Општа физикална терапија

OP[TA FIZIKALNA
TERAPIJA
TEST PITANJA

SADR@AJ
OP[TI DEO ............................................................................................................ 5
SPECIJALNI DEO ............................................................................................... 17
FOTOTERAPIJA ................................................................................................... 19
TERMOTERAPIJA ................................................................................................ 35
HIDROTERAPIJA ................................................................................................. 46
BALNEO, KLIMATO I TALASOTERAPIJA ...................................................... 52
ELEKTRODIJAGNOSTIKA ................................................................................. 58
ELEKTROTERAPIJA ........................................................................................... 71
MEHANOTERAPIJA ............................................................................................ 98
MAGNETOTERAPIJA ........................................................................................ 111

OP[TI DEO

1) Fizikalna medicina je medicinska disciplina koja izu~ava
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
2) Prema zna~enju gr~ke re~i “fisis”, fizikalna medicina bi se mogla prevesti
kao:
a) fizi~ka medicina
b) prirodna medicina
c) fiziolo{ka medicina
3) Prirodni fizi~ki agensi su (navedi najmanje 3):
___________________________________________________________________
4) Ve{ta~ki fizi~ki agensi su (navedi najmanje 3):
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
5) Fizikalna medicina obuhvata:
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
6) Primena fizi~kih faktora radi utvr|ivanja dijagnoze povreda ili oboljenja,
stadijuma u kojem se oboljenje ili povreda nalaze i pra}enja efekata le~enja,
naziva se:
___________________________________________________________________
7) Primena fizi~kih faktora radi pove}anja otpornosti organizma i spre~avanja
nastanka oboljenja, kao i spre~avanja posledica oboljenja i povreda, naziva se:
___________________________________________________________________
8) Primena fizi~kih faktora u le~enju ve} nastalog oboljenja ili povrede naziva
se:
___________________________________________________________________
9) Navedi bar dva primera kori{}enja fizikalne profilakse:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
10) Neke od metoda koje se koriste u dijagnosti~ke svrhe specifi~ne su samo za
fizikalnu medicinu, kao npr. _______________________________________ ,
a druge se koriste i u ostalim medicinskim disciplinama __________________
______________________________________________________________
- 7 -

11) Fizikalni pregled bolesnika podrazumeva:
a) ________________________________________________________
b) ________________________________________________________
c) ________________________________________________________
d) ________________________________________________________
e) ________________________________________________________
12) Me|u navedenim postupcima zaokru`i dijagnosti~ke:
a) laseroakupunktura
b) elektrosukcija
c) elektromiografija
d) infracrvena fotografija
e) sonodinator
13) Me|u navedenim postupcima zaokru`i terapijske:
a) transorbikularna galvanizacija
b) biodoza
c) profesionalna orijentacija
d) manuelna limfna drena`a
e) magnetna rezonanca
14) Me|u navedenim postupcima zaokru`i profilakti~ke:
a) infracrvena fotografija
b) trakcija
c) elektroforeza
d) obuka za{titnim polo`ajima
e) priprema trudnice za poro|aj
15) Rizik od pojave karcinoma debelog creva:
a) ne mo`e se smanjiti fizikalnim agensima
b) redovnom fizi~kom aktivno{}u (najmanje 5 sati nedeljno) smanjuje se
za 50%
c) redovnom fizi~kom aktivno{}u od najmanje 30 minuta dnevno
smanjuje se za 10%
16) Preventivni zna~aj u nastanku stara~kog dijabetesa ima:
a) redovna fizi~ka aktivnost
b) oro{avanje oligomineralnim vodama
c) magnetoterapija
- 8 -

17) Zdravstvene efekte ima najmanje ________________________ svakodnevnog
ve`banja sa _______________________________ intenzitetom.
18) Privremeni ili trajni anatomski, fiziolo{ki, psihi~ki ili socijalni gubitak jedne
osobe je ____________________________________________ (impairment).
19) Nemogu}nost izvo|enja neke aktivnosti na na~in ili u obimu koji se smatra
o~ekivanim za tu osobu, nastala kao posledica o{te}enja je ______ (disability).
20) Ometenost u ispunjavanju uloge pojedinca u dru{tvu, koja se pokazuje u
svakodnevnim `ivotnim aktivnostima (samozbrinjavanje, profesionalna
aktivnost, u~e{}E u kulturnom, dru{tvenom, politi~kom `ivotu) je _________ .
21) O{te}enje (imapirment) je _________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
22) Invalidnost (disability) je __________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
23) Hendikep je _____________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
24) Kod bolesnika koji ima desnostranu hemiplegiju i afaziju o{te}enje je:
a) patolo{ka promena u levoj polovini mozga
b) ote`ana ili onemogu}ena pokretljivost desne ruke i/ili noge, ote`an
govor
c) nemogu}nost samozbrinjavanja, radna nesposobnost, umanjena
sposobnost za u~e{}e u dru{tvenom, politi~kom, kulturnom `ivotu...
25) Kod bolesnika koji ima desnostranu hemiplegiju i afaziju invalidnost je:
a) patolo{ke promene u levoj polovini mozga
b) ote`ana ili onemogu}ena pokretljivost desne ruke i/ili noge, ote`an
govor
c) nemogu}nost samozbrinjavanja, radna nesposobnost, umanjena
sposobnost za u~e{}e u dru{tvenom, politi~kom, kulturnom `ivotu...
- 9 -

26) Kod bolesnika koji ima desnostranu hemiplegiju i afaziju hendikep je:
a) patolo{ke promene u levoj polovini mozga
b) ote`ana ili onemogu}ena pokretljivost desne ruke i/ili noge, ote`an
govor
c) nemogu}nost samozbrinjavanja, radna nesposobnost, umanjena
sposobnost za u~e{}e u dru{tvenom, politi~kom, kulturnom `ivotu...
27) Kod paraplegi~ara sa o{te}enjem ki~mene mo`dine hendikep je:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
28) Kod paraplegi~ara sa o{te}enjem ki~mene mo`dine invalidnost je:
a) smanjena sposobnost u samozbrinjavanju, nesposobnost za rad,
umanjena sposobnost za u~e{}e u zabavi, kulturi...
b) nemogu}nost hoda, inkontinencija...
c) povreda ki~mene mo`dine
29) Kod paraplegi~ara sa o{te}enjem ki~mene mo`dine o{te}enje je:
a) smanjena sposobnost u samozbrinjavanju, nesposobnost za rad,
umanjena sposobnost za u~e{}e u zabavi, kulturi...
b) nemogu}nost hoda, inkontinencija...
c) povreda ki~mene mo`dine
30) Kod bolesnika sa natkolenom amputacijom o{te}enje je:
a) ote`an hod uz pomo} {taka ili proteze
b) gubitak dela noge
c) smanjena sposobnost u~e{}a u sportu, zabavi, ote`ani socijalni
kontakti...
31) Kod bolesnika sa natkolenom amputacijom invalidnost je:
a) ote`an hod uz pomo} {taka ili proteze
b) gubitak dela noge
c) smanjena sposobnost u~e{}a u sportu, zabavi, ote`ani socijalni
kontakti...
32) Kod bolesnika sa natkolenom amputacijom hendikep je:
a) ote`an hod uz pomo} {taka ili proteze
b) gubitak dela noge
c) smanjena sposobnost u~e{}a u sportu, zabavi, ote`ani socijalni kontakti...
- 10 -

33) Osnovni principi u medicinskoj rehabilitaciji su (navedi najmanje 3):
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________
34) Osnovne metode u medicinskoj rehabilitaciji su (navedi najmanje 5):
a) __________________________________
b) __________________________________
c) __________________________________
d) __________________________________
e) __________________________________
35) Navedi bar tri tehnike koje se primenjuju u okviru nege bolesnika:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
36) Ruka hemiplegi~nog bolesnika pozicionira se:
a) abdukovana u ramenu, semiflektirana u lakatnom zglobu sa {akom u
dorzalnoj fleksiji
b) adukovana u ramenu, semiflektirana u lakatnom zglobu sa {akom u
dorzalnoj fleksiji
c) abdukovana u ramenu, ekstendirana u lakatnom zglobu, sa {akom u
palmarnoj fleksiji
37) Bolesnik sa lumbalnim bolom treba:
a) da le`i na tvrdoj podlozi
b) da le`i u polo`aju u kome ima najmanji bol
c) da le`i potrbu{ke
38) Te{ko pokretnim ili nepokretnim bolesnicima preveniramo upalu plu}a i
kardiolo{ke komplikacije:
a) masa`om grudnog ko{a
b) postavljanjem u bo~ni polo`aj
c) postavljanjem u polusede}i polo`aj
39) Test aktivnosti dnevnog `ivota vr{i se u okviru:
aktivnosti u krevetu
aktivnosti _________________________________________________
aktivnosti _________________________________________________
aktivnosti _________________________________________________
- 11 -

40) Posle testiranja i retestiranja aktivnosti dnevnog `ivota bolesnik se svrstava u
neku od kategorija:
mo`e sam da obavlja tra`enu aktivnost
potrebna mu je _____________________________________________
potrebna mu je _____________________________________________
bolesnika treba ____________________________________________
neadekvatna aktivnost za stanje bolesnika
41) Kod inkontinentnog bolesnika potrebno je:
plasirati __________________________________________________
ispiranje __________________________________________________
__________________________________________________ katetera
______________________________________ postupak pri pra`njenju
42) U okviru nege bolesnika antidekubitus program podrazumeva:
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
43) Osnovni zadaci fizikalne medicine i rehabilitacije su:
Uspostaviti ______________________________________ ili izvr{iti
njihovu __________________________________________________
_____________________________________ naru{enu autoregulaciju
maksimalno smanjiti ___________________________ posle oboljenja
ili povrede
44) Savremeni koncept invalidnosti mo`e se predstaviti modelom:
______________________ → invalidnost → _____________________________
45) Primenom fizikalnih agenasa mo`emo (dopuniti)
______________________________________________________ bol
pobolj{ati lokalnu __________________________________________
pobolj{ati lokalni ili op{ti ____________________________________
smanjiti __________________________________________________
pobolj{ati _____________________________________________ tkiva
savladati _________________________________________________
_______________________________________________ simpatikusa
obaviti motornu ___________________ nakon __________________
ili inaktiviteta
pobolj{ati __________________________________________ funkciju
pobolj{ati __________________________________________ funkciju
- 12 -

46) Prema vrsti primenjene energije, fizikalna terapija obuhvata (dopuni):
fototerapiju – svetlosna energija
magnetoterapiju - ___________________________________________
__________________________________________ - toplotna energija
________________________________ - mehani~ka i toplotna energija
elektroterapiju - ____________________________________________
________________________________________ - mehani~ka energija
Hiperbari~nu oksigenaciju - __________________________________
Kineziterapiju - ____________________________________________
47) Primena kineti~ke energije u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji naziva se:
a) mehanoterapija
b) kiropraktika
c) kineziterapija
48) Hiperbari~na oksigenacija podrazumeva primenu:
a) hipertermije
b) hemijske energije
c) oksigenacije u vodi
49) Sonoterapija je primena:
a) zvu~ne energije
b) sun~eve enrgije
c) svetlosne energije
50) Fototerapija koristi:
a) sun~evu svetlost
b) vidljivu svetlost
c) i vidljivu i nevidljivu svetlost
51) Kontinuirana i dozirana fizi~ka aktivnost
a) smanjuje rizik od rane smrti
b) smanjuje rizik od infekcije
c) smanjuje rizik od oboljevanja
52) Jedno od pozitivnih delovanja telesne aktivnosti je
a) smanjenje rizika od nastanka karcinoma dojke, kolona, prostate
b) smanjenje rizika od nastanka karcinoma plu}a, bubrega i pankreasa
c) smanjenje rizika od nastanka karcinoma `lezda sa unutra{njim
lu~enjem
- 13 -

53) Telesnom aktivno{}u mogu}e je:
a) smanjiti rizik od juvenilnog dijabetesa za 50%
b) smanjiti rizik od stara~kog dijabetesa za 50%
c) smanjiti rizik od stara~kog dijabetesa za 100%
54) Piramidu fizi~ke aktivnosti ~ine:
a) bazi~na aktivnost – ve`be bez optere}enja – ve`be sa optere}enjem
b) zagrevanje – bazi~na aktivnost – relaksacija
c) bazi~na aktivnost – relaksacija – sport
55) Telesna aktivnost:
a) uti~e na smanjenje anksioznosti i depresije
b) pove}ava anksioznost a smanjuje depresiju
c) nema uticaja na psihu
56) Primarna prevencija invalidnosti podrazumeva
a) rano otkrivanje oboljenja, blagovremena dijagnostika i adekvatna
terapija
b) spre~avanje nastanka oboljenja i o{te}enja kroz zdravstvene, socijalne,
komunalne i druge intervencije
c) primenu postupaka kojima nastojimo da smanjimo hendikep i
posledice invalidnosti na pojedinca, porodicu i dru{tvo
57) Sekundarna prevencija invalidnosti podrazumeva:
a) rano otkrivanje oboljenja, blagovremenu dijagnostiku i adekvatnu
terapiju
b) spre~avanje nastanka oboljenja i o{te}enja kroz zdravstvene, socijalne,
komunalne i druge intervencije
c) primenu postupaka kojima nastojimo da smanjimo hendikep i
posledice invalidnosti na pojedinca, porodicu i dru{tvo
58) Tercijarna prevencija invalidnosti podrazumeva:
a) rano otkrivanje oboljenja, blagovremenu dijagnostiku i adekvatnu
terapiju
b) spre~avanje nastanka oboljenja i o{te}enja kroz zdravstvene, socijalne,
komunalne i druge intervencije
c) primenu postupaka kojima nastojimo da smanjimo hendikep i
posledice invalidnosti na pojedinca, porodicu i dru{tvo
59) Rehabilitacija treba da omogu}i osobi da:
a) `ivi sa o{te}enjem, a da hendikep svede na najmanju mogu}u meru
b) `ivi sa hendikepom, a da o{te}enje svede na najmanju mogu}u meru
c) `ivi sa invalidno{}u, a da o{te}enje svede na najmanju mogu}u meru
- 14 -

60) Vakcinacija, pravilna ishrana, kori{}enje ispravne vode za pi}e, zdravstveno
vaspitanje, borba protiv bolesti zavisnosti su:
a) mere prevencije hendikepa
b) mere sekundarne prevencije invalidnosti
c) mere primarne prevencije invalidnosti
61) Faze procesa rehabilitacije su:
a) medicinska, socijalna i profesionalna
b) predprofesionalna, profesionalna i obrada za invalidsku penziju
c) fizi~ka, psihi~ka i socijalna
62) Me|u navedenim fizikalnim agensima kontraindikovani u de~jem uzrastu su:
a) magnetoterapija
b) laser
c) ultrazvuk (iznad zone rasta kostiju)
d) infraru`
e) hidrokineziterapija
63) Ukoliko je u terapijskom kolu prisutan metal ne smemo koristiti:
a) ultrazvuk
b) trakciju
c) helioterapiju
d) interferentne struje
e) magnetoterapiju
64) Bolesnici sa pace - maker-om ne smeju se le~iti:
a) krioterapijom
b) kratkotalasnom dijatermijom
c) magnetoterapijom
d) infracrvenim zracima
e) tens terapijom
65) U trudno}i se ne sme koristiti:
a) magnetoterapija
b) kineziterapija
c) obloge
d) laseroterapija
e) kratkotalasna dijatermija
- 15 -

SPECIJALNI DEO

FOTOTERAPIJA
66) Svetlost je:
a) korpuskularne prirode
b) talas
c) dualisti~ke prirode: istovremeno ima osobine ~estica i talasa
67) U terapijske svrhe koristi se:
a) samo vidljiva svetlost
b) samo nevidljiva svetlost
c) i vidljiva i nevidljiva svetlost
68) Fototerapija je ___________________________________________________
___________________________________________________________________
69) U okviru fototerapije koristi se:
__________________________________
__________________________________
__________________________________
__________________________________
__________________________________
70) Svetlost je deo elektromagnetnog spektra izme|u:
a) mikrotalasa i rentgenskih zraka (x)
b) mikrotalasa i radiotalasa
c) rentgenskih (x) zraka i gama zraka
71) Ultravioletni (UV) zraci su deo elektromagnetnog spektra izme|u:
a) mikrotalasa i ljubi~aste boje u vidljivom spektru
b) rentgenskih (X) zraka i ljubi~aste boje u vidljivom spektru
c) gama zraka i crvene boje u vidljivom spektru
72) Vidljivi zraci imaju talasnu du`inu:
a) 760nm – 1cm
b) 390 – 10nm
c) 10 – 390nm
73) Infracrveni zraci imaju talasnu du`inu:
a) 760nm – 1cm
b) 390 – 10nm
c) 10 – 390nm
- 19 -

74) Ultravioletni zraci imaju talasnu du`inu:
a) 760nm – 1cm
b) 390 – 10nm
c) 10 – 390nm
75) Terapija sun~evom energijom naziva se:
a) fototerapija
b) hromoterapija
c) helioterapija
76) Sun~eva svetlost sadr`i:
a) 60% infracrvenih, 35% vidljivih, 1-3% ultraljubi~astih zraka
b) 60% ultraljubi~astih, 35% infracrvenih, 1-3% vidljivih
c) 60% ultraljubi~astih, 35% vidljivih, 1-3% infracrvenih
77) Helioterapija:
a) ne zavisi od nadmorske visine
b) ne mo`e ta~no da se dozira
c) ne zavisi od ugla pod kojim svetlost pada
78) Vi{e ultraljubi~astih zraka ima sun~eva svetlost:
a) na planinama
b) u ravnici
c) nadmorska visina ne uti~e na sastav Sun~evog spektra
79) Vi{e infracrvenih zraka ima sun~eva svetlost:
a) na planinama
b) u ravnici
c) nadmorska visina ne uti~e na sastav Sun~evog spektra
80) Navedi bar tri faktora koji uti~u na efekat Sun~eve svetlosti na organizam:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
81) Sun~anje se dozira:
a) po Rollier-u
b) po Dalfildu i Gorba~ovu
c) po Rotovi}u i Mili}evi}u
- 20 -

82) Predoziranost Sun~eve energije na organizam ispoljava se:
a) padom pritiska, ubrzanjem pulsa, ubrzanim povr{nim disanjem...
b) malaksalo{}u, umorom, poreme}ajem apetita i sna, glavoboljom...
c) smanjenom peristaltike, poja~anom diurezom, znojenjem...
83) Shema doziranja helioterapije prema Rollier-u sastoji se:
a) u promeni ugla zra~enja u zavisnosti od dela tela koji se izla`e
b) u sukcesivnom eksponiranju pojedinih delova tela i postepenom
produ`avanju trajanja zra~enja
c) postojanju tabelarnih vrednosti trajanja helioterapije za svaki deo tela
84) Sun~anje je kontraindikovano kod:
a) svih ko`nih oboljenja
b) psorijaze, ekcema, furunkuloze
c) sistemskog eritemskog lupusa
85) Mala deca i starije osobe:
a) treba da se sun~aju u hladu
b) treba da se sun~aju kao i odrasli
c) ne treba da se sun~aju
86) Ne smeju se sun~ati osobe sa:
a) rahitisom
b) osteomijelitisom
c) fotodermatozama
87) Posle cerebro-vaskularnog insulta sun~anje je:
a) kontraindikovano
b) dozvoljeno
c) mogu}e
88) Za bolesnike sa TBC kostiju sun~anje je:
a) kontraindikovano
b) indikovano
c) mogu}e
89) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za helioterapiju:
a) izra`ena arteroskleroza
b) ko{tani prelomi
c) reumatolo{ka oboljenja
d) torpidni ulkusi
e) prehlada
- 21 -

90) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za helioterapiju:
a) kaheksije
b) anemije
c) terapija lekovima sa fotosenzibiliraju}im dejstvom
d) lezije perifernog motornog neurona
e) stanja posle {loga
91) Svetlosni nadra`aj je odgovoran za:
a) op{ti tonus organizma i vegetativne funkcije
b) pigmentaciju ko`e
c) rad tiroidne `lezde
92) Hromoterapija je:
a) terapija sun~evom svetlo{}u
b) terapija laserskom svetlo{}u
c) terapija vidljivom svetlo{}u (pojedinim bojama)
93) Novoro|en~ad se obezbojava od `utice (icterus neonatorum):
a) plavom svetlo{}u
b) crvenom svetlo{}u
c) zelenom svetlo{}u
94) Ultravioletni zraci se dele na 3 grupe prema talasnoj du`ini:
A od_______________________________ do ___________________________
B od_______________________________ do ___________________________
C od_______________________________ do ___________________________
95) Od ultravioletnih zraka koje emituje Sunce do Zemlje dopiru:
a) samo UV-A zraci
b) do 300nm talasne du`ine
c) samo UV-C zraci
96) Ve{ta~ki izvor UV zraka je:
a) bioptron lampa
b) “sollux” lampa
c) kvarc lampa
97) Za brener kvarc lampe koristi se kvarcno staklo zato {to:
a) kvarcno staklo propu{ta UV zrake, a obi~no staklo samo UV-A zrake
b) kvarcno staklo propu{ta, a obi~no staklo ne propu{ta UV zrake
c) kvarcno staklo propu{ta, a obi~no staklo poja~ava efekat UV zraka
- 22 -

98) Kod kvarc lampe kao izvor zra~enja se koriste:
a) argon
b) `iva
c) aluminijum
99) Cev~ica od kvarcnog stakla (brener):
a) ima neogranien vek trajanja
b) ima neograni~en vek trajanja, ali se intenzitet zra~enja smanjuje
c) ima vek trajanja (obi~no 1500 – 2000 sati)
100) Prodornost UV zraka kroz ko`u iznosi:
a) 0,1 – 0,5mm
b) 0,1 – 0,5cm
c) 1 – 5cm
101) Za UV zrake karakteristi~no je:
a) velika talasna du`ina, velika frekvencija, mala energija kvanta
b) mala talasna du`ina, velika frekvencija, najve}a energija kvanta
c) velika talasna du`ina, mala frekvencija, najmanja energije kvanta
102) UV zrake nazivamo i:
a) fotoelektri~ni
b) fototermi~ki
c) fotohemijski
103) Apsorbovani UV zraci izazivaju:
a) pojavu skotoma u vidnom polju
b) fotosenzibilizaciju
c) fotohemijski, fotoelektri~ni i fenomen fluorescencije
104) Lokalno dejstvo UV zraka manifestuje se:
a) pojavom eritema posle latentnog intervala
b) pojavom eritema odmah
c) fotoelektri~nim fenomenima
105) U osnovi reakcije organizma na UV zrake je:
a) fotohemijski fenomen
b) fotoelektri~ni fenomen
c) fenomen fluorescencije
- 23 -

106) Karakteristike eritema nastalog pod dejstvom UV zraka:
__________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
107) Fotosenzibilizatori su: _________________________________________
___________________________________________________________________
108) Me|u navedenim materijama zaokru`i fotosenzibilizatore:
a) penicilin
b) sulfonamidi
c) kalijum jodid
d) aminofilin
e) insulin
109) Fotosenzibilizacija se manifestuje:
a) konjuktivitisom i rinitisom
b) te{kim buloznim dermatitisom sa mogu}im smrtnim ishodom
c) crvenilom, otokom i lokalno povi{enom temperaturom
110) UV zrake doziramo prema:
a) subjektivnom ose}aju bolesnika
b) ja~ini zra~enja
c) nastanku eritemske reakcije
111) Mera individualne osetljivosti na UV zrake naziva se:
a) biodoza
b) hronaksija
c) fotodoza
112) Kvarcni brener emituje:
a) tople zrake
b) hladne hemijske zrake
c) i tople i hladne zrake
113) Najizra`eniji efekat na ko`i stvaraju:
a) UV-A zraci
b) UV-B zraci
c) UV-C zraci
- 24 -

114) Biodoza se izra`ava:
a) u vatima
b) uglom zra~enja
c) u minutima
115) Biodoza je __________________________________________________
___________________________________________________________
116) Osetljivost na UV zrake zavisi od:
a) starosti i pola
b) regije tela
c) rase
d) prisustva pojedinih oboljenja
e) od svih navedenih faktora
117) Biodozom odre|ujemo individualnu osetljivost na:
a) UV zrake
b) IR zrake
c) helioterapiju
118) Lokalno dejstvo UV zraka se ispoljava kao:
a) eritem, pigmentacija, stimulacija regeneracije, baktericidno
b) pove}anje tonusa muskulature, razdra`ljivosti, hiperfleksija
c) pove}anje elasti~nosti vezivnog tkiva
119) Op{te dejstvo UV zraka ispoljava se kao:
a) imunosupresivno
b) imunostimulativno
c) bez uticaja na imunitet
120) Pretvaranje provitamina D u vitamin D, a time i antirahiti~ni efekat imaju:
a) IR zraci
b) UV zraci
c) hromoterapija
121) UV zra~enje je indikovano kod:
a) organskih oboljenja CNS
b) lupusa
c) ko{tanih preloma
d) hroni~nih ginekolo{kih oboljenja
e) psorijaze
- 25 -

122) Ako se pri odre|ivanju biodoze metodom Rotovi} – Mili}evi} (1, 2, 4) na ko`i
pojave tri pigmentisana pravougaonika kvarcovanje treba po~eti sa:
a) 4 minuta
b) 2 minuta
c) 1 minut
123) Ako se pri odre|ivanju biodoze metodom Rotovi} – Mili}evi} (1, 2, 4) na ko`i
pojave jedan pigmentisani pravougaonik kvarcovanje treba po~eti sa:
a) 4 minuta
b) 2 minuta
c) 1 minut
124) UV zraci imaju sa rentgenskim:
a) antagonisti~ki efekat
b) sinergisti~ki efekat
c) ove vrste zra~enja nemaju me|usobnih uticaja
125) UV zra~enje se ne sme koristiti kod:
a) malignih tumora ko`e
b) te{kih kardiolo{kih bolesnika
c) aktivne TBC plu}a
d) psorijaze
e) torpidnih rana
126) Na UV zra~enje posebnu osetljivost pokazuju:
a) lipidi }elijske membrane
b) belan~evine i DNK
c) }elijsko jezgro
127) Posebno osetljive regije tela na UV zrake su:
a) ko`a dlanova i tabana
b) ko`a le|a, lice i ekstenzorne strane ekstremiteta
c) ko`a grudi, trbuha i fleksornih strana ekstremiteta
128) Dijagnostika UV zracima zasniva se na tuma~enju fenomena fluorescencije,
pri ~emu se koriste UV zraci odre|ene talasne du`ine (365,5nm) koji se zovu:
___________________________________________________________________
129) U dijagnostici UV zracima koristi se:
a) fenomen fluorescencije
b) fotohemijski fenomen
c) fotoelektri~ni fenomen
- 26 -

130) Dijagnostika UV zracima koristi se u:
a) reumatologiji
b) psihijatriji
c) dermatologiji (gljivi~na oboljenja) i stomatologiji
131) PUVA terapija je:
a) fototerapija kod lupusa
b) terapija UVA zracima preko refleksnih zona
c) terapija psorijaze UVA zracima
132) Op{ta zra~enja UV zracima koriste se kod:
a) intoksikacija i gojaznosti
b) poreme}aja metabolizma azotnih materija
c) poreme}aja metabolizma kalcijuma fosfora, osteoporoza,
osteomalacija, osteomijelitisa...
133) Terapija UV zracima sprovodi se:
a) svakog drugog dana, po~ev{i od biodoze, sukcesivno pove}avaju}i
dnevno trajanje terapije u serijama od 10 – 15 dana
b) jednom nedeljno, po~ev{i od eritemne doze dok ne prestane da se
javlja eritem
c) 2 – 3 puta nedeljno, po~ev{i od hipereritemne doze u serijama od 10
dana
134) Ako se kao odgovor na UV zra~enje javi crvenilo koje se za 24 sata povla~i
bez ljuspanja ko`e, re~ je o:
a) minimalnoj eritemnoj dozi
b) eritemnoj dozi II stepena
c) eritemnoj dozi III stepena
135) Predozirano UV zra~enje izaziva:
na ko`i ___________________________________________________
na o~ima _________________________________________________
op{te zra~enje _____________________________________________
136) Ako se kao odgovor na UV zra~enje javi eritem pra}en svrabom, ose}ajem
pe~enja i jako lju{tenje ko`e, re~ je o:
a) minimalnoj eritemnoj dozi
b) eritemnoj dozi II stepena
c) eritemnoj dozi III stepena
- 27 -

137) Ve{ta~ki izvor IR (infracrvenih) zraka je:
a) kvarc lampa
b) “sollux” lampa
c) bioptron lampa
138) Postoje tri grupe IR zraka (prema talasnoj du`ini):
A od_______________________________ do ___________________________
B od_______________________________ do ___________________________
C od_______________________________ do ___________________________
139) IR zraci su deo elektromagnetnog spektra izme|u:
a) vidljive i UV svetlosti
b) crvene boje vidljive svetlosti i gama zraka
c) crvene boje vidljive svetlosti i mikrotalasa
140) U terapiji se koriste IR zraci do 3000nm, jer zraci ve}e talasne du`ine:
a) budu apsorbovani u vazduhu i nemaju biolo{ko dejstvo
b) imaju kancerogeni efekat
c) subjektivno se lo{e podnose
141) IR zrake emituje:
a) specijalni aparat sa solenoidom
b) svako telo ~ija je temperatura iznad apsolutne nule
c) sonodinator
142) IR zraci imaju:
a) malu talasnu du`inu, veliku frekvenciju, veliku energiju
b) veliku talasnu du`inu, malu frekvenciju, veliku energiju
c) veliku talasnu du`inu, malu frekvenciju, malu energiju
143) IR zrake nazivamo:
a) fototermi~kim
b) hladnim – hemijskim
c) “zracima smrti”
144) Prodornost IR zraka je:
a) 0,5 – 1mm
b) 0,5 – 10mm
c) 5 – 10cm
- 28 -

145) IR zraci pobolj{avaju regeneraciju tkiva time {to pospe{uju:
a) sintezu ATP
b) epitelizaciju tkiva
c) granulaciju tkiva
146) Kao rezultat lokalnog dejstva IR zraka na ko`i se javlja eritem koji je:
a) nehomogen, nejasno ograni~en, nastaje odmah
b) nehomogen, nejasno ograni~en, nastaje posle latentnog intervala
c) homogen, jasno ograni~en, nastaje posle latentnog intervala
147) Na mestu ozra~enom IR zracima nastaje:
__________________________________
__________________________________
__________________________________
__________________________________
148) IR zraci se doziraju:
a) razli~itom ja~inom “sollux” lampe (u vatima)
b) razli~itim rastojanjem od “sollux” lampe do tela
c) razli~itim uglom zra~enja
149) Trajanje IR zra~enja odre|uje se:
a) biodozom
b) tabelarno
c) na osnovu subjektivnog ose}aja bolesnika
150) Dijagnosti~ka primena IR zraka naziva se:
___________________________________________________________________
151) Infracrvena fotografija slu`i za dijagnostikovanje:
a) gljivi~nih oboljenja
b) venske cirkulacije u mle~nim `lezdama, u uterusu posle poro|aja, kod
portalne hipertenzije
c) stadijuma Raynaud-ove bolesti
152) IR zra~enje traje prose~no:
a) 15 – 20 minuta
b) 5 minuta
c) 30 minuta
- 29 -

153) Ako bolesnik u toku terapije ose}a `arenje, treba:
a) objasniti da je to deo terapijskog postupka
b) pove}ati rastojanje od lampe do tela
c) skratiti vreme aplikacije
154) Predozirani IR zra~enje izaziva:
na ko`i _______________________________________________________
na o~ima _____________________________________________________
155) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za IR zrake:
a) uvod u kineziterapiju
b) lezije perifernog motornog neurona
c) drenirani sinuzitis
d) okluzivna arterijska oboljenja
e) anestezija ko`e na termi~ke dra`i
156) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za IR zrake:
a) uvod u kineziterapiju
b) lezije perifernog motornog neurona
c) drenirani sinuzitis
d) okluzivna arterijska oboljenja
e) anestezija ko`e na termi~ke dra`i
157) Koherentnost je osobina:
a) laserske svetlosti
b) te~nosti
c) ~vrstih tela
158) Osobine laserske svetlosti su:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
159) Laserska svetlost nastaje:
a) spontanom emisijom
b) stimulisanom emisijom
c) impulsnom emisijom
- 30 -

160) Stimulisano zra~enje nastaje:
a) prelaskom atoma, molekula, jona iz stanja ni`e u stanje vi{e energije
b) sudarom emitovanih fotona sa ve} pobu|enom ~esticom, tako da se
foton ne apsorbuje nego izaziva umno`avanje fotona istih
karakteristika
c) dovo|enjem energije spolja nekom kvantnom sistemu
161) Koherentnost laserske svetlosti je:
a) mogu}nost fokusiranja u jednu ta~ku
b) jednobojnost
c) fiksirani fazni odnos (ista talasna du`ina, ista faza, isti smer)
162) Aktivno sredstvo lasera slu`i:
a) za umno`avanje fotona
b) kao izvor energije za pobu|ivanje
c) da produ`i put i dejstvo emitovanih fotona
163) Prema agregatnom stanju aktivnog sredstva laseri su:
_________________________________
_________________________________
_________________________________
164) Prema na~inu emitovanja svetlosti laseri su:
_________________________________
_________________________________
165) Prema nameni postoje laseri:
_________________________________
_________________________________
_________________________________
166) Laseri sa koaguliraju}im dejstvom koriste se:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
167) Laser kao hirur{ki skalpel ima slede}e prednosti:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
- 31 -

168) Prodornost biostimulativnog lasera je:
a) 3 – 7cm
b) 3 – 30mm
c) 920nm
169) U fizikalnoj medicini se koriste:
a) poluprovodni~ki laseri
b) gasoviti laseri
c) laseri niske snage
170) Laseri u fizikalnoj medicini:
a) slu`e stimulaciji odre|enih funkcija tkiva
b) poseduju veliku prodornost
c) poseduju mogu}nost kontrolisane destrukcije tkiva
171) Lasersko zra~enje ima slede}a dejstva (navedi bar 4):
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
172) Analgetski efekat lasera obja{njava se:
a) pojavom slobodnih radikala
b) produkcijom beta endorfina i hiperpolarizacijom }elijskih membrana
c) produkcijom endotoksina
173) Pojava endotoksina je:
a) ne`eljeno dejstvo lasera
b) najbitnije terapijsko svojstvo lasera
c) mo`e dovesti do o{te}enja tkiva, ali biti i stimulus za regeneraciju i
revaskularizaciju tkiva
174) Uslov za primenu lasera je:
a) o~uvan integritet ko`e
b) o~uvan senzibilitet za termi~ke dra`i
c) za{trita o~iju terapeuta i bolesnika
175) Navedi (bar 2) mere za{tite vida od laserske svetlosti:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
- 32 -

176) Prostorija u kojoj se koristi biostimulativni laser:
a) mora biti odgovaraju}e obojena i osvetljena
b) mora imati odgovaraju}u temperaturu vazduha
c) mora imati odgovaraju}u vla`nost vazduha
177) Na~ini primene biostimulativnog lasera:
____________________________________
____________________________________
____________________________________
178) Skeniraju}i biostimulativni laser se koristi:
a) na ve}u povr{inu, 15 – 30 minuta
b) 5 minuta na centralnu ta~ku i po 2,5 minuta na okolne ~etiri ta~ke
raspore|ene u obliku krsta
c) na trigger – ta~ke, 3 – 6 minuta na jednu
179) Laseroakupunktura se koristi:
a) na ve}u povr{inu, 15 – 30 minuta
b) 5 minuta na centralnu ta~ku i po 2,5 minuta na okolne ~etiri ta~ke
raspore|ene u obliku krsta
c) na trigger – ta~ke, 3 – 6 minuta na jednu
180) Manuelno (ru~no) laser se koristiti:
a) na ve}u povr{inu, 15 – 30 minuta
b) 5 minuta na centralnu ta~ku i po 2,5 minuta na okolne ~etiri ta~ke
raspore|ene u obliku krsta
c) na trigger – ta~ke, 3 – 6 minuta na jednu
181) Monohromati~nost je:
a) osobina vidljive svetlosti
b) osobina laserske svetlosti
c) usmerenost
182) Vidljiva svetlost je:
a) heterohromatska
b) monohromatska
c) polihromatska
183) Biostimulativni laser:
a) izaziva kontrolisanu destrukciju tkiva (mlade`a, bradavica)
b) ubrzava zarastanje rana
c) spre~ava zarastanje rana
- 33 -

184) Dozirati laser u fizikalnoj medicini zna~i odrediti:
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
185) Frekvencija na biostimulativnim laserima kre}e se:
a) 0 – 6400imp/s
b) 0 – 100imp/s
c) 0 – 250imp/s
186) Bez obzira na na~in primene ukupno trajanje laseroterapije ne treba da pre|e:
a) 5 minuta
b) 15 minuta
c) 30 minuta
187) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za laseroterapiju:
a) akutna zapaljenja
b) rane koje te{ko zarastaju
c) carpal tunel sindrom
d) neuralgija n trigeminusa
e) varicella
188) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za laseroterapiju:
a) pace – maker
b) ablatio retinae
c) zone rasta kostiju kod dece
d) pseudoartroze
e) tromboflebitis
- 34 -

TERMOTERAPIJA
189) Termoterapija je oblast medicine koja se bavi le~enjem bolesnika:
a) dovo|enjem toplote (zagrevanjem)
b) odvo|enjem toplote (hla|enjem)
c) dovo|enjem ili odvo|enjem toplote
190) Toplota je vid:
a) kineti~ke energije
b) hemijske energije
c) elektro-magnetne energije
191) Termoterapija obuhvata:
a) procedure tople diferentne zone
b) procedure tople diferentne zone i procedure hladne diferentne zone
c) procedure hladne diferentne zone
192) Izme|u tople i hladne diferentne zone:
a) nalazi se indiferentna temperatura
b) nalazi se apsolutna nula
c) prestaje svako kretanje ~estica
193) Indiferentna temperatura je toplotno stanje materije koja aplikovana na ko`u
organizma:
a) izaziva vazodilataciju
b) ne izaziva ni ose}aj hladnog ni ose}aj toplog
c) izaziva vazokonstrikciju
194) Indiferentna temperatura ima:
a) prakti~an zna~aj, jer znamo na koju temperaturu treba da ugrejemo
medijum za termoterapiju
b) relativan zna~aj, jer je temperatura na razli~itim delovima tela razli~ita
c) apsolutni zna~aj, jer je temperatura ko`e ista na svim delovima tela
195) Od navedenih medijuma najvi{u indiferentnu temperaturu ima:
a) vazduh
b) voda
c) parafin
- 35 -

196) Osnovni na~ini preno{enja toplotne energije na ljudski organizam su:
a) _____________________________
b) _____________________________
c) _____________________________
197) Toplote nema:
a) na -273 O C
b) na 0 O
c) na svakoj temeperaturi medijuma ni`oj od indiferentne
198) Ta~ka tolerancije je:
a) temperatura na kojoj medijum prelazi u gasovito stanje
b) najvi{i stepen zagrejanosti materije koji jo{ uvek ne pravi {tetne
posledice po organizam
c) najvi{i stepen zagrejanosti materije koja se nalazi u te~nom stanju
199) Ta~ka tolerancije za vazduh je:
a) 30 O C
b) 100 O C
c) 180 O C
200) Specifi~na toplota je:
a) koli~ina toplote izmerena u kalorijama potrebna da se 1gr neke
supstance zagreje za 1 O C
b) koli~ina toplote izmerena u kalorijama potrebna da se 1cm 3 neke
supstance zagreje za 1 O C
c) koli~ina toplote izmerene u kalorijama potrebne da supstanca smanji
zapreminu za 1cm 3
201) Toplotni kapacitet je:
a) koli~ina toplote izmerena u kalorijama potrebna da se 1gr neke
supstance zagreje za 1 O C
b) koli~ina toplote izmerena u kalorijama potrebna da se 1cm 3 neke
supstance zagreje za 1 O C
c) koli~ina toplote izmerene u kalorijama potrebne da supstanca smanji
zapreminu za 1cm 3
202) Prema Want-Hoff – ovom zakonu:
a) brzina hemijskih reakcija je konstanta koja ne zavisi od t O
b) pove}anje t O za 10 O C usporava brzinu hemijskih reakcija zbog
inaktivacije enzimskih procesa
c) pove}anje t O za 10 O C pove}ava brzinu hemijskih reakcija 2 – 3 puta
- 36 -

