весник царина број 12 - Царинска управа на Република ...
весник царина број 12 - Царинска управа на Република ...
весник царина број 12 - Царинска управа на Република ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>цари<strong>на</strong></strong><br />
/ Гласило <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија / јули - август 2009 / <strong>број</strong> <strong>12</strong> /<br />
ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ИДЕН<br />
РАЗВОЈ НА EXIM<br />
НОВИНИ ВО АКЦИЗНОТО РАБОТЕЊЕ<br />
МОЖНОСТ ЗА НАМАЛУВАЊЕ НА<br />
ИЗНОСОТ НА ОПШТАТА ГАРАНЦИЈА ЗА<br />
ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИОТ ДОЛГ<br />
ОСЛОБОДУВАЊЕ ОД ПЛАЌАЊЕ НА<br />
УВОЗНИ ДАВАЧКИ
СОДРЖИНА<br />
НОВОСТИ<br />
• РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ПРИСТАПИ<br />
КОН РЕВИДИРАНАТА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА<br />
• ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ИДЕН РАЗВОЈ НА EXIM<br />
• ИЗМЕНА НА УПАТСТВОТО ЗА<br />
ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ДОГОВОРИ<br />
• МОДУЛ ЗА ЕЛЕКТРОНСКО УЧЕЊЕ ЗА EORI<br />
• ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ДЕЛОВНО<br />
- ТЕХНИЧКА СОРАБОТКА<br />
4<br />
4<br />
5<br />
5<br />
6<br />
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
• НОВИНИ ВО АКЦИЗНОТО РАБОТЕЊЕ<br />
• ОСЛОБОДУВАЊЕ ОД ПЛАЌАЊЕ НА УВОЗНИ ДАВАЧКИ ЗА СТОКА<br />
КОЈА КАКО ПОДАРОК Е ДОБИЕНА ОД СТРАНСКИ ДОНАТОРИ,<br />
КАКО И УВЕЗЕНА СТОКА КУПЕНА СО ПАРИЧНИ СРЕДСТВА<br />
ДОБИЕНИ КАКО ПОДАРОК НА ДРЖАВНИТЕ ОРГАНИ,<br />
ОПШТИНИТЕ, ГРАДОТ СКОПЈЕ И НА ЈАВНО ПРАВНИТЕ СУБЈЕКТИ<br />
• МОЖНОСТ ЗА НАМАЛУВАЊЕ НА НА ИЗНОСОТ НА ОПШТАТА<br />
ГАРАНЦИЈА ЗА ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИОТ ДОЛГ<br />
• УЧЕСТВО НА ПОЕДНОСТАВЕНИТЕ ПОСТАПКИ И ЦАРИНЕЊЕ<br />
НА ГРАНИЧНИТЕ ПРЕМИНИ ВО ВКУПНОТО<br />
УВОЗНО И ИЗВОЗНО ЦАРИНЕЊЕ<br />
10<br />
13<br />
14<br />
14<br />
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
• СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ<br />
НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА СТОКА СО КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ<br />
ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />
• СОВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ ВО БОРБАТА СО<br />
НЕДОЗВОЛЕНА ТРГОВИЈА СО ДРОГА<br />
• АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА<br />
ПРОТИВ ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />
• ФУНКЦИОНАЛНОСТИ НА СИСТЕМОТ ЗА<br />
ВИДЕОМОНИТОРИНГ И ПРЕПОЗНАВАЊЕ НА<br />
РЕГИСТАРСКИ ТАБЛИЧКИ<br />
16<br />
17<br />
22<br />
24<br />
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА<br />
• СООПШТЕНИЕ НА СВЕТСКАТА<br />
ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОД 9 ЈУЛИ 2009 ГОДИНА<br />
• АКТИВНОСТИ ОД РАБОТАТА<br />
НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />
27<br />
28<br />
3
НОВОСТИ<br />
РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ПРИСТАПИ КОН РЕВИДИРАНАТА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА<br />
На 28 јули 2009 годи<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија ста<strong>на</strong><br />
Договор<strong>на</strong> стра<strong>на</strong> кон Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та конвенција за<br />
поедноставување и усогласување <strong>на</strong> царинските постапки<br />
(Ревидира<strong>на</strong> Кјото кон венција) <strong>на</strong> Светската царинска<br />
организација (СЦО).<br />
Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција претставува еден од<br />
<strong>на</strong>јз<strong>на</strong> чајните инструменти <strong>на</strong> СЦО за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> еднообразни<br />
царински постапки и поедноставување <strong>на</strong><br />
сите царински поста пки. Таа претставува главен инструмент<br />
за олеснување <strong>на</strong> тр говијата, спроведување <strong>на</strong><br />
транспарентни и поедноставени царински постапки,<br />
користење <strong>на</strong> информатичка технологија управување<br />
со ризик како и партнерство со делов<strong>на</strong>та заедницата.<br />
<strong>Република</strong> Македонија е 64 Договор<strong>на</strong> стра<strong>на</strong> кон<br />
конвенцијата. Со пристапувањето <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија, <strong>број</strong>от <strong>на</strong> договорни страни <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та<br />
Кјото конвенција го <strong>на</strong>дми<strong>на</strong> <strong>број</strong>от <strong>на</strong> Договорни<br />
страни <strong>на</strong> ориги<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та Кјото Конвенција од 1973 годи<strong>на</strong>.<br />
Од стапувањето <strong>на</strong> сила <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото<br />
конвенција <strong>на</strong> 3 февруари 2006 годи<strong>на</strong>, досега кон истата<br />
имаат пристапено 64 земји членки <strong>на</strong> Светската царинска<br />
организација.<br />
ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ИДЕН РАЗВОЈ НА EXIM<br />
Директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и директорот <strong>на</strong> проектот<br />
e-Gov, фи<strong>на</strong>нсиран од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> USAID, <strong>на</strong> 28 јули<br />
2009 годи<strong>на</strong> потпишаа Меморандум за разбирање и соработка<br />
за поддршка за развој <strong>на</strong> нови функцио<strong>на</strong>лности<br />
и интегрирање <strong>на</strong> EXIM системот во новиот систем<br />
за обработка <strong>на</strong> царински декларации – СОЦД и другите<br />
информатички системи <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />
Целта <strong>на</strong> овој Меморандум е поддршка <strong>на</strong> втората<br />
фаза за развој <strong>на</strong> Едношалтерскиот систем за издавање<br />
<strong>на</strong> лиценци за увоз и извоз и квоти кој овозможува<br />
поедноставување <strong>на</strong> сложе<strong>на</strong>та постапка за издавање<br />
<strong>на</strong> лиценци за извоз/увоз и квоти.<br />
Освен <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, во развојот <strong>на</strong> EXIM системот<br />
кој поч<strong>на</strong> да се користи во ноември 2008 годи<strong>на</strong>, беа<br />
вклучени и пет<strong>на</strong>есет други државни органи. За негова<br />
успеш<strong>на</strong> имплементација беше извршено усогласување<br />
и подноставување <strong>на</strong> администра тивните постапки, како<br />
и трансформација <strong>на</strong> постапката за по дне сување <strong>на</strong><br />
барање и негово одобрување, од хартие<strong>на</strong> во електронска<br />
форма. Овој систем претставува моќ<strong>на</strong> алатка која<br />
<strong>на</strong> делов<strong>на</strong>та заедница и обезбедува полесно, побрзо и<br />
поефтино вршење <strong>на</strong> прекугранични трансакции.<br />
4
НОВОСТИ<br />
ИЗМЕНА НА УПАТСТВОТО ЗА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ДОГОВОРИ<br />
Во месец јули 2009 годи<strong>на</strong> изврше<strong>на</strong> е изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> Упатството<br />
за преференцијални договори, во кое покрај<br />
другото посебно е објаснета законската можност <strong>на</strong> извозниците<br />
да се жалат <strong>на</strong> констатациите <strong>на</strong> записникот<br />
од <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та комисија во врска со изврше<strong>на</strong>та<br />
верификација <strong>на</strong> доказот за потекло издаден во <strong>Република</strong><br />
Македонија по барање <strong>на</strong> странски царински орган<br />
(доколку не се согласуваат со истите).<br />
Имено, доколку извозникот не се согласува со <strong>на</strong>одите<br />
<strong>на</strong> записникот, може во рок од 8 де<strong>на</strong> по приемот<br />
<strong>на</strong> записникот да поднесе приговор <strong>на</strong> истиот, преку<br />
Комисијата до <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та <strong>цари<strong>на</strong></strong>рница (прав<strong>на</strong> поука<br />
даде<strong>на</strong> во самиот записник). Царинскиот орган, поради<br />
приговорот, повторно формира комисија која по<br />
повторното разгледување <strong>на</strong> целиот предмет изготвува<br />
записник кој повторно се доставува и до странката.<br />
Против записникот од повтор<strong>на</strong>та контрола не е дозволен<br />
приговор. Согласно резултатот од изврше<strong>на</strong>та контрола<br />
доколку има проме<strong>на</strong> во царинската декларација,<br />
а извозникот или неговиот застапник е согласен со констатациите<br />
во записникот, во обврска е да поднесе<br />
нова царинска декларација. Доколку извозникот или<br />
неговиот застапник не се согласува со констатациите<br />
во записникот и не достави нова изменета царинска<br />
декларација, царинскиот орган по службе<strong>на</strong> должност<br />
изготвува решение за изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> податоците во царинската<br />
декларација.<br />
Извозникот согласно законските одредби, <strong>на</strong> ваквото<br />
решение има право <strong>на</strong> жалба, преку <strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong><br />
<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија, до второстепениот орган,<br />
односно до Министерството за фи<strong>на</strong>нсии (прав<strong>на</strong> поука<br />
даде<strong>на</strong> во Решението).<br />
МОДУЛ ЗА ЕЛЕКТРОНСКО УЧЕЊЕ ЗА EORI<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> во соработка со Генерал<strong>на</strong>та дирекција<br />
за царини и даноци <strong>на</strong> Европската комисија изработи<br />
модул за електронско учење за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> системот<br />
за регистрација и идентификација <strong>на</strong> економските<br />
оператор – EORI.<br />
Овој систем поч<strong>на</strong> да се применува <strong>на</strong> 1 јули 2009 годи<strong>на</strong>,<br />
при што сите економски оператори кои се занимаваат<br />
со царински активности со увоз и извоз со ЕУ, потребно<br />
е да се регистрираат според Economic Operators<br />
Registration and Indentification (EORI) – Регистрација и<br />
идентификација за економските оператори системот и<br />
да добијат единствен EORI <strong>број</strong>. EORI <strong>број</strong>от е заеднич-<br />
ки <strong>број</strong> кој се користи за извршување <strong>на</strong> царинските активности<br />
<strong>на</strong> целото подрачје <strong>на</strong> ЕУ и кој е единствен за<br />
секој економски оператор. EORI броевите претставуваат<br />
дел од подобрените безбедносни мерки кои се однесуваат<br />
<strong>на</strong> увозот и извозот <strong>на</strong> стоки во и <strong>на</strong>двор од ЕУ,<br />
со што се олеснува законската трговија со истовремено<br />
<strong>на</strong>малување <strong>на</strong> безбедносните ризици.<br />
Електронскиот модул за EORI е создаден во рамките <strong>на</strong><br />
програ мата Customs 2013 и е дел од Стратегијата <strong>на</strong> обуки<br />
за електронско учење и е достапен за <strong>на</strong>дворешни<br />
лица преку интернет стра<strong>на</strong>та <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>,<br />
<strong>на</strong> след<strong>на</strong>ва адреса: http://www.customs.gov.mk/eori/<br />
main.html.<br />
5
НОВОСТИ<br />
ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ДЕЛОВНО-ТЕХНИЧКА СОРАБОТКА<br />
Директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и Деканот <strong>на</strong> Економскиот<br />
факултет при Универзитетот Св. Кирил и Методиј<br />
во Скопје <strong>на</strong> 16 јули 2009 годи<strong>на</strong> потпишааа Меморандум<br />
за деловно-техни чка соработка.<br />
Предмет <strong>на</strong> меморандумот е деловно-техничката соработка<br />
ба зи ра<strong>на</strong> <strong>на</strong> принципите <strong>на</strong> меѓусебен интерес во<br />
цел <strong>на</strong> воспо ставување и работа <strong>на</strong> Регио<strong>на</strong>лниот тренинг<br />
центар (Р ТЦ) <strong>на</strong> Светската царинска организација.<br />
РАТИФИКУВАН МЕМОРАНДУМОТ ЗА РАЗБИРАЊЕ МЕЃУ РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА И<br />
ЕВРОПСКАТА ЗАЕДНИЦА ЗА УЧЕСТВО НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ВО ПРОГРАМАТА НА<br />
ЕВРОПСКАТА ЗАЕДНИЦА CUSTOMS 2013<br />
<strong>Република</strong> Македонија со ратификацијата <strong>на</strong> Меморандумот<br />
за разбирање <strong>на</strong> 4 август 2009 годи<strong>на</strong> (“Сл.<strong>весник</strong><br />
<strong>на</strong> Р.М” бр.98/09) официјално пристапи кон Програмата<br />
CUSTOMS 2013 <strong>на</strong> Европската заедница.<br />
CUSTOMS 2013 претставува програма која <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лните<br />
ца рински управи <strong>на</strong> земјите членки <strong>на</strong> Европската<br />
унија и <strong>на</strong> земјите кандидати за членство заедно со Европската<br />
комисија им овозможува да соработуваат во<br />
области од висок интерес . Програмата која ќе се применува<br />
до декември 2013 годи<strong>на</strong> претставува прав<strong>на</strong><br />
и фи<strong>на</strong>нсиска основа за: подобрување <strong>на</strong> безбедноста<br />
и сигурноста <strong>на</strong> <strong>на</strong>дворешните граници <strong>на</strong> Евро пската<br />
заедница, зајакнување <strong>на</strong> борбата против измамите<br />
и заштита <strong>на</strong> фи<strong>на</strong>нсиските и економските интереси<br />
<strong>на</strong> Заедницата, земјите членки и земјите кандидати<br />
за членство, како и зго ле мување <strong>на</strong> конкуретноста <strong>на</strong><br />
компаниите преку забр зува ње <strong>на</strong> царинските постапки<br />
и преку создавање <strong>на</strong> безхартиено електронско царинско<br />
окружување.<br />
Програмата се спроведува преку годишни програми.<br />
ВТОР СОСТАНОК НА КОМИТЕТОТ ЗА УПРАВУВАЊЕ НА ПРОЕКТОТ ЗА ВОВЕДУВАЊЕ<br />
НА НОВ СИСТЕМ ЗА ОБРАБОТКА НА ЦАРИНСКИТЕ ДЕКЛАРАЦИИ<br />
Вториот состанок <strong>на</strong> Комитетот за управување <strong>на</strong> Проектот<br />
за воведување <strong>на</strong> нов систем за обработка <strong>на</strong> царински<br />
декларации (СОЦД) беше одржан во Скопје<br />
<strong>на</strong> 10 јули 2009 годи<strong>на</strong>. Претседавачите <strong>на</strong> комитетот<br />
од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија и <strong>на</strong><br />
Италија ги потврдија позитивните <strong>на</strong>соки во приме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> СОЦД.<br />
На комитетот беше разговарано за теков<strong>на</strong>та состојба во<br />
приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> СОЦД системот, предложените решенија<br />
за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> модулите за различните царински постапки<br />
за обработка <strong>на</strong> царинските декларации, план<br />
за управување со ризик, како и потребата за организациски<br />
промени и <strong>на</strong>јдобри решенија.<br />
6
НОВОСТИ<br />
ПОТПИШАН ПРОТОКОЛ ЗА СОРАБОТКА ПОМЕЃУ ЦАРИНСКАТА УПРАВА<br />
И БИРОТО ЗА ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ<br />
На 14 јули 2009 годи<strong>на</strong> беше потпишан Протокол за<br />
спрове дување <strong>на</strong> Меморандумот за соработка помеѓу<br />
Министерството за в<strong>на</strong>трешни работи – Биро за јав<strong>на</strong><br />
безбедност и Министерство за фи<strong>на</strong>нсии – <strong>Царинска</strong><br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија. Протоколот е потпишан<br />
врз основа <strong>на</strong> Меморандумот за разби рање помеѓу<br />
Министерството за фи<strong>на</strong>нсии и Министерството за в<strong>на</strong>трешни<br />
работи, потпишан <strong>на</strong> 29.<strong>12</strong>.2006 годи<strong>на</strong>.<br />
Протоколот ги пропишува општите принципи <strong>на</strong> соработка,<br />
