25.01.2015 Views

весник царина број 12 - Царинска управа на Република ...

весник царина број 12 - Царинска управа на Република ...

весник царина број 12 - Царинска управа на Република ...

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

<strong>цари<strong>на</strong></strong><br />

/ Гласило <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија / јули - август 2009 / <strong>број</strong> <strong>12</strong> /<br />

ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ИДЕН<br />

РАЗВОЈ НА EXIM<br />

НОВИНИ ВО АКЦИЗНОТО РАБОТЕЊЕ<br />

МОЖНОСТ ЗА НАМАЛУВАЊЕ НА<br />

ИЗНОСОТ НА ОПШТАТА ГАРАНЦИЈА ЗА<br />

ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИОТ ДОЛГ<br />

ОСЛОБОДУВАЊЕ ОД ПЛАЌАЊЕ НА<br />

УВОЗНИ ДАВАЧКИ


СОДРЖИНА<br />

НОВОСТИ<br />

• РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ПРИСТАПИ<br />

КОН РЕВИДИРАНАТА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА<br />

• ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ИДЕН РАЗВОЈ НА EXIM<br />

• ИЗМЕНА НА УПАТСТВОТО ЗА<br />

ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ДОГОВОРИ<br />

• МОДУЛ ЗА ЕЛЕКТРОНСКО УЧЕЊЕ ЗА EORI<br />

• ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ДЕЛОВНО<br />

- ТЕХНИЧКА СОРАБОТКА<br />

4<br />

4<br />

5<br />

5<br />

6<br />

ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

• НОВИНИ ВО АКЦИЗНОТО РАБОТЕЊЕ<br />

• ОСЛОБОДУВАЊЕ ОД ПЛАЌАЊЕ НА УВОЗНИ ДАВАЧКИ ЗА СТОКА<br />

КОЈА КАКО ПОДАРОК Е ДОБИЕНА ОД СТРАНСКИ ДОНАТОРИ,<br />

КАКО И УВЕЗЕНА СТОКА КУПЕНА СО ПАРИЧНИ СРЕДСТВА<br />

ДОБИЕНИ КАКО ПОДАРОК НА ДРЖАВНИТЕ ОРГАНИ,<br />

ОПШТИНИТЕ, ГРАДОТ СКОПЈЕ И НА ЈАВНО ПРАВНИТЕ СУБЈЕКТИ<br />

• МОЖНОСТ ЗА НАМАЛУВАЊЕ НА НА ИЗНОСОТ НА ОПШТАТА<br />

ГАРАНЦИЈА ЗА ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИОТ ДОЛГ<br />

• УЧЕСТВО НА ПОЕДНОСТАВЕНИТЕ ПОСТАПКИ И ЦАРИНЕЊЕ<br />

НА ГРАНИЧНИТЕ ПРЕМИНИ ВО ВКУПНОТО<br />

УВОЗНО И ИЗВОЗНО ЦАРИНЕЊЕ<br />

10<br />

13<br />

14<br />

14<br />

КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

• СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ<br />

НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА СТОКА СО КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ<br />

ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />

• СОВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ ВО БОРБАТА СО<br />

НЕДОЗВОЛЕНА ТРГОВИЈА СО ДРОГА<br />

• АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА<br />

ПРОТИВ ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />

• ФУНКЦИОНАЛНОСТИ НА СИСТЕМОТ ЗА<br />

ВИДЕОМОНИТОРИНГ И ПРЕПОЗНАВАЊЕ НА<br />

РЕГИСТАРСКИ ТАБЛИЧКИ<br />

16<br />

17<br />

22<br />

24<br />

МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА<br />

• СООПШТЕНИЕ НА СВЕТСКАТА<br />

ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОД 9 ЈУЛИ 2009 ГОДИНА<br />

• АКТИВНОСТИ ОД РАБОТАТА<br />

НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />

27<br />

28<br />

3


НОВОСТИ<br />

РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ПРИСТАПИ КОН РЕВИДИРАНАТА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА<br />

На 28 јули 2009 годи<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија ста<strong>на</strong><br />

Договор<strong>на</strong> стра<strong>на</strong> кон Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та конвенција за<br />

поедноставување и усогласување <strong>на</strong> царинските постапки<br />

(Ревидира<strong>на</strong> Кјото кон венција) <strong>на</strong> Светската царинска<br />

организација (СЦО).<br />

Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција претставува еден од<br />

<strong>на</strong>јз<strong>на</strong> чајните инструменти <strong>на</strong> СЦО за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> еднообразни<br />

царински постапки и поедноставување <strong>на</strong><br />

сите царински поста пки. Таа претставува главен инструмент<br />

за олеснување <strong>на</strong> тр говијата, спроведување <strong>на</strong><br />

транспарентни и поедноставени царински постапки,<br />

користење <strong>на</strong> информатичка технологија управување<br />

со ризик како и партнерство со делов<strong>на</strong>та заедницата.<br />

<strong>Република</strong> Македонија е 64 Договор<strong>на</strong> стра<strong>на</strong> кон<br />

конвенцијата. Со пристапувањето <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија, <strong>број</strong>от <strong>на</strong> договорни страни <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та<br />

Кјото конвенција го <strong>на</strong>дми<strong>на</strong> <strong>број</strong>от <strong>на</strong> Договорни<br />

страни <strong>на</strong> ориги<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та Кјото Конвенција од 1973 годи<strong>на</strong>.<br />

Од стапувањето <strong>на</strong> сила <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото<br />

конвенција <strong>на</strong> 3 февруари 2006 годи<strong>на</strong>, досега кон истата<br />

имаат пристапено 64 земји членки <strong>на</strong> Светската царинска<br />

организација.<br />

ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ИДЕН РАЗВОЈ НА EXIM<br />

Директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и директорот <strong>на</strong> проектот<br />

e-Gov, фи<strong>на</strong>нсиран од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> USAID, <strong>на</strong> 28 јули<br />

2009 годи<strong>на</strong> потпишаа Меморандум за разбирање и соработка<br />

за поддршка за развој <strong>на</strong> нови функцио<strong>на</strong>лности<br />

и интегрирање <strong>на</strong> EXIM системот во новиот систем<br />

за обработка <strong>на</strong> царински декларации – СОЦД и другите<br />

информатички системи <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />

Целта <strong>на</strong> овој Меморандум е поддршка <strong>на</strong> втората<br />

фаза за развој <strong>на</strong> Едношалтерскиот систем за издавање<br />

<strong>на</strong> лиценци за увоз и извоз и квоти кој овозможува<br />

поедноставување <strong>на</strong> сложе<strong>на</strong>та постапка за издавање<br />

<strong>на</strong> лиценци за извоз/увоз и квоти.<br />

Освен <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, во развојот <strong>на</strong> EXIM системот<br />

кој поч<strong>на</strong> да се користи во ноември 2008 годи<strong>на</strong>, беа<br />

вклучени и пет<strong>на</strong>есет други државни органи. За негова<br />

успеш<strong>на</strong> имплементација беше извршено усогласување<br />

и подноставување <strong>на</strong> администра тивните постапки, како<br />

и трансформација <strong>на</strong> постапката за по дне сување <strong>на</strong><br />

барање и негово одобрување, од хартие<strong>на</strong> во електронска<br />

форма. Овој систем претставува моќ<strong>на</strong> алатка која<br />

<strong>на</strong> делов<strong>на</strong>та заедница и обезбедува полесно, побрзо и<br />

поефтино вршење <strong>на</strong> прекугранични трансакции.<br />

4


НОВОСТИ<br />

ИЗМЕНА НА УПАТСТВОТО ЗА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ДОГОВОРИ<br />

Во месец јули 2009 годи<strong>на</strong> изврше<strong>на</strong> е изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> Упатството<br />

за преференцијални договори, во кое покрај<br />

другото посебно е објаснета законската можност <strong>на</strong> извозниците<br />

да се жалат <strong>на</strong> констатациите <strong>на</strong> записникот<br />

од <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та комисија во врска со изврше<strong>на</strong>та<br />

верификација <strong>на</strong> доказот за потекло издаден во <strong>Република</strong><br />

Македонија по барање <strong>на</strong> странски царински орган<br />

(доколку не се согласуваат со истите).<br />

Имено, доколку извозникот не се согласува со <strong>на</strong>одите<br />

<strong>на</strong> записникот, може во рок од 8 де<strong>на</strong> по приемот<br />

<strong>на</strong> записникот да поднесе приговор <strong>на</strong> истиот, преку<br />

Комисијата до <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та <strong>цари<strong>на</strong></strong>рница (прав<strong>на</strong> поука<br />

даде<strong>на</strong> во самиот записник). Царинскиот орган, поради<br />

приговорот, повторно формира комисија која по<br />

повторното разгледување <strong>на</strong> целиот предмет изготвува<br />

записник кој повторно се доставува и до странката.<br />

Против записникот од повтор<strong>на</strong>та контрола не е дозволен<br />

приговор. Согласно резултатот од изврше<strong>на</strong>та контрола<br />

доколку има проме<strong>на</strong> во царинската декларација,<br />

а извозникот или неговиот застапник е согласен со констатациите<br />

во записникот, во обврска е да поднесе<br />

нова царинска декларација. Доколку извозникот или<br />

неговиот застапник не се согласува со констатациите<br />

во записникот и не достави нова изменета царинска<br />

декларација, царинскиот орган по службе<strong>на</strong> должност<br />

изготвува решение за изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> податоците во царинската<br />

декларација.<br />

Извозникот согласно законските одредби, <strong>на</strong> ваквото<br />

решение има право <strong>на</strong> жалба, преку <strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong><br />

<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија, до второстепениот орган,<br />

односно до Министерството за фи<strong>на</strong>нсии (прав<strong>на</strong> поука<br />

даде<strong>на</strong> во Решението).<br />

МОДУЛ ЗА ЕЛЕКТРОНСКО УЧЕЊЕ ЗА EORI<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> во соработка со Генерал<strong>на</strong>та дирекција<br />

за царини и даноци <strong>на</strong> Европската комисија изработи<br />

модул за електронско учење за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> системот<br />

за регистрација и идентификација <strong>на</strong> економските<br />

оператор – EORI.<br />

Овој систем поч<strong>на</strong> да се применува <strong>на</strong> 1 јули 2009 годи<strong>на</strong>,<br />

при што сите економски оператори кои се занимаваат<br />

со царински активности со увоз и извоз со ЕУ, потребно<br />

е да се регистрираат според Economic Operators<br />

Registration and Indentification (EORI) – Регистрација и<br />

идентификација за економските оператори системот и<br />

да добијат единствен EORI <strong>број</strong>. EORI <strong>број</strong>от е заеднич-<br />

ки <strong>број</strong> кој се користи за извршување <strong>на</strong> царинските активности<br />

<strong>на</strong> целото подрачје <strong>на</strong> ЕУ и кој е единствен за<br />

секој економски оператор. EORI броевите претставуваат<br />

дел од подобрените безбедносни мерки кои се однесуваат<br />

<strong>на</strong> увозот и извозот <strong>на</strong> стоки во и <strong>на</strong>двор од ЕУ,<br />

со што се олеснува законската трговија со истовремено<br />

<strong>на</strong>малување <strong>на</strong> безбедносните ризици.<br />

Електронскиот модул за EORI е создаден во рамките <strong>на</strong><br />

програ мата Customs 2013 и е дел од Стратегијата <strong>на</strong> обуки<br />

за електронско учење и е достапен за <strong>на</strong>дворешни<br />

лица преку интернет стра<strong>на</strong>та <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>,<br />

<strong>на</strong> след<strong>на</strong>ва адреса: http://www.customs.gov.mk/eori/<br />

main.html.<br />

5


НОВОСТИ<br />

ПОТПИШАН МЕМОРАНДУМ ЗА ДЕЛОВНО-ТЕХНИЧКА СОРАБОТКА<br />

Директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и Деканот <strong>на</strong> Економскиот<br />

факултет при Универзитетот Св. Кирил и Методиј<br />

во Скопје <strong>на</strong> 16 јули 2009 годи<strong>на</strong> потпишааа Меморандум<br />

за деловно-техни чка соработка.<br />

Предмет <strong>на</strong> меморандумот е деловно-техничката соработка<br />

ба зи ра<strong>на</strong> <strong>на</strong> принципите <strong>на</strong> меѓусебен интерес во<br />

цел <strong>на</strong> воспо ставување и работа <strong>на</strong> Регио<strong>на</strong>лниот тренинг<br />

центар (Р ТЦ) <strong>на</strong> Светската царинска организација.<br />

РАТИФИКУВАН МЕМОРАНДУМОТ ЗА РАЗБИРАЊЕ МЕЃУ РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА И<br />

ЕВРОПСКАТА ЗАЕДНИЦА ЗА УЧЕСТВО НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ВО ПРОГРАМАТА НА<br />

ЕВРОПСКАТА ЗАЕДНИЦА CUSTOMS 2013<br />

<strong>Република</strong> Македонија со ратификацијата <strong>на</strong> Меморандумот<br />

за разбирање <strong>на</strong> 4 август 2009 годи<strong>на</strong> (“Сл.<strong>весник</strong><br />

<strong>на</strong> Р.М” бр.98/09) официјално пристапи кон Програмата<br />

CUSTOMS 2013 <strong>на</strong> Европската заедница.<br />

CUSTOMS 2013 претставува програма која <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лните<br />

ца рински управи <strong>на</strong> земјите членки <strong>на</strong> Европската<br />

унија и <strong>на</strong> земјите кандидати за членство заедно со Европската<br />

комисија им овозможува да соработуваат во<br />

области од висок интерес . Програмата која ќе се применува<br />

до декември 2013 годи<strong>на</strong> претставува прав<strong>на</strong><br />

и фи<strong>на</strong>нсиска основа за: подобрување <strong>на</strong> безбедноста<br />

и сигурноста <strong>на</strong> <strong>на</strong>дворешните граници <strong>на</strong> Евро пската<br />

заедница, зајакнување <strong>на</strong> борбата против измамите<br />

и заштита <strong>на</strong> фи<strong>на</strong>нсиските и економските интереси<br />

<strong>на</strong> Заедницата, земјите членки и земјите кандидати<br />

за членство, како и зго ле мување <strong>на</strong> конкуретноста <strong>на</strong><br />

компаниите преку забр зува ње <strong>на</strong> царинските постапки<br />

и преку создавање <strong>на</strong> безхартиено електронско царинско<br />

окружување.<br />

Програмата се спроведува преку годишни програми.<br />

ВТОР СОСТАНОК НА КОМИТЕТОТ ЗА УПРАВУВАЊЕ НА ПРОЕКТОТ ЗА ВОВЕДУВАЊЕ<br />

НА НОВ СИСТЕМ ЗА ОБРАБОТКА НА ЦАРИНСКИТЕ ДЕКЛАРАЦИИ<br />

Вториот состанок <strong>на</strong> Комитетот за управување <strong>на</strong> Проектот<br />

за воведување <strong>на</strong> нов систем за обработка <strong>на</strong> царински<br />

декларации (СОЦД) беше одржан во Скопје<br />

<strong>на</strong> 10 јули 2009 годи<strong>на</strong>. Претседавачите <strong>на</strong> комитетот<br />

од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија и <strong>на</strong><br />

Италија ги потврдија позитивните <strong>на</strong>соки во приме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> СОЦД.<br />

На комитетот беше разговарано за теков<strong>на</strong>та состојба во<br />

приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> СОЦД системот, предложените решенија<br />

за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> модулите за различните царински постапки<br />

за обработка <strong>на</strong> царинските декларации, план<br />

за управување со ризик, како и потребата за организациски<br />

промени и <strong>на</strong>јдобри решенија.<br />

6


НОВОСТИ<br />

ПОТПИШАН ПРОТОКОЛ ЗА СОРАБОТКА ПОМЕЃУ ЦАРИНСКАТА УПРАВА<br />

И БИРОТО ЗА ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ<br />

На 14 јули 2009 годи<strong>на</strong> беше потпишан Протокол за<br />

спрове дување <strong>на</strong> Меморандумот за соработка помеѓу<br />

Министерството за в<strong>на</strong>трешни работи – Биро за јав<strong>на</strong><br />

