ena lica, koja su
izbegla na prostor Kosova i Metohije. [ta bi Rahman Bandi}
rekao napada~ima kada bi ih danas sreo
– Pitao bih: „Za{to” Je li to hvala {to smo va{u decu
vozili u {kole, bolnice i davali im ~okolade
sijski direktor Bawe „Vrelo” Dragan Manasijevi} omogu}io mi
je da tokom oporavka koristim sve bawske kapacitete. Takvi qudi
dali su mi snagu da uporno ve`bam u kolicima i ubrzo se vratim
na svakodnevne radne zadatke – pri~a Bandi}.
O kakvom stare{ini i ~oveku je re~ dovoqno govori to da
posle rawavawa i oporavka nije iskoristio ni bolovawe koje je
dobio. – Prvog dana posle dolaska na posao oti{ao sam u bazu
„Dobrosin” i pro{ao pored mesta gde sam bio napadnut. Hteo
sam da dam primer mojim vojnicima i stare{inama.
PENZIJA
Hrabri Rahman je do danas ostao primer za sve u vrawskoj
brigadi, tako da je vanredno unapre|ewe u ~in potpukovnika nesumwivo
do{lo u prave ruke. Na`alost, za Rahmana Bandi}a su
opet do{li te{ki dani, ovog puta zbog birokratskih i administrativnih
zavrzlamama. Prvo je potpukovnik Rahman Bandi}
penzionisan zajedno sa jo{ 600 potpukovnika koji su imali vi-
{e od trideset godina radnog sta`a, a nisu imali zavr{enu komadno-{tabnu
{kolu. - Kada su mi rekli da idem u penziju – setno
govori – kao da su mi rekli da sam dobio rak. Grom me pogodio.
Zdravstveno stawe potpukovnika u penziji Rahmana Bandi-
}a je, ina~e, te{ko, ima probleme sa ki~mom, pr{qenovi su
stradali, a u telu ima 30 krupnijih gelera. ^esto se {ali sa pukovnikom
Milosavom Simovi}em kako samo on u Vojsci Srbije
ima vi{e gelera u telu od wega.
– Posle odlaska u penziju pitao sam da li me sleduje neki
invalidski dodatak. ^etiri puta sam pisao, ali uvek su mi odgovarali
da nemam prava – ka`e Rahman. Neverovatno. U potpukovnika
Rahmana Bandi}a teroristi su ispalili 176 metaka iz
mitraqeza 7,62 mm u trenutku kada je obavqao svoj redovni vojni~ki
zadatak. Samo zahvaquju}i vrsnim doktorima jedva je „pretekao”,
kako qudi ovog kraja vole da ka`u, a danas, po birokratskim
slu`benicima – on nema prava na invalidski dodatak.
Skromnost Rahmana Bandi}a krasi i wegovu porodicu, koju
~ine supruga Sne`ana i sinovi Amel i Jasmin. Rahman je Sne`anu
upoznao u [tipu, zavoleo je i o`enio 1984. godine. Stan od 57
kvadratnih metara dobili su u Bujanovcu deset godina kasnije i,
kako ka`u, zadovoqni su jer „boqe i{ta, nego ni{ta”. Voleli bi,
zbog ekonomske perspektive i obrazovawa dece, da se presele u
Vrawe ili Ni{, ali za sada su tu gde jesu. Sne`ana radi u bujanova~koj
Duvanskoj industriji, sinovi zavr{avaju {kole, a najve}i
problemi porodice Bandi} jesu oni finansijski. - Te{ko je, novca
uvek malo – govori Sne`ana. – Sinovi ne rade i sve je na nama.
Ipak, ekonomi{emo nekako i snalazimo se. Rahman bi i u penziji
ne{to da radi, ali posla u administraciji nema, dok fizi~ke poslove
on ne sme da prihvati zbog zdravstvenog stawa.
Rahmanov sin Jasmin zavr{io je sredwu ekonomsku {kolu.
Sada `eli da upi{e fakultet u Ni{u. O pozivu oficira nije razmi{qao.
Kako re~e, iz ku}e ne nosi lepa iskustva o o~evom poslu.
- Znam da nam je otac uvek nedostajao – ka`e Jasmin – i da ga nikad
sa nama nije bilo na letovawima, svadbama, proslavama ili
praznikom.
Jasminove re~i postaju jasnije u svetlu surove istine da je
potpukovnik Rahman Bandi} dve tre}ine svog porodi~nog `ivota
proveo na logorovawima, streli{tima, poligonima, bazama, u
Kopnenoj zoni ili u kasarnama, dok je samo tre}inu tog vremena
proveo u krugu porodice. Nije ga bilo u ku}i ni kada su mu se ra-
|ala dva sina, ali supruga Sne`ana, ipak, pomirqivo govori:
Mislim da je Rahman ro|eni vojnik i da je izabrao pravi poziv,
a ja sam vremenom navikla da budem `ena oficira.
Nema sumwe da lik Rahmana Bandi}a objediwuje upe~atqiv
zbir osobina koje krase ve}inu stare{ina i vojnika brigade koja
~uva mir na jugu Srbije. Wih odlikuje veliko srce, profesionalizam,
vojni~ka ve{tina, sr~anost, hrabrost, me|usobno drugarstvo,
solidarnost i veliki ugled u regionu gde `ive i rade.
Svojim qudskim i profesionalnim kvalitetima oni su stekli
poverewe ne samo srpskog `ivqa u op{tinama Trgovi{te, Bujanovac,
Pre{evo i Vrawe, ve} i Albanaca i, na taj na~in, umnogome
doprineli realizaciji dr`avne politike.
U tom kontekstu potpukovnik u penziji Rahman Bandi} predstavqa
upe~atqiv primer samopregora, istrajnog rada, po`rtvovawa
i korektnog odnosa oficira koji je dao veliki doprinos
{irewu poverewa izme|u me{tana i dr`ave. Pre`ivev{i
teroristi~ki napad, posle oporavka, on se sa jo{ ve}im elanom
posvetio produbqivawu veza i stvarawu dobrih odnosa izme|u
pripadnika vojske i lokalnog albanskog stanovni{tva.
Zoran MILADINOVI]
57

ISKUSTVA
IZ IRAKA
RAT SNAJPE
Uz improvizovana
minsko-eksplozivna
sredstva, ustani~ki
snajperisti nanose
najve}e gubitke
koalicionim
snagama
Tokom prvih meseci, pa ~ak i godina okupacije Iraka, koalicione snage ~esto su bile
izlo`ene vatrenom dejstvu ustanika iz dugih cevi razli~itih kalibara. Zajedni~ka odlika
svih tih napada bila je uglavnom slaba preciznost strelaca. Pokazalo se da nije
dovoqno samo usmeriti cev prema neprijatequ, povu}i obara~ i in{alah (ako to
Alah `eli), metak }e pogoditi ciq. Za obuku dobrog strelca, a pogotovo snajperiste,
potreban je kvalitetan i dugotrajan trena`ni period.
Danas ira~ka gerila pokazuje sve ve}i stepen sofisticiranosti u svojim aktivnostima,
te je tako i snajperistima posve}eno mnogo vi{e pa`we.
TAKTIKA STRELACA
Zapadno poimawe snajperiste podrazumeva vrlo kvalitetnog strelca sa vrhunski preciznom
pu{kom, kamufliranog do te mere da je nevidqiv oku, pa i dvogledu protivnika, koji
uz to ~esto dejstvuje sa odstojawa koja su ve}a od 1.000 metara.
Me|utim, ira~ki snajperisti nemaju adekvatnu opremu niti obu~enost, tako da su odlu-
~ili da smawe odstojawe od neprijateqa. To ne samo da im osigurava pogodak, ve} pru`a i
mogu}nost da na|u slabu ta~ku na panciru protivnika. Po{to deluju mahom u urbanoj sredini,
gde im je neophodna velika pokretqivost, preuredili su vozila tako da je strelac sakriven
u prtqa`niku, odakle mo`e nesmetano da dejstvuje.
Na zadwoj strani vozila, ~esto ba{ na samom faru, naprave se dva otvora, gorwi za
opti~ki ni{an, a dowi za cev pu{ke, dok se prtqa`nik oblo`i du{ecima i jastucima kako
bi se prigu{io odjek pucwa. To nije nova taktika, jer je jo{ IRA koristila preure|enu mazdu
za napade na britanske vojnike u Severnoj Irskoj, kao i va{ingtonski snajperista Xon
Alan Muhamed, koji je tokom 2002. godine terorisao glavni grad Amerike.
Voza~ tada ujedno ima i ulogu osmatra~a, koji bira ciqeve i parkira vozilo tako da
snajperista mo`e uo~iti metu. Posle ispaqenog hica, automobil se ukqu~uje u saobra}aj i
nestaje u reci vozila pre nego {to koalicioni vojnici shvate {ta se dogodilo. Ponekad
snajperski tim mo`e imati tri ~lana, i tada se prvi kre}e na mopedu, {to mu daje najve}u
pokretqivost, osmatra i bira ciqeve. U re|im slu~ajevima, tre}i ~lan zaustavqa ameri~ku
patrolu i, glume}i simpatizera koalicije, upozorava ih na postavqeno minsko-eksplozivno
sredstvo (koje je postavio tim snajperista), te savetuje kretawe sporednim ulicama,
usmeravaju}i patrolu ka snajperskoj zasedi. Ameri~ki vojnici su, nakon otkrivawa prvog
preure|enog automobila, u vrlo kratkom vremenskom intervalu prona{li jo{ ~etrdesetak
sli~nih vozila.
Vatra se otvara sa odstojawa koja su ~esto mawa od 50 metara. Tada se naj~e{}e ni-
{ani u glavu, jer metak probija {lem od kevlara, ili u nadlakticu sa bo~ne strane, kako bi
58
15. avgust 2007.

PU[KA TABUK
Snajperska pu{ka tabuk je, prema zapadnim merilima, namewena preciznom
strelcu, koji deluje na odstojawima od 200 do 400 metara, koja su predaleka za AK-
47, a mawa od onih za koje su obu~eni snajperisti. Razvijena je uz pomo} namenske industrije
SFRJ i zasnovana je na pu{komitraqezu RPK-47, od kog je preuzeto le`i{te
zatvara~a. Dejstvuje samo jedina~nom vatrom, kako bi se izbeglo pregrevawe cevi koje
znatno skra}uje rok upotrebe. Na cev se mogu po potrebi montirati skriva~ plamena
ili razbija~ pucwa. Uz cev du`ine 520 mm, ova pu{ka ~ak i sa standardnom municijom
7,62h39 mm ima potpuno zadovoqavaju}u preciznost na odstojawu do 400 m, {to i
jeste wena osnovna namena. Koristi standardne okvire za AK-47. Mada se u zapadnim
medijima ~esto pogre{no naziva tobok, tobuk ili ~ak tobruk, ime je dobila po mestu
zna~ajne bitke u vreme proroka Muhameda.
OBUKA TALIBANA
Ohrabreni rezultatima ustanika u Iraku, avganistanski talibani su tako|e
osnovali {kolu za snajperiste na jugu zemqe, gde su im instruktori doma}i strelci
ili eksperti iz drugih arapskih zemaqa. Do sada su talibani, prema britanskim
izvorima, iskazali vrlo slabo streqa~ko ume}e, a Amerikanci procewuju da je
{ansa da pogode metu veli~ine vojnika samo pet odsto.
RISTA
kroz wu tane prodrlo
u grudni ko{. Primarna
meta su snajperisti
koalicije, jer
su oni po prirodi
stvari najve}a pretwa
ustani~kim strelcima.
Zatim su to mitraqesci na hamerima, a potom vojni sve{tenici,
za ~ije ubistvo je raspisana nagrada od 10.000 dolara. Bolni~ari
su slede}a meta, posle wih prevodioci i vezisti, a tek na kraju,
{to je zanimqivo, komandni kadar.
Mada veliku ve}inu snajperista ~ine Ira~ani, me|u wima su
identifikovani i stranci, od kojih se naj~e{}e pomiwu ^e~eni,
zbog svog borbenog iskustva. Neki od stranaca su vrlo kvalitetni
strelci, kao {to pokazuje duel koji se odigrao 14. decembra 2005.
u Salman Paku, kada je ustani~ki snajperista sa odstojawa od 852
metra hicem iz rumunske snajperke PSL kalibra 7,62x54 mm uz
nema~ki opti~ki ni{an, za samo 15 santimetara proma{io glavu
Dilarda Xonsona, ameri~kog snajperiste. Xonson ga je pogodio
svojim drugim hicem iz snajperke DMR u kalibru .308 Winchester, a
wegov osmatra~ je neutralisao protivni~kog snajperskom pu{kom
Barrett kalibra 12,7 mm. Ubijeni snajperista nije bio Ira~anin,
ve} Sirijac, i smatra se da je do svoje pogibije usmrtio vi{e od
20 koalicionih vojnika.
ORU@JE USTANIKA
Ira~ki ustanici uglavnom koriste oru`je zaostalo iz arsenala
vojske Sadama Huseina. To su sovjetska snajperska pu{ka SVD Dragunov,
rumunska PSL, te ira~ke al kadesija, u kalibru 7,62h54 mm, te
tabuk u kalibru 7,62h39 mm. Prema zapadnim shvatawima, ovo nisu
prave snajperske pu{ke, ve} pu{ke za preciznog strelca kojima se
dejstvuje do odstojawa od 600 m. Zanimqivo je da SVD, PSL i al kadesija,
iako vrlo sli~ne i u istom kalibru, nemaju me|usobno izmewive
okvire. Opti~ki ni{ani su naj~e{}e rumunski IOR, jugoslovenski
ZRAK i kineski PSO-1 sa ~etvorostrukim uve}awem. Municija
7,62h54 mm je snajperski metak 7N1 ili probojno-zapaqivi 7B-Z-3
(B-32), s tim da se prvi koristi kada je va`nija preciznost, a potowi
zbog probojne mo}i, {to je od posebnog zna~aja s obzirom na pancire
vojnika koalicije. Tvrdi se da zrno metka B-32 probija ~eli~nu plo~u
debqine 10 mm na odstojawu do 200 metara u 80 odsto slu~ajeva.
Osim navedenih, koriste se zaplewene ameri~ke snajperske pu-
{ke i lova~ki karabini sa optikom. Tako je jedan snajperista karabinom
remington 700 u kalibru .308 Winchester, sa nadvo`waka ga|ao
voza~e ameri~kih vojnih vozila u prolazu. S obzirom na kretawe vozila
i potrebno preticawe pri ni{awewu, o~igledno je u pitawu
bio kvalitetan strelac, jer je za samo nekoliko dana ubio 10 voza~a,
s tim da je u jednom danu zabele`io ~etiri pogotka u glavu. Nedugo nakon
toga je ubijen.
Odnedavno ustanici raspola`u vrlo kvalitetnom i mo}nom
snajperskom pu{kom Steyr HS50 u kalibru 12,7 mm. Proizvo|a~ [tajer-Manliher
je ovo oru`je prvi put prikazao na sajmu naoru`awa
Shot Show u Las Vegasu 2004. godine. Re~ je o jednometki sa obrtno-
~epnim zatvara~em, du`ine 1.370 mm, s tim da je du`ina cevi 833 mm,
mase 12,4 kg sa integralnim sklopivim no`icama, bez mehani~kih ni-
{ana, sa Pikatini {inom za opti~ki ni{an. Sila okidawa obara~a
pode{ena je na 1,8 kilograma.
Iranska policija je, 2005. godine, kupila 800 takvih pu{aka za
borbu protiv krijum~ara droge. Wihova cena je oko 19.500 dolara
po komadu. Ukupna vrednost ugovora iznosila je blizu osam miliona
britanskih funti. Vlada Austrije, zemqe koja nije ~lanica Natoa,
odobrila je prodaju i pored protesta britanske vlade. Prema ameri~kim
izvorima, nepuna dva meseca posle obavqene isporuke, jedan
ameri~ki oficir u Iraku pogo|en je i ubijen tanetom kalibra 12,7
mm za koje se smatra da je ispaqeno iz ove pu{ke, ~iji probojno-zapaqivi
metak, koji proizvodi Iran, sa lako}om probija svaki pancir,
pa i oklopqeni hamer, do odstojawa od oko 1.600 metara. Tokom
nekoliko meseci, a posebno u februaru 2007. godine, ameri~ke snage
u Bagdadu zaplenile su skoro stotinu snajperki HS50, a smatra se
da je do sada oko 170 ameri~kih i britanskih vojnika ubijeno iz ovog
oru`ja. Iranski predsednik Ahmadinexad demantovao je da Iran
snabdeva ustanike oru`jem, ali ameri~ke vojne vlasti tvrde kako je
proverom serijskih brojeva ustanovqeno da je re~ o pu{kama koje su
isporu~ene Iranu.
XUBA SE VRATIO
Tokom prethodnih godina u vi{e navrata pomiwan je Xuba, bagdadski
snajperista, koji je, kako se tada tvrdilo, ubio nekoliko desetina
ameri~kih vojnika iz pu{ke tabuk, koriste}i uvek samo jedan metak,
u skladu sa motom zapadnih snajperista one shot–one kill (jedan hitac–jedan
pogodak). Do sada nije definitivno utvr|eno da li je zaista
re~ o jednoj osobi ili je u pitawu vi{e strelaca, ali je, po ameri~kim
izvorima, Xuba mo`da uhva}en 2. juna 2005, kada je sa oko 75
metara pogodio ameri~kog vojnika koji je pre`iveo zahvaquju}i panciru,
a ira~ki vojnici su pri pretresu automobila otkrili strelca.
Sa druge strane, prema zvani~nom saop{tewu Ministarstva unutra-
{wih poslova Iraka, 29. novembra 2006. uhap{en je Ali Nazar Al-
59