заедничките активности и <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> соработка,<br />
соработката <strong>на</strong> гранични премини и долж гранич<strong>на</strong>та<br />
линија, контролата <strong>на</strong> прекуграничниот сообраќај, контрола<br />
со едно застанување, соработката за спречување<br />
и борба против крими<strong>на</strong>лни активности и прекршоци,<br />
нивоата <strong>на</strong> соработка и методологијата <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong><br />
патници, превозни средстав и стока.<br />
Целта <strong>на</strong> Протоколот е ефикасно спроведување <strong>на</strong><br />
задачите кои произлегуваат од соработката помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> и Бирото за јав<strong>на</strong> безбедност и презе<br />
мање <strong>на</strong> непосредни заеднички активности за заштита<br />
<strong>на</strong> држав<strong>на</strong>та граница <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија,<br />
зајакнување <strong>на</strong> активностите за борба против корупција,<br />
спречување и откривање <strong>на</strong> организиран и други видови<br />
крими<strong>на</strong>л, олеснување и забрзување <strong>на</strong> движењето<br />
<strong>на</strong> стока и патници и поефикасно искористувње <strong>на</strong> расположивите<br />
ресурси.<br />
ОБУКА ЗА ЧОВЕЧКИ РЕСУРСИ<br />
Во рамките <strong>на</strong> Твининг проектот - Зајакнување <strong>на</strong> капацитетите<br />
за спречување перење пари – фаза II, Управата<br />
за спречување перење пари и фи<strong>на</strong>нсирање тероризам<br />
од 6-8 јули 2009 годи<strong>на</strong> организираше семи<strong>на</strong>р <strong>на</strong><br />
тема „Човечки ресурси - План за обуки“, <strong>на</strong> која присуствуваа<br />
и претставници од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Теми <strong>на</strong><br />
семи<strong>на</strong>рот беа: <strong>на</strong>предување во организацијата, дисциплински<br />
режим и конфликт <strong>на</strong> интереси. Предвачи <strong>на</strong><br />
семи<strong>на</strong>рот беа експерти од Шпанија.<br />
7
НОВОСТИ<br />
ИЗВЕСТУВАЊЕ ВО ВРСКА СО ДИЈАГОНАЛНАТА КУМУЛАЦИЈА<br />
СОГЛАСНО СПОГОДБАТА ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈА И АСОЦИЈАЦИЈА<br />
Согласно член 3 и 4 од Протокол 4 од Спогодбата за стабилизација<br />
и асоцијација (Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Маке донија бр. 119/08), во Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> Европска<br />
унија во серија Ц 154/04 од 07.07.2009 годи<strong>на</strong> е објавено<br />
известување кое се однесува <strong>на</strong> преференцијалните<br />
договори кои овозможуваат дијаго<strong>на</strong>л<strong>на</strong> кумулација <strong>на</strong><br />
потеклото помеѓу земјите чле нки <strong>на</strong> Европската заедница,<br />
земјите од Западен Балкан и Ре пу блика Турција.<br />
Со оваа објава, како и со стапувањето <strong>на</strong> сила <strong>на</strong> изменетиот<br />
Протокол 2 од Договорот за слобод<strong>на</strong> трговија<br />
помеѓу <strong>Република</strong> Македонија и <strong>Република</strong> Турција<br />
од 01.07.2009 годи<strong>на</strong>, при извоз <strong>на</strong> фи<strong>на</strong>лни производи<br />
во Европската унија кои се произведени во <strong>Република</strong><br />
Македонија и кои се здобиле со македонско<br />
преференцијално потекло користејќи репроматеријали<br />
од <strong>Република</strong> Турција.<br />
COLUMBUS ПРОГРАМА НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА – ФАЗА 2<br />
Во периодот од 6 до 10 јули 2009 годи<strong>на</strong> во <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> се одржа втората фаза од Дијагностичката<br />
мисија <strong>на</strong> Светската царинска организација (СЦО) преку<br />
Работилница за стратешко планирање, што претставува<br />
продолжување <strong>на</strong> имплементацијата <strong>на</strong> Рамката <strong>на</strong><br />
стандарди за обезбедување и оле снување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та<br />
трговијата <strong>на</strong> Светската царинска ор га ни зација (WCO<br />
SAFE Framework of Standards), усвое<strong>на</strong> <strong>на</strong> 23 јуни 2005 годи<strong>на</strong>.<br />
Втората фаза претставува продолжување <strong>на</strong> приме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> SAFE Columbus Програмата <strong>на</strong> СЦО, во форма <strong>на</strong><br />
Работилница за стратешко планирање спроведе<strong>на</strong> од<br />
акредитирани експерти - царински службеници при Ца-<br />
ринската служба <strong>на</strong> Обединетото Кралство, <strong>на</strong> која учествуваше<br />
раководството <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />
Главните стратешки цели кои беа обработени <strong>на</strong> работилницата,<br />
преку дефинирање <strong>на</strong> активности за<br />
нивно реализирање, а утврдени како приоритети во<br />
имплементација <strong>на</strong> стандардите <strong>на</strong> СЦО беа: управување<br />
со ризик, интегрирано гранично управување, олеснување<br />
<strong>на</strong> трговијата и интегритет и етика.<br />
На работилницата присуствуваа и претставници <strong>на</strong><br />
владини и јавни институции со кои <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
тесно соработува, со цел нивно информирање за<br />
достигнувањето и приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> Рамката <strong>на</strong> ста<strong>на</strong>рди<br />
<strong>на</strong> СЦО од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија.<br />
8
НОВОСТИ<br />
ОБУКА ЗА УПРАВУВАЊЕ СО ПРОЕКТИ И ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА КВАЛИТЕТ<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија во соработка<br />
со DG TAXUD и Секторот за информатички и комуникациски<br />
технологии во јули организираше работилница<br />
за раководење со проекти и обезбедување <strong>на</strong><br />
квалитет (Quality Assurance). На работилницата присуствуваа<br />
вработени од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и од Управата<br />
за јавни приходи, при што се стек<strong>на</strong>а со нови з<strong>на</strong>ења за<br />
модерните раководни техники, од кои ед<strong>на</strong>та е интензивно<br />
користење <strong>на</strong> обезбедување <strong>на</strong> квалитет (Quality<br />
Assurance) како стратешка и оператив<strong>на</strong> алатка, а другата<br />
е користење <strong>на</strong> методологии за раководење со проекти<br />
како основа <strong>на</strong> многу раководни процеси. Целта<br />
<strong>на</strong> обуката беше зголемување <strong>на</strong> з<strong>на</strong>ењето <strong>на</strong> раководниот<br />
капацитет <strong>на</strong> администрацијата во справувањето<br />
со многу паралелни и сложени проекти за информатички<br />
технологии поврзани со стратегијата за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
интероперабилност <strong>на</strong> информатичките системи.<br />
9
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
НОВИНИ ВО АКЦИЗНОТО РАБОТЕЊЕ<br />
1. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> го презема комплетното<br />
управување со акцизите<br />
Согласно заклучоците <strong>на</strong> Владата <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија,<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> 01.01.2010 годи<strong>на</strong> ќе го<br />
преземе комплетното управување со акцизите од Управата<br />
за јавни приходи. Со сегашните прописи, <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> беше задолже<strong>на</strong> со управување <strong>на</strong> акцизите<br />
само при увоз и извоз, а со овие промени, ќе биде<br />
задолже<strong>на</strong> и со управување со акцизите во в<strong>на</strong>трешноста,<br />
односно и со контрола <strong>на</strong> производството и прометот<br />
<strong>на</strong> акцизни добра во в<strong>на</strong>трешноста <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија.<br />
Акцизите во буџетот <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија учествуваат<br />
со 13,5 милијарди де<strong>на</strong>ри, што укажува <strong>на</strong> огромното<br />
з<strong>на</strong>чење од правилно ме<strong>на</strong>џирање <strong>на</strong> акцизите.<br />
Со цел преземање <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежноста, од работ<strong>на</strong> група<br />
формира<strong>на</strong> во министерството за фи<strong>на</strong>нсии, веќе се изготвени<br />
предлози и ставени во собраниска процедура<br />
<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> Законот за акцизи, Законот за Управата за<br />
јавни приходи, Законот за <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и Законот<br />
за даноч<strong>на</strong> постапка. По<strong>на</strong>таму се продолжува работата<br />
<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> подзаконските акти.<br />
Основни функции кои ќе ги преземе <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
се следните:<br />
• издавање <strong>на</strong> акцизни дозволи;<br />
• издавање <strong>на</strong> акцизни одобренија за неакцизно<br />
користење <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока (алкохол за аптеки, болници,<br />
фармација, козметика итн.);<br />
• издавање <strong>на</strong> контролни маркички (бандероли);<br />
• прием, обработка и заверка <strong>на</strong> акцизни документи;<br />
• примање <strong>на</strong> акцизни пријави и утврдување <strong>на</strong> акцизни<br />
поба рувања;<br />
• спроведување <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong>д акцизните обврзници;<br />
• прекршоци и кривични дела согласно Законот за акцизи;<br />
• преземање <strong>на</strong> започ<strong>на</strong>тите управни предмети од Управата<br />
за приходи и водење <strong>на</strong> управ<strong>на</strong> постапка;<br />
• приме<strong>на</strong> и развивање <strong>на</strong> информатички систем за<br />
управување со акцизи.<br />
10
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
Издавање <strong>на</strong> акцизни дозволи<br />
Со акцизните дозволи му се овозможува <strong>на</strong> компаниите<br />
во своите складови да чуваат акциз<strong>на</strong> стока без да<br />
се плати акциза. Досега се издадени стоти<strong>на</strong> акцизни<br />
дозволи, од кои <strong>на</strong>јмногу за алкохол. Акцизните дозволи<br />
се без рок <strong>на</strong> траење, се одземаат во случај <strong>на</strong><br />
прекршување.<br />
Издавање <strong>на</strong> акцизни одобренија<br />
Вакви акцизни одобренија се издаваат кога некоја акциз<strong>на</strong><br />
стока се користи во неакцизни цели, <strong>на</strong> пример<br />
алкохол во болници, аптеки, фармација, козметика<br />
и слично. Вакви акцизни одобренија имаат околу 250<br />
субјекти.<br />
Издавање <strong>на</strong> контролни маркички-бандероли<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ќе го преземе и управувањето<br />
(издавањето) <strong>на</strong> контролни маркички – бандероли. Количи<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> потребни маркички компаниите прво го<br />
<strong>на</strong>јавуваат за следниот месец, а потоа бараат издавање,<br />
по што се носи решение со кое <strong>на</strong> компаниите им се издаваат<br />
контролни маркички и се задолжуваат да го платат<br />
износот <strong>на</strong> акциза.<br />
Прием, обработка и заверка <strong>на</strong> акцизни документи<br />
Секое движење <strong>на</strong> акцизни стоки за кои не е плате<strong>на</strong><br />
акциза (било по увоз до акцизен склад, или од акцизен<br />
склад до започнување извозно-транзит<strong>на</strong> постапка,<br />
или помеѓу акцизните складови) се врши со акцизни<br />
документи. Акцизните документи се отпечатени формулари,<br />
во сетови со 4 примероци. Акцизните документи<br />
по завршувањето <strong>на</strong> транспортот <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока ќе се<br />
доставуваат до <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Најголем дел од работата<br />
<strong>на</strong> организацио<strong>на</strong> единица <strong>на</strong> царинската <strong>управа</strong><br />
ќе се состои во управување со акцизните документи.<br />
Примање <strong>на</strong> акцизни пријави и утврдување <strong>на</strong> акцизни<br />
поба рувања.<br />
Имателите <strong>на</strong> акцизни дозволи ед<strong>на</strong>ш месечно (до 15<br />
во месецот) поднесуваат акцизни пријави во кои <strong>на</strong>ведуваат<br />
колкава количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока пуштиле во<br />
промет ми<strong>на</strong>тиот месец и воедно ги плаќаат акцизите.<br />
Ова би било втора по обем работа <strong>на</strong> централ<strong>на</strong>та организацио<strong>на</strong><br />
единица.<br />
Спроведување <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong>д акцизните<br />
обврзници<br />
Со преземањето <strong>на</strong> управувањето со акцизите и во в<strong>на</strong>трешниот<br />
пазар во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ќе се врши и контрола<br />
<strong>на</strong> акцизното работење <strong>на</strong> акцизните обврзници.<br />
Дел од контролата се состои и во попис <strong>на</strong> стоката во<br />
акцизните складови, и срамнување <strong>на</strong> податоците од<br />
пописот <strong>на</strong> стока со количините <strong>на</strong>ведени во акцизните<br />
документи и акцизните пријави.<br />
Прекршоци и кривични дела согласно Законот за акцизи<br />
Законот за акцизи е еден од ретките (или единствен) закон<br />
во кој се предвидени и кривични дела <strong>на</strong>двор од<br />
Кривичниот законик. Прекршоците би се процесуирале<br />
како и царинските прекршоци, од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Комисијата<br />
за одлучување по прекршоци <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />
Приме<strong>на</strong> и развивање <strong>на</strong> информатички систем<br />
Информатичкиот систем треба да содржи обработка<br />
<strong>на</strong> Одо бренија, издавање <strong>на</strong> контролни маркички,<br />
издавање <strong>на</strong> акциз ни документи <strong>на</strong> фирмите, обработка<br />
<strong>на</strong> акцизни пријави обработка <strong>на</strong> Акцизни документи.<br />
2. Акцизи во Европската унија<br />
Сите земји членки <strong>на</strong> Европската унија <strong>на</strong>плаќаат акцизи<br />
за три вида <strong>на</strong> производи:<br />
• алкохолни пијалоци,<br />
• производи од тутун и<br />
• енергетски производи (фосилни горива и електрич<strong>на</strong><br />
енер гија).<br />
Приходите остварени од <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> акцизи се комплетно<br />
приходи <strong>на</strong> земјите членки. Европската унија има<br />
пропишано минимални стапки или износи <strong>на</strong> акцизата<br />
за овие видови <strong>на</strong> производи, а земјите членки можат<br />
да определат стапки или износи повисоки од нив.<br />
Во пракса, износите <strong>на</strong> акцизите з<strong>на</strong>чително се разликуваат<br />
помеѓу земјите членки <strong>на</strong> Европска унија. Системот<br />
<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џирање <strong>на</strong> акцизи во Европската унија во<br />
моментов е многу сличен со оној кој се применува во<br />
<strong>Република</strong> Македонија.<br />
11
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
3. Промени во системот за ме<strong>на</strong>џирање <strong>на</strong> акцизи во<br />
Европската унија<br />
Новата Директива <strong>на</strong> Советот (2008/118/EC) која стапи<br />
во сила <strong>на</strong> 15 јануари 2009 годи<strong>на</strong>, ќе се применува од<br />
1 април 2010 годи<strong>на</strong>. Основен новитет е воведување <strong>на</strong><br />
EMCS (Excise Movement and Control System).<br />