безбедност и Министерство за фи<strong>на</strong>нсии – <strong>Царинска</strong><br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија. Протоколот е потпишан<br />

врз основа <strong>на</strong> Меморандумот за разби рање помеѓу<br />

Министерството за фи<strong>на</strong>нсии и Министерството за в<strong>на</strong>трешни<br />

работи, потпишан <strong>на</strong> 29.<strong>12</strong>.2006 годи<strong>на</strong>.<br />

Протоколот ги пропишува општите принципи <strong>на</strong> соработка,<br />

заедничките активности и <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> соработка,<br />

соработката <strong>на</strong> гранични премини и долж гранич<strong>на</strong>та<br />

линија, контролата <strong>на</strong> прекуграничниот сообраќај, контрола<br />

со едно застанување, соработката за спречување<br />

и борба против крими<strong>на</strong>лни активности и прекршоци,<br />

нивоата <strong>на</strong> соработка и методологијата <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong><br />

патници, превозни средстав и стока.<br />

Целта <strong>на</strong> Протоколот е ефикасно спроведување <strong>на</strong><br />

задачите кои произлегуваат од соработката помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> и Бирото за јав<strong>на</strong> безбедност и презе<br />

мање <strong>на</strong> непосредни заеднички активности за заштита<br />

<strong>на</strong> држав<strong>на</strong>та граница <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија,<br />

зајакнување <strong>на</strong> активностите за борба против корупција,<br />

спречување и откривање <strong>на</strong> организиран и други видови<br />

крими<strong>на</strong>л, олеснување и забрзување <strong>на</strong> движењето<br />

<strong>на</strong> стока и патници и поефикасно искористувње <strong>на</strong> расположивите<br />

ресурси.<br />

ОБУКА ЗА ЧОВЕЧКИ РЕСУРСИ<br />

Во рамките <strong>на</strong> Твининг проектот - Зајакнување <strong>на</strong> капацитетите<br />

за спречување перење пари – фаза II, Управата<br />

за спречување перење пари и фи<strong>на</strong>нсирање тероризам<br />

од 6-8 јули 2009 годи<strong>на</strong> организираше семи<strong>на</strong>р <strong>на</strong><br />

тема „Човечки ресурси - План за обуки“, <strong>на</strong> која присуствуваа<br />

и претставници од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Теми <strong>на</strong><br />

семи<strong>на</strong>рот беа: <strong>на</strong>предување во организацијата, дисциплински<br />

режим и конфликт <strong>на</strong> интереси. Предвачи <strong>на</strong><br />

семи<strong>на</strong>рот беа експерти од Шпанија.<br />

7


НОВОСТИ<br />

ИЗВЕСТУВАЊЕ ВО ВРСКА СО ДИЈАГОНАЛНАТА КУМУЛАЦИЈА<br />

СОГЛАСНО СПОГОДБАТА ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈА И АСОЦИЈАЦИЈА<br />

Согласно член 3 и 4 од Протокол 4 од Спогодбата за стабилизација<br />

и асоцијација (Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Маке донија бр. 119/08), во Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> Европска<br />

унија во серија Ц 154/04 од 07.07.2009 годи<strong>на</strong> е објавено<br />

известување кое се однесува <strong>на</strong> преференцијалните<br />

договори кои овозможуваат дијаго<strong>на</strong>л<strong>на</strong> кумулација <strong>на</strong><br />

потеклото помеѓу земјите чле нки <strong>на</strong> Европската заедница,<br />

земјите од Западен Балкан и Ре пу блика Турција.<br />

Со оваа објава, како и со стапувањето <strong>на</strong> сила <strong>на</strong> изменетиот<br />

Протокол 2 од Договорот за слобод<strong>на</strong> трговија<br />

помеѓу <strong>Република</strong> Македонија и <strong>Република</strong> Турција<br />

од 01.07.2009 годи<strong>на</strong>, при извоз <strong>на</strong> фи<strong>на</strong>лни производи<br />

во Европската унија кои се произведени во <strong>Република</strong><br />

Македонија и кои се здобиле со македонско<br />

преференцијално потекло користејќи репроматеријали<br />

од <strong>Република</strong> Турција.<br />

COLUMBUS ПРОГРАМА НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА – ФАЗА 2<br />

Во периодот од 6 до 10 јули 2009 годи<strong>на</strong> во <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> се одржа втората фаза од Дијагностичката<br />

мисија <strong>на</strong> Светската царинска организација (СЦО) преку<br />

Работилница за стратешко планирање, што претставува<br />

продолжување <strong>на</strong> имплементацијата <strong>на</strong> Рамката <strong>на</strong><br />

стандарди за обезбедување и оле снување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та<br />

трговијата <strong>на</strong> Светската царинска ор га ни зација (WCO<br />

SAFE Framework of Standards), усвое<strong>на</strong> <strong>на</strong> 23 јуни 2005 годи<strong>на</strong>.<br />

Втората фаза претставува продолжување <strong>на</strong> приме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> SAFE Columbus Програмата <strong>на</strong> СЦО, во форма <strong>на</strong><br />

Работилница за стратешко планирање спроведе<strong>на</strong> од<br />

акредитирани експерти - царински службеници при Ца-<br />

ринската служба <strong>на</strong> Обединетото Кралство, <strong>на</strong> која учествуваше<br />

раководството <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />

Главните стратешки цели кои беа обработени <strong>на</strong> работилницата,<br />

преку дефинирање <strong>на</strong> активности за<br />

нивно реализирање, а утврдени како приоритети во<br />

имплементација <strong>на</strong> стандардите <strong>на</strong> СЦО беа: управување<br />

со ризик, интегрирано гранично управување, олеснување<br />

<strong>на</strong> трговијата и интегритет и етика.<br />

На работилницата присуствуваа и претставници <strong>на</strong><br />

владини и јавни институции со кои <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

тесно соработува, со цел нивно информирање за<br />

достигнувањето и приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> Рамката <strong>на</strong> ста<strong>на</strong>рди<br />

<strong>на</strong> СЦО од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија.<br />

8


НОВОСТИ<br />

ОБУКА ЗА УПРАВУВАЊЕ СО ПРОЕКТИ И ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА КВАЛИТЕТ<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија во соработка<br />

со DG TAXUD и Секторот за информатички и комуникациски<br />

технологии во јули организираше работилница<br />

за раководење со проекти и обезбедување <strong>на</strong><br />

квалитет (Quality Assurance). На работилницата присуствуваа<br />

вработени од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и од Управата<br />

за јавни приходи, при што се стек<strong>на</strong>а со нови з<strong>на</strong>ења за<br />

модерните раководни техники, од кои ед<strong>на</strong>та е интензивно<br />

користење <strong>на</strong> обезбедување <strong>на</strong> квалитет (Quality<br />

Assurance) како стратешка и оператив<strong>на</strong> алатка, а другата<br />

е користење <strong>на</strong> методологии за раководење со проекти<br />

како основа <strong>на</strong> многу раководни процеси. Целта<br />

<strong>на</strong> обуката беше зголемување <strong>на</strong> з<strong>на</strong>ењето <strong>на</strong> раководниот<br />

капацитет <strong>на</strong> администрацијата во справувањето<br />

со многу паралелни и сложени проекти за информатички<br />

технологии поврзани со стратегијата за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

интероперабилност <strong>на</strong> информатичките системи.<br />

9


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

НОВИНИ ВО АКЦИЗНОТО РАБОТЕЊЕ<br />

1. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> го презема комплетното<br />

управување со акцизите<br />

Согласно заклучоците <strong>на</strong> Владата <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија,<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> 01.01.2010 годи<strong>на</strong> ќе го<br />

преземе комплетното управување со акцизите од Управата<br />

за јавни приходи. Со сегашните прописи, <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> беше задолже<strong>на</strong> со управување <strong>на</strong> акцизите<br />

само при увоз и извоз, а со овие промени, ќе биде<br />

задолже<strong>на</strong> и со управување со акцизите во в<strong>на</strong>трешноста,<br />

односно и со контрола <strong>на</strong> производството и прометот<br />

<strong>на</strong> акцизни добра во в<strong>на</strong>трешноста <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија.<br />

Акцизите во буџетот <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија учествуваат<br />

со 13,5 милијарди де<strong>на</strong>ри, што укажува <strong>на</strong> огромното<br />

з<strong>на</strong>чење од правилно ме<strong>на</strong>џирање <strong>на</strong> акцизите.<br />

Со цел преземање <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежноста, од работ<strong>на</strong> група<br />

формира<strong>на</strong> во министерството за фи<strong>на</strong>нсии, веќе се изготвени<br />

предлози и ставени во собраниска процедура<br />

<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> Законот за акцизи, Законот за Управата за<br />

јавни приходи, Законот за <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и Законот<br />

за даноч<strong>на</strong> постапка. По<strong>на</strong>таму се продолжува работата<br />

<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> <strong>на</strong> подзаконските акти.<br />

Основни функции кои ќе ги преземе <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

се следните:<br />

• издавање <strong>на</strong> акцизни дозволи;<br />

• издавање <strong>на</strong> акцизни одобренија за неакцизно<br />

користење <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока (алкохол за аптеки, болници,<br />

фармација, козметика итн.);<br />

• издавање <strong>на</strong> контролни маркички (бандероли);<br />

• прием, обработка и заверка <strong>на</strong> акцизни документи;<br />

• примање <strong>на</strong> акцизни пријави и утврдување <strong>на</strong> акцизни<br />

поба рувања;<br />

• спроведување <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong>д акцизните обврзници;<br />

• прекршоци и кривични дела согласно Законот за акцизи;<br />

• преземање <strong>на</strong> започ<strong>на</strong>тите управни предмети од Управата<br />

за приходи и водење <strong>на</strong> управ<strong>на</strong> постапка;<br />

• приме<strong>на</strong> и развивање <strong>на</strong> информатички систем за<br />

управување со акцизи.<br />

10


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

Издавање <strong>на</strong> акцизни дозволи<br />

Со акцизните дозволи му се овозможува <strong>на</strong> компаниите<br />

во своите складови да чуваат акциз<strong>на</strong> стока без да<br />

се плати акциза. Досега се издадени стоти<strong>на</strong> акцизни<br />

дозволи, од кои <strong>на</strong>јмногу за алкохол. Акцизните дозволи<br />

се без рок <strong>на</strong> траење, се одземаат во случај <strong>на</strong><br />

прекршување.<br />

Издавање <strong>на</strong> акцизни одобренија<br />

Вакви акцизни одобренија се издаваат кога некоја акциз<strong>на</strong><br />

стока се користи во неакцизни цели, <strong>на</strong> пример<br />

алкохол во болници, аптеки, фармација, козметика<br />

и слично. Вакви акцизни одобренија имаат околу 250<br />

субјекти.<br />

Издавање <strong>на</strong> контролни маркички-бандероли<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ќе го преземе и управувањето<br />

(издавањето) <strong>на</strong> контролни маркички – бандероли. Количи<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> потребни маркички компаниите прво го<br />

<strong>на</strong>јавуваат за следниот месец, а потоа бараат издавање,<br />

по што се носи решение со кое <strong>на</strong> компаниите им се издаваат<br />

контролни маркички и се задолжуваат да го платат<br />

износот <strong>на</strong> акциза.<br />

Прием, обработка и заверка <strong>на</strong> акцизни документи<br />

Секое движење <strong>на</strong> акцизни стоки за кои не е плате<strong>на</strong><br />

акциза (било по увоз до акцизен склад, или од акцизен<br />

склад до започнување извозно-транзит<strong>на</strong> постапка,<br />

или помеѓу акцизните складови) се врши со акцизни<br />

документи. Акцизните документи се отпечатени формулари,<br />

во сетови со 4 примероци. Акцизните документи<br />

по завршувањето <strong>на</strong> транспортот <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока ќе се<br />

доставуваат до <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Најголем дел од работата<br />

<strong>на</strong> организацио<strong>на</strong> единица <strong>на</strong> царинската <strong>управа</strong><br />

ќе се состои во управување со акцизните документи.<br />

Примање <strong>на</strong> акцизни пријави и утврдување <strong>на</strong> акцизни<br />

поба рувања.<br />

Имателите <strong>на</strong> акцизни дозволи ед<strong>на</strong>ш месечно (до 15<br />

во месецот) поднесуваат акцизни пријави во кои <strong>на</strong>ведуваат<br />

колкава количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока пуштиле во<br />

промет ми<strong>на</strong>тиот месец и воедно ги плаќаат акцизите.<br />

Ова би било втора по обем работа <strong>на</strong> централ<strong>на</strong>та организацио<strong>на</strong><br />

единица.<br />

Спроведување <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong>д акцизните<br />

обврзници<br />

Со преземањето <strong>на</strong> управувањето со акцизите и во в<strong>на</strong>трешниот<br />

пазар во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ќе се врши и контрола<br />

<strong>на</strong> акцизното работење <strong>на</strong> акцизните обврзници.<br />

Дел од контролата се состои и во попис <strong>на</strong> стоката во<br />

акцизните складови, и срамнување <strong>на</strong> податоците од<br />

пописот <strong>на</strong> стока со количините <strong>на</strong>ведени во акцизните<br />

документи и акцизните пријави.<br />

Прекршоци и кривични дела согласно Законот за акцизи<br />

Законот за акцизи е еден од ретките (или единствен) закон<br />

во кој се предвидени и кривични дела <strong>на</strong>двор од<br />

Кривичниот законик. Прекршоците би се процесуирале<br />

како и царинските прекршоци, од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Комисијата<br />

за одлучување по прекршоци <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />

Приме<strong>на</strong> и развивање <strong>на</strong> информатички систем<br />

Информатичкиот систем треба да содржи обработка<br />

<strong>на</strong> Одо бренија, издавање <strong>на</strong> контролни маркички,<br />

издавање <strong>на</strong> акциз ни документи <strong>на</strong> фирмите, обработка<br />

<strong>на</strong> акцизни пријави обработка <strong>на</strong> Акцизни документи.<br />

2. Акцизи во Европската унија<br />

Сите земји членки <strong>на</strong> Европската унија <strong>на</strong>плаќаат акцизи<br />

за три вида <strong>на</strong> производи:<br />

• алкохолни пијалоци,<br />

• производи од тутун и<br />

• енергетски производи (фосилни горива и електрич<strong>на</strong><br />

енер гија).<br />

Приходите остварени од <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> акцизи се комплетно<br />

приходи <strong>на</strong> земјите членки. Европската унија има<br />

пропишано минимални стапки или износи <strong>на</strong> акцизата<br />

за овие видови <strong>на</strong> производи, а земјите членки можат<br />

да определат стапки или износи повисоки од нив.<br />

Во пракса, износите <strong>на</strong> акцизите з<strong>на</strong>чително се разликуваат<br />

помеѓу земјите членки <strong>на</strong> Европска унија. Системот<br />

<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џирање <strong>на</strong> акцизи во Европската унија во<br />

моментов е многу сличен со оној кој се применува во<br />

<strong>Република</strong> Македонија.<br />

11


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

3. Промени во системот за ме<strong>на</strong>џирање <strong>на</strong> акцизи во<br />

Европската унија<br />

Новата Директива <strong>на</strong> Советот (2008/118/EC) која стапи<br />

во сила <strong>на</strong> 15 јануари 2009 годи<strong>на</strong>, ќе се применува од<br />

1 април 2010 годи<strong>на</strong>. Основен новитет е воведување <strong>на</strong><br />

EMCS (Excise Movement and Control System).<br />

EMCS претставува цомпјутеризиран систем за следење<br />

<strong>на</strong> дви жење <strong>на</strong> акцизни добра во услови <strong>на</strong> не<strong>на</strong>станување<br />

