elimo zakon po meri lovaca - Lovacki Savez Srbije

L I S T L O V A ^ K O G S A V E Z A S R B I J E www.lovacki-savez-srbije.com 

Г о д и н а - I - Б Р О Ј 1 - О К Т О Б А Р 2 0 0 9 . 

· @ELIMO ZAKON PO MERI LOVACA 

· [AKAL NADIRE 

· NOVI KARABIN IZ ZASTAVE 

TEMA BROJA : 

ПОЧЕТАК ЛОВНЕ СЕЗОНЕ

NACIONALNI LOVAČKI MAGAZIN 

PRETPLATITE SE: 

1.620 DIN GODIŠNJE 

TEL: 021 432 222 

WWW.LORIST.CO.RS 

FORUM, PORTAL, 

PRVI SRPSKI LOVAČKI RADIO 

JEDAN ZA SVE 

Z6i 2.5-15x56 P – Novi Swarovski Optik za sve prilike 

Optički nišan 2,5-15x56 je stvoren za lov u slabijim svetlosnim uslovima. Zum 6x omogućava uspešno 

korišćenje optike na malim razdaljinama u pogonskom lovu, a sa uvećanjem 15x plasiranje preciznih hitaca 

i na zaista većim udaljenostima. HD optika i bočna korekcija paralakse garantuju najveću moguću oštrinu 

slike bez obzira na udaljenost mete. 

NOVO 

BALISTIČKI TURET: 

jednostavno i precizno podešavanje 

razdaljina na kojima se puca 

SEE THE UNSEEN 

WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM 

SWAROVSKI OPTIK KG 

Daniel-Swarovski-Straße 70, 6067 Absam, Austria 

Tel. +43/52 23/511-0, Fax +43/52 23/41 860 

info@swarovskioptik.at 

A-dealers: Snajper, Masarikova 4, 11000 Beograd, Tel: +381 (0)11 2641 671; D.o.o. Hubertus, Senćanski put 45, Ada, Tel: +381 (0)24 852 959; Grof MBM, Srpskih Vladara 153, 

Petrovac na Mlavi, Tel: +381 12 332 067; Top Gan, Sportski Centar, 12000 Požarevac, Tel: +381 (0)12 555 405; info@swarovskioptik.yu

ЛОВАЦ- Лист Ловачког савеза Србије 

Издавач: Ловачки савез Србије 

За издавача: 

председник проф.др Зоран Поповић 

ЛОВАЦ 

Лист Ловачког савеза Србије 

Председник уређивачког одбора 

Света Маџаревић 

Алексе Ненадовића 19 

Београд 

Тел: 011 3443284 

E-mail: lovac@beotel.rs 

ПРИПРЕМА: 

Лорист Агенција, 21131 Петроварадин 

Томе Маретића 23 

Тел: 021 432222 

E-mail: loristns@gmail.com 

Директор: 

Јеремија Трифуновић 

Главни и одговорни уредник: 

Јеремија Трифуновић 

Уредник: 

Мр Влада Баровић 

Технички уредник, ликовна обрада: 

Марко Носовић, 3FingersDesign 

Директор маркетинга:: 

Дипл.Инг Предраг Ђурђев 

Редакција:: 

проф.др Зоран Поповић, проф.др 

Милош Беуковић, 

проф др Зоран Ристић, проф.др 

Миленко Стеванчевић, 

Света Маџаревић, Ранко Сикимић, 

Светислав Стојановић, Срђан Басић, 

Дипл. Инг Љубиша Мариновић, Дејан 

Милков, Стеван Петровић 

Дипл.Инг Миодраг Петровић, Веља 

Петрин 

ШТАМПА: Ротографика Суботица 

Овај број штампан је у 80.000 примерака 

Насловна страна: Ритски јелен 

ЛОВАЦ, Лист Ловачког савеза 

Србије/главни и одговорни уредник Јеремија 

Трифуновић- Година прва, 

број 1: Ловачки савез Србије, илустрација 30цм, 

месечно 

Ловац 

Димензије 297x210 

Број страна 32+4 

Месечно издање 

Broj 01 

Поштовани пријатељи, пред 

вама је први број званичног 

гласила Ловачког савеза Србије, ЛОВАЦ. 

Настављамо светлу традицију изласка листа 

Ловац који је излазио 1897 - 1903, поново од 

1920-41, као годишњак од 1945-63 године. 

Нов је по уређивачкој концепцији, дизајну 

и ликовном решењу. Сходно одлуци 

Управног одбора ЛСС редакцијске послове, 

припрему за штампу и ликовна решења 

поверили нашој чланици издавачкој 

кући Лорист Агенција из Петроварадина. 

Дистрибуцију новина на кућне адресе свих 

ловаца у Србији задржали смо за ЛСС и на 

тај начин обезбедили не само јефтинију 

дистрибуцију већ и апсолутну контролу 

броја штампаних и послатих примерака. У 

том смислу молимо сва Ловачка удружења 

која нам нису доставила адресе својих 

чланова да то хитно учине. 

Знам да је било доста примедби од 

чланства због нередовног изласка нашег 

гласила. Знам и да смо оптуживани за 

искључивог кривца. Без намере да се 

правдам, желим вам изнети само неколико 

чињеница које ће надам се расветлити ову 

помало непријатну ситуацију. Доласком 

на функцију председника затекао сам 

велике дугове и мноштво нерешених 

ситуација изазваних лошом материјалном 

ситуацијом у самом Савезу. Просто сам био 

принуђен спашавати кућу. Уз све то УО је 

заузео став да чланарина према Савезима 

ове године буде значајно мања у односу 

на претходну. Тако су приходи смањени за 

читавих 50%. Самим тим и део средстава 

који је могао бити предвиђен и планиран 

за информисање је претрпео смањење за 

тај проценат. На овај начин нисмо били у 

могућности издати десет бројева Ловца 

колико је штампано у ранијем периоду ми 

смо имали средстава тек за пет до шест 

бројева. Уважавајући чињеницу да управо 

крећемо са издањем Ловца и наравно са 

средствима која су нам преостала имамо 

чврсту намеру да до краја године издамо 

још најмање два, мада сам убеђен да ће 

бити средстава и за три броја. Заправо 

желим најавити редовно излажење нашег 

гласила ЛОВАЦ. 

Ово пре свега јер осећам огромну 

одговорност према овом историјском 

тренутку по српско ловство када се 

ломе копља на тек донетом Закону о 

удружењима и понуђеном Нацрту Закона о 

дивљачи и ловству. Ништа мање по значају 

неће нас поштедети такође већ донети 

закони о ветерини и добробити животиња. 

Све ово ставља пред нашу ловачку 

организацију нове изазове и нове задатке 

а у таквој ситуацији мислим да је спона 

између Савеза и Ловачких удружења нешто 

што представља неминовност. Ту видим 

пре свега огромну улогу у информисања, 

дакако пре свега преко нашег гласила, 

ЛОВАЦ. У том смислу УО ЛСС и ја лично 

желимо вас уверити да ће мо учинити 

све да до вас правовремено допру све 

потребне информације. Заправо желим 

да пригодом изласка првог броја нашег 

листа ЛОВАЦ најавити њихово редовно 

излажење. Редовно и дистрибуирано на 

кућне адресе свих наших чланова. 

Желим вам пуно успеха на почетку 

ловне сезоне. Покажимо и овом приликом 

да смо у претходном периоду добро 

газдовали. Поштујмо Закон и поштујмо 

дивљач и природу. 

У здрављу и свеколикој срећи и 

добробити се читали. Добар поглед. 

Ваш председник 

проф.др Зоран Поповић 

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВУ АДРЕСА 

ЛОВАЦА 

Управни одбор Ловачког савеза Србије 

моли све органе Ловачких удружења 

да хитно доставе тачне адресе својих 

чланова како би наше информативно 

гласили ЛОВАЦ стизало на кућне адресе 

свих чланова ЛСС. У току је сређивање 

базе података и овај број добиће на кућне 

адресе само они ловци чије су Управе ЛУ 

на време доставиле адресе својих чланова. 

Сви они који нису то благовремено учинили 

добиће у пакетима на адресе својих ЛУ. 

Жеља УО ЛСС је да сви ловци добијају 

Ловац на кућне адресе па УО ЛСС моли и на 

овај начин да ЛУ те податке хитно доставе 

Савезу. Она ЛУ која желе да примају Ловац 

у пакетима треба да ЛСС-е доставе одлуке 

својих УО да желе такав вид дистрибуције.

На седницама управних одбора Ловачког савеза Србије 

и Ловачког савеза Војводине 

UHVATILI SMO 

До само пре три месеца изгледало 

је све трагично и изгубљено. Нацрт 

Закона о дивљачи и ловству направљен и 

је и угледао светлост дана са свим својим 

члановима који су били поражавајући 

по традиционално ловство и годинама 

и деценијама стваране организације и 

окупљене око Ловачког савеза Србије. 