EMCS претставува цомпјутеризиран систем за следење<br />
<strong>на</strong> дви жење <strong>на</strong> акцизни добра во услови <strong>на</strong> не<strong>на</strong>станување<br />
<strong>на</strong> акцизен долг (добра кои подлежат <strong>на</strong> акциза,<br />
но за кои таа не е плате<strong>на</strong>) помеѓу земјите членки<br />
<strong>на</strong> Европската унија. Се очекува овој систем да ја поедностави<br />
постапката, да создаде безхартие<strong>на</strong> околи<strong>на</strong>,<br />
но истовремено з<strong>на</strong>чително да го подобри <strong>на</strong>дзорот<br />
<strong>на</strong>д движењето <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока во Европската унија.<br />
Овој систем ќе го овозможи следното:<br />
• Поедноставено движење <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока во услови<br />
<strong>на</strong> не<strong>на</strong> станување <strong>на</strong> акцизен долг преку користење <strong>на</strong><br />
електронски <strong>на</strong>место хартиен акцизен документ;<br />
• Безбедно движење <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока, со можност за<br />
проверка <strong>на</strong> податоците за учесниците во постапката,<br />
како и побрзо и побезбедно добивање <strong>на</strong> доказ дека<br />
акцизните добра пристиг<strong>на</strong>ле <strong>на</strong> одредиштето;<br />
• Подобар <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong>д движењето <strong>на</strong> акцизни добра<br />
преку разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информации во реално време и контроли<br />
базирани <strong>на</strong> а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик во текот <strong>на</strong> транспортот.<br />
Начинот <strong>на</strong> разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> пораки преку овој систем е прикажан<br />
<strong>на</strong> след<strong>на</strong>та слика:<br />
1. Испраќачот електронски поднесува акцизен документ;<br />
2. Земјата членка <strong>на</strong> поаѓање го оверува акцизниот документ,<br />
му доделува регистрациски <strong>број</strong> <strong>на</strong> документот<br />
и го враќа <strong>на</strong> испраќачот;<br />
3. Испраќачот ја испраќа акциз<strong>на</strong>та стока;<br />
4. Земјата членка <strong>на</strong> поаѓање го испраќа акцизниот документ<br />
до земјата членка <strong>на</strong> пристигање;<br />
5. Земјата членка <strong>на</strong> пристигање го испраќа акцизниот<br />
документ до приемачот <strong>на</strong> стоката<br />
6. Пратката пристигнува кај приемачот;<br />
7. Приемачот испраќа потврда за пристигнување <strong>на</strong><br />
стоката до земјата членка <strong>на</strong> пристигање;<br />
8. Земјата членка <strong>на</strong> пристигање ја оверува потврдата<br />
и ја враќа до приемачот;<br />
9. Земјата членка <strong>на</strong> пристигање ја испраќа потврдата<br />
<strong>на</strong> земјата членка <strong>на</strong> поаѓање;<br />
10. Земјата членка <strong>на</strong> поаѓање ја препраќа потврдата<br />
до испраќачот.<br />
Доколку се работи за транспорт<strong>на</strong> операција со акцизни<br />
добра во услови <strong>на</strong> не<strong>на</strong>станување <strong>на</strong> акцизен долг<br />
во рамките <strong>на</strong> ед<strong>на</strong> земја, постапката се одвива <strong>на</strong> сличен<br />
<strong>на</strong>чин, со таа разлика што нема разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> пораки<br />
помеѓу земјите членки.<br />
Преминувањето <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежностата <strong>на</strong> <strong>на</strong>платата <strong>на</strong> акцизните<br />
давачки од Управата за јавни приходи <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> про излегува од Нацио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та програма<br />
за усвојување <strong>на</strong> правото <strong>на</strong> Европската унија, како и<br />
од препораките и искуството во <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> прибирање<br />
и контрола <strong>на</strong> акцизните давачки во земјите членки <strong>на</strong><br />
ЕУ и земјите кандидати за членство во ЕУ.<br />
<strong>12</strong>
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
ОСЛОБОДУВАЊЕ ОД ПЛАЌАЊЕ НА УВОЗНИ ДА ВАЧКИ ЗА СТОКА КОЈА КАКО<br />
ПОДАРОК Е ДО БИЕНА ОД СТРАНСКИ ДОНАТОРИ, КАКО И УВЕЗЕНА СТОКА<br />
КУПЕНА СО ПАРИЧНИ СРЕДСТВА ДОБИЕНИ КАКО ПОДАРОК НА ДРЖАВНИТЕ<br />
ОРГАНИ, ОПШТИНИТЕ, ГРАДОТ СКОПЈЕ И НА ЈАВНО ПРАВНИТЕ СУБЈЕКТИ<br />
Често се случува државните органи и јавно правните<br />
субјекти да добиваат до<strong>на</strong>ции од странство во <strong>на</strong>јразличен<br />
вид. Овие до<strong>на</strong>ции се во стока или во парични<br />
средства.<br />
Заради неинформираност <strong>на</strong> субјектите, царинската постапка<br />
за ослободување <strong>на</strong> овој вид <strong>на</strong> стока понекогаш<br />
трае непотре бно долго и предизвикува незадоволство<br />
кај примачите <strong>на</strong> до<strong>на</strong>цијата.<br />
1. Кој има право <strong>на</strong> вакво ослободување<br />
• државни органи;<br />
• општини;<br />
• градот Скопје;<br />
• јавно правни субјекти, односно јавните претпријатија<br />
и јавните установи.<br />
Во оваа категорија не спаѓаат верските организации,<br />
кои не можат да бидат ослободени од плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong><br />
за до<strong>на</strong>ции кои ги добиваат од странство.<br />
2. Како се спроведува постапката <strong>на</strong> ослободување<br />
од плаќање <strong>на</strong> увозни давачки<br />
Постапката <strong>на</strong> ослободување од плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong> се<br />
спроведува како и секоја царинска постапка, со поднесување<br />
<strong>на</strong> царинска декларација во која, покрај вообичаените<br />
документи за секоја царинска декларација, се<br />
поднесуваат и следните документи:<br />
• Барање за ослободување од плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong> согласно<br />
член 198 став (1) од Царинскиот закон, кое треба<br />
да содржи податоци за името <strong>на</strong> корисникот и до<strong>на</strong>торот,<br />
доказ за статусот <strong>на</strong> корисникот и трговски <strong>на</strong>зив<br />
<strong>на</strong> стоката со <strong>на</strong>з<strong>на</strong>чување <strong>на</strong> количи<strong>на</strong>та и вредноста;<br />
• Доказ дека се работи за до<strong>на</strong>ција (фактура која е без<br />
плаќање <strong>на</strong> противвредност во странство, договор за<br />
подарок-до<strong>на</strong>ција <strong>на</strong> стоката која се увезува или писмо<br />
од до<strong>на</strong>торот дека стоката која се испраќа е подарок,<br />
односно до<strong>на</strong>ција)<br />
• Изјава каде и за што ќе се користи стоката.<br />
Доколку се работи за стока купе<strong>на</strong> со парични средства<br />
добиени како подарок, треба да се достави и доказ од<br />
банка дека добиените парични средства како подарок<br />
се внесени, односно евидентирани <strong>на</strong> сметка <strong>на</strong> примачот<br />
<strong>на</strong> до<strong>на</strong>цијата.<br />
3. Дали при до<strong>на</strong>ција се применуваат мерките <strong>на</strong><br />
трговска политика<br />
Сите мерки <strong>на</strong> трговска политика се применуваат. Тоа<br />
з<strong>на</strong>чи дека доколку како до<strong>на</strong>ција се добие стока која<br />
подлежи <strong>на</strong> добивање <strong>на</strong> некој вид <strong>на</strong> дозвола за увоз<br />
(<strong>на</strong> пример мерни ин стру менти, лекови, возила и слично)<br />
неопходно е таа да биде обезбеде<strong>на</strong> од <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та<br />
институција.<br />
4. Дали има ограничување во поглед <strong>на</strong> располагање<br />
со стоката ослободе<strong>на</strong> од плаќање <strong>на</strong> увозни давачки<br />
како до<strong>на</strong>ција<br />
Стоката ослободе<strong>на</strong> од плаќање <strong>на</strong> увозни давачки како<br />
до<strong>на</strong> ција, во рок од три години од денот <strong>на</strong> увозот, не<br />
смее да се отуѓи, да се даде <strong>на</strong> користење <strong>на</strong> друг, да<br />
се позајми или пои<strong>на</strong>ку да се употреби за други цели а<br />
не за оние за кои биле ослободени од плаќање <strong>на</strong> увозни<br />
давачки, пред тие да бидат платени. Таквата стока не<br />
смее да биде даде<strong>на</strong> во залог, да се из<strong>на</strong>јми или да се<br />
даде како осигурување за други обврски.<br />
13
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
МОЖНОСТ ЗА НАМАЛУВАЊЕ НА ИЗНОСОТ НА ОПШТАТА ГАРАНЦИЈА<br />
ЗА ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИОТ ДОЛГ<br />
Со цел подобрување <strong>на</strong> делов<strong>на</strong>та клима <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> во изми<strong>на</strong>тиов период издаде соопштение за<br />
сите учесници во царинските постапки со економски<br />
ефект (увоз за облагородување – систем <strong>на</strong> одложено<br />
плаќање и царинско скла дирање) дека имаат можност за<br />
<strong>на</strong>малување <strong>на</strong> банкарска та гаранција за обе збедување<br />
<strong>на</strong> царинскиот долг.<br />
Согласно одредбите од Царинскиот закон и Уредбата за<br />
спроведување <strong>на</strong> царинскиот закон, овозможено е виси<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> општата гаранција да обезбедува помалку<br />
од 50% од евентуалниот царински долг, односно царинскиот<br />
долг кој би можел да <strong>на</strong>стане.<br />
Барањето виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата гаранција да обезбедува<br />
помалку од 50% од евентуалниот царински долг се поднесува<br />
до Службата за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong> иматели <strong>на</strong> одобренија<br />
во <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та Цари<strong>на</strong>рница, одговор<strong>на</strong> за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong>д<br />
правилното спроведување <strong>на</strong> соодвет<strong>на</strong>та постапка со<br />
економски ефект. По поднесените барања одлучува посеб<strong>на</strong><br />
Комисија за оценување <strong>на</strong> критериумите за виси<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> износот <strong>на</strong> општата гаранција.<br />
Подносител <strong>на</strong> барањето може да биде секој имател <strong>на</strong><br />
одобрение <strong>на</strong> ед<strong>на</strong> од <strong>на</strong>ведените постапки со економски<br />
ефект, доколку ги исполнува критериумите <strong>на</strong>ведени<br />
во членот 449 став 2 и 3 од Уредбата за спроведување<br />
<strong>на</strong> Царинскиот закон (Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија бр. 66/05, 73/06, 40/07, 62/07 и 42/09).<br />
Врз основа <strong>на</strong> одредбите од Царинскиот закон и Уредбата<br />
за спроведување <strong>на</strong> царинскиот закон, <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> утврди транспарентни критериуми и услови<br />
кои треба да ги исполнуваат имателите <strong>на</strong> одобренија<br />
за да се стек<strong>на</strong>т со <strong>на</strong>малување <strong>на</strong> виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата<br />
гаранција. Подетални информации мо же да се прочитаат<br />
во Упатството за оценување <strong>на</strong> критериумите<br />
за виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> износот <strong>на</strong> општата<br />
га ран ција, кое е објавено <strong>на</strong> интернет стра<strong>на</strong>та <strong>на</strong><br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />
Врз основа <strong>на</strong> <strong>на</strong>ведените критериуми, а по претходно<br />
поднесено барање, <strong>на</strong> 39 иматели <strong>на</strong> одобренија<br />
за царинска постапка со економски ефект (увоз за<br />
облагородување – систем <strong>на</strong> одложено плаќање и царинско<br />
складирање) им е одобрено виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата<br />
гаранција да обезбедува помалку од 50% од евентуалниот<br />
царински долг, и тоа: <strong>на</strong> 17 иматели <strong>на</strong> одобренија<br />
им е одобрено општата гаранција да обезбедува 30% од<br />
виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> царинскиот долг, <strong>на</strong> 16 иматели им е одобрено<br />
општата гаран ција да покрива 10% од виси<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> царинскиот долг и <strong>на</strong> 6 иматели им е одобрено<br />
изземање од обезбедување <strong>на</strong> евентуално <strong>на</strong>ста<strong>на</strong>тиот<br />
царински долг, односно банкарска гаранција 0.<br />
Оста<strong>на</strong>тите иматели <strong>на</strong> одобренија за царинска постапка<br />
со еко н о м ски ефект (увоз за облагородување – систем<br />
<strong>на</strong> одложено плаќање и царинско складирање),<br />
околу 360 компании, имаат одобрено виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата<br />
гаранција да обезбедува 50% од евентуалниот<br />
царински долг.<br />
УЧЕСТВО НА ПОЕДНОСТАВЕНИТЕ ПОСТАПКИ И ЦАРИНЕЊЕ НА ГРАНИЧНИТЕ<br />
ПРЕМИНИ ВО ВКУПНОТО УВОЗНО И ИЗВОЗНО ЦАРИНЕЊЕ<br />
Две постaпки кои постојано ги промовира <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong>, а кои претставуваат големо олеснување за операторите,<br />
се поедноставените постапки и можноста за<br />
увозно, и особено извозно царинење <strong>на</strong> самите гранични<br />
премини.<br />
Поедноставени постапки<br />
Поедноставените постапки овозможуваат увозот, односно<br />
изво зот, <strong>на</strong>место <strong>на</strong> царинските терми<strong>на</strong>ли, да<br />
се врши во просториите <strong>на</strong> компаниите, без временско<br />
ограничување (постапката може да се спроведува<br />
24 часа секој ден, било работен, било неработен). Овие<br />
постапки з<strong>на</strong>чително ги <strong>на</strong>малуваат трошоците <strong>на</strong> компаниите,<br />
бидејќи се избегнуваат терми<strong>на</strong>лските трошоци,<br />
се <strong>на</strong>малува времето потребно за извршување <strong>на</strong><br />
транспортните операции, а се овозможува и попрецизно<br />
планирање <strong>на</strong> бизнисот.<br />
Во 2009 годи<strong>на</strong> заклучно со месец јули, обработени се<br />
приближно 80.000 извозни декларации во редов<strong>на</strong> по-<br />
14
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
стапка (ЕХА), и 26.000 извозни декларации во поедноставе<strong>на</strong><br />
постапка (EXG). Ова з<strong>на</strong>чи дека од вкупниот<br />
<strong>број</strong> <strong>на</strong> извозни декларации, 25% биле со користење <strong>на</strong><br />
поедноставени постапки.<br />
Во поглед <strong>на</strong> увозните декларации, заклучно со месец<br />
јули 2009, обработени се приближно 145.000 увозни<br />
декларации во редов<strong>на</strong> постапка (ИМА), и приближно<br />
13.000 во поедноставе<strong>на</strong> (IMG). Процентуалното учество<br />
<strong>на</strong> поедноставените постапки кај увозот е приближно<br />
8%.<br />
Поголемата застапеност <strong>на</strong> поедноставените постапки<br />
кај извозот, отколку кај увозот, се должи пред се <strong>на</strong> ограничувачкиот<br />
фактор <strong>на</strong> инспекциските контроли при<br />
увозот, односно изда ва ње <strong>на</strong> голем <strong>број</strong> <strong>на</strong> увозни лиценци<br />
од различни служби. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> континуирано<br />
спроведува <strong>на</strong>пори за проширување <strong>на</strong> стоките<br />
за кои се возможни поедноставени постапки, преку<br />
соработка со инспекциските служби, со цел овоз мо жување<br />