<strong>на</strong> акцизен долг (добра кои подлежат <strong>на</strong> акциза,<br />

но за кои таа не е плате<strong>на</strong>) помеѓу земјите членки<br />

<strong>на</strong> Европската унија. Се очекува овој систем да ја поедностави<br />

постапката, да создаде безхартие<strong>на</strong> околи<strong>на</strong>,<br />

но истовремено з<strong>на</strong>чително да го подобри <strong>на</strong>дзорот<br />

<strong>на</strong>д движењето <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока во Европската унија.<br />

Овој систем ќе го овозможи следното:<br />

• Поедноставено движење <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока во услови<br />

<strong>на</strong> не<strong>на</strong> станување <strong>на</strong> акцизен долг преку користење <strong>на</strong><br />

електронски <strong>на</strong>место хартиен акцизен документ;<br />

• Безбедно движење <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока, со можност за<br />

проверка <strong>на</strong> податоците за учесниците во постапката,<br />

како и побрзо и побезбедно добивање <strong>на</strong> доказ дека<br />

акцизните добра пристиг<strong>на</strong>ле <strong>на</strong> одредиштето;<br />

• Подобар <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong>д движењето <strong>на</strong> акцизни добра<br />

преку разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информации во реално време и контроли<br />

базирани <strong>на</strong> а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик во текот <strong>на</strong> транспортот.<br />

Начинот <strong>на</strong> разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> пораки преку овој систем е прикажан<br />

<strong>на</strong> след<strong>на</strong>та слика:<br />

1. Испраќачот електронски поднесува акцизен документ;<br />

2. Земјата членка <strong>на</strong> поаѓање го оверува акцизниот документ,<br />

му доделува регистрациски <strong>број</strong> <strong>на</strong> документот<br />

и го враќа <strong>на</strong> испраќачот;<br />

3. Испраќачот ја испраќа акциз<strong>на</strong>та стока;<br />

4. Земјата членка <strong>на</strong> поаѓање го испраќа акцизниот документ<br />

до земјата членка <strong>на</strong> пристигање;<br />

5. Земјата членка <strong>на</strong> пристигање го испраќа акцизниот<br />

документ до приемачот <strong>на</strong> стоката<br />

6. Пратката пристигнува кај приемачот;<br />

7. Приемачот испраќа потврда за пристигнување <strong>на</strong><br />

стоката до земјата членка <strong>на</strong> пристигање;<br />

8. Земјата членка <strong>на</strong> пристигање ја оверува потврдата<br />

и ја враќа до приемачот;<br />

9. Земјата членка <strong>на</strong> пристигање ја испраќа потврдата<br />

<strong>на</strong> земјата членка <strong>на</strong> поаѓање;<br />

10. Земјата членка <strong>на</strong> поаѓање ја препраќа потврдата<br />

до испраќачот.<br />

Доколку се работи за транспорт<strong>на</strong> операција со акцизни<br />

добра во услови <strong>на</strong> не<strong>на</strong>станување <strong>на</strong> акцизен долг<br />

во рамките <strong>на</strong> ед<strong>на</strong> земја, постапката се одвива <strong>на</strong> сличен<br />

<strong>на</strong>чин, со таа разлика што нема разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> пораки<br />

помеѓу земјите членки.<br />

Преминувањето <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежностата <strong>на</strong> <strong>на</strong>платата <strong>на</strong> акцизните<br />

давачки од Управата за јавни приходи <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> про излегува од Нацио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та програма<br />

за усвојување <strong>на</strong> правото <strong>на</strong> Европската унија, како и<br />

од препораките и искуството во <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> прибирање<br />

и контрола <strong>на</strong> акцизните давачки во земјите членки <strong>на</strong><br />

ЕУ и земјите кандидати за членство во ЕУ.<br />

<strong>12</strong>


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

ОСЛОБОДУВАЊЕ ОД ПЛАЌАЊЕ НА УВОЗНИ ДА ВАЧКИ ЗА СТОКА КОЈА КАКО<br />

ПОДАРОК Е ДО БИЕНА ОД СТРАНСКИ ДОНАТОРИ, КАКО И УВЕЗЕНА СТОКА<br />

КУПЕНА СО ПАРИЧНИ СРЕДСТВА ДОБИЕНИ КАКО ПОДАРОК НА ДРЖАВНИТЕ<br />

ОРГАНИ, ОПШТИНИТЕ, ГРАДОТ СКОПЈЕ И НА ЈАВНО ПРАВНИТЕ СУБЈЕКТИ<br />

Често се случува државните органи и јавно правните<br />

субјекти да добиваат до<strong>на</strong>ции од странство во <strong>на</strong>јразличен<br />

вид. Овие до<strong>на</strong>ции се во стока или во парични<br />

средства.<br />

Заради неинформираност <strong>на</strong> субјектите, царинската постапка<br />

за ослободување <strong>на</strong> овој вид <strong>на</strong> стока понекогаш<br />

трае непотре бно долго и предизвикува незадоволство<br />

кај примачите <strong>на</strong> до<strong>на</strong>цијата.<br />

1. Кој има право <strong>на</strong> вакво ослободување<br />

• државни органи;<br />

• општини;<br />

• градот Скопје;<br />

• јавно правни субјекти, односно јавните претпријатија<br />

и јавните установи.<br />

Во оваа категорија не спаѓаат верските организации,<br />

кои не можат да бидат ослободени од плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong><br />

за до<strong>на</strong>ции кои ги добиваат од странство.<br />

2. Како се спроведува постапката <strong>на</strong> ослободување<br />

од плаќање <strong>на</strong> увозни давачки<br />

Постапката <strong>на</strong> ослободување од плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong> се<br />

спроведува како и секоја царинска постапка, со поднесување<br />

<strong>на</strong> царинска декларација во која, покрај вообичаените<br />

документи за секоја царинска декларација, се<br />

поднесуваат и следните документи:<br />

• Барање за ослободување од плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong> согласно<br />

член 198 став (1) од Царинскиот закон, кое треба<br />

да содржи податоци за името <strong>на</strong> корисникот и до<strong>на</strong>торот,<br />

доказ за статусот <strong>на</strong> корисникот и трговски <strong>на</strong>зив<br />

<strong>на</strong> стоката со <strong>на</strong>з<strong>на</strong>чување <strong>на</strong> количи<strong>на</strong>та и вредноста;<br />

• Доказ дека се работи за до<strong>на</strong>ција (фактура која е без<br />

плаќање <strong>на</strong> противвредност во странство, договор за<br />

подарок-до<strong>на</strong>ција <strong>на</strong> стоката која се увезува или писмо<br />

од до<strong>на</strong>торот дека стоката која се испраќа е подарок,<br />

односно до<strong>на</strong>ција)<br />

• Изјава каде и за што ќе се користи стоката.<br />

Доколку се работи за стока купе<strong>на</strong> со парични средства<br />

добиени како подарок, треба да се достави и доказ од<br />

банка дека добиените парични средства како подарок<br />

се внесени, односно евидентирани <strong>на</strong> сметка <strong>на</strong> примачот<br />

<strong>на</strong> до<strong>на</strong>цијата.<br />

3. Дали при до<strong>на</strong>ција се применуваат мерките <strong>на</strong><br />

трговска политика<br />

Сите мерки <strong>на</strong> трговска политика се применуваат. Тоа<br />

з<strong>на</strong>чи дека доколку како до<strong>на</strong>ција се добие стока која<br />

подлежи <strong>на</strong> добивање <strong>на</strong> некој вид <strong>на</strong> дозвола за увоз<br />

(<strong>на</strong> пример мерни ин стру менти, лекови, возила и слично)<br />

неопходно е таа да биде обезбеде<strong>на</strong> од <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та<br />

институција.<br />

4. Дали има ограничување во поглед <strong>на</strong> располагање<br />

со стоката ослободе<strong>на</strong> од плаќање <strong>на</strong> увозни давачки<br />

како до<strong>на</strong>ција<br />

Стоката ослободе<strong>на</strong> од плаќање <strong>на</strong> увозни давачки како<br />

до<strong>на</strong> ција, во рок од три години од денот <strong>на</strong> увозот, не<br />

смее да се отуѓи, да се даде <strong>на</strong> користење <strong>на</strong> друг, да<br />

се позајми или пои<strong>на</strong>ку да се употреби за други цели а<br />

не за оние за кои биле ослободени од плаќање <strong>на</strong> увозни<br />

давачки, пред тие да бидат платени. Таквата стока не<br />

смее да биде даде<strong>на</strong> во залог, да се из<strong>на</strong>јми или да се<br />

даде како осигурување за други обврски.<br />

13


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

МОЖНОСТ ЗА НАМАЛУВАЊЕ НА ИЗНОСОТ НА ОПШТАТА ГАРАНЦИЈА<br />

ЗА ОБЕЗБЕДУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИОТ ДОЛГ<br />

Со цел подобрување <strong>на</strong> делов<strong>на</strong>та клима <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> во изми<strong>на</strong>тиов период издаде соопштение за<br />

сите учесници во царинските постапки со економски<br />

ефект (увоз за облагородување – систем <strong>на</strong> одложено<br />

плаќање и царинско скла дирање) дека имаат можност за<br />

<strong>на</strong>малување <strong>на</strong> банкарска та гаранција за обе збедување<br />

<strong>на</strong> царинскиот долг.<br />

Согласно одредбите од Царинскиот закон и Уредбата за<br />

спроведување <strong>на</strong> царинскиот закон, овозможено е виси<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> општата гаранција да обезбедува помалку<br />

од 50% од евентуалниот царински долг, односно царинскиот<br />

долг кој би можел да <strong>на</strong>стане.<br />

Барањето виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата гаранција да обезбедува<br />

помалку од 50% од евентуалниот царински долг се поднесува<br />

до Службата за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong> иматели <strong>на</strong> одобренија<br />

во <strong>на</strong>длеж<strong>на</strong>та Цари<strong>на</strong>рница, одговор<strong>на</strong> за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong>д<br />

правилното спроведување <strong>на</strong> соодвет<strong>на</strong>та постапка со<br />

економски ефект. По поднесените барања одлучува посеб<strong>на</strong><br />

Комисија за оценување <strong>на</strong> критериумите за виси<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> износот <strong>на</strong> општата гаранција.<br />

Подносител <strong>на</strong> барањето може да биде секој имател <strong>на</strong><br />

одобрение <strong>на</strong> ед<strong>на</strong> од <strong>на</strong>ведените постапки со економски<br />

ефект, доколку ги исполнува критериумите <strong>на</strong>ведени<br />

во членот 449 став 2 и 3 од Уредбата за спроведување<br />

<strong>на</strong> Царинскиот закон (Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија бр. 66/05, 73/06, 40/07, 62/07 и 42/09).<br />

Врз основа <strong>на</strong> одредбите од Царинскиот закон и Уредбата<br />

за спроведување <strong>на</strong> царинскиот закон, <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> утврди транспарентни критериуми и услови<br />

кои треба да ги исполнуваат имателите <strong>на</strong> одобренија<br />

за да се стек<strong>на</strong>т со <strong>на</strong>малување <strong>на</strong> виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата<br />

гаранција. Подетални информации мо же да се прочитаат<br />

во Упатството за оценување <strong>на</strong> критериумите<br />

за виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> износот <strong>на</strong> општата<br />

га ран ција, кое е објавено <strong>на</strong> интернет стра<strong>на</strong>та <strong>на</strong><br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />

Врз основа <strong>на</strong> <strong>на</strong>ведените критериуми, а по претходно<br />

поднесено барање, <strong>на</strong> 39 иматели <strong>на</strong> одобренија<br />

за царинска постапка со економски ефект (увоз за<br />

облагородување – систем <strong>на</strong> одложено плаќање и царинско<br />

складирање) им е одобрено виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата<br />

гаранција да обезбедува помалку од 50% од евентуалниот<br />

царински долг, и тоа: <strong>на</strong> 17 иматели <strong>на</strong> одобренија<br />

им е одобрено општата гаранција да обезбедува 30% од<br />

виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> царинскиот долг, <strong>на</strong> 16 иматели им е одобрено<br />

општата гаран ција да покрива 10% од виси<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> царинскиот долг и <strong>на</strong> 6 иматели им е одобрено<br />

изземање од обезбедување <strong>на</strong> евентуално <strong>на</strong>ста<strong>на</strong>тиот<br />

царински долг, односно банкарска гаранција 0.<br />

Оста<strong>на</strong>тите иматели <strong>на</strong> одобренија за царинска постапка<br />

со еко н о м ски ефект (увоз за облагородување – систем<br />

<strong>на</strong> одложено плаќање и царинско складирање),<br />

околу 360 компании, имаат одобрено виси<strong>на</strong>та <strong>на</strong> општата<br />

гаранција да обезбедува 50% од евентуалниот<br />

царински долг.<br />

УЧЕСТВО НА ПОЕДНОСТАВЕНИТЕ ПОСТАПКИ И ЦАРИНЕЊЕ НА ГРАНИЧНИТЕ<br />

ПРЕМИНИ ВО ВКУПНОТО УВОЗНО И ИЗВОЗНО ЦАРИНЕЊЕ<br />

Две постaпки кои постојано ги промовира <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong>, а кои претставуваат големо олеснување за операторите,<br />

се поедноставените постапки и можноста за<br />

увозно, и особено извозно царинење <strong>на</strong> самите гранични<br />

премини.<br />

Поедноставени постапки<br />

Поедноставените постапки овозможуваат увозот, односно<br />

изво зот, <strong>на</strong>место <strong>на</strong> царинските терми<strong>на</strong>ли, да<br />

се врши во просториите <strong>на</strong> компаниите, без временско<br />

ограничување (постапката може да се спроведува<br />

24 часа секој ден, било работен, било неработен). Овие<br />

постапки з<strong>на</strong>чително ги <strong>на</strong>малуваат трошоците <strong>на</strong> компаниите,<br />

бидејќи се избегнуваат терми<strong>на</strong>лските трошоци,<br />

се <strong>на</strong>малува времето потребно за извршување <strong>на</strong><br />

транспортните операции, а се овозможува и попрецизно<br />

планирање <strong>на</strong> бизнисот.<br />

Во 2009 годи<strong>на</strong> заклучно со месец јули, обработени се<br />

приближно 80.000 извозни декларации во редов<strong>на</strong> по-<br />

14


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

стапка (ЕХА), и 26.000 извозни декларации во поедноставе<strong>на</strong><br />

постапка (EXG). Ова з<strong>на</strong>чи дека од вкупниот<br />

<strong>број</strong> <strong>на</strong> извозни декларации, 25% биле со користење <strong>на</strong><br />

поедноставени постапки.<br />

Во поглед <strong>на</strong> увозните декларации, заклучно со месец<br />

јули 2009, обработени се приближно 145.000 увозни<br />

декларации во редов<strong>на</strong> постапка (ИМА), и приближно<br />

13.000 во поедноставе<strong>на</strong> (IMG). Процентуалното учество<br />

<strong>на</strong> поедноставените постапки кај увозот е приближно<br />

8%.<br />

Поголемата застапеност <strong>на</strong> поедноставените постапки<br />

кај извозот, отколку кај увозот, се должи пред се <strong>на</strong> ограничувачкиот<br />

фактор <strong>на</strong> инспекциските контроли при<br />

увозот, односно изда ва ње <strong>на</strong> голем <strong>број</strong> <strong>на</strong> увозни лиценци<br />

од различни служби. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> континуирано<br />

спроведува <strong>на</strong>пори за проширување <strong>на</strong> стоките<br />

за кои се возможни поедноставени постапки, преку<br />

соработка со инспекциските служби, со цел овоз мо жување<br />

<strong>на</strong> инспекциски <strong>на</strong>дзор во просториите <strong>на</strong> имателите<br />

<strong>на</strong> одобренија за поедноставени постапки.<br />

Иако <strong>број</strong>от <strong>на</strong> декларации за кои се применуваат поедноставени<br />