У том нацрту ни помена, ни ловачког 

удружења, ни Ловачког савеза, ни једног, 

ни Србије, ни Војводине ни Косова 

и Метохије. Ловачко удружење као 

основна ћелија организованог ловства 

било је оличено тек како то штури 

правнички језик зна дефинисати, као 

корисник ловишта. Традиције, српског 

миљеа и свих других вредности просто 

није било. Обрисано је и покушано 

ставити ван свих законских норми. Све, 

само зарад европских вредности и квази 

европеизма. 

Шта се у ствари дешавало 

Министар пољопривреде, шумарства 

и водопривреде формирао је стручну 

групу за израду Закона о дивљачи и 

ловству 18.6.2009 године. Била је то 

трећа стручна група још од не коју је 

формирала пре скоро четири године 

тадашња министарка Дулић и која је 

направила први Нацрт. У радну групу 

Министар укључује најшири могући 

фронт. Од представника, Управе за 

шуме, Министарства за заштиту животне 

средине, представника ИВ Војводине, 

Јавних предузећа, Националних паркова, 

заштитара, представника факултета 

па до наших представника из ловачке 

организације. Састав гарантује бар по 

саставу квалитетан Закон. 

Али прве пукотине и раскораци виде 

се већ након првих састанака. Ловци и 

представници ловачких организација 

изражавају своје незадовољство. 

Незадовољство се тајним и чудним 

каналима шири и Србијом. Следи 

седница УО Ловачког савеза Војводине 

на којој се доносе минимуми и доњи праг 

испод који ловачки захтеви и прихватање 

не могу ићи. 

И онда следи, последњи Стручне групе. 

Одржан је 17.9.2009 године. 

Спашавали смо кров куће 

Први јавно објављени резултати са те 

седнице Стручне групе учињени су на 

седници УО Ловачког савеза Србије 

одржане у Великом Градишту 25.9 2009 

године.. Домаћин ЛУ „Голуб“ Велико 

Градиште под покровитељством Општине 

Велико Градиште. 

Посебна тачка дневног реда, извештај 

представника Стручне групе из Ловачког 

савеза Србије и информација о тексту 

Нацрта Закона о дивљачи и лову. 

Чланови УО ЛСС као и јавност по први 

пут сазнају праве информације. Строго 

скривани текст по први пут угледао је 

светлост дана и ево износимо шта у је 

писало у њему и шта су рекли на УО ЛСС. 

- Прва верзија Нацрта била је поражавајућа 

по ловство Србије. Нисмо као Ловачки 

савез Србије, као кровна организација 

свих ловаца у Републици нигде поменути, 

ловачка удружење такође. Морали смо 

својим конструктивним примедбама 

и аргументима доказивати давно 

доказано. Просто били смо у ситуацији 

спашавати кров куће и поред чињенице 

да смо инсистирали само на круцијалним 

стварима јер времена за детаљне анализе 

није ни било. Седнице Стручне групе 

заказиване су практично данас за сутра. 

Мислили смо да имамо разумевање 

свих у Стручној групи а посебно људи 

из Министарства пољопривреде, 

шумарства и водопривреде и били смо 

убеђени да смо сачували како Ловачки 

савез Србије, Ловачки савез Војводине 

и Ловачки савез Косова и Метохије тако 

и Ловачко удружење као основну ћелију 

наше организације, рекао је председник 

ЛСС проф.др Зоран Поповић. 

ОПТИМИЗАМ У ВЕЛИКОМ 

ГРАДИШТУ 

Четири кључне ствари 

Председник Ловачког савеза Србије, 

проф. др Зоран Поповић отворио је 

седницу речима: 

- Мислим да смо успели у четири 

кључне ствари по Ловачки савез Србије 

и ловачка удружење. Ово посебно у 

члану 3 и ставу 14 где су јасно побројани 

Ловачки савези Србије, Ловачки савез 

Војводине и Ловачки савез Косова и 

Метохије као субјекти регистровани за 

обављање привредне делатности из 

области ловства. Такође у истом члану 

али у ставу 34 који говори о правним 

лицима за обављање појединих послова 

од општег интереса такође је убројан 

Ловачки савез. У члану 5. успели смо 

убацити да Министарство поверава 

вршење појединих послова државне 

управе одређеним организацијама. На 

наш предлог унето је да то може бити 

4

ZADWI VOZ 

Ловачки савез и Ловачко удружење. 

Даље мислим да је кључна ствар коју 

смо успели наметнути а од Стручне групе 

добити као оправдано да се у члан 26 

који говори о установљавању ловишта 

убаци да „ Министар установљава 

ловишта и на захтев једног правног лица 

које је власник непрекинуте површине 

земљишта“. Да подсетим да та површина 

мора бити минимално 2000 ха. Такође 

крунска ствар коју смо успели је да у 

члану 32 унесемо да правни претходник 

и правни наследник коришћење ловишта 

има предност код нове доделе ловишта. 

Ово практично значи да нема јавног 

надметања и да сва наша ловачка 

удружења имају предност у новом 

установљавању и додели ловишта. Ово 

су кључне ствари које смо успели у заиста 

конструктивној атмосфери остварити 

за ловачку организацију. Ако се питам 

да ли смо могли више, наравно да би 

одговор био потврдан али мислим да је 

ово максимум који смо могли извући у 

овој ситуацији. Желим да се још једном 

захвалим људима из Министарства на 

разумевању, закључио је своје излагање 

председник Поповић на седници УО ЛСС 

одржаној у Великом Градишту. 

Председник ЛСВ проф. др Милош 

Беуковић рекао је да смо могли и боље 

проћи да је било више разумевања у 

самој Стручној групи и у Министарству. 

Наводећи при томе да су представници 

ловачке организације успели наметнути 

минимум који је установио Управни 

одбор ЛСВ. 

Милан Пажин, члан стручне 

групе изнео је да овакав закон носи 

озбиљних проблема по ловачка 

удружења посебно у домену давања 

гаранција птри преузимању ловишта али 

да је ипак направљен велики помак у 

односу на први текст. 

Ференц Ирмењи, секретар ЛСС 

- Само формирање Стручне групе од 

стране Министра говори нам о намери 

партнерског односа. У том смислу не 

треба сумњати у добру вољу да се 

ловачкој организацији изађе у сусрет. 

Наравно да је спектар жеља био широк 

и требало је све то укомпоновати. Наш 

основни циљ био је да се максимално 

заштите права ловаца, ЛУ и Ловачких 

савеза. Мислим да смо овим Нацртом 

ЛУ добила легитимитет да наставе са 

газдовањем ловиштима. Изборили смо 

се да се дистрибуција ловних карата 

врши преко Ловачких савеза а ловачко 

удружење је прихваћено као привредни 

субјект. Ја бих био срећан да се овакав 

текст Закона усвоји у Скупштини Србије, 

рекао је секретар Ирмењи 

У својим дискусијама Слађан Марковић 

и Томица Радосављевић су изразили 

жаљење што ипак ловачка организација 

није прикупила 30.000 потписа и 

покушала у скупштинску процедуру 

убацити наш предлог Закона о дивљачи 

и лову. Томица Радосављевић је рекао 

да је у овом моменту ипак немогуће 

озбиљније анализирати законско 

решење и да није у стању дати пристанак 

у име шумадијских ловаца без мишљења 

базе. Милан Ковачевић, члан УО изнео 

је да су промене неминовност и да 

се морамо закачити за воз који је већ 

кренуо. 

Арсен Курјачки се посебно осврнуо на 

могућности амандманских промена 

у току доношења Закона у скупштини 

Србије и истакао да ми као ловачка 

организација немамо довољно 

капацитета за тако нешто. 

- Шта ће бити после доношења Закона. 

Много битних ствари ће бит решавано 

подзаконским актима и ту морамо да 

учествујемо и то треба тражити, рекао је 

Курјачки. 

Признање члановима 

Стручне групе 

После дискусија а које смо покушали 

верно пренети УО ЛСС прихватио је 

информацију о тексту Нацрта Закона 

о дивљачи и ловству уз задатак да се 

активно учествује у финалној доради тог 

текста и изради подзаконских аката. 

Члановима Стручне групе из редова 

ловачке организације одато је признање. 

ОБРТ 

Уторак 6 октобра 2009 године на 

сајту Министарства пољопривреде, 

шумарства и водопривреде освиће 

текст Нацрта Закона о дивљачи и 

ловству. Изненађење које нико није 

очекивао, у том тексту Ловачки савез 

Србије практично не постоји. У тексту 

предлога закона промењени су још 

неки чланови иако Стручна група није то 

предложила. Најкруцијалнија промена 

извршене је у делу закона који говори 

о додели ловишта. Стручна група имала 

је усаглашени текст по коме досадашњи 

корисници ловишта односно ловачка 

удружење при додели имају предност. 

Нацрт Закона о дивљачи и ловству који је 

освануо на сајту Министарства предвиђа 

да МОЖЕ имати предност. Огромна 

разлика. Тако срочено законско решење 

стиже чак и на седницу Владе. Скида се 

са дневног реда али само из формалних 

разлога јер Нацрт закона није прошао 

процедуру Законодавног одбора. По 

први пут ловачка јавност сазнаје да 

практично неће бити јавне расправе и 

да ће Нацрт закона о дивљачи и ловству 

ићи у скупштинску процедуру по хитном 

поступку 

У Ловачком савезу Србије настаје узбуна. 