203) Za supstance koje koristimo u termoterapiji po`eljno je da imaju:
a) visoku ta~ku tolerancije i veliki topolotni kapacitet
b) nisku ta~ku tolerancije i niski toplotni kapacitet
c) nisku ta~ku tolerancije i veliki toplotni kapacitet
204) Najva`niji terapijski efekti toplote na organizam su (navedi najmanje 3):
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
205) Konvekcija je:
a) preno{enje toplote preko medijuma
b) sposobnost konveksnog so~iva da fokusira zrake
c) osobina konveksnog ogledala
206) Konverzija je:
a) pretvaranje toplotne energije u elektri~nu
b) preno{enje toplote preko nekog medijuma
c) pretvaranje elektri~ne energije u toplotnu
207) Konverzijom se:
a) stvara egzogena toplota zagrevanjem tela iznad 0 O C
b) stvara endogena toplota pri dejstvu visokofrekventne struje
c) stvara endogena toplota direktnim kontaktom sa izvorom zra~enja
208) Primeri zagrevanja tela kondukcijom su primena:
a) hidroterapijskih procedura
b) termofora, parafina, peloida, peska...
c) infracrvene lampe
209) Primeri zagrevanaj tela radijacijom su primena:
a) infracrvene lampe
b) parafina, peloida, peska...
c) toplih kupki, toplih obloga...
210) Vazodilatacija tipa aktivne hiperemije koja lokalno nastaje primenom toplote
posledica je:
a) direktnog dejstva toplote na krvne sudove
b) direktnog dejstva toplote na krvne sudove i pove}anja tonusa simpatikusa
c) direktnog dejstva toplote na krvne sudove i pove}anje tonusa
parasimpatikusa
- 37 -

211) Aktivna hiperemija izazvana aplikovanjem toplote na ekstremitet:
a) javlja se isklju~ivo na mestu aplikacije
b) ne postoji na suprotnom kontralateralnom ekstremitetu
c) javlja se i na suprotnom kontralateralnom ekstremitetu
212) Krvni sudovi unutra{njih organa pri lokalnom aplikovanju toplote:
a) reaguju isto kao krvni sudovi ko`e na mestu aplikacije
b) reaguju suprotno od krvnih sudova ko`e na mestu aplikacije
c) reaguju suprotno od krvnih sudova ko`e na mestu aplikacije, osim
krvnih sudova srca i bubrega
213) Suprotno od krvnih sudova ko`e na mestu primene toplote raguju krvni
sudovi:
a) bubrega, slezine i mozga
b) `lezda sa unutra{njim lu~enjem
c) jetre i slezine
214) Spasti~nost se smanjuje:
a) alfa spasti~nost primenom hladne, a gama spasti`nost primenom tople
diferentne zone
b) alfa spasti~nost primenom tople, a gama spasti~nost primenom hladne
diferentne zone
c) primenom toplote spasti~nost se smanjuje, a primenom hladno}e
pove}ava
215) Primenom toplote tonus se smanjuje kod:
a) alfa spasti~nosti
b) beta spasti~nosti
c) gama spasti~nosti
216) Primenom hladno}e tonus se smanjuje kod:
a) alfa spasti~nosti
b) beta spasti~nosti
c) gama spasti~nosti
217) Oblici termoterapije su (navedi 5 oblika):
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
- 38 -

218) Op{ta primena termoterapije dovodi do:
a) pove}anja sr~ane frekvencije, smanjenja krvnog pritiska i
baktericidnog dejstva
b) smanjenja sr~ane frekvencije, pove}anja krvnog pritiska
c) crvenila lica, znojenja, pli}eg ubrzanog disanja
219) Primena endogene toplote:
a) nema prednosti u odnosu na egzogenu
b) ima prednosti u odnosu na egzogenu
c) od egzogene se razlikuje isklju~ivo po na~inu dobijanja, ne po efektima
220) “Suve” termoterapijske procedure su (navedi 3):
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
221) “Vla`ne” termoterapijske procedure su (navedi 3):
_________________________________
_________________________________
_________________________________
222) Lokalna primena toplote dovodi do:
a) vazokonstrikcije koju zamenjuje vazodilatacija
b) vazodilatacije, ubrzanog limfotoka, ubrzanja metaboli~kih procesa
c) ne dovodi do promene na krvnim i limfnim sudovima
223) Lokalna aplikacija toplote u prekordijalnoj regiji:
a) pove}ava sr~anu frekvenciju
b) ne uti~e zna~ajnije na rad srca
c) dovodi do pada krvnog pritiska
224) lokalno primenjena toplota ima:
a) iritativni efekat
b) ne uti~e na bol
c) analgetski efekat
225) Lokalna aplikacija toplote u lumbalnoj regiji:
a) deluje isklju~ivo na krvne sudove ko`e u toj regiji
b) deluje na spazam paraverebralnih mi{i}a, dok na unutra{nje organe
nema uticaja
c) pove}ava diurezu i prokrvljenost bubrega
- 39 -

226) Parafin nanet vi{ekratnim umakanjem dela tela (naj~e{}e {ake ili stopala) je:
a) pakovanje
b) imerzija
c) maska
227) Na~ini aplikovanja parafina (navedi najmanje 3):
_________________________________
_________________________________
_________________________________
228) Baktericidno dejstvo toplote obja{njava se:
a) ubrzanjem fagocitoze
b) usporavanjem metabolizma bakterije
c) smanjenom propustljivo{}u }elijske membrane
229) Parafin je:
a) sme{a ugljovodonika
b) sme{a vulkanskog porekla
c) sme{a lekovitih blata
230) Parafin ima slede}e karakteristike:
a) __________________ toplotni kapacitet
b) __________________ toplotnu provodljivost
c) __________________ ta~ku tolerancije
d) __________________ efekat pri prelazu u ~vrsto stanje
231) “Suvo pakovanje” je:
a) termi~ki izolator koji se stavlja preko aplikovanog parafina, po
skidanju parafina ostaje na tretiranoj regiji jo{ 20 – 30 minuta
b) termi~ki provodnik koji se stavlja preko aplikovanog parafina, po
skidanju parafina ostaje na tretiranoj regiji jo{ 20 – 30 minuta
c) sloj izolatora koji se stavlja izme|u ko`e i parafina, i skida kad i parafin
232) Parafin na ko`u:
a) ne deluje
b) pove}ava njen turgor, trofiku i elasticitet
c) smanjuje njen turgor, trofiku i elasticitet
233) Parafin se aplikuje na ko`u na temperaturi od:
a) 30 O C
b) 60 O C
c) 90 O C
- 40 -

234) U vodenom kupatilu parafin se zagreva na:
a) 38 O C, jer je to ta~ka tolerancije ljudskog organizma
b) 60 O C, jer je to ta~ka tolerancije za parafin
c) 100 O C, da bi isparile eventualno prisutne kapi vode
235) Prose~no trajanje parafinoterapije je:
a) 50 – 60 minuta
b) 10 – 15 minuta
c) 20 – 30 minuta
236) Terapija parafinom traje:
a) 20 – 40 minuta, u serijama od po 10 dana
b) 20 – 40 minuta, “suvo pakovanje” jo{ 20 – 40 minuta, u serijama od po
10 dana
c) 20 – 40 minuta onoliko dana koliko je bolesniku potrebno
237) Parafin se zagreva:
a) direktno na temperaturu 47 – 52 O C
b) direktno, uz dodatak parafinskog ulja
c) direktno, u sudovima sa dvostrukim dnom
238) Ukoliko je indikacija za primenu parafina ograni~ena pokretljivost
(kontraktura) nekog zgloba nastala kao posledica povrede, parafin treba
primeniti:
a) posle kineziterapije, da se relaksira muskulatura posle ve`bi
b) redosled nije bitan
c) pre kineziterapije, da se ubla`i bol, spazam i postigne hiperemija
po`eljna pre ve`banja
239) Upotrebljeni parafin:
a) posle svake aplikacije se baca
b) povremeno se pre~i{}ava filtriranjem i zagrevanjem na 100 O C, a
“osve`ava se” dodavanjem odre|ene koli~ine sve`eg parafina
c) “osve`ava se” dodavanjem parafinskog ulja
240) Bolesnici sa pro{irenim venama na donjim ekstremitetima i gonartrozom:
a) mogu se le`iti primenom parafina na kolena
b) optimalne efekte le~enja posti`u parafinoterapijom
c) ne smeju se le~iti parafinoterapijom
- 41 -

241) Voda u odnosu na parafin ima:
a) ni`u indiferentnu temperaturu
b) vi{u indiferentnu temperaturu
c) istu indiferentnu temperaturu
242) Reumatolo{ka oboljenja le~e se parafinom:
a) u hroni~noj (fazi remisije)
b) u akutnoj (fazi egzarcerbacije)
c) u bilo kojoj fazi bolesti
243) Ta~ka tolerancije za parafin u odnosu na vazduh je:
a) vi{a
b) ista
c) ni`a
244) O`iljne promene na ko`i:
a) le~e se parafinom
b) le~e se parafinom pod uslovom da je integritet ko`e o~uvan
c) ne smeju se le`iti parafinom
245) Parafango je me{avina parafina i:
a) lekovitog blata
b) abiolita vulkanskog porekla
c) peska
246) Bolesnici sa ve{ta~kim kukom:
a) mogu se le~iti parafinom
b) mogu se le`iti parafinom ako ne postoji neka druga kontraindikacija
c) ne smeju se le~iti parafinom
247) Psamoterapija je:
a) terapija vrelim vazduhom
b) terapija toplim peskom
c) terapija lekovitim blatom
248) Hroni~na zapaljenja `enskih polnih organa:
a) mogu se le`iti parafinom
b) mogu se le`iti parafinom osim TBC
c) ne smeju se le`iti parafinom
- 42 -

249) Pored osobina sli~nih parafinu peloid ima:
a) izra`enije kompresivno delovanje
b) trofi~ko dejstvo na mestu aplikacije
c) hemijsko dejstvo na mestu aplikacije
250) “Suvo pakovanje” se primenjuje nakon parafina:
a) da bi se pobolj{ala ekstravazacija
b) samo onda kada pacijent ima i kineziterapiju
c) da bi se izbeglo brzo gubljenje toplote i da bi terapijski efekat bio
izra`eniji
251) Peloidoterapija je primena:
a) lekovitog blata organskog ili neorganskog porekla
b) me{avine parafina i osu{enih algi
c) me{avine osu{enih algi i gline
252) Indikacije za op{tu primenu termoterapije (zaokru`i sve ta~ne odgovore) su:
a) eklampsija
b) intoksikacija solima te{kih metala
c) {log
d) gojaznost
e) generalizovane artroze
253) Kontraindikacije za primenu termoterapije (zaokru`i sve ta~ne odgovore) su:
a) gangrena
b) periferne lezije n facialis-a
c) anestezija na termi~ke dra`i
d) sklonost ka krvarenju
e) gojaznost
254) Indikacije za lokalnu primenu termoterapije (zaokru`i sve ta~ne odgovore) su:
a) hroni~ni drenirani sinuzitis
b) posttraumatska stanja 24 – 48 sati nakon povrede
c) tuberkuloza
d) febrilnost
e) lezije perifernog motornog neurona
255) Krioterapija je:
a) lokalno kori{}enje hladne diferentne zone u terapijske svrhe
b) op{te sni`enje telesne temperature kori{}enjem hladne diferentne zone
c) lokalno kori{}enje loedene vode, kori{}enjem hladne diferentne zone
- 43 -

256) Uslov za primenu krioterapije je:
a) o~uvan senzibilitet za termi~ke dra`i
b) o~uvana Rufinijeva tela{ca
c) o~uvana Krauzeova tela{ca
257) Krioterapiju treba primeniti kod:
a) Mb Raynaud
b) posttraumatskih stanja
c) promrzlina
258) Reumatolo{ka oboljenja:
a) le~e se isklju~ivo procedurama tople diferentne zone
b) le~e se isklju~ivo procedurama hladne diferentne zone
c) mogu se le~iti i procedurama hladne diferentne zone ve} u akutnom
stadijumu
259) Krioterapiju ne smemo primeniti kod:
a) Mb Sudeck
b) bolnih stanja
c) okluzivnih arterijskih oboljenja
260) Navedi na~ine kori{}enja krioterapije (najmanje 3):
_________________________________
_________________________________
_________________________________
261) “Crio Cuff” je:
a) uranjanje elementa u ledenu vodu ili isitnjen led
b) masiranje segmenta kockicom leda
c) istovremena primena hla|enja i kompresije u specijalnim kontejnerima
sa isitnjenim ledom
262) Krioterapija imerzijom se primenjuje:
a) uranjanje elementa u ledenu vodu ili isitnjen led
b) masiranje segmenta kockicom leda
c) istovremena primena hla|enja i kompresije u specijalnim kontejnerima
sa isitnjenim ledom
263) Du`ina trajanja krioterapije zavisi od:
a) dela tela koji se tretira
b) primenjene tehnike aplikacije
c) odabrane indikacije
- 44 -

264) Koja od navedenih tehnika krioterapije mo`e da se koristi i 48 sati
kontinuirano:
a) “Crio Cuff”
b) imerzija
c) ni jedna
265) Krioterapiju ne smemo koristiti kod:
a) gama spasti~nosti
b) te`ih o{te}enja perifernih krvnih sudova
c) sve`ih povreda mekih tkiva
266) Ukoliko se pri imerziji ekstremiteta u ledenu vodu javi porast pritiska (ve}i od
3kPa) treba:
a) skratiti vreme trajanja terapije
b) odlo`iti terapiju do sutradan
c) prekinuti terapiju
- 45 -

HIDROTERAPIJA
267) Indiferentna temperatura vode iznosi:
a) 34 – 36 O C
b) 52 – 54 O C
c) 18 – 20 O C
268) Voda ima _________________ toplotni kapacitet, a _______________
stepen toplotne provodljivosti.
269) Spolja{nja primena vode razli~ite temperature u cilju le~enja je:
a) inhalacija
b) hidroterapija
c) oro{avanje
270) Visok toplotni kapacitet, a nizak stepen toplotne provodljivosti vode zna~e:
a) da se u vodi mo`e apsorbovati mala koli~ina energije i da se sporo ista
energija odaje u okolinu
b) da se u vodi mo`e apsorbovati velika koli~ina energije i da se brzo ista
energija odaje u okolinu
c) da se u vodi mo`e apsorbovati velika koli~ina energije, a da se sporo
ista energija odaje u okolinu
271) Terapija u vodi indiferentne temperature mo`e trajati:
a) 5 – 10 minuta
b) satima
c) do 30 minuta
272) Koje od navedenih procedura pripadaju hidrokineti~kim:
a) galvanska kada
b) komprese
c) pakovanja
d) tu{evi
e) hidrokineziterapija
273) Koje od navedenih procedura pripadaju hidrotermalnim:
a) ~etvoro}elijske kupke
b) obloge
c) kupke
d) biserna kada
e) [kotski tu{
- 46 -

274) Koje od navedenih procedura pripadaju hidrohemijskim:
a) slane kupke
b) Priesnitz oblozi
c) limfna drena`a
d) Crio – Cuff
e) ugljovodoni~ne kupke
275) Polivanja su hidro __________________________________ procedura.
276) [kotski tu{ je hidro _________________________________ procedura.
277) Borova kupka je hidro _______________________________ procedura.
278) Galvanska kada je hidro _____________________________ procedura.
279) Podvodna masa`a je hidro ____________________________ procedura.
280) Po Arhimedovom zakonu telo je olak{ano za zapreminu istisnute vode, pa se u
bazenu osobi sa prelomom:
a) kod nedovoljnog kalusa mo`e dozvoliti oslonac na povre|enu nogu
b) kod nedovoljnog kalusa ne sme dozvoliti oslonac na povre|enu nogu
c) kod nedovoljnog kalusa mo`e dozvoliti oslonac na povre|enu nogu
samo posle osteosinteze
281) Priesnitz oblozi su:
a) topli oblozi
b) hladni oblozi
c) oblozi kod kojih se temperatura postepeno pove}ava
282) Kod sve`ih povreda mekih tkiva:
a) primena svih lokalnih hidroterapija je kontraindikovana
b) ne smeju se koristiti Priesnitz oblozi
c) mogu se koristiti Priesnitz oblozi
283) Koje od navedenih procedura pripadaju hidrohemijskim:
a) podvodna masa`a
b) borove kupke
c) dvo}elijske kadice
d) slane kupke
e) galvanska kada
- 47 -

284) Koje od navedenih procedura pripadaju hidroelektri~nim:
a) slane kupke
b) Priesnitz oblozi
c) limfna drena`a
d) Crio – Cuff
e) ugljovodoni~ne kupke
285) Prema Cordes-u, voda se koristi u 6 hidrotermalnih skala
_________________ i ________ hidrotermalnih skala hladne diferentne
zone, izme|u kojih je voda ___________.
286) Hidroterapijske procedure posebno optere}uju:
a) kardiovaskularni sistem
b) respiratorni sistem
c) digestivni sistem
287) Optere}enje kardiovaskularnog sistema kod primene hidroterapije:
a) ne zavisi od dela tela na koji se hidroterapija primeni
b) ve}e je ako se tretiraju gornji nego donji ekstremiteti
c) ve}e je ako se tretiraju donji nego gornji ekstremiteti
288) Terapija I – IV stepena hidrotermalne skale po Cordes-u:
a) dozira se u satima
b) dozira se u sekundama
c) dozira se u minutima
289) Terapija V – VI stepena hidrotermalne skale po Cordes-u:
a) dozira se u sekundama
b) dozira se i minutima
c) dozira se u satima
290) Fiziolo{ko dejstvo vode ogleda se u dvofaznoj reakciji.
ko`a najpre _______________ usled vazo_____________,
a zatim _________________ usled vazo _____________.
291) Ako hladna voda na ko`u deluje du`e, reakcija je trofazna:
ko`a ______________________ usled _________________________
ko`a ______________________ usled _________________________
ko`a ______________________ usled _________________________
- 48 -

292) Hidroterapijska reakcija je _________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
293) Kod defektne hidroterapijske reakcije:
a) treba smanjiti povr{inu na kojoj se primenjuje hidroterapija ili vreme
aplikacije
b) treba prekinuti hidroterapiju
c) hidroterapija je za tog pacijenta trajno kontraindikovana
294) Kod negativne hidroterapijske reakcije:
a) treba smanjiti povr{inu na kojoj se primenjuje hidroterapija ili vreme
aplikacije
b) treba prekinuti hidroterapiju
c) hidroterapija je za tog pacijenta trajno kontraindikovana
295) Kako deluje voda indiferentne temperature na krvne sudove ko`e __________
296) Prema Dastre – Morat-ovom pravilu krvni sudovi unutra{njih organa reaguju
antagonisti~ki u odnosu na krvne sudove ko`e, osim krvnih sudova:
a) jetre i pankreasa
b) tankog, debelog creva i be{ike
c) bubrega, slezine i mozga
297) Kratkotrajna primena hladne vode na respiratorni sistem:
a) ubrzava i produbljuje disanje
b) usporava disanje i ~ini ga “pli}im”
c) nema uticaja
298) Reakcija nervnog sistema na hidroterapijske procedure:
a) pove}ava se tonus simpatikusa
b) zavisi od temperature, trajanja i ja~ine mehani~kog nadra`aja
c) ne postoji
299) Dozirati hidroterapiju zna~i odrediti:
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
- 49 -