постапки не е мал, особено кај извозот, сеуште<br />

сме далеку од <strong>број</strong>ките во земјите членки <strong>на</strong> ЕУ, каде<br />

поедноставените постапки се правило, а терми<strong>на</strong>лското<br />

царинење исклучок.<br />

Кога вкупно ќе се погледаат <strong>број</strong>ките, може да се заклучи<br />

дека од овие две можности, поедноставени постапки<br />

и увозно и извозно царинење <strong>на</strong> самите гранични<br />

премини, <strong>на</strong>јмногу корист досега имаат извозниците,<br />

бидејќи 45% од извозните декларации се обработени<br />

или со поедноставени постапки, или <strong>на</strong> самите гранични<br />

премини. Имајќи предвид дека во двата случаи извоз<strong>на</strong>та<br />

постапка може да се спроведува 24 часа секој<br />

ден, што з<strong>на</strong>чи и <strong>на</strong>малено време за транспортните операции,<br />

односно поефтин превоз, како и тоа дека во двата<br />

случаи се избегнуваат трошоци за терми<strong>на</strong>л во в<strong>на</strong>трешноста,<br />

овие две мерки претставуваат огромно<br />

олеснување за извозно ориентираните компании.<br />

За жал, при увоз, ситуацијата не е толку добра, бидејки<br />

само 13% од увозните декларации се обработени со поедноставени<br />

постапки, или <strong>на</strong> самите гранични премини.<br />

Иако <strong>број</strong>ката не е за занемарување, сепак се потребни<br />

дополнителни <strong>на</strong>пори од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и<br />

инспекциските служби со цел зголемување <strong>на</strong> овој процент.<br />

Царинење <strong>на</strong> гранични премини<br />

Со воведување <strong>на</strong> можноста за царинење <strong>на</strong> самите гранични<br />

премини, особено 24 часовно извозно царинење,<br />

им се овозможува <strong>на</strong> компаниите извозно да <strong>цари<strong>на</strong></strong>т<br />

во кое било време <strong>на</strong> самиот граничен премин. Вакви<br />

можности има <strong>на</strong> граничните премини Блаце, Деве<br />

Баир, Делчево, Ново Село, Богородица и Меџитлија. Во<br />

2009, заклучно со месец јули, <strong>на</strong> самите гранични премини<br />

е извршено приближно 10 % од вкупното увозно<br />

или извозно царинење. При тоа, само за извозот,<br />

овој процент изнесува 20%, додека за увозот, овој процент<br />

е 5%. Повторно разликата за увоз и извоз се должи<br />

<strong>на</strong>јчесто <strong>на</strong> недоволното присуство <strong>на</strong> инспекциските<br />

служби <strong>на</strong> граничните премини, што оневозможува<br />

дел од стоката која подлежи <strong>на</strong> инспекциски <strong>на</strong>дзор да<br />

биде увозно оцаринета <strong>на</strong> граничниот премин.<br />

Класич<strong>на</strong><br />

постапка<br />

Поедноставе<strong>на</strong><br />

постапка<br />

Извоз 55% 25% 20%<br />

Увоз 87% 8% 5%<br />

Вкупно<br />

увоз / извоз 75% 15% 10%<br />

Царнење <strong>на</strong><br />

граничен премин<br />

15


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА<br />

СТОКА СО КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />

ОТКРИВАЧКИ АКТИВНОСТИ<br />

Во периодот јуни - јули, царинските работници при<br />

спроведу ва ње <strong>на</strong> редовните царински контроли ,<br />

спречија повеќе обиди за криумчарење и шверц<br />

<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> и недозволе<strong>на</strong> стока во <strong>Република</strong><br />

Македонија, како и стока за која постои основано<br />

сомневање дека претставува фалсификат <strong>на</strong> заштитетни<br />

трговски марки.<br />

Привремено одземе<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> стока<br />

Во откриените обиди за недозволен пренос <strong>на</strong> стока,<br />

привремено се одземени <strong>на</strong>д <strong>12</strong>0.000 парчиња трговски<br />

стоки или <strong>на</strong>д 100 видови трговски стоки, меѓу кои:<br />

• 549 археолошки предмети (монети, <strong>на</strong>кит и фигури), за<br />

кои стручните лица <strong>на</strong> Управата за заштита <strong>на</strong> културното<br />

<strong>на</strong>следство потврдија дека се од непроценлива култур<strong>на</strong><br />

и археолошка вредност,<br />

• 2 икони-ориги<strong>на</strong>лни дела <strong>на</strong> средновеков<strong>на</strong>та црков<strong>на</strong><br />

уметност, изработени помеѓу 14-18 век, а кои претставуваат<br />

з<strong>на</strong>чајно културно <strong>на</strong>следство од непроценлива<br />

вредност<br />

• 14 уметнички слики, масло <strong>на</strong> платно, <strong>на</strong>сликани од<br />

академик Кубуровски<br />

• 701 грам <strong>на</strong>ркотич<strong>на</strong> дрога марихуа<strong>на</strong>,<br />

• 208 штеки цигари,<br />

• 588 парчиња енергетски пијалок ред бул,<br />

• 317 литри пиво бекс и 28 литри алкохол (ракија, виски,<br />

узо)<br />

• 21.966 парчиња текстилни производи и 30.000 мрежести<br />

додатоци,<br />

• 16.535 парчиња силиконски прачки,<br />

• 5.234 парчиња украсни предмети (свеќи и цвеќиња),<br />

• 3.788 парчиња бижутерија и 21 парче златен <strong>на</strong>кит,<br />

• 1.196 парчиња модни додатоци (новчаници, ташни, часовници,<br />

очила за сонце, ремени, капи),<br />

• 3<strong>12</strong> пара обувки<br />

• 1.195 парчиња различни авто делови,<br />

• 130 литри дизел гориво и 100 литри моторно масло,<br />

• и з<strong>на</strong>чител<strong>на</strong> количи<strong>на</strong> <strong>на</strong>јразновидни производи за<br />

домаќинство и индустрија.<br />

Привремено одземе<strong>на</strong> стока за која постои соме<strong>на</strong>ње<br />

дека прет ста вува фалсификат <strong>на</strong> заштите<strong>на</strong> трговска<br />

марка.<br />

Во истиот период <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> интервенираше<br />

во 20 нови случаи <strong>на</strong> пријаве<strong>на</strong> стока во царинска постапка,<br />

за кои постои сомневање дека претставуваат<br />

повреда <strong>на</strong> право од интелектуал<strong>на</strong> сопственост, и привремено<br />

задржа 151.514 парчиња и 196 килограми стока.<br />

Најголем дел од привремено задржа<strong>на</strong>та стока ја сочинуваат:<br />

• 73.800 парчиња хартиени етикети<br />

• 30.000 парчиња ДВД / ВЦД<br />

• 7.458 пакувања тоалет<strong>на</strong> вода<br />

• 6.940 пакувања козметички производи (маскара, креми,<br />

креони)<br />

• 18.450 парчиња пластични бричеви<br />

• 4.050 парчиња спортска опрема<br />

• 930 парчиња <strong>на</strong>очари за сонце<br />

• 5.554 парче облека (блузи, маици, хеланки, долен веш,<br />

чорапи)<br />

• 4.134 парчиња модни додатоци (паричници, каиши,<br />

рачни ча • совници)<br />

• 192 пакувања парфеми<br />

• 196 килограми поли-етиленски кеси.<br />

По завршување <strong>на</strong> постапката согласно Законот за царински<br />

мерки за заштита <strong>на</strong> права од интелектуал<strong>на</strong><br />

сопственост, и добие<strong>на</strong> потврда од застапниците<br />

<strong>на</strong> заштитените трговски марки дека привремено задржаните<br />

стоки се фалсификат, во месец јуни и јули <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> донесe одобренија за уништување за<br />

вкупно 86.043 парчиња стока и тоа за следните трговски<br />

марки: чорапи NIKE, ADIDAS, PUMA, маици REPLAY,<br />

CHANEL, G-STAR и NIKE, креми NIVEA, хартиени етикети<br />

NIKE, ARMANI, CD-ња PRINCO и 196 кг кеси со оз<strong>на</strong>ка<br />

MARLBORO.<br />

СПРЕЧЕН ОБИД ЗА НЕЛЕГАЛНО ИЗНЕСУВАЊЕ<br />

АРТЕФАКТИ СО НЕПРОЦЕНЛИВА ВРЕДНОСТ<br />

Според распоредот <strong>на</strong> смените за работа <strong>на</strong> ден<br />

18.07.2009 годи<strong>на</strong>, бев <strong>на</strong> работа днев<strong>на</strong> сме<strong>на</strong> од 8-20<br />

часот, распореден да работам <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong> патнички<br />

промет <strong>на</strong> излез од <strong>Република</strong> Македонија.<br />

16


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

Некаде околу пладне, во коло<strong>на</strong>та за патнички моторни<br />

возила за излез од <strong>Република</strong> Македонија забележав<br />

патничко моторно возило “MAZDA“, со хрватски регистарски<br />

таблички во кое се <strong>на</strong>оѓаше четворочлено<br />

семејство, брачен пар со нивните две деца. По проверка<br />

<strong>на</strong> патните исправи и поставеното прашање <strong>на</strong> возачот<br />

дали има нешто да пријави за царинска контрола,<br />

возачот одговори цитирам: ,,Земо, немам ништо бев <strong>на</strong><br />

одмор со фамилијата да ја посетам мајка ми во Струмица,<br />

јас сум од овде“. Нависти<strong>на</strong> во пат<strong>на</strong>та исправа издаде<strong>на</strong><br />

од Хрватска стои место <strong>на</strong> раѓање с.Вељуса, Струмица.<br />

Го продолжив разговорот со лицето за кое можам<br />

да кажам дека беше комуникатив<strong>на</strong> личност. На поставените<br />

прашања добивав и поконкретни одговори отколку<br />

што барав.<br />

На обуките кои ги посетував за време <strong>на</strong> проб<strong>на</strong>та работа<br />

ни беше сугерирано од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>шите колеги<br />

обучувачи дека и преголемата соработка од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

лицето за време <strong>на</strong> интер вјуто е исто така индикација<br />

за обид <strong>на</strong> оттргнување <strong>на</strong> вниманието <strong>на</strong> царинскиот<br />

службеник од суштинските информации кои може да ги<br />

добие од интервјуто со патникот. Одлучив да извршам<br />

детал<strong>на</strong> контрола. Во консултација со водичот <strong>на</strong> сме<strong>на</strong><br />

и шефот <strong>на</strong> испоставата, одлучивме освен детал<strong>на</strong> контрола,<br />

возилото да биде однесено и <strong>на</strong> скенер контрола<br />

кај <strong>на</strong>шите колеги од мобилни скенери. По извршеното<br />

скенирање и детал<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong> возилото и личните<br />

предмети <strong>на</strong> патниците откривме 549 археолошки<br />

предмети (монети, <strong>на</strong>кит и фигури) од историското културно<br />

<strong>на</strong>следство <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија.<br />

Интересно би било да <strong>на</strong>поме<strong>на</strong>м, дека откако го<br />

про<strong>на</strong>јдов првиот предмет огрлица дел од <strong>на</strong>кит која<br />

беше сокрие<strong>на</strong> во опремата од возилото поточно<br />

во заштитниот флуоросцентен елек, <strong>на</strong> поставеното<br />

прашање <strong>на</strong> лицето за каков предмет се работи лицето<br />

одговори цитирам: ,,Нез<strong>на</strong>м, некое старо железо, фрли<br />

го нез<strong>на</strong>м од каде се <strong>на</strong>шло тука“, за кое подоц<strong>на</strong> стручните<br />

лица од Управата за заштита <strong>на</strong> културното <strong>на</strong>следство<br />

потврдија дека станува збор за многу редок и многу<br />

вреден предмет<br />

Меѓу про<strong>на</strong>јдените предмети беа монети од различни<br />

периоди од <strong>на</strong>шето ми<strong>на</strong>то, други парчиња <strong>на</strong>кит, статуетка,<br />

крст, делови од стрели и еден хируршки инструмент<br />

од ми<strong>на</strong>тото. Првич<strong>на</strong>та проценка <strong>на</strong> стручните<br />

лица од Управата за заштита <strong>на</strong> културното <strong>на</strong>следство<br />

е дека про<strong>на</strong>јдените монети потекнуваат од 1 век римски<br />

период, 1 век од <strong>на</strong>шата ера, како и од <strong>12</strong> век - византиско<br />

време, додека <strong>на</strong>китот и фигурите потекнуваат<br />

од железното време, односно 6-7 век пред <strong>на</strong>шата<br />

ера.<br />

Овој успех го сметам како заеднички успех <strong>на</strong> сите мои<br />

колеги и претпоставени кои несебично ми го пренеле<br />

своето искуство и з<strong>на</strong>ење, а кое го стек<strong>на</strong>ле низ нив<strong>на</strong>та<br />

долгогодиш<strong>на</strong> и успеш<strong>на</strong> работа. Тука сакам да ја истак<strong>на</strong>м<br />

и одлич<strong>на</strong>та соработка која ја имаме и со колегите<br />

од Гранич<strong>на</strong>та полиција при Министерството за в<strong>на</strong>трешни<br />

работи.<br />

Се <strong>на</strong>девам дека овој успех ќе им послужи како мотив<br />

и <strong>на</strong> другите колеги за по<strong>на</strong>тамош<strong>на</strong> успеш<strong>на</strong> и плод<strong>на</strong><br />

работа во откри вањето <strong>на</strong> оние лица кои ќе сакаат да ги<br />

прекршат законите <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија, а и да ги<br />

одврати оние кои би се одлучиле да го сторат тоа.<br />

Mарјан Ивановски, <strong>Царинска</strong> испостава Табановце - автопат.<br />

СОВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ ВО БОРБАТА СО<br />

НЕДОЗВОЛЕНА ТРГОВИЈА СО ДРОГА<br />

Борбата против криумчарењето <strong>на</strong> дрога останува<br />

еден од <strong>на</strong>јголемите предизвици во современото општество.<br />

Секој дневно се регрутираат нови зависници,<br />

а старос<strong>на</strong>та граница <strong>на</strong> корисниците <strong>на</strong> дрога рапидно<br />

се <strong>на</strong>малува. Во исто време заработувачката од<br />

криумчарењето <strong>на</strong> дрога достигнува ми ли јарди долари,<br />

пари кои потоа ја поткопуваат легал<strong>на</strong>та економија<br />

и се користат за фи<strong>на</strong>нсирање <strong>на</strong> други крими<strong>на</strong>лни активности,<br />

како и фи<strong>на</strong>нсирање <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родниот тероризам.<br />

Во желбата за остварување <strong>на</strong> поголем профит,<br />

организираните крими<strong>на</strong>лни групи од повеќе земји се<br />

поврзуваат меѓусебно и формираат организации кои<br />

по својата големи<strong>на</strong>, фи<strong>на</strong>нсиска и дури и вое<strong>на</strong> моќ се<br />

<strong>на</strong> исклучително високо ниво. Нив<strong>на</strong> карактеристика е<br />

исклучител<strong>на</strong>та флексибилност, односно способност <strong>на</strong><br />

прилагодување <strong>на</strong> моментал<strong>на</strong>та ситуација. <strong>Република</strong><br />

Македонија не е исклучок од овие светски трендови и<br />

токму затоа ед<strong>на</strong> од задачите <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong><br />

<strong>Република</strong> Македонија е заштит<strong>на</strong>та функција, односно<br />

спречување <strong>на</strong> внесување <strong>на</strong> овие забранети супстанци<br />

во <strong>на</strong>шето царинско подрачје.<br />

Според Светскиот извештај за дрога за 2008 годи<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