Заказује се нова седница Управног 

одбора. 

Лист Ловачког савеза Србије 5

УО Ловачког савеза Србије 

O[TRO NA SEDNICI 

уторак 13.9.2009 године 

У у просторијама Ловачког 

савеза Србије одржана је седница 

Управног одбора. Поред чланова 

седници присуствују Миша Перовић, 

подпредседник ЦИЦ-а, Душан Пајкић, 

директор Генералног инспектората у 

Министарству пољопривреде, шумарства 

и водопривреде, Слађана Ђурђевић 

испред Удружења жена ловаца Србије 

и чланови Комисије за информисање. 

У напетој атмосфери седница поприма 

ипак конструктиван рад. 

- Имамо данас велику одговорност. 

Овај предлог Закона доводи у питање 

постојање Ловачких удружење, 

газдовање са ловиштима а Ловачком 

савезу Србије одузима сва јавна 

овлашћење. Ловачка јавност у Србији је 

запрепашћена и ми смо просто затрпани 

позивима и захтевима ловаца да 

нешто предузмемо, започео је седницу 

председник ЛСС Проф.др Зоран Поповић. 

У дискусију учествују Миша Перовић, 

подпредседник ЦИЦ-а, Слађана 

Ђурђевић у име жена подноси амандман 

на предложени Нацрт закона. Томица 

Радосављевић у врло оштром тону 

критикује како власт али и сами Савез 

да није све предузео што се могло да 

до оваквог предлога не дође, Милан 

Пажин истиче да ће ловачка удружења 

у примени оваквог решења имати 

огромних проблема, Зоран Јовановић 

наглашава да се покушава уништити 

ловачко удружење које 

једино ради по многим 

месним заједницама у 

Србији. Душан Пајкић, 

директор Генералног 

инспектората у 

М и н и с т а р с т в у 

п о љ о п р и в р е д е , 

шумарства и 

в о д о п р и в р е д е 

наглашава да би ЛСС 

могао пуно учинити 

са конкретним 

амандманима а које би 

он помогао да стигну 

до посланичких клубова у Скупштини 

Србије. Слађан Марковић изражава 

жаљење што ловачка организација није 

прикупила 30.000 потписа и „прогурала“ 

свој предлог закона у скупштинску 

процедуру. Славиша Танасковић 

истиче да морамо пронаћи своје људе 

у посланичким редовима и да им 

представимо нашу истину док Влада 

Виденовић предлаже формулацију 

амандмана по коме се из Нацрта закона 

избацила Комора ловних радника. Проф. 

Др Милош Беуковић истиче да је Стручна 

група изгледа била само параван и да је 

кључно то што се у закону даје могућност 

ловачким удружењима да МОГУ имати 

предност а не како је договорено на 

Стручној групи да имају предност. 

Секретар ЛСС Ференц Ирмењи истиче 

да би био задовољан да и овакав текст 

закона прође Владу и у ђе у скупштинску 

процедуру. То што Савез нема јавна 

овлашћења у дистрибуцији ловних карата 

не види као проблем јер Нацрт закона 

није именовао никога другог. Проф. 

Др Драган Нејић упозорава да треба 

бити мудар и да закон ипак препознаје 

ловачко удружење и ловце. У својој 

дискусији Миша Пантелић наглашава 

да се тешко шта може постићи лепим и 

тражи да се хитно одрже седнице Савета 

ловних области. Потребно је извршити 

притисак на Владу преко медија и 

јавности и јасно упозорити власт да 

ловачка организација са родбином и 

пријатељима има више од пола милиона 

гласача, нагласио је Пантелић. Миша 

Перовић рекао је да је и светска ловачка 

организација ЦИЦ запрепашћена 

оваквим законским решењем и понудио 

да се поводом овога огласи и председник 

ЦИЦ-а Др Дитер Шрам, као и генерални 

секретар европске ловачке асоцијације, 

ФАЦЕ. Илија Елезовић, подпредседник 

ЛСС затражио је да се све предузме и не 

уништи традиција српског ловства стара 

113 година. Елезовић је посебно нагласио 

да би штетне последице оваквог закона 

биле драматично штетне по фондове 

дивљачи. 

ОШТРИ 

ЗАКЉУЧЦИ 

После дискусије која је трајала дуже 

од четири сата Управни одбор Ловачког 

савеза Србије донео је закључке који би 

се могли означити оштрим али са врло 

јасном поруком. 

- Затражити хитан пријем код 

Министра пољопривреде, шумарства и 

водопривреде и упознати га са ставовима 

ловачке организације и јасно изнети шта 

тражи ловачка организација. 

- Заказати хитно седнице Савета 

ловних области и чланство упознати са 

опасностима по ловачку организацију 

које носи Нацрт закона о дивљачи и 

ловству у форми како је објављено на сајту 

Министарства. У случају да Министра 

не прими делегацију Савеза или се 

добије негативан одговор на областима 

иницирати потписивање петиције за 

повлачење закона из процедуре. 

- Са закључцима УО ЛСС уз пратећа 

писма председника ЦИЦ-а и ФАЦЕ 

упознати председника државе, 

председника владе и ресорног министра. 

Посебно нагласити штетност по фондове 

дивљачи и традиционално ловство у 

Србији уколико овако лоше законско 

решење прође у Народној скупштини 

Републике Србије. 

6

Последња вест 

МИНИСТАР НА 

СТРАНИ ЛОВАЦА 

Само један дан након одржавања 

седнице УО Ловачког савеза Србије 

високу делегацију Савеза примио је 

Министра пољопривреде, шумарства и 

водопривреде др Саша Драгин. 

- После изношења закључака нашег 

Управног одбора и јасног изношења 

штетних последица по српско ловство 

а нарочито по газдовање ловиштима 

и фондове дивљачи истичем да смо 

наишли на велико разумевање министра 

Драгина. Мислим да је неупућеност у 

стварност била та која је резултирала 

оваквим нацртом закона који се појавио 

на сајту министарства. Морам изразити 

задовољство конструктивним прилазом 

ресорног министра и похвалити његово 

разумевање уз конкретан предлог. 

Дакле договорили смо се да се у среду 

21 октобра одржи састанак стручне 

групе уз присуство представника 

министарства и представника Ловачког 

савеза Србије на којем би се направио 

коначан предлог који би уважио наше 

захтеве. Мислим да је ово велики помак 

и да ће мо коначно имати закон у коме 

се препознају ловци, ловачка удружења 

и Ловачки савез Србије и покраински 

савези, рекао је председник Проф. 

др Зоран Поповић непосредно пред 

закључење Ловца. 

ТУЖИТИ 

ДНЕВНИК 

На седници Управног одбора 

Ловачког савеза Србије донета је одлука 

о утужењу издавачке куће Дневник- 

Новине и часописи због непримереног 

писања у последњем броју Ловачких 

новина а које је ова кућа издала као 

сајамски број у време трајања сајма 

ЛОРИСТ на Новосадском сајму. 

У овом броју се на непримерен и 

веома примитиван начин вређа Ловачки 

С А О П Ш Т Е Њ Е ИЗ МИНИСТАРСТВА 

Министар Драгин одржао састанак са 

председником Ловачког савеза Србије 

и председником Ловачког савеза 

Војводине. Министар пољопривреде, 

шумарства и водопривреде др Саша 

Драгин данас 14.10.2009. године одржао 

је састанак са председником Ловачког 

савеза Србије и председником Ловачког 

савеза Војводине поводом усвајања 

Закона о дивљачи и ловству. 

Том приликом министар Драгин 

је истакао да је неопходно да Закон о 

ШТА ЈЕ КЉУЧНО 

- Дивљач је државна имовина 

- Уводи се накнада за коришћење 

дивљачи у висини од 10% од планиране 

вредности одстрела. Накнада се плаћа 

само за одстрел аутохтоних врста дивљачи. 

Фазан не спада у ову категорију. Средства 

се уплаћују у Фонд за развој дивљачи и на 

та средства ће ЛУ конкурисати за доделу 

на бази сопствених пројеката. 

- Минимална површина ловишта 

је 2000 ха непрекинуте површине. 

Земљопоседници који имају више од 

2000ха могу формирати ловиште и са 

државом закључити уговор највише на 

20 година. Да би обезбедили минималну 

површину више земљопоседника могу 

се удружити али онда земљиште морају 

пренети на привредни субјекат који 

тражи ловиште. Основ за одређивање 

минималне површине је искључиво 

савез Србије и поједини функционери, 

од председника, секретара, председника 

Комисије за информисање као и 

председника Уређивачког одбора и 

главног и одговорног уредника листа 

Ловац. 

- Формира се ловна Комора 

ловних радника која ће издавати лиценце 

за израду планских докумената, ловне 

основе и годишњих планова газдовања. 

То ће моћи радити сва правна лица која 

имају запослене са лиценцом 

- Приликом преузимања 

додељеног ловишта ЛУ ће положити 

гаранцију. Из Нацрта је избачено да то 

мора бити банкарска гаранција 

дивљачи и ловству 

добије сасгласност 

Ловачких савеза да би 

био послат на усвајања 

у Владу и Скупштину 

Републике Србије. 