300) Me|u navedenim hidroterapijama zaokru`i op{te:
a) biserna kada
b) oro{avanje
c) podvodna masa`a
d) dvo}elijska kadica
e) sauna
301) Me|u navedenim hidroterapijama zaokru`i lokalne:
a) bazen
b) irigacije
c) [arkov tu{
d) subakvalni ultrazvuk
e) Hauffeove kupke
302) Nakon boravka u sauni primenjuje se tu{iranje:
a) hladnom vodom
b) vodom indiferentne temperature
c) toplom vodom
303) Pravilno primenjena sauna dovodi do:
a) smanjenja naslaga masnog tkiva
b) pove}anja mi{i}ne snage za 25% u roku od nekoliko sati
c) pove}anju mi{i}ne snage za 5% u roku od nekoliko dana
304) Temperatura vazduha u sauni je:
a) 40 - 50 O C uz vla`nost od 10%
b) 100 O C uz vla`nost od 50%
c) 110 - 120 O C uz vla`nost od 2 – 3%
305) Efekti saune su:
a) regulacija metabolizma, funkcije bubrega, krvnog pritiska
b) smanjenje otpornosti prema infekcijama, relaksacija muskulature
c) smanjenje telesne te`ine na ra~un masnih naslaga
306) Hidroterapija je kontraindikovana kod:
a) inkontinencije
b) epilepsije
c) stanja posle apopleksije mozga
d) skolioze
e) infarkta miokarda
- 50 -

307) “Biserna kada”:
a) deluje sedativno i relaksantno
b) deluje nadra`ajno i toniziraju}e
c) poma`e u le~enju nekih ko`nih oboljenja
308) Charcot ([arkoov) tu{ je:
a) lokalna hidroprocedura sa postepenim pove}anjem temperature vode sa
po~etnih 35 – 36 O C na 42 O C
b) hidrokineti~ka procedura gde je pritisak 1 – 3 bara na udaljenosti 2,5 –
3m i postepenim smanjenjem temperature
c) hidrohemijska procedura u kojoj se koristi borna kiselina
309) Ukoliko `elimo da smanjimo hidrostatski pritisak i time da obezbedimo da
bolesnik lak{e podnosi terapiju koristi}emo:
a) [kotski tu{
b) alkalnu kadu
c) “bisernu kadu”
- 51 -

BALNEO, KLIMATO I TALASOTERAPIJA
310) Navedi najmanje 4 ~inioca koji deluju u talasoterapiji:
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
311) Peloidi su:
a) prirodni lekoviti ~inioci tla
b) natalo`ene glinene, ~estice soli, organske i druge materije
c) abioliti vulkanskog porekla
312) Peloidi su:
a) razne vrste muljeva, sapropel, treset, vulkanski, izvorski...
b) sumporoviti, jodni, gvo`|eviti, arsenski...
c) radioaktivni, ugljeno-kiseli, sulfatni, hloridni...
313) Na~in aplikovanja peloida:
a) potrebna koli~ina peloida rashladi se na t O 32 – 34 O C, stavi na foliju u
koju se uvije segment tela
b) na ~ar{av se stavi potrebna koli~ina zagrejanog peloida (t O 42 – 44 O C)
koji se u sloju od 5 – 6cm nanese na telo u trajanju od 15 do 20 minuta
c) u polukupke ili kupke temperature 60 O C uranja se {aka ili stopalo
314) Peloidi se aplikuju:
a) na celo telo
b) na celo telo izuzev glave, vrata i predela srca
c) najvi{e na 200cm 2 povr{ine tela pri jednoj upotrebi
315) Fango je:
a) peloid nastao na dnu slatkovodnih jezera
b) peloid nastao na izvorima sumporovite vode
c) peloid vulkanskog porekla
316) Op{te aplikacije peloida:
a) ~esto se primenjuju, jer su najefikasniji vid primene
b) retko se primenjuju, jer optere}uju kardiovaskularni sistem
c) kombinuju se sa Hauffeovim kupkama
- 52 -

317) Dejstva peloida na organizam su:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
318) Me|u navedenim zaokru`i indikacije z aprimenu peloida:
a) psorijazni artritis
b) kaheksija
c) usporeno stvaranje kalusa
d) varikoziteti
e) adneksitis, sterilitet
319) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za primenu peloida:
a) psorijazni artritis
b) kaheksija
c) usporeno stvaranje kalusa
d) varikoziteti
e) adneksitis, sterilitet
320) Peloidi:
a) ne smeju da se isu{e (jer gube koloidnost), niti smeju da budu izlo`eni
dejstvu vazduha
b) ne smeju da se me{aju sa vodom
c) ne smeju da se zagrevaju
321) Upotreba peloida je:
a) vi{ekratna
b) jednokratna, jer se pripremom i aplikacijom gube svojstva
c) jednokratna ili vi{ekratna u zavisnosti od vrste peloida
322) Osim toplotnog i mehani~kog dejstva peloidi deluju i:
a) neurorefleksno
b) adijabatski
c) hemijski
323) Mineralnim vodama nazivamo vode koje na 1l imaju:
a) 1mg suve supstance (mineralnih sastojaka)
b) 1g suve supstance (mineralnih sastojaka)
c) 10g suve supstance (mineralnih sastojaka)
- 53 -

324) Mineralna voda Bukovi~ke banje je:
a) radioaktivna
b) sumporovita
c) Na - bikarbonatna
325) Klasifikacija mineralnih voda po Kventinu (Quentin) ima 4 grupe:
mineralne vode koje sadr`e ___________________________________
mineralne vode koje sadr`e ___________________________________
mineralne vode koje sadr`e ___________________________________
mineralne vode koje sadr`e ___________________________________
326) Mineralna voda koja sadr`i ~vrste materije ____________________________
___________________________________________________________________
327) Mineralna voda koja sadr`i mikroelemente ____________________________
___________________________________________________________________
328) Mineralna voda koja sadr`i gasove __________________________________
___________________________________________________________________
329) Na~ini primene mineralnih voda su (navedi 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
330) Pijenjem se mineralne vode unose:
a) radi sekretoliti~kog efekta
b) radi delovanja na sekreciju i motilitet digestivnog sistema
c) radi bronhodilatatornog efekta
331) Ugljendioksid iz ugljanokiselih voda dra`i termo i vazoreceptore pa se:
a) ne sme koristiti u hidroterapiji
b) koristi kod osoba sa niskim krvnim pritiskom
c) koristi kod osoba kod kojih je kontraindikovana primena toplote zbog
oboljenja krvnih sudova (atermi~ka vazodilatacija)
332) Atermi~ka vazodilatacija je _____________________________________
___________________________________________________________________
- 54 -

333) Sumporovite vode:
a) deluju nadra`ajno na ko{tanu sr` i podsti~u eritropoezu
b) ne smeju se koristiti kod bolesnika koji imaju ko`ne bolesti ili na drugi
na~in o{te}en integritet ko`e
c) deluju keratoliti~ki, pa se koriste u le~enju psorijaze, ekcema i nekih
dermatitisa
334) Talasoterapija je:
a) le~enje visokofrekventnom strujom - kratkotalasnom dijatermijom
b) le~enje infracrvenim kratkim talasima
c) le~enje priodnim lekovitim ~iniocima mora i primorja
335) Talasoterapija je:
a) profilakti~ko sredstvo u nastanku osteoporoze
b) terapijsko sredstvo u nastanku osteoporoze
c) i profilakti~ko i terapijsko sredstvo u nastanku osteoporoze
336) Mineralne vode su _______________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
337) Kod obliteriraju~ih oboljenja perifernih arterija:
a) koristi primena ugljeno-kiselih kupki
b) kontraindikovana je primena ugljeno-kiselih kupki
c) ne postoji mogu}nost fizikalnog le~enja
338) Radioaktivne vode:
a) se ne smeju koristiti (emituju alfa zrake)
b) se mogu koristiti samo na izvorima
c) se mogu koristiti maksimalno 7 – 10 dana godi{nje
339) Sulfatne vode:
a) deluju keratoliti~ki
b) deluju na endokrine `lezde i ko{tanu sr`
c) deluju na sekreciju `eluca, peristaltiku creva, oticanje `u~i
340) Hidrokarbonatne vode:
a) deluju keratoliti~ki
b) stimuli{u ertitropoezu
c) koriste se u le~enju digestivnih oboljenja i deluju diureti~ki
- 55 -

341) “Divlje” (akratoterme) vode:
a) su tople vode (iznad 20 O C) sa malim sadr`ajem rastvorenih materija
b) su hladne vode (ispod 10 O C) sa malim sadr`ajem rastvorenih materija
c) su hladne vode (ispod 10 O C) sa visokim sadr`ajem rastvorenih materija
342) Primorska klima deluje na:
a) rad tiroidne i paratiroidnih `lezda
b) rad slezine
c) kardiovaskularni sistem
d) smanjenje nivoa kalcijuma i fosfora u krvi
e) metabolizam
343) Na kardiovaskularni sistem primorska klima:
a) ne deluje
b) smanjuje frekvenciju ,a pove}ava snagu sr~ane kontrakcije
c) pove}ava frekvenciju, a smanjuje snagu sr~ane kontrakcije
344) Na respiratorni sistem primorska klima:
a) ne deluje
b) pove}ava frekvenciju, a smanjuje amplitudu respiracije
c) smanjuje frekvenciju, a pove}ava amplitudu respiracije
345) Na rad `lezda sa unutra{njim lu~enjem primorska klima:
a) ne deluje
b) stimuli{e aktivnost tiroidne i paratiroidnih `lezda
c) deluje inhibitorno na aktivnost tiroidne i paratiroidnih `lezda
346) Na metabolizam primorska klima:
a) ne uti~e
b) deluje stimulativno
c) deluje inhibitorno
347) Aerosol terapija je _______________________________________________
___________________________________________________________________
348) Uno{enje u organizam dispergovanih ~estica lekovitih supstanci udisanjem
naziva se:
a) oro{avanje
b) aerojonoterapija
c) aerosol terapija
- 56 -

349) Za aerosol terapiju naj~e{}e se koriste (navedi bar 3 grupe lekova):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
350) Aerojonoterapija je ____________________________________________
___________________________________________________________________
- 57 -

ELEKTRODIJAGNOSTIKA
351) Ufizikalnoj medicini koriste se slede}e elektrodijagnosti~ke metode:
___________________________________elektrodijagnostika
__________________________________________________
odre|ivanje krive ____________________________________
odre|ivanje indeksa __________________________________
elektro ____________________________________________
352) Elektrodijagnosti~ke metode omogu}avaju da se:
ustanovi postojanje __________________________________
objektivizira ________________________________ o{te}enja
utvr|uje ___________________________________ oporavka
prati i kontroli{e_____________________________________
precizno odrede parametri za ___________________________
353) Klasi~ne (osnovne) elektrodijagnosti~ke metode su:
a) klasi~na ED, hronaksimetrija i I/T kriva
b) detekciona i stimulaciona EMG
c) odre|ivanje somatosenzornih evociranih potencijala (SSEP), vizuelnih,
auditivnih...
354) Elektrodijagnostika u u`em smislu ispituje nadra`ljivost:
a) neurona i sinapse
b) nerva i mi{i}a
c) perifernog motornog neurona
355) Elektrodijagnostika (ED) u u`em smislu ispituje nerv i mi{i}:
a) impulsima i merenjem hronaksije
b) u miru i nadra`ene
c) isprekidanom galvanskom i neofaradskom strujom
356) Jednosmerna struja u elektrodijagnostici koristi parametre:
a) trajanje impulsa 1000ms, pauze 2000ms
b) trajanje impulsa 500ms, pauze 1000ms
c) trajanje impulsa 10ms, pauze 20ms
357) Niskofrekventna naizmeni~na struja u elektrodijagnostici koristi:
a) eksponencijalne impulse 2ms, pauze 5ms
b) eksponencijalne impulse 1ms, pauze 20ms
c) eksponencijalne impulse 10ms, pauze 10ms
- 58 -

358) U klasi~noj ED redosled iaspititvanja je:
a) prvo neofaradskom pa isprekidanom galvanskom strujom
b) prvo isprekidanom galvanskom strujom pa neofaradskom
c) nebitan
359) Normalna reakcija na dra`enje motornih nerava je:
a) tetani~ka reakcija pri dra`enju impulsnom galvanskom strujom,
pojedina~na kontrakcija pri dra`enju neofardskom strujom
b) pojedina~na (kloni~na) reakcija pri dra`enju impulsnom galvanskom
strujom, tetani~ka kontrakcija pri dra`enju neofaradskom strujom
c) kontrakcija pri dra`enju impulsnom galvanskom strujom, relaksacija
pri dra`enju neofardskom strujom
360) U klasi~noj ED dra`i se prvo:
a) motorna ta~ka mi{i}a impulsnom galvanskom strujom
b) motorna ta~ka mi{i}a, pa motorna ta~ka nerva
c) motorna ta~ka nerva, pa motorna ta~ka mi{i}a
361) Odgovor koji se tra`i pri klasi~noj elektrodijagnostici je:
a) najmanja ja~ina struje koja izaziva minimalnu, okom vidljivu
kontrakciju
b) brzina mi{i}ne kontrakcije
c) postojanje ili odsustvo kontrakcije
362) U klasi~noj ED redosled ispitivanja je:
a) prvo motorna ta~ka mi{i}a impulsnom galvanskom strujom
b) prvo na motornoj ta~ki nerva, pa na motornoj ta~ki mi{i}a
c) prvo na motornoj ta~ki mi{i}a, pa na motornoj ta~ki nerva
363) U klasi~noj ED “direktnim” nazivamo dra`enje preko:
a) bipolarne tehnike
b) motorne ta~ke nerva
c) motorne ta~ke mi{i}a
364) Najva`nije promene u klasi~noj elektrodijagnostici (ED) su (pru`aju najvi{e
podataka):
_______________________________
_______________________________
- 59 -

365) Neuropraksija je:
a) najlak{i i prognosti~ki najpovoljniji stepen o{te}enja PMN kod koga
nema anatomskog o{te}enja, postoji samo poreme}aj provodljivosti
b) prekid mijelinskog omota~a perifernog nerva
c) najte`i i prognosti~ki najnepovoljniji stepen o{te}enja PMN, kod koga
postoji o{te}enje i aksona i omota~a
366) Neurotmeza je:
a) najlak{i i prognosti~ki najpovoljniji stepen o{te}enja PMN kod koga
nema anatomskog o{te}enja, postoji samo poreme}aj provodljivosti
b) prekid mijelinskog omota~a perifernog nerva
c) najte`i i prognosti~ki najnepovoljniji stepen o{te}enja PMN, kod koga
postoji o{te}enje i aksona i omota~a
367) Klasi~nu ED odre|ujemo:
a) sa zdrave pa sa obolele strane
b) sa obolele pa sa zdrave strane
c) samo sa obolele strane
368) Klasi~na ED odre|uje:
a) sposobnost zdravog mi{i}a da se prilagodi na impulse postepenog
porasta intenziteta
b) stepen o{te}enja neuromi{i}nog aparata i diferencijalnu dijagnozu
mijogenih od neurogenih o{te}enja
c) odnos intenziteta struje potrebnog za kontrakciju mi{i}a i vremena u
kome se kontrakcija ostvaruje
369) Dra`enje preko motorne ta~ke nerva nazivamo:
a) monopolarnim
b) direktnim
c) indirektnim
370) Pri regeneraciji nerva prvo se javlja adekvatan odgovor na:
a) impulsni galvansku struju
b) neofaradsku struju
c) na obe struje istovremeno
371) Nadr`aljivost neofardskom strujom javlja se kod lezije PMN:
a) posle nadra`ljivosti na impulsnu galvansku
b) posle pojave voljnih pokreta
c) pre pojave voljnih pokreta
- 60 -

372) Odgovor na dra`enje neofaradskom strujom kod lezije PMN:
a) ima prognosti~ki zna~aj ako je odre|ena reobaza
b) ima prognosti~ki zna~aj ako je odre|ena hronaksija
c) nema prognosti~ki zna~aj
373) Kvalitativne i kvantitativne promene koje nastaju pri o{te}enju PMN
~ine ___________________________________________________________
374) Elektrodegenerativnu reakciju ~ine:
a) kvalitativne i kvantitativne promene koje nastaju pri o{te}enju PMN
b) kvantitativne promene koje nastaju pri o{te}enju PMN pri odgovoru na
galvansku struju
c) kvalitativne promene koje nastaju pri o{te}enju PMN pri odgovoru na
galvansku struju
375) Elektrodegenerativna reakcija mo`e biti:
a) produ`ena i skra}ena
b) delimi~na potpuna i apsolutna
c) reverzibilna i ireverzibilna
376) Kvantitativne promene nadra`ljivosti u toku klasi~ne ED na oboleloj strani
kod lezije perifernog motornog neurona:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
377) Hipoekscitabilnost zna~i da je potreban:
a) ve}i intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija nego sa
zdrave strane
b) manji intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija nego sa
zdrave strane
c) isti intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija kao sa zdrave
strane
378) Hiperekscitabilnost zna~i da je potreban:
a) ve}i intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija nego sa
zdrave strane
b) manji intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija nego sa
zdrave strane
c) isti intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija kao sa zdrave
strane
- 61 -

379) Anekscitabilnost zna~i da je potreban:
a) ve}i intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija nego sa
zdrave strane
b) manji intenzitet struje da bi se izazvala mi{i}na kontrakcija nego sa
zdrave strane
c) ni najve}i intenzitet struje koji bolesnik podnosi ne daje mi{i}nu kontrakciju
380) Kvalitativne promene nadra`ljivosti u toku klasi~ne ED na oboleloj strani kod
lezije perifernog motornog neurona:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
381) Remakova kontrakcija je:
a) spora, crvuljasta mi{i}na kontrakcija
b) tetani~ka kontrakcija koja traje sve vreme dok proti~e galvanska struja
c) pomeranje motorne ta~ke distalno prema tetivi
382) Galvanotoni~na kontrakcija je:
a) spora, crvuljasta mi{i}na kontrakcija
b) tetani~ka kontrakcija koja traje sve vreme dok proti`e galvanska struja
c) pomeranje motorne ta~ke distalno prema tetivi
383) Longitudinalna (Erb-ova) kontrakcija je:
a) spora, crvuljasta mi{i}na kontrakcija
b) tetani~ka kontrakcija koja traje sve vreme dok proti`e galvanska struja
c) pomeranje motorne ta~ke distalno prema tetivi
384) Inverzija polova (inverzija formule) u ED je:
a) pojava da je potreban ve}i intenzitet struje za zatvaranje katode nego
anode
b) pojava da je potreban ve}i intenzitet struje za zatvaranje anode nego
katode
c) izjedna~avanje intenziteta struje potrebnih da se zatvore katoda i anoda
385) Mijasteni~na (D`olijeva) reakcija, javlja se kod miasteniae, a sastoji se u:
a) izra`enom hipoekscitabilitetu za faradsku i galvansku struju
b) brzom iscrpljivanju snage mi{i}ne kontrakcije
c) usporenoj dekontrakciji mi{i}a (kontrakcija traje i po prestanku
dra`enja strujom)
- 62 -