<strong>на</strong> инспекциски <strong>на</strong>дзор во просториите <strong>на</strong> имателите<br />
<strong>на</strong> одобренија за поедноставени постапки.<br />
Иако <strong>број</strong>от <strong>на</strong> декларации за кои се применуваат поедноставени<br />
постапки не е мал, особено кај извозот, сеуште<br />
сме далеку од <strong>број</strong>ките во земјите членки <strong>на</strong> ЕУ, каде<br />
поедноставените постапки се правило, а терми<strong>на</strong>лското<br />
царинење исклучок.<br />
Кога вкупно ќе се погледаат <strong>број</strong>ките, може да се заклучи<br />
дека од овие две можности, поедноставени постапки<br />
и увозно и извозно царинење <strong>на</strong> самите гранични<br />
премини, <strong>на</strong>јмногу корист досега имаат извозниците,<br />
бидејќи 45% од извозните декларации се обработени<br />
или со поедноставени постапки, или <strong>на</strong> самите гранични<br />
премини. Имајќи предвид дека во двата случаи извоз<strong>на</strong>та<br />
постапка може да се спроведува 24 часа секој<br />
ден, што з<strong>на</strong>чи и <strong>на</strong>малено време за транспортните операции,<br />
односно поефтин превоз, како и тоа дека во двата<br />
случаи се избегнуваат трошоци за терми<strong>на</strong>л во в<strong>на</strong>трешноста,<br />
овие две мерки претставуваат огромно<br />
олеснување за извозно ориентираните компании.<br />
За жал, при увоз, ситуацијата не е толку добра, бидејки<br />
само 13% од увозните декларации се обработени со поедноставени<br />
постапки, или <strong>на</strong> самите гранични премини.<br />
Иако <strong>број</strong>ката не е за занемарување, сепак се потребни<br />
дополнителни <strong>на</strong>пори од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и<br />
инспекциските служби со цел зголемување <strong>на</strong> овој процент.<br />
Царинење <strong>на</strong> гранични премини<br />
Со воведување <strong>на</strong> можноста за царинење <strong>на</strong> самите гранични<br />
премини, особено 24 часовно извозно царинење,<br />
им се овозможува <strong>на</strong> компаниите извозно да <strong>цари<strong>на</strong></strong>т<br />
во кое било време <strong>на</strong> самиот граничен премин. Вакви<br />
можности има <strong>на</strong> граничните премини Блаце, Деве<br />
Баир, Делчево, Ново Село, Богородица и Меџитлија. Во<br />
2009, заклучно со месец јули, <strong>на</strong> самите гранични премини<br />
е извршено приближно 10 % од вкупното увозно<br />
или извозно царинење. При тоа, само за извозот,<br />
овој процент изнесува 20%, додека за увозот, овој процент<br />
е 5%. Повторно разликата за увоз и извоз се должи<br />
<strong>на</strong>јчесто <strong>на</strong> недоволното присуство <strong>на</strong> инспекциските<br />
служби <strong>на</strong> граничните премини, што оневозможува<br />
дел од стоката која подлежи <strong>на</strong> инспекциски <strong>на</strong>дзор да<br />
биде увозно оцаринета <strong>на</strong> граничниот премин.<br />
Класич<strong>на</strong><br />
постапка<br />
Поедноставе<strong>на</strong><br />
постапка<br />
Извоз 55% 25% 20%<br />
Увоз 87% 8% 5%<br />
Вкупно<br />
увоз / извоз 75% 15% 10%<br />
Царнење <strong>на</strong><br />
граничен премин<br />
15
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА<br />
СТОКА СО КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />
ОТКРИВАЧКИ АКТИВНОСТИ<br />
Во периодот јуни - јули, царинските работници при<br />
спроведу ва ње <strong>на</strong> редовните царински контроли ,<br />
спречија повеќе обиди за криумчарење и шверц<br />
<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> и недозволе<strong>на</strong> стока во <strong>Република</strong><br />
Македонија, како и стока за која постои основано<br />
сомневање дека претставува фалсификат <strong>на</strong> заштитетни<br />
трговски марки.<br />
Привремено одземе<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> стока<br />
Во откриените обиди за недозволен пренос <strong>на</strong> стока,<br />
привремено се одземени <strong>на</strong>д <strong>12</strong>0.000 парчиња трговски<br />
стоки или <strong>на</strong>д 100 видови трговски стоки, меѓу кои:<br />
• 549 археолошки предмети (монети, <strong>на</strong>кит и фигури), за<br />
кои стручните лица <strong>на</strong> Управата за заштита <strong>на</strong> културното<br />
<strong>на</strong>следство потврдија дека се од непроценлива култур<strong>на</strong><br />
и археолошка вредност,<br />
• 2 икони-ориги<strong>на</strong>лни дела <strong>на</strong> средновеков<strong>на</strong>та црков<strong>на</strong><br />
уметност, изработени помеѓу 14-18 век, а кои претставуваат<br />
з<strong>на</strong>чајно културно <strong>на</strong>следство од непроценлива<br />
вредност<br />
• 14 уметнички слики, масло <strong>на</strong> платно, <strong>на</strong>сликани од<br />
академик Кубуровски<br />
• 701 грам <strong>на</strong>ркотич<strong>на</strong> дрога марихуа<strong>на</strong>,<br />
• 208 штеки цигари,<br />
• 588 парчиња енергетски пијалок ред бул,<br />
• 317 литри пиво бекс и 28 литри алкохол (ракија, виски,<br />
узо)<br />
• 21.966 парчиња текстилни производи и 30.000 мрежести<br />
додатоци,<br />
• 16.535 парчиња силиконски прачки,<br />
• 5.234 парчиња украсни предмети (свеќи и цвеќиња),<br />
• 3.788 парчиња бижутерија и 21 парче златен <strong>на</strong>кит,<br />
• 1.196 парчиња модни додатоци (новчаници, ташни, часовници,<br />
очила за сонце, ремени, капи),<br />
• 3<strong>12</strong> пара обувки<br />
• 1.195 парчиња различни авто делови,<br />
• 130 литри дизел гориво и 100 литри моторно масло,<br />
• и з<strong>на</strong>чител<strong>на</strong> количи<strong>на</strong> <strong>на</strong>јразновидни производи за<br />
домаќинство и индустрија.<br />
Привремено одземе<strong>на</strong> стока за која постои соме<strong>на</strong>ње<br />
дека прет ста вува фалсификат <strong>на</strong> заштите<strong>на</strong> трговска<br />
марка.<br />
Во истиот период <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> интервенираше<br />
во 20 нови случаи <strong>на</strong> пријаве<strong>на</strong> стока во царинска постапка,<br />
за кои постои сомневање дека претставуваат<br />
повреда <strong>на</strong> право од интелектуал<strong>на</strong> сопственост, и привремено<br />
задржа 151.514 парчиња и 196 килограми стока.<br />
Најголем дел од привремено задржа<strong>на</strong>та стока ја сочинуваат:<br />
• 73.800 парчиња хартиени етикети<br />
• 30.000 парчиња ДВД / ВЦД<br />
• 7.458 пакувања тоалет<strong>на</strong> вода<br />
• 6.940 пакувања козметички производи (маскара, креми,<br />
креони)<br />
• 18.450 парчиња пластични бричеви<br />
• 4.050 парчиња спортска опрема<br />
• 930 парчиња <strong>на</strong>очари за сонце<br />
• 5.554 парче облека (блузи, маици, хеланки, долен веш,<br />
чорапи)<br />
• 4.134 парчиња модни додатоци (паричници, каиши,<br />
рачни ча • совници)<br />
• 192 пакувања парфеми<br />
• 196 килограми поли-етиленски кеси.<br />
По завршување <strong>на</strong> постапката согласно Законот за царински<br />
мерки за заштита <strong>на</strong> права од интелектуал<strong>на</strong><br />
сопственост, и добие<strong>на</strong> потврда од застапниците<br />
<strong>на</strong> заштитените трговски марки дека привремено задржаните<br />
стоки се фалсификат, во месец јуни и јули <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> донесe одобренија за уништување за<br />
вкупно 86.043 парчиња стока и тоа за следните трговски<br />
марки: чорапи NIKE, ADIDAS, PUMA, маици REPLAY,<br />
CHANEL, G-STAR и NIKE, креми NIVEA, хартиени етикети<br />
NIKE, ARMANI, CD-ња PRINCO и 196 кг кеси со оз<strong>на</strong>ка<br />
MARLBORO.<br />
СПРЕЧЕН ОБИД ЗА НЕЛЕГАЛНО ИЗНЕСУВАЊЕ<br />
АРТЕФАКТИ СО НЕПРОЦЕНЛИВА ВРЕДНОСТ<br />
Според распоредот <strong>на</strong> смените за работа <strong>на</strong> ден<br />
18.07.2009 годи<strong>на</strong>, бев <strong>на</strong> работа днев<strong>на</strong> сме<strong>на</strong> од 8-20<br />
часот, распореден да работам <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong> патнички<br />
промет <strong>на</strong> излез од <strong>Република</strong> Македонија.<br />
16
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
Некаде околу пладне, во коло<strong>на</strong>та за патнички моторни<br />
возила за излез од <strong>Република</strong> Македонија забележав<br />
патничко моторно возило “MAZDA“, со хрватски регистарски<br />
таблички во кое се <strong>на</strong>оѓаше четворочлено<br />
семејство, брачен пар со нивните две деца. По проверка<br />
<strong>на</strong> патните исправи и поставеното прашање <strong>на</strong> возачот<br />
дали има нешто да пријави за царинска контрола,<br />
возачот одговори цитирам: ,,Земо, немам ништо бев <strong>на</strong><br />
одмор со фамилијата да ја посетам мајка ми во Струмица,<br />
јас сум од овде“. Нависти<strong>на</strong> во пат<strong>на</strong>та исправа издаде<strong>на</strong><br />
од Хрватска стои место <strong>на</strong> раѓање с.Вељуса, Струмица.<br />
Го продолжив разговорот со лицето за кое можам<br />
да кажам дека беше комуникатив<strong>на</strong> личност. На поставените<br />
прашања добивав и поконкретни одговори отколку<br />
што барав.<br />
На обуките кои ги посетував за време <strong>на</strong> проб<strong>на</strong>та работа<br />
ни беше сугерирано од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>шите колеги<br />
обучувачи дека и преголемата соработка од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
лицето за време <strong>на</strong> интер вјуто е исто така индикација<br />
за обид <strong>на</strong> оттргнување <strong>на</strong> вниманието <strong>на</strong> царинскиот<br />
службеник од суштинските информации кои може да ги<br />
добие од интервјуто со патникот. Одлучив да извршам<br />
детал<strong>на</strong> контрола. Во консултација со водичот <strong>на</strong> сме<strong>на</strong><br />
и шефот <strong>на</strong> испоставата, одлучивме освен детал<strong>на</strong> контрола,<br />
возилото да биде однесено и <strong>на</strong> скенер контрола<br />
кај <strong>на</strong>шите колеги од мобилни скенери. По извршеното<br />
скенирање и детал<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong> возилото и личните<br />
предмети <strong>на</strong> патниците откривме 549 археолошки<br />
предмети (монети, <strong>на</strong>кит и фигури) од историското културно<br />
<strong>на</strong>следство <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија.<br />
Интересно би било да <strong>на</strong>поме<strong>на</strong>м, дека откако го<br />
про<strong>на</strong>јдов првиот предмет огрлица дел од <strong>на</strong>кит која<br />
беше сокрие<strong>на</strong> во опремата од возилото поточно<br />
во заштитниот флуоросцентен елек, <strong>на</strong> поставеното<br />
прашање <strong>на</strong> лицето за каков предмет се работи лицето<br />
одговори цитирам: ,,Нез<strong>на</strong>м, некое старо железо, фрли<br />
го нез<strong>на</strong>м од каде се <strong>на</strong>шло тука“, за кое подоц<strong>на</strong> стручните<br />
лица од Управата за заштита <strong>на</strong> културното <strong>на</strong>следство<br />
потврдија дека станува збор за многу редок и многу<br />
вреден предмет<br />
Меѓу про<strong>на</strong>јдените предмети беа монети од различни<br />
периоди од <strong>на</strong>шето ми<strong>на</strong>то, други парчиња <strong>на</strong>кит, статуетка,<br />
крст, делови од стрели и еден хируршки инструмент<br />
од ми<strong>на</strong>тото. Првич<strong>на</strong>та проценка <strong>на</strong> стручните<br />
лица од Управата за заштита <strong>на</strong> културното <strong>на</strong>следство<br />
е дека про<strong>на</strong>јдените монети потекнуваат од 1 век римски<br />
период, 1 век од <strong>на</strong>шата ера, како и од <strong>12</strong> век - византиско<br />
време, додека <strong>на</strong>китот и фигурите потекнуваат<br />
од железното време, односно 6-7 век пред <strong>на</strong>шата<br />
ера.<br />
Овој успех го сметам како заеднички успех <strong>на</strong> сите мои<br />
колеги и претпоставени кои несебично ми го пренеле<br />
своето искуство и з<strong>на</strong>ење, а кое го стек<strong>на</strong>ле низ нив<strong>на</strong>та<br />
долгогодиш<strong>на</strong> и успеш<strong>на</strong> работа. Тука сакам да ја истак<strong>на</strong>м<br />
и одлич<strong>на</strong>та соработка која ја имаме и со колегите<br />
од Гранич<strong>на</strong>та полиција при Министерството за в<strong>на</strong>трешни<br />
работи.<br />
Се <strong>на</strong>девам дека овој успех ќе им послужи како мотив<br />
и <strong>на</strong> другите колеги за по<strong>на</strong>тамош<strong>на</strong> успеш<strong>на</strong> и плод<strong>на</strong><br />
работа во откри вањето <strong>на</strong> оние лица кои ќе сакаат да ги<br />
прекршат законите <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија, а и да ги<br />
одврати оние кои би се одлучиле да го сторат тоа.<br />
Mарјан Ивановски, <strong>Царинска</strong> испостава Табановце - автопат.<br />
СОВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ ВО БОРБАТА СО<br />
НЕДОЗВОЛЕНА ТРГОВИЈА СО ДРОГА<br />
Борбата против криумчарењето <strong>на</strong> дрога останува<br />
еден од <strong>на</strong>јголемите предизвици во современото општество.<br />
Секој дневно се регрутираат нови зависници,<br />
а старос<strong>на</strong>та граница <strong>на</strong> корисниците <strong>на</strong> дрога рапидно<br />
се <strong>на</strong>малува. Во исто време заработувачката од<br />
криумчарењето <strong>на</strong> дрога достигнува ми ли јарди долари,<br />
пари кои потоа ја поткопуваат легал<strong>на</strong>та економија<br />
и се користат за фи<strong>на</strong>нсирање <strong>на</strong> други крими<strong>на</strong>лни активности,<br />
како и фи<strong>на</strong>нсирање <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родниот тероризам.<br />
Во желбата за остварување <strong>на</strong> поголем профит,<br />
организираните крими<strong>на</strong>лни групи од повеќе земји се<br />
поврзуваат меѓусебно и формираат организации кои<br />
по својата големи<strong>на</strong>, фи<strong>на</strong>нсиска и дури и вое<strong>на</strong> моќ се<br />
<strong>на</strong> исклучително високо ниво. Нив<strong>на</strong> карактеристика е<br />
исклучител<strong>на</strong>та флексибилност, односно способност <strong>на</strong><br />
прилагодување <strong>на</strong> моментал<strong>на</strong>та ситуација. <strong>Република</strong><br />
Македонија не е исклучок од овие светски трендови и<br />
токму затоа ед<strong>на</strong> од задачите <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong><br />
<strong>Република</strong> Македонија е заштит<strong>на</strong>та функција, односно<br />
спречување <strong>на</strong> внесување <strong>на</strong> овие забранети супстанци<br />
во <strong>на</strong>шето царинско подрачје.<br />
Според Светскиот извештај за дрога за 2008 годи<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
Канце ларијата <strong>на</strong> Обединетите Нации за борба против<br />
17
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
дрогата и крими<strong>на</strong>лот (UNODC), вкупно 6100 тони опиум<br />
се произведени во Авганистан, од кои 66,3% е локално<br />
рафиниран. Проценката <strong>на</strong> UNODC покажува дека вкупно<br />
555 тони морфиум/хероин биле <strong>на</strong>менети за извоз<br />
од Авганистан ми<strong>на</strong>тата годи<strong>на</strong>. Проценките <strong>на</strong> UNODC<br />
сугерираат дека 85% од сите опијати се пренесуваат од<br />
Авганистан преку Иран и Пакистан. Најголемиот дел од<br />
опијатите се <strong>на</strong>менети за Запад<strong>на</strong> Европа продолжуваат<br />
да се криумчарат преку прошире<strong>на</strong>та балканска рута<br />
преку Пакистан, Иран, Турција и балканските држави.<br />
Најголемите заплени <strong>на</strong> опијати се вршат од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