Ловачки савез Србије 

постоји већ 113 година, 

традиција и рад ове организације морају 

бити уважени при доношењу кровног 

закона у овој области, навео је Драгин. 

поседовни лист. 

- Ловачко удружење је законска 

категорија као привредни субјект и 

корисник ловишта 

- У року од једне године установиће 

се ловна подручја а установљавање 

ловишта за још годину дана после тога 

- Код доделе ловишта претходни 

корисник МОЖЕ да има предност 

- Нема јавног надметања, ловиште 

се додељује јавним огласом 

- Формира се ловна Комора 

ловних радника која ће издавати лиценце 

за израду планских докумената, ловне 

основе и годишњих планова газдовања. 

То ће моћи радити сва правна лица која 

имају запослене са лиценцом 

- Приликом преузимања 

додељеног ловишта ЛУ ће положити 

гаранцију. Из Нацрта је избачено да то 

мора бити банкарска гаранција 

УО ЛСС СЕ 

ОГРАЂУЈЕ 

На седници УО ЛСС Србије одржаној 

у Великом Градишту усвојена је одлука 

по којој се Ловачки савез Србије ограђује 

од свих дешавања на недавно одржаном 

међународном сабору жена ловаца у 

Гаџином Хану. Ловачки савез Србије 

овом одлуком напомиње да није био 

организатор сабора већ само покровитељ 

стручних предавања и у том смислу не 

може сносити никакву одговорност за 

пропусте који су учињени. 


УО Ловачког савеза Војводине 

ISPUWEN 

MINIMUM 

На седници УО ЛСВ одржаној у Новом 

Саду 2.10.2009 године потврђени су 

ставови са седнице УО ЛСС одржане у 

Великом Градишту. 

Чланове УО ЛСВ са закључцима УО ЛСС 

упознао је Председник ЛСДС Др Зоран 

Поповић који је и овом приликом истакао 

да смо спасли крв куће а за намештај како 

је рекао“ шта нам Бог да“. 

Он је напоменуо да није добро што Нацрт 

закона о дивљачи и лову даје превелика 

овлашћења Министру у доношењу 

подзаконских аката и уредби, чак 70 

таквих овлашћења али да Ловачки савези 

морају бити спремни да прате и активно 

учествују у доношењу таквих решења. 

Свој извештај председник Поповић 

закључио је речима да Савез мора и даље 

врло тесно сарађивати са Министарством 

и још једном 

п о д в у к а о 

з а х в а л н о с т 

људима из 

Министарства 

на разумевању 

ставова ловачке 

организације. 

Према мишљењу Ранка 

Сикимића, члана УО ЛСВ неће бити већих 

проблема за ЛУ по овом предлогу закона. 

Чак ни у сфери гаранција. Зоран Белић 

такође члан УО ЛСВ предложио је да се 

најшира база ловаца у Војводини брзо 

упозна са овим Нацртом. 

УО ЛСВ усвојио је ову 

информацију и донео одлуку да се хитно 

одрже саветовања на ову тему по свим 

регионима а да се обавезно позову сви 

представници како ловачких удружења 

тако и Ловачких друштава. 

УО Ловачког савеза Војводине ипак је 

посветио више пажње тек усвојеном 

Закону о удружењима грађана а 

известилац је био Слободан Грдинић, 

правни саветник председника и УО ЛСВ. 

Обзиром на чињеницу да ће ставове и 

детаљна упутства урадити Комисија за 

правна питања Ловачког савеза Србије о 

овом законском решењу и детаљнијим 

садржајем писаћемо у следећем броју. 

RADI SE NA IZRADI NOVOG STATUTA LSS 

о дивљачи и ловству као и на основу 

сопственог искуства и дугогодишњег 

региона:регион Војводине, КиМ , јужни 

регион, западни регион, централни 

ловачког стажа ја сам се определио регион и регион града Београда. 

да будем предлагач за три поглавља 

Статута ЛСС. 

Прво ја мислим да је лоша 

ситуација у ЛСС настала као последица 

што је власт била централизована и 

персонификована у једном човеку. 

Председник Скупштине и председник 

УО је један те исти човек, па он сам 

себи подноси извештај и сам себе 

контролише. Мислим да је то био 

извор за малверзације и многобројне 

пропусте. Ја предлажем да у новом 

Практично ово би било спајање по две 

ловне области у један регион. Својим 

актима региони би имали подједнаког 

удела у вођењу ЛСС што до сада није 

био случај. Даље оваквом поделом 

сваки регион би се развијао према 

својим компаративним предностима и 

ресурсима које поседује. 

И треће , мој предлог се односи 

на рад Стручне службе који је до сада 

био конзервативан. Слабо су били 

на терену и нису давали свој прави 

Рад на изради новог Статута Ловачког Статуту те функције буду одвојене и да допринос. Ја предлажем да део Стручне 

савеза Србије је у пуном јеку. Према једно лице буде председник Скупштине, службе буде стално на терену. Тиме би 

информацијама које смо добили од а друго председник УО. 

се сарадња између региона повећала и 

секретара Ференца Ирмењија овај посао 

Друга ствар којом ће струка би давала већи допринос развоју 

биће завршен до половине децембра дефинисати нови Закон о дивљачи и региона. 

када се очекује његово усвајање на ловству је да у Србији постоје три савеза, 

Радници стручне службе 

Годишњој скупштини ЛСС. 

Србије, Војводине и КиМ. У закону пише и ловочуварска служба били би 

За мишљење како треба да се ловство обавља на територији одговорни не само својим удружењима, 

уредити питање Статута питали смо целе Србије па онда је логично да ЛСС и надлежном министарству па би били 

члана Комисије за израду проф.др буде кровна организација свих ловаца једна структура, рецимо полицајци 

Драгана Неића. 

у држави. Обзиром да имамо и Закон природе или ренџери. Њихова служба 

- На основу усвојеног Закона о о регионализацији и ја предлажем јасно би била дефинисана Законом, као 

удружењима грађана и Нацрта закона да у Србији направимо седам ловних и актима ЛСС и региона. 

8

Предлог мера за побољшање газдовања популацијама 

гајених врста дивљачи 

SMAWITI GUBITKE 

основу изнете анализе стања 

На популација и газдовања 

наведеним врстама дивљачи, може се 

уочити да је на дато стање утицао велики 

број фактора. Утицај појединих фактора 

је различит, где је известан број фактора 

изван утицаја и контроле оних који 

газдују анализираним врстама дивљачи 

и ловиштем. Обзиром да на ове факторе 

одгајивачи не могу деловати, ангажовање 

се мора усмерити на оне чиниоце на 

које одгајивачи могу директно или 

индиректно утицати. 

Утицај климатских фактора који 

делују на дивљач у време репродукције, 

одгајивачи сигурно не могу спречити. 

Међутим, њихово неповољно деловање 

у зимском периоду може се смањити. Из 

тих разлога, неопходно је да се 

у јесењем периоду припреме 

хранилишта за дивљач. Са 

прехрањивањем мора се 

почети у јесен, пре првих 

снегова, како би се дивљач 

привикла на хранилишта, а са 

изношењем хране наставити 

посебно у ситуацијама када 

дивљач не може доћи до 

хране или она у ловишту 

недостаје. Количина потребне 

хране зависи од конкретних 

услова у ловишту у току 

зимског периода. Најбољи 

начин обезбеђења хране за дивљач у 

току зимског периода, представља сетва 

поља за дивљач (кукуруз, чичока...). 

Поред тога, у ловиштима се могу плански 

гајити култивисане биљне културе 

у циљу производње квалитетније 

хране за дивљач. Засејане површине 

треба формирати на више међусобно 

удаљених места у ловишту, како би се 

тиме извршила и природна дисперзија 

животиња у потрази за храном. Сетва 

култура треба да буде организована по 

моделу зеленог конвејера, да би се тиме 

омогућило континуирано пристизање 

зелене хране у току вегетације (Ђорђевић 

и сар., 2006а; Ђорђевић и сар., 2006б). 

На овај начин постиже се унапређење 

квалитета трофеја код одређених врста 

дивљачи, али и смањења штета на 

пољопривредним и шумским културама 

које одговарајуће врсте дивљачи могу 

причинити. 

Одгајивачи своје деловање 

мора да усмере на смањење губитака 

гајених врста дивљачи, како у периоду 

репродукције, тако и током читаве 

године. Током периода репродукције 

дивљачи је потребно обезбедити 

мир у ловишту, смањењем бројности 

ловостајем незаштићених предаторских 

врста, као и спречавањем шетања и обуке 

паса у ловиштима у овом периоду. На овај 

начин утицаће се на успешно лежење 

или рађања младих, као и на смањење 

губитака код подмлатка. Ово обезбеђује 

и већи реални годишњи прираст. 

У периоду репродукције 

одгајивачи морају утицати и на смањење 

уништених гнезда и подмлатка главних 

гајених врста дивљачи, који могу бити 

изазвани различитим облицима људске 

делатности. Овде се пре свега ради о 

пољопривредним радовима који се 

временски поклапају са лежењем или 

рађањем младих (косидба луцеришта и 

ливада, жетва житарица и др.) 