386) Mijatoni~na reakcija, javlja se kod miasteniae, a sastoji se u:
a) izra`enom hipoekscitabilitetu za faradsku i galvansku struju
b) brzom iscrpljivanju snage mi{i}ne kontrakcije
c) usporenoj dekontrakciji mi{i}a (kontrakcija traje i po prestanku
dra`enja strujom)
387) U klasi~noj ED uvek se ispituje odgovor prvo na neofaradsku, pa na impulsnu
galvansku struju zato {to:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
388) Osim kod prave Remakove reakcije, sporu mi{i}nu kontrakciju (koja podse}a
na Remakovu) mo`emo dobiti kod (navedi najmanje 2):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
389) Ako kod periferne oduzetosti postoje klini~ki znaci, a ne postoji
elektrodegenerativna reakcija (EDR) zaklju~ujemo:
a) da je u pitanju poreme}aj nervne provodljivosti i o~ekujemo oporavak
za 2- 4 nedelje
b) da postoji o{te}enje aksona, bez promena na nervnom omota~u i da
o~ekujemo oporavak za 6 – 12 meseci
c) da ED nije korektno ura|ena
390) Nalaz apsolutne EDR govori da oporavak:
a) o~ekujemo za 1 – 3 meseca
b) o~ekujemo za 3 – 6 meseci
c) uop{te ne o~ekujemo
391) Nalaz lake (parcijalne) EDR govori da oporavak:
a) da je u pitanju poreme}aj nervne provodljivosti i o~ekujemo oporavak
za 2- 4 nedelje
b) da postoji o{te}enje aksona, bez promena na nervnom omota~u i da
o~ekujemo oporavak za 6 – 12 meseci
c) da ED nije korektno ura|ena
- 63 -

392) Nalaz delimi~ne EDR govori da oporavak:
a) o~ekujemo za 1 – 3 meseca
b) o~ekujemo za 3 – 6 meseci
c) uop{te ne o~ekujemo
393) Nalaz kompletne EDR govori da oporavak:
a) o~ekujemo za 1 – 3 meseca
b) o~ekujemo za 3 – 6 meseci
c) uop{te ne o~ekujemo
394) EDR se javlja kod:
a) oboljenja perifernog motornog neurona
b) oboljenja centralnog motornog neurona
c) oboljenja samog mi{i}a
395) Ako je jedina promena u ED hipo ili hiperekscitabilnost u motornoj ta~ki
nerva, bez promene u motornoj ta~ki mi{i}a, uz fiziolo{ke vrednosti
hronaksije re~ je o:
a) apsolutnoj EDR
b) lakoj EDR
c) kompletnoj EDR
396) Ako se izgubi nadra`ljivost na neofaradsku struju i na motornoj ta~ki nerva i
na motornoj ta~ki mi{i}a, a na impulsnu galvansku struju registrujemo
kvalitativne promene (Remak, inverzija formule), uz produ`enu hronaksiju u
ED nalazu re~ je:
a) apslutnoj EDR
b) lakoj EDR
c) kompletnoj EDR
397) Ako u ED ne dobijamo odgovor ni na impulsnu galvansku ni na neofaradsku
struju re~ je o:
a) apsolutnoj EDR
b) lakoj EDR
c) kompletnoj EDR
398) Nedostaci klasi~ne ED (navedi bar 3) su:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
- 64 -

399) Hronaksimetrija je_____________________________________________
___________________________________________________________
400) Hronaksija je:
a) najkra}e vreme trajanja impulsne jednosmerne struje da ja~inom
dvostruke reobaze izazove minimalnu kontrakciju
b) najdu`e vreme trajanja impulsne jednosmerne struje da ja~inom
dvostruke reobaze izazove minimalnu kontrakciju
c) najmanji intenzitet impulsne jednosmerne struje da ja~inom dvostruke
reobaze izazove minimalnu kontrakciju
401) Hronaksiju merimo u:
a) sekundama
b) milisekundama
c) milimetrima
402) Za zdrav nerv i mi{i}, hronaksija je:
a) do 100ms
b) do 1s
c) do 1ms
403) Hronaksija je dopunska ED metoda koja od nastanka lezije:
a) uvek prati nalaz klasi~ne ED
b) do 6 meseci prati nalaz klasi~ne ED
c) do 18 meseci prati nalaz klasi~ne ED
404) Reobaza je:
a) najkra}e vreme trajanja jednosmerne impulsne struje da ja~inom od
1000 ms izazove okom vidljivu kontrakciju
b) najdu`e vreme potrebno da se impulsnom galvanskom strujom
definisanih parametara (1000ms impuls, 2000ms pauza) izazove
minimalna kontrakcija
c) minimalni intenzitet impulsne galvanske struje definisanih parametara
(1000ms impuls, 2000ms pauza) potreban da izazove minimalnu
kontrakciju
405) Pojava da nerv i mi{i} koji on o`iv~ava imaju pribli`no istu hronaksiju naziva
se:
a) izohronizam
b) izometrija
c) izotropizam
- 65 -

406) Izohronizam je _______________________________________________
___________________________________________________________
407) Kod o{te}enja PMN hronaksija je:
a) skra}ena
b) produ`ena
c) neizmenjena
408) Produ`ena hronaksija govori:
a) isklju~ivo o leziji PMN
b) ~esto o leziji PMN, ali je mogu}a i u nekim drugim oboljenjima i
stanjima
c) da je po~eo oporavak PMN
409) Hronaksija je u skladu sa stepenom o{te}enaj PMN:
a) nikad
b) ponekad
c) uvek
410) Koli~nik izme|u pragovne ja~ine eksponencijalnih impulsa i pravouglih
impulsa je:
a) indeks konvertibiliteta
b) indeks izohronizma
c) indeks akomodabiliteta
411) Indeks akomodabiliteta ima vrednosti kod zdravog:
a) 3 – 6
b) 0 – 1
c) 50 - 100
412) Indeks akomodabiliteta 1 (jedan) zna~i:
a) o~uvanost neuromuskularnog aparata
b) gubitak akomodacione sposobnosti
c) izohronizam
413) Odre|ivanje pragovne ja~ine pravouglih i trouglih impulsa u zavisnosti od
vremena trajanja prikazuje:
a) hronaksimetrija
b) indeks akomodabiliteta
c) kriva I/T
- 66 -

414) Kriva I/T:
a) za eksponencijalne impulse ima oblik parabole, za pravougle oblik
hiperbole, u prve 2/3 su paralelne, u tre}oj 1/3 kriva za eksponencijalne
se “udaljava” od apscise
b) za eksponencijalne impulse nalazi se ispod krive za pravougle impulse;
seku se u tre}oj tre}ini grafikona
c) za eksponencijalne impulse ima oblik hiperbole, za pravougle oblik
parabole; u prve 2/3 su paralelne, a u tre}oj tre}ini kriva za pravougle
se pribli`ava apscisi
415) Kod lezije PMN na I/T krivoj:
a) nema promena u odnosu na I/T krivu zdrave osobe
b) obe krive se pomeraju u desno i na gore
c) obe krive se pomeraju u levo i na dole uz prekide u njihovom toku
416) Kod regeneracije PMN na I/T krivoj:
a) nema promena u odnosu na I/T krivu zdrave osobe
b) obe krive se pomeraju u desno i na gore
c) obe krive se pomeraju u levo i na dole uz prekide u njihovom toku
417) I/T kriva zdrave osobe:
a) identi~na je za trougle i ~etvorougle impulse, a razlikuje se samo po
intenzitetu
b) pokazuje isprekidanu liniju za trougle i kontinuiranu za ~etvorougle
impulse
c) dobijena trouglim impulsima bitno se razlikuje od one dobijene
~etvorouglim impulsima
418) Kod zdravog mi{i}a u miru EMG pokazuje:
a) monofazne potencijale
b) bifazne potencijale
c) elektri~nu ti{inu
419) Kod zdravog mi{i}a pri minimalnoj voljnoj kontrakciji EMG pokazuje:
a) me{avinu mono, bi i trofaznih potencijala
b) polifazne potencijale
c) elektri~nu ti{inu
420) Kod zdravog mi{i}a pri maksimalnoj voljnoj kontrakciji EMG pokazuje:
a) me{avinu mono, bi i trofaznih potencijala
b) polifazne potencijale
c) veliki broj akcionih potencijala koji se slivaju (slika interferencije)
- 67 -

421) Patolo{ki EMG registruje se:
a) pri o{te}enju PMN
b) kod primarnih mi{i}nih oboljenja
c) i kod jednih i kod drugih
422) Potencijali koji se registruju EMG pre pojave voljnog pokreta, a ukazuju na
mogu}nost oporavka nazivaju se:
a) nascentni potencijali
b) fibrilacioni potencijali
c) denervacioni potencijali
423) Registrovanje akcionih potencijala EMG dok mi{i} miruje:
a) ukazuje na mogu}nost oporavka
b) patolo{ki su nalaz
c) fiziolo{ki su nalaz
424) Kod lezije PMN I/T kriva:
a) pomera se na dole i u levo
b) pomera se na gore i u desno
c) nema svrhe da se ispituje
425) I/T krivu treba raditi:
a) samo jednom kod bolesnika sa lezijom CMN ili PMN
b) svakih 14 dana kod bolesnika sa lezijom CMN ili PMN, pogotovo ako
se o~ekuje reinervacija
c) samo u slu~ajevima kad se klasi~na ED i klini~ki nalaz ne uklapaju
426) Nedostaci dijagnostike I/T krivom (navedi najmanje 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
427) Metoda registrovanja bioelektri~ne aktivnosti akcionih potencijala mi{i}a
specijalnim instrumentima povezanim sa iglenim elektrodama je:
a) elektromiografija (EMG)
b) elektrodermatometrija
c) galvanopalpacija
- 68 -

428) Parametri akcionih potencijala koji se analiziraju kod EMG su:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
429) U klasi~noj EMG (detekcionoj) akcioni potencijali mi{i}a registruju se:
a) u miru i posle stimulacija spolja{njim dra`ima
b) u miru, pri laganoj, umerenoj i maksimalnoj kontrakciji
c) otkrivanjem bolnih zona kod bolnih sindroma
430) Fascikulacije u EMG:
a) uvek su lo{ prognosti~ki znak
b) ukazuju na te{ka miogena oboljenja
c) mogu biti benigne (pu{a~i, neuroti~ari...)
431) Fascikulacije su _________________________________________________
______________________________________________________________
432) SDP (spori denervacioni potencijali) u EMG:
a) uvek su patolo{ki znak
b) mogu biti bez klini~kog zna~aja (pu{a~i, neuroti~ari...)
c) ukazuju na proces regeneracije
433) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za EMG:
a) sclerosis multiplex
b) ulcus ventriculi sanguinis
c) miastenia gravis
d) polineuritis i radiculitis
e) tireotoksikoza
434) Terminalna latenca je_____________________________________________
______________________________________________________________
435) Terminalna latenca je produ`ena:
a) lumbalnih radikulopatija
b) sindroma karpalnog tunela
c) lezija pl. brachialis-a
436) Stimulaciona EMG:
a) registruje odgovore u mi{i}ima dobijene dra`enjem PMN
b) je sinonim za detekcionu EMG
c) registruje postoje}e akcione potencijale mi{i}a
- 69 -

437) Somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP) su _____________________
___________________________________________________________
438) Registrovanje prolaznog elektri~nog odgovora centralnog nervnog sistema na
dra`enje perifernih nerava predstavlja odre|ivanje:
a) somatosenzornih evociranih potencijakla (SSEP)
b) terminalne latence
c) stimulacione elektromiografije
439) Kod SSEP nervi se dra`e elektri~nim impulsima:
a) dugog trajanja i supramaksimalne ja~ine
b) kratkog trajanja i supramaksimalne ja~ine
c) kratkog trajanja i minimalne ja~ine
440) Pri registrovanju SSEP naj~e{}e se dra`e:
a) columna dorsalis
b) n. ulnaris na gornjim, n. femoralis na donjim ekstremitetima
c) n. medianus na gornjim, n. tibialis na donjim ekstremitetima
441) Pomo}u SSEP mo`e se izra~unati:
a) vreme provo|enja impulsa u pojedinim delovima CNS
b) najoptimalniji parametri za elektrostimulaciju
c) vreme provo|enja impulsa od mesta dra`enja do mi{i}a
442) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za odre|ivanjew SSEP:
a) sclerosis multiplex
b) paraliza n. facialis-a
c) koma
d) cerebro-vaskularni insult
e) tumori mozga
- 70 -

ELEKTROTERAPIJA
443) Elektricitet se koristi u terapijske svrhe od:
a) I veka p.n.e.
b) od otkri}a Galvanija 1790. godine
c) od otkri}a Faradey-a i Tesle
444) Elektri~nu struju sa~injavaju:
a) slobodni molekuli u provodniku
b) kovalentno vezani joni u provodniku
c) slobodni elektroni u provodniku
445) Struja prolazi kroz:
a) provodnike
b) izolatore
c) i kroz provodnike i kroz izolatore (zavisno od vrste struje)
446) Jednosmerna struja te~e:
a) od katode ka anodi
b) od anode ka katodi
c) od proksimalne ka distalnoj elektrodi
447) Da li je struja jednosmerna ili naizmeni~na zavisi od toga da li menja:
a) smer i napon
b) smer i ja~inu
c) smer i otpor
448) Dijadinami~ne struje su:
a) naizmeni~ne niskofrekventne struje
b) jednosmerne impulsne struje
c) naizmeni~ne srednjefrekventne struje
449) Kratkotalasna dijatermija je:
a) niskofrekventna struja
b) srednjefrekventna naizmeni~na struja
c) visokofrekventna struja
450) Koje od navedenih elektroterapija pripadaju jednosmernim impulsnim strujama:
a) sinusne modulisane struje
b) neofaradska struja
c) dijadinami~ne struje
- 71 -

d) interferentne struje
e) eksponencijalni impulsi
451) Koje od navedenih elektroterapija pripadaju visokofrekventnim strujama:
a) d’ Arsonval-ove struje
b) kratkotalasna dijaternija
c) ruska stimulacija
d) TENS
e) mikrotalasi
452) Niskofrekventne naizmeni~ne struje imaju frekvencije
___________________________________________________________
453) Visokofrekventne naizmeni~ne struje imaju frekvenciju
___________________________________________________________
454) Visoko frekventne struje:
a) prvenstveno se koriste u dijagnosti~ke svrhe
b) ne mogu da izazovu depolarizaciju i ne deluju nadra`ajno
c) mogu da izazovu depolarizaciju i deluju nadra`ajno
455) Nisko i srednjefrekventne struje deluju prvenstveno _________________,
a visokofrekventne struje deluju prvenstveno________________________
456) Kojom od navedenih struja ne mo`emo izazvati mi{i}nu kontrakciju:
a) RS (ritam sinkope)
b) eksponencijalnim impulsima
c) TENS (transkutanom elektri~nom neuralnom stimulacijom)
457) Specijalni oblici primene galvanske struje su:
a) neofaradska struja
b) Kowarschik-ova struja
c) Leduck-ova struja
d) negativna elektroliza
e) elektroforeza
458) Kod primene galvanske struje ispod anode nastaje:
a) vazodilatacija
b) pove}anje edema
c) vazokonstrikcija
d) analgezija
e) smanjenje edema
- 72 -

459) Kod primene galvanske struje ispod katode nastaje:
a) vazodilatacija
b) pove}anje edema
c) vazokonstrikcija
d) analgezija
e) smanjenje edema
460) Chatzky-ev ([ackijev) ogled pokazuje:
a) da se u kolu galvanske struje joni kre}u nejednakim brzinama
b) da je u biljni organizam galvanskom strujom mogu}e uneti KJ
transkutano
c) da su tkiva elasti~nija posle primene galvanske struje zbog
nagomilavanja vode
461) Hitorf-ov ogled pokazuje:
a) da se u kolu galvanske struje joni kre}u nejednakim brzinama
b) da je u biljni organizam galvanskom strujom mogu}e uneti KJ
transkutano
c) da su tkiva elasti~nija posle primene galvanske struje zbog
nagomilavanja vode
462) Leduck-ov ogled pokazuje:
a) da primena galvanske struje ne izaziva mi{i}nu kontrakciju
b) da KTD zagreva tkiva i organe
c) da se lekovi mogu transkutano uneti u `ive organizme i da pri tome ne
menjaju svoja farmakolo{ka dejstva
463) Izme|u ko`e bolesnika i elektroda pri kori{}enju galvanske struje stavlja se:
a) vi{estruka nakva{ena gaza
b) vi{estruka suva gaza
c) perforirana poveska
464) Oblik elektri~ne energije koja u odre|enom vremenskom intervalu ne
menja smer i ja~inu naziva se _______________________________________
___________________________________________________________
465) Pri galvanizaciji izme|u anode i tela stavlja se nakva{ena gaza da bi se
spre~ilo:
a) hemijsko delovanje NaOH (kolikvaciona nekroza)
b) hemijsko delovanje HCl (koagulaciona nekroza)
c) termi~ko dejstvo struje
- 73 -

466) Pri galvanizaciji izme|u katode i tela bolesnika stavlja se nakva{ena gaza da
bi se spre`ilo:
a) jonsko delovanje
b) hemijsko delovanje HCl (koagulaciona nekroza)
c) hemijsko delovanje NaOH (kolikvaciona nekroza)
467) Primarno (fizi~ko) dejstvo galvanske struje je:
a) jonsko
b) termi~ko
c) simpatikoliti~ko
468) Sekundarno (fiziolo{ko) dejstvo galvanske struje na vazomotore ispoljava se
kao:
a) vazokonstrikcija ispod katode, vazodilatacija ispod anode
b) vazokonstrikcija ispod anode, vazodilatacija ispod katode
c) vazodilatacija ispod obe elektrode
469) Sekundarno (fiziolo{ko) dejstvo galvanske struje na tonus mi{i}a ispoljava se
kao:
a) nema promene tonusa
b) pove}anje tonusa ispod anode
c) sni`enje tonusa ispod katode
470) Sekundarno (fiziolo{ko) dejstvo galvanske struje na modulaciju bola ispoljava
se kao:
a) analgezija ispod anode, iritacija ispod katode
b) analgezija ispod katode, iritacij aispod anode
c) analgezija ispod obe elektrode, izra`enija ispod anode
471) Dugotrajna hiperemija izazvana galvanizacijom posebno dobar efekat ima na
trofiku tkiva {to je va`no u le~enju:
a) tromboza
b) dermatitisa i dermatoza
c) oduzetosti perifernog motornog neurona
472) Pre postavljanja elektroda za galvansku struju treba proveriti:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
- 74 -

473) Maksimalna gustina struje kod galvanizacije je:
a) 0,1 – 0,5mA/cm 2
b) 1 – 5A/cm 2
c) ne odre|uje se
474) Stanja posle CVI zahtevaju da kod primene galvanizacije:
a) katoda bude proksimalno, anoda distalno
b) anoda bude proksimalno, katoda distalno
c) polo`aj elektroda nije bitan, jer ure|aj sadr`i komutator
475) Tehnika po Bourginon-u je:
a) galvanizacija kod hemiplegi~ara (sa inverznim rasporedom elektroda)
b) jedna od tehnika galvanizacije (transobikularna)
c) jedna od tehnika mehanoterapije
476) Primena jednosmerne (galvanske) struje za kontrolisanu destrukciju tkiva
kausti~nim efektom negativnog pola za uklanjanje ne`eljenih dlaka,
bradavica, ko`nih izraslina naziva se
___________________________________________________________
477) Specijalni oblik primene galvanske struje za sterilizaciju kanala korena zuba i
aplikovanog dela zuba naziva se:
a) sonoforeza
b) negativna elektroliza
c) jonoforeza
478) Prednostima elektroforeze lekova smatramo (navedi bar 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
479) Nedostacima elektroforeze lekova smatramo (navedi bar 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
480) Elektroforeza vazodilatatora indikovana je kod:
a) gljivi~nih oboljenja ko`e
b) adneksita i parametrita
c) Mb Raynaud, akrocijanoze
- 75 -