органите за одржување <strong>на</strong> законите <strong>на</strong> тие држави, од<br />
кои 60% во европскиот дел <strong>на</strong> балканската рута.<br />
Проценките <strong>на</strong> UNODC укажуваат <strong>на</strong> тоа дека тајното<br />
произво дство <strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини<br />
е концентрирано во Север<strong>на</strong> Америка, источ<strong>на</strong> и<br />
југоисточ<strong>на</strong> Азија, Европа, Оке анија и јуж<strong>на</strong> Африка.<br />
Производството <strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини<br />
е специфично за регионот, и е поврзано со побарувачката<br />
<strong>на</strong> пазарот и достапноста <strong>на</strong> потребните хемикалии.<br />
Производството <strong>на</strong> амфетамини и <strong>на</strong>таму се врши<br />
претежно во Европа. Преработката и криумчарењето<br />
<strong>на</strong> амфетамини е концентрирано во Европа, со што запле<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> амфетамини во Европа претставуваат разумен<br />
репер за светските заплени <strong>на</strong> амфетамини. Помеѓу<br />
2000 и 2006 годи<strong>на</strong>, заплените <strong>на</strong> амфетамини се зголемиле<br />
речиси за два пати. Поголема е веројатноста заплените<br />
<strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини во Европа<br />
да бидат базирани <strong>на</strong> амфетамини, за разлика од<br />
стимуланси базирани <strong>на</strong> метамфетамини. Ми<strong>на</strong>тогодишните<br />
заплени се <strong>на</strong>малени малку во споредба со<br />
достигнувањето <strong>на</strong> врвот во 2004 годи<strong>на</strong>. Има показатели<br />
дека зголемените контроли во Бугарија и Турција доведе<br />
до преместување <strong>на</strong> производство <strong>на</strong> амфетамини<br />
со логото „Captagon“ поблиску до блискиот и средниот<br />
Исток (имено Сирија и Саудиска Арабија), <strong>на</strong>јголемиот<br />
пазар за потрошувачка <strong>на</strong> ваквиот тип стимуланси од<br />
групата <strong>на</strong> амфетамини.<br />
18
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
Европа веќе неколку децении е еден од <strong>на</strong>јголемите и<br />
<strong>на</strong>јста билните пазари за нелегал<strong>на</strong> трговија со дрога,<br />
сеуште е рангира<strong>на</strong> <strong>на</strong> прво место во поглед <strong>на</strong> потрошувачка<br />
<strong>на</strong> хероин и екстази. Меѓу<strong>на</strong>родните организации<br />
како што се UNODC, ИНТЕРПОЛ, СЦО, ЕУРОПОЛ,<br />
итн., укажуваат дека хероинот достапен <strong>на</strong> европскиот<br />
пазар е претежно со потекло од југозапад<strong>на</strong> Азија криумчарен<br />
преку различните гранки <strong>на</strong> балканската рута.<br />
Мора посебно да се <strong>на</strong>помене и зголеме<strong>на</strong>та зачестеност<br />
<strong>на</strong> употребата <strong>на</strong> север<strong>на</strong>та црноморска рута, која<br />
започнува во Иран и транзитира <strong>на</strong> Азербејџан, Грузија,<br />
Русија и Украи<strong>на</strong> до Романија или со траект од Грузија<br />
до Бугарија. Очигледно меѓу<strong>на</strong>родните крими<strong>на</strong>лни<br />
групи се обидуваат да <strong>на</strong>јдат алтер<strong>на</strong>тивни хероински<br />
рути со цел да стиг<strong>на</strong>т до главните европски пазари<br />
заобиколувајќи ги интензивните контролни мерки<br />
кои се применуваат <strong>на</strong> турско-иранската граница и <strong>на</strong><br />
турско-бугарската граница каде што во 2008 годи<strong>на</strong><br />
конфискувани се вкупно 2.930 кг хероин во 39 заплени.<br />
Ми<strong>на</strong>тата годи<strong>на</strong> бугарските и романските органи<br />
за спроведувањето <strong>на</strong> законите пријавија 5 заплени<br />
со вкупно 554 кг хероин криумчарен преку север<strong>на</strong>та<br />
црноморска рута.<br />
19
КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />
Во 2008 годи<strong>на</strong>, органите за спроведување <strong>на</strong> законите<br />
(поли ција и <strong>цари<strong>на</strong></strong>) членки <strong>на</strong> SECI центарот пријавија<br />
запле<strong>на</strong> <strong>на</strong> повеќе од 70 тони и 1,4 милиони таблети<br />
<strong>на</strong>ркотични дроги и психотропни супстанци во регионот.<br />
Запленети се и вкупно 68,7 тони и 8753 литри хероински<br />
прекурзори (ацетик анхидрид).<br />
Краткиот преглед <strong>на</strong> извештајот за запле<strong>на</strong>та <strong>на</strong><br />
дроги во ЈИЕ за 2008 годи<strong>на</strong> го открива следново:<br />
Хероин<br />
• Запле<strong>на</strong>та <strong>на</strong> опијати во регионот е некаде околу 19<br />
тони, што претставува зголемување за 10,5% во споредба<br />
со 2007 годи<strong>на</strong> и 36% споредено со 2006 годи<strong>на</strong>. Во<br />
споредба со 2007 годи<strong>на</strong>, има пад од 37% во количините<br />
<strong>на</strong> запленет опиум и морфиум, но запле<strong>на</strong>та <strong>на</strong> хероин<br />
е зголеме<strong>на</strong> за вкупно 13,7%.<br />
• Најголемите количини хероин се конфискувани во<br />
Турција (15.466 кг), па Бугарија (1.220 кг), Грција (449 кг)<br />
и<br />
Романија (385 кг);<br />
• Со исклучок <strong>на</strong> Турција, која пријави заплени <strong>на</strong> хероин<br />
во в<strong>на</strong>трешни<strong>на</strong>та од 13,5 тони, скоро сите други<br />
земји-членки <strong>на</strong> SECI центарот изјавија дека з<strong>на</strong>чителни<br />
количини хероин се запленети <strong>на</strong> граничните премини<br />
(ГП) <strong>на</strong>место во в<strong>на</strong>трешни<strong>на</strong>та <strong>на</strong> државите.Вкупно<br />
4.<strong>12</strong>7 кг хероин во 137 случаи се запленети <strong>на</strong> граничните<br />
премини <strong>на</strong> државите;<br />
• Според пријавените детални известувања за заплените,<br />
заплените <strong>на</strong> хероин врз основа <strong>на</strong> разуз<strong>на</strong>вачки<br />
податоци или проценка <strong>на</strong> ризик претставуваат околу<br />
60% од вкупниот <strong>број</strong> <strong>на</strong> заплени и 76% од вкуп<strong>на</strong>та запленета<br />
количи<strong>на</strong>;<br />
• Патничките автомобили се <strong>на</strong>јчесто употребеното<br />
превозно средство за прекугранично криумчарење <strong>на</strong><br />
хероин (43 заплени со вкупно 1.294 кг), а потоа следат<br />
тешките товарни возила/камиони со <strong>на</strong>јголемите шверцувани<br />
количества (37 заплени со 3.9<strong>12</strong> кг). Комбињата,<br />
автобусите, минибусите и возовите спорадично се употребуваат<br />
(17 случаи со вкупно 189 кг);<br />
• Убедливо <strong>на</strong>јголемиот дел од возилата кои се употребуваат<br />
за криумчарење <strong>на</strong> хероин се со:<br />
• регистарски таблици од BG, DE, NL, TR, RO и HU (за<br />
патнички автомобили)<br />
• регистарски таблици од TR, IR, BG, MK и HR (за камиони)<br />
• Методите <strong>на</strong> криење кои <strong>на</strong>јчесто се употребуваат:<br />
• кај патнички автомобили (резервоари за гориво,<br />
резервни гуми, зад задно седиште и багажник, панели<br />
<strong>на</strong> вратите, багажници со лажно дно, подови и кровови,<br />
итн.)<br />
• кај камиони (во дел за товар - помеѓу товарот - поголеми<br />
количини, но по<strong>на</strong>зад; во конструкцијата: - каби<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> возачот и посебно <strong>на</strong>правени скривалишта/<br />
бункери - <strong>на</strong>јчесто со помали количини);<br />
Main routes for drugs<br />
trafficking<br />
Cocaine from Latin and South<br />
America<br />
Ecstasy<br />
Heroine from South-East<br />
Asia<br />
Latin and<br />
South America<br />
Direcţia ia Antidrog 8<br />
20
КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />
Според деталните известувања за заплените, главните<br />
држави од кои возилата со хероин заминуваат се<br />
Турција, Иран и Бу га рија (89 заплени со вкупно 5.224<br />
кг);<br />
Според деталните известувања за заплените, главните<br />
одреди шни држави <strong>на</strong> хероинот се Германија (19 заплени<br />
со 1.168 кг) и Холандија (<strong>12</strong> заплени со 717 кг), а потоа<br />
следат Италија, Австрија и Велика Британија;<br />
Сите гранки <strong>на</strong> балканската рута се користени со шверц<br />
<strong>на</strong> хероин во 2008 годи<strong>на</strong>, но север<strong>на</strong>та рута (TR – BG –<br />
RO – HU – централ<strong>на</strong> и запад<strong>на</strong> Европа) се чини како поактивно<br />
да била употребе<strong>на</strong>;<br />
Најголемиот <strong>број</strong> <strong>на</strong> курири уапсени според деталните<br />
изве стувања за заплените се државјани <strong>на</strong> земјите од<br />
југоисто ч<strong>на</strong> Европа. Државјаните <strong>на</strong> BG, TR, RO, MK и IR<br />
се убедливо <strong>на</strong>јчестите престапници;<br />
Стимуланси од групата амфетамини<br />
Вкупните количини <strong>на</strong> заплените <strong>на</strong> стимуланси од групата<br />
амфетамини во регионот се 1,4 милиони пилули и<br />
речиси 700 кг амфетамини и екстази.<br />
Најголемите количини <strong>на</strong> амфетамини се запленети од<br />
стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Турција, Бугарија, Србија и Унгарија. Во овој<br />
поглед Турција е рангира<strong>на</strong> <strong>на</strong> прво место, а потоа следат<br />
Бугарија, Романија и Унгарија.<br />
Холандија се чини како да е главниот извор <strong>на</strong> екстази<br />
кој се кри умчари низ регионот. Без оглед <strong>на</strong> фактот<br />
што конфискуваните количини <strong>на</strong> амфетамини сериозно<br />
опаѓаат во последниве две години, југоисточниот<br />
регионот сепак останува главниот извор за нелегално<br />
производство <strong>на</strong> амфетамини кои се <strong>на</strong>менети главно<br />
за државите <strong>на</strong> блискиот и средниот Исток,<br />
Патничките автомобили се евидентирани како <strong>на</strong>јчесто<br />
употребувано средство за прекугранично криумчарење<br />
<strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини (33 заплени), по<br />
кои следат камионите и автобуси.<br />
Разуз<strong>на</strong>вачките податоци откриваат дека има случаи<br />
<strong>на</strong> заме<strong>на</strong> <strong>на</strong> хероин спрема екстази и амфетамините<br />
и некои организирани крими<strong>на</strong>лни групи се бават и со<br />
опијати и синтетички дроги низ југоисточниот регион.<br />
За поефикас<strong>на</strong> борба против оваа современо зло, <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија ги превзема<br />
следните мерки:<br />
Врши постоја<strong>на</strong> обука и дообука <strong>на</strong> царинските работници,<br />
А<strong>на</strong>лизира и изработува профили <strong>на</strong> ризик,<br />
Ги следи современите трендови во трговијата со дрога,<br />
Иницира и спроведува засиле<strong>на</strong> соработка со домашни<br />
и меѓу <strong>на</strong>родни субјекти.<br />
Љубиша Димовски, Сектор за контрола и истраги.<br />
21
КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />
АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА ПРОТИВ ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />
Поднесени кривични пријави<br />
Постапувајќи по констатираните прекршоци, <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија во приодот јуни/<br />
јули 2009 годи<strong>на</strong> до <strong>на</strong>длежните јавни обвителства поднесе<br />
вкупно 16 кривични пријави против 11 правни и<br />
16 физички лица.<br />
Кривичните пријави се поднесени поради постоење <strong>на</strong><br />
основано сомнение дека се сторени следните кривични<br />
дела:<br />
<strong>Царинска</strong> измама<br />
Десет кривични пријави се поднесени против десет<br />
правни и десет физички лица за сторено кривично<br />
дело „<strong>Царинска</strong> измама“ по член 278-а од Кривичниот<br />
законик.<br />
- Две кривични пријави се поднесени против две правни<br />
лица од Скопје и одговорите лица во правните лица,<br />
бидејќи при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска постапка<br />
со цел да избег<strong>на</strong>т плаќање царински и други<br />
давачки во полн износ, приложиле фактури во кои<br />
не ја пријавиле вистинската количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> стоките. По<br />
извршен детален преглед <strong>на</strong> транспортните возила и<br />
увид во приложе<strong>на</strong>та документација која ја следи стоката,<br />
утврдено е дека во возилата покрај декларира<strong>на</strong>та<br />
се <strong>на</strong>оѓа и непријаве<strong>на</strong> стока.<br />
- Шест кривични пријави се поднесени против шест<br />
правни лица од Скопје, Тетово и Струга и одговорите<br />
лица во правните лица, бидејќи при спроведување <strong>на</strong><br />
увоз<strong>на</strong> царинска постапка со цел да избег<strong>на</strong>т плаќање<br />
царински и други давачки во полн износ, не ја прикажале<br />
вистинската вредност <strong>на</strong> стоката, односно приложиле<br />
неверодостојни фактури со пониска це<strong>на</strong> и основица<br />
за пресметка <strong>на</strong> увозните давачки. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија по службе<strong>на</strong> должност<br />
во соработка со царински служби <strong>на</strong> Турција, Грција и<br />
Словенија од каде потекнува стоката, изврши проверка<br />
<strong>на</strong> фактурите кои ја следат стоката и утврди дека вредностите<br />
во фактурите презентирани <strong>на</strong> царинскиот орган<br />
при спроведување <strong>на</strong> царинската постапка з<strong>на</strong>чително<br />
се разликуваат од вредностите во фактурите<br />
издадени од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> извозниците. Покрај поднесените<br />
кривични пријави, правните лица се задолжени да ја<br />
платат и разликата <strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите давачки со решенија<br />
во управ<strong>на</strong> постапка.<br />
- Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />
лице од Скопје и неговото одговорно лице, поради<br />
презентирање <strong>на</strong> лажни податоци пред царинскиот<br />
орган за стоките кои се предмет <strong>на</strong> спроведување <strong>на</strong><br />
увоз<strong>на</strong> царинска постапка. Поконкретно, осомничените<br />
со три царински декларации пријавиле за царинење<br />
нови товарни моторни возила увезени од Германија,<br />
распоредени во тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка со царинска давачка<br />
во виси<strong>на</strong> од 3%. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија по службе<strong>на</strong> должност ги испрати фактурите<br />
и сообраќајните дозволи <strong>на</strong> проверка кај царинската<br />
служба <strong>на</strong> Германија, која повратно информира дека<br />
станува збор за употребувани товарни моторни возила,<br />
регистрирани во 2007 годи<strong>на</strong>. Согласно Основните<br />
правила за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та тарифа, стоката правилно<br />
треба да се распореди во друга тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка<br />
со царинска стапка од 9%. Покрај поднесе<strong>на</strong>та кривич<strong>на</strong><br />
пријава, правното лице е задолжено да ја плати разликата<br />
<strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите давачки со решенија во управ<strong>на</strong><br />
постапка.<br />
- Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />
лице од Скопје и неговото одговорно лице, затоа<br />
што при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска постапка<br />
пријавиле тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка со пониски царински давачки<br />
(царинска стапка и ДДВ). Осомничените со царинската<br />