Интензитет коришћења 

појединих популација главних гајених 

врста дивљачи је сигурно један од 

најважнијих фактора где је утицај 

одгајивача директан и где се највише 

може деловати. Проценат коришћења 

популације мора бити у сагласности 

са величином матичног фонда и мора 

пратити његове осцилације. На основу 

овога јасно је да се не може препоручити 

јединствен проценат коришћења 

једне врсте дивљачи и на различитим 

подручјима или ловиштима. Он ће 

варирати из године у годину и зависиће 

од матичног фонда дате врсте, прираста, 

губитака у току репродукције, као и 

планираних зимских губитака, који се у 

појединим подручјима разликују. 

Губици који настају код 

дивљачи услед ловокрађе и криволова, 

представљају један од озбиљних 

проблема у газдовању појединим 

популацијама дивљачи. Ове губитке било 

би потребно смањити, како би званично 

коришћење популације било веће. 

Код пољске јаребице морају се 

вршити исраживања узрока смањења 

њене бројности, посебно за подручје 

Војводине. Такође, испитати могућности 

њеног насељавања у ловиштима где 

је ова бројност испод 

биолошког минимума, 

са јединкама ухваћених у 

ловиштима где је њихова 

бројност у границама 

капацитета ловишта 

(Топлички округ). Мора 

се радити на масовнијој 

производњи пољских 

јаребица у интензивним 

условима гајења, и 

истраживању могућности 

њеног преживљавања у 

природи. 

Уношење фазана 

произведених на фазанеријама у ловишта 

ловачких удружења је знатно смањено 

у односу на период деведесетих година 

прошлог века, када је уношено у ловишта 

и близу 450.000 фазанчића. Побољшањем 

материјалне основе ловачких удружења, 

омогућиће се и веће уношење ове врсте 

дивљачи у ловишта. 

У циљу повећања материјалне 

основе ловачких удружења мора се ићи 

на повећање ловног туризма. Ловни 

туризам као врло специфична грана 

туризма, врло је значајан извор прихода 

у ловству. 

Значајно 

побољшање 

економских резултата газдовања 

популацијама дивљачи, може се 

извршити и унапређењем начина 

газдовања, односно померањем 

одговарајућих параметара (прираст, 


губици, квалитет трофеја) у 

прихватљивим биолошким границама. 

На ово указују истраживања матичног 

фонда срне у Србији током 2003/4 

ловно пословне године. На основу 

повећања годишњег прираста са 25 на 

31% повећала би се вредност годишњег 

одстрела за близу 9%. Повећањем 

учешћа одстрела срндаћа у »медаљи« 

са 14,33 на 19%, приход од трофеја би 

се повећао за 23% а вредност укупног 

одстрела за 18%. Најзад, смањењем 

губитака са остварених 10,31 на 

реално могућих 7,31 повећала би се 

бројност за 3.308 јединки. Уколико би 

се ова грла реализовала одстрелом 

постојеће структуре, остварио би се 

75% већи приход него што је остварен 

у посматраној години. 

На потенцијалне могућности 

економске валоризације срне указују 

Ранковић и Поповић (2002), где 

наводе просечну вредност годишњег 

излова срнеће дивљачи од 838.415 

УС$, за период 1980-2000. год., али 

уз просечно годишње смањење 

од 2%. Међутим, у зависности од 

На основу анализе газдовања 

популацијама дивљачи непосредно 

пре и после доношења «Програма 

развоја ловства Србије 2001-2010» 

године могу се извући следећи 

закључци: 

• Повећање бројности срне и 

дивље свиње. Код срне је повећање 

присутно у свим подручјима, док 

је код дивљих свиња знатно веће 

повећање присутно у ловиштима 

централне Србије, а знатно мање у 

Војводини. 

• Код зеца бројно стање у 

2005 години повећано је за 5,4% 

у односу на 1998 годину, док код 

фазана и пољске јаребице имамо 

присутно смањење бројности за 8% 

односно 12,7%. 

• После доношења “Програма 

развоја ловства Србије 2001-2010” 

(Група аутора, 2001), бројно стање 

свих анализираних врста дивљачи има 

тренд повећања, изузев код пољске 

јаребице где је бројност задржана на 

нивоу Републике Србије, али са знатним 

смањењем на подручју Војводине. 

• Планиране бројности 

популације срне и зеца су достинуте 

сходно “Програму развоја ловства 

Србије 2001-2010” (Група аутора, 

2001), док код фазана и пољске 

јаребице то није остварено. Одстрел 

срне, зеца, фазана и пољске јаребице 

Год. 

Age 

1998 

2000 

2001 

2004 

2005 

године, вредност одстрела достиже и 

1.175.000 долара. Према најновијим 

истраживањима Томића и сар. (2005) 

вредност матичног фонда срна у Србији 

износи око 8 милиона еура, а вредност 

годишњег одстрела преко 400.000 еура, 

што указује да се мора ићи на даље 

повећање вредности одстрела. 

У организационом погледу 

газдовања популацијом срне и 

популацијама ситне дивљачи, 

површине установљених ловишта 

доста су велике. Газдовање у тим 

ловиштима и наведеним популацијама 

дивљачи је отежано. Из тих разлога, 

газдовање овим популацијама 

дивљачи мора се организовати, 

спроводити и посматрати преко 

Територија 

Area 

Срна 

Roe deer 

није у сагласности са планираним 

вредностима из напред наведеног 

програма. 

• Повећање процента излова 

не прати осцилације бројног стања 


• Смањење процента излова 

пољске јаребице није утицало на 

повећање бројности ове врсте 

дивљачи, посебно у Војводини. 

• Морају се тражити узроци 

смањења бројности пољских јаребица, 

а на основу тога и мере газдовања овом 

веома значајном аутохтоном врстом 


• Трофејна вредност срндаћа је 

повећана, у односу на исту пре више 

од две деценије. Повећана је просечна 

Дивља свиња 

Wild boar 

знатно мањих организационих целина 

(друштва, ревири, секције и сл.). 

Едукација ловаца и ловног 

кадра мора се перманентно 

спроводити у свим сегментима гајења, 

заштите и рационалног коришћења 

дивљачи. Посебна пажња мора се 

посветити ловачком подмлатку и 

ловачким приправницима, где кроз 

ловачко стажирање и ловачки испит 

кандидати морају усвојити основна 

знања из напред наведених области. 

И да закључимо 

Табела 2: Бројно стање главних гајених 

врста дивљачи 

Зец 

Hare 

Фазан 

Phesant 

Пољска 

jareбица 

Grey 

partridge 

Војводина 32.804 743 272.981 180.406 68.429 

Централна Србија 42.033 6.293 322.538 284.501 248.307 

Република Србија 74.837 7.036 595.519 464.907 316.736 

Војводина 35.640 780 250.614 141.300 61.383 



Војводина 35.934 760 226.587 128.601 52.091 



Војводина 39.975 1.198 288.419 127.893 53.562 



Војводина 42.013 863 285.806 138.061 39.627 



старост одстрељених срндаћа, али 

још увек испод газдинске старости 

утврђене за ову врсту дивљачи. 

У циљу побољшања газдовања 

наведеним популација дивљачи, 

активности одгајивача се морају 

усмерити на оне факторе на које могу 

директно или индиректно деловати. 

Овде се пре свега ради о смањивању 

губитака у периоду репродукције 

дивљачи у зимском периоду, као и 

вођењем рачуна о степену коришћења 

појединих популација, уважавајући 

специфичности појединих региона. 

Проф. др Зоран Поповић., 

Пољопривредни факултет Београд, 

10

Резултати при уношењу зечева 

TRSTENIK NAJBOQI 

Најбољи п р и м е р 

о успеху 

уношења живих зечева у ловишта свакако 

је Ловачко удружење у Трстенику. Свесни 

чињенице да и данас, после толико 

година уношења зечева у ловишта, 

постоје скептици у ловачким друштвима 

који не оправдавају ову меру, али и међу 

ловним стручњацима у мањој мери 

постоје истомишљеници. 

Ловачко удружење "Трстеник" 

газдује ловиштем површине 44.702 ха, 

од које је ловно-продуктивна површина 

за зеца 32.000 ха. Након зиме у пролеће 

1994. године извршено је бројање зеца у 

овом ловишту и утврђено је бројно стање 

од 1.260 зечева са просечном густином 

популације од 4 зеца на 100 ха. То значи 

да је ово ловиште у просеку испод 

границе биолошког минимума, а она 

се за наше прилике креће од 5-8 зечева 

на 100 ха. Степен коришћења зеца у 

претходном периоду кретао се свега 10%. 

Због ове чињенице ловци овог Удружења 

донели су одлуку о насељавању зеца у 

ово ловиште. Пре уношења зеца урадили 

су: 

- Установљена су 2 резервата на 

којима ће се испуштати зец на површини 

од 10.000 ха, који се налази у централном 

делу ловишта за период од 1995. - 1998. 