ISKUSTVA
Xuburi, poznat kao bagdadski snajperista. Xuburi mo`e asocirati
na nadimak Xuba. Me|utim, krajem Ramazana, u sunitskim delovima
zapadnog Bagdada stanovni{tvu se u vidu poklona delio kompakt disk
sa nazivom Xuba se vratio, titlovan na engleskom jeziku. Na wemu
komandant tzv. Bagdadske divizije snajperista tvrdi da Xuba nije ubijen,
govori o wemu kao heroju, a potom se vide grupe strelaca koji ve-
`baju ga|awe iz pu{aka M16 sa opti~kim ni{anom i na kraju snimci
28 zasebnih napada snajperista uz razli~ite komentare. Na jednom
od wih, strelac ka`e: „U ovoj pu{ci imam devet metaka i to je poklon
za Xorxa Bu{a. Ja }u ubiti devetoro qudi“, a potom ostvaruje svoje
obe}awe.
Na drugom snimku se vidi i ~uje kako snajperista ni{ani u mitraqesca
na hameru, dok ga osmatra~ upozorava da u blizini ima dosta
civila. „Samo trenutak“, ka`e snajperista, potom se ~uje pucaw i
vidi mitraqezac koji pada unapred, dok strelac dodaje „Allahu ekber“.
Na CD-u se posebno govori o psiholo{ko-propagandnom zna~aju
snimawa ameri~kih vojnika koji padaju pogo|eni hicem snajperiste
i navodi da to ima daleko ve}i uticaj na neprijateqa nego bilo kakva
druga vrsta oru`ja.
Tako|e se nagla{ava da su ustanici, kao priru~nik, tokom obuke
koristili kwigu Vrhunski snajperista (The ultimate sniper), ~iji je autor
pukovnik marinac u penziji Xon Plester. Ova poznata kwiga je
prvi put objavqena 1993. godine, i pojedini izvori je nazivaju „snajperskom
Biblijom“. Ponovo je objavqena 2006, upotpuwena iskustvima
iz Avganistana i Iraka. Ustanici su zaista prona{li vrlo kvalitetan
uxbenik.
PROTIVSNAJPERISTI
Tokom februara 2007, samo u Bagdadu zabele`eno je 36 napada
snajperista na ameri~ke vojnike, od kojih je najmawe osam imalo
fatalan ishod. Ovo je navelo koalicionu komandu da svoje snajperiste
upotrebi u ulozi protivsnajperista. Teoretski gledano, to je
najefikasniji na~in delovawa ne samo protiv ustani~kih strelaca,
ve} se tako mo`e osujetiti postavqawe improvizovanih minskoeksplozivnih
naprava (IED, Improvised explosive devices), ali i spre-
~iti napade na kolone vozila. Me|utim, za razliku od 2003, kada
je jedan snajperista imao 32 pogotka za 12 dana, sada se ponekad
dogodi da vod snajperista tokom celog turnusa, koji u Iraku traje
sedam meseci, zabele`i samo nekoliko pogodaka. Razloga ima vi-
{e, a jedan od wih je da su pre`iveli ustanici postali neuporedivo
iskusniji. Budu}i da uglavnom dejstvuju u blizini mesta stanovawa,
oni znaju lokacije na kojima Amerikanci postavqaju snajperska
gnezda, a uz to su razvili i mre`u osmatra~a, ~iji su ~lanovi ~ak i
~obani, ili deca koja ih obave{tavaju o kretawu snajperista.
@RTVE
Prema statisti~kim podacima, do sada su minsko-eksplozivna
sredstva uzrok smrti 998 ameri~kih vojnika, odnosno
35 odsto poginulih. Nije ustanovqen ta~an broj poginulih
usled dejstva snajperista, ali se navodi da su 272 vojnika
„poginula usled pogodaka iz neprijateqskog streqa~kog
naoru`awa”, a jo{ 425 „kao posledica nedefinisane neprijateqske
vatre“.
Kako se jedan narednik slikovito izrazio: „Oni ve} znaju kuda
idemo, pre nego {to tamo stignemo”. Po nare|ewu pretpostavqenih,
snajperisti moraju nositi {lem i pancir, {to ih dodatno
ometa i usporava, pogotovo ako se ima na umu da tokom 10-nedeqnog
snajperskog kursa u SAD oni nikad ne nose tu vrstu opreme. Po-
{to su ameri~ki snajperisti imali obi~aj da neutrali{u svaku potencijalnu
pretwu, de{avalo se da nastradaju nevini civili koji su
u blizini ameri~kih pozicija koristili mobilne telefone, jer se
wima ponekad aktiviraju IED. Tako|e su ubijani Ira~ani koji su hodali
pored puta nose}i lopate i a{ove, kojima se mogu ukopati IED,
iako je ~esto bila re~ o obi~nim ratarima ili gra|evinskim radnicima
koji su i{li na posao.
Novinar britanskog Independenta je zastao na praznom putu
severno od Bagdada i iza{ao iz automobila da obavi razgovor satelitskim
telefonom, ali je hicem upozorewa oteran sa tog mesta,
jer se u~inio sumwiv snajperisti na polo`aju ameri~ke jedinice
udaqene nekih 800 metara. Iz navedenih razloga, komanda je snajperistima
naredila da se vatra mo`e otvarati samo „po osobama
koje pokazuju jasne neprijateqske namere ili se anga`uju u neprijateqskoj
delatnosti”.
Zadatak snajperiste nosi i odre|ene rizike, jer oni dejstvuju u
malim odeqewima od dva do {est vojnika, te lako mogu biti izlo`eni
napadu ustanika. Tako su u jutarwim satima 21. juna 2004. ubijena
~etvorica marinaca koji su na krovu dvospratne ku}e u izgradwi,
samo 800 metara od baze svoje jedinice, osmatrali i {titili glavnu
saobra}ajnicu kroz Ramadu, tzv. Route Michigan. Oni su zamenili
prethodno odeqewe oko jedan sat ujutro, i po nare|ewu su se javqali
bazi na svakih 30 minuta sve do 7,30. Nakon toga su za}utali,
ali je u takvim slu~ajevima uobi~ajen postupak da se odeqewu ostavi
period od dva ~asa za uspostavqawe veze. Ako u tome ne uspe,
odeqewe treba da se vrati u bazu, ili se ka osmatra~nici upu}uje
odeqewe za brzo reagovawe (QRF, Quick Reaction Force). Me|utim, u
ovom slu~aju je tek oko 11,30 patroli, koja se ve} nalazila u tom delu
grada, nare|eno da obi|e osmatra~ki polo`aj. Na krovu zgrade
zatekli su tela ubijenih marinaca, od kojih su trojica usmr}ena hicem
u glavu, a ~etvrti sa vi{e pogodaka u telo, a jednom je prerezan
vrat. Marinci nisu ispalili niti jedan hitac. Istraga je utvrdila
da je, po izlasku sunca, odeqewe kojim je komandovao kaplar
Parker, jedini obu~eni snajperista, pre{lo u stawe
50 odsto pripravnosti, {to zna~i da su dvojica marinaca
spavala, a dvojica osmatrala. ^etvorica Ira~ana
su se, verovatno odeveni kao gra|evinski radnici, popela
na krov zgrade i na jo{ neutvr|eni na~in, fakti~ki
bez pru`enog otpora, ubila marince. Uzeli su dve snajperske
pu{ke, ~etiri M16, 24 okvira za M16 i osam ru~nih
bombi, a uz to i IC ni{an i kodirani radio PRC-
119F, te pancire i ~izme. Mada pojedinci smatraju da kaplar
Parker kao komandir odeqewa snosi najve}i deo
krivice, wegova udovica je izjavila da joj se on mesec dana
pre pogibije po`alio na ~iwenicu da ih pretpostavqeni
{aqu uvek na isto mesto, istim putem, u isto doba
dana, tako da ne}e biti ~udo ako neko pogine. Godinu dana
kasnije uni{teno je i {esto~lano odeqewe marinskih
snajperista u Haditi.
Ameri~ki izvori navode da ustanici u Iraku s
vremenom pokazuju sve ve}i napredak u rukovo|ewu, komandovawu
i izvo|ewu svojih operacija, {to svakodnevicu
koalicionih snaga ~ini te`om i neizvesnijom.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
15. avgust 2007.

Priprema Blagoje NI^I]
SLOVENCI U EVROPSKIM BORBENIM GRUPAMA
Od po~etka jula, dve jedinice Slovena~ke vojske,
motorizovana ~eta i vod vojne policije, anga-
`ovane su u sastavu borbene grupe Evropske unije
(EU) sa jedinicama iz Italije i Ma|arske. Slovena~ki
kontingent u sastavu ove grupe broji 195
pripadnika od kojih je 168 iz 20. motorizovanog
bataqona iz Ceqa i 27 pripadnika voda vojne policije.
Za logisti~ku podr{ku anga`ovano je sedam
terenskih vozila, 15 lakih oklopnih transportera
valuk i 21 teretni kamion. Mandat jedinica u sastavu borbenih grupa je {est meseci.
Borbena grupa EU je vi{enacionalna zdru`ena jedinica, naj~e{}e ja~ine bataqona,
oja~ana elementima borbene podr{ke i logistike, spremna za brzo reagovawe na
kriznim podru~jima udaqenim do 6.000 kilometara od Brisela. Borbena grupa je spremna
za pokret u roku od 15 dana i sposobna za samostalna dejstva od 30 do 120 dana. Aktivira
se na zahtev UN sa naj~e{}im zadacima na spre~avawu konflikata, razdvajawu
zara}enih strana, evakuaciji iz ugro`enih podru~ja i pomo}i pri izvo|ewu humanitarnih
operacija.
MERIDIJANI
PRIPREME ZA VE@BU
„ ADRIATUC EAGLE 2007”
U Splitu je odr`ana zavr{na planska
konferencija za me|unarodnu ve`bu specijalnih
jedinica zemaqa ~lanica potpisnica
Jadranske poveqe (Hrvatska, Makedonija i
Albanija) „Adriatic Eagle 2007“, koja }e biti
odr`ana po~etkom septembra na vojnom poligonu
Udbina i u Delnicama.
Nosilac organizacije ve`be je bataqon
za specijalna dejstva, uz pomo} ameri~kih
instruktora. Uz vod iz sastava ovog bataqona,
u~estvova}e i avioni hrvatskog RV,
te timovi specijalnih jedinica oru`anih
snaga Albanije i Makedonije.
RUSKA BAZA ZA ATOMSKE PODMORNICE
Rusija planira da na Kam~atki, poluostrvu
na Dalekom istoku, izgradi bazu za
stacionirawe svojih novih raketnih podmornica.
Baza }e biti izgra|ena u gradu Viqu-
~insk i bi}e opremqena infrastrukturom
potrebnom za odr`avawe borbene gotovosti
podmornica i `ivot posade i ~lanova wihovih
porodica.
Prvi stanovnik nove baze bi}e najnovija
raketna podmornica „Jurij Dolgoruki“, koja
}e sa dve nove, iz takozvane „kne`evske serije“,
zameniti ostarele podmornice tipa 667 BDR, iz sastava Tihookenaske flote. Rusija
planira da do 2017. za modernizaciju svoje ratne mornarice izgradi osam raketnih
podmornica tipa 995.
G R U Z I J A U M I S I J I U I R A K U
Gruzija se do sada pokazala kao najverniji
saveznik SAD u misiji u Iraku. Broj
gruzijskih mirotvoraca od 70 u 2003. godini
pove}ao se na 850 u 2005, s tendencijom
daqeg ja~awa mirovnog kontingenta.
Kao dokaz privr`enosti politici SAD u
borbi protiv terorizma i ~lanstvu u Nato,
gruzijski parlament je doneo odluku o
novom, etapnom pove}awu svojih snaga na
vi{e od 2.000 pripadnika.
U skladu sa takvom odlukom prvih 700
pripadnika gruzijskih specijalaca je ve}
u Kuvajtu na tronedeqnoj pripremi, odakle }e biti preme{teni u koalicionu bazu „Delta“
u Alkutu, ira~kom gradi}u na granici prema Iranu. Drugi deo predvi|enih snaga }e do polovine
avgusta, nakon iste procedure, biti preba~en u Alkut ~ime se kompletira mirovni
kontingent iz te zemqe. Wegov osnovni zadatak bi}e pomo} i obuka ira~kih grani~ara,
neposredno obezbe|ewe granice prema Iranu i presecawe puteva preko kojih se krijum-
~are oru`je i narkotici.
Zbog va`nosti zadataka, jer se grad Alkut nalazi u „crvenoj“ zoni pove}ane opasnosti,
najavqena je mogu}nost da se gruzijski kontingent oja~a delovima koalicionih snaga
iz drugih dr`ava.
UNAMID - MIROVNA
MISIJA ZA DARFUR
Savet bezbednosti UN prihvatio je
rezoluciju kojom }e u Darfur, ratom razoreni
region Sudana i popri{te najve}eg genocida
danas, najkasnije do 31. decembra
ove godine, u sastavu misije UNAMID rasporediti
oko 26.000 pripadnika mirovnih
snaga.
Ovo }e biti prva zajedni~ka mirovna
misija UN i Afri~ke unije, a zameni}e
7.000 slabo opremqenih i logisti~ki nedovoqno
podr`anih mirotvoraca Afri~ke
unije, koji svojim prisustvom i aktivnostima
u Darfuru nisu bili u stawu da zaustave
nasiqe.
U budu}em kontingentu dominira}e vojnici
iz afri~kih zemaqa, {to je i bio
uslov Sudana da prihvati dolazak mirovne
misije. Od ukupno 26.000 pripadnika, wih
19.550 }e biti profesionalni vojnici,
3.770 pripadnici me|unarodne civilne policije
i 2.660 specijalci.
61

TEHNIKA
O S V R T N A I Z L O @ B U P A R T N E R 2 0 0 7
KVALITET OTVARA
TR@I[TE
Mnogi posetioci sajma
naoru`awa slo`i}e se u jednom –
da je bilo izlo`eno mnogo vi{e
sredstava NVO nego na
prethodnim smotrama. Zato je i
interesovawe poslovnih
partnera bilo o~ekivano. A da li
}e proizvodi na{e namenske
industrije na}i i svoje inostrane
kupce, {to je i ciq ovakvih
manifestacija, vide}e se uskoro.
Kada je 29. juna na Beogradskom sajmu otvorena kapija za sve
koji `ele da vide smotru naoru`awa i vojne opreme Partner
2007 i kada su na konferenciji za novinare podeqene zahvalnice
organizatorima i u~esnicima te manifestacije, izlaga~i
su mogli da odahnu. Wihova sajamska misija je zavr{ena
– prikazali su svoje novitete i ~ekaju sklapawe ugovora, posebno
sa inostranim partnerima. A posledwi sati sajma predstavqali
su zadovoqstvo za mnogobrojne qubiteqe naoru`awa, jer im se
ukazala prilika da neposredno od predstavnika firmi ~uju sa kakvim
su konstruktorskim novinama do{li. Ovoga puta bez `urbe,
pritiska, obaveze, sasvim opu{teno i sa velikom dozom ponosa.
NASTUP JUGOIMPORTA
A {ta je sve moglo da se vidi tokom ~etiri sajamska dana
Najvi{e eksponata je, svakako, bilo na {tandu najve}eg izlaga~a
i suorganizatora Partnera 2007 Jugoimporta – SDPR. Oni su
integrisali nastup bezmalo cele namenske industrije – dvadeset
preduze}a. Izlo`ena su sredstva koja su u fazi razvoja ili su u
po~etnoj proizvodnoj fazi, a koja Jugoimport – SDPR radi zajedno
sa svojim partnerima – ustanovama Ministarstva odbrane,
Vojnotehni~kim institutom, Tehni~kim opitnim centrom, ali i sa
proizvo|a~ima.
U obilazak krenimo od Zastava-oru`ja, jer je, kako je rekao
zamenik direktora Jugoimporta – SDPR mr Nenad Miloradovi},
Kragujevac kolevka srpske vojne industrije. Direktor te fabrike
Zoran Aleksi} i wegovi saradnici predstavili su deo izlo`enih
sredstava – takti~ku pu{ku vin~ester i novitet – familiju polua-
62
15. avgust 2007.

MOTORNA INDUSTRIJA
Nije ni malo neobi~no {to su se na Me|unarodnom sajmu naoru`awa
i vojne opreme Partner 2007 kao predstavnici motorne
industrije Srbije pojavile samo dve fabrike: Zastava kamioni iz
Kragujevca i Fabrika automobila Priboj (FAP), jer su upravo
one, uz mariborski TAM, bile nosioci razvoja industrije motornih
vozila u nekada{woj Jugoslaviji. Sve {to je oru`anim snagama
u to vreme bilo potrebno silazilo je sa proizvodnih traka tih triju
fabrika.
Vremena su se, me|utim, promenila, ali stru~waci u tim fabrikama
nisu ni jednog trenutka smetnuli s uma neprekidnu potrebu
odbrambenog sistema zemqe za prevo`ewem qudi i svakovrsne
borbene i neborbene tehnike. Iz razgovora sa diplomiranim ma-
{inskim in`ewerima Milovanom Novakovi}em (Zastava kamioni),
Vladanom Nikoli}em i Miroslavom Matovi}em (FAP) saznali smo
da wihove fabrike mogu i danas da odgovore zahtevima na{e vojske
kad je re~ o isporuci odre|enog broja motornih vozila razli-
~itih namena.
Da to nije fraza svedo~i novo zastavino vozilo „turbo rival
4 h 4”. Taj ~etvoroto~ka{ mo`e da se prilagodi raznim potrebama
- po~ev od vozila za prevo`ewe maweg broja qudi pod punom ratnom
opremom i raznovrsnog materijala, pa do protivpo`arnog i
sanitetskog vozila. A ako mu se ugradi produ`ena kabina i ja~i motor,
onda se lako „pretvara” u pokretnu radionicu.
FAP iz Priboja je ponudio program koji ~ine dvoosovinska,
troosovinska i ~etvoroosovinska vozila sa pogonom na sve to~kove.
Re~ je o tri vrste vozila: terenskom vozilu za posebne namene
(FAP 1118 BS/36 4x4) nosivosti ~etiri tone, vozilu za eksploataciju
u te{kim zemqi{nim uslovima (FAP 2228 BS/AV 6h6) nosivosti
sedam tona i vi{enamenskom terenskom vozilu (FAP 3035 RBS/AV
8h8) nosivosti 10 tona.
Kad je re~ o vojnim potrebama, pa`wa je usmerena, pre svega,
ka modelu ozna~enom brojkom „1118”, jer to vozilo treba da zameni
danas ve} uveliko zastarele TAM-ove kamione. Fapova „hiqadustoosamnaestica’’
je prototip koji je pro{ao sva fabri~ka ispitivawa,
a opitovawa u TOC-u privode se kraju. O~ekuje se da bi
trebalo da po~etkom idu}e godine sa Fapovih proizvodnih traka
si|e nulta serija tih savremenih terenskih vozila. Wihova namena
je vi{estruka jer mogu da se koriste za prevo`ewe vojnika, tran-
utomatskih karabina, ~ija je osnova automatska pu{ka M 77. U
novom izdawu je i popularna automatska pu{ka M21, sada sa
vidnim poboq{awima – optoelektronskim ni{anskim ure|ajem i
tzv. top lampom.
Zastava-oru`je prikazala je i deo civilnog programa koji
izvozi na ameri~ko tr`i{te, te familiju pi{toqa CZ 99 {korpion
i CZ 05, ali i kompletan streqa~ki program – od familije
automatskih pu{aka kala{wikov, pu{komitraqeza i pu{aka u
Nato kalibru, do crne strele. Tu je i vedeta osamdesetih godina,
jedan od najboqih topova na svetu tog vremena, u kalibru 30 mm.
Pre 12 godina razvijen je i top sa dvostrukim hrawewem i on se
na sajmu nalazio ispred hale III u varijanti vidre, kao i dva protivavionska
topa kalibra 30 mm.
Iako je na sajmu bio skromno predstavqen proizvodni program
Prvog partizana iz U`ica, wihovi rezultati su sjajni – dugo
godina imaju odli~no uposlene kapacitete i mahom izvoze svoje
proizvode.
Direktor Kru{ika Jovan Davidovi} imao je i razloga za
slavqe jer je iz Nikinaca dobio radosnu vest – re~ je o prijemu
druge serije nevo|ene artiqerijske rakete za vi{ecevni baca~
raketa za jednu evropsku zemqu. To je, kako je istakla Sne`ana
Milovanovi}, potvrda da kvalitetan prizvod uvek na|e kupca.
Ona je dodala:
– Ve}ina ugovora koje sada realizujemo jesu razvojni zadaci,
jer kupci tra`e ne{to novo, a kako mi nemamo dovoqno novca
za razvoj, koristimo priliku da preko izvoznog ugovora napravimo
i ne{to novo i poboq{amo postoje}a sredstva. O~ekujemo
i novi ugovor za modifikaciju maqutke, koju razvija VTI, u
saradwi sa SDPR-om. Tako|e, pove}avamo domet mina i minobaca~a
koje proizvodimo.
Jugoimport – SDPR je, zajedno sa svojim poslovnim partnerima
– Kompanijom EdePRO i Vojnotehni~kim institutom predstavio i
dalekometne rakete 122 mm, dometa 40 km, zatim novu granatu
105 mm, sa jedinicom generatora gasa, koja pove}ava domet za oko
30 odsto i koju je razvio VTI, a proizvela Sloboda iz ^a~ka. Tu je
i dalekometna artiqerijska granata 155 mm, dometa 44 km, i budu}a
zvezda, a nadaju se i adut na{e vojne industrije – projektil V-
LAP sa gasogeneratorom za pove}awe dometa i raketnim motorom.
Koristi}e je nova NORA B-52, a o~ekuje se da }e domet biti 65 kilometara.
Na {tandu Jugoimporta – SDPR bili su izlo`eni i neki od
optoelektronskih sistema koje razvijaju ve} vi{e godina, na primer,
dnevno-no}na ni{anska sprava sa termovizijskom kamerom.
Taj prototip je ura|en u saradwi sa Institutom sa fiziku i preduze}em
MTT INFIZ iz Zemuna. Prikazana je i verzija te sprave
prilago|ena tenku T-55.
Osnova za savremeni koncept ratovawa, tzv. mre`no-centri~nog
ratovawa, jeste komandno-informacioni sistem. Taj sistem
je razvio Jugoimport – SDPR u saradwi sa Elektronskim
fakultetom iz Ni{a. On omogu}ava svakom komandantu, do najni-
`eg nivoa dejstvuju}ih jedinica, da ima virtuelnu sliku boji{ta,
ili, kako se ka`e, zajedni~ki sliku – svi imaju iste podatke da bi
se olak{alo komandovawe, pove}ala brzina reakcije, olak{alo
uo~avawe ciqeva i smawile „magle rata“ – neizbe`na konfuzija
sportovawe materijala, za vu~u oru|a, a i kao platforme za postavqawe
artiqerijskih sredstava razli~itog kalibra i veli~ine,
~ija masa ne prelazi ~etiri tone.
Drugo Fapovo vozilo je usavr{ena varijanta starijeg modela
– FAP 2226 6h6. Na tom vozilu je nov motor koji zadovoqava
normative EURO-3, pove}ana mu je nosivost, mewa~ je savremeniji,
a ugra|ene su i nove osovine koje omogu}avaju ve}u pokretqivost.
[asija je ostala ista. Na wu je mogu}e postaviti posebne
kabine za ve}e pokretne radionice, razne laboratorije i opremu
za komandovawe (komandno vozilo) i, {to je va`no – modifikovano
vozilo je osposobqeno za vu~u haubice kalibra 155 mm.
Svi kamioni imaju pneumatike koji se u toku vo`we mogu dopumpavati,
a u slu~aju da ih probu{i pu{~ano ili neko drugo zrno – vozilo
mo`e da prevali oko 50 km – do prve pokretne vojne radionice
ili nekakvog servisa gde }e o{te}ena guma biti zamewena.
Tre}e vozilo (model 3035) je vi|eno i kao platforma za na-
{u dalekometnu NORU. Za ovo vozilo mogu}e je prika~iti posebnu
prikolicu velike nosivosti (proizvod Go{e iz Smederevske Palanke)
namewenu prevo`ewu vrlo te{kih tereta (tenkovi i druga
oklopna vozila). Vozila te vrste su nekada uvo`ena. Ako treba,
ona se danas u FAP-u mogu proizvoditi, jer su u celosti sa~uvani
kapaciteti i tehnologija.
Iz FAP-a s neskrivenim zadovoqstvom isti~u kako su ve}
potpisali, ili im predstoji potpisivawe, vi{e ugovora o izvozu
proizvoda u neke zemqe Bliskog istoka.
63