Канце ларијата <strong>на</strong> Обединетите Нации за борба против<br />

17


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

дрогата и крими<strong>на</strong>лот (UNODC), вкупно 6100 тони опиум<br />

се произведени во Авганистан, од кои 66,3% е локално<br />

рафиниран. Проценката <strong>на</strong> UNODC покажува дека вкупно<br />

555 тони морфиум/хероин биле <strong>на</strong>менети за извоз<br />

од Авганистан ми<strong>на</strong>тата годи<strong>на</strong>. Проценките <strong>на</strong> UNODC<br />

сугерираат дека 85% од сите опијати се пренесуваат од<br />

Авганистан преку Иран и Пакистан. Најголемиот дел од<br />

опијатите се <strong>на</strong>менети за Запад<strong>на</strong> Европа продолжуваат<br />

да се криумчарат преку прошире<strong>на</strong>та балканска рута<br />

преку Пакистан, Иран, Турција и балканските држави.<br />

Најголемите заплени <strong>на</strong> опијати се вршат од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

органите за одржување <strong>на</strong> законите <strong>на</strong> тие држави, од<br />

кои 60% во европскиот дел <strong>на</strong> балканската рута.<br />

Проценките <strong>на</strong> UNODC укажуваат <strong>на</strong> тоа дека тајното<br />

произво дство <strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини<br />

е концентрирано во Север<strong>на</strong> Америка, источ<strong>на</strong> и<br />

југоисточ<strong>на</strong> Азија, Европа, Оке анија и јуж<strong>на</strong> Африка.<br />

Производството <strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини<br />

е специфично за регионот, и е поврзано со побарувачката<br />

<strong>на</strong> пазарот и достапноста <strong>на</strong> потребните хемикалии.<br />

Производството <strong>на</strong> амфетамини и <strong>на</strong>таму се врши<br />

претежно во Европа. Преработката и криумчарењето<br />

<strong>на</strong> амфетамини е концентрирано во Европа, со што запле<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> амфетамини во Европа претставуваат разумен<br />

репер за светските заплени <strong>на</strong> амфетамини. Помеѓу<br />

2000 и 2006 годи<strong>на</strong>, заплените <strong>на</strong> амфетамини се зголемиле<br />

речиси за два пати. Поголема е веројатноста заплените<br />

<strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини во Европа<br />

да бидат базирани <strong>на</strong> амфетамини, за разлика од<br />

стимуланси базирани <strong>на</strong> метамфетамини. Ми<strong>на</strong>тогодишните<br />

заплени се <strong>на</strong>малени малку во споредба со<br />

достигнувањето <strong>на</strong> врвот во 2004 годи<strong>на</strong>. Има показатели<br />

дека зголемените контроли во Бугарија и Турција доведе<br />

до преместување <strong>на</strong> производство <strong>на</strong> амфетамини<br />

со логото „Captagon“ поблиску до блискиот и средниот<br />

Исток (имено Сирија и Саудиска Арабија), <strong>на</strong>јголемиот<br />

пазар за потрошувачка <strong>на</strong> ваквиот тип стимуланси од<br />

групата <strong>на</strong> амфетамини.<br />

18


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

Европа веќе неколку децении е еден од <strong>на</strong>јголемите и<br />

<strong>на</strong>јста билните пазари за нелегал<strong>на</strong> трговија со дрога,<br />

сеуште е рангира<strong>на</strong> <strong>на</strong> прво место во поглед <strong>на</strong> потрошувачка<br />

<strong>на</strong> хероин и екстази. Меѓу<strong>на</strong>родните организации<br />

како што се UNODC, ИНТЕРПОЛ, СЦО, ЕУРОПОЛ,<br />

итн., укажуваат дека хероинот достапен <strong>на</strong> европскиот<br />

пазар е претежно со потекло од југозапад<strong>на</strong> Азија криумчарен<br />

преку различните гранки <strong>на</strong> балканската рута.<br />

Мора посебно да се <strong>на</strong>помене и зголеме<strong>на</strong>та зачестеност<br />

<strong>на</strong> употребата <strong>на</strong> север<strong>на</strong>та црноморска рута, која<br />

започнува во Иран и транзитира <strong>на</strong> Азербејџан, Грузија,<br />

Русија и Украи<strong>на</strong> до Романија или со траект од Грузија<br />

до Бугарија. Очигледно меѓу<strong>на</strong>родните крими<strong>на</strong>лни<br />

групи се обидуваат да <strong>на</strong>јдат алтер<strong>на</strong>тивни хероински<br />

рути со цел да стиг<strong>на</strong>т до главните европски пазари<br />

заобиколувајќи ги интензивните контролни мерки<br />

кои се применуваат <strong>на</strong> турско-иранската граница и <strong>на</strong><br />

турско-бугарската граница каде што во 2008 годи<strong>на</strong><br />

конфискувани се вкупно 2.930 кг хероин во 39 заплени.<br />

Ми<strong>на</strong>тата годи<strong>на</strong> бугарските и романските органи<br />

за спроведувањето <strong>на</strong> законите пријавија 5 заплени<br />

со вкупно 554 кг хероин криумчарен преку север<strong>на</strong>та<br />

црноморска рута.<br />

19


КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />

Во 2008 годи<strong>на</strong>, органите за спроведување <strong>на</strong> законите<br />

(поли ција и <strong>цари<strong>на</strong></strong>) членки <strong>на</strong> SECI центарот пријавија<br />

запле<strong>на</strong> <strong>на</strong> повеќе од 70 тони и 1,4 милиони таблети<br />

<strong>на</strong>ркотични дроги и психотропни супстанци во регионот.<br />

Запленети се и вкупно 68,7 тони и 8753 литри хероински<br />

прекурзори (ацетик анхидрид).<br />

Краткиот преглед <strong>на</strong> извештајот за запле<strong>на</strong>та <strong>на</strong><br />

дроги во ЈИЕ за 2008 годи<strong>на</strong> го открива следново:<br />

Хероин<br />

• Запле<strong>на</strong>та <strong>на</strong> опијати во регионот е некаде околу 19<br />

тони, што претставува зголемување за 10,5% во споредба<br />

со 2007 годи<strong>на</strong> и 36% споредено со 2006 годи<strong>на</strong>. Во<br />

споредба со 2007 годи<strong>на</strong>, има пад од 37% во количините<br />

<strong>на</strong> запленет опиум и морфиум, но запле<strong>на</strong>та <strong>на</strong> хероин<br />

е зголеме<strong>на</strong> за вкупно 13,7%.<br />

• Најголемите количини хероин се конфискувани во<br />

Турција (15.466 кг), па Бугарија (1.220 кг), Грција (449 кг)<br />

и<br />

Романија (385 кг);<br />

• Со исклучок <strong>на</strong> Турција, која пријави заплени <strong>на</strong> хероин<br />

во в<strong>на</strong>трешни<strong>на</strong>та од 13,5 тони, скоро сите други<br />

земји-членки <strong>на</strong> SECI центарот изјавија дека з<strong>на</strong>чителни<br />

количини хероин се запленети <strong>на</strong> граничните премини<br />

(ГП) <strong>на</strong>место во в<strong>на</strong>трешни<strong>на</strong>та <strong>на</strong> државите.Вкупно<br />

4.<strong>12</strong>7 кг хероин во 137 случаи се запленети <strong>на</strong> граничните<br />

премини <strong>на</strong> државите;<br />

• Според пријавените детални известувања за заплените,<br />

заплените <strong>на</strong> хероин врз основа <strong>на</strong> разуз<strong>на</strong>вачки<br />

податоци или проценка <strong>на</strong> ризик претставуваат околу<br />

60% од вкупниот <strong>број</strong> <strong>на</strong> заплени и 76% од вкуп<strong>на</strong>та запленета<br />

количи<strong>на</strong>;<br />

• Патничките автомобили се <strong>на</strong>јчесто употребеното<br />

превозно средство за прекугранично криумчарење <strong>на</strong><br />

хероин (43 заплени со вкупно 1.294 кг), а потоа следат<br />

тешките товарни возила/камиони со <strong>на</strong>јголемите шверцувани<br />

количества (37 заплени со 3.9<strong>12</strong> кг). Комбињата,<br />

автобусите, минибусите и возовите спорадично се употребуваат<br />

(17 случаи со вкупно 189 кг);<br />

• Убедливо <strong>на</strong>јголемиот дел од возилата кои се употребуваат<br />

за криумчарење <strong>на</strong> хероин се со:<br />

• регистарски таблици од BG, DE, NL, TR, RO и HU (за<br />

патнички автомобили)<br />

• регистарски таблици од TR, IR, BG, MK и HR (за камиони)<br />

• Методите <strong>на</strong> криење кои <strong>на</strong>јчесто се употребуваат:<br />

• кај патнички автомобили (резервоари за гориво,<br />

резервни гуми, зад задно седиште и багажник, панели<br />

<strong>на</strong> вратите, багажници со лажно дно, подови и кровови,<br />

итн.)<br />

• кај камиони (во дел за товар - помеѓу товарот - поголеми<br />

количини, но по<strong>на</strong>зад; во конструкцијата: - каби<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> возачот и посебно <strong>на</strong>правени скривалишта/<br />

бункери - <strong>на</strong>јчесто со помали количини);<br />

Main routes for drugs<br />

trafficking<br />

Cocaine from Latin and South<br />

America<br />

Ecstasy<br />

Heroine from South-East<br />

Asia<br />

Latin and<br />

South America<br />

Direcţia ia Antidrog 8<br />

20


КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />

Според деталните известувања за заплените, главните<br />

држави од кои возилата со хероин заминуваат се<br />

Турција, Иран и Бу га рија (89 заплени со вкупно 5.224<br />

кг);<br />

Според деталните известувања за заплените, главните<br />

одреди шни држави <strong>на</strong> хероинот се Германија (19 заплени<br />

со 1.168 кг) и Холандија (<strong>12</strong> заплени со 717 кг), а потоа<br />

следат Италија, Австрија и Велика Британија;<br />

Сите гранки <strong>на</strong> балканската рута се користени со шверц<br />

<strong>на</strong> хероин во 2008 годи<strong>на</strong>, но север<strong>на</strong>та рута (TR – BG –<br />

RO – HU – централ<strong>на</strong> и запад<strong>на</strong> Европа) се чини како поактивно<br />

да била употребе<strong>на</strong>;<br />

Најголемиот <strong>број</strong> <strong>на</strong> курири уапсени според деталните<br />

изве стувања за заплените се државјани <strong>на</strong> земјите од<br />

југоисто ч<strong>на</strong> Европа. Државјаните <strong>на</strong> BG, TR, RO, MK и IR<br />

се убедливо <strong>на</strong>јчестите престапници;<br />

Стимуланси од групата амфетамини<br />

Вкупните количини <strong>на</strong> заплените <strong>на</strong> стимуланси од групата<br />

амфетамини во регионот се 1,4 милиони пилули и<br />

речиси 700 кг амфетамини и екстази.<br />

Најголемите количини <strong>на</strong> амфетамини се запленети од<br />

стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Турција, Бугарија, Србија и Унгарија. Во овој<br />

поглед Турција е рангира<strong>на</strong> <strong>на</strong> прво место, а потоа следат<br />

Бугарија, Романија и Унгарија.<br />

Холандија се чини како да е главниот извор <strong>на</strong> екстази<br />

кој се кри умчари низ регионот. Без оглед <strong>на</strong> фактот<br />

што конфискуваните количини <strong>на</strong> амфетамини сериозно<br />

опаѓаат во последниве две години, југоисточниот<br />

регионот сепак останува главниот извор за нелегално<br />

производство <strong>на</strong> амфетамини кои се <strong>на</strong>менети главно<br />

за државите <strong>на</strong> блискиот и средниот Исток,<br />

Патничките автомобили се евидентирани како <strong>на</strong>јчесто<br />

употребувано средство за прекугранично криумчарење<br />

<strong>на</strong> стимуланси од групата амфетамини (33 заплени), по<br />

кои следат камионите и автобуси.<br />

Разуз<strong>на</strong>вачките податоци откриваат дека има случаи<br />

<strong>на</strong> заме<strong>на</strong> <strong>на</strong> хероин спрема екстази и амфетамините<br />

и некои организирани крими<strong>на</strong>лни групи се бават и со<br />

опијати и синтетички дроги низ југоисточниот регион.<br />

За поефикас<strong>на</strong> борба против оваа современо зло, <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија ги превзема<br />

следните мерки:<br />

Врши постоја<strong>на</strong> обука и дообука <strong>на</strong> царинските работници,<br />

А<strong>на</strong>лизира и изработува профили <strong>на</strong> ризик,<br />

Ги следи современите трендови во трговијата со дрога,<br />

Иницира и спроведува засиле<strong>на</strong> соработка со домашни<br />

и меѓу <strong>на</strong>родни субјекти.<br />

Љубиша Димовски, Сектор за контрола и истраги.<br />

21


КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />

АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА ПРОТИВ ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />

Поднесени кривични пријави<br />

Постапувајќи по констатираните прекршоци, <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија во приодот јуни/<br />

јули 2009 годи<strong>на</strong> до <strong>на</strong>длежните јавни обвителства поднесе<br />

вкупно 16 кривични пријави против 11 правни и<br />

16 физички лица.<br />

Кривичните пријави се поднесени поради постоење <strong>на</strong><br />

основано сомнение дека се сторени следните кривични<br />

дела:<br />

<strong>Царинска</strong> измама<br />

Десет кривични пријави се поднесени против десет<br />

правни и десет физички лица за сторено кривично<br />

дело „<strong>Царинска</strong> измама“ по член 278-а од Кривичниот<br />

законик.<br />

- Две кривични пријави се поднесени против две правни<br />

лица од Скопје и одговорите лица во правните лица,<br />

бидејќи при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска постапка<br />

со цел да избег<strong>на</strong>т плаќање царински и други<br />

давачки во полн износ, приложиле фактури во кои<br />

не ја пријавиле вистинската количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> стоките. По<br />

извршен детален преглед <strong>на</strong> транспортните возила и<br />

увид во приложе<strong>на</strong>та документација која ја следи стоката,<br />

утврдено е дека во возилата покрај декларира<strong>на</strong>та<br />

се <strong>на</strong>оѓа и непријаве<strong>на</strong> стока.<br />

- Шест кривични пријави се поднесени против шест<br />

правни лица од Скопје, Тетово и Струга и одговорите<br />

лица во правните лица, бидејќи при спроведување <strong>на</strong><br />

увоз<strong>на</strong> царинска постапка со цел да избег<strong>на</strong>т плаќање<br />

царински и други давачки во полн износ, не ја прикажале<br />

вистинската вредност <strong>на</strong> стоката, односно приложиле<br />

неверодостојни фактури со пониска це<strong>на</strong> и основица<br />

за пресметка <strong>на</strong> увозните давачки. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија по службе<strong>на</strong> должност<br />

во соработка со царински служби <strong>на</strong> Турција, Грција и<br />

Словенија од каде потекнува стоката, изврши проверка<br />

<strong>на</strong> фактурите кои ја следат стоката и утврди дека вредностите<br />

во фактурите презентирани <strong>на</strong> царинскиот орган<br />

при спроведување <strong>на</strong> царинската постапка з<strong>на</strong>чително<br />

се разликуваат од вредностите во фактурите<br />

издадени од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> извозниците. Покрај поднесените<br />

кривични пријави, правните лица се задолжени да ја<br />

платат и разликата <strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите давачки со решенија<br />

во управ<strong>на</strong> постапка.<br />

- Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />

лице од Скопје и неговото одговорно лице, поради<br />

презентирање <strong>на</strong> лажни податоци пред царинскиот<br />

орган за стоките кои се предмет <strong>на</strong> спроведување <strong>на</strong><br />

увоз<strong>на</strong> царинска постапка. Поконкретно, осомничените<br />

со три царински декларации пријавиле за царинење<br />

нови товарни моторни возила увезени од Германија,<br />

распоредени во тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка со царинска давачка<br />

во виси<strong>на</strong> од 3%. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија по службе<strong>на</strong> должност ги испрати фактурите<br />