године; 

- У резервату су перманентно 

редуковани пернати и длакави 

предатори, изграђена су хранилишта за 

зеца на сунчаним странама, где се снег 

најмање задржавао; 

- Зимска прихрана зеца је вршена 

у најкритичнијем периоду континуирано; 

- Повећано је уношење фазанске дивљачи 

у ловиште које је помогло да се од стране 

ловаца смањи притисак на лов зеца. 

Пројекат са уношењем зечева 

заживео је 1995. године. Предност 

уношења је што су хватани зечеви са 

различитих локалитета у Војводини (Ада, 

Руски Крстур, Мали Иђош, Оџаци, Сонта, 

Ристовача, Орловат, Нова Црња, Бачка 

Топола, Пивнице, итд.). 

На огледним површинама 

(резервату) унет је следећи број живих 

зечева: 1995. године - 80 јединки; 1996. 

године - 108 јединки; 1997. године - 74 

јединки; 1998. године - 40 јединки; Године 

1998. промењена је локација резервата, 

такође у површину од 10.000 ха на којој је 

настављено са уношењем живих зечева. 

Одмах 1999. године унето је 73 јединки, 

2000. године 81 јединка, 2001. године 63 

јединке, 2002. године 143 јединке и 2003. 

године 157 јединки. 

Повећање бројности зеца 

На огледној површини 

1998. године извршено је детаљно, 

квалитетно и стручно бројање зеца, и 

утврђена је просечна бројност од 33 

зеца на 100 ха. Овакав резултат нису 

сањали ни највећи оптимисти, нити је 

он могао бити предвиђен. Након овог 

бројања, јединствена оцена ловаца овог 

Удружења је да им се у ловиште, иако уз 

огромна материјална улагања, вратила 

најомиљенија дивљач, а то је зец. 

У деловима ловишта ван 

резервата у 1995. години одстрељено је 

640 зечева, у 1996. години 780, да би се 

1997. године одстрел повећао на 1.570 

зечева. Већ следеће 1998. године одстрел 

се повећао на ,,невероватних" 2.739 

зечева што је за 4.5 x више него 1995. 

године. Иако је евидентно повећање 

зечева, ловци овог Удружења наставили 

су и даље да уносе сваке године по 

стотинак живих зечева а што је планирано 

и у 2006. години. 

Зацртани економски капацитет 

ловишта за зеца у ловној основи од 4.480 

зечева, који је планиран да се постигне 

за 10 година постигнут је већ за 5 година. 

С обзиром да су интересантни подаци о 

одстрелу ми их овде износимо: у 1999. 

години одстрељено је 2.600 зечева, у 

2000. години 2.582 зеца, у 2001. години 

2.714, у 2002. години 3.000 зечева, и 2003. 

2.516, да би се након тога придржавали 

плана одстрела од 2.540 зечева. 

Ипак, највећи одстрел забележен је у 

2004. години од преко 3.500 одстрељених 

зечева. Интересантно је да су ловци 


овог Удружења на предлог управника 

ловишта Крстић Љубише, због веома 

лоших временских прилика (веома 

велика влага у периоду репродукције, 

мај, јуни и јули месец, у 2005. години 

смањили одстрелну квоту и изловили 

,,свега", 2.160 зечева. У 2006. години 

планирају да унесу 300 живих зечева 

док у 2007. години ,,завршавају" са 

уношењем живих зечева и планирају 

да у овој години унесу 800. 

Након 10 година интензивног 

уношења, али и постигнутих 

,,невероватних" резултата (бројно 

стање и одстрел), пројекат 

,,Насељавање зеца у ловишту ловачког 

удружења Трстеник'' из биолошких 

разлога постигнут капацитет се 

обуставља. 

Надамо се, иако је на почетку ових 

истраживања од стране појединих 

стручњака било опречних мишљења, 

па чак је и говорено са омаложавањем, 

наведени подаци демантују ,,те 

стручњаке'', те се надамо да ће пример 

Ловачког удружења "Трстеник" следити 

и многа друга удружења и поново 

вратити зеца у своја ловишта. Све то 

могу да постигну уз велики рад ловаца, 

много одрицања, стрпљења али и 

великих материјалних улагања. 

Јединствен закључак је: 

- да се зец донет из војвођанских 

ловишта брзо привикао на нове услове 

ловишта и добро аклиматизовао, 

- да се много брже постиже капацитет 

ловишта али искључиво уношењем 

зеца, 

- да су ловци презадовољни јер имају 

поново у ловишту најатрактивнију 

дивљач за лов, 

- да по морфолошким карактеристикама 

одстрељених јединки преовлађује зец 

из Војводине који се ,,лако'' прилагодио 

новим условима ловишта и дао 

максималан прираст, 

- да нису запажена никаква обољења, 

како код живих зечева тако и код 

одстрељених јединки, 

- да се са популацијом газдује плански 

и на бази стручних сазнања, а што је 

доказ да се оптимално изловљава зец 

у овом ловишту, да су одстрељени 

поједини примерци били тежине 

од 6-7 кг, а да је просечна тежина 

одстрељених зечева између 4.5 и 5 кг., 

- да се одстрел повећао за више од 4 - 5 

пута за врло кратак период, 

- да су се ловци 

придржавали стручних 

препорука и упутстава, 

а тамо где се пуштао 

живи зец није било 

лова од 3-5 година, 

- да је број пернатих и 

длакавих предатора 

сведен на подношљиву 

меру, 

- да су ловци наставили 

и даље уношење живог 

зеца без обзира што је 

вишеструко повећана 

популација. 

О в д е 

износимо и искуства 

која су стечена у 

удружењу ,,Врњачка 

Бања'' где је од 

1999. - 2003. године 

унето у ловиште 

182 зеца. Међутим, 

због испресецаног 

ловишта и лоших 

услова станишта, као 

и необезбеђеног мира 

у ловишту резултати 

се могу оценити као 

добри, али они нису 

ни близу резултатима 

који су постигнути у 

Трстенику. Наиме, иако 

је одстрел повећан за 

40% у односу на период 

пре уношења, главне 

недостатке треба тражити у чињеници 

што су ловци овог Удружења били 

,,нестрпљиви'' и одмах већ следеће 

године ловили зеца на теренима где су 

претходне године пустили зеца. 

Поред напред наведена два 

примера помињемо искуства Ловачког 

друштва ,,Краљево'' које је 2002. 

године унело 131 зеца, а 2003. године 

121. Грешка је одмах направљена јер 

су зечеви пуштани по читавом ловишту 

и на тај начин су исти били разбацани, 

што није дало већег резултата у 

репродукцији. И у овом Удружењу 

одстрел је повећан за 30%, а грешке су 

направљене, такође, због брзоплетости 

лова зеца већ следеће или наредне 

године, а што је констатовано у 

првом примеру да није добро. И у 

овом деликатном послу потребно је 

стрпљење ловаца и рад на смањењу 

броја предатора па се онда могу 

очекивати и много бољи резултати, као 

што их је било у Ловачком удружењу 

"Трстеник".проф.др Зоран Ристић 

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ 

На основу досадашњих искустава и 

праћења уношења дивљег зеца у ловишта 

приметили смо да поједина ловачка 

удружења при уношењу попуштају 

појединим секцијама, и због мира у 

кући, и пуштају и по неколико зечева у 

поједине делове. Напомињемо, и овом 

приликом, да такав начин насељавања 

није добар и да је само „бацање“ пара. 

Прави начин је да се у поједине делове 

ловишта пушта онолико зечева колико 

је потребно за попуњавање бројности 

која ће омогућити брзу репродукцију. 

Баш како смо у овом чланку навели. 

Такозвано „сољење“ по неколико зечева 

у свакој секцији је сигурна гаранција 

неуспеха. Друга грешка коју смо уочили 

је да поједина удружења не забране лов 

на терену где су зечеви пуштени. И ово 

води ка сигурном неуспеху. У оваквим 

ситуацијама јевтинија варијанта је 

туристички лов било где у Војводини. 

12

[ A K A L - K A K O T O 

J E Z I V O Z V U ^ I 

Да, баш тако. 

Са овом констатацијом 

сложиће се свака ловачка организација 

на чијем се терену овај разбојник 

запатио и размножио. Југоисточна 

Србија већ је упозната са чињеницом 

шта је шакал у ловиштима. Централна 

Србија се тек упознаје са проблемом а 

Војводина ту и тамо. Лалински. Полако. 

Неки се једе а неки се не једе. 

који су осетили шта значи 

Они имати шакала у своме ревиру, 

звоне на сва звона и упозоравају. Неки тек 

прикупљају искуства а неки окрећу главу 

јер још није стигао у њихово двориште. 

Нажалост , кад буде стигао можда ће већ 

бити касно. 

Поучени ситуацијом како шакал полако 

осваја ловне терене Србије и којом 

се експанзијом шири, није на одмет 

прикупити што више сазнања о њему и 

донети закључак каквог уљеза имамо 

за противника. Онда треба упознати 

противника да би знао како да му се 

одупреш. 

А противник је много јак. 

ОПИС 

Шакали, у зависности од 

постојбине, начина исхране, врсте 

и односа полова достижу висину до 

50 цм, тежину до16кг, дужину до 100 

цм.Боја им варира од сиво смеђе до 

златно жуте-бордо са тамнијим леђима, 

окер палежима, са једнобојним или 

црномелираним репом. Величина ушију 

и ногу варира у односу на поднебље 

где живе. Мужјаци су у просеку 20% 

крупнији од женки. Карактерише их 

јак врат, изразито чуло слуха и мириса. 