481) Elektroforeza KJ indikovana je kod:
a) o`iljaka i kontraktura
b) neurotmesis
c) sclerosis multiplex
482) Nedostatak elektroforeze lekova je:
a) {to se ne zna koli~ina unetog leka
b) {to su joni leka manje aktivni od jona unetih na druge na~ine
c) {to joni leka menjaju farmakolo{ka dejstva
483) Primena galvanske struje je indikovana:
a) u elektrodijagnostici
b) kod hemiplegi~ara
c) kod febrilnosti
d) kod lokalnih akutnih zapaljenja
e) kod bolesnika sa gonartrozom
484) Primena galvanske struje je kontraindikovana:
a) u de~jem uzrastu
b) kod prisustva metala u strujnom kolu
c) kod sklonosti krvarenju
d) kod hemiplegi~ara
e) kod postojanja ko`nih oboljenja na mestu aplikacije
485) “Inverzna” galvanizacija koristi se kod:
a) Mb Raynaud
b) hipertrihoze
c) stanja posle CVI
486) Ako se lek unosi elektroforezom:
a) identi~no deluje kao taj lek unet na drugi na~in
b) aktivniji je od tog leka unetog na drugi na~in, jer postoji sinergisti~ki
efekat galvanske struje
c) manje je aktivan od tog leka unetog na drugi na~in, jer postoji
antagonisti~ki efekat galvanske struje
487) Elektroforezom se mo`e uneti:
a) samo lek rastvorljiv u vodi i disociran na jone u vodenom rastvoru
b) bilo koji lek
c) lek ~ija aktivna komponenta nosi negativno naelektrisanje
- 76 -

488) Lek koji se unosi elektroforezom nanosi se na elektrodu:
a) suprotnog naelektrisanja od jona aktivne supstance
b) istog naelektrisanja kao {to su joni aktivne supstance
c) bilo koju elektrodu
489) Novocain, ~ija je aktivna komponenta pozitivno naelektrisana, unosi se
elektroforezom sa:
a) bilo koje elektrode
b) katode (negativne elektrode)
c) anode (pozitivne elektrode)
490) Kalijum jodid, ~ija je aktivna komponenta negativno naelektrisana, unosi se
elektroforezom sa:
a) bilo koje elektrode
b) katode (negativne elektrode)
c) anode (pozitivne elektrode)
491) Thiomucasa, ~ija je aktivna komponenta negativno naelektrisana, unosi se
elektroforezom sa:
a) bilo koje elektrode
b) katode (negativne elektrode)
c) anode (pozitivne elektrode)
492) U slu~aju pojave alergije na mestu aplikovanja KJ elektroforezom treba:
a) prekinuti terapiju KJ, aplikovati na ko`u lek protiv alergije
b) elektrode postaviti na regiju bez alergije
c) uneti KJ na drugi na~in
493) Vreme trajanja elektroforeze zavisi:
a) od vrste leka koji se unosi
b) individualno je, i izra~unava se za svakog pacijenta
c) od rasporeda elektroda (longitudinalno, transferzalno)
494) Du`ina tretmana kod elektroforeze:
a) zavisi od vrste leka koji se unosi
b) mogu}a sve do izle`enja pacijenta
c) 10 – 15 dana
495) Kod primene galvanizacije doziramo:
a) ja~inu struje (u mA), vreme trajanja (u minutima) i du`inu aplikacije
b) gustinu struje (mA/cm 2 ), ja~inu struje (u mA) i napon
c) broj mA/min i du`inu aplikacije (koliko dana traje terapija)
- 77 -

496) Pri prolasku galvanske struje kroz ~ove~je telo kretanje jona iz tkiva ka
elektrodi nazivamo:
a) elektroforeza
b) elektrosukcija
c) elektrodisekacija
497) Pri prolasku galvanske struje kroz ~ove~je telo kretanje jona od elektroda ka
tkivima nazivamo:
a) elektroforeza
b) elektrosukcija
c) elektrodisekacija
498) Analgetski efekat ispod anode kod stabilne galvanizacije obja{njava:
a) kompeticija izme|u mijelinizovanih i nemijelinizovanih vlakana
b) smanjenje tonusa parasimpatikusa i pove}anje kiselosti
c) smanjenje tonusa simpatikusa i smanjenje kiselosti
499) Dobri provodnici elektri~ne energije su:
a) krv, limfa, parenhimatozni organi i mi{i}i
b) masno tkivo, tetive, kosti i nervi
c) ro`asti sloj suve ko`e, nokti i kosa
500) Lo{i provodnici elektri~ne energije su:
a) krv, limfa, arenhimatozni organi i mi{i}i
b) masno tkivo, tetive, kosti i nervi
c) ro`asti sloj suve ko`e, nokti i kosa
501) Struju uop{te ne provode:
a) krv, limfa, arenhimatozni organi i mi{i}i
b) masno tkivo, tetive, kosti i nervi
c) ro`asti sloj suve ko`e, nokti i kosa
502) Anelektronus je ______________________________________________
Katelektronus je ______________________________________________
503) Aneforeza je _________________________________________________
Kataforeza je_________________________________________________
504) Simpatikoliti~ko dejstvo kod dijadinami~nih struja ima modulacija:
a) DF (diphase fixe)
b) RS (rhytme syncope)
c) LP (longues periodes)
- 78 -

505) Analgetsko dejstvo kod dijadinami~kih struja imaju:
a) LP i RS
b) CP, LP i MF
c) RS i DF
506) RS (rhytme syncope) dijadinami~nih struja deluje:
a) analgetski
b) simpatikoliti~ki
c) stimulativno na kontrakcije ve}ih mi{i}nih grupa (koje imaju o~uvanu
inervaciju)
507) Spazmoliti~ki efekat kod dijadinami~nih struja ima:
a) MF i RS
b) RS i CP
c) CP i LP
508) Kod dijadinami~nih struja baza je ________________________________
___________________________________________________________
509) Primena dijadinami~nih struja kontraindikovana je kod:
a) postojanja defekta ko`e na mestu aplikovanja
b) bolesnika sa pace - maker-om
c) dece kod koje nije zavr{en rast
510) Aparat za galvansku struju mora da ima:
a) kondenzator
b) ozna~ene polove
c) trasformator
511) Pri uklju~ivanju u strujno kolo SG pacijenta treba:
a) postepeno privikavati na sve ve}e intenzitete struje
b) {to br`e uklju~ivati u strujno kolo da bi se izbegle neprijatne senzacije
c) intenzitet struje treba postepeno poja~avati da bi se izbegle neprijatne
senzacije
512) Leduc-ove struje su:
a) impulsne galvanske struje
b) kondenzatorske struje
c) niskofrekventne naizmeni~ne struje
- 79 -

513) “Ultrareis” nazivamo:
a) isprekidanu kratkotalasnu dijatermiju
b) impulse galvanske struje male amolitude koji su ispod praga
pobu|ivanja motornih neurona
c) Bernard – ove struje
514) Leduc-ove struje su:
a) trapezoidni impulsi trajanja 20ms, sa pauzom 50ms
b) trougli impulsi trajanja 10 ms, sa pauzom od 20ms
c) pravougli impulsi trajanja 2ms, sa pauzom 5ms
515) Analgetski efekat jednosmerne struje posti`e se:
a) uvek ispod anode
b) zavisi od vrste struje (kod SG ispod anode, kod Leduc ispod katode)
c) uvek ispod katode
516) Analgetski efekat kod Leduc-ovih struja ima:
a) katoda
b) anoda
c) obe elektrode
517) DF (diphase fixe) su modulacija dijadinami~nih struja:
a) impulsa trajanja 10ms me|usobno odvojenih pauzama od 10ms
b) impulsa trajanja 10ms bez pauza izme|u
c) rastu}ih impulsa koji traju 10s, sa pauzom izme|u od 5s
518) MF (monophase fixe) su modulacija dijadinami~nih struja:
a) impulsa trajanja 10ms me|usobno odvojenih pauzama od 10ms
b) impulsa trajanja 10ms bez pauza izme|u
c) rastu}ih impulsa koji traju 10s, sa pauzom izme|u od 5s
519) CP (courtes periodes) su modulacija dijadinami~nih struja:
a) impulsa trajanja 10ms me|usobno odvojenih pauzama od 10ms
b) periode DF i MF koji se smenjuju svake sekunde
c) periode DF u trajanju od 10ms, koji se smenjuju sa periodom MF u
trajanju od 5s
520) LP (longues periodes) su modulacija dijadinami~nih struja:
a) impulsa trajanja 10ms me|usobno odvojenih pauzama od 10ms
b) periode DF i MF koji se smenjuju svake sekunde
c) periode DF u trajanju od 10ms, koji se smenjuju sa periodom MF u
trajanju od 5s
- 80 -

521) RS (rhytme syncope) su modulacija dijadinami~nih struja:
a) perioda MF koji traju 1s i pauze izme|u njih od 1s
b) perioda DF i MF koji se smenjuju svake sekunde
c) perioda DF i MF koji se smenjuju sa pauzama od 5s
522) MF dijadinami~kih struja deluje:
a) izrazito analgetski ispod anode
b) izrazito analgetski ispod katode
c) izrazito analgetski ispod obe elektrode (apolarni princip)
523) CP dijadinami~ka struja deluje:
a) analgetski, vazodilatatorno, relaksantno, resorptivno
b) simpatikoliti~ki
c) na kontrakcije mi{i}a sa o~uvanom inervacijom
524) Trajanje procedure kod dijadinami~nih struja je:
a) 15 – 20 minutadnevno
b) do 6 minuta dnevno
c) do 12 minuta dnevno
525) Elektrostimulacija je ___________________________________________
___________________________________________________________
526) Ako je snaga mi{i}a ispod “3” po manuelnom mi{i}nom testu indikovana je:
a) elektrostimulacija
b) kineziterapija
c) elektrostimulacija i kineziterapija
527) Ako je snaga mi{i}a iznad “3” po manuelnom mi{i}nom testu indikovana je:
a) elektrostimulacija
b) kineziterapija
c) elektrostimulacija i kineziterapija
528) Elektrostimulacija se primenjuje radi odr`avanja ____________________
mi{i}a, tj. radi ___________________________________________________
529) Kojim parametrima impulsa se izaziva kontrakcija zdravog mi{i}a:
tajanje __________________________
ja~ina___________________________
pauza ___________________________
- 81 -

530) Motorna ta~ka mi{i}a je:
a) mesto gde nerv ulazi u mi{i}
b) mesto gde je nerv najpovr{niji u odnosu na ko`u
c) mesto gde nerv izlazi iz mi{i}a
531) Motorna ta~ka nerva je:
a) mesto gde nerv ulazi u mi{i}
b) mesto gde je nerv najpovr{niji u odnosu na ko`u
c) mesto gde nerv izlazi iz mi{i}a
532) Intencione ve`be su ___________________________________________
___________________________________________________________
533) Intencione ve`be se izvode:
a) pre elektrostimulacije
b) posle elektrostimulacije
c) istovremeno sa elektrostimulacijom
534) Elektrostimulacija po~inje ______________________________________,
a zavr{ava se ____________________________________________________
535) Da li }e izazvati pojedina~ne (kloni~ke) ili tetani~ke kontrakcije mi{i}a zavisi
od:
a) frekvencije impulsa
b) ja~ine impulsa
c) stepena o{te}enja mi{i}a
536) Glatki mi{i}i imaju elektrofiziolo{ka svojstva kao:
a) zdravi popre~no-prugasti mi{i}i
b) potpuno denervisani popre~no-prugasti mi{i}a
c) sr~ani mi{i}
537) Glatki mi{i}i stimuli{u se:
a) impulsima od 10ms, sa pauzom od 20ms
b) impuslima od 125ms, sa pauzom od 250ms
c) impulsima od 500ms, sa pauzom od 2000ms
538) Eksponencijalne struje:
a) selektivno dra`e samo odu`ete mi{i}e
b) ne izazivaju mi{i}nu kontrakciju
c) dra`e i zdrave i bolesne mi{i}e
- 82 -

539) Kada za elektrostimulaciju koristimo impulsnu galvansku struju biramo:
a) trapezoidne impulse
b) trougle impulse
c) ~etvorougle impulse
540) Eksponencijalnim strujama nazivaju se:
a) tetani~ne kontrakcije paraliti~ne muskulature
b) tetani~ne kontrakcije inaktivitetno atrofi~ne muskulature
c) pojedina~ne kloni~ne kontrakcije pareti~ne i paraliti~ne muskulature
541) U le~enju perifernih oduzetosti eksponencijalnim strujama izazivamo:
a) bezbolno i selektivno dra`enje oduzetih mi{i}a koji su izgubili
sposobnost akomodacije
b) bezbolno i neselektivno dra`enje oduzetih mi{i}a koji su sa~uvali
sposobnost akomodacije
c) bolno i selektivno dra`enje oduzetih mi{i}a koji su izgubili sposobnost
akomodacije
542) U odnosu na dra`enje ~etvorouglim impulsima, dra`enje trouglim impulsima
ima prednost u le~enju perifernih oduzetosti zato {to je:
_______________________________
_______________________________
543) Elektrostimulacija kod pareti~ne ili paraliti~ne muskulature v{i se:
a) svakodnevno dok mi{i} na manuelnom mi{i}nom testu ne dostigne
ocenu “5”
b) svakodnevno dok mi{i} na manuelnom mi{i}nom testu ne dostigne
ocenu “3”
c) u serijama od po 10 dana, sa pauzama od 10 dana izme|u serija, dok na
manuelnom mi{i}nom testu ne dostigne ocenu “3”
544) [to je o{te}enje PMN ve}e, potrebno je u elektrostimulaciji koristiti:
a) impulse du`eg trajanja sa pauzom bar dvostruko du`om od impulsa
b) impulse kra}eg trajanja, sa pauzom bar dvostruko du`om od impulsa
c) impulse kra}eg trajanja, dok trajanje pauze nije faktor od zna~aja
545) Najte`a o{te}enja PMN le~e se eksponencijalnim strujama sa trajanjem
impulsa:
a) 125ms, sa pauzom 250ms
b) 500ms (i vi{e), sa pauzom 1000ms
c) 10ms impuls, 20ms pauza
- 83 -

546) Inaktivitetna atrofija je indikacija za primenu:
a) neofaradske struje
b) pravouglih impulsa
c) modulisanih struja
547) Eksponencijalnim strujama stimuli{e se:
a) i glatka i popre`no-prugasta muskulatura
b) samo popre~no-prugasta muskulatura
c) samo glatka muskulatura
548) Elektrostimulacija debelog creva indikovana je kod:
a) dijareje
b) obstipacije
c) nikad nije indikovana
549) Optimalno je da broj kontrakcija i trajanje pauza izme|u njih pri
elektrostimulaciji:
a) odredimo individualno
b) odredimo na osnovu hronaksimetrije
c) bude {to ve}i a pauze {to du`e
550) Elektrofiziolo{ke osobine glatke muskulature su:
sni`ena _________________________
_____________________refrakternost
gubitak _________________________
551) Kod elektrostimulacije ja~ina impulsa treba da bude:
a) maksimalna koju bolesnik mo`e da izdr`i
b) takva da izazove dovoljno sna`nu kontrakciju
c) takva da izazove minimalnu kontrakciju
552) Monopolarna tehnika elektrostimulacije koristi se kod stimulacije mi{i}a:
a) lica i {ake
b) glatkih mi{i}a
c) popre~no-prugastih mi{i}a
553) Ekstenzori {ake stimuli{u se u polo`aju:
a) pronacije
b) izme|u pronacije i supinacije
c) supinacije
- 84 -

554) Peronealna muskulatura stimuli{e se:
a) katodom na dorzumu stopala
b) anodom iznad glavice fibule
c) katodom iznad glavice fibule
555) Elektrostimulacijom tibijalne muskulature dobija se:
a) palmarna fleksija stopala
b) plantarna fleksija stopala
c) ekstenzija stopala
556) Da bi se elektrostimulacijom dobila abdukcija ramenog zgloba elektrode treba
postaviti na:
a) m. ilipsoas
b) m. biceps brachii
c) m. deltoideus
557) Kod bipolarne tehnike elektrostimulacije:
a) obe elektrode se stavljaju prema mi{i}nim pripojima na podjednakoj
udaljenosti od {ematske motorne ta~ke
b) manja elektroda se stavlja iznad {ematske motorne ta~ke
c) manja elektroda se stavlja iznad {ematske motorne ta~ke
558) Kod Sp oblika elektrostimulacije:
a) impuls traje 10ms, pauza 20ms
b) impuls traje 250ms, pauza 500ms
c) impuls traje 500ms, pauza 2000ms
559) Kod E 1 oblika elektrostimulacije:
a) impuls traje 10ms, pauza 20ms
b) impuls traje 250ms, pauza 500ms
c) impuls traje 500ms, pauza 2000ms
560) Kod E 2 oblika elektrostimulacije:
a) impuls traje 10ms, pauza 20ms
b) impuls traje 250ms, pauza 500ms
c) impuls traje 500ms, pauza 2000ms
561) Akomodacija je _____________________________________________ ,
a ima je ________________________________________________ mi{i}
- 85 -

562) Niskofrekventne naizmeni~ne struje su:
_______________________________
_______________________________
563) Osnovno dejstvo TENS (transkutane elektri~ne neuralne stimulacije) je:
a) antiinflamatorno
b) spazmoliti~ko
c) analgetsko
564) TENS je skra}enica za:
a) transkutanu elektri~nu neuralnu stimulaciju
b) transorbitalnu elektri~nu nadra`ajnu stimulaciju
c) transcervikalnu elektronsku neuronsku sumaciju
565) TENS je:
a) metoda stimulacije regeneracije nerava dra`enjem ko`e elektri~nom
strujom
b) metoda le~enja bola elektri~nim dra`enjem senzitivnih zavr{etaka u
ko`i
c) modulacija dijadinami~nih struja
566) TENS je vrsta:
a) dijatermije
b) fulguracije
c) impulsnih struja
567) TENS terapija koristi:
a) naizmeni~nu visokofrekventnu struju
b) impulse koji su pravougli, monofazni ili bifazni, 2 – 200Hz
c) impulse koji su trapezoidni ili trougli 500 – 1000Hz
568) Endogeni epioidi su:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
569) Receptori za koje se vezuju endogeni epioidi su:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
- 86 -

570) Nemijelinskim C vlaknima:
a) prenosi se akutni, brzi bol
b) prenosi se hroni~ni bol
c) ne prenosi se bol
571) Tankim A vlaknima:
a) prenosi se akutni, brzi bol
b) prenosi se hroni~ni bol
c) ne prenosi se bol
572) Teorija kontrole ulaza bola (The Gate Control Theory of Pain), koja centralnu
ulogu daje odnosu u kompeticiji izme|u tankih i debelih nervnih vlakana
obja{njava mehanizam:
a) ruske stimulacije
b) ritma sinkope (RS)
c) TENS
573) Vrata (“gate”) za prenos bolnih impulsa nalaze se:
a) u kori velikog mozga
b) u gelatinoznoj supstanci zadnjih rogova ki~mene mo`dine
c) u prednjim rogovima produ`ene mo`dine
574) TENS izaziva lu~enje u mozgu i ki~menoj mo`dini:
a) endogenih epioida: beta endorfina, enkefalina, dinorfina
b) egzogenih albumina: mi, kapa i delta
c) endogenih transmitera: nor-adrenalina i adrenalina
575) Efekat TENS obja{njava se:
a) “zatvaranjem vrata” selektivnim dra`enjem debelih nervnih vlakana
b) “otvaranjem vrata” selektivnim dra`enjem tankih nervnih vlakana
c) “zatvaranjem vrata” neselektivnim dra`enjem nervnih vlakana
576) Kod TENS terapije elektrode:
a) ne dodiruju ko`u
b) koriste se dve elektrode
c) koriste se ~etiri elektrode
577) Koja od navedenih stanja predstavljaju indikaciju za primenu TENS terapije:
a) opekotine
d) sportske povrede
b) psorijaza
e) postoperativni bolovi
c) fantomski bol
- 87 -