TEHNIKA
na boji{tu. Sistem je razvijen je
u okviru projekta modernizacije
tenka M-84 i svaki komandir tog
tenka ima taj ure|aj. Kao podloga
slu`i digitalna karta.
Jugoimportova zvezda je i
vi{enamenska optoelektronska
multisenzorska platforma napravqena
za komandira tenka. Za
savremeno boji{te bitna je odlika
sistema da omogu}i akviziciju
ciqa na boji{tu i pre vizuelnog
kontakta.
U svetu postoji te`wa da se
za potrebe specijalnih i uop{te
lako mobilnih snaga razvijaju {to
lak{a, a {to dalekometnija oru-
|a za podr{ku. Na sajmu je prikazana
nova generacija minobaca~a
60 mm za cevi du`ine 1.200 i
1.500 mm, dometa oko {est kilometara,
{to je vi{e od standardnih
minobaca~a slede}e klase
82 mm, a zadr`ane su sve ostale
odlike stabilnosti i brzine vatre.
Minobaca~ je lako prenosiv,
jer ima mawe od 25 kg.
Bila je izlo`ena i modularna
pogonska grupa MPG 780,
koju radi 14. oktobar, za modernizaciju
tenkova serije T. Ima
vi{egorivi motor snage 780 KS,
sedmostepenu transmisiju, vazdu{ni
filter visokog kvaliteta,
kompaktne dimenzije i, {to je
va`no, zamewuje se za mawe od
15 minuta.
Na Jugoimportovom {tandu
bio je i IRITEL, vode}a ku}a u oblasti elektronike i telekomunikacija
u Srbiji. Verica Marinkovi} obja{wava da je na sajmu izlo`en
deo wihovog proizvodnog program iz oblasti radio-komunikacija.
Re~ je o tri ure|aja za elektronski rat – digitalni radarski
prijemnik koji je ura|en u okviru modernizacije radara P-12.
Testiran je i u funkciji. Zatim, to su celularni ometa~i koji su
primenqivi i za civilne i za vojne svrhe, a koji slu`e za ometawe
mobilnih komunikacija (na sajmu su izlo`eni u funkciji vojnih ciqeva
– onemogu}ivawa aktivirawa eksplozivnih sredstva, zna~i u
borbi protiv terorizma). Tre}i Iritelov eksponat je soft-rad
platforma za razvoj u oblasti softverskog radija i softverskog
radara.
Familija „Zastavinog” oru`ja
OHRABRUJU]I UGOVORI
Sa sajmom se ove godine poklopila i 58. godi{wica
postojawa Jugoimporta – SDPR. Stevan Nik~evi}, direktor
Jugoimporta – SDPR je, na prigodnom skupu, istakao da
se, pored sajma, odvijaju i druge poslovne aktivnosti te
firme. Zavr{ava se prijem i testirawe Kru{ikove robe
za jednu zemqu Evropske unije, potpisali su ugovore sa nekim
zemqama Dalekog istoka, tako|e za robu Slobode i
Kru{ika, a u realizaciji je ugovor za izvoz Zastavine pu-
{ke M21 na tr`i{te Latinske Amerike. Tako|e, privodi
se kraju jo{ jedna od zna~ajnih faza u realizaciji ugovora
o remontu MiG- 29 za najzna~ajnijeg partnera - Ministarstvo
odbrane.
IZLOG ZNAWA
Drugi po veli~ini izlaga~ bio je Vojnotehni~ki institut. Oni
su izlo`ili oko 30 eksponata, koji su rezultat najnovijih istra`iva~kih
i razvojnih projekata. Direktor VTI pukovnik dr Mladen
Panti} ka`e da su najzna~ajniji, svakako, modernizacija rakete
maqutka, bespilotna letelica i avion za {kolsku obuku lasta 95.
Kada je re~ o modernizaciji rakete maqutka uspeli su da realizuju
tri varijante – raketu sa tandem bojnom glavom, raketu sa klasi~nom
kumulativnom bojnom glavom i raketu sa bojnom glavom koja
omogu}ava vrlo efikasno dejstvo koriste}i temperaturu i pritisak,
tzv. raketa sa termobari~nom bojnom glavom.
Veliko interesovawe posetilaca vladalo je za prototip mini-bespilotne
letelice i za avion lasta. Prototip bespilotne letelice
je testiran i dobijeni rezultati
veoma ohrabruju. U VTI
se nadaju da }e za vrlo kratko
vreme kompletirati prototip
bespilotne letelice. I ne samo
to, ve} da }e u narednim projektima
raditi na realizaciji i jedne
mikro-bespilotne letelice.
Pukovnik Panti} isti~e da je
u centru pa`we na Partneru bila
i laserski vo|ena bomba.
– Kompletirali smo dva prototipa,
jedan je bio na izlo`bi
naoru`awa u Abu Dabiju, februara
ove godine, a drugi smo izlo`ili
ovde. Uspeli smo da prika`emo
zainteresovanima i
funkciju laserski vo|ene bombe,
na~in wenog upravqawa, softver
koji je kreiran za potrebe
vr{ewa funkcija, itd. Taj projekat
smo planirali da zavr{imo
do kraja ove godine, a posle toga
slede ispitivawa prototipa.
Svi ti projekti Instituta dobra
su referenca ne samo te
ustano ve ve} i odbrambene industrije
Srbije.
Rezultate svog znawa predstavile
su na Partneru, svaka
iz svog domena, i dve akademije
– Vojnomedicinska i Vojna
akademija. Akademci su, zajedno
sa profesorima, prikazali
razvojne projekte koje su radili
s ciqem unapre|ewa nastave.
Jedan od tih projekata, Model
integrisanog navigacijskog
sistema koji podrazumeva integraciju
dva senzora – inercijalnog
i GPS, zapo~eli su 2004.
godine. Potpukovnik Rade
Stan~i} sa Katedre elektronskih borbenih sistema VA ka`e da
su osmislili algoritam koji obezbe|uje kvalitetnu integraciju ta
dva senzora i dovoqnu ta~nost rada navigacijskog sistema. U svetu
se na tome radi ve} desetak godina, a kod nas je to pionirski
poduhvat.
Takve integracije primewuju se ne samo u vojsci ve} i u civilstvu.
Danas se koriste na svakom objektu koji je vo|en u prostoru,
bilo da su to bespilotne letelice, vo|ene rakete, miniroboti
na boji{tu, krstare}e rakete, borbena vozila. Kada je
re~ o civilstvu, na taj na~in se prate vozila, objekti na vodi,
jahte, mawi brodovi, mawe komercijalne letelice i drugo. Kod
ovih sistema zna~ajno je {to oni u razumqivom vremenu mogu da
nadomeste nestanak GPS signala (na primer u tunelu) i nastave
da prate objekat u realnom vremenu. Ispitivawa su dala jako dobre
rezultate i potpukovnik je, zajedno sa kolegama sa Elektronskog
fakulteta, o tom softveru izlagao na jednoj nau~noj konferenciji
u Sankt Peterburgu u Rusiji.
Znawem su se na sajmu predstavili i pripadnici Vojnogeografskog
instituta. Wihove karte, posebno digitalne, pobudile
su o~ekivanu pa`wu stru~nih posetilaca, a informaciju vi{e
dobijali su i ostali radoznalci.
Od velikih svetskih proizvo|a~a sredstava NVO bili su
prisutni Tales i Rode i [varc. Wihov proizvodni asortiman je
dobro poznat, a dobro ure|eni {tandovi privukli su posebnu
pa`wu prisutnih. Pretposledweg dana sajma Tales je imao i posebnu
prezentaciju firme.
64
15. avgust 2007.

Novinu ovogodi{weg Partnera predstavqa i bogat prate}i
program, posebno predavawa. Prvoga dana, kako se i o~ekivalo,
bilo je re~i o reformama u Ministarstvu odbrane i mestu i ulozi
odbrambene industrije u wima. Potom su svoje ustanove i delokrug
rada predstavili direktor Vojnotehni~kog instituta pukovnik
prof. dr Mladen Panti} i pukovnik dr Novak Vuk~evi} iz Tehni~kog
opitnog centar.
PRATE]I PROGRAMI
Posebno su bila zanimqiva predavawa o rezultatima pojedinih
ispitivawa. Aleksandar Nikoli} iz Tehni~kog opitnog centra
prikazao je kako je ispitivan terenski automobil FAP 1118 u
uslovima eksploatacije, a potpukovnik mr Miroslav \or|evi} je,
govore}i o sredstvima individualne za{tite – za{titnim prslucima
i {lemu, ispri~ao zanimqivu pri~u o metku.
Kvalitet je bila re~ koja se naj~e{}e ~ula na skupu, a pukovnik
dr Branislav Jaki}, zamenik na~elnika Uprave za odbrambene
tehnologije, podsetio je da je srpska vojska odavno znala za kvalitet.
I danas u francuskoj vojsci postoji termin srpska proba u
znak se}awa na to kako su Srbi 1805. ispitivali kvalitet topova
– vozili su ih 40 km po makadamu. Kada je po~ela izrada topova u
Kragujeva~koj topolivnici, mnoga tada{wa uputstva bila su poput
dana{weg ISO 9001, a ~ak 60 odsto tada{wih uputstava mogli bismo
i sada da primenimo.
Kvalitet je bio i ostao jedan od imperativa savremene vojske,
a s ulaskom u Partnerstvo za mir sve vi{e }emo biti u situaciji
da primewujemo standarde kvaliteta Natoa prilikom
izrade sredstava NVO.
Bo{ko Dimitrijevi} iz TRZ Kragujevac pri~u o budu}nosti
jedne vojnodohodovne ustanove povezao je sa stalnim unapre-
|ewem kvaliteta poslovawa i instalirawem sistema menaxmenta
kvaliteta kao podloge za podizawe efikasnosti i efektivnosti
procesa.
– Ne postoji ne{to {to je kona~no kvalitetno i {to se ne
da nadma{iti – rekao je Dimitrijevi} i dodao:
– Stalnim poboq{anima kvalitet je evoluirao u izvrstan,
{to podrazumeva superiornost u odnosu na druge u istoj
grupi i kategoriji.
Na svakom sajmu ima i veoma zanimqivih i do tada nevi|enih
ure|aja i sistema. Na {tandu Jugoimporta takav je bio i monohromatski
printer, koji je predstavio 3D-Caddit d.o.o, zastupnik danske
firme KONTEKS. Taj printer ima mogu}nost da, na osnovu re{ewa
projektovanog u nekom softveru za 3D, napravi predmet veran originalu,
naravno umawen da bi se uklopio u prostor 20h25h20 cm, a
kod kolor ure|aja i ve}i – 25h30h30 cm. Miqenko Prohaska, generalni
menaxer firme koja nudi taj ure|aj na na{em tr`i{tu, ka`e
da {tampa~ olak{ava posao konstruktorima, jer oni mogu pre finalne
izrade prototipa da provere neke od wegovih odlika. Ta ma-
{ina je mo}na i ima {iroku primenu – od arheologije, arhitekture,
ma{instva do medicine. A imali smo priliku da vidimo i wenu vojnu
namenu – za Vojnotehni~ki institut ura|en je model vozila „vuk“.
Modeli se prave od celuloznog praha, a vezivni element je
te~nost poput lepka. Nanosi se sloj praha, kao osnova, pa lepka i
boje (kod kolor {tampa~a) i objekat raste do konstruisane veli~ine.
Jedan 3D kolor {tampa~ radi sa tri vrste materijala, izme|u
ostalog i sa elasti~nim.
Na {tandu Prve petoletke – namenska iz Trstenika isticala se
neobi~no{}u crna vazdu{na pu{ka pod oznakom viktor M16. In`ewer
@ivota Vu~i} ka`e da je to jedna od najsavremenijih vazdu{nih
pu{aka. Ima snajper, ugra|en je prigu{iva~, laserski obele`iva~
ciqa, a kao pogonsku energiju koristi komprimovani vazduh, pritiska
210 bara, koji se nalazi u aluminijumskoj boci (400 ml), odvojivoj
od pu{ke. Ima rotiraju}i magacin sa 16 dijabola. Brzina dijabole
je 250 m/sek. Okida~ je dvostepeni pode{avaju}i, kalibar 4,5 mm
ili 5,5 mm. Izuzetno je precizna. Pogodna je za sportski lov, a mogu-
}a je i primena za specijalne namene. Prva petoletka proizvodi jo{
jednu vazdu{nu pu{ku viktor M01 koja nimalo ne zaostaje po preciznosti.
Ove godine se po prvi put na sajmu naoru`awa pojavio Vojni
muzej. Na malom prostoru predstavqen je razvoj oru`ja od prvog komada
oblikovanog neolitskog kamena do danas.
VOJNI MUZEJ
– Razvoj oru`ja svedo~i o razvoju qudske civilizacije – ka`e
Branka Milosavqevi}, muzejski savetnik. – Oru`je predstavqa deo
op{teg kulturnog nasle|a, ~esto i predmet primewene umetnosti izuzetne
lepote. Ono svedo~i o napretku tehnike i tehnologije, razvoju
vojne tehnike i industrije, a i o modi i ukusu odre|enog doba. U vitrinama
su mogle da se vide pu{ke fitiqa~e, kremewa~e, kola{ice,
kapislare, repetirke... Izlo`ena je i prva doma}a pu{ka Mauzer-
Milovanovi}, kalibra 10,15 mm. Ciq te izlo`be bio je da nas postepeno
uvede u vreme modernih tehnologija gde staro oru`je deluje
gotovo nevino i bezopasno.
Akademija tehni~kog rowewa, privla~ila je sve posetioce izlo-
`enim eksponatima i misti~nom atmosferom dubokog mora.
Mira [VEDI]
Snimio Jovo MAMULA
Iz „Kru{ikovih” pogona:
municija za minobaca~e
65

I Z L O @ B A N A K A L E M E G D A N U
POGLEDAJ DOM SV
Od 8. juna do 1. septembra
Savsko {etali{te na Kalemegdanu
popri{te je neobi~ne izlo`be u
organizaciji Francuskog kulturnog
centra
Projekat „Zemqa vi|ena s neba“, zapo~et 1994, ro|en je iz
sna Jana Artis-Bertrana da napravi op{ti pregled stawa
Zemqe na pragu 21. veka. Taj sveobuhvatni projekat, koji je
zahtevao prili~no velika sredstva i ozbiqan pristup,
imamo prilike da vidimo i u Beogradu. Bertranov tim je do
sada boravio u vi{e od 150 zemaqa, fotografisao na hiqade
lokaliteta i jo{ uvek u wega ula`e dobar deo svog vremena i
energije. Dok neki fotografi nastoje da nas povedu u svoj
vlastiti svet, Jan i wegov tim `ele da nam poka`u svet u kome
`ivimo. Wihove teme su na{a zemqa i weni stanovnici,
„uhva}eni” s po{tovawem i radoznalo{}u u kadar sa kojim
svaki posmatra~ mo`e da se identifikuje.
Iako ovo svedo~ewe poziva sve nas da preuzmemo svoj deo
odgovornosti za zate~eno stawe na planeti, ono odi{e velikim
optimizmom. Svaki portret, bilo da prikazuje Zemqu ili wene
stanovnike, te`i da istakne ono najboqe kako bi probudio
najboqe u nama samima. Zato {to ~ovek dobija najja~u voqu da
za{titi upravo ono {to je nau~io da razume i voli.
Bertran o svemu tome govori:
„Bli`ila se 2000. godina i ja sam `eleo da pokrenem
jedan ambiciozni dugoro~ni projekat. Jo{ od prou~avawa
lavova, priroda je bila jedna od mojih najve}ih preokupacija,
iako tada nisam bio toliko zainteresovan za odr`ivi rast
15. avgust 2007.