и сообраќајните дозволи <strong>на</strong> проверка кај царинската<br />

служба <strong>на</strong> Германија, која повратно информира дека<br />

станува збор за употребувани товарни моторни возила,<br />

регистрирани во 2007 годи<strong>на</strong>. Согласно Основните<br />

правила за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та тарифа, стоката правилно<br />

треба да се распореди во друга тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка<br />

со царинска стапка од 9%. Покрај поднесе<strong>на</strong>та кривич<strong>на</strong><br />

пријава, правното лице е задолжено да ја плати разликата<br />

<strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите давачки со решенија во управ<strong>на</strong><br />

постапка.<br />

- Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />

лице од Скопје и неговото одговорно лице, затоа<br />

што при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска постапка<br />

пријавиле тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка со пониски царински давачки<br />

(царинска стапка и ДДВ). Осомничените со царинската<br />

декларација пријавиле за увозно царинење монитори<br />

со вграден тјунер увезени од Унгарија, и пријавиле<br />

тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка со царинска стапка од 0% и ДДВ од 5%.<br />

Со преглед <strong>на</strong> стоките и извршениот увид во техничката<br />

докуметација било утврдено дека станува збор за монитори<br />

со вграден тјунер кои се распоредуваат во тариф<strong>на</strong><br />

оз<strong>на</strong>ка со царинска стапка од 5% и ДДВ од 18%.<br />

Покрај поднесе<strong>на</strong>та кривич<strong>на</strong> пријава, правното лице е<br />

задолжено да ја плати разликата <strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите давачки<br />

со решенија во управ<strong>на</strong> постапка.<br />

Фалсификување <strong>на</strong> исправа<br />

Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно правно<br />

лице и едно физичко лице за сторено кривично<br />

дело „фалсификување <strong>на</strong> исправа„ бидејќи осомничените<br />

во текот <strong>на</strong> 2007 и 2008 годи<strong>на</strong>, во повеќе <strong>на</strong>врати<br />

<strong>на</strong> царинската испостава Терми<strong>на</strong>л увоз-Скопје поднеле<br />

согласности за влез <strong>на</strong> пратка <strong>на</strong> територија <strong>на</strong><br />

Македонија, за кои по извршените проверки кај соодветните<br />

државни органи (Министерството за здравство,<br />

Дирекцијата за хра<strong>на</strong>, Одделение за инспекциски<br />

22


КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />

<strong>на</strong>дзор и Државниот санитарен и здравствен инспекторат),<br />

<strong>на</strong>длежни за издавање <strong>на</strong> ваков вид документи, е<br />

утврдено дека истите се лажни, односно фалсификувани.<br />

Осомничените ги употребиле овие документи како<br />

вистински, со <strong>на</strong>мера да остварат право <strong>на</strong> увоз <strong>на</strong> стоки<br />

без да биде извршен преглед и да се дозволи увоз од<br />

стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежните органи.<br />

Изнесување, односно извезување во странство <strong>на</strong><br />

добра под привреме<strong>на</strong> заштита или културно <strong>на</strong>следство<br />

или природ<strong>на</strong> реткост, криумчарење,<br />

транспортирање <strong>на</strong> добра подложни <strong>на</strong> акциза и царинска<br />

измама<br />

Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />

лице, хрватски државјанин, за сторено кривично<br />

дело изнесување, односно извезување во странство<br />

<strong>на</strong> добра под привреме<strong>на</strong> заштита или културно<br />

<strong>на</strong>следство или природ<strong>на</strong> реткост, затоа што <strong>на</strong> излез<br />

од <strong>Република</strong> Македонија, при царинска контрола <strong>на</strong><br />

автомобилот, во багажниот простор биле про<strong>на</strong>јдени<br />

569 парчиња (стари пари, монети, огрлица, шноли за<br />

коса), добра кои се под привреме<strong>на</strong> заштита, односно<br />

претставуваат културно <strong>на</strong>следство или природ<strong>на</strong> реткост.<br />

Од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> стручни лица од Управата за заштита<br />

<strong>на</strong> културното <strong>на</strong>следство дадено е мислење, според<br />

кое станува збор за антички материјал (монети) од непроценлива<br />

вредност кои датираат помеѓу I-XII век.<br />

Криумчарење<br />

Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />

лице, грчки државјанин за сторено кривично<br />

дело криумчарење, затоа што, <strong>на</strong> царинската испостава<br />

Богородица <strong>на</strong> влез во <strong>Република</strong> Македонија,<br />

во автомобилот со германски регистарски таблички,<br />

во сопственост <strong>на</strong> пријавениот, биле про<strong>на</strong>јдени две<br />

непријавени икони - Исус Христос, масло <strong>на</strong> дрво со димензии<br />

72 х 41 см и Свети Ата<strong>на</strong>сиј, масло <strong>на</strong> дрво со димензии<br />

69,5 х 45 см. Од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> стручно лице од Нацио<strong>на</strong>л<strong>на</strong><br />

установа – Музеј Гевгелија, потврдено е дека<br />

иконите претставуваат з<strong>на</strong>чајно кул турно <strong>на</strong>следство и<br />

се ориги<strong>на</strong>лни дела <strong>на</strong> средовеков<strong>на</strong>та култур<strong>на</strong> уметност<br />

со поширока хронологија од 14-18 век.<br />

Транспортирање <strong>на</strong> добра подлежни <strong>на</strong> акциза<br />

Две кривични пријави се поднесени против две физички<br />

лица, турски државјани, за транспортирање <strong>на</strong><br />

добра подлежни <strong>на</strong> акциза, затоа што, при детален<br />

преглед <strong>на</strong> два автобуси со турски регистарски оз<strong>на</strong>ки,<br />

била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> и сокрие<strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока<br />

без контролни маркици. Во едниот автобус про<strong>на</strong>јдени<br />

се 51 штека цигари марка „EVA slims“ и „VIVA slims“, а во<br />

другиот автобус 20 штеки марка Slims EVE На ваков <strong>на</strong>чин<br />

пријавените со <strong>на</strong>мера да стек<strong>на</strong>т имот<strong>на</strong> корист<br />

или вредност се обиделе нелегално да пренесат добра<br />

подложни <strong>на</strong> акциза, со што е <strong>на</strong>правен обид за<br />

избегнување <strong>на</strong> плаќање <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong> и други давачки.<br />

Увезување или пуштање во акцизно-правен слободен<br />

промет, тутунски добра подлежни <strong>на</strong> акциза<br />

Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесени против едно физичко<br />

ли це, македонски државјанин, за увезување<br />

или пуштање во акцизно-правен слободен промет, тутунски<br />

добра подлежни <strong>на</strong> акциза, затоа што, <strong>на</strong> влез<br />

во <strong>Република</strong> Македонија во својство <strong>на</strong> возач <strong>на</strong> автобус<br />

се обидел да пренесе 14 шишиња од по еден литар<br />

ракија “Стомаклија“ без да ги пријави <strong>на</strong> царинскиот<br />

орган. Стоката била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> сокрие<strong>на</strong> во фрижидерот<br />

од автобусот, во просторот <strong>на</strong>менет за чување алат<br />

и <strong>на</strong> други места во в<strong>на</strong>тешниот дел од автобусот. Исто<br />

така под креветот од автобусот покриени со јак<strong>на</strong> биле<br />

про<strong>на</strong>јдени и 5 штеки цигари Marlboro Lights и Lucky<br />

Strike. На ваков <strong>на</strong>чин осомничениот со <strong>на</strong>мера да стекне<br />

имот<strong>на</strong> корист или вредност се обидел нелегално да<br />

увезе тутунски добра без контролни маркици.<br />

Поднесени прекршочни пријави<br />

За откриените обиди за недозволен пренос <strong>на</strong> стока,<br />

како и за оста<strong>на</strong>тите недозволени постапувања, во периодот<br />

јуни-јули до Комисијата за одлучување по прекршок<br />

при <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> доставени се вкупно 248<br />

барања за поведување <strong>на</strong> прекршоч<strong>на</strong> постапка (32<br />

барања по прекршоч<strong>на</strong> пријава за возила доставени<br />

од МВР, 202 барања по записник за царински прекршок<br />

доставени од <strong>на</strong>длежните организациони облици во<br />

<strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong> и 14 се вратени предмети од Основните<br />

судови).<br />

Комисијата при одлучување по веќе поднесени барања<br />

за пове дување прекршоч<strong>на</strong> постапка во месеците јуни/<br />

јули донесе решенија за вкупно 132 предмети, од кои,<br />

- за 25 предмети одлучи во ит<strong>на</strong> постапка каде сторители<br />

<strong>на</strong> царински прекршоци се странски државјани, од<br />

23


КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />

кои <strong>на</strong>плате<strong>на</strong> е глоба во износ од 10.200 евра во де<strong>на</strong>рска<br />

противвредност, и<br />

- 107 предмети во редов<strong>на</strong> постапка, со донесување<br />

<strong>на</strong> реше нија за <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> глоба во вкупен износ од<br />

7.571.340 де<strong>на</strong>ри и задолжително одземање <strong>на</strong> стоката,<br />

предмет <strong>на</strong> царинскиот прекршок.<br />

Комисијата за одлучување по прекршок со постапка за<br />

пора мнување и посредување реши вкупно 31 предмет,<br />

за кои се издадени платни <strong>на</strong>лози за правни лица, одговорните<br />

лица во правните лица и физички лица и <strong>на</strong>плате<strong>на</strong><br />

е глоба во вкупен износ од 6.200 евра во де<strong>на</strong>рска<br />

противвредност.<br />

ФУНКЦИОНАЛНОСТИ НА СИСТЕМОТ ЗА<br />

ВИДЕОМОНИТОРИНГ И ПРЕПОЗНАВАЊЕ<br />

НА РЕГИСТАРСКИ ТАБЛИЧКИ<br />

Безбедноста <strong>на</strong> ед<strong>на</strong> држава е едно од <strong>на</strong>јважните приоритети<br />

кои ед<strong>на</strong> држава мора да ги превземе за нејзино<br />

нормално функционирање. Безбедноста вклучува многу<br />

сегменти, еден од тие е контролирањето <strong>на</strong> граничните<br />

премини кои врши кон трола <strong>на</strong> патници и стока кои влегуваат<br />

и излегуваат од др ж а вата, истовремено претставува<br />

и почетен фронт во борбата со разни крими<strong>на</strong>лни<br />

дејства. Со цел полесно контролирање <strong>на</strong> состојбата <strong>на</strong><br />

границните премини и терми<strong>на</strong>ли поставен е систем за<br />

видео <strong>на</strong>дзор кои го управува <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија.<br />

За да имаме успешен систем за видео <strong>на</strong>дзор потребно<br />

е да се препоз<strong>на</strong>ат ризиците и каде тие се јавуваат. Системот<br />

за видео <strong>на</strong>дзор кој е имплементиран низ границните<br />

премини и треми<strong>на</strong>ли може се состои од два<br />

подсистеми и тоа:<br />

ANPR систем, кој е задожен за препоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> таблиците<br />

<strong>на</strong> автомобилите<br />

Систем со кој се врши целосно <strong>на</strong>бљудудивање <strong>на</strong> просторот<br />

околу граничните премини и терми<strong>на</strong>ли.<br />

ANPR системот употребува а<strong>на</strong>логни (црно/бели) камери<br />

кои служат за препоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> таблиците <strong>на</strong><br />

автомобилите. Тие камери се повразни заедно со IR<br />

(InfraRed) рефлектори кои се погодни за дискретно<br />

мало осветлување во услови <strong>на</strong> мрак и недовол<strong>на</strong> светли<strong>на</strong>.<br />

24


КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />

А<strong>на</strong>логниот сиг<strong>на</strong>л од камерата преку коаксијален кабел<br />

со помош <strong>на</strong> енкодери ги конвертира а<strong>на</strong>логните<br />

сиг<strong>на</strong>ли во дигитални кои потоа се испраќаат преку IP<br />

базира<strong>на</strong> мрежа. Со тоа секоја камера си има сопстве<strong>на</strong><br />

IP адреса <strong>на</strong> кој ќе може да се пристапи.<br />

Серверите кои се <strong>на</strong>оѓаат <strong>на</strong> граничните премини имаат<br />

софт вер кој ги препоз<strong>на</strong>ва таблиците од возилата. Препоз<strong>на</strong>ените<br />

таблици ги става во одерде<strong>на</strong> листа односно<br />

архива локално каде истите се праќаат до централ<strong>на</strong>та<br />

база со помош <strong>на</strong> (Message Router) со кој ќе може<br />

да се врши прегледување слики од возилата кои поми<strong>на</strong>ле.<br />

Софтверот <strong>на</strong> локалните сервери е тесно поврзан со<br />

Web Апликацијата кој се користи од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> операторите<br />

од <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> каде се ажурираат местата<br />

за тоа каде се поставени камерите и цр<strong>на</strong>та листа <strong>на</strong><br />

возила. Кога операторите постават <strong>број</strong> <strong>на</strong> таблица која<br />

е под сомнение <strong>на</strong> цр<strong>на</strong>та листа, камерата го препоз<strong>на</strong>ва<br />

<strong>број</strong>от во моментот кога возилото се <strong>на</strong>оѓа <strong>на</strong> преминот<br />

и вед<strong>на</strong>ш се покренува аларм.<br />

Оста<strong>на</strong>тиот систем се состои од камери кои имаат <strong>на</strong>ме<strong>на</strong><br />

за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong> целокупниот граничен простор односно<br />

просторот <strong>на</strong> терми<strong>на</strong>лот. За таа цел се користат<br />

повеќе типови <strong>на</strong> камери и тоа: фиксни камери, PTZ камери<br />

и фиксни зум камери. Со таа разлика што PTZ камерите<br />

можат да го гледаат целиот простор околу граничниот<br />

премин и истите можат да бидат управувани<br />

односно движени во сите правци.<br />

Сите тие камери вклучително и ANPR камерите се<br />

поврзани <strong>на</strong> рекордер кој врши постојано снимање<br />

<strong>на</strong> теренот со што се дава дополнител<strong>на</strong> димензија <strong>на</strong><br />

обезбедувањето. Бидејќи целокупниот систем е поврзан<br />

<strong>на</strong> иста мрежа се овозможува <strong>на</strong>дзор и управување<br />

од едно место односно од мониторинг центарот <strong>на</strong> царинската<br />

<strong>управа</strong>. Таму управувањето се врши со помош<br />

<strong>на</strong> конзола (тастатура) или со помош <strong>на</strong> софтверот<br />

(NetVu ObserVer).<br />

25


КОНТРОЛА И ИСТРАГИ<br />

Софтверот овозможува прглед во живо и прегледување<br />

<strong>на</strong> <strong>на</strong>правените снимки, истовремено има и алатки за<br />

управување со PTZ и фикс<strong>на</strong> зум камера како и алатки<br />

за подобрување <strong>на</strong> сликата која се прикажува.<br />

Целиот систем споме<strong>на</strong>т погоре е интегриран во еден<br />

централен уред (Pick-a-Point). Тој овозможува лесно<br />

управување <strong>на</strong> камерите со помош <strong>на</strong> тастатура (Тouch<br />

screen) истовремено врши и синхронизација <strong>на</strong> сите<br />

рекордери низ граничните премини и терми<strong>на</strong>ли, каде<br />

пристапот е брз и лесен.<br />

Димитар Поповски, Сектор за ИКТ<br />

26


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

СООПШТЕНИЕ НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА од 9 јули 2009 годи<strong>на</strong><br />

Светската царинска организација ја поздравува Декларацијата<br />

за одговорно водство за одржлива идни<strong>на</strong>,<br />

усвое<strong>на</strong> <strong>на</strong> Самитот <strong>на</strong> 8-те индустриски <strong>на</strong>јразвиени<br />

и <strong>на</strong>јмоќни држави во светот Г-8 и нив<strong>на</strong>та целос<strong>на</strong><br />

посветеност <strong>на</strong> <strong>на</strong>порите за одржување <strong>на</strong> светската<br />