Длака је оштра, средње дужине и 

специфично бела испод врата. Њушка 

може бити шиљатија или здепастија, има 

карактеристично зубало од 42 зуба као и 

све врсте 

/ canidae / паса. 

РЕПРОДУКЦИЈА 

У нашим климатским условима 

пари се једном годишње. У 

пределима Азије и Блиског истока 

забележена је могућност и до три 

парења у тридесет месеци. Изразито 

је репродуктивна животиња. Време 

парења на нашим теренима још није 

егзатно утврђено али је примећено да 

су женке носиле младе у периоду од 

фебруара до јуна, па се може рећи да 

је на нашем простору парење могуће 

од децембра до априла. У нашим 

ловиштима млади су примећени у 

већини случајева у априлу и мају. 

Женка носи младе у просеку 9 

недеља. Може се окотити између 57 

и 70 дана гравидности. Окоти између 

3 – 9 младих а просечно 4 – 6 и то 

приближан број мужјака и женки. 

Млади прогледају за 10 дана а хране 

се мајчиним млеком – сисају око 8 

недеља. Женка достиже полну зрелост 

са 11 месеци, а мужјак после 14 месеци. 

Пошто потомство живи у окружењу 

родитеља само до полне зрелости, након 

тога напуштају родитеље и заснивају своју 

заједницу и траже свој простор на новим 

теренима. 

Животни век му зависи од 

поднебља али се може рећи да је 

просек око 10 -11 година на Балкану. 

У заробљеништву достиже чак 16 – 17 

година живота. 

МИГРАЦИЈА 

Шакал непрестано мигрира и 

настањује нове територије. У Европу је 

ушао преко Каспијског и Црноморског 

региона. Карпате је почео прелазити 

почетком 40 тих година прошлог века. 

Забележени су случајеви доласка и пре 

тога, али као спорадични. Масовни 

долазак у Србију везује се за крај 

седамдесетих година прошлог века. Као 

изразито репродуктивна животиња осваја 

врло брзо нове терене. Женка шакала има 

веома мале губитке код окота и узгоја, 

тако да као брижна мајка и без природног 

непријатеља изводи на пут целокупно 

потомство. И ако је шакал животиња која 

се среће и до 2.000 метара надморске 

висине, у принципу он настањује брдскоравничарске 

пределе у првим фазама 

освајања нових терена. Користи природне 

путеве за миграцију и пределе који су 

богати ситнијом дивљачи које користи за 

исхрану. Тек са умножавањем популације 

на једном терену новонастали парови 

прелазе у виша подручја и станишта која 

нису примарна за њихов начин живота. 

Морава, Тимок, Дунав, Нера, Сава, Тиса 

и Подриње су природни коридори 

којим се крећу. У Хрватску долазе и из 

Мађарске правцем преко Драве, Печуј-а, 

Нађкањиже. 

Упорност, издржљивост, 

сналажљивост, потрага за храном, 

брзина претраживања терена и општа 

психофизичка способност шакала 

се огледа у томе да је способан да 

просечно прелази 16 км на сат, ловећи 

или мењајући територију. Замислите, 

да кад се креће од сумрака до свитања, 

теоретски може прећи 120 – 130 км за 

ноћ. Фасцинантно. 

Шакал није неки изузетни тркач, 

окретан и брз као лисица, али је генетски 

интелегентан и снажан те као такав је по 

понашању много ближи вуку него лисици. 

Нагон за очување врсте и освајање нових 


територија сврстава га у инвасивне 

врсте / invader /. 

ПОПУЛАЦИЈА ДАНАС / 

СУТРА 

Тачних информација о броју 

популације златног шакала у Србији - 

нема. Претпоставља се да од Тајланда 

преко Русије, Каспијског и Црноморског 

региона живи преко 1.000.000 јединки. 

Бројност му је много већа у северној 

Африци, Блиском истоку и области 

Персијског залива. За Балкан и средњу 

Европу тек постоји непознаница.Оно 

што се зна је да један пар шакала са 

младима из последњег окота оперише 

на територији од око 3 квадратна 

километра / 6 – 8/. јединки. Један пар 

шакала може у свом животном веку 

имати 6 – 8 окота што чини приближно 

40 јединки по пару у животном веку /10 

година /. 

Значи, у Србији да преТпоставимо 

да постоји 1000 парова. За период 

од 5 година накотиће се око 120 000 

јединки. Само, да ли сада егзистира 

1000 парова или више 

По свему судећи, постоји много, много 

више. 

ОСОБИНЕ И 

КАРАКТЕРИСТИКЕ 

Опасност је на вратима.. 

Шакал се слабо примећује. А ту је. 

Треба имати на уму да је ово 

изузетно прилагодљива врста и да 

на новоосвојеним теренима који су 

плодни за развој ове популације, он 

добија одлике изгледа и навика које 

нису баш као у његовој примарној 

постојбини. На нашим теренима 

шакал достиже врло лако тежину 

до 20 кг. Забележене су и тежине 

преко 28 кг. Ова животиња нема 

природног непријатеља осим човека. 

У последњих 40 година забележено 

је само пет случајева беснила на свим 

територијама. Остале болести нису 

забележене. Не подлеже и не захватају 

га болести које су типичне за врсте 

паса / canidae /. Нема проблема са 

дигестивним трактом или паразитима. 

Врло је отпоран на високе и ниске 

температуре као и на дехидрацију. 

Дневно може појести између 1.6 

– 2.2кг разноврсне хране. Спада у 

групу / класу сисара са јако убрзаним 

метаболизмом. Људи би рекли : Стално 

је гладан. Још нешто, ово је моногамна 

животиња. Живи у пару док их смрт 

не растави. За подмладак се брину и 

мужјак и женка. Савршена породица. 

Женке исказују невероватну љубомору 

према супарницима. 

Шакал, и ако има све одлике и 

понашање предатора, није крволочан 

предатор. Убија само шта ће појести. 

Ловину доноси кући. Када прети 

опасност у фамилијарном окружењу, 

мужјак је тај који се експонира и 

одвлачи пажњу од своје породице. 

Паметно, нема шта. 

Такође, поседује природну 

генетску регулацију очувања врсте. Не 

пари се у првом најближем сродству. 

Природа му је подарила да буде 

заштићен од нежељених генетских 

мутација. Интелегентан, снажан 

предатор са одликама инвазионе 

врсте. Жесток противник у нашим 

ловиштима, да се зна. 

А како му стати на реп, питање је сад.! 

НАВИКЕ 

Е то је посебна прича. 

О фамилијарној подели посла 

већ смо нешто рекли, али да допунимо. 

У већини фамилија шакала, минимум 

један а некада и два члана, остају уз 

мужјака и женку и после стицања 

полне зрелости. Литература их зове 

„помагачи“. Они су ти, који уз мајку, 

воде рачуна о следећој генерацији 

младих. Тек када млади стасају до 6 

месеци, они одлазе и заснивају своју 

фамилију. Мужјак са помагачима је тај 

који се брине о женки која носи младе 

у последњим недељама скотности као 

и док женка доји младе. Они лове за 

све. 

А шакали лове од сумрака до свитања. 

Лове у пару, по три мужјака из истог 

легла, али не ретко лове и у чопору. 

Углавном, у чопору максимално лове 

три пара. Код ситуација када лове 

крупну (високу) дивљач лове и три 

комплетне фамилије. Посао је подељен 

и зна се ко лови, ко је у заседи, ко тера 

дивљач или више њих и ко коју дивљач 

јури. 

Да ли вам то личи на њиховог рођака 

вука !! 

Шакали своју територију 

обележавају урином и изметом. Врло 

држе до своје територије и ретко лове 

у туђој, осим ако се не удруже у чопор 

ради лова. После лова свака фамилија 

се враћа на своју територију. 

Ове животиње воле да обитавају на 

сувим и прегледним теренима брдског 

и равничарског профила, уз природне 

путеве, долине и реке. Обожавају 

шикаре, парлоге, просушене барске 

терене, трновиту вегетацију, високу 

траву, велике ремизе, ретке ниске 

шуме са подрастом. Обично код нас 

не прелазе 900 метара надморске 

висине осим ако не живе у таквом 

окружењу. Воле близину воде али 

14

се увек настањују на сувом терену. 

Избегавају огромна пространства са 

монокултурама. Прилазе и живе у 

окружењу полуурбаних / сеоских / 

средина. 

Са свим врстама паса и лисица 

живе у антагонизму и потискују их. 

Једино избегавају / плаше се / вука и не 

живе на терену где је он доминантан. 

Чак су потиснули и далеко већу мачку 

– риса на територији где се сусрећу. 

Беже и склањају се од домаћих паса да 

не би привлачили пажњу. Не ретко, ако 

су натерани, прихватају борбу са њима. 

Увек ће се шакал повући уколико су и 

шакал и кер исте килаже или величине. 