O Jan Artis-Bertranu
^UVAR BUDU]NOSTI
Jan Artis-Bertran, ro|en 1946, oduvek je voleo
prirodu. Fotografijom je aktivno po~eo da se bavi
krajem sedamdesetih godina dok je u Keniji, zajedno sa
suprugom Anom, prou~avao svakodnevni `ivot ~opora
lavova. Shvatio je da ~iwenice treba da iznosi pomo}u
slika, a ne re~i. Kad je postao pilot balona sa
toplim vazduhom i po~eo da eksperimenti{e sa fotografisawem
iz vazduha, otkrio je i lepotu sveta
vi|enog sa neba.
Godine 1981, po povratku u Francusku, objavio
je „Lavove“, prvu u seriji od 80 kwiga. Zapo~eo je i
karijeru fotoreportera i tesno je sara|ivao sa
raznim prirodwacima, ukqu~uju}i Dajan Fosi, koja je
prou~avala planinske gorile u Ruandi. Wegovi
radovi su objavqeni u mnogim svetski poznatim ~asopisima, kao
{to su „Pari Ma~“, „Geo“, „Lajf“ i „Nacionalna geografija“.
Godine 1991. osnovao je „Altitid“, prvu fotografsku agenciju
specijalizovanu za fotografije iz vazduha. Pod pokroviteqstvom
Uneska, devedesetih godina zapo~eo je svoj najambiciozniji
projekat: stvarawe banke fotografija Zemqe vi|ene sa neba.
Ciq mu je bio da napravi dosije o `ivotnoj sredini za sada{we i
budu}e generacije. Wegov rad je objavqen 1999. i kwiga „Zemqa
vi|ena sa neba“, prevedena na 24 jezika, postala je jedan od bestselera
me|u ilustrovanim kwigama po{to je prodata u vi{e od
tri miliona primeraka {irom sveta. „Zemqa vi|ena sa neba“ je
tako|e izlo`ba na otvorenom koja je do sada obi{la vi{e od 100
gradova {irom sveta i privukla vi{e od 100 miliona posetilaca.
Ovaj projekat jo{ nije zavr{en. Mnoge zemqe tek treba
posetiti, a geografske koordinate, navedene uz svaku fotografiju,
omogu}i}e nau~nicima i drugim fotografima da lociraju i
dokumentuju mewawe tih lokaliteta.
Godine 2003. pokrenuo je akciju „Ostalih {est milijardi“.
Kamermani putuju po svetu i sre}u i intervjui{u qude kako bi
napravili portret planete iz ugla wenih stanovnika. Do sada je
snimqeno oko 4.000 razgovora u vi{e od 65 zemaqa.
Pre dve godine Jan Artis-Bertran je osnovao „GudPlanet“,
neprofitnu organizaciju koja promovi{e odr`ivi razvoj, lajtmotiv
svih wegovih projekata. Jan bi voleo da omogu}i svakome od
nas da postane ~uvar budu}nosti na{e planete i, samim tim, na{e
sopstvene budu}nosti. Tako|e je re`irao seriju od ~etiri dokumentarna
filma u trajawu od po dva sata pod nazivom „Zemqa
vi|ena sa neba“, prikazanu na francuskoj televiziji 2006–2007,
a ove godine je zapo~eo i rad na dugometra`nom filmu o stawu
`ivotne sredine u svetu i izazovima sa kojima se suo~avamo.
OJ AN\ELE
koliko za o~uvawe izuzetnih lokacija. Me|utim, rade}i na
terenu, brzo sam shvatio da ~ovek ne mo`e da se odvoji od
pejza`a. Postepeno sam postao ube|en da zalagawe za teoriju
odr`ivosti predstavqa pravi put ka razumnom obliku razvoja.“
Kako to obi~no biva, u po~etku niko nije verovao u
projekat „Zemqa vi|ena s neba“: dvesta pisama poslatih
potencijalnim partnerima mahom su ostala bez odgovora.
Posle velike bitke da se i drugi pridobiju za taj plemeniti
poduhvat, tim je uspeo da prikupi potreban materijal i nov~ana
sredstva. Cela ekipa je dobila poziv da, pod pokroviteqstvom
Uneska, leti iznad nekoliko zemaqa. „Klub Mediterane“ je
naru~io kwigu o svojim odmarali{tima vi|enim iz vazduha. To
je bio po~etak. Pomo} je stigla i od izdavawa kwiga kao {to su
„Kuvajt vi|en s neba“, „Maroko iz vazduha“, te od ugovora sa
raznim ~asopisima koji su tra`ili snimke iz pti~je
perspektive. Zna~ajnu podr{ku pru`io je i „Fuxi film“ u vidu
besplatnih filmova i razvijawa. Jan je tako|e pozajmqivao
novac i ulagao svoj.
Tako je za`iveo i jo{ traje projekat u kome zna~ewe
prevladava nad pukom lepotom, delo zaqubqenika u prirodu,
dokumentarno po svojoj su{tini, zbog ~ega je poseban zna~aj dat
opisima slika, kako bi projekat dobio pedago{ku dimenziju.
D. MARKOVI]

KULTURA
Tradicionalna likovna kolonija na Rajcu
SLIKE UNIZANE
LEPOTE
NOVA IZDAWA
KWIGA O
PRVIM
^ETNICIMA
Nedavno je prostorijama
Udru`ewa ratih vojnih
invalida u Beogradu
predstavqena kwiga
istori~ara Vladimira
Ili}a „Srpska ~etni~ka
akcija 1903–1912”
^atvrta likovna kolonija uqa na
platnu otvorena je 23. jula u
vojnorekreativnom centruRajac, u
organizaciji Centralnog doma Vojske
Srbije, a pod pokroviteqstvom Uprave
za odnose sa javno{}u Ministarstva
odbrane.
Slikarsku radionicu otvorio je
pukovnik Zoran Sari}, na~elnik
Centralnog doma, koji je tom prilikom
naglasio zna~aj likovnih kolonija kao
svojevrsnih akademija dru`be, znawa i
ume}a, boga}ewa ba{tine, nadahnutosti
i razmene iskustava.
„Umetni~ka ~eta“ u kojoj je bilo 19
slikara, u tih dvanaest dana
promi{qawa bojom, ~etkicom i hemijom,
darovala je kulturi preko 60 radova.
Svaki od umetnika imao je obavezu da
tri svoja dela nastala na koloniji
ustupi kolekciji Centralnog doma Vojske
Srbije. Slike }e biti prikazane na
tradicionalnoj mitrovdanskoj izlo`bi,
zajedno sa delima koja }e nastati na
predstoje}oj koloniji u Topoli.
M. BUBAWA
Snimio J. MAMULA
Kwiga
„Srpska ~etni~ka
akcija
1903–1912”,
istori~ara
Vladimira
Ili}a, koja je
nedavno
predstavqena
{iroj ~itala~koj
publici, prema
re~ima
recenzenta ovog
dela, prof. dr Rado{a Qu{i}a,
predstavqa „zna~ajan doprinos srpskoj
istoriografiji o problematici o kojoj se
danas malo zna i o kojoj je najvi{e, a ipak
nedovoqno, pisano u me|uratnom periodu i
to uglavnom po se}awu ili pri~awu
u~esnika. Ili}ev rukopis je prvi
obuhvatniji istra`iva~ki poduhvat na ovoj
tematici i plod je vi{egodi{weg rada u
Arhivu Srbije i arhivima SANU i
Vojnoistorijskog instituta. Pored toga,
autor je koristio svu poznatu literaturu
vezanu za ovaj deo srpske istorije”.
O kwizi, koju je izdao IP „Ekolibri”
iz Beograda, govorili su istori~ar dr
Mili} Petrovi}, predsednik Udru`ewa
ratnih dobrovoqaca 1912–1918, wihovih
potomaka i po{tovalaca Milorad Mani} i
autor. Program je vodila Radmila
Aramba{i}, a delove iz ove zanimqive
kwige ~itao je dramski umetnik Zoran
Simonovi}.
Istom prilikom javnosti je
predstavqena i monografija „Ustanak u
Toplici i Jablanici 1917” o kojoj smo ve}
pisali. Osim autora monografije Novice
Pe{i}a, Dobrosava Turovi}a i Predraga
Pavlovi}a, o ovoj kwizi govorili su i
Milorad Mani} i dr @ivan Stojkovi}.
D. K. M.
68
15. avgust 2007.

„DOBROVOQA^KI GLASNIK“
O T A X B I N S K A
U D R U @ E W A
Posve}en humanitarnim,
rodoqubivim i otaxbinskim udru`ewima,
dru{tvima i organizacijama u Kne`evini i
Kraqevini Srbiji do 1918. godini,
najnoviji, 29. broj „Dobrovoqa~kog
glasnika” objavquje prikaze organizacija i
rada vi{e desetina institucija posve}enih
dobrobiti svoje zemqe i wenim qudima.
Autor priloga Helena P. Jerini} znala~ki
je prikupila i sa`ela podatke o ciqevima
wihovog formirawa i rezultatima,
posebno nagla{avaju}i da su to najve}im
delom organizacije ~iji su humanitarni,
rodoqubivi i socijalni programi bili
iskqu~eni iz svake strana~ke aktivnosti i
drugih uticaja sa strane. Prakti~ne
aktivnosti tih udru`ewa, dru{tava i
organizacija bile su usmerene ka
prosperitetu srpskog naroda u raznim
sferama dru{tvenog `ivota. Kulturno i
zdravstveno prosve}ivawe, u to vreme,
velikog broja neukih i nepismenih qudi,
pru`awe materijalne pomo}i siroma{nim
slojevima, o~uvawe i razvijawe
rodoqubqa bile su, najve}im delom,
okosnica wihovih programskih
opredeqewa i delovawa.
Me|u tim brojnim humanitarnim
organizacijama bilo je @ensko dru{tvo,
osnovano 1875, Dru{tvo za potpomagawe
i vaspitavawe siro~adi i napu{tene dece,
osnovano 1877. u Beogradu, Dru{tvo
svetog Save (1886), koje je za nepunu godinu
u svoje redove privuklo vi{e od {est
hiqada ~lanova, Dru{tvo za ~uvawe
narodnog zdravqa, koje je, po~etkom
pro{log veka, izdavalo list „Zdravqe” i u
svom sastavu imalo oko 60 podru`nica u
Srbiji… Tu su i udru`ewa Trezvenost,
[kola doma}instva, Materinstvo, Kolo
srpskih sestara, Crveni krst Srbije,
Srpska majka, Srpska bra}a, i druga.
Brojan je i spisak organizacija koje
neguju slobodarske tradicije srpskog
naroda i prakti~no rade na
osposobqavawu mladih za u~e{}e u
odbrani zemqe ukoliko se za to uka`e
potreba. A takvih potreba, potvrdili su
kasniji doga|aji, bilo je i te kako. Uz
ostale, re~ je o Vite{kom dru{tvu „Du{an
silni”, Udru`ewu studenata „Slovenski
jug”, koje se zalagalo i za „uspostavqawe
narodne vojske koja }e se nedeqom i
praznikom okupqati na odre|enim mestima
radi ve`bawa i rukovawa oru`jem i
izvo|ewu ga|awa”. Sa sli~nim programima
i ciqevima delovali su u to vreme i
Srpska ~etni~ka organizacija, Narodna
odbrana, Sokolski savez, Savez
dobrovoqaca Kraqevine Srbije, i druge
organizacije.
U okviru redovnih rubrika Glasnika,
u ovom broju pa`wu privla~e tekstovi o
aktuelnim dru{tvenim, politi~kim i
ekonomskim kretawima u Srbiji. Posebno
je ilustrativno izlagawe „Srbija danas –
suo~avawe sa pro{lo{}u” akademika
Vasilija Kresti}a, koje ~asopis objavquje
u rubrici „Srbi, {ta i kako daqe” Isto
se odnosi i na intervju sa teologom dr
Markom Markovi}em „Politika prema
Srbima nema ~asti”, preuzet iz
„Politike”.
Stalna rubrika „Istra`ivawa”
obiluje prikazima qudi i doga|aja koji su
obele`ili srpsko-turske ratove u drugoj
polovini 19. veka i Prvi svetski rat. Re~
je o prilozima u kojima su objavqeni malo
poznati podaci, neki ~ak i potpuno
nepoznati qubiteqima istorijskih {tiva.
Izuzetnu pa`wu privla~i izve{taj
Makedonsko-srpskog dru{tva iz Bitoqa
koje je, na inicijativu Udru`ewa ratnih
dobrovoqaca 1912–1918, wihovih
potomaka i po{tovalaca, obavilo
istra`ivawe lokacija i postoje}eg stawa
znanih i neznanih grobova i grobaqa na
Kajmak~alanu, u kojima su sahraweni
izginuli srpski ratnici.
U ovom broju Glasnika je i vi{e
priloga o manifestacijama obele`avawa
devedesetogodi{wice Topli~kog ustanka,
koje su nedavno odr`ane u Beogradu i
{irem podru~ju Toplice i Kopaonika.
R.RISTI]
PREDSTAVQAWE
KWIGE QUBICE
STEVANOVI]
PRIMER ^ISTOG
JEZIKA
U Udru`ewu kwi`evnika Srbije
promovisana je kwiga „Spasilac“ Qubice
Stevanovi}, vi{estrukog pobednika na
konkursima lista „Vojska“, organizovanih
pod motom „Otaxbina sad i uvek“.
Petu kwigu tog autora predstavili su
Mom~ilo
Mitrovi},
direktor
Izdava~ke ku}e
„Partenon“,
Dragan
Laki}evi},
kwi`evnik, Srba
Igwatovi},
predsednik
Udru`ewa
kwi`evnika
Srbije, i Lujo
Danojli}, recenzent kwige i kwi`evni
kriti~ar. Odlomke iz kwige ~itala je Zlata
Numanagi}, dramski umetnik.
Govore}i o dosada{wem stvarala{tvu
Qubice Stevanovi}, kwi`evnik Srba
Igwatovi} istakao je da bi pojedini
tekstovi mogli da se uvrste u veoma
ozbiqne kwi`evne izbore, pa i antologije.
Milutin Lujo Danojli} naglasio je da se
novelom „Spasilac” autor svrstava u
zapa`ene pripoveda~e savremene srpske
proze. Poseduje hrabrost da se suo~i sa
savremenim dru{tvenim i moralnim
problemima i da ih opi{e na samosvojan
umetni~ki i anga`ovan na~in, ~istim
narodnim jezikom. Svojim primerom
doprinosi ~uvawu ~istote na{eg jezika i
razvijawu wegovih stilskih mogu}nosti.
Z. P.
PESME
VLADIMIRA
STANIMIROVI] A
Ni{ki Kulturni centar nedavno je
objavio kwigu pesama Vladimira
Stanimirovi}a pod nazivom „Jadac“. To je
prva zbirka pesama autora, koji je
dvadesetak godina radio u Vojsci Srbije
na organizaciji kulturnih programa.
U zbirci je urbana poezija, koja je
`anrovski razu|ena od qubavne lirike do
kritike dru{tvenog konteksta. Stihovi
Vladimira Stanimirovi}a odliku se
vi{eslojnom simbolikom i motivima
unutra{weg `ivota.
Z. M.
69

FEQTON
JUGOSLOVENSKI DETA[MAN TE[KIH BOMBARDERA (3)
KRVAVI
DECEMBAR
Pi{e
Aleksandar KOLO
Krajem 1943. i u prvoj
polovini 1944. godine
te{ki ameri~ki
bombarderi, sa
jugoslovenskim
posadama, imali su
veoma opasne zadatke
nad Evropom. Tih
meseci, u `estokim
vazdu{nim okr{ajima
sa neprijateqskim
lovcima, na{ odred
liberatora je
prepolovqen. Jedan
broj na{ih kraqevskih
vazduholovavaca se
nikada nije vratio sa
zadatka, drugi deo wih
je, posle spasavawa
padobranom, zarobqen
dok su oni tre}i,
pre`iveli, ulazili u
najburniji period te
vazduhoplovne odiseje.
Meteorolo{ka situacija nad Evropom decembra 1943. godine pokazala se kao
najve}i neprijateq dejstava savezni~ke strategijske avijacije. Sve ~e{}e se
nije ni poletalo, a bilo je i opozvanih misija. Jugoslovenski deta{man (odred)
je, sem retkih izuzetaka, u~estvovao u svim akcijama na koje je upu}ivana
376. grupa te{kih bombardera (BG). Posebno vredan pomena bio je 10. decembar,
kada je ponovqen napad na `elezni~ki ~vor kod Sofije. Ovog puta
se na udaru branioca na{ao liberator broj 23, kapetana Vojislava Skaki}a. Ve-
{to je odgovorio strelac iz repne turele, podnarednik Du{an Lazarevi}, oboriv{i
bugarskog lovca.
Od rezervnih kopilota deta{mana u operacijama je tih dana u~estvovao samo
narednik Milan Miti}. Svoju prvu misiju obavio je 15. decembra sa majorom
Du{anom Milojevi}em u bombardovawu vijadukta Avizio na severu Italije. Sutradan
je leteo u posadi kapetana Skaki}a koja je imala zadatak da bombarduje
vijadukt Dogna. Ipak, glavni izazov za 15. VK bio je zadatak da se obavezno izvr-
{i napad na neki od ranije odre|enih ciqeva na nema~kom tlu. Za prvu takvu misiju
odabran je 19. decembar, a ciq je bio od strategijskog zna~aja: fabrika aviona
„Meser{mit“ kod Augzburga.
^EONI NAPAD NEPRIJATEQA
Na taj veoma opasan i pomalo isforsiran zadatak poslati su svi raspolo`ivi
bombarderi B-24 u Italiji. Kao i kod sli~nih operacija, organizovanim iz Engleske,
lovci tipa P-38 lajtning, zbog nedovoqnog radijusa leta, nisu mogli da prate
formaciju bombardera celim putem. Najkriti~niju deonicu bombarderi su morali
da pre|u sami, uzdaju}i se samo u sadejstvo svoje mitraqeske samoodbrane.
Zbog slave sveti Nikola, za tu misiju su odre|ene, tog dana, dve me{ovite jugoslovenske
posade. Mitraqesci su rotirani, a piloti promenili mesta. Umesto bolesnog
navigatora kapetana Slobodana Pavlovi}a na let je po{ao ameri~ki poru~nik
Levi Voz Xunor Obe posade su uspe{no stigle do ciqa.
Odmah posle odbacivawa bombi nad fabrikom, me|utim, usledio je `estok
sudar sa nema~kom lova~kom odbranom, koja je uspe{no primenila sve do tada poznate
tehnike napada na takve vrste formacija. Borba, sa oko 50 lovaca raznih
tipova, trajala je 30 minuta. Meser{miti Bf-109 i Bf-110 napadali su bombardere
od pozadi i odozdo. Sa ~ela formacije do{li su u susret i junkersi Ju-88 koji
su u parovima simultano, sa rastojawa od 800 metara, ispaqivali rakete vazduh-vazduh
sme{tene ispod krila. Posle toga, dr`e}i isti pravac, junkersi su nastavili
dejstvo iz topova.
^eoni napad najte`e je pogodio sekciju na ~ijem levom krilu je leteo jugoslovenski
avion broj 21, kojim je pilotirao major Du{an Milojevi}. Eksplozija rake-
70
15. avgust 2007.