578) Faradska struja:
a) ima simetri~nu pozitivnu i negativnu fazu jednog ciklusa, a ciklusi su
regularni
b) ima asimetri~nu pozitivnu i negativnu fazu jednog ciklusa, a ciklusi su
iregularni
c) ima simetri~nu pozitivnu i negativnu fazu jednog ciklusa, a ciklusi se
ponavljaju 100 puta u sekundi
579) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za primenu neofaradske struje:
a) elektrodijagnostika
b) enuresis nocturna
c) histerija
d) pseudoartroze
e) koksartroza
580) Faradska struja ima frekvenciju:
a) do 10Hz
b) do 100Hz
c) do 1000Hz
581) Neofaradska struja je:
a) struja iregularnog ciklusa sa asimetrijom pozitivne i negativne faze
b) struja koja nastaje naizmeni~nim otvaranjem i zatvarnjem strujnog kola
u primarnom kalemu
c) jednosmerna impulsna struja sa trajanjem 1ms impuls, 20ms pauza
582) Kada se koristi u klasi~noj elektrodijagnostici neofaradska struja se
primenjuje:
a) stabilno
b) labilno
c) monopolarno
583) Neofaradska struja deluje nadra`ajno na senzitivne i motorne nerve i u
zavisnosti od priemnjenog intenziteta izaziva:
a) kontrakciju sa usporenom relaksacijom
b) trnjenje – tetani~ku kontrakciju – bol
c) mravinjanje – kloni~ku kontrakciju - relaksaciju
584) Modulacije su ________________________________________________
___________________________________________________________
- 88 -

585) Broj modulacija je obi~no:
a) 50 – 100 u minuti
b) 250 – 500 u minuti
c) 6 – 30 u minuti
586) Struje srednje frekvence su:
_______________________________
_______________________________
587) Interferentne struje su:
a) niskofrekventne struje nastale superpozicijom srednjefrekventnih
b) srednjefrekventne struje nastale superpozicijom niskofrekventnih
c) srednjefrekventne struje dobijene iz dva nezavisna izvora
588) Najizra`eniji simpatikoliti~ki efekat imaju IFS:
a) 3900Hz
b) 100Hz konstantno
c) 1 – 10Hz
589) Kod interferentnih struja:
a) elektrode se stavljaju tako da katoda bude iznad tkiva na koje delujemo
b) tkivo na koje delujemo stavlja se izme|u anode i katode
c) elektrode se stavljaju na temena zami{ljenog ~etvororugla, a tkivo na
koje delujemo na mesto preseka dijagonala
590) Zvonaste elektrode IFS ~esto se kombinuju sa:
a) impulsima polusinusoidnog oblika
b) limfnom drena`om
c) vakuum masa`om
591) Kod IFS frekvencija u jednom strujnom kolu je konstantna i iznosi 4000Hz
dok je u drugom strujnom kolu:
a) 4000 – 4100Hz ili 3900 – 4000Hz
b) 0 – 100Hz
c) 1 – 1000Hz
592) Procedura kod primene IFS traje:
a) 5 – 7 minuta dnevno
b) 15 – 20 minuta dnevno
c) jednu ili vi{e vremenskih jedinica od pola sata
- 89 -

593) Interferentne struje deluju (navedi najmanje 3 razli~ita dejstva):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
594) IFS (interferentne struje):
a) poma`u kod psihijatrijskih poreme}aja na nivou neuroza
b) stimuli{u zarastanje kostiju i regeneraciju nerava
c) spre~avaju inaktivitetnu atrofiju
595) Kod primene interferentnih struja potrebno je dozirati:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
596) Vi{estruko nakva{ene gaze nije neophodno koristiti kod primene:
a) ruske stimulacije
b) Leduck-ove struje
c) interferentnih struja
597) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za primenu IFSa:
a) tromboflebitis
b) kontrakture
c) ve{ta~ki kuk u strujnom kolu
d) metal u strujnom kolu
e) pace - maker
598) Metalni implantati ne predstavljaju kontraindikaciju za primenu IFS jer nema:
a) zagrevanja
b) superpozicije
c) elektrolize
599) Elektrode za primenu IFS mogu biti:
a) staklene i gumene
b) ~etvoropolarne i osmopolarne
c) vakuum i plo~aste
600) Izbor elektroda kod primene IFS odre|uje:
a) indikacija
b) regija na kojoj se elektrode postavljaju
c) uzrast bolesnika
- 90 -

601) Koje dejstvo IFS }e dominirati (analgetsko, simpatikoliti~ko, trofi~ko) zavisi
od odabira:
a) frekvencije
b) ja~ine struje
c) du`ine trajanja procedure
602) Izra`eno trofi~ko dejstvo ima}e IFS ako ih primenimo:
a) pomo}u jastu~astih dvopolarnih elektroda
b) sa frekvencijom 1 – 1000Hz
c) pomo}u vakuum elektroda
603) Me|u nevedenim zaokru`i indikacije za primenu IFS:
a) cervikalni i lumbalni sindrom
b) parotitis
c) MbSudeck
d) bakterijske infekcije
e) stanje posle povrede mekih tkiva
604) U akutnoj fazi Mb Sudeck (stadijum zapaljenja) treba primeniti:
a) KTD pomo}u staklenih elektroda
b) pravougle impulse trajanja 1000ms
c) IFS 100Hz konstantno
605) Naizmeni~ne struje niske frekvencije koje nastaju endogeno u tkivima
superpozicijom srednjefrekventnih struja iz dva samostalna strujna kola
su ___________________________________________________________
606) IFS primenjujemo:
a) onoliko dugo koliko su potrebne, jer izostaje privikavanje tkiva
b) u serijama od po 7 dana
c) u serijama od po 10 dana
607) Naizmeni~ne struje sinusoidnog oblika modulisane u serije impulsa
frekvencije 10 – 150Hz nazivaju se __________________________________
___________________________________________________________
608) Dubina modulacije kod “ruske stimulacije” govori o:
a) nemodulisanim impulsima izme|u modulacija
b) dubini na koju prodiru impulsi u tkivo
c) rastojanju na kom struja postaje modulisana
- 91 -

609) Ruska stimulacija deluje:
a) simpatikoliti~ki i vazodilatatorno
b) vazodilatatorno, analgetski i trofi~ki
c) gangliotropno i neurotropno
610) Jedna serija le~enja ruskom stimulacijom sastoji se:
a) od onoliko procedura koliko je bolesniku potrebno, jer nema adaptacije
tkiva
b) 7 procedura koje traju 6 – 9 minuta dnevno
c) od 10 do 15 procedura, koje traju 5 – 15 minuta dnevno
611) Dubina modulacije od 100% kod ruske stimulacije zna~i da u intervalima
izme|u modulacija:
a) nema struje
b) struja im amplitudu jednaku ½ amplitude impulsa
c) struja ima amplitudu dvostruko ve}u od amplitude impulsa
612) Dubina modulacije od 50% kod ruske stimulacije zna~i da u intervalima
izme|u modulacija:
a) nema struje
b) struja im amplitudu jednaku ½ amplitude impulsa
c) struja ima amplitudu dvostruko ve}u od amplitude impulsa
613) Visokofrekventne struje imaju:
a) nadra`ajni efekat
b) jonski efekat
c) toplotni efekat
614) Toplota nastala u tkivima preko visokofrekventnih struja je:
a) endogena
b) egzogena
c) konduktivna
615) Koja od navedenih struja pripada visokofrekventnim:
a) Leduck-ove struje
b) mikrotalasi
c) sinusne modulisane struje
616) D’arsonval-izacija je:
a) vrsta modulisanih struja
b) transorbikularna galvanizacija
c) oblik visokofrekventne struje
- 92 -

617) Me|unarodno usvojen termin za primenu visokofrekventnih struja je:
a) dijatermija
b) dijapazon
c) dijatermokoagulacija
618) Fuko-ove struje su:
a) struje koje stvaraju magnetno polje
b) ne`eljeno dejstvo ultrazvuka
c) vrtlo`ne struje kod KTD-a
619) Elektrode za dobijanje elektromagnetnog (indukcionog) zagrevanja kod KTD
su:
a) monoda i minoda
b) anod ai katoda
c) tanjiraste ili gumene
620) Da bi se KTD-om tkiva zagrejala dublje i sna`nije ka tom delu tela elektroda
treba da bude (u odnosu na drugu elektrodu):
a) ve}a i na manjem rastojanju
b) manja i na ve}Em rastojanju
c) manja i na manjem rastojanju
621) KTD se dozira prema:
a) frekvenciji struje
b) ja~ini struje
c) subjektivnom ose}aju bolesnika
622) Osobe sa ugra|enim pace – maker-om:
a) ne smeju u}i u prostoriju u kojoj je aparat za KTD
b) ne mogu imati terapiju KTD
c) mogu se le~iti KTD
623) Oligotermi~ka doza zna~i da bolesnik u toku terapije KTD-om:
a) ne ose}a toplotu
b) ose}a sasvim slabu toplotu
c) ose}a toplotu na vi{e mesta na telu
624) Kod primene kratkih talasa kondenzatorskim elektrodama najvi{e se zagreva:
a) krvotok i limfotok
b) mi{i}i i unutra{nji organi
c) ko`a, potko`no masno tkivo i kosti
- 93 -

625) Kod primene kratkih talasa solenoid elektrodama najvi{e se zagreva:
a) krvotok i limfotok
b) mi{i}i i unutra{nji organi
c) ko`a, potko`no masno tkivo i kosti
626) Pri prolasku elektri~ne struje oko indukcionih elektroda nastaje:
a) magnetno polje
b) vrtlo`no polje
c) elektri~no polje
627) Monoda i minoda su:
a) solenoid elektrode razli~ite veli~ine
b) kondenzatorske elektrode razli~ite veli~ine
c) tanjiraste elektrode razli~ite veli~ine
628) Efekti KTD su:
aktivna______________________________u tkivima
pove}an krvotok i ____________________________
stimulacija____________________________ procesa
stimulacija____________________________ procesa
__________________ stati~ko i baktericidno dejstvo
smanjenje __________________________________
smanjenje povi{enog_____________________ mi{i}a
629) U toku terapije KTD-om bolesnik:
a) ne sme da skida ode}u sa tretiranog dela tela
b) ne mora da skida ode}u sa tretiranog dela tela
c) treba da skida ode}u sa tretiranog dela tela
630) KTD je kontraindikovana:
a) u trudno}i
b) kod febrilnosti
c) kod maligniteta
d) kosd prisustva metala
e) kod svih navedenih stanja
631) Kontraindikacija za primenu KTD je:
a) kontraktura zgloba nastala posle traume
b) hroni~na upala `enskih polnih organa
c) stanje posle osteosinteze butne kosti
- 94 -

632) Endogena toplota u odnosu na egzogenu:
a) deluje du`e i na dublje polo`ena tkiva
b) deluje kra}e i na tkiva na povr{ini
c) razlikuje se isklju~ivo po na~inu dobijanja
633) Dubina dejstva kod primene KTd menja se:
a) promenom frkevencije struje
b) promenom rastojanja izme|u elektrode i tkiva i veli~ine elektrode
c) promenom ja~ine struje
634) U terapiji KTD naj~e{}e se koristi:
a) atermi~ka doza
b) hipertermi~ka doza
c) oligotermi~ka doza
635) Dopuni: u terapiji KTD razlikuju se 4 doze:
___________________________________ termi~ka
oligo ______________________________________
__________________________________________
___________________________________ termi~ka
636) Ako se kratki talasi primenjuju u obliku serije impulsa iza kojih sledi duga
pauza, tokom koje se stvorena toplota odvodi cirkulacijom govorimo o
___________________________________________________________
637) Impulsna kratkotalasna dijatermija je primena kratkih talasa
___________________________________________________________
638) Visokofrekventnim nazivamo struje:
a) preko 100000Hz
b) preko 1000Hz
c) preko 10000Hz
639) Naizmeni~ne struje karakteri{e promena ___________________________
i __________________________________________________________
640) Visokofrekventne struje imaju:
a) jonski efekat
b) toplotni efekat
c) mali jonski, a veliki toplotni efekat
- 95 -

641) Visokofrekventne struje su:
_______________________________
______________________ dijatermija
________________ talasna dijatermija
________________ talasna dijatermija
mikro___________________________
642) Eksperiment koji pokazuje termi~ko dejstvo VFS je:
a) [ackijev (Chatzky)
b) Ledukov (Leduck)
c) [lifakeov (Schlifahe)
643) KTD koristi:
a) talasne du`ine od 222,12m i 111,06m
b) talasne du`ine od 22,12m i 11,06m
c) talasne du`ine od 2,12m i 1,06m
644) KTD koristi frekvencije:
a) 22,12MHz i 11,06MHz
b) 207,12MHz i 113,56MHz
c) 27,12MHz i 13,56MHz
645) Konduktivna struja najbolje zagreva ko`u i masno tkivo, a nastaje:
a) trenjem jona
b) orijentacijom dipola
c) kondukcijom
646) Vrtlo`ne struje najbolje zagrevaju mi{i}e, a nastaju:
a) kondenzacijom
b) elektromagnetnom indukcijom
c) polarizacijom
647) KTD je kontraindikovan u oblasti ginekologije:
a) samo u toku trudno}e i menstruacije
b) kod svih ginekolo{ki oboljenja
c) samo ko dakutnih i specifi~nih ginekolo{kih oboljenja u toku trudno}e
i menstruacije
648) Primarni i sekundarni sterilitet mogu se le~iti:
a) impulsima od 1000ms, sa pauzom od 2000ms
b) KTD-om
c) Leduck-ovim strujama
- 96 -

649) Sinuzitis je:
a) indikacija za primenu KTD
b) indikacija za primenu KTD ako je dreniran
c) kontraindikacija za primenu KTD
650) Primena KTD zahteva:
a) o~uvan senzibilitet za termi~ke dra`i
b) o~uvane kuti – visceralne reflekse
c) postojanje hemoragijske dijateze
651) Magnetron je ure|aj za dobijanje:
a) ultrakratkih talasa
b) magnetnih talasa
c) mikrotalasa
652) Odnos zagrevanja masnog i mi{i}nog tkiva:
a) isti je kod svih oblika dijatermije
b) povoljniji je kod KTD nego kod ultrakratkotalasne (UKT) dijatermije
c) povoljniji je kod UKT dijatermije nego kod KTD
653) Osnovno dejstvo mikrotalasne dijatermije je:
a) toplotno
b) mehani~ko
c) magnetostriktivno
654) Ako se KTD primenjuje na oba kolena potrebno je:
a) kolena primaknuti jedno do drugog u toku terapije
b) izme|u kolena staviti pe{kir
c) tretirati odvojeno jedno pa drugo koleno
- 97 -

MEHANOTERAPIJA
655) Primena mehani~ke energije u terapeutske svrhe naziva se:
a) mehanoterapija
b) manuelna medicina
c) masa`a
656) Mehanoterapija obuhvata:
_________________________ masa`u
______________________ dijatermija
_________________________ masa`u
_______________________ procedure
_______________________________
_______________________________
_________________________ terapiju
657) Manuelna masa`a je:
a) priprema odre|enog segmenta tela da izdr`i napor
b) primena specijalnih metodi~kih pokreta ruke terapeuta po telu
pacijenta, koji je pasivan u toku procedure
c) primena podpritiska i nadpritiska na telu pacijenta koji je u toku
procedure pasivan
658) Manuelna masa`a se primenjuje:
a) samo kod zdravih osoba
b) samo kod starijih od 7 i mla|ih od 70 godina
c) i kod zdravih i kod bolesnih osoba
659) Manuelna masa`a deluje:
a) na ko`u, mi{i}e, urogenitalni, CNS, metabolizam...
b) na rad `lezda sa unutra{njim lu~enjem
c) na rad srca plu}a i jetre
660) Navedi bar 3 efekta manuelne masa`e nako`u:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
- 98 -

661) Na urogenitalni trakt manuelna masa`a:
a) nema efekta
b) ubrzava metabolizam azotnih materija i izlu~ivanje urina
c) usporava metabolizam azotnih materija i izlu~ivanje urina
662) Na nervni sistem manuelna masa`a:
a) nema efekta
b) deluje nadra`ajno
c) smanjuje bol i deluje sedativno
663) Masa`a:
a) ne sme da izazove niti da poja~a postoje}e bolove
b) ne sme da izazove bolove
c) sme da poja~a bolove samo dok procedura traje
664) Maser na ruke nanosi talk, krem ili lekovitu mast:
a) dozirano, kod svih hvatova
b) dozirano, kod ve}ine hvatova
c) u {to ve}oj koli~ini da bi se postigao bolji efekat
665) Uslovi koje je neophodno ispuniti da bi masa`a bila pravilno i uspe{no
sprovedena (navedi bar 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
666) Na mi{i}e manuelna masa`a:
a) ne deluje
b) dovodi do pove}anja tonusa mi{i}a i vazokonstrikcije u krvnim sudovima
c) pobolj{ava cirkulaciju u mi{i}ima, kontraktilnu sposobnost, resorpciju
raspadnih produkata, smanjuje zamor
667) Hvat kojim po~inje i zavr{ava se svaka masa`a naziva se:
a) gla|enje
b) trljanje
c) gnje~enje
668) Smer masa`e:
a) nije od zna~aja
b) zna~ajan je kod ve}ine hvatova
c) uvek je od periferije ka srcu (smer venske krvi)
- 99 -

669) Hvat u kome se dublja tkiva trljaju ko`om, izvodi se sporijim pokretima i
ja~im pritiskom, u oba smera, a koristi se za razmek{avanje o`iljaka,
smanjenje bola i pove}anje kontraktilnosti mi{i}a, naziva se:
a) gla|enje
b) trljanje
c) gnje~enje
670) Hvat koji se gotovo isklju~ivo primenjuje za masa`u mi{i}a, ne mo`e se
zameniti aparatima, a zove se jo{ i “prava masa`a” je:
a) gla|enje
b) trljanje
c) gnje~enje
671) Brzi, sitni, ravnomerni pokreti koji se izvode vrhom jednog ili nekoliko prstiju
ili dlanom, zbog zamora terapeuta se sve ~e{}e zamenjuju aparatima:
a) gnje~enje
b) lupkanje
c) vibracije
672) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za manuelnu masa`u:
a) o`iljci i infiltrati
b) nefrolitijaza
c) posttraumatske kontrakture
d) oboljenja ko`e
e) amputacioni patrljak
673) Manuelna masa`a traje:
a) 10 minuta
b) 30 minuta
c) trajanje masa`e zavisi od vrste, namene i veli~ine obuhva}ene regije
674) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za manuelnu masa`u:
a) o`iljci i infiltrati
b) nefrolitijaza
c) posttraumatske kontrakture
d) oboljenja ko`e
e) amputacioni patrljak
675) Dejstvo masa`e zasniva se na:
a) direktnom dejstvu na tkiva
b) mehani~kom dejstvu na ekstero, proprio i miteroreceptore
c) i na direktnom dejstvu i na mehani~kom dejstvu
- 100 -

676) Primena hvatova klasi~ne masa`e na svakom sloju tkiva pojedina~no naziva
se:
a) periostna masa`a
b) masa`a vezivnog tkiva
c) segmentna masa`a
677) Manuelna limfna drena`a:
a) blagim doziranim pritiskom na tkiva stimuli{e drena`u me|u }elijske
te~nosti limfotokom
b) potencijalnim povla~enjem ko`e i potko`nog tkiva stimuli{e drena`u
me|u }elijske te~nosti limfotokom
c) pritiskivanjem jagodice srednjeg prsta na periostnu ta~ku stimuli{e
drena`u me|u }elijske te~nosti limfotokom
678) Manuelna limfna drena`a indikovana je kod:
a) hipertireoze
b) otoka ekstremiteta posle operacije ili zra~enja malignih tumora
c) varikoziteta
d) Mb Sudeck u prvom stadijumu
e) nevusa
679) Manuelna limfna drena`a kontraindikovana je kod:
a) hipertireoze
b) otoka ekstremiteta posle operacije ili zra~enja malignih tumora
c) varikoziteta
d) Mb Sudeck u prvom stadijumu
e) nevusa
680) Mehanoterapija koja specijalnim zahvatima koristi uspostavljanju
poreme}enih funkcija zglobova ki~me, znatno re|e ekstremiteta, naziva se:
a) trakcija
b) ekstenziona terapija
c) manuelna terapija
681) Osnovni poreme}aj funkcije u manuelnoj medicini je:
a) funkcionalna blokada zglobova
b) smanjen obim pokreta u cervikalnom ili lumbalnom delu
c) prolaps nukleusnih masa i pritisak na nervne elemente
- 101 -