декларација пријавиле за увозно царинење монитори<br />
со вграден тјунер увезени од Унгарија, и пријавиле<br />
тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка со царинска стапка од 0% и ДДВ од 5%.<br />
Со преглед <strong>на</strong> стоките и извршениот увид во техничката<br />
докуметација било утврдено дека станува збор за монитори<br />
со вграден тјунер кои се распоредуваат во тариф<strong>на</strong><br />
оз<strong>на</strong>ка со царинска стапка од 5% и ДДВ од 18%.<br />
Покрај поднесе<strong>на</strong>та кривич<strong>на</strong> пријава, правното лице е<br />
задолжено да ја плати разликата <strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите давачки<br />
со решенија во управ<strong>на</strong> постапка.<br />
Фалсификување <strong>на</strong> исправа<br />
Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно правно<br />
лице и едно физичко лице за сторено кривично<br />
дело „фалсификување <strong>на</strong> исправа„ бидејќи осомничените<br />
во текот <strong>на</strong> 2007 и 2008 годи<strong>на</strong>, во повеќе <strong>на</strong>врати<br />
<strong>на</strong> царинската испостава Терми<strong>на</strong>л увоз-Скопје поднеле<br />
согласности за влез <strong>на</strong> пратка <strong>на</strong> територија <strong>на</strong><br />
Македонија, за кои по извршените проверки кај соодветните<br />
државни органи (Министерството за здравство,<br />
Дирекцијата за хра<strong>на</strong>, Одделение за инспекциски<br />
22
КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />
<strong>на</strong>дзор и Државниот санитарен и здравствен инспекторат),<br />
<strong>на</strong>длежни за издавање <strong>на</strong> ваков вид документи, е<br />
утврдено дека истите се лажни, односно фалсификувани.<br />
Осомничените ги употребиле овие документи како<br />
вистински, со <strong>на</strong>мера да остварат право <strong>на</strong> увоз <strong>на</strong> стоки<br />
без да биде извршен преглед и да се дозволи увоз од<br />
стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежните органи.<br />
Изнесување, односно извезување во странство <strong>на</strong><br />
добра под привреме<strong>на</strong> заштита или културно <strong>на</strong>следство<br />
или природ<strong>на</strong> реткост, криумчарење,<br />
транспортирање <strong>на</strong> добра подложни <strong>на</strong> акциза и царинска<br />
измама<br />
Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />
лице, хрватски државјанин, за сторено кривично<br />
дело изнесување, односно извезување во странство<br />
<strong>на</strong> добра под привреме<strong>на</strong> заштита или културно<br />
<strong>на</strong>следство или природ<strong>на</strong> реткост, затоа што <strong>на</strong> излез<br />
од <strong>Република</strong> Македонија, при царинска контрола <strong>на</strong><br />
автомобилот, во багажниот простор биле про<strong>на</strong>јдени<br />
569 парчиња (стари пари, монети, огрлица, шноли за<br />
коса), добра кои се под привреме<strong>на</strong> заштита, односно<br />
претставуваат културно <strong>на</strong>следство или природ<strong>на</strong> реткост.<br />
Од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> стручни лица од Управата за заштита<br />
<strong>на</strong> културното <strong>на</strong>следство дадено е мислење, според<br />
кое станува збор за антички материјал (монети) од непроценлива<br />
вредност кои датираат помеѓу I-XII век.<br />
Криумчарење<br />
Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />
лице, грчки државјанин за сторено кривично<br />
дело криумчарење, затоа што, <strong>на</strong> царинската испостава<br />
Богородица <strong>на</strong> влез во <strong>Република</strong> Македонија,<br />
во автомобилот со германски регистарски таблички,<br />
во сопственост <strong>на</strong> пријавениот, биле про<strong>на</strong>јдени две<br />
непријавени икони - Исус Христос, масло <strong>на</strong> дрво со димензии<br />
72 х 41 см и Свети Ата<strong>на</strong>сиј, масло <strong>на</strong> дрво со димензии<br />
69,5 х 45 см. Од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> стручно лице од Нацио<strong>на</strong>л<strong>на</strong><br />
установа – Музеј Гевгелија, потврдено е дека<br />
иконите претставуваат з<strong>на</strong>чајно кул турно <strong>на</strong>следство и<br />
се ориги<strong>на</strong>лни дела <strong>на</strong> средовеков<strong>на</strong>та култур<strong>на</strong> уметност<br />
со поширока хронологија од 14-18 век.<br />
Транспортирање <strong>на</strong> добра подлежни <strong>на</strong> акциза<br />
Две кривични пријави се поднесени против две физички<br />
лица, турски државјани, за транспортирање <strong>на</strong><br />
добра подлежни <strong>на</strong> акциза, затоа што, при детален<br />
преглед <strong>на</strong> два автобуси со турски регистарски оз<strong>на</strong>ки,<br />
била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> и сокрие<strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока<br />
без контролни маркици. Во едниот автобус про<strong>на</strong>јдени<br />
се 51 штека цигари марка „EVA slims“ и „VIVA slims“, а во<br />
другиот автобус 20 штеки марка Slims EVE На ваков <strong>на</strong>чин<br />
пријавените со <strong>на</strong>мера да стек<strong>на</strong>т имот<strong>на</strong> корист<br />
или вредност се обиделе нелегално да пренесат добра<br />
подложни <strong>на</strong> акциза, со што е <strong>на</strong>правен обид за<br />
избегнување <strong>на</strong> плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong> и други давачки.<br />
Увезување или пуштање во акцизно-правен слободен<br />
промет, тутунски добра подлежни <strong>на</strong> акциза<br />
Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесени против едно физичко<br />
ли це, македонски државјанин, за увезување<br />
или пуштање во акцизно-правен слободен промет, тутунски<br />
добра подлежни <strong>на</strong> акциза, затоа што, <strong>на</strong> влез<br />
во <strong>Република</strong> Македонија во својство <strong>на</strong> возач <strong>на</strong> автобус<br />
се обидел да пренесе 14 шишиња од по еден литар<br />
ракија “Стомаклија“ без да ги пријави <strong>на</strong> царинскиот<br />
орган. Стоката била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> сокрие<strong>на</strong> во фрижидерот<br />
од автобусот, во просторот <strong>на</strong>менет за чување алат<br />
и <strong>на</strong> други места во в<strong>на</strong>тешниот дел од автобусот. Исто<br />
така под креветот од автобусот покриени со јак<strong>на</strong> биле<br />
про<strong>на</strong>јдени и 5 штеки цигари Marlboro Lights и Lucky<br />
Strike. На ваков <strong>на</strong>чин осомничениот со <strong>на</strong>мера да стекне<br />
имот<strong>на</strong> корист или вредност се обидел нелегално да<br />
увезе тутунски добра без контролни маркици.<br />
Поднесени прекршочни пријави<br />
За откриените обиди за недозволен пренос <strong>на</strong> стока,<br />
како и за оста<strong>на</strong>тите недозволени постапувања, во периодот<br />
јуни-јули до Комисијата за одлучување по прекршок<br />
при <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> доставени се вкупно 248<br />
барања за поведување <strong>на</strong> прекршоч<strong>на</strong> постапка (32<br />
барања по прекршоч<strong>на</strong> пријава за возила доставени<br />
од МВР, 202 барања по записник за царински прекршок<br />
доставени од <strong>на</strong>длежните организациони облици во<br />
<strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong> и 14 се вратени предмети од Основните<br />
судови).<br />
Комисијата при одлучување по веќе поднесени барања<br />
за пове дување прекршоч<strong>на</strong> постапка во месеците јуни/<br />
јули донесе решенија за вкупно 132 предмети, од кои,<br />
- за 25 предмети одлучи во ит<strong>на</strong> постапка каде сторители<br />
<strong>на</strong> царински прекршоци се странски државјани, од<br />
23
КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />
кои <strong>на</strong>плате<strong>на</strong> е глоба во износ од 10.200 евра во де<strong>на</strong>рска<br />
противвредност, и<br />
- 107 предмети во редов<strong>на</strong> постапка, со донесување<br />
<strong>на</strong> реше нија за <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> глоба во вкупен износ од<br />
7.571.340 де<strong>на</strong>ри и задолжително одземање <strong>на</strong> стоката,<br />
предмет <strong>на</strong> царинскиот прекршок.<br />
Комисијата за одлучување по прекршок со постапка за<br />
пора мнување и посредување реши вкупно 31 предмет,<br />
за кои се издадени платни <strong>на</strong>лози за правни лица, одговорните<br />
лица во правните лица и физички лица и <strong>на</strong>плате<strong>на</strong><br />
е глоба во вкупен износ од 6.200 евра во де<strong>на</strong>рска<br />
противвредност.<br />
ФУНКЦИОНАЛНОСТИ НА СИСТЕМОТ ЗА<br />
ВИДЕОМОНИТОРИНГ И ПРЕПОЗНАВАЊЕ<br />
НА РЕГИСТАРСКИ ТАБЛИЧКИ<br />
Безбедноста <strong>на</strong> ед<strong>на</strong> држава е едно од <strong>на</strong>јважните приоритети<br />
кои ед<strong>на</strong> држава мора да ги превземе за нејзино<br />
нормално функционирање. Безбедноста вклучува многу<br />
сегменти, еден од тие е контролирањето <strong>на</strong> граничните<br />
премини кои врши кон трола <strong>на</strong> патници и стока кои влегуваат<br />
и излегуваат од др ж а вата, истовремено претставува<br />
и почетен фронт во борбата со разни крими<strong>на</strong>лни<br />
дејства. Со цел полесно контролирање <strong>на</strong> состојбата <strong>на</strong><br />
границните премини и терми<strong>на</strong>ли поставен е систем за<br />
видео <strong>на</strong>дзор кои го управува <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија.<br />
За да имаме успешен систем за видео <strong>на</strong>дзор потребно<br />
е да се препоз<strong>на</strong>ат ризиците и каде тие се јавуваат. Системот<br />
за видео <strong>на</strong>дзор кој е имплементиран низ границните<br />
премини и треми<strong>на</strong>ли може се состои од два<br />
подсистеми и тоа:<br />
ANPR систем, кој е задожен за препоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> таблиците<br />
<strong>на</strong> автомобилите<br />
Систем со кој се врши целосно <strong>на</strong>бљудудивање <strong>на</strong> просторот<br />
околу граничните премини и терми<strong>на</strong>ли.<br />
ANPR системот употребува а<strong>на</strong>логни (црно/бели) камери<br />
кои служат за препоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> таблиците <strong>на</strong><br />
автомобилите. Тие камери се повразни заедно со IR<br />
(InfraRed) рефлектори кои се погодни за дискретно<br />
мало осветлување во услови <strong>на</strong> мрак и недовол<strong>на</strong> светли<strong>на</strong>.<br />
24
КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />
А<strong>на</strong>логниот сиг<strong>на</strong>л од камерата преку коаксијален кабел<br />
со помош <strong>на</strong> енкодери ги конвертира а<strong>на</strong>логните<br />
сиг<strong>на</strong>ли во дигитални кои потоа се испраќаат преку IP<br />
базира<strong>на</strong> мрежа. Со тоа секоја камера си има сопстве<strong>на</strong><br />
IP адреса <strong>на</strong> кој ќе може да се пристапи.<br />
Серверите кои се <strong>на</strong>оѓаат <strong>на</strong> граничните премини имаат<br />
софт вер кој ги препоз<strong>на</strong>ва таблиците од возилата. Препоз<strong>на</strong>ените<br />
таблици ги става во одерде<strong>на</strong> листа односно<br />
архива локално каде истите се праќаат до централ<strong>на</strong>та<br />
база со помош <strong>на</strong> (Message Router) со кој ќе може<br />
да се врши прегледување слики од возилата кои поми<strong>на</strong>ле.<br />
Софтверот <strong>на</strong> локалните сервери е тесно поврзан со<br />
Web Апликацијата кој се користи од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> операторите<br />
од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> каде се ажурираат местата<br />
за тоа каде се поставени камерите и цр<strong>на</strong>та листа <strong>на</strong><br />
возила. Кога операторите постават <strong>број</strong> <strong>на</strong> таблица која<br />
е под сомнение <strong>на</strong> цр<strong>на</strong>та листа, камерата го препоз<strong>на</strong>ва<br />
<strong>број</strong>от во моментот кога возилото се <strong>на</strong>оѓа <strong>на</strong> преминот<br />
и вед<strong>на</strong>ш се покренува аларм.<br />
Оста<strong>на</strong>тиот систем се состои од камери кои имаат <strong>на</strong>ме<strong>на</strong><br />
за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong> целокупниот граничен простор односно<br />
просторот <strong>на</strong> терми<strong>на</strong>лот. За таа цел се користат<br />
повеќе типови <strong>на</strong> камери и тоа: фиксни камери, PTZ камери<br />
и фиксни зум камери. Со таа разлика што PTZ камерите<br />
можат да го гледаат целиот простор околу граничниот<br />
премин и истите можат да бидат управувани<br />
односно движени во сите правци.<br />
Сите тие камери вклучително и ANPR камерите се<br />
поврзани <strong>на</strong> рекордер кој врши постојано снимање<br />
<strong>на</strong> теренот со што се дава дополнител<strong>на</strong> димензија <strong>на</strong><br />
обезбедувањето. Бидејќи целокупниот систем е поврзан<br />
<strong>на</strong> иста мрежа се овозможува <strong>на</strong>дзор и управување<br />
од едно место односно од мониторинг центарот <strong>на</strong> царинската<br />
<strong>управа</strong>. Таму управувањето се врши со помош<br />
<strong>на</strong> конзола (тастатура) или со помош <strong>на</strong> софтверот<br />
(NetVu ObserVer).<br />
25
КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />
Софтверот овозможува прглед во живо и прегледување<br />
<strong>на</strong> <strong>на</strong>правените снимки, истовремено има и алатки за<br />
управување со PTZ и фикс<strong>на</strong> зум камера како и алатки<br />
за подобрување <strong>на</strong> сликата која се прикажува.<br />
Целиот систем споме<strong>на</strong>т погоре е интегриран во еден<br />
централен уред (Pick-a-Point). Тој овозможува лесно<br />
управување <strong>на</strong> камерите со помош <strong>на</strong> тастатура (Тouch<br />
screen) истовремено врши и синхронизација <strong>на</strong> сите<br />
рекордери низ граничните премини и терми<strong>на</strong>ли, каде<br />
пристапот е брз и лесен.<br />
Димитар Поповски, Сектор за ИКТ<br />
26
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
СООПШТЕНИЕ НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА од 9 јули 2009 годи<strong>на</strong><br />
Светската царинска организација ја поздравува Декларацијата<br />
за одговорно водство за одржлива идни<strong>на</strong>,<br />
усвое<strong>на</strong> <strong>на</strong> Самитот <strong>на</strong> 8-те индустриски <strong>на</strong>јразвиени<br />
и <strong>на</strong>јмоќни држави во светот Г-8 и нив<strong>на</strong>та целос<strong>на</strong><br />
посветеност <strong>на</strong> <strong>на</strong>порите за одржување <strong>на</strong> светската<br />
економија и светскиот трговски систем, и нивните особени<br />
активности за континуира<strong>на</strong>та промоција <strong>на</strong> олеснување<br />
<strong>на</strong> трговијата, како средство за поттикнување<br />
<strong>на</strong> еко номски раст, особено во услови <strong>на</strong> светска економска<br />
криза, за зајакнувањето <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> Царинските<br />
управи со цел справување со фалсификувањето<br />
и пиратеријата, како и нив<strong>на</strong>та поддршка <strong>на</strong> <strong>на</strong>порите<br />
за зголемување <strong>на</strong> домашните приходи преку модерни<br />
царински прописи и зајак<strong>на</strong>ти капацитети за <strong>на</strong>плата<br />
<strong>на</strong> приходи.<br />
Во периодот 8-10 јули 2009 годи<strong>на</strong>, лидерите <strong>на</strong> земјите<br />