te, neposredno ispod desnog krila, nanela je te{ka o{te}ewa avionu.
Jugoslovenski liberator se sunovratio u o{tru spiralu. Od
prijavqenih svedoka ove drame niko nije primetio nijedan poku{aj
iskakawa padobranom do kona~nog nestanka aviona u tepihu oblaka
na visini od oko 3.500 metara. Tom prilikom poginuli su major Du-
{an Milojevi}, kapetani Du{an Muci}, Mom~ilo Vidojkovi}, poru~nici
Levi Voz Xunor, Borislav Stefanovi}, potporu~nik Eduard
Ceraj, narednici Frawo Intihar, Jovan Ogwenovi}, Du{an
Lazarevi} i podnarednik Petar I{i}.
Drugi jugoslovenski liberator broj 23, kojim je, izuzetno tog
dana, pilotirao kapetan Blagoje Radosavqevi}, na po~etku misije je
imao problema zbog slabog rada jednog motora. On i wegova posada,
svesni te`ine zadatka, ipak su produ`ili let do ciqa mada su
stalno zaostajali za formacijom.
U bazu su se vratili, posle izvr-
{enog zadatka, sa samo dva ispravna
motora.
U ovoj misiji nad Nema~kom
izgubqeno je pet liberatora, a
prava isku{ewa tek su predstojala.
Vreme se, krajem tog meseca,
jo{ vi{e pogor{alo nad Evropom,
pa se jedna od slede}ih akcija pretvorila
u pravu tragediju. Naime,
nova misija je trebalo da bude izvedena
kao i do tada koordinirano
i u sadejstvu sa 98. bombarderskom
grupom liberatora, uz lova~ku
pratwu P-38. Ali, zbog lo{e komunikacije
do{lo je do ka{wewa
na mestu sastanka iznad jezera Varano,
pa je 376. BG stigla sama na Jugoslovenski {ator u savezni~koj vazduhoplovnoj bazi u ju`noj Italiji
ciq, bez lova~ke pratwe. Zbog toga
se formacija na{la u izuzetno te{kom polo`aju; bez lova~ke za-
{tite morala je da se suo~i sa vi{e od 60 veoma agresivnih protivni~kih
lovaca Bf-109. Neprekidno napadaju}i, u poretku ~etvorki,
lovci su se koncentrisali na najni`u sekciju formacije. Oboreno
je deset liberatora, od ~ega svih {est anga`ovanih ma{ina iz
512. BS. Prijavqeno obarawe desetak neprijateqskih lovaca bila
je slaba uteha za taj katastrofalni ishod ovog doga|aja. Sre}om, ni
jedna jugoslovenska posada nije poslata na ovaj zadatak.
Dotada{wi gubici mogli su donekle da se podnesu, ali najnoviji
slu~aj nije mogao da pro|e bez posledica. Posle ove misije obe
grupe liberatora (376. i 98.) povu~ene su iz borbe i prevedene u
trena`ni status. Razlozi nisu bili samo u gubicima, ve} i u ~iwenici
da je veliki deo leta~kog sastava ispunio propisanu kvotu priznatih
misija i borbenih sati naleta. Nove posade su po~ele da
preuzimaju avione, a neke su tek bile na putu.
Bombarderske grupe su u narednih pet nedeqa sprovele specijalni
trena`ni program za mlade posade, koji je obuhvatao uve`bavawe
koordinacije u letewu zbijenih formacija i simulaciju bombarderskih
napada iznad luka, `elezni~kih ~vorova i aerodroma
nad okupiranim delovima Italije. Kompletan 15. VK je bio u nekoj
vrsti reorganizacije, a u toku januara i februara 1944. iz SAD
doletelo je jo{ {est novih grupa liberatora. Insistirawe na ovom
tipu aviona bilo je logi~no, jer su oni svojom nosivo{}u, a pogotovo
doletom posebno odgovarali tom rati{tu. Zbog zama{nih planova
postavqenih pred 15. VK u novoj ratnoj godini, sve grupe su se
pripremale za skori nastavak operacija. Jugoslovenski deta{man
je ponovo aktivirao tek u martu.
Prvu misiju u novoj 1944. izvela je 2. marta posada aviona
broj 20, pod komandom kapetana Blagoja Radosavqevi}a. Uspe{no
je bombardovana koncentracija nema~kih trupa na pla`i tokom savezni~kog
iskrcavawa kod Ancija. Napad na ran`irnu stanicu Prato
izvr{en je 7. marta, ali zbog lo{eg vremena i sa lo{im rezultatima.
U toj jubilarnoj dvadesetoj misiji deta{mana u~estvovala je
posada kapetana Vojislav Skaki}a. Me|utim, za neke je to bio posledwi
let u deta{manu.
Odjeci gra|anskog rata sa teritorije okupirane zemqe doveli
su do politi~kih previrawa me|u izgnanim pripadnicima jugoslovenskog
ratnog vazduhoplovstva. Odluke Teheranske konferencije
ohrabrile su retke komunisti~ke simpatizere da otvoreno istupe,
odmah posle novogodi{wih praznika. Englezi su spremno podr`ali
pobuwenike, koji su raskinili zakletvu datu kraqu i izjasnili se za
pristupawe Narodnooslobodila~koj vojsci Jugoslavije (NOVJ), organizovanoj
od tada ilegalne Komunisti~ke partije Jugoslavije i
wenog vo|e Josipa Broza Tita.
KRIZE I OSIPAWA
Ni jugoslovenski deta{man nisu zaobi{le ove pojave. Inicijator
izja{wavawa za partizane i Tita bio je poru~nik Milo{ Marinovi},
koji je ovu odluku doneo
jo{ u Americi gde je ostvario
i prve kontakte. Wemu su
se pridru`ili poru~nik Nedeqko
Paji} i narednik Jovan
Pe{i}. Zbog tog incidenta u
512. BS je 8. marta do{ao major
Milivoje Mi{ovi} da bi,
eventualno, izgladio situaciju
i spre~io pojavu dezerterstva.
Pobuweni pripadnici deta-
{mana su obrazlo`ili svoj postupak
nedovoqnom borbenom
aktivno{}u i `eqom da se pridru`e
novim partizanskim lova~kim
i bombarderskim jedinicama
~ije je formirawe bilo
najavqeno kao vazdu{na podr{ka
NOVJ.
Posle tog slu~aja major Mi-
{ovi} je predlo`io komandi u Kairu da se dve preostale posade
povuku iz 15. VK. Kao prvi razlog navedena je nenamenska upotreba
aviona i posada samo za bombardovawe, protivno instrukcijama
iz Va{ingtona i jugoslovenske vlade. Osim toga, istaknuta je i nemogu}nost
popune gubitaka. Uvi|aju}i te`inu problema, Amerikanci
su bili spremni da prihvate svako ponu|eno re{ewe.
Osipawe qudstva uskome{alo je duhove u deta{manu. Jedinica
je spala na 18 qudi i zbog toga su neki strelci ubudu}e morali
da lete naizmeni~no na oba aviona. Priliku da prva iza|e iz te
letargije dobila je posada kapetana Blagoja Radosavqevi}a. Ona je
15. marta bila u sastavu grupe koja je izuzetno precizno i uspe{no
bombardovala poznato nema~ko utvr|ewe Monte Kasino, neposredno
ispred prvih linija ameri~ke 5. armije.
U slede}oj misiji, u kojoj je u~estvovao deta{man, do{lo je do novog
incidenta. Zadatak postavqen 24. marta bio je bombardovawe
fabrike aviona „[tajer“ u Austriji. Formacija se ve} nad Jadranom
susrela sa gustom obla~no{}u. Negde kod Bosanskog Novog ona se pretvorila
u kompaktan front oblaka bez mogu}nosti daqeg probijawa
do ciqa. Grupe su po~ele da se okre}u nazad u bazu, ali u uslovima
velike obla~nosti i izuzetno slabe vidqivosti mnogi avioni su izgubili
kontakt. U posebno te{koj situaciji na{la se posada jugoslovenskog
liberatora broj 20 koja se, posle zaokreta, na{la licem u lice
sa formacijom bombardera koja im je dolazila u susret.
Kapetan Blagoje Radosavqevi} je odluku doneo trenutno. Povukao
je komande na sebe sa namerom da se pewawem prebaci preko
~ela dolaze}e grupe. Bio je to veoma rizi~an manevar s obzirom na
vrstu aviona i ~iwenicu da je bio pod punim optere}ewem. Sa jedva
210 km/~ po brzinomeru, prakti~no u stolingu (prevu~enom letu),
pilot je uspeo u svojoj nameri zahvaquju}i samo svojoj leta~koj ve-
{tini. U posledwem momentu oborio je nos aviona i stabilizovao
let. Kriti~ni trenuci neizvesnosti bili su previ{e za navigatora
majora Kirila Sabado{a, koji se nalazio potpuno sam u nosu aviona.
O~ekuju}i sigurni sudar on je refleksno doneo odluku o napu-
{tawu aviona i spasavawu padobranom. Najstariji pripadnik deta{mana
tako je do~ekao kraja rata u zarobqeni~kom logoru.
71

FEQTON
Liberatori iznad rafinerije „Konkordija Vega”
u Rumuniji 31. maja 1944.
Ali, neprijatnostima nije bilo kraja. Gotovo istovremeno deta{man
se suo~io sa jo{ jednom krizom. Op{ta nervoza u jedinici
je dovela do novih sukoba i nesporazuma. Iz jedinice su udaqeni
potporu~nici Dragutin Poje i Milan Miti}. Na sve ovo nadovezao
se i slu~aj bombardera aviona 23. Poru~nik Mom~ilo Markovi}
je, zbog lo{eg zdravstvenog stawa, morao da prekine sa letewem.
Dakle, sa samo 15 qudi jedinica, jednostavno, vi{e nije mogla
da formira dve kompletne posade. U {tabu 512. BS po~elo je sve
glasnije da se govori o prebacivawu preostalog dela deta{mana u
britanski RAF. Ubrzo je stigla i naredba da se dva jugoslovenska
liberatora prebace za Kairo. Ne `ele}i da prekinu svoju borbenu
misiju preostali pripadnici deta{mana preduzeli su napor da opstanu
kao jedinica i, po dolasku u Kairo, susreli su se sa predstavnicima
jugoslovenske vlade. Re{ewe je na|eno u ukqu~ivawu novih
qudi.
Popuwen do punog broja jugoslovenski deta{man se, krajem
aprila, vratio u svoju bazu San Pankracio. U Kairu je ostala jugoslovenska
vlada u kojoj se, pod uticajem op{teg stawa ose}ala
ozbiqna kriza. Rasulo u wenim redovima raslo je sve vi{e sa sve-
{}u da su je saveznici napustili.
NEVEROVATNA ISKU[EWA
Jugoslovenski deta{man se vratio u akciju 12. maja, za vreme
misije bombardovawa italijanske luke Piombino. Dve jugoslovenske
posade naizmeni~no, ali redovno, u~estvovale su u svim zadacima
376. BG. Posada aviona broj 23, kapetana Skaki}a, u stru~nom
pogledu jo{ je bila nekompletna. Na svoje zadatke je poletala
sa ameri~kim oficirima na mestu bombardera strelca. Dobru
spremu posada je pokazala 14. maja za vreme bombardovawa `elezni~kog
~vora kod Vi}ence.
Odmah posle dolaska na ciq cela grupa je bila primorana
da petnaestak minuta odbija napade protivnika. Tri puta se jugoslovenski
liberator na{ao pod udarom parova italijanskih lovaca.
Napadi su dolazili iz pravca dva ~asa odozgo, tako da su se
na{li u sektoru koji je branio poru~nik Bogdan Jovanovi} iz gorwe
turele. Jedan lovac je dobio ozbiqne pogotke, tako da su ~ak
tri ~lana posade videlo pad aviona. U zvani~nom dokumentu grupe
ovo je bila jedina prijavqena pobeda.
Posada aviona broj 20 u~estvovala je 17. i 19. maja u izuzetno
preciznim bombardovawima italijanskih luka San Stefano i
La Specija. Ciqevi u Italiji uglavnom su odre|ivani onda kada je
meteorolo{ka situacija nad ostalim delovima Evrope bila nepovoqna.
Tako je bilo i 18. maja kada je druga jugoslovenska posada
dobila prvi put zadatak da bombarduje najva`niji strategijski ciq
- Ploe{ti. Rumunski grad, okru`en velikim rafinerijama, nalazio
se na listi apsolutnih prioriteta te{ke savezni~ke avijacije.
Tog dana misija je opozvana zbog lo{eg vremena, s tim {to je na jugoslovenskom
liberatoru eksplodirao kompresor na krajwem levom
motoru. Sa tri motora i pod punim optere}ewem avion se ipak
vratio u bazu, a zadatak je priznat.
Posada kapetana Skaki}a je imala izuzetno te{ku misiju i
24. maja. Malo je nedostajalo da to bude posledwi let liberatora
broj 23. Ciq misije je bio da nekoliko grupa 15. VK izvr{e koordiniran
napad na vi{e austrijskih aerodroma oko grada Viner
Noj{tata, na kojima se nalazila ve}a koncentracija protivni~kih
lovaca. Jugoslovenska posada je bila u grupi koja je imala zadatak
da bombarduje aerodrom Volersdorf, na kom se nalazila fabrika
za izradu lova~kih aviona Bf-109. Ali, reakcija protivnika
bila je `estoka. Neke grupe su se probijale do ciqeva uz te{ke gubitke.
Falange bombardera pratili su rojevi lovaca i zlokobni
niz padobrana.
Avioni 376. BG nekako su zaobi{li protivni~ke lovce, ali su
se zato na{li pod izuzetno preciznom vatrom te{ke protivavionske
artiqerije. Svi avioni grupe dobili su proboje od par~adi
rasprsnutih granata. Najgore je pro{ao jugoslovenski liberator,
koji je od jedne eksplozije u neposrednoj blizini zamalo oboren.
Kasnije je izbrojano 60 rupa na avionu. Na`alost, na licu mesta,
od pogotka u potiqak, poginuo je in`ewer aviona potporu~nik Bogdan
Ma|arevi}, kojem nije pomogao ni ~eli~ni {lem, koji se obavezno
nosio u takvim prilikama.
O{te}ewa na avionu su bila veoma ozbiqna. Zbog prekinutih
sajli komandi i trimera kormila pravca upravqivost aviona
bila je veoma ote`ana. Pokidana je cela instalacija krajwe levog
motora. Na vi{e mesta probijene su boce sa kiseonikom, pa je avion
morao da se spusti na mawu visinu. Povratak u skoro hiqadu
kilometara udaqenu bazu pretvorio se u pravu dramu. Kapetani
Vojislav Skaki} i Sava Milovanovi} su sa mukom odr`avali veliki
avion u vazduhu.
U povratku Jugoslovenima se pridru`io vo|a formacije poru~nik
Dejvid Barton, koji je namerno zaostao sa svojim avionom.
Pored moralne podr{ke on im je pru`ao i vatrenu za{titu od nema~kih
lovaca, koji su kru`ili u okolini. Prebrodiv{i sve krize
na putu, cela posada je ostala na okupu i u dramati~nim trenucima
povratka u bazu. Na te{ko o{te}enom avionu naknadno je ustanovqen
i otkaz hidraulike, zbog ~ega su flapsovi i stajni trap izvu-
~eni ru~no pomo}u ~ekrka. Na kraju je usledilo izuzetno uzbudqivo
i do tada nezabele`eno sletawe uz pomo} autopilota.
Zbog gubitka jednog ~lana posade i opravki na avionu posada
liberatora broj 23 nije letela sve do po~etka juna. Za to vreme
posada kapetana Radosavqevi}a obavila je ~etiri misije. Vredan
pomena bio je ponovni napad na aerodrom Volersdorf, 29. maja,
koji je ovog puta zasut sa 740 tona eksploziva. Druga misija, od 31.
maja, bila je usmerena na Ploe{ti. Kada je 376. BG stigla nad rafineriju
nafte „Konkordija Vega“, sve je ve} bilo prekriveno gustim
dimom, od dejstava prethodnih grupa i ve{ta~ke magle koju je
napravio branilac. Po{to je ga|awe bilo onemogu}eno izvr{en
je, u povratku, napad na alternativni ciq, `elezni~ki ~vor kod
Turn Severina. Tokom te misije nema~ka lova~ka odbrana nije pokazala
poseban `ar, ~emu je doprinela sve efikasnija pratwa lovaca
P-38 lajtning i P-51 mastang koji su sada pratili bombardere
na celokupnoj mar{-ruti.
Ubrzo se iz Kaira vratio kapetan Skaki} sa svojom posadom.
Liberator 23 se vratio u akciju 4. juna, za vreme bombardovawa
`elezni~kog ~vora u \enovi. Deta{man je tako, sa dva svoja aviona,
ulazio u svoj najburniji period.
(Nastavak u slede}em broju)
72
15. avgust 2007.