економија и светскиот трговски систем, и нивните особени<br />

активности за континуира<strong>на</strong>та промоција <strong>на</strong> олеснување<br />

<strong>на</strong> трговијата, како средство за поттикнување<br />

<strong>на</strong> еко номски раст, особено во услови <strong>на</strong> светска економска<br />

криза, за зајакнувањето <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> Царинските<br />

управи со цел справување со фалсификувањето<br />

и пиратеријата, како и нив<strong>на</strong>та поддршка <strong>на</strong> <strong>на</strong>порите<br />

за зголемување <strong>на</strong> домашните приходи преку модерни<br />

царински прописи и зајак<strong>на</strong>ти капацитети за <strong>на</strong>плата<br />

<strong>на</strong> приходи.<br />

Во периодот 8-10 јули 2009 годи<strong>на</strong>, лидерите <strong>на</strong> земјите<br />

од Г-8 се срет<strong>на</strong>а во Аквила, Италија, кадешто расправаа<br />

за глобалните проблеми и промовираа отворе<strong>на</strong>, иноватив<strong>на</strong><br />

и одржлива светска економија.<br />

Како одговор <strong>на</strong> декларацијата <strong>на</strong> Г-8, Генералниот<br />

секретар <strong>на</strong> СЦО, Кунио Микурија истак<strong>на</strong>:<br />

„ СЦО целосно ги поддржува светските <strong>на</strong>пори<br />

за одржување <strong>на</strong> глобалниот трговски систем,<br />

што е од критич<strong>на</strong> важност за идниот просперитет<br />

<strong>на</strong> економијата и социјалниот развој”. Тој додаде:<br />

„ Олеснувањето <strong>на</strong> трговијата, како и безбедноста <strong>на</strong><br />

трговскиот систем <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување беа од суштинска<br />

важност за ефикасно функционирање <strong>на</strong> светскиот<br />

трговски синџир“. По<strong>на</strong>таму тој рече: „Во рамките <strong>на</strong><br />

своите <strong>на</strong>длежности, СЦО е спрем<strong>на</strong> и подготве<strong>на</strong> позитивно<br />

да придонесе во <strong>на</strong>дминување <strong>на</strong> светските<br />

проблеми, во соработка со Г-8, други меѓу<strong>на</strong>родни институции<br />

и <strong>на</strong>шите деловни партнери.” На крај, г-дин<br />

Микурија рече: „СЦО ќе одговори <strong>на</strong> повикот <strong>на</strong> Г-8 за <strong>на</strong>тамошно<br />

следење <strong>на</strong> случувањата во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та<br />

трговија, со цел отфрлање <strong>на</strong> протекционизмот и<br />

обезбедување <strong>на</strong> отворени и слободни трговски принципи<br />

за кои се залагаат земјите <strong>на</strong> Г-20, а кои преку декларации<br />

се поттик<strong>на</strong>ти од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> земјите <strong>на</strong> Г-8 .<br />

Во врска со прашањата поврзани со светската економска<br />

криза, <strong>на</strong> 25 март 2009 годи<strong>на</strong> пред самитот <strong>на</strong> Г-20<br />

во Лондон, СЦО зазеде проактивен став испраќајки им<br />

Комунике <strong>на</strong> земјите <strong>на</strong> Г-20, во кое Светската царинска<br />

организација препорачува:<br />

• Нацио<strong>на</strong>лните и регио<strong>на</strong>лните власти да ги промовираат<br />

мерките за олеснување <strong>на</strong> трговијата кои се во согласност<br />

со стандардите <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родните царински и<br />

други погранични служби;<br />

• Развиените економии и меѓу<strong>на</strong>родните до<strong>на</strong>торски<br />

организации да им дадат поддршка <strong>на</strong> програмите за<br />

зајакнување <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> царинските служби,<br />

вклучувајќи и поддршка за подобрување <strong>на</strong> инфраструктурата<br />

<strong>на</strong> земјите во развој, со цел поттикнување<br />

<strong>на</strong> нивните пазарни економии, а со што ќе се у<strong>на</strong>преди<br />

трговијата и инвестициите <strong>на</strong> глобално ниво; и<br />

• СЦО и другите <strong>на</strong>длежни меѓу<strong>на</strong>родни организации<br />

да ги следат трендовите во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и<br />

да идентификуваат <strong>на</strong>јдобри пракси за одржување <strong>на</strong><br />

светскиот трговски систем.<br />

Светската царинска организација со задоволсво забележа<br />

дека фи<strong>на</strong>лното Комунике <strong>на</strong> Г-20 е во духот <strong>на</strong><br />

нејзините три препораки.<br />

По завршувањето <strong>на</strong> Самитот <strong>на</strong> Г-20, СЦО продолжи да<br />

ги превзема сите потребни чекори за у<strong>на</strong>предување и<br />

олеснување <strong>на</strong> трговијата и инвестициите за повторно<br />

да обезбеди економски раст, од што полза ќе имаат сите.<br />

Во таа <strong>на</strong>сока, се поттикнува брзо заокружување <strong>на</strong> Рундата<br />

за развој <strong>на</strong> Светската трговска организација од<br />

Доха, особено преговорите за олеснување <strong>на</strong> трговијата,<br />

преку позитивен ангажман со СТО и охрабрување <strong>на</strong><br />

земјите членки <strong>на</strong> СЦО <strong>на</strong> позитивен дијалог со нивните<br />

трговски партнери, така што нивните ставови ќе бидат<br />

добро претставени во сите преговори околу <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та<br />

политика и доколку е тоа можно, ќе бидат вклучени<br />

во државните тимови кои работат <strong>на</strong> Женевските<br />

преговори. Светската царинска организација припрема<br />

активности кои ќе се превземаат по завршувањето<br />

<strong>на</strong> Рундата во Доха, а кои ќе бидат фокуисирани <strong>на</strong><br />

зајак<strong>на</strong>та промоција <strong>на</strong> олеснување <strong>на</strong> трговијата и<br />

преку кои ќе се обезбеди поддршка преку детални програми<br />

за градење <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> царинските служби<br />

вклучени во оваа важ<strong>на</strong> област <strong>на</strong> работа.<br />

Покрај тоа, СЦО работи и <strong>на</strong> решавање <strong>на</strong> прашања<br />

за кои постои загроженост <strong>на</strong> глобално ниво, особено<br />

оние <strong>на</strong> земјите во развој, а кои се поврзани со сигурноста<br />

<strong>на</strong> приходите во услови <strong>на</strong> економски пад.<br />

27


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

За таа цел, СЦО изработи збирка <strong>на</strong> основни текстови,<br />

алатки и инструменти според нив<strong>на</strong>та важност за <strong>на</strong>платата<br />

<strong>на</strong> приходи. Оваа вежба е систематски проследе<strong>на</strong><br />

со а<strong>на</strong>лиза за тоа дали <strong>на</strong> <strong>на</strong>патствијата кои СЦО<br />

им ги обезбедува <strong>на</strong> своите членки, им се потребни дополннителни<br />

истражувања или доработка. Имајќи ја<br />

предвид ди<strong>на</strong>миката <strong>на</strong> светската трговија, пакетот за<br />

приходи <strong>на</strong> СЦО ќе се подобрува, во зависност од светските<br />

случувања. За да им се придаде з<strong>на</strong>чење <strong>на</strong> активностите<br />

во оваа област, <strong>на</strong> 10-11 декември 2009 годи<strong>на</strong>,<br />

Светската царинска организација ќе организира<br />

Конференција <strong>на</strong> која ќе се разгледаат можностите за<br />

подобра соработка помеѓу цариските и даночните<br />

служби, преку презентирање <strong>на</strong> модели за даночните<br />

власти, кои многу земји веќе ги избрале и вовеле во организациските<br />

структури <strong>на</strong> нивните царински и даночни<br />

администрации.<br />

Фалсификувањето и пиратеријата е уште ед<strong>на</strong> област <strong>на</strong><br />

која СЦО обрнува големо внимание. Работата во оваа област<br />

е сосредоточе<strong>на</strong> <strong>на</strong> у<strong>на</strong>предување <strong>на</strong> заштитата <strong>на</strong><br />

правата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong> сопственост и обезбедување<br />

<strong>на</strong> помош <strong>на</strong> членките <strong>на</strong> СЦО во спроведувањето <strong>на</strong><br />

обврските кои цариниските служби им ги задаваат <strong>на</strong><br />

своите влади во борбата против фалсификувањето и<br />

пиратеријата. Затоа, градењето <strong>на</strong> капацитетите <strong>на</strong> царинските<br />

служби е основен елемент <strong>на</strong> стратегијата <strong>на</strong><br />

СЦО за справување со повредите <strong>на</strong> правата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong><br />

сопственост. Оваа стратегија е поддржа<strong>на</strong><br />

преку иницијативите <strong>на</strong> СЦО за соработка со релевантните<br />

меѓу<strong>на</strong>родни организации и приватниот сектор.<br />

АКТИВНОСТИ ОД РАБОТАТА НА СВЕТСКАТА<br />

ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />

Од 25 до 27 јуни 2009 годи<strong>на</strong> во Брисел, Белгија се одржа<br />

годиш<strong>на</strong>та седница <strong>на</strong> Советот за царинска соработка<br />

при Светската царинска организација (СЦО),<br />

специјализира<strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong> организација за царинското<br />

работење. Во рамките <strong>на</strong> работата <strong>на</strong> <strong>на</strong>јвисокото<br />

управно тело, учествуваа директори <strong>на</strong> царинските<br />

служби <strong>на</strong> 174 држави членки, за да се разгледаат<br />

повеќе прашања од царинското работење <strong>на</strong> глобално<br />

ниво.<br />

Ед<strong>на</strong> од точките за која е покажан посебен интерес<br />

претставува реализацијата <strong>на</strong> стратешката политика <strong>на</strong><br />

СЦО „Цари<strong>на</strong>та во 21-от век“ усвое<strong>на</strong> ми<strong>на</strong>тата годи<strong>на</strong>.<br />

Резолуцијата со која се усвојува овој стратешки документ<br />

преку кој са дефинира улогата <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та во 21-от<br />

век, покрај традицио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та улога <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та, ја има<br />

во предвид постојата проме<strong>на</strong> <strong>на</strong> опкружувањето во<br />

кое делуваат цариснките службии, новите предизвици<br />

и можности во рамките <strong>на</strong> процесот <strong>на</strong> глобализација,<br />

како и новата и ди<strong>на</strong>мич<strong>на</strong> улога која можат да ја имаат<br />

цариснките служби. Новиот стратегиски пристап содржан<br />

во докуметот „Цари<strong>на</strong>та во 21от век, олеснување<br />

<strong>на</strong> растот и развојот преку олеснување <strong>на</strong> трговијата и<br />

безбеност <strong>на</strong> границите“ ги опфаќа новите стратешки<br />

28


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

перспективи и ги определува идните политики и стратешкото<br />

работење <strong>на</strong> царините во 21от век, а истовремено<br />

и <strong>на</strong> СЦО.<br />

„Цари<strong>на</strong>та во 21от век, олеснување <strong>на</strong> растот и<br />

развојот преку олеснување <strong>на</strong> трговијата и безбеност<br />

<strong>на</strong> границите“<br />

Ед<strong>на</strong> од иницијативите за подготовка <strong>на</strong> ваков вид <strong>на</strong><br />

документ претставуваа прашањата со кои секојдневно,<br />

изми<strong>на</strong>тите 9 години, се соочуваат директорите <strong>на</strong> царините,<br />

ширум светот, за да се постигне поголема ефикасност<br />

и ефективност пред понекогаш контрадикторните<br />

барања и потребата <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та трговија<br />

за ефикас<strong>на</strong> безбедност и заштита <strong>на</strong> синџирот <strong>на</strong><br />

с<strong>на</strong>бдување од ед<strong>на</strong> стра<strong>на</strong>, притоа обезбедувајќи поголемо<br />

олеснување за легитим<strong>на</strong>та трговија од друга.<br />

Предизвиците за царинското работење се <strong>број</strong>ни, а некои<br />

од нив се: глобализацијата <strong>на</strong> бизнисот и трговиајта,<br />

придонесот кон <strong>на</strong>малувањето <strong>на</strong> сиромаштијата, новите<br />

комплексни правила за однесување и управуање,<br />

меѓу<strong>на</strong>родниот тероризам, заштитата <strong>на</strong> живот<strong>на</strong>та среди<strong>на</strong><br />

и зголемените транс<strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лни закани. Но, истовремено<br />

постои мноштво <strong>на</strong> предизвици и можности<br />

за проактивен и иновативен одговор меѓу кои спаѓаат:<br />

глобал<strong>на</strong> царинска мрежа, подобро управување со границите,<br />

стратешка рамка со глобано корисни цели,<br />

продлабочено разбирање <strong>на</strong> царините <strong>на</strong> глобалниот<br />

синџир за с<strong>на</strong>бдување и неговото управување, приме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> совреме<strong>на</strong>та технологија, засилувањето <strong>на</strong><br />

пратнерството и сораобтката помеѓу <strong>цари<strong>на</strong></strong>та, бизнис<br />

заедницата и другите владини институции.<br />

Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија е клучен двигател <strong>на</strong> економскиот<br />

раст и развој. Таа го подига стандардот <strong>на</strong> живеење и<br />

придонесува кон <strong>на</strong>малувањето <strong>на</strong> сиромаштијата, како<br />

и создавање <strong>на</strong> постабилен, побезбеден и мирољубив<br />

свет. Меѓу<strong>на</strong>рдо<strong>на</strong>та трговија се раководи според правилата<br />

<strong>на</strong> регио<strong>на</strong>лните и мултилатералните трговски<br />

системи, преференцијалните договори за трговија<br />

и <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лните прописи. Двигател <strong>на</strong> новиот развој<br />

претставува комби<strong>на</strong>ција <strong>на</strong> повеќе фактори како што<br />

се брзиот развој <strong>на</strong> инфомратичко комуникациската<br />

технологија, <strong>на</strong>предокот во транспортните методи и<br />

либерализациајта <strong>на</strong> трговијата.<br />

Истовремено глобал<strong>на</strong>та трговија станува комплекс<strong>на</strong><br />

и високоосетлива <strong>на</strong> <strong>на</strong>дворешните чинители во што<br />

спаѓа:<br />

• Зголемен обем и комплексност <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>роданта<br />

трговија - од 2000 до 2006 годи<strong>на</strong> забележан е годишен<br />

пораст од 8%, и голема распространетост <strong>на</strong> регио<strong>на</strong>лни<br />

договори за слобод<strong>на</strong> трговија кои содржат<br />

комплексни правила за потекло <strong>на</strong> стоката,<br />

• Нови бизнис модели и барања - испорака во точно<br />

определе но време, <strong>на</strong>малено количество <strong>на</strong> залихи,<br />

транспорт со повеќе видови <strong>на</strong> превозни средства,<br />

барања за фер трговија во која нема недозволе<strong>на</strong><br />

трговија со стока, измама преку потеклото <strong>на</strong> стоката и<br />

прикажување <strong>на</strong> помали износи во фактури, погрешно<br />

распоредување според царинската тарифа и заштита<br />

<strong>на</strong> правата од интелектуал<strong>на</strong>та споственост,<br />

• Зголеме<strong>на</strong> безбедност од закани и организираниот<br />

крми<strong>на</strong>л - тероризмот може да ја паралелизира<br />

меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија, а организираниот крими<strong>на</strong>л<br />

делува во правец <strong>на</strong> евазија <strong>на</strong> давачките,<br />

прекугранични фискални измами, перење <strong>на</strong> пари,<br />

криумчарење <strong>на</strong> дрога, опасни материи и забранета<br />

стока.<br />

• Нов пристап кон границите - мерките од приме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> Рамката <strong>на</strong> стадарди за олеснета и безбед<strong>на</strong> глобал<strong>на</strong><br />