682) Funkcionalna blokada zglobova (po Mennell-u poreme}ena “igra zglobova”)
nastaje:
a) usled izlaganja nepovoljnim mikroklimatskim uslovima (hladno}a, vlaga...)
b) usled preoptere}enja ili nepravilnog optere}enja ki~menog stuba
c) genetski
683) Neizostavni deo u manuelnoj medicini je:
a) radiolo{ka kontrola po obavljenoj terapiji
b) radiolo{ka kontrola pre obavljene terapije
c) palpacija uklje{tenog “meniskoida”
684) Osnovne tehnike manuelne terapije su:
_______________________________
_______________________________
685) Osnovna indikacija za manuelnu terapiju je:
a) postojanje hernije intervertebralnog diskusa
b) postojanje anomalija ki~menog stuba
c) funkcionalna blokada zglobova
686) Tehnika poluge (direktna manipulacija) izvodi se:
a) za cervikalnu ki~mu preko pokretnog nastavka, a za lumbalnu i
torakalnu preko rtnog nastavka pr{ljena
b) preko ruke, ramena, karlice ili noge
c) pomo}u specijalnih stolova za ekstenziju
687) Tehnika duge poluge (indirektna manipulacija) izvodi se:
a) za cervikalnu ki~mu preko pokretnog nastavka, a za lumbalnu i
torakalnu preko rtnog nastavka pr{ljena
b) preko ruke, ramena, karlice ili noge
c) pomo}u specijalnih stolova za ekstenziju
688) Indikacija za manuelnu terapiju je:
a) blokada I stepena
b) blokada IV stepena
c) blokada II stepena
689) Me|u nacedenim zaokru`i kontraindikacije za manuelnu terapiju:
a) blokada IV stepena
b) blokada II stepena
c) postojanje miotendinoza
d) Mb Bechterew
e) izra`ena osteoporoza
- 102 -

690) Ekstenziona terapija se dozira prema:
_______________________________
_______________________________
691) Koliko procedura ekstenzione terapije (trakcije) primenjene svakodnevno
treba primeniti bez efekata da bi se terapija prekinula:
a) jednu
b) 7 – 8
c) 20 - 30
692) U toku ekstenzione terapije (trakcije) bitno je:
a) brzo primeniti trakcionu silu da bi izazvala terapijski efekat
b) postepeno intenzivirati trakcionu silu da bi izazvala terapijski efekat
c) postepeno pove}avati trakcionu silu na po~etku procedure i postepeno
smanjivati trakcionu silu na kraju procedure
693) Po zavr{etku ekstenzione terapije bolesnik:
a) treba da le`i na stolu 20 – 30 minuta
b) treba da radi ve`be 20 – 30 minuta
c) treba da se istu{ira
694) Ekstenziona terapija (trakcija) ne sme se raditi kod:
a) degenerativnih promena ki~menog stuba
b) tuberkuloze ki~menog stuba
c) izra`ene osteoporoze
d) faset sindroma
e) SY iliolumbale
695) Ote`ano disanje, bolovi u grudnom ko{u ili poja~anje postoje}ih bolova znak
su:
a) da je organizam odreagovao i da }e posle terapije nastupiti pobolj{anje
b) lo{e primenjene tehnike ili nepravilno odabrane indikacije
c) da treba promeniti ugao dejstva trakcione sile
696) Hiperbari~ne procedure ne smeju koristiti:
a) hemofili~ari i bolesnici na antikoagulantnoj terapiji
b) bolesnici sa pro{irenim venama
c) sportisti posle povrede
- 103 -

697) Tehnika trljanja (friction) u manuelnoj masa`i izvodi se:
a) nizom odse~nih udara ulnarnom stranom {ake
b) jagodicama prstiju, tenarom ili hipotenarom, pri ~emu ruka ne klizi po
ko`i ve} izaziva njeno pomeranje
c) ~itavom {akom i prstima u pravcu venskog krvotoka
698) Tehnika gla|enja (efflenrage) u manuelnoj masa`i izvodi se:
a) nizom odse~nih udara ulnarnom stranom {ake
b) jagodicama prstiju, tenarom ili hipotenarom, pri ~emu ruka ne klizi po
ko`i ve} izaziva njeno pomeranje
c) ~itavom {akom i prstima u pravcu venskog krvotoka
699) Maksimalna sila koja se mo`e primeniti u ekstenzionoj terapiji iznosi:
a) 150N
b) 15N
c) 500N
700) Hipobari~na procedura koristi:
a) negativni pritisak (podpritisak)
b) povi{en pritisak kiseonika
c) nadpritisak
701) Aparati za hipobari~ne procedure su:
a) vibromasa`eri
b) vakusak, vaskulator
c) magnetostriktivni
702) Efekti hipobari~nih procedura su (navedi najmanje 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
703) Aparati za hipobari~ne procedure rade sa podpritiskom od 0,9 atmosfera, {to
odgovara atmosferskom pritisku na visini od:
a) 0m
b) 50m
c) 5000m
704) Hipobari~ne procedure indikovane su kod:
a) hemofili~ara i bolesnikana antikoagulantnu terapiji
b) bolesnika sa pro{irenim venama
c) trudnica
- 104 -

705) Sonoterapija je:
a) primena ultrazvuka u terapijske svrhe
b) primena infrazvuka u terapijske svrhe
c) primena zvuka u terapijske svrhe
706) Primena zvuka u terapijske svrhe oblast je:
a) mehanoterapije
b) elektroterapije
c) manuelne medicine
707) U medicini terapijsku primenu ima samo:
a) zvuk koji se ~uje
b) zvuk koji se ne ~uje
c) ultrazvuk
708) Zvuk je _____________________________________________________
___________________________________________________________
709) U medicini ultrazvuk se dobija:
a) mehani~ki
b) magnetostriktivno
c) pijezoelektri~no
710) Pijezoelektri~nost je:
a) osobina nekih materija (uglavnom kristala) da na svojoj povr{ini pri
promeni zapremine stvaraju naelektrisanje
b) osobina nekih materija (uglavnom kristala) da na svojoj povr{ini pri
promeni zapremine stvaraju pritisak
c) na~in dobijanja ultrazvuka u medicinske svrhe
711) Intenzitet ultrazvuka meri se:
a) V/cm 2 (voltima po centimetru kvadratnom)
b) W/cm 2 (vatima po centimetru kvadratnom)
c) J/cm 2 (d`ulima po centimetru kvadratnom)
712) Najva`niji deo ultrazvu~nog aparata je:
a) koaksijalni kabal
b) generator struje
c) plo~ica sme{tena u ultrazvu~noj glavi
- 105 -

713) U terapijske svrhe ultrazvu~na energija se emituje:
a) konstantno ili impulsno
b) konstantno
c) impulsno
714) Ultrazvuk je:
a) ~ujni deo zvu~nog spektra, frekvencije 16 – 16000Hz
b) ne~ujni deo zvu~nog spektra, frekvencije 16 – 16000Hz
c) ~ujni deo zvu~nog spektra, frekvencije do 16Hz
715) Brzina prostiranja ultrazvuka zavisi od:
a) povr{ine preseka snopa ultrazvuka
b) ja~ine ultrazvuka
c) akusti~kih svojstava sredine
716) U sonoterapiji kontaktni medijum je neophodan za ___________________
___________________________________________________________
717) Za kontaktni medijum u sonoterapiji bira se supstanca koja:
a) provodi ultrazvuk sli~nom brzinom kao ljudsko telo
b) prijatnog je mirisa, lako se nanosi na ko`u i odstranjuje
c) provodi elektri~nu struju i ultrazvuk
718) Kontaktni medijum u sonoterapiji je:
a) voda
b) parafinsko ulje
c) aquasonic, sonogel
d) bilo koja od navedenih supstanci
719) Ne`eljeni fenomeni u sonoterapiji su:
_______________________________
_______________________________
720) Kavitaciju }emo izbe}i ako:
a) primenjujemo ultrazvuk labilno
b) primenjujemo male doze ultrazvuka
c) primenjujemo ultrazvuk subakvalno
721) Stoje}e talase }emo izbe}i ako:
a) primenjujemo ultrazvuk labilno
b) primenjujemo male doze ultrazvuka
c) primenjujemo ultrazvuk subakvalno
- 106 -

722) Stoje}i talasi su _______________________________________________
___________________________________________________________
723) Stoje}i talasi su:
a) terapijski efekat sonoterapije
b) ne`eljeni efekat sonoterapije
c) fenomen koji se javlja u dijagnosti~koj primeni ultrazvuka
724) Kavitacije su:
a) potpuno odbijeni ultrazvu~ni talasi
b) vrtlo`no strujanje izazvano ultrazvukom
c) male {upljine nastale u negativnoj fazi (fazi razre|enja) ultrazvuka
usled uspona kohezionih sila
725) Ultrazvu~ni talasi imaju prodornost:
a) 2 – 7cm, zavisno od primenjene frekvencije
b) 2cm
c) 7cm
726) Ultrazvuk na organizam deluje:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
727) Neurorefleksno ultrazvuk deluje:
a) na grani~nim povr{inama, naro~ito izme|u potko`nog tkiva i mi{i}a
b) preko Haed-ovih zona na funkciju unutra{njih organa
c) u vidu masa`e na }elijskom i sub}elijskom nivou, pretvaraju}i gel u sol
stanje; omek{ava kidanjem visokomolekularnih belan~evina u
niskomolekularne
728) Mehani~ki ultrazvuk deluje:
a) na grani~nim povr{inama, naro~ito izme|u potko`nog tkiva i mi{i}a
b) preko Haed-ovih zona na funkciju unutra{njih organa
c) u vidu masa`e na }elijskom i sub}elijskom nivou, pretvaraju}i gel u sol
stanje; omek{ava kidanjem visokomolekularnih belan~evina u
niskomolekularne
- 107 -

729) Termi~ki ultrazvuk deluje:
a) na grani~nim povr{inama, naro~ito izme|u potko`nog tkiva i mi{i}a
b) preko Haed-ovih zona na funkciju unutra{njih organa
c) u vidu masa`e na }elijskom i sub}elijskom nivou, pretvaraju}i gel u sol
stanje; omek{ava kidanjem visokomolekularnih belan~evina u
niskomolekularne
730) “Labilna” metoda primene ultrazvuka podrazumeva da glava projektora u
toku terapije:
a) miruje
b) pomera se laganim kru`nim pokretima
c) emituje ultrazvuk impulsno
731) Dozirati ultrazvuk zna~i odrediti:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
732) U sonoterapiji bolje je primeniti:
a) ve}e doze i du`e trajanje procedure
b) ve}e doze a kra}e trajanje procedure
c) manje doze a du`e trajanje procedure
733) Uno{enje lekova u organizam ultrazvukom naziva se:
a) sonoforeza
b) sonodinator
c) jonoforeza
734) U de`jem uzrastu ultrazvuk se:
a) ne koristi
b) koristi iznad zona rasta kostiju
c) koriste se manje doze nego kod odraslih
735) U odnosu na intenzitet u sonoterapiji razlikujemo:
niske doze od ____________ do __________
srednje doze od __________ do __________
visoke doze od ___________ do __________
736) Visoke doze ultrazvuka koristimo kod:
a) Mb Raynaud
b) Mb Bechterew
c) spondiloze
- 108 -

737) Stimulacija osteogeneze vr{i se:
a) infracrvenim zra~enjem
b) visokim dozama ultrazvuka (iznad 1W/cm 2 )
c) niskim dozama ultrazvuka (0,1W/cm 2 )
738) Ultrazvuk se ne primenjuje:
a) u predelu srca, slezine i mozga
b) kod prisustva metala u organizmu
c) iznad spinalne linije
d) iznad zona rasta kostiju kod dece
e) iznad linije rasta kose
739) Prisustvo metala je:
a) kontraindikacija za primenu ultrazvuka
b) nije kontraindikacija za primenu ultrazvuka
c) razlog da primenimo manju dozu ultrazvuka
740) Me|u navedenim zaokru`i indikacije za primenu ultrazvuka:
a) keloidi i o`iljci
b) Dupytren-ove kontrakture
c) Mb Sudeck
d) tromboflebitis
e) krvarenje i sklonost krvarenju
741) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za primenu ultrazvuka:
a) keloidi i o`iljci
b) Dupytren-ove kontrakture
c) Mb Sudeck
d) tromboflebitis
e) krvarenje i sklonost krvarenju
742) Infrazvuk ima:
a) mikrolaksantno i resorptivno dejstvo
b) stimulativno dejstvo
c) nema klini~kih dejstava
743) Subakvalno se ultrazvuk primenjuje:
a) kad `elimo da smanjimo termi~ki efekat ultrazvuka
b) kad `elimo da poja~amo analgetski efekat ultrazvuka
c) kad je povr{ina na koju primenjujemo nepravilnog oblika ({ake,
stopala...)
- 109 -

744) Impulsno se ultrazvuk primenjuje:
a) kad `elimo da smanjimo termi~ki efekat ultrazvuka
b) kad `elimo da poja~amo analgetski efekat ultrazvuka
c) kad je povr{ina na koju primenjujemo nepravilnog oblika ({ake,
stopala...)
745) U toku sonoterapije treba voditi ra~una da se glava projektora ne odi`e od
povr{ine ko`e zato {to ____________________________________________
___________________________________________________________
- 110 -

MAGNETOTERAPIJA
746) Magnetno polje ~oveka:
a) iznosi 10 -14 T
b) ne postoji, nego postoji uticaj magnetnog polja Zemlje na ~oveka
c) ogleda se u procesima depolarizacije i repolarizacije
747) Najsna`nije biolo{ko magnetno polje ~oveka je magnetno polje:
a) mozga
b) srca
c) oka
748) Magnetofore su:
a) niskofrekventni magneti
b) plo~aste elektrode kod aparata za magnetoterapiju
c) bezaparaturni izvori magnetnog polja
749) Bezaparaturni izvori postojanog magnetnog polja, naj~e{}e okrugli (ili
plo~asti) predmeti od magnetne rude, koji se stavljaju na oboleli deo tela i
nose 1 – 24 h su __________________________________________________
750) Magnetofore:
a) nemaju sa sigurno{}u utvr|ene terapijske efekte
b) predstavljaju klini~ki najefikasniji vid magnetoterapije
c) efikasne su samo ako se nose 24 h dnevno
751) Magnetoterapija pozitivno uti~e na vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika u }eliji:
a) do 20 puta
b) do 200%
c) do 20%
752) Na endokrini sistem magnetoterapija:
a) ne uti~e
b) uti~e inhibitorno
c) uti~e stimulativno
753) Prisustvo metala u terapijskom polju (osteosinteza, ve{ta~ki kuk, geler...):
a) nije kontraindikacija za primenu magnetoterapije
b) jeste kontraindikacija za primenu magnetoterapije
c) nije kontraindikacija ako se koristi 1 vremensku jedinicu
- 111 -

754) Posebnim prednostima mgnetoterapije smatra se mogu}nost primene:
a) kod dece i trudnica
b) preko odela i gipsane imobilizacije
c) kod bolesnika sa pace – maker-om
755) Magnetoterapija:
a) ne uti~e na utro{ak }elijske energije
b) ubrzava stvaranje ATP
c) {tedi }elijsku energiju
756) Primenjen istog dana kad i magnetoterapija termi~ki agens:
a) pospe{uje dejstvo magnetoterapije
b) nema uticaja na magnetoterapiju
c) kontraindikovan je
757) Ukoliko temperatura vazduha prelazi 30 O C magnetoterapiju:
a) treba skratiti vremensku jedinicu sa 30 na 20 minuta
b) treba prekinuti
c) temperatura vazduha nema nikakvog uticaja na magnetoterapiju
758) Nastojimo da izbegnemo magnetoterapiju:
a) u vreme “magnetnih bura”
b) posle 21 h
c) kada je nizak atmosferski pritisak
759) Stimulacija ko{tanog rasta (osteogeneze) zahteva trajanje magnetoterapije
najmanje:
a) 15 minuta dnevno
b) 30 minuta dnevno
c) 60 minuta dnevno
760) Parametri koje doziramo u magnetoterapiji su:
_______________________________
_______________________________
_______________________________
761) Terapijski izvori magnetnog polja su:
_______________________________
_______________________________
a) __________________________
b) __________________________
- 112 -

762) Ja~ina magnetnog polja izra`ava se u:
a) teslima
b) vatima
c) voltima
763) U zavisnosti od frekvencije razlikujemo:
a) niskofrekventno magnetno polje – do 100 i visoko frekventno
magnetno polje 100 – 640Hz
b) niskofrekventno magnetno polje – do 500 i visoko frekventno
magnetno polje 500 – 1000Hz
c) niskofrekventno magnetno polje – do 50 i visoko frekventno
magnetno polje 50 – 200Hz
764) Magnetoterapija se propisuje:
a) u seriojama od po 10 dana, sa 10 dana pauze izme|u
b) onoliko dugo koliko je bolesniku potrebno (bez ograni~enja)
c) u serijama od po 15 – 20 dana, sa mesec dana pauze izme|u
765) Magnetoterapija se maksimalno mo`e koristiti:
a) 1 h dnevno
b) 30 minuta dnevno
c) 24 h dnevno
766) Prodornost magnetnog polja zavisi od:
a) odabrane frekvencije
b) ja~ine polja
c) induktivnosti
767) Elektrode kod magnetoterapije:
a) su dvopolarne i ~etvoropolarne
b) u obliku antene i solenoida
c) su tanjiraste i dugmaste
768) U tkivima magnetoterapija deluje:
a) nadra`ajno
b) termi~ki
c) atermi~ki
769) Magnetoterapiju mo`emo primeniti najranije:
a) 24 h po nastanku povrede ili oboljenja
b) 5 – 7 dana po nastanku povrede ili oboljenja
c) odmah po nastanku povrede ili oboljenja
- 113 -

770) Iznad i ispod antene kod magnetoterapije formira se magnetno polje od:
a) 30cm
b) 3cm
c) 30mm
771) Prednostima magnetoterapije smatramo (navedi bar 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
_______________________________
772) me|u navedenim zaokru`i indikacije za primenu magnetnog polja:
a) krvarenje u digestivnom traktu
b) osteomijelitis
c) Mb Raynaud
d) ulcus ornis
e) Mb Sudeck
773) Me|u navedenim zaokru`i kontraindikacije za primenu magnetnog polja:
a) juvenilni dijabetes
b) prisustvo metala
c) krvarenje u digestivnom traktu
d) tuberkuloze
e) fantomski bol
774) Pseudoartroze (“la`ni zglob”):
a) magnetoterapija nema uticaja
b) se le~e magnetoterapijom
c) se ne smeju le~iti magnetoterapijom
775) Ko{tani prelomi i njihove komplikacije mogu se le~iti magnetoterapijom:
a) odmah po skidanju gipsane imobilizacije
b) 7 – 10 dana po skidanju gipsane imobilizacije
c) jo{ u toku gipsane imobilizacije
776) Terapijski efekti magnetoterapije su (navedi bar 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
- 114 -

777) Termi~ki efekat kod magnetoterapije:
a) je po`eljan – poja~ava terapijski efekat
b) dovodi do o{te}enja tkiva (imali su ga stari aparati)
c) nema klini~kih efekata
778) Nedostacima magnetoterapije se smatra (navedi bar 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
779) Efekti magnetoterapije na nivou }elije (navedi bar 3):
_______________________________
_______________________________
_______________________________
780) PEMP (pulsiraju}e elektromagnetno polje) je:
a) naizmeni~na primena elektri~nih i magnetnih talasa
b) terapija kod koje se 1 minut emituje elektromagnetno polje, a 1 minut
pravi pauza
c) je vid magnetoterapije gde postoje niskofrekventni “paketi”
visokofrekventnih impulsa
- 115 -