од Г-8 се срет<strong>на</strong>а во Аквила, Италија, кадешто расправаа<br />
за глобалните проблеми и промовираа отворе<strong>на</strong>, иноватив<strong>на</strong><br />
и одржлива светска економија.<br />
Како одговор <strong>на</strong> декларацијата <strong>на</strong> Г-8, Генералниот<br />
секретар <strong>на</strong> СЦО, Кунио Микурија истак<strong>на</strong>:<br />
„ СЦО целосно ги поддржува светските <strong>на</strong>пори<br />
за одржување <strong>на</strong> глобалниот трговски систем,<br />
што е од критич<strong>на</strong> важност за идниот просперитет<br />
<strong>на</strong> економијата и социјалниот развој”. Тој додаде:<br />
„ Олеснувањето <strong>на</strong> трговијата, како и безбедноста <strong>на</strong><br />
трговскиот систем <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување беа од суштинска<br />
важност за ефикасно функционирање <strong>на</strong> светскиот<br />
трговски синџир“. По<strong>на</strong>таму тој рече: „Во рамките <strong>на</strong><br />
своите <strong>на</strong>длежности, СЦО е спрем<strong>на</strong> и подготве<strong>на</strong> позитивно<br />
да придонесе во <strong>на</strong>дминување <strong>на</strong> светските<br />
проблеми, во соработка со Г-8, други меѓу<strong>на</strong>родни институции<br />
и <strong>на</strong>шите деловни партнери.” На крај, г-дин<br />
Микурија рече: „СЦО ќе одговори <strong>на</strong> повикот <strong>на</strong> Г-8 за <strong>на</strong>тамошно<br />
следење <strong>на</strong> случувањата во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та<br />
трговија, со цел отфрлање <strong>на</strong> протекционизмот и<br />
обезбедување <strong>на</strong> отворени и слободни трговски принципи<br />
за кои се залагаат земјите <strong>на</strong> Г-20, а кои преку декларации<br />
се поттик<strong>на</strong>ти од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> земјите <strong>на</strong> Г-8 .<br />
Во врска со прашањата поврзани со светската економска<br />
криза, <strong>на</strong> 25 март 2009 годи<strong>на</strong> пред самитот <strong>на</strong> Г-20<br />
во Лондон, СЦО зазеде проактивен став испраќајки им<br />
Комунике <strong>на</strong> земјите <strong>на</strong> Г-20, во кое Светската царинска<br />
организација препорачува:<br />
• Нацио<strong>на</strong>лните и регио<strong>на</strong>лните власти да ги промовираат<br />
мерките за олеснување <strong>на</strong> трговијата кои се во согласност<br />
со стандардите <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родните царински и<br />
други погранични служби;<br />
• Развиените економии и меѓу<strong>на</strong>родните до<strong>на</strong>торски<br />
организации да им дадат поддршка <strong>на</strong> програмите за<br />
зајакнување <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> царинските служби,<br />
вклучувајќи и поддршка за подобрување <strong>на</strong> инфраструктурата<br />
<strong>на</strong> земјите во развој, со цел поттикнување<br />
<strong>на</strong> нивните пазарни економии, а со што ќе се у<strong>на</strong>преди<br />
трговијата и инвестициите <strong>на</strong> глобално ниво; и<br />
• СЦО и другите <strong>на</strong>длежни меѓу<strong>на</strong>родни организации<br />
да ги следат трендовите во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и<br />
да идентификуваат <strong>на</strong>јдобри пракси за одржување <strong>на</strong><br />
светскиот трговски систем.<br />
Светската царинска организација со задоволсво забележа<br />
дека фи<strong>на</strong>лното Комунике <strong>на</strong> Г-20 е во духот <strong>на</strong><br />
нејзините три препораки.<br />
По завршувањето <strong>на</strong> Самитот <strong>на</strong> Г-20, СЦО продолжи да<br />
ги превзема сите потребни чекори за у<strong>на</strong>предување и<br />
олеснување <strong>на</strong> трговијата и инвестициите за повторно<br />
да обезбеди економски раст, од што полза ќе имаат сите.<br />
Во таа <strong>на</strong>сока, се поттикнува брзо заокружување <strong>на</strong> Рундата<br />
за развој <strong>на</strong> Светската трговска организација од<br />
Доха, особено преговорите за олеснување <strong>на</strong> трговијата,<br />
преку позитивен ангажман со СТО и охрабрување <strong>на</strong><br />
земјите членки <strong>на</strong> СЦО <strong>на</strong> позитивен дијалог со нивните<br />
трговски партнери, така што нивните ставови ќе бидат<br />
добро претставени во сите преговори околу <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та<br />
политика и доколку е тоа можно, ќе бидат вклучени<br />
во државните тимови кои работат <strong>на</strong> Женевските<br />
преговори. Светската царинска организација припрема<br />
активности кои ќе се превземаат по завршувањето<br />
<strong>на</strong> Рундата во Доха, а кои ќе бидат фокуисирани <strong>на</strong><br />
зајак<strong>на</strong>та промоција <strong>на</strong> олеснување <strong>на</strong> трговијата и<br />
преку кои ќе се обезбеди поддршка преку детални програми<br />
за градење <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> царинските служби<br />
вклучени во оваа важ<strong>на</strong> област <strong>на</strong> работа.<br />
Покрај тоа, СЦО работи и <strong>на</strong> решавање <strong>на</strong> прашања<br />
за кои постои загроженост <strong>на</strong> глобално ниво, особено<br />
оние <strong>на</strong> земјите во развој, а кои се поврзани со сигурноста<br />
<strong>на</strong> приходите во услови <strong>на</strong> економски пад.<br />
27
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
За таа цел, СЦО изработи збирка <strong>на</strong> основни текстови,<br />
алатки и инструменти според нив<strong>на</strong>та важност за <strong>на</strong>платата<br />
<strong>на</strong> приходи. Оваа вежба е систематски проследе<strong>на</strong><br />
со а<strong>на</strong>лиза за тоа дали <strong>на</strong> <strong>на</strong>патствијата кои СЦО<br />
им ги обезбедува <strong>на</strong> своите членки, им се потребни дополннителни<br />
истражувања или доработка. Имајќи ја<br />
предвид ди<strong>на</strong>миката <strong>на</strong> светската трговија, пакетот за<br />
приходи <strong>на</strong> СЦО ќе се подобрува, во зависност од светските<br />
случувања. За да им се придаде з<strong>на</strong>чење <strong>на</strong> активностите<br />
во оваа област, <strong>на</strong> 10-11 декември 2009 годи<strong>на</strong>,<br />
Светската царинска организација ќе организира<br />
Конференција <strong>на</strong> која ќе се разгледаат можностите за<br />
подобра соработка помеѓу цариските и даночните<br />
служби, преку презентирање <strong>на</strong> модели за даночните<br />
власти, кои многу земји веќе ги избрале и вовеле во организациските<br />
структури <strong>на</strong> нивните царински и даночни<br />
администрации.<br />
Фалсификувањето и пиратеријата е уште ед<strong>на</strong> област <strong>на</strong><br />
која СЦО обрнува големо внимание. Работата во оваа област<br />
е сосредоточе<strong>на</strong> <strong>на</strong> у<strong>на</strong>предување <strong>на</strong> заштитата <strong>на</strong><br />
правата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong> сопственост и обезбедување<br />
<strong>на</strong> помош <strong>на</strong> членките <strong>на</strong> СЦО во спроведувањето <strong>на</strong><br />
обврските кои цариниските служби им ги задаваат <strong>на</strong><br />
своите влади во борбата против фалсификувањето и<br />
пиратеријата. Затоа, градењето <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> царинските<br />
служби е основен елемент <strong>на</strong> стратегијата <strong>на</strong><br />
СЦО за справување со повредите <strong>на</strong> правата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong><br />
сопственост. Оваа стратегија е поддржа<strong>на</strong><br />
преку иницијативите <strong>на</strong> СЦО за соработка со релевантните<br />
меѓу<strong>на</strong>родни организации и приватниот сектор.<br />
АКТИВНОСТИ ОД РАБОТАТА НА СВЕТСКАТА<br />
ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />
Од 25 до 27 јуни 2009 годи<strong>на</strong> во Брисел, Белгија се одржа<br />
годиш<strong>на</strong>та седница <strong>на</strong> Советот за царинска соработка<br />
при Светската царинска организација (СЦО),<br />
специјализира<strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong> организација за царинското<br />
работење. Во рамките <strong>на</strong> работата <strong>на</strong> <strong>на</strong>јвисокото<br />
управно тело, учествуваа директори <strong>на</strong> царинските<br />
служби <strong>на</strong> 174 држави членки, за да се разгледаат<br />
повеќе прашања од царинското работење <strong>на</strong> глобално<br />
ниво.<br />
Ед<strong>на</strong> од точките за која е покажан посебен интерес<br />
претставува реализацијата <strong>на</strong> стратешката политика <strong>на</strong><br />
СЦО „Цари<strong>на</strong>та во 21-от век“ усвое<strong>на</strong> ми<strong>на</strong>тата годи<strong>на</strong>.<br />
Резолуцијата со која се усвојува овој стратешки документ<br />
преку кој са дефинира улогата <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та во 21-от<br />
век, покрај традицио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та улога <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та, ја има<br />
во предвид постојата проме<strong>на</strong> <strong>на</strong> опкружувањето во<br />
кое делуваат цариснките службии, новите предизвици<br />
и можности во рамките <strong>на</strong> процесот <strong>на</strong> глобализација,<br />
како и новата и ди<strong>на</strong>мич<strong>на</strong> улога која можат да ја имаат<br />
цариснките служби. Новиот стратегиски пристап содржан<br />
во докуметот „Цари<strong>на</strong>та во 21от век, олеснување<br />
<strong>на</strong> растот и развојот преку олеснување <strong>на</strong> трговијата и<br />
безбеност <strong>на</strong> границите“ ги опфаќа новите стратешки<br />
28
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
перспективи и ги определува идните политики и стратешкото<br />
работење <strong>на</strong> царините во 21от век, а истовремено<br />
и <strong>на</strong> СЦО.<br />
„Цари<strong>на</strong>та во 21от век, олеснување <strong>на</strong> растот и<br />
развојот преку олеснување <strong>на</strong> трговијата и безбеност<br />
<strong>на</strong> границите“<br />
Ед<strong>на</strong> од иницијативите за подготовка <strong>на</strong> ваков вид <strong>на</strong><br />
документ претставуваа прашањата со кои секојдневно,<br />
изми<strong>на</strong>тите 9 години, се соочуваат директорите <strong>на</strong> царините,<br />
ширум светот, за да се постигне поголема ефикасност<br />
и ефективност пред понекогаш контрадикторните<br />
барања и потребата <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та трговија<br />
за ефикас<strong>на</strong> безбедност и заштита <strong>на</strong> синџирот <strong>на</strong><br />
с<strong>на</strong>бдување од ед<strong>на</strong> стра<strong>на</strong>, притоа обезбедувајќи поголемо<br />
олеснување за легитим<strong>на</strong>та трговија од друга.<br />
Предизвиците за царинското работење се <strong>број</strong>ни, а некои<br />
од нив се: глобализацијата <strong>на</strong> бизнисот и трговиајта,<br />
придонесот кон <strong>на</strong>малувањето <strong>на</strong> сиромаштијата, новите<br />
комплексни правила за однесување и управуање,<br />
меѓу<strong>на</strong>родниот тероризам, заштитата <strong>на</strong> живот<strong>на</strong>та среди<strong>на</strong><br />
и зголемените транс<strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лни закани. Но, истовремено<br />
постои мноштво <strong>на</strong> предизвици и можности<br />
за проактивен и иновативен одговор меѓу кои спаѓаат:<br />
глобал<strong>на</strong> царинска мрежа, подобро управување со границите,<br />
стратешка рамка со глобано корисни цели,<br />
продлабочено разбирање <strong>на</strong> царините <strong>на</strong> глобалниот<br />
синџир за с<strong>на</strong>бдување и неговото управување, приме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> совреме<strong>на</strong>та технологија, засилувањето <strong>на</strong><br />
пратнерството и сораобтката помеѓу <strong>цари<strong>на</strong></strong>та, бизнис<br />
заедницата и другите владини институции.<br />
Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија е клучен двигател <strong>на</strong> економскиот<br />
раст и развој. Таа го подига стандардот <strong>на</strong> живеење и<br />
придонесува кон <strong>на</strong>малувањето <strong>на</strong> сиромаштијата, како<br />
и создавање <strong>на</strong> постабилен, побезбеден и мирољубив<br />
свет. Меѓу<strong>на</strong>рдо<strong>на</strong>та трговија се раководи според правилата<br />
<strong>на</strong> регио<strong>на</strong>лните и мултилатералните трговски<br />
системи, преференцијалните договори за трговија<br />
и <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лните прописи. Двигател <strong>на</strong> новиот развој<br />
претставува комби<strong>на</strong>ција <strong>на</strong> повеќе фактори како што<br />
се брзиот развој <strong>на</strong> инфомратичко комуникациската<br />
технологија, <strong>на</strong>предокот во транспортните методи и<br />
либерализациајта <strong>на</strong> трговијата.<br />
Истовремено глобал<strong>на</strong>та трговија станува комплекс<strong>на</strong><br />
и високоосетлива <strong>на</strong> <strong>на</strong>дворешните чинители во што<br />
спаѓа:<br />
• Зголемен обем и комплексност <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>роданта<br />
трговија - од 2000 до 2006 годи<strong>на</strong> забележан е годишен<br />
пораст од 8%, и голема распространетост <strong>на</strong> регио<strong>на</strong>лни<br />
договори за слобод<strong>на</strong> трговија кои содржат<br />
комплексни правила за потекло <strong>на</strong> стоката,<br />
• Нови бизнис модели и барања - испорака во точно<br />
определе но време, <strong>на</strong>малено количество <strong>на</strong> залихи,<br />
транспорт со повеќе видови <strong>на</strong> превозни средства,<br />
барања за фер трговија во која нема недозволе<strong>на</strong><br />
трговија со стока, измама преку потеклото <strong>на</strong> стоката и<br />
прикажување <strong>на</strong> помали износи во фактури, погрешно<br />
распоредување според царинската тарифа и заштита<br />
<strong>на</strong> правата од интелектуал<strong>на</strong>та споственост,<br />
• Зголеме<strong>на</strong> безбедност од закани и организираниот<br />
крми<strong>на</strong>л - тероризмот може да ја паралелизира<br />
меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија, а организираниот крими<strong>на</strong>л<br />
делува во правец <strong>на</strong> евазија <strong>на</strong> давачките,<br />
прекугранични фискални измами, перење <strong>на</strong> пари,<br />
криумчарење <strong>на</strong> дрога, опасни материи и забранета<br />
стока.<br />
• Нов пристап кон границите - мерките од приме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> Рамката <strong>на</strong> стадарди за олеснета и безбед<strong>на</strong> глобал<strong>на</strong><br />
трговија <strong>на</strong> СЦО,<br />
• Барањата од граѓаните - сериоз<strong>на</strong>та загриженост<br />
од недозволе<strong>на</strong>та трговија со забранета стока дрога,<br />
оружје и друго, очекувањата за повисоки стандарди за<br />
квалитет и безбедност <strong>на</strong> стоката, заштита <strong>на</strong> здравјето<br />
и човековата околи<strong>на</strong>,<br />
• Нови <strong>на</strong>чини <strong>на</strong> тргување - приближно 50% од глобал<strong>на</strong>та<br />
трговија се одвива помеѓу поврзани страни,<br />
• Зголемување <strong>на</strong> измами со буџетските приходи - присутно<br />
е глобално зголемување <strong>на</strong> избегнувањето <strong>на</strong><br />
плаќањето <strong>на</strong> цариснки давачки и даноци.<br />