DOGODILO SE...
17. avgust 1876.
Ro|en je general{tabni pukovnik Dragutin Dimitrijevi}-Apis.
Bio je glavni inspirator oficirske
zavere i ubistva Obrenovi}a maja
1903, a kasnije i na~elnik obave{tajnog odeqewa
Glavnog general{taba srpske vojske.
Uhap{en je decembra 1916. na Solunskom frontu
zbog insceniranog atentata na regenta Aleksandra
Kara|or|evi}a. Posle presude vojnog
suda, donesene na montiranom procesu, streqan
je juna 1917. sa jo{ dvojicom oficira. Svi
tada streqani oficiri rehabilitovani su 1953.
17. avgust 1908.
Umro je pisac Radoje Domanovi}, veliki srpski satiri~ar, koji je
o{tro i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciji i nasiqu, la`no
rodoqubqe i do servilnosti poslu{no gra|anstvo. Bio je nastavnik
a iz slu`be je otpu{ten kao protivnik re`ima Obrenovi}a.
17. avgust 1861.
U Kne`evini Srbiji objavqen Zakon o ustrojstvu
narodne vojske. Stvarawe narodne vojske smatra
se velikim dostignu}em vladavine kneza Mihaila
Obrenovi}a.
18. avgust 1805.
Srpski ustanici odbili odred turske vojske na
Ivankovcu.
20. avgust 1884.
Posle ~etiri godine gradwe, sve~ano je otvorena
zgrada Beogradske `elezni~ke stanice sa koje je uskoro krenuo prvi
voz na tek izgra|enoj pruzi Beograd-Ni{.
20. avgust 1968.
Sovjetska armija i trupe ostalih zemaqa Var{avskog pakta, osim Rumunije,
pre{le granicu ^ehoslova~ke, zapo~ev{i invaziju i gu{ewe
„Pra{kog prole}a”, demokratskih socijalisti~kih reformi koje je
predvodio lider ~ehoslova~ke KP Aleksandar Dub~ek.
21. avgust 1964.
Umro je italijanski politi~ar Palmiro Toqati, jedan od osniva~a
KP Italije 1921. i wen generalni sekretar od 1927. do 1964.
22. avgust 1848.
Ro|en je srpski general lu`i~kosrpskog porekla
Pavle Juri{i} [turm, jedan od najistaknutijih
srpskih oficira u balkanskim ratovima
i u Prvom svetskom ratu.
22. avgust 1854.
Ro|en je kraq Milan Obrenovi}. Postao je
knez 1868, posle ubistva kneza Mihaila
Obrenovi}a. Objavio je 1876. rat Turskoj, koji
je neuspe{no okon~an 1877. Pod uticajem Rusije
iste godine je ponovo zaratio sa Turskom,
ovog puta uspe{no. Iz tog rata je Srbija 1878.
iza{la oja~ana a u julu, na Berlinskom kongresu, i formalno joj je
priznata nezavisnost. Proglasio je 1882. Srbiju kraqevinom, a sebe
kraqem. U krvi ugu{io Timo~ku bunu 1883, a zatim je vodio bezpotrebni
rat protiv Bugarske 1885. Abdicirao u korist maloletnog sina
Aleksandra 1889, a 1901. godine je umro u Be~u.
22. avgust 1864.
Potpisana je @enevska konvencija o za{titi rawenika u ratu, {to je
prethodilo osnivawu Crvenog krsta.
22. avgust 1996.
Konferencija 61 dr`ave u @enevi o razoru`awu okon~ana je neuspe{no
po{to je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani
nuklearnih proba.
23. avgust 1876.
U boju na [umatovcu brojno slabija srpska vojska, pod komandom ruskog
dobrovoqca generala Mihaila ^erwajeva, odbila je vi{e sna-
`nih napada turske vojske na Aleksinac.
VREMEPLOV
23. avgust 1990.
Isto~na i Zapadna Nema~ka najavile su ujediwewe 3. oktobra 1990.
i okon~awe podele zemqe uspostavqene posle poraza nacisti~ke Nema~ke.
22. avgust 1878.
Ukazom kneza Milana Obrenovi}a osnovan Vojni muzej u Beogradu.
Ovaj datum je odre|en za Dan Vojnog muzeja.
24. avgust 1914.
Srpske trupe su oslobodile [abac i potpuno porazile austrougarsku
vojsku u wenom prvom upadu u Srbiju.
24. avgust 1991.
Predsednik Mihail Gorba~ov dao je ostavku
na mesto {efa Komunisti~ke partije i zatra-
`io da Centralni komitet vladaju}e i vi{e od
70 godina jedine stranke u zemqi donese odluku
o samoraspu{tawu Partije koja je u tom trenutku
imala 16 miliona ~lanova.
25. avgust 1900.
Umro je nema~ki filozof poqskog porekla
Fridrih Ni~e. Otac nihilizma, filozofije
`ivota bez svrhe i zna~aja, umro je mentalno bolestan i paralizovan.
26. avgust 1920.
Ratifikovan je 19. amandman Ustava SAD kojim su `ene dobile pravo
glasa.
26. avgust 1972.
Otvorene su 20. olimpijske igre u Minhenu koje su upam}ene po napadu
teroristi~ke palestinske organizacije “Crni septembar” na
Olimpijsko selo i ubistvu 11 izraelskih sportista.
27. avgust 1878.
Ro|en je ruski baron Petar Nikolajevi~ Vrangel, jedan od najpoznatijih
belogardejskih generala. Posle Oktobarske revolucije borio
se u Ukrajini protiv sovjetske vlasti, da bi 1920, sa ostatkom snaga,
napustio Rusiju i na{ao uto~i{te u Kraqevini SHS. Posle smrti sahrawen
je 1928. u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu.
27. avgusta 1907.
Kraq Srbije Petar Prvi Kara|or|evi} polo`io je kamen temeqac
za zgradu parlamenta u Beogradu ~ija gradwa je trajala gotovo 30 godina.
Prvo zasedawe skup{tine Jugoslavije u woj odr`ano je 20. oktobra
1936.
27. avgust 1916.
Umro je Petar Ko~i}, jedan od najistaknutijih pisaca
srpskog realizma, nacionalni borac protiv
austrougarske okupacije BiH. Po povratku sa
studija slavistike u Be~u i slu`bovawa u Srbiji
i Skopqu, bio je dugo bez posla. Osu|ivan je i
tamnovao u Bawa Luci i Tuzli.
28. avgust 1995.
Od eksplozije granate na sarajevskoj pijaci
Markale poginulo je 37, a raweno 85 qudi.
Dva dana kasnije avioni Natoa bombardovali su postrojewa Vojske
Republike Srpske.
30. avgust 1914.
Nema~ka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga
potukla je kod Tanenberga u Poqskoj, Drugu rusku armiju generala
Aleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 qudi. Istog dana
general Samsonov izvr{io je samoubistvo.
30. avgust 1942.
Slikara Savu [umanovi}a usta{e su streqale u Sremskoj Mitrovici.
31. avgust 1808.
U Beogradu je otvorena Velika {kola, prva visoko{kolska ustanova
u Srbiji.
31. avgust 1942.
Nema~ki general Ervin Romel obnovio je ofanzivu protiv Britanaca
kod Alam Halfe u Egiptu u nameri da izbije na Suecki kanal, ali
je poku{aj propao.
Pripremio Miqan MILKI]
73

TRADICIJE
S P O K L O N I ^ K
TAMO GD
Vi{e~asovnim upornim i usrdnim molitvama
bratstvo od ~etrdesetak srpskih monaha na
Svetoj Gori svakodnevno o`ivotvoruje ve~no
zave{tawe svetog Save i ja~a veru srpskog
naroda u beskrajno trajawe
Zaposleni u Ministarstvu odbrane i pripadnici Vojske Srbije
i ove godine imali su priliku da posete najve}u srpsku svetiwu,
manastir Hilandar. U organizaciji „Dobro~instva“, pokloni~ke
agencije Srpske pravoslavne crkve, dve grupe od po
tridesetak oficira, podoficira i civilnih lica krenule su,
po~etkom i sredinom jula na Svetu Goru, strepe}i zbog onog {to bi
mogle zate}i u manastiru posle katastrofalnog po`ara koji je,
marta 2004. godine, gotovo uni{tio severoisto~ni deo Hilandara,
sa mona{kim kelijama, gostoprimnicom, Belim konakom, kwi-
`arom, nekoliko paraklisa i puno vrednih `ivopisa.
Zebwa je rasla sa svakim kilometrom puta na kome su, pre
stupawa na tlo Svete Gore Atonske, poklonici srpske istorije i
tradicije posetili jo{ jedno, ne mawe zna~ajno mesto – Srpsko
vojni~ko grobqe na Zejtinliku, koje se, kad ste u Solunu, jednostavno,
ne sme zaobi}i. Tamo su, od \or|a Mihailovi}a, unuka
prvog ~uvara tog grobqa, na kome je sahraweno 7.565 srpskih
Solunaca, mogli da ~uju da jedinstven spomeni~ki kompleks od
oko deset hiqada kvadratnih metara, po broju sahrawenih boraca,
umetni~kim re{ewima i ure|ewu, predstavqa jedan od najvi-
|enijih sakralnih objekata u Solunu.
Op~iweni sveto{}u mesta i nadahnutim kazivawem starca,
koji svoje ogromno znawe o srpskoj oslobodila~koj pro{losti decenijama
ne{tedimice poklawa posetiocima, ne samo iz Srbije,
ve} i iz drugih zemaqa, prvenstveno Rusije, Francuske i Engleske,
srpskih saveznica u Prvom svetskom ratu, ~iji su ratnici tako|e
sahraweni na Zejtinliku, poklonici Svete Gore obnavqaju
znawe o pobedonosnim juri{ima srpske vojske i wenom eksplozivnom
proboju Solunskog fronta daleke 1918. godine. ^udesna
hrabrost ratnika koji su, hitaju}i ku}i u Srbiju, znatno doprineli
br`em zavr{etku rata, plenila je i wihove dana{we naslednike.
U METOHU HILANDARA
Novo odredi{te na putu do Svete Gore bio je metoh manastira
Hilandar – Milo Arsenica, svojevrsno predvorje u kome
su, za po~etak, poklonici mogli da ~uju prve pri~e o ~udima hilandarskih
svetiteqa i neke osnovne podatke o hilandarskom
bratstvu. Nekada mnogo imu}niji, manastir Hilandar i danas poseduje
imawa koja bratstvu obezbe|uju sigurnu budu}nost. Tek jedno
od wih je posed, povr{ine od oko 1.500 hektara, koji su Hilandarci
dobili jo{ 1585. godine od turskog pa{e, u znak zahvalnosti
za potomstvo dobijeno posle kori{}ewa gro`|a sa loze
svetog Simeona Miroto~ivog. Neka od manastirskih imawa
nalaze se u Solunu, Ni{u i Beogradu, a ima ih i na Kosovu i Metohiji.
Uzbu|eni jo{ na prilazu mona{koj republici, poklonici
pravoslavne tradicije jedva su do~ekali da, iz Uranopolisa, za-
15. avgust 2007.

O G P U T O V A W A U H I L A N D A R
O
E VREME STOJI
plove ka Atosu i svetom srpskom manastiru. Wihovu radost i odu-
{evqewe zbog skorog susreta s hilandarskim monasima uve}avali
su ~esti pratioci svih brodova i brodi}a koji se upu}uju ka
poluostrvu Halkidiki na kome se nalazi Sveta Gora. Gotovo pitomi,
galebovi su lebdeli nad feribotom, ponekad se spu{taju}i
veoma nisko, ~ak i na ruke putnika koji su ih hranili krekerima,
ili komadi}ima hleba zaostalog u torbama. Na obali, srce po-
~iwe ja~e da kuca. Jo{ petnaestak minuta i grupa }e biti na svom
krajwem odredi{tu, u najve}oj srpskoj svetiwi.
Manastir Hilandar. Jedan od pet najpo{tovanijih manastira
na Svetoj Gori Atonskoj. Ve~nost zastala u jednom trenu, na
mestu na kome su, pre osam vekova, najmla|i Nemawin sin, princ
Rastko, a kasnije i sam Nemawa, osnovali srpsku duhovnu tvr|avu
JEDINSTVENI MAUZOLEJ RATNIKA
Pored besprekorno ure|enih leja, na Srpskom vojni~kom
grobqu u Zejtinliku, jednom od najlep{ih sakralnih objekata u
Solunu, po svojoj lepoti izdvaja se i Mauzolej u vizantijskom
stilu, koji, s Kosturnicom, zauzima povr{inu od oko 600 kvadrata.
Na predwoj strani Mauzoleja nalazi se mozaik Svetog
Arhangela Mihaila, za{titnika pravednih ratnika, dok su ispod
wega, u kripti, jedna do druge, 5.580 ni{a, s posmrtnim
ostacima solunskih ratnika.
i zave{tali je svom narodu na duhovnu korist. Da, poput svetionika
u moru beskrajnog bitisawa, predstavqa luku nade i onda
kad nam talasi bezna|a zaprete svom silinom razornih orkana.
Od gostoprimnice, u kojoj se posetioci tradicionalno upoznaju
sa vekovnim pravilima pona{awa u Hilandaru, preko Saborne
crkve, posve}ene Vavedewu Presvete Bogorodice i brojnih
paraklisa, mawih hramova u dvori{tu i van manastirske porte,
~udotvornih ikona i drugih izuzetno vrednih svetiwa, pa do riznice
i biblioteke, u kojima se ~uvaju ikone i kwige iz sredweg
veka, neprocewive vrednosti, ba{ svaka prostorija, svako mesto
na Hilandaru, poput trpezarije kraqa Milutina, kosturnice
i Puta vekova, kojim su hodili sveti Sava i wegov otac, odi{e
sveto{}u i nemerqivom koli~inom pozitivne energije.
^UDOTVORNE IKONE
Vernike, koji su na pokloni~kim putovawima u Svetu Goru u
ogromnoj ve}ini, naravno, ne iznena|uje duhovna snaga kojom odi-
{e ceo manastirski kompleks, ali i oni, ma koliko puta pohodili
mona{ku zemqu i Hilandar, ostaju fascinirani ti{inom, tim
sveprisutnim mirom i vremenom, zaustavqenim u jednom periodu
srpske nacionalne, verske, kulturne i duhovne istorije. Prisustvo
bogoslu`ewima u Sabornoj crkvi svetog kraqa Milutina, s
kraja 13. veka, nanovo ih uverava u neprolaznu snagu ~udotvornih
i vrednih ikona koje se vekovima ~uvaju i celivaju u tom vele-
75

TRADICIJE
lepnom hramu i od kojih, ne samo monasi, ve} i mnogobrojni vernici,
tradicionalno tra`e i dobijaju podr{ku i pomo} pred po-
~etak svakog posla i nauma.
Posebno poverewe i ~ast ukazuju se ~udotvornoj ikoni Majke
Bo`ije Trojeru~ice, koja se, od sedmog do trinaestog veka, nalazila
u lavri sv. Save Osve}enog, u judejskoj pustiwi. Upravo tu ikonu,
~ija se veli~anstvena kopija, osve{tana u Hilandaru, danas nalazi
u Srbiji, dobio je, zajedno sa ikonom Bogorodice Mlekopitateqnice
i patericom – pastirskim {tapom svetog Save Osve}enog, na
dar sveti Sava srpski, prilikom svog pokloni~kog putovawa po Palestini
i Jerusalimu. Pored tih dragocenosti, u manastiru se ~uvaju
jo{ dve ~udotvorne ikone Bogorodice, Akatistne i Popske, i
mnogobrojne druge svetiwe iz davnih vremena. Tu su deli}i `ivotovornog
Krsta Gospodweg i delovi mo{tiju mnogobrojnih svetiteqa
i mu~enika. Me|u najve}e duhovne vrednosti u Sabornoj crkvi
ubraja se i kivot u kome je do 1207. godine, kada je preneto u Srbiju,
po~ivalo telo svetog Simeona. Iz te grobnice, na spoqnoj
ME\U NAJPO[TOVANIJIM
SVETOGORSKIM MANASTIRIMA
Skup{tina svetogorskih igumana donela je 1924. godine i
danas va`e}u Konstitucionalnu povequ, zasnovanu na hrisovuqama
vizantijskih careva, fermanima turskih sultana i sigilijama
carigradskih patrijarha, po kojoj Hilandar zauzima ~etvrto mesto
me|u dvadeset svetogorskih manastira, odmah iza Velike Lavre,
Vatopeda i Ivirona. Za Hilandarom slede Dionisijat, Kutlumu{,
Pantokrator, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakal, Filotej,
Simonopetru, Sveti Pavle, Stavronikita, Ksenofont, Grigorijat,
Esfigmen, Rusik (Pantelejmon) i Konstamonit.
Prema Konstitucionalnoj poveqi samo tih 20 manastira mogu
da poseduju imovinu na Svetoj Gori, {to je, uz specifi~no demokratsko
ustrojstvo, ~ini jedinstvenom mona{kom republikom.
Loza svetog Simeona

strani hrama, izrasla je sveta
vinova loza, jo{ jedno manastirsko
~udo, ~iji plodovi imaju
isceliteqska svojstva, posebno
za supru`nike bez dece.
Klawaju}i se nebrojenim
dragocenostima Sabornog hrama,
mnogi posetioci Hilandara
i poklonici ne mogu, a da ne pomisle,
na neprolaznu snagu duhovnih
vrednosti kojima su
okru`eni dok slu{aju monahe i
wihove molitve za spas srpskog
naroda i vaskolikog pravoslavnog
sveta. To ose}awe ne
napu{ta ih ni dok kora~aju Putem
vekova, kojim su hodili ne
samo sveti Sava i Simeon, ve}
i potowi srpski vladari kraq
Milutin, car Du{an i drugi.
Mnogobrojna zdawa, poput usputnih
kapela i pirgova – odbrambenih
kula u kojima su,
davno, `iveli srpski vojnici,
branioci manastira, danas
predstavqaju spomenike kraj
kojih se vernici i po{tovaoci
pravoslavne vere i tradicije
odmaraju, slu{aju}i re~i poslenika
pokloni~ke agencije
Pravoslavne crkve „Dobro~instvo”
Vladana Seferovi}a, vrsnog
poznavaoca svetogorske i
manastirske istorije, od koga
se mo`e ~uti i to da je Hilandar,
kao i cela Sveta Gora
Atonska, oduvek nepristupa~an
`enama. Samo je car Du{an
Silni, vladar Srba, Grka i Bugara,
smogao dovoqno hrabrosti
i drskosti da, tra`e}i spas
od kuge koja je harala Evropom,
na svetu zemqu dovede svoju `enu
Jelenu. Iako je ostalo predawe
po kome carica nijednog
trenutka nije iza{la iz nosiqke
i stala na Svetu Goru, monasi
mu to nikad nisu oprostili.
Smatra se da je to jedan od razloga
zbog kojih car Du{an nije,
poput svih srpskih sredwovekovnih
vladara iz nemawi}ke
loze, progla{en za svetiteqa.
Predawa, bogata ~udima
koja su ~inili dana{wi svetiteqi,
a negda{wi monasi hilandarski,
svedo~e o isceliteqskoj
mo}i vere Hristove. I
po tome, manastir Hilandar je
jedan od najve}ih na Svetoj Gori.
O `ivotu hilandarskih monaha,
u skladu s tipikom Savinim,
svedo~i i kosturnica u kojoj
se ~uvaju wihove mo{ti i lobawe.
Prohujali vekovi nisu
im naudili, gotovo sve su bele,
{to svedo~i o bogougodnom `ivotu
mno{tva prethodnih generacija
monaha, dok }e molitve
DOBRI DUH „DOBRO^INSTVA“
Pokloni~ka agencija Srpske pravoslavne crkve, od svog
postanka neguje specifi~an vid vi{e pokloni~nih, no turisti~kih,
putovawa do srpskih manastira i crkava koje predstavqaju
kamene me|a{e srpske istorije. Svake godine, od aprila do oktobra,
„Dobro~instvo“ nas vra}a korenima, vode}i nas na mesta
srpskog nacionalnog identiteta. Pored obilaska srpskih
pravoslavnih svetiwa, ta pokloni~ka agencija nam u svom programu
nudi i putovawa po najpoznatijim centrima duhovnosti i
umetnosti drugih pravoslavnih zemaqa.
Svaki program je, ka`u, antologijski, nastao iz dugogodi-
{weg iskustva i istra`ivawa kulture i duhovne tradicije tih
prostora. Uz stru~na i veoma inspirativna predavawa poslenika
agencije, poklonici vere pravoslavne na licu mesta imaju
priliku da saznaju ne{to vi{e o pro{losti Budimpe{te i Sentandreje,
o pravoslavnim manastirima u Rumuniji, Bugarskoj,
Rusiji, o svetiwama ibarske doline i manastirima isto~ne Srbije,
o crnogorskim pravoslavnim svetiwama, o manastiru
Prohor P~iwski... Imaju i neponovqivu priliku da, tokom nekog
od najve}ih hri{}anskih praznika, odu na haxiluk u Svetu
zemqu, ili da prisustvuju predavawima u nekoj od duhovnih {kola
u srpskim manastirima...
Pokloni~ka putovawa postaju sve popularnija jer poseduju
duhovni kvalitet koji druga turisti~ka putovawa nemaju. Zato
raste i nelojalna konkurencija, sve je ve}i broj navodno pokloni~kih
agencija, koje nedovoqno pripremqenim turama do svetih
mesta izmamquju novac lakovernim putnicima. Putovawe na
Svetu Goru Atonsku i trodnevni boravak pripadnika Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije u manastiru Hilandar jo{ jednom
su pokazali zbog ~ega blagoslov za organizaciju pokloni~kih putovawa
ima jedino „Dobro~instvo“. Obiqe informacija koje
posetioci svetih mesta dobiju od uposlenika Agencije takva putovawa
~ine dragocenim i neponovqivim darovima.
Nova gostoprimnica
Poziv na molitvu
sada{wih izbeleti i one druge
lobawe, koje jo{ nisu napustile
tamnije nijanse.
MONA[KA TRPEZA
Poseban do`ivqaj poklonici
srpskih svetiwa imali su
i u trpezariji svetog kraqa
Milutina, gde se, uz obed u apsolutnoj
ti{ini, me|u dragocenim
freskama svetiteqa na
predivno oslikanim zidovima,
moglo ~uti samo ~tenije monaha
o `itijima svetih. Monasi
na Svetoj Gori nikada ne jedu
meso. Strogost wihovog tipika
ogleda se i u jelovniku koji
obiluje posnim jelima, ~esto
pripremanim samo na vodi. O
velikim praznicima na trpezi
se mo`e na}i riba, ali je i tada
va`nije ugoditi du{i, pri-
~ama iz `itija, no telu. Zato
se u Hilandaru jede malo, svega
dva puta dnevno, posle svete
liturgije i ve~erweg bogoslu`ewa.
Ali monasima je i to
dovoqno. Posve}eni molitvama
za spas srpskog naroda, nemaju
ni `eqe, ni vremena za
uga|awe telu. Mona{ki `ivot
u Hilandaru poznaje samo uga-
|awe du{i i ispuwavawe zaveta
datog jo{ u vreme svetih
Save i Simeona, ktitora hilandarskih.
Tokom trodnevne posete,
koliko su, s blagoslovom manastirskog
bratstva, proveli u
Hilandaru, u kome se, ina~e,
ostaje najvi{e jedan dan, pripadnici
MO i Vojske mogli su
da vide tek deo bogatstva kojim
se di~i srpski nacion na Svetoj
Gori. Nisu videli sve, ali
su videli mnogo. Dovoqno da,
za neko vreme, ponovo krenu
jednim od puteva duhovnog isto~nika,
ka srcu pravoslavqa
i svetioniku srpskog naroda.
Da se vrate nacionalnim korenima
i oja~aju veru. Da opet
osete duh sredwovekovnog srpskog
bi}a i vremena.
Zato se u manastiru i danas
`ivi kao nekada, pre osam
vekova. Zato je na Svetoj Gori
vreme stalo. Da svedo~i o dobu
u kome su ~uda bila dokaz
beskrajne vere u Tvorca i snagu
wegovu. Hilandarski monasi
veruju da }e blagoslov manastirskih
ktitora biti nad wima
dok loza svetog Simeona
bude ra|ala. A dok je manastira,
ka`u, bi}e i srpskog naroda.
I obrnuto.
Du{an GLI[I]
77