трговија <strong>на</strong> СЦО,<br />

• Барањата од граѓаните - сериоз<strong>на</strong>та загриженост<br />

од недозволе<strong>на</strong>та трговија со забранета стока дрога,<br />

оружје и друго, очекувањата за повисоки стандарди за<br />

квалитет и безбедност <strong>на</strong> стоката, заштита <strong>на</strong> здравјето<br />

и човековата околи<strong>на</strong>,<br />

• Нови <strong>на</strong>чини <strong>на</strong> тргување - приближно 50% од глобал<strong>на</strong>та<br />

трговија се одвива помеѓу поврзани страни,<br />

• Зголемување <strong>на</strong> измами со буџетските приходи - присутно<br />

е глобално зголемување <strong>на</strong> избегнувањето <strong>на</strong><br />

плаќањето <strong>на</strong> цариснки давачки и даноци.<br />

Предизвици за владите<br />

Во милениумската декларација <strong>на</strong> ООН се <strong>на</strong>ведува<br />

дека „Централниот предизвик со кој се соочуваат државите<br />

е да се обезбеди глобализацијата да стане позитив<strong>на</strong><br />

сила за сите жители <strong>на</strong> светот“. Според проценките<br />

<strong>на</strong> ООН глобализацијата не ја <strong>на</strong>малува туку <strong>на</strong>против<br />

ја редефинира улогата <strong>на</strong> државите и нивниот одговор<br />

<strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лно, регио<strong>на</strong>лно и меѓу<strong>на</strong>родно ниво. Некои<br />

од клучните обврски <strong>на</strong> државите, во овој правец<br />

претставуваат:<br />

29


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

• промоција <strong>на</strong> и управуање со социо-економскиот<br />

развој,<br />

• создавање <strong>на</strong> услови за економски раст,<br />

• контрола <strong>на</strong> границите,<br />

• обезбедвуање <strong>на</strong> безбедност и сигурност, и<br />

заштита <strong>на</strong> граѓаните.<br />

Владите од своите служби, вклучувајќи ги и царинските<br />

служби, бараат нив<strong>на</strong> ориентираност кон корисниците<br />

<strong>на</strong> услугите и исполнување <strong>на</strong> очекувањата <strong>на</strong> општеството,<br />

граѓаните и деловните субјекти.<br />

Цари<strong>на</strong>та во 21от век: нова ди<strong>на</strong>мич<strong>на</strong> улога:<br />

Улогата <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та е да го контролира движењето <strong>на</strong><br />

стоките и да ги штити државните интереси и обезбеди<br />

правил<strong>на</strong> <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> буџетските приходи, односно<br />

обезбедување <strong>на</strong> спроведувањето <strong>на</strong> законите во соглсаност<br />

со државните политики, како и спроведување<br />

<strong>на</strong> движењето <strong>на</strong> стоката преку меѓу<strong>на</strong>родните граници,<br />

борба против крими<strong>на</strong>лот и измамите, а притоа<br />

обезбедувајќи безбедни граници и олеснето движење<br />

преку нив за легал<strong>на</strong>та трговија. На глобално ниво, во<br />

последно време, одоговорноста <strong>на</strong> царинските служби<br />

покрај традицио<strong>на</strong>ланта улога се проширува, перку<br />

вклучување <strong>на</strong> контролни активности кои се во рамките<br />

<strong>на</strong> поширок интерес <strong>на</strong> владите. Овие одговорности<br />

произлегуваат од тоа што стоката која минува преку<br />

границите е предмет <strong>на</strong> царински <strong>на</strong>дзор, добрите<br />

поз<strong>на</strong>вања и развиените специјалистички вештини за<br />

спроведување <strong>на</strong> оваа задача, како и поз<strong>на</strong>вањето <strong>на</strong><br />

меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија, синџирот <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување и<br />

трговските движења.<br />

Општо прифате<strong>на</strong> гловбал<strong>на</strong> мисија <strong>на</strong> царинските служби<br />

е развивањето и прием<strong>на</strong>та <strong>на</strong> интегриран сет <strong>на</strong> политики<br />

и постапки со кои се обезбедува безбедност и<br />

сигурност, како и ефективно олеснување <strong>на</strong> трговијата<br />

и <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> приходите. Вака дефинира<strong>на</strong>та мисија се<br />

остварува преку користење <strong>на</strong> повеќе алатки.<br />

Како поважни цели дефинирани во документот се <strong>на</strong>ведени:<br />

• промоција <strong>на</strong> извесност, предвидливост и безбедност<br />

<strong>на</strong> прекуграничното движење <strong>на</strong> стока и лица според<br />

јасни и прецизни стандарди,<br />

• елиминирање <strong>на</strong> двој<strong>на</strong> инспекција и документација<br />

при контролата,<br />

• асиле<strong>на</strong> соработка помеѓу царинските служби како<br />

и соработка <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та со делов<strong>на</strong>та заедница и соработка<br />

<strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та со другите владини служби преку<br />

создавање <strong>на</strong> партнерство од кое сите ќе имаат придобивки,<br />

• безбедување <strong>на</strong> соодветни капацитети <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та за<br />

исполнувањето <strong>на</strong> прописите <strong>на</strong> <strong>на</strong>чин со кој се олеснува<br />

легитим<strong>на</strong>та трговија.<br />

Од погоре<strong>на</strong>веденото произлегува потребата за усвојување<br />

<strong>на</strong> Нов стратегиски правец во царинското работење<br />

преку изградба <strong>на</strong>:<br />

Глобално поврзани царински служби<br />

Новите предизвици го <strong>на</strong>метнуваат прашањето за ид<strong>на</strong>та<br />

соработка помеѓу царинските служби. Се поизразе<strong>на</strong><br />

станува потребата од поблиска соработка <strong>на</strong> царинските<br />

органи, делов<strong>на</strong>та заедница и другите владини<br />

институции во реално време, како <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лен така<br />

и <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>роден план. Новите барања ја <strong>на</strong>метнуваат<br />

потребата од создавање <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong> царинскаа мрежа<br />

и взаема поврзаност, преку партнерство помеѓу јавниот<br />

и приватниот сектор, за да се даде поголема подршка<br />

<strong>на</strong> трговијата. Во ваквата визија спаѓа и создавањето <strong>на</strong><br />

мрежа <strong>на</strong> меѓусебно поврзани е-Царини преку која ќе<br />

се овозможи непрече<strong>на</strong>, безхартие<strong>на</strong>, и во реално време<br />

разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> податоци и поврзаност.<br />

Еден од основните предуслови за овозможување <strong>на</strong> оваа<br />

претпоставка претставува и взаемното приз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong><br />

царинските контроли и статусот <strong>на</strong> Овластен економски<br />

оператор. Ваквиот пристап ќе овозможи непречено<br />

следење <strong>на</strong> движењето <strong>на</strong> стоката од почетокот до<br />

крајот <strong>на</strong> нејзиното движење, зголеме<strong>на</strong> можност за<br />

подлабока а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризикот, целосно следење <strong>на</strong><br />

синџирот за с<strong>на</strong>бдување. За остварување <strong>на</strong> овие цели<br />

потребни се:<br />

• меѓу<strong>на</strong>родно стандардизирани податоци,<br />

• меѓусебно поврзани информациски царински системи<br />

и усогалсени бази <strong>на</strong> податоци за електронска разме<strong>на</strong><br />

<strong>на</strong> податоци за царински цели,<br />

• взаемно приз<strong>на</strong>вање и протоколи за кородианциај<br />

при контолата <strong>на</strong> стоакта,<br />

• стандарди со кои ќе се развие глобален систем за взаемно<br />

приз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> статусот <strong>на</strong> ОЕО, и<br />

• правила за уредување <strong>на</strong> разме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> податоците<br />

помеѓу царинските органи и нив<strong>на</strong> заштита.<br />

Подобре<strong>на</strong> коорди<strong>на</strong>ција при управуањето со границите<br />

Из<strong>на</strong>оѓање <strong>на</strong> што поефикасно управување со границите,<br />

преку подбре<strong>на</strong> коордианција, <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лно и пошироко<br />

ниво преку:<br />

• риз<strong>на</strong>вањето <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та како служба, поради<br />

нејзи<strong>на</strong>та поставеност, како единстве<strong>на</strong> одговор<strong>на</strong><br />

служба за движењето <strong>на</strong> стоката преку држав<strong>на</strong>та граница,<br />

и<br />

• оведување <strong>на</strong> концептот <strong>на</strong> електронски едношалтерски<br />

систем кој овозможува трговијата да ги достави<br />

30


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

сите потребни информации од едно место и ед<strong>на</strong>ш до<br />

сите служби кои се присутни <strong>на</strong> границата.<br />

А<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик врз основа <strong>на</strong> разу<strong>на</strong>вачки податоци<br />

Партнерство помеѓу <strong>цари<strong>на</strong></strong>та и трговијата, што ќе<br />

овозможи подобро взаемно разбирање <strong>на</strong> регулативата<br />

односно потребите.<br />

Приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> модерни работни методи, постапки<br />

и техники, како што се систематски контроли по<br />

царинењето, приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информациската технологија,<br />

како заме<strong>на</strong> за класич<strong>на</strong>та хартие<strong>на</strong> и друго.<br />

Приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> совреме<strong>на</strong> технологија и алатки, со кои<br />

се олеснува обработката, управуањето, разуз<strong>на</strong>вачките<br />

активности и контрола <strong>на</strong> стоката со современи технички<br />

средства (скенери и друго).<br />

Доделување <strong>на</strong> соодветни законски овластувања во<br />

борбата против крими<strong>на</strong>лот и спроведување <strong>на</strong> соодветни<br />

контроли и истраги, како и разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информации<br />

пред пристигнувањето <strong>на</strong> стоката.<br />

Професио<strong>на</strong>лно работење врз основа <strong>на</strong> з<strong>на</strong>ење, перку<br />

ориентираност кон задоволување <strong>на</strong> потребите <strong>на</strong><br />

клиентите и пружање <strong>на</strong> квалитени услуги.<br />

Градење <strong>на</strong> капацитети и вештини за поефикасно<br />

извршу вање <strong>на</strong> работата <strong>на</strong> професио<strong>на</strong>лен и компетентен<br />

<strong>на</strong>чин преку вложување во човечките ресурси, и Интегритет,<br />

преку постоја<strong>на</strong> борба против корупцијата,<br />

при што Декларацијата од Аруша <strong>на</strong> СЦО треба да остане<br />

како референтен документ.<br />

Ид<strong>на</strong>та улога <strong>на</strong> СЦО<br />

Како меѓувлади<strong>на</strong> организација која ги претставува сво -<br />

ите членки <strong>на</strong> глобално ниво, работењто <strong>на</strong> СЦО ќе ги<br />

поддржува своите членки преку:<br />

а) подршка <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та како учесник во трговскиот<br />

систем, олеснувањето <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и<br />

подобрување <strong>на</strong> безбедноста и сигурноста <strong>на</strong> границите<br />

преку:<br />

• развој <strong>на</strong> подобрео разбирање <strong>на</strong> предизвиците и<br />

формулирање <strong>на</strong> можни решенија,<br />

• создавање <strong>на</strong> свест кон релевантите фактори за улогата<br />

и одогворностие <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та,<br />

• развој и одржување <strong>на</strong> стандарди и инстурменти кои<br />

се прилагодени кон потребите <strong>на</strong> членките <strong>на</strong> СЦО.<br />

б) претставување <strong>на</strong> царините, <strong>на</strong> глобално ниво и<br />

засилување <strong>на</strong> соработката со други меѓу<strong>на</strong>родни организации<br />

за воспо ставување <strong>на</strong> постоја<strong>на</strong> техничка соработка,<br />

за промоција <strong>на</strong> ца рин ското работење и улогата<br />

<strong>на</strong> СЦО,<br />

в) помош во градњето <strong>на</strong> капацитети преку помош во<br />

импле ментацијата <strong>на</strong> глобалните мисија и развојот <strong>на</strong><br />

ефиакс<strong>на</strong> служба која ќе може да спроведвуа повеќе<br />

видови <strong>на</strong> контроли<br />

г) изградба <strong>на</strong> соодветни капацитети во СЦО за давање<br />

<strong>на</strong> по др шка <strong>на</strong> своите членки, промоција <strong>на</strong> постоечките<br />

и изградба <strong>на</strong> нови механизми за добро владение и<br />

одговорност.<br />

Општо Стратешкиот документ предвидува цариснките<br />

служби преку нова и дианмич<strong>на</strong> улога <strong>на</strong> своите влади<br />

да им овозможат спроведување <strong>на</strong> нивните програми,<br />

како витал<strong>на</strong> сила во олеснувањето <strong>на</strong> трговијата и<br />

зголемувањето <strong>на</strong> безбедноста.<br />

Како еден од з<strong>на</strong>чајните механизми за оставрување<br />

<strong>на</strong> овие заложби претставува Рамката <strong>на</strong> стандарди за<br />

обезбедување и олеснување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та трговијата<br />

<strong>на</strong> Светската царинска организација усвое<strong>на</strong> <strong>на</strong> 23<br />

јуни 2005 годи<strong>на</strong>. При нејзиното усвојување 166 земјичленки<br />

<strong>на</strong> СЦО, меѓу кои и <strong>Република</strong> Македонија, ја<br />

искажаа нив<strong>на</strong>та <strong>на</strong>мера да ги вложат своите <strong>на</strong>пори<br />

во обезбедувањето и олеснувањето <strong>на</strong> глобалниот<br />

синџир <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување. Преку нејзи<strong>на</strong>та приме<strong>на</strong> се<br />

остваруваат сите потребни економски, фи<strong>на</strong>нсиски и<br />

социјални погодности, а исотремено преку неа може да<br />

се постиг<strong>на</strong>т повеќе позитивни користи од ефектот <strong>на</strong><br />

глобализацијата.<br />

На послед<strong>на</strong>та сесија, Советот за имплементација <strong>на</strong><br />

стратешката политика <strong>на</strong> СЦО „Цари<strong>на</strong>та во 21-от век“<br />

заклучи да се формира ад-хок работ<strong>на</strong> група која ќе<br />

управува со подготовка <strong>на</strong> физибилити студија за глобал<strong>на</strong><br />

мрежа <strong>на</strong> царинските служби. Оваа работ<strong>на</strong> група<br />

треба да подготви план како да се развие и реализира<br />

ваква мрежа. Дискутира<strong>на</strong> е и темата за управување<br />

со границите, концепт кој е потребно по<strong>на</strong>таму да се<br />

развие со цел да се воспостави глобал<strong>на</strong> <strong>на</strong>јдобра пракса<br />

како дополнение <strong>на</strong> засилувањето <strong>на</strong> соработката <strong>на</strong><br />

сите учесници во синџирот <strong>на</strong> контролата <strong>на</strong> движењето<br />

<strong>на</strong> стоката и делов<strong>на</strong>та заедница.<br />

Разгледувајќи го прашањето <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та економска<br />

криза, Советот усвои резолуција преку која се дадени<br />

седум препораки за царинските служби и СЦО.<br />

Реализацијата <strong>на</strong> мерките се очекува да даде придонес<br />

кон по<strong>на</strong>тамошно олеснување <strong>на</strong> трговијата и враќање<br />

<strong>на</strong> довербата во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија, што може да<br />

резултира со побрзо <strong>на</strong>дминување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та економска<br />

криза.<br />

Советот ја засили улогата во градењето <strong>на</strong> капацитеит<br />

<strong>на</strong> царинските служби преку формирање <strong>на</strong> соодвет<strong>на</strong><br />

Работ<strong>на</strong> група врз перманент<strong>на</strong> основа.<br />

31


Љупка Горан Георгиев Миндошева<br />

Ѓорги Марија Наумовски Боневска<br />

Илија Ире<strong>на</strong> Јаноски Цветковска <br />

<br />

700<br />

При користењето <strong>на</strong> податоците од оваа публикација ги молиме корисниците задолжително да го <strong>на</strong>ведат изворот<br />

33

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!