Предизвици за владите<br />
Во милениумската декларација <strong>на</strong> ООН се <strong>на</strong>ведува<br />
дека „Централниот предизвик со кој се соочуваат државите<br />
е да се обезбеди глобализацијата да стане позитив<strong>на</strong><br />
сила за сите жители <strong>на</strong> светот“. Според проценките<br />
<strong>на</strong> ООН глобализацијата не ја <strong>на</strong>малува туку <strong>на</strong>против<br />
ја редефинира улогата <strong>на</strong> државите и нивниот одговор<br />
<strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лно, регио<strong>на</strong>лно и меѓу<strong>на</strong>родно ниво. Некои<br />
од клучните обврски <strong>на</strong> државите, во овој правец<br />
претставуваат:<br />
29
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
• промоција <strong>на</strong> и управуање со социо-економскиот<br />
развој,<br />
• создавање <strong>на</strong> услови за економски раст,<br />
• контрола <strong>на</strong> границите,<br />
• обезбедвуање <strong>на</strong> безбедност и сигурност, и<br />
заштита <strong>на</strong> граѓаните.<br />
Владите од своите служби, вклучувајќи ги и царинските<br />
служби, бараат нив<strong>на</strong> ориентираност кон корисниците<br />
<strong>на</strong> услугите и исполнување <strong>на</strong> очекувањата <strong>на</strong> општеството,<br />
граѓаните и деловните субјекти.<br />
Цари<strong>на</strong>та во 21от век: нова ди<strong>на</strong>мич<strong>на</strong> улога:<br />
Улогата <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та е да го контролира движењето <strong>на</strong><br />
стоките и да ги штити државните интереси и обезбеди<br />
правил<strong>на</strong> <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> буџетските приходи, односно<br />
обезбедување <strong>на</strong> спроведувањето <strong>на</strong> законите во соглсаност<br />
со државните политики, како и спроведување<br />
<strong>на</strong> движењето <strong>на</strong> стоката преку меѓу<strong>на</strong>родните граници,<br />
борба против крими<strong>на</strong>лот и измамите, а притоа<br />
обезбедувајќи безбедни граници и олеснето движење<br />
преку нив за легал<strong>на</strong>та трговија. На глобално ниво, во<br />
последно време, одоговорноста <strong>на</strong> царинските служби<br />
покрај традицио<strong>на</strong>ланта улога се проширува, перку<br />
вклучување <strong>на</strong> контролни активности кои се во рамките<br />
<strong>на</strong> поширок интерес <strong>на</strong> владите. Овие одговорности<br />
произлегуваат од тоа што стоката која минува преку<br />
границите е предмет <strong>на</strong> царински <strong>на</strong>дзор, добрите<br />
поз<strong>на</strong>вања и развиените специјалистички вештини за<br />
спроведување <strong>на</strong> оваа задача, како и поз<strong>на</strong>вањето <strong>на</strong><br />
меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија, синџирот <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување и<br />
трговските движења.<br />
Општо прифате<strong>на</strong> гловбал<strong>на</strong> мисија <strong>на</strong> царинските служби<br />
е развивањето и прием<strong>на</strong>та <strong>на</strong> интегриран сет <strong>на</strong> политики<br />
и постапки со кои се обезбедува безбедност и<br />
сигурност, како и ефективно олеснување <strong>на</strong> трговијата<br />
и <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> приходите. Вака дефинира<strong>на</strong>та мисија се<br />
остварува преку користење <strong>на</strong> повеќе алатки.<br />
Како поважни цели дефинирани во документот се <strong>на</strong>ведени:<br />
• промоција <strong>на</strong> извесност, предвидливост и безбедност<br />
<strong>на</strong> прекуграничното движење <strong>на</strong> стока и лица според<br />
јасни и прецизни стандарди,<br />
• елиминирање <strong>на</strong> двој<strong>на</strong> инспекција и документација<br />
при контролата,<br />
• асиле<strong>на</strong> соработка помеѓу царинските служби како<br />
и соработка <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та со делов<strong>на</strong>та заедница и соработка<br />
<strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та со другите владини служби преку<br />
создавање <strong>на</strong> партнерство од кое сите ќе имаат придобивки,<br />
• безбедување <strong>на</strong> соодветни капацитети <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та за<br />
исполнувањето <strong>на</strong> прописите <strong>на</strong> <strong>на</strong>чин со кој се олеснува<br />
легитим<strong>на</strong>та трговија.<br />
Од погоре<strong>на</strong>веденото произлегува потребата за усвојување<br />
<strong>на</strong> Нов стратегиски правец во царинското работење<br />
преку изградба <strong>на</strong>:<br />
Глобално поврзани царински служби<br />
Новите предизвици го <strong>на</strong>метнуваат прашањето за ид<strong>на</strong>та<br />
соработка помеѓу царинските служби. Се поизразе<strong>на</strong><br />
станува потребата од поблиска соработка <strong>на</strong> царинските<br />
органи, делов<strong>на</strong>та заедница и другите владини<br />
институции во реално време, како <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лен така<br />
и <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>роден план. Новите барања ја <strong>на</strong>метнуваат<br />
потребата од создавање <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong> царинскаа мрежа<br />
и взаема поврзаност, преку партнерство помеѓу јавниот<br />
и приватниот сектор, за да се даде поголема подршка<br />
<strong>на</strong> трговијата. Во ваквата визија спаѓа и создавањето <strong>на</strong><br />
мрежа <strong>на</strong> меѓусебно поврзани е-Царини преку која ќе<br />
се овозможи непрече<strong>на</strong>, безхартие<strong>на</strong>, и во реално време<br />
разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> податоци и поврзаност.<br />
Еден од основните предуслови за овозможување <strong>на</strong> оваа<br />
претпоставка претставува и взаемното приз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong><br />
царинските контроли и статусот <strong>на</strong> Овластен економски<br />
оператор. Ваквиот пристап ќе овозможи непречено<br />
следење <strong>на</strong> движењето <strong>на</strong> стоката од почетокот до<br />
крајот <strong>на</strong> нејзиното движење, зголеме<strong>на</strong> можност за<br />
подлабока а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризикот, целосно следење <strong>на</strong><br />
синџирот за с<strong>на</strong>бдување. За остварување <strong>на</strong> овие цели<br />
потребни се:<br />
• меѓу<strong>на</strong>родно стандардизирани податоци,<br />
• меѓусебно поврзани информациски царински системи<br />
и усогалсени бази <strong>на</strong> податоци за електронска разме<strong>на</strong><br />
<strong>на</strong> податоци за царински цели,<br />
• взаемно приз<strong>на</strong>вање и протоколи за кородианциај<br />
при контолата <strong>на</strong> стоакта,<br />
• стандарди со кои ќе се развие глобален систем за взаемно<br />
приз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> статусот <strong>на</strong> ОЕО, и<br />
• правила за уредување <strong>на</strong> разме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> податоците<br />
помеѓу царинските органи и нив<strong>на</strong> заштита.<br />
Подобре<strong>на</strong> коорди<strong>на</strong>ција при управуањето со границите<br />
Из<strong>на</strong>оѓање <strong>на</strong> што поефикасно управување со границите,<br />
преку подбре<strong>на</strong> коордианција, <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лно и пошироко<br />
ниво преку:<br />
• риз<strong>на</strong>вањето <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та како служба, поради<br />
нејзи<strong>на</strong>та поставеност, како единстве<strong>на</strong> одговор<strong>на</strong><br />
служба за движењето <strong>на</strong> стоката преку држав<strong>на</strong>та граница,<br />
и<br />
• оведување <strong>на</strong> концептот <strong>на</strong> електронски едношалтерски<br />
систем кој овозможува трговијата да ги достави<br />
30
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
сите потребни информации од едно место и ед<strong>на</strong>ш до<br />
сите служби кои се присутни <strong>на</strong> границата.<br />
А<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик врз основа <strong>на</strong> разу<strong>на</strong>вачки податоци<br />
Партнерство помеѓу <strong>цари<strong>на</strong></strong>та и трговијата, што ќе<br />
овозможи подобро взаемно разбирање <strong>на</strong> регулативата<br />
односно потребите.<br />
Приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> модерни работни методи, постапки<br />
и техники, како што се систематски контроли по<br />
царинењето, приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информациската технологија,<br />
како заме<strong>на</strong> за класич<strong>на</strong>та хартие<strong>на</strong> и друго.<br />
Приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> совреме<strong>на</strong> технологија и алатки, со кои<br />
се олеснува обработката, управуањето, разуз<strong>на</strong>вачките<br />
активности и контрола <strong>на</strong> стоката со современи технички<br />
средства (скенери и друго).<br />
Доделување <strong>на</strong> соодветни законски овластувања во<br />
борбата против крими<strong>на</strong>лот и спроведување <strong>на</strong> соодветни<br />
контроли и истраги, како и разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информации<br />
пред пристигнувањето <strong>на</strong> стоката.<br />
Професио<strong>на</strong>лно работење врз основа <strong>на</strong> з<strong>на</strong>ење, перку<br />
ориентираност кон задоволување <strong>на</strong> потребите <strong>на</strong><br />
клиентите и пружање <strong>на</strong> квалитени услуги.<br />
Градење <strong>на</strong> капацитети и вештини за поефикасно<br />
извршу вање <strong>на</strong> работата <strong>на</strong> професио<strong>на</strong>лен и компетентен<br />
<strong>на</strong>чин преку вложување во човечките ресурси, и Интегритет,<br />
преку постоја<strong>на</strong> борба против корупцијата,<br />
при што Декларацијата од Аруша <strong>на</strong> СЦО треба да остане<br />
како референтен документ.<br />
Ид<strong>на</strong>та улога <strong>на</strong> СЦО<br />
Како меѓувлади<strong>на</strong> организација која ги претставува сво -<br />
ите членки <strong>на</strong> глобално ниво, работењто <strong>на</strong> СЦО ќе ги<br />
поддржува своите членки преку:<br />
а) подршка <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та како учесник во трговскиот<br />
систем, олеснувањето <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и<br />
подобрување <strong>на</strong> безбедноста и сигурноста <strong>на</strong> границите<br />
преку:<br />
• развој <strong>на</strong> подобрео разбирање <strong>на</strong> предизвиците и<br />
формулирање <strong>на</strong> можни решенија,<br />
• создавање <strong>на</strong> свест кон релевантите фактори за улогата<br />
и одогворностие <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та,<br />
• развој и одржување <strong>на</strong> стандарди и инстурменти кои<br />
се прилагодени кон потребите <strong>на</strong> членките <strong>на</strong> СЦО.<br />
б) претставување <strong>на</strong> царините, <strong>на</strong> глобално ниво и<br />
засилување <strong>на</strong> соработката со други меѓу<strong>на</strong>родни организации<br />
за воспо ставување <strong>на</strong> постоја<strong>на</strong> техничка соработка,<br />
за промоција <strong>на</strong> ца рин ското работење и улогата<br />
<strong>на</strong> СЦО,<br />
в) помош во градњето <strong>на</strong> капацитети преку помош во<br />
импле ментацијата <strong>на</strong> глобалните мисија и развојот <strong>на</strong><br />
ефиакс<strong>на</strong> служба која ќе може да спроведвуа повеќе<br />
видови <strong>на</strong> контроли<br />
г) изградба <strong>на</strong> соодветни капацитети во СЦО за давање<br />
<strong>на</strong> по др шка <strong>на</strong> своите членки, промоција <strong>на</strong> постоечките<br />
и изградба <strong>на</strong> нови механизми за добро владение и<br />
одговорност.<br />
Општо Стратешкиот документ предвидува цариснките<br />
служби преку нова и дианмич<strong>на</strong> улога <strong>на</strong> своите влади<br />
да им овозможат спроведување <strong>на</strong> нивните програми,<br />
како витал<strong>на</strong> сила во олеснувањето <strong>на</strong> трговијата и<br />
зголемувањето <strong>на</strong> безбедноста.<br />
Како еден од з<strong>на</strong>чајните механизми за оставрување<br />
<strong>на</strong> овие заложби претставува Рамката <strong>на</strong> стандарди за<br />
обезбедување и олеснување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та трговијата<br />
<strong>на</strong> Светската царинска организација усвое<strong>на</strong> <strong>на</strong> 23<br />
јуни 2005 годи<strong>на</strong>. При нејзиното усвојување 166 земјичленки<br />
<strong>на</strong> СЦО, меѓу кои и <strong>Република</strong> Македонија, ја<br />
искажаа нив<strong>на</strong>та <strong>на</strong>мера да ги вложат своите <strong>на</strong>пори<br />
во обезбедувањето и олеснувањето <strong>на</strong> глобалниот<br />
синџир <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување. Преку нејзи<strong>на</strong>та приме<strong>на</strong> се<br />
остваруваат сите потребни економски, фи<strong>на</strong>нсиски и<br />
социјални погодности, а исотремено преку неа може да<br />
се постиг<strong>на</strong>т повеќе позитивни користи од ефектот <strong>на</strong><br />
глобализацијата.<br />
На послед<strong>на</strong>та сесија, Советот за имплементација <strong>на</strong><br />
стратешката политика <strong>на</strong> СЦО „Цари<strong>на</strong>та во 21-от век“<br />
заклучи да се формира ад-хок работ<strong>на</strong> група која ќе<br />
управува со подготовка <strong>на</strong> физибилити студија за глобал<strong>на</strong><br />
мрежа <strong>на</strong> царинските служби. Оваа работ<strong>на</strong> група<br />
треба да подготви план како да се развие и реализира<br />
ваква мрежа. Дискутира<strong>на</strong> е и темата за управување<br />
со границите, концепт кој е потребно по<strong>на</strong>таму да се<br />
развие со цел да се воспостави глобал<strong>на</strong> <strong>на</strong>јдобра пракса<br />
како дополнение <strong>на</strong> засилувањето <strong>на</strong> соработката <strong>на</strong><br />
сите учесници во синџирот <strong>на</strong> контролата <strong>на</strong> движењето<br />
<strong>на</strong> стоката и делов<strong>на</strong>та заедница.<br />
Разгледувајќи го прашањето <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та економска<br />
криза, Советот усвои резолуција преку која се дадени<br />
седум препораки за царинските служби и СЦО.<br />
Реализацијата <strong>на</strong> мерките се очекува да даде придонес<br />
кон по<strong>на</strong>тамошно олеснување <strong>на</strong> трговијата и враќање<br />
<strong>на</strong> довербата во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија, што може да<br />
резултира со побрзо <strong>на</strong>дминување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та економска<br />
криза.<br />
Советот ја засили улогата во градењето <strong>на</strong> капацитеит<br />
<strong>на</strong> царинските служби преку формирање <strong>на</strong> соодвет<strong>на</strong><br />
Работ<strong>на</strong> група врз перманент<strong>на</strong> основа.<br />
31
Љупка Горан Георгиев Миндошева<br />
Ѓорги Марија Наумовски Боневска<br />
Илија Ире<strong>на</strong> Јаноски Цветковска <br />
<br />
700<br />
При користењето <strong>на</strong> податоците од оваа публикација ги молиме корисниците задолжително да го <strong>на</strong>ведат изворот<br />
33