LI^NOSTI
ILIJA
GARA[ANIN
(1812- 1874)
Sa kakvim veli~anstvom
sedi pred narodom,
sa kakvim li dostojanstvom
zapoveda i kako nam
imponira wegov stav i
wegov govor, pomislio sam
vi{e puta: da je toga
~oveka Bog stvorio
za poglavara zemqe
– pisao je Jevrem Gruji} o
Gara{aninu koga je samo
politika interesovala.
Me|utim, on dr`avnu
slu`bu nije koristio
za sticawe bogatstva,
pa je krajem `ivota
zapao u dugove.
Iz ovog strasnog
politi~ara, primetio je
Slobodan Jovanovi},
govorio je „~ist dr`avni
razlog, hladan, bestrasan,
neumitan, kao iz kakvog
starog senatora
mleta~kog”.
78
TVORAC
NA^ERTANIJA
Veliki broj istori~ara smatra da je srpski narod u svojoj novijoj istoriji imao tri velika
dr`avnika - Iliju Gara{anina, Jovana Risti}a i Nikolu Pa{i}a. I dok su Risti} i
Pa{i} bili veoma obrazovani, Gara{anin je bio samouk dr`avnik.
Ilija je ro|en je 16. januara 1812. u selu Gara{ima kod Aran|elovca. Otac Milutin
bio je u~esnik oba srpska ustanka, savetnik i poznati trgovac za doba kneza Milo-
{a i Mihaila. Kao imu}an, dovodio je ku}i u~iteqe „da mu decu u~e kwizi”. Iliju je poslao
u gr~ku {kolu u Zemunu i nema~ku u Orahovici (Banat). Na tome se, uglavnom, zavr{ilo
Ilijino {kolovawe.
Knez Milo{ primio je Iliju Gara{anina u dr`avnu slu`bu i postavio za carinika u
Vi{wici (1834). Promu}urni knez „video” je u odva`nom i darovitom mladi}u budu}eg dr-
`avnika, pa ga je ve} sa 25 godina izabrao za ~lana Kwa`evskog sovjeta (1837). Ve} naredne
godine, u ~inu pukovnika, Gara{anin je imenovan za upravnika Vojnog {taba. Kad je reorganizovana
dr`avna uprava (1839), za na~elnika Vojnog odeqewa pri Ministarstvu unutra-
{wih dela, postavqen je Ilija Gara{anin. Formirawe tzv. garnizonske vojske i dono{ewe
vojnih zakona, wegovo je delo.
U JEZGRU USTAVOBRANITEQSKE OPOZICIJE
Porodica Gara{anin aktivno je u~estvovala u dinasti~kim borbama u Srbiji. Wihova
opredeqenost prema dinastijama nije bila previ{e ~vrsta. Bili su dugo odani dinastiji
Obrenovi}. Porodi~ni ugled ste~en u ustancima ostao je neokrwen. U jezgru ustavobraniteqske
opozicije, nezadovoqne politikom kneza Milo{a, na{la se cela porodica Gara{anin.
U vreme prve ustavobraniteqske vlade, kada je na prestolu bio oboleli knez Milan, a
o~ekivan dolazak kneza Mihaila, Gara{anin je „vrbovao” pristalice za novi re`im. Ka-
15. avgust 2007.

Gara{i, rodno selo Ilije Gara{anina, po
kome su Savi}i dobili svoje novo prezime
ra|or|ev sin Aleksandar pojavio se kao pretendent na presto.
Dabome, ustavobraniteqski prvaci bili su prinu|eni da napuste
Kne`evinu, a me|u wima i tri Gara{anina – Milutin, Ilija i Luka.
Pod pritiskom Turske, Rusije i Austrije vratili su se krajem
1841. godine. Ustavobraniteqi su organizovali tzv. Vu~i}evu bunu
(1842), proterali kneza Mihaila i doveli na presto Aleksandra
Kara|or|evi}a (1842-1858). U sukobu s kne`evim protivnicima
u Ripwu, poginuli su Milutin i Luka Gara{anin.
Ilija Gara{anin, Toma Vu~i} i Avram Petronijevi}, bili su
„stubovi ustavobraniteqskog re`ima” i glavni oslonac knezu
Aleksandru. Nalaze}i se od 1843. na du`nosti ministra unutra-
{wih dela, Gara{anin je pod svojim nadle{tvom imao – policiju,
vojsku, privredu, zdravstvo i saobra}aj. Sve bune i akcije Obrenovi}a
uspeo je da ugu{i i suzbije. Kneza Aleksandra pratio je
prilikom posete sultanu Abdulu Mexidu u Kazanluku (1846).
Posle iznenadne smrti Avrama Petronijevi}a u Carigradu,
Gara{anin je postao predsednik vlade i ministar unutra{wih
dela. Na toj du`nosti ostao je kratko, do marta 1853. Knez Aleksandar
ga je otpustio pod pritiskom Rusije, delimi~no Austrije i
svoje dvorske kamarile, zbog „okretawa prema Francuskoj i veza
s poqskom emigracijom”. Po{to je odbio da ide u Savet, poslat
je u penziju.
Odnosi izme|u kneza Aleksandra i Gara{anina po~eli su
da se hlade krajem ~etrdesetih godina, a ozbiqno naru{eni u
vreme pomenutog pada sa polo`aja predsednika vlade. Jedan od
glavnih razloga odnosio se na Gara{aninovo dr`awe po pitawu
nasle|a prestola. Pou~en iskustvom ~estih promena vladara,
smatrao je da nasledstvo prestola ne treba vezivati za jednu dinastiju.
„Ono pripada srpskom knezu, a koja dinastija }e preuzeti
to uzvi{eno mesto, mawe je va`no”. Nije podr`ao akciju srpske
vlade na Porti da knezu Aleksandru prizna nasledstvo.
Pripremawe i organizovawe Svetoandrejske skup{tine
(1858), bilo je u Gara{aninovoj re`iji, ali tok wenog rada „izmakao
je wegovoj kontroli”. Zakon iz 1859. osigurao je Obrenovi}ima
nasledstvo prestola, ali knez Mihailo nije imao poroda.
Kad je, posle toga, kao predsednik vlade tra`io da se „prakti~no
osigura”, oja~a i u~vrsti dinastija, kako bi Srbija ostvarila
“delo sojediwewa ju`nih Slovena”, otpu{ten je iz slu`be.
NA PATRIOTSKIM STAZAMA
U vi{egodi{woj dr`avni~koj i politi~koj karijeri, dugoj tri i
po decenije, Gara{anin je samo dva puta bio u opoziciji. Osvetoqubivi
knez Milo{ nije pra{tao ustavobraniteqima, pa ni Gara{aninu.
No, knez Mihailo nije bio zlopamtilo, pa je vratio iskusnog
politi~ara dr`avnim poslovima. Godine 1861. uputio ga je u Carigrad
na pregovore sa Portom o polo`aju muslimana u Kne`evini, a
iste godine poverio da sastavi vladu, s uobi~ajenim pravom da zadr`i
resor ministra spoqnih poslova. Istori~ari i savremenici
smatraju da je bio „stub Mihailove apsolutisti~ke politike i izraziti
protivnik liberalnih ideja i demokratskih sloboda”.
Gara{anin spada u red onih srpskih politi~ara „koji nisu
umeli da rade sa masom”. Kneza Mihaila je savetovao da da prednost
patriotskom „nad liberalnim praviteqstvom”. Smatrao je da
su liberalni prvaci “najzlobniji qudi koji su se ikada pojavili u
Srbiji”. Spoqnu politiku Srbije vodio je „patriotskim stazama”,
tra`e}i oslonac na Zapadu, prvenstveno u Francuskoj, {to „daqe”
od Rusije i Austrije.
Zamisao o re{ewu srpskog pitawa ratom sa Turskom, Gara{anin
nije nikada napustao. Ratnu politiku podr`avao je i knez Mihailo,
ali ne i vojni ministar Milivoje Blaznavac. Ve} pri kraju,
`alio se: „Ima ve} nekoliko godina kako ja zavaravam qude za po-
~etak rata od prole}a do prole}a, a takvoj radwi mora biti kraj”.
Kad je 1868. ubijen knez Mihailo u Ko{utwaku, u blizini se na-
{ao i Gara{anin. Wegova prisebnost i bogato dr`avni~ko iskustvo,
nalagali su mu da preduzme neophodne mere za odr`avawe
reda i mira. Time je zavr{io svoju dr`avni~ku misiju. Povukao se u
privatan `ivot na imawu u Grockoj, gde je umro 1874. godine.
Gara{anin je prikrivao nacionalna stremqewa kada je radio
~uveno „Na~ertanije” (1844) - dr`avni i nacionalni program
Kne`evine Srbije. Dugo se smatralo da je osnovne ideje i formu
preuzeo od poqske emigracije. No, istori~ar Milorad Ekme~i} je
dokazao da su osnovne ideje preuzete od kneza Milo{a. Iako je
„Na~ertanije” pisao relativno mlad, imao je 32 godine, Gara{anin
je bio u prilici da pet godina, kao mlad politi~ar, uo~i ideje
svoga kneza.
SRPSKI NACIONALNI PROGRAM
„Na~ertanije” je razu|en plan srpske spoqne politike. Ono
ima uvodni deo i i slede}a poglavqa: „Politika Srbije” i „O
sredstvima, kojima bi se cjel srbska posti}i mogla”. Gara{anin je
polazio od toga da Srbija mora imati „plan za svoju budu}nost”.
Po wemu, Srbi `ele imati ono {to su nekad imali bez ikakvog
prevrata ili revolucije. „Dr`ava mora nastojati da od turske dr-
`ave samo kamen po kamen odcepquje i prima, kako bi od ovog dobrog
materijala, na starom dobrom temequ starog carstva srbskog
opet veliku novu srbsku dr`avu sagraditi i podignuti mogla”.
U drugom delu „Na~ertanija”, mnogo {irem, on je „pleo potku”
za propagandni rad u ju`noslovenskim dr`avama. Tu je pokazao nenadma{nu
ume{nost i ve{tinu. Gara{aninov nacrt budu}e srpske
dr`ave obuhvatao je Kne`evinu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu
Goru i Staru Srbiju. Bila bi to monarhija, koja
bi u povoqnim istorijskim okolnostima, dobila
oreol carstva. Ujediwewem sa Hrvatskom,
Slavonijom i Dalmacijom, dr`ava bi izgubila
srpsko, a dobila jugoslovensko obele`je.
O~igledno, Gara{anin je bio neumoran u
radu i stvarawu planova za ru{ewe Turske.
Savremenici su o Gara{aninu ostavili
lepo mi{qewe. Jevrem Gruji}, pi{e: „Sa
kakvim veli~anstvom sedi pred narodom Gara-
Snimio D. MARINOVI]
{anin, sa kakvim li dostojanstvom zapoveda i
kako nam imponira wegov stav i wegov govor,
pomislio sam vi{e puta: da je toga ~oveka Bog
stvorio za poglavara zemqe”. Me|u wegove
slabe strane istican je „gara{anski inat”.
Osim politike ni{ta drugo ga nije interesovalo.
Dr`avnu slu`bu nije koristio za sticawe
bogatstva, pa je krajem `ivota zapao u dugove.
Iz ovog strasnog politi~ara, primetio
je Slobodan Jovanovi}, govorio je „~ist dr-
`avni razlog, hladan, bestrasan, neumitan,
kao iz kakvog starog senatora mleta~kog”. Takav
je bio tvorac ~uvenog „Na~ertanija”.
Krsman MILO[EVI]
79

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
BEZ SVETIWE
Svim qudima, sve vi{e, biva jasno {ta nam nedostaje - nedostaje
ne{to veoma va`no, ne{to su{tinsko. Mi smo u nedoumici
i ne znamo {ta je to. Da li je oduvek bilo tako
Odgovoriti na to je veoma te{ko. Ispo~etka smo tu prazninu
osetili u vreme rata, le`e}i u rovovima, tamo gde smo se
no}ima borili, dok su zvezde stajale na nebu. Zatim u pote{ko-
}ama – posleratnog vremena, gde se sve ~inilo tako besmislenim,
beznade`nim, neizdr`ivim.
Ali, nijedan `ivot nije besmilen; onaj kome je neumorno u
o~i gledala smrt, uop{te ne mo`e vi{e da izdr`i besmisleni
`ivot. Jer smrt raspola`e snagom zapitkivawa o smislu `ivota
tako da joj se mora dati ~astan odgovor. Samo prosta ~asnost,
samo otvorenost, mogu je zadovoqiti; ali ono {to je woj nedovoqno,
tako|e ni nama ne mo`e doneti zadovoqstvo i spokoj.
Nama je potreban taj spokoj – ne jastuk len~ugi radi snevanog
`ivota, ve} pre kao duhovna sigurnost, kao izvor du{evne ravnote`e,
kao mogu}nost graditeqske usresre|enosti...
Savremenome ~oveku postaje sve jasnije da `ivi bez svetiwe
i da `ivot bez we mo`e postati neizdr`qiv. On sve vi{e
razume da je wegov `ivot opogawen i da `udi za sveto{}u. I u
pravu je. Ne u tom smislu da je objektivno postojawe sveta nekako
„izgubilo zna~ewe”, i sada le`i pred wim tri~avo i obla}eno.
Ovde je sve kao ranije. Kao i ranije, pred wegovim o~ima se
otvaraju }utqive tajne nebosvoda, kao i ranije miri{u naj~udesniji
cvetovi, poju najlep{i glasovi sveta; kao i ranije predla-
`e mu svoje neizbrojne darove svetska istorija, bori se za svoja
hiqadugodi{wa blaga domovina, bori se, i moli se, i pobe-
|uje ~ovek koji se trudi. Nizvrgnut je svet kao takav; on ostaje
tamo gde je bio oduvek – kao veliki hijeroglif Gospodwi, razbuktan
i o`ivqen bo`anstvenim zracima sveta, bogat ogromnim
unutra{wim zna~ewem, pozvan da postane istaknuto delo umetnosti...
Ono {to je izobli~eno odnosi si se na samoga ~oveka. na
unutra{we svojstvo wegove du{e, wegovog preduzetni{tva, wegovog
srca i, prema tome – na onaj lik sveta koji je u wemu ponikao.
Wegov duhovni `ivot kao da je opusto{en i onemo}ao; wemu
nedostaje snaga vere, razjedene sumwom, ona vlast bespogovorne
predaje, snaga povr{ne o~iglednosti. Du{evno-duhovni
organi, pozvani da na|u svetiwu i da je proslave, kao da su zahva}eni
paralizom. On gleda u svet i ne vidi u wemu ni{ta Bo-
`anstveno i Sveto: tako i u istoriji, u svojim bli`wima, i u sebi
samome. Ono {to on vidi, to kao da je svet bez sunca. Tako on
nosi u sebi pogled na svet bez sun~evog sjaja: hladnu tamu, u`asni
bezdan, gde mrtva ma{ina nastavqa da klopo}e kroz ve~nost...
Savremen, „prosve}en” ~ovek vodi, na taj na~in, pogan `ivot.
U wemu je zgasnuo sveti plamen srca. Wemu nedostaje duhovna
energija ube|ewa, zanos duhovne strasti, bez kojih u svetskoj
istoriji nije moglo da se odigra ni{ta veliko. On je isuvi{e
„razlo`it” da bi bio svrsishodan. On je suvi{e ”obrazovan”
da bi neizdajno u ne{to verovao. On je suvi{e „skepti~an” da
bi postao jak. Isuvi{e slab da bi sledio Boga.
Ali, se, odista, nepobedna i neiscrpna sila uliva u ~oveka
iz Svetiwe!
Ivan A. IQIN
Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”
Svetigora, Cetiwe, 2001.
DUHOVNOST
VE RSKI P RAZNICI
15-31. avgust
Pravoslavni
19. avgust – Preobra`ewe Gospodwe
28. avgust – Uspewe Presvete Bogorodice – Velika Gospojina
Rimokatoli~ki
15. avgust – Uznesewe Bla`ene Djevice Marije – Velika
Gospa
Islamski
27. avgust – Jejletu l’ Beret (No} sudbine i obnove Vere-Imama),
petnaesta no} [a`bana
USPEWE PRESVETE
BOGORODICE
Gospod koji je na Sinaju zapovedio
petom zapove{}u: Po{tuj
oca svog i mater svoju, pokazao je
primerom Svojim, kako treba po-
{tovati roditeqku svoju. Vise}i
na krstu u mukama, On se seti Matere
Svoje i pokazuju}i na apostola
Jovana re~e joj: `eno, eto ti sina!
Potom re~e Jovanu: eto ti matere! I tako zbrinuv{i Svoju Majku
On izdahnu.
Jovan ima{e dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastani Bogorodica
i osta da `ivi do kraja svog `ivota na zemqi. Svojim molitvama,
blagim savetima, kroto{}u i trpeqivo{}u ona mnogo pomaga-
{e apostolima Sina svoga. Sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu
obilaze}i ~esto ona mesta, koja su je podse}ala na velike doga-
|aje i velika dela Sina svog. Naro~ito je pohodila Golgotu, Vitlejem
i goru Jeleonsku. Od wenih du`ih putovawa pomiwu se posete Svetom
Igwatiju Bogonoscu u Antohiji, poseta Svetom Lazaru, episkopu Kiparskom,
poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila i boravak u
Efesu sa Svetim Jovanom za vreme velikog progona hri{}ana u Jerusalimu.
U svojoj starosti ona se ~esto molila Bogu svome na Jeleonskoj
gori, na mestu Vaznesewa Wegova, da je {to pre uzme iz ovoga sveta.
Jednom prilikom javio joj se arhangel Gavril i objavio joj, da }e kroz
tri dana biti upokojena. I dade joj jednu granu palmovu, koja }e se nositi
na wenom sprovodu. Sa velikom rado{}u ona se vrati domu, po-
`elev{i u srcu da jo{ jednom u ovom `ivotu vidi sve apostole Hristove.
Gospod joj ispuni `equ, i svi apostoli, no{eni an|elima i
oblacima, najednom se sabra{e u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom
rado{}u vide sve apostole, ohrabri ih, posavetova i ute{i; potom
mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i te`ine. Apostoli uze-
{e kov~eg s telom wenim, iz koga izlazi{e aromati~ni mirisi i u
pratwi mno{tva hri{}ana prenese{e u vrt Getsimanski u grobnicu
Svetog Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklawa{e ih oblak po
primislu Bo`ijem. Neki sve{tenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama
kov~eg u nameri da ga preturi, ali u tom ~asu angel Bo`iji odse~e mu
obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomo}, i bi isceqen po{to
izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.
Apostol Toma be{e izostao, opet po Bo`ijoj primisli, da bi se
tako otkrila jedna nova i preslavna tajna o Svetoj Bogorodici. Tre-
}eg dana sti`e on, i po`eli da celiva telo Svete Pre~iste. No kada
apostoli otvori{e grob, na|o{e samo pla{tanicu, a tela ne be{e u
grobu. Te ve~eri ona se javi apostolima, mno{tvom angela okru`ena,
i re~e im: Radujte se, ja }u biti s vama navek!
Ne zna se ta~no, koliko stara be{e Bogorodica u vreme uspenija
svoga, ali preovla|uje mi{qewe da je pre{la 60 godina svog
zemnog veka.
80
15. avgust 2007.

ZA VOJNI^KE DU@NOSTI
1. U pe{adiji
– pu{komitraqezac, 71101, broj izvr{ilaca
3
2. U vezi:
– telefonista-linija{, VES 71812, broj
izvr{ilaca 1
3. U intendantskoj slu`bi:
– kuvar, VES 72403, broj izvr{ilaca 1
– kroja~, VES 72412, broj izvr{ilaca 1
4. U tehni~koj slu`bi:
– mehani~ar za municiju i minskoeksplozivna
sredstva, VES 72105, broj izvr{ilaca 1
– protivpo`arac, VES 72117, broj
izvr{ilaca 1
5. U saobra}ajnoj slu`bi:
– voza~ m/v, VES 72701, broj izvr{ilaca 10
ZA ^UVARSKU SLU@BU:
– radnik slu`be obezbe|ewa, VES 71001,
broj izvr{ilaca 5
OP[TI USLOVI:
1. Da je kandidat sposoban za vojnu slu`bu
({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska
komisija).
2. Da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni
postupak.
3. Da je za vreme slu`ewa vojnog roka ososobqen
za odgovaraju}e du`nosti.
4. Da je osonovnu obuku zavr{io najmawe sa
dobrim uspehom.
5. Da je dr`avqanin Republike Srbije.
6. Da nije stariji od 28 godina, ako se prima
na du`nost u rodu, odnosno 30 godina,
ako se prima za du`nost u slu`bu.
POSEBNI USLOVI:
1. Za du`nost u tehni~koj i intendantskoj
slu`bi mogu konkurisati lica iz rezervnog
sastava bez obzira na VES ukoliko u
gra|anstvu imaju stru~nu spremu koja odgovara
slu`bi u koju se primaju.
2. Za voza~e motornih vozila: da ima B i
C kategoriju i da ima zavr{enu najmawe
osmogodi{wu {kolu.
3. Za ~uvarsku slu`bu: bilo koji VES i da
ima zavr{enu najmawe osmogodi{wu
{kolu.
NA^IN KONKURISAWA:
Vojnici u rezervi molbe podnose neposredno
Vojnoj po{ti 2130 Beograd.
Vojnici na slu`ewu vojnog roka molbe navedenoj
Vojnoj po{ti dostaqaju preko
stare{ine jedinice u kojoj se nalaze
VOJNA PO[TA 2130 BEOGRAD
Raspisuje
KONKURS
Za popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom vojnika na slu`ewu vojnog
roka i vojnika u rezervi u vojnu slu`bu po ugovoru NA ODRE\ENO VREME.
(stare{ine komandanta bataqona, wemu
ravnom ili stare{ine na vi{em polo`aju).
U molbi se navodi prezime, o~evo ime i ime,
mesto, op{tina i godina ro|ewa, li~na VES
(broj oznaka), sada{wa du`nost na slu`ewu
vojnog roka – a za vojnike u rezervi, du`nost
koju je obavqao na slu`ewu vojnog roka, te
du`nost za koju se konkuri{e. Uz molbu se
prila`e: izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
overen prepis diplome – svedo~anstva o zavr{enom
stepenu stru~ne spreme u
gra|anstvu, uverewe da se protiv kandidata
ne vodi krivi~ni postupak, uverewe o
dr`avqanstvu, fotokopija vojni~ke
kwi`ice, nalaz, ocena i mi{qewe Vojno
lekarske komisije o sposobnosti za vojnu
slu`bu, biografija.
Vojnike u rezervi na ocenu zdravstvene
sposobnosti upu}uje komisija koja odabira
kandidate.
PRAVA I OBAVEZE ZA VREME SLU@BE PO
UGOVORU
Vojnici na slu`ewu vojnog roka ugovor o prijemu
u vojnu slu`bu na odre|eno vreme zakqu~uju
neposredno posle odslu`ewa vojnog
roka, a vojnici u rezervi posle javqawa na
slu`bu u jedinici.
Ugovor se zakqu~uje na period od 3 (tri) godine.
Vojnici po ugovoru na odre|eno vreme imaju
pravo na: li~ni dohodak i druga nov~ana
primawa prema Pravilniku o li~nim dohocima,
besplatan sme{taj u kasarni, besplatnu
ishranu po propisanom vojni~kom
obroku, godi{wi odmor i odsustva prema
Pravilniku o godi{wim odmorima i
odsustvima, zdravstveno i socijalno osigurawe
i druga prava i obaveze prema
propisima za lica primqena u vojnu slu`bu
na odre|eno vreme.
Bli`a obave{tewa o pravima i obavezama
vojnika po ugovoru na odre|eno vreme vojnici
na slu`ewu vojnog roka mogu dobiti u svojoj
jedinici, a vojnici u rezervi u Vojnoj
po{ti gde se primaju pod ugovorom.
Konkurs ostaje otvoren do popune
upra`wenih mesta.
O izboru kandidati }e biti obave{teni u
propisanom roku.
OGLASI
VOJNA PO[TA 9858
BATAJNICA-AERODROM
Raspisuje
OGLAS
Za popunu slobodnih radnih mesta,
prijemom lica iz gra|anstva u
slu`bu u svojstvu CL na slu`bu u VS
Mesto slu`bovawa: Batajnica – Aerodrom
- Rukovaoc parnih kotlova sa ATK, VKV 4
izvr{ioca
- Rukovaoc parnih kotlova sa ATK, KV 2 izvr{ioca
- Laborant hemijski, SSS 1 izvr{ilac.
OP[TI USLOVI: da je kandidat dr`avqanin
Republike Srbije, da nije osu|ivan
za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmawe 6 ({est) meseci, da se
protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak
za krivi~no delo za koje se goni po
slu`benoj du`nosti, da je regulisao vojnu
obavezu, da je zdravstveno sposoban za
slu`bu u Vojsci Srbije.
POSEBNI USLOVI: da ima odgovaraju}u
stru~nu spremu. Predvi|en je obavezni
probni rad u trajawu od 3 meseca, u skladu
sa ~lanom 16. Uredbi o slu`bi CL u
VSCG.
NA^IN PODNO[EWA MOLBE: molbu
sa propisanom dokumentacijom podneti neposredno
Vojnoj po{ti 9858 Batajnica.
UZ MOLBU SE PRILA@U: biografija, izvod
iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o
dr`avqanstvu, overen prepis diplome –
svedo~anstva o zavr{enom stepenu stru~ne
spreme, uverewe da se protiv kandidata
ne vodi krivi~ni postupak (ne starije
od 6 meseci) i da kandidat nije osu|ivan,
uverewe da je odslu`io vojni rok, fotokopija
vojni~ke kwi`ice i fotokopija radne
kwi`ice.
Prose~na primawa bez nadoknada
- na rednom broju 1. iznosi od 16.000
do 24.000 dinara
- na rednom broju 2. iznosi od 14.000
do 19.000 dinara
- na rednom broju 3. iznosi od 15.000
do 20.000 dinara
- obaveza smenskog rada.
OGLAS ostaje otvoren do popune slobodnih
radnih mesta, a najmawe do 30. septembra
2007. godine.
Bli`a obave{tewa o uslovima oglasa mogu
se dobiti na telefon: 011/3106-060 i
011/3106-113.
81

[AH
IZABRANA PARTIJA
[AMPIONSKI
Kramnik – Van Veli
Vaj an Ze, 2007.
1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.e3
e6 5.Ld3 Sbd7 6.b3 b6 7.0-0
Posle me~a za svetsku {ampionsku
krunu bilo je onih koji su optu-
`ivali Vladimira Kramnika da je
protiv Topalova primao pomo} sa
strane. Danas je borba za svetski
A
Beli: Kg1, De2, Tc1, Td1, Lb3, Sc3,
Se5, a2, b2, d4, f3, g2, h2
Crni: Kg8, Dd8, Tc8, Tf8, Lb7, Se7,
Sf6, a7, b6, e6, f7, g7, h7
R
O
S
UKR[TENE RE^I
{ahovski primat unosan posao ne
samo za same majstore, nego i za
ekipu oko wih. ^itavi {tabovi
prate dvojicu aktera, sve se snima
i prati se svaki korak, svaki pokret
tela, pa i svaki mig – kako bi
se posle na{la opravdawa za poraz.
Tako je stvorena i tzv. klozetska
afera, koja je poslu`ila da se
ruskom asu ospori titula. No, sama
~iwenica da je on i u normalnom
tempu dobio partiju vi{e (jednu
partiju je predao bez borbe), te
KOMBINACIJA
Botvinik – Batuev
SSSR, 1930.
Beli na potezu.
1.Sf7! Tf7 2.De6 Df8
Na 2…Sed5 3.Sd5 Sd5 4.Ld5
Ld5 5.Tc8 i beli dobija.
3.Se4 Tc1
Na 3…Sed5 4.Sd6
Na 3…Se4 4.fe4 Tc6 5.Tc6 Lc6
6.d5 sa pretwom d6
4.Tc1 Sfd5 5.Sd6 La8 6.Te1! g6
7.Sf7 Df7 8.De7
Na 8…Se7 9.Te7 Ld5 10.Tf7
Lf7 11.Lf7
1:0
da je me~ dobio u doigravawu najbr`im
tempom (kada igra~i nemaju
vremena ni da mrdnu sa stola gde
se igra), jasno ukazuje na svu besmislenost
tih „igara“. Vladimir,
uostalom, pokazuje da je dostojan
titule koju nosi.
Crni, koji ina~e pripada samoj
eliti svetskog {aha, ovde primewuje
`ilavu Slovensku odbranu. Sve
se tu zna...
7...Lb7 8.Lb2 Le7 9.Sc3 0-0
10.Dc2 Tc8 11.Tad1 Dc7 12.Se5
h6 13.De2 Tfd8 14.f4 c5 15.cd5
Sd5 16.Sb5 Db8 17.Sd7 Td7
18.f5 Lg5 19.fe6 fe6 20.Dg4 Te7
21.De4 Sf6 22.Dg6 Kh8 23.dc5
ZANIMQIVOSTI
TO JE FINI[!
Efim Geler je na 22. {ampionatu
Sovjetskog saveza u Moskvi
1955. godine izgubio prvih
pet partija, a zatim stigao na
deobu prvog mesta i u doigravawu
postao prvak dr`ave, po{to
je pobedio Smislova. To je naj-
~uveniji fini{ na jakim svetskim
turnirima.
Tc5 24.Tf6 gf6 25.Lf6 Lf6
26.Df6 Tg7 27.Dh6 Kg8 28.De6 Kh8
29.Dh6 Kg8
Beli: Kg1, Dh6, Td1, Ld3, Sb5, a2, b3,
e3, g2, h2
Crni: Kg8, Db8, Tc5, Tg7, Lb7, a7, b6
Za kvalitet beli ima ~ak tri pe-
{aka vi{e, pa je pitawe odluke samo
stvar vremena.
30.e4 a6 31.Sd6 b5 32.De6 Kh8
33.Sf7 Kg8 34.Sg5 Kh8 35.Dh6 Kg8
36.De6 Kh8 37.Dh6 Kg8 38.Se6 Th7
39.Dg6 Kh8 40.e5
1:0
Pripremio @arko \OKI]
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
B
[
V
T
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: centralno
mesto, Zlatar, ararina, rl, talina, ovo, kami~ak, Bela Reka,
Ima, ataman, a, kota, o~arati, Nazor, evrosocijalizam, dd,
X
RU, radijatori, energetika, re, In, festivalomanija, ^ade`,
Antares, vati, a, rulati, auk, tokatina, kamatar, ada, kasete,
Xo, adamiti, parwak, Mirjana Jokovi}.
VODORAVNO:
18. Na{ biv{i pozori{ni poslenik, 19. Mr`wa (lat.), 20. Zakopati,
21. Simbol aluminijuma, 22. Trocifren broj, 200, 23. Li~na zamenica,
24. ^upati, rastrzati, 25. Veran, privr`en, 26. Glinen, 27. Rasplodni
biqni organ, 28. Sposobni, 29. Za{titnica (a i {titna `lezda),
30. O~istiti vodom, 31. Planinski kraj u isto~noj Bosni,
32. @enska plemi}ka titula, 33. Stru~wak za pravo, 34. Simbol indijuma,
35. Vrsta hemijskih jediwewa, 36. Pritoka Dunava, 37. Pti}
(nar.), 39. Doranin, 40. Brend ~asovnika, 41. Mafija{ki zakon }utawa,
42. Upi{ite: i, m, 44. Razbojnik i vo|a razbojnika iz arapskih
pri~a, 45. Proizvo|a~ katrana, 46. Plovni objekt, la|a, 47. Ukoso,
48. Sme{ten na parkingu (o automobilu), 49. Skrivati, tajiti, 50. Nadimak
biv{eg glumca Dragoquba Milosavqevi}a, 51. Deo haqine, 52.
O~igledan, 53. Praslika, prauzor, 54. Ko{arka{ San Antonija, Robert,
55. Vrsta hemijskog jediwewa, 56. Simbol aktinijuma, 57. Poze,
dr`awa, 58. Vrsta golubova, 59. Na{ biv{i glumac.
A
w
S
O
R
G
Q
A
R
USPRAVNO:
1. Qutit ~ovek (odmila), 2. [are, ornamenti i sl, 3. Na{ glumac, 4.
Pravac u savremenoj umetnosti “opti~ka umetnost”, 5. Majka, 6. Spilbergov
filmski vanzemaqac, 7. Upi{ite: r, i, 8. Radarski ure|aj, radar,
9. Radnik u alatnici, 10. Upitna zamenica, 11. Popularna pri~a za
decu, 12. Glava bez kose, 13. Prorez, 14. Potvrdna re~ca, 15. Na{ teatrolog,
16. Zavesti, ukwi`iti, 17. Alatka za kopawe zemqe, 19. Vrsta
A
M
N
L
K
S
za~ina, 21. Toksin, 22. North-northeast (skr: sever-severoistok), 23. Izaziva~i
crvoto~ine, 25. Prilika, zgoda, 26. Znalac istorije, povesni~ar,
27. Drugarica Paje Patka, 29. Simbol berilijuma, 30. Deqiv sa dva,
32. Gr~ sa trzajem ili uko~eno{}u, 33. Dom senatora, 34. Slavni slikar,
Vinsent, 35. Muzi~ki duva~ki instrument, 37. Teku}i ra~un (skr.),
38. Povodi, pobude, 39. Ime glumice Antoneli, 40. Ubadati, probadati,
41. Tehni~ki nokaut (skr.), 42. Vrlo dobro, izvrsno, 43. Na{ biv{i novinar,
Bo`idar, 45. Poqska ujediwena radni~ka partija, 46. @abqi ud,
48. Auto-oznaka Kikinde, 49. Staroegipatsko bo`anstvo, Ptah, 51. Simbol
kalaja, 52. Auto-oznaka Leskovca, 53. Sli~no (skr.).
\
82
15. avgust 2007.

NOVINSKI CENTAR
Bra}e Jugovi}a 19
preporu~uje
kapitalno izdawe
Veliku enciklopediju
MANASTIRI
SRBIJE
mr Slobodana Mileusni}a
{tampanu u suizdava{tvu sa
„Pravoslavnom re~i”
iz Novog Sada
Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,
na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih
u prethodnom milenijumu na tlu Srbije.
Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.
Kwige mo`ete nabaviti kod izdava~a,
Katani}eva 15, Beograd,
i u kwi`arama NC „ODBRANA” u Beogradu
(Vase ^arapi}a 22-24).
Kwigu mo`ete kupiti i na kredit,
na deset rata - ~ekovima sa odlo`enim
pla}awem ili re{ewem o
administrativnoj zabrani.
Cena: 14.580,00 dinara
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,
telefaks: 011/3241-363; `iro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „MANASTIRI SRBIJE”
po ukupnoj ceni od ................................. dinara.
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~ne rate (najvi{e 10)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA")
overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................
izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................
(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP Overa ovla{}enog lica
Ostavite svojima u nasle|e kapitalno delo
o kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"
u centru Beograda, ulica Vase ^arapi}a broj 22
nudi:
magazin "Odbrana"
vojnostru~ne ~asopise
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog
zavoda", ostalih vojnih i drugih
izdava~a sa temama iz vojne
nauke i tehnike, istoriografije,
geopolitike, medicine, ishrane
i druga stru~na i popularna
izdawa
kurseve stranih jezika na audio
-kasetama i kompakt-diskovima
kompjutersku literaturu
izdawa na kompakt-diskovima
geografske mape i planove
postere i kalendare
sklapaju}e makete aviona,
brodova, vozila, vojnika i
pribor za wih
autorizovane replike naoru`awa
sabqe i bode`e
poslovnu galanteriju i
promotivne artikle sa oznakama
Vojske Srbije - priveske, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
peroreze, hemijske olovke i
upaqa~e
Radno vreme je od 9 do 20 ~asova,
subotom od 9 do 15 ~asova.
Deo izdawa se mo`e kupiti i u Novom Sadu, u agenciji
"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.