Фамилија шакала увек живи 

на неприступачном месту, рупама, 

усецима, каменим укопима, испод 

оборених стабала, пећинама, лисичијим 

или јазавичијим рупама. Такође у 

вишегодишњим парлозима праве 

склоништа укопавајући се у земљу у 

оквиру наткриља вегетације. Фамилија 

која је заузела одређену територију 

никада је неће напустити уколико није 

егзистенцијално угрожена по питању 

хране или ако су родитељи смртно 

страдали, а нарочито женка. Уколико 

је женка изгубила пара, са новим 

партнером ће се опет вратити на своју 

територију и у своју фамилију. Шакал 

није стрвинар како се то верује. Отпатке, 

мрцине и остало ће конзумирати само у 

крајњој нужди. 

Генерално он воли све што је свеже. 

ИСХРАНА 

И ако спадају у месождере у 

принципу шакали су сваштоједи / omnivori 

/. Међутим, њихова потреба се 

креће за преко 60 % животињске хране 

док је остало резервисано за биљну. 

Потребе за протеинима, беланчевинама, 

мастима су доста велике код ове 

врсте животиња. Храни се глодарима, 

птицама, јајима, рептилима, жабама, 

рибом али и зечевима, срнећом 

дивљачи, прасићима "црне дивљачи" 

и свим младунчадима сисара. Такође 

храни се и са дивљим воћем, бобицама, 

слатким поврћем.У нашим ловиштима 

шакал је посебно опасан у приоду април 

– јул када му на свет долазе млади. Треба 

прехранити нову породицу. Тада шакал 

не преза ни од чега. Посебна посластица 

су јаја, млади фазани, зечеви, ланад 

па и срне када их лове у чопору. У 

одредјеним ревирима због велике 

популације шакала просто не може доћи 

до обнављања срнеће дивљачи. Ништа 

не преживи. 

Занимљиво је да мужјак 

проводи 80% времена у лову или 

припреми за лов. Када лови у пару 

проценат улова је преко 80 % од сваког 

покушаја. Може да улови дивљач 

двоструко већу од своје тежине. 

Уколико на својој територији ништа 

не улови дуже од 7 дана, одмах мења 

територију. Женка услед опасности 

може премештати младе више пута из 

склоништа. У исто склониште се враћа 

тек после 4 – 6 дана. 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 

И на крају шта рећи Шта рећи 

о животињи која чује на 4 км, која се у 

оквиру фамилије дозива само њима 

посебним завијањем коју свака јединка 

препознаје, која не жели у принципу, 

да узме стрвину старију од једног дана 

тј. да не осети свежу крв. Шта рећи о 

томе да у свој литератури на коју сам до 

сада наишао, скоро је увек назначено 

да не постоји претерана опасност 

код инвазије шакала Његова 

бројност како наставља освајање 

нових терена опада и своди се на 

разумну количину. За пример се 

узима Грчка која је муку мучила 

са њима између двадесетих и 

седамдесетих година прошлог 

века, а данас једва да је остала 

петина популације. Шта то значи 

Да ли је грчки шакал изгубио 

репродуктивну моћ Или и ми 

морамо чекати наредних тридесет 

година, па шта нам се деси. 

Генерално шта рећи о животињи 

коју још увек довољно не 

познајемо на нашим теренима, 

животињу коју још увек не 

контролишемо. Шта рећи о 

животињи о којој знамо само да 

прави штету и да се не уклапа у 

симбиозу зоо света на нашим 

теренима. 

Можда ће стручне службе и умне 

главе нашег ловства моћи дати 

одговор на многа питања око 

"случаја шакал". Шта и како даље 

До тада ваља сакупити сазнања о 

најбољим ефектима и резултатима лова 

на ову врста предатора. По досадашњим 

евидентираним искуствима најбоље се 

показала хајка. И то зими, периоду без 

вегетације. А шта лети Чека Или нешто 

друго 

На крају, можемо да закључимо 

да је шакал у Србији – озбиљно питање 

или: ШАКАЛ КАКО ТО ЈЕЗИВО ЗВУЧИ! 

Предраг Ђурђев 


N A P O ^ E T K U 

L O V N E S E Z O N E 

Средином октобра питоми крајолици 

изгледају као бојанице окупане 

темперама свих боја. Јесен, тај 

сезонски сликар, постараће се да 

створи живопис налик акварелу који 

подсећа само на једно… лов Господо 

ловци , сезона почиње. 

правилу, како то већ традиција 

По налаже, прве недеље после 15. 

октобра на терен ће изаћи 86.000 људи. 

Свечано и достојанствено, опеглано и 

углачано. Изаћи ће мо да видимо плодове 

свога минулог рада на очувању и узгоју 

оног што нам је најдраже…дивљачи. 

Уверићемо се у својих руку дела, 

испитаћемо своју истрајност, настојања 

и уверења. Биће ту задовољства, среће, 

потврда планског рада, а богами и 

разочарења. Не у промашену дивљач, 

већ на лоше учињено, погрешне одлуке 

или на прозаичне потезе који не дају 

резултата. Суочићемо се са својим 

сновима или ноћном мором. Тада ће се 

видети какви смо били домаћини и како 

смо газдовали. 

Ми смо по природи оптимисти и 

верујемо у најбоље. Већ видимо себе 

како се од петка спремамо. Лагана 

нервоза, раст адреналина, зноје се руке, 

мала грозница. Не… нико није болестан, 

то је страст, порив и ишчекивање. 

Осетићемо све дамаре у телу и исконски 

зов природе. Лов, то је стање свести и 

стање духа. Таква нам је судбина. 

Потсетник 

Постарајмо се да нам у овој сезони 

све протекне како треба. Променимо 

лоше ловачке навике, пронађимо бољи 

пристип, покажимо ловачку културу. 

Хајде да ове године гајимо достојанство, 

будемо позитивнији и отвореног срца. 

Хајде да се придржавамо свих писаних и 

неписаних правила, кодекса и да укажемо 

дужно поштовање према дивљачи, 

другима и себи. 

За почетак, избацимо маскирне војне 

униформе из ловишта. Одишу минулим 

временима једне епохе, стреса и недаћа. 

Није им место у ловишту. Припремимо 

јесењу и зимску гардеробу. Уведимо 

од ове године, ако до сада нисмо, флуо 

маркере или оранж траку на своју одећу. 

Безбедније је и за нас и за друге. Урадимо 

визиту чизама и дубоких ципела. Обућа 

главу чува. Прегледајмо оружје са којим 

ће мо ловити. Посетите свога пушкара 

и сачините преглед својих цеви. Квар 

или перманентни застоји говоре о нама 

самима. Одаберимо муницију са којом 

ће мо ловити у овој сезони. Нарочито 

је битно да нам је гранулација сачме 

примерена методи лова, температури, 

врсти дивљачи. Ловиће се, поред осталог 

зец, фазан, јаребица, патка и још понешто 

у зависности од терена. Патрони и 

грамажа оловица требају бити одабрани 

према намени лова. Не пуцајмо на 

јаребицу и на зеца истим гранулацијама 

олова. Уколико имамо више пушака и 

калибара, одаберимо примерену према 

дивљачи. Поштујмо етику и струку. Сви 

знамо да су за претходно поменуту 

дивљач, оптималани калибри 12.16 и 20. 

Све остало је мало – мало. Не користимо 

“мини” калибре са којима можемо само 

рањавати дивљач. Нисмо сви врсни 

стрелци и вични калибрима 28. 36 или 

410. Они су “анемични” за јесењи и 

зимски лов. 

Истресимо своју ловачку торбу или ранац. 

Проверимо дали су ту све неопходне 

ствари. Обновимо и допунимо оно сто 

је неопходно. Треба повести рачуна о 

средствима за прву помоћ, аспирин за 

главобољу, кесицу соли и шећера, парче 

канапа, шибицу или упаљач, тоалет 

папир, пар пвц кеса, резервне чарапе, 

нож, муницију по жељи али довољно 

да се не позајмљује. И пљоска, не да се 

пије већ да се дезинфикује и понуди. 

Шешир, капа, качкет, по вољи нам је, али 

нека га има. Гологлав ловац је кус ловац. 

И...никада немојте заборавити личну 

карту, ловну карту и оружни лист. Једино 

документи говоре да смо легални ловци. 

На челу нам то не пише. 

Не заборавимо нашег верног пратиоца 

и десну руку…верног помагача -пса. 

Одведимо га ветеринару на контролу пре 

почетка сезоне. Исконтролишимо да ли 

нам је пас уредно вакцинисан, да ли је у 

кондицији, има ли проблема. Обавеза је 

да поседује родослов и испит урођених 

особина, заправо “радну дозволу”. 

Напомињемо да по Закону о ветерини 

сваки пас који учествује у лову мора бити 

чипован или обележен бројем. Водимо 

рачуна о томе, не кршимо правила. 

Ако смо нешто заборавили да нагласимо, 

немојте ви. Заправо, учините све што 

сматрате да је потребно за правилан, 

угодан, достојанствен и безбедан лов. 

Безбедност 

Лов је инспирација, задовољство душе, 

16

стање духа и свега помало. Праву или косо на доле. 

дефиницију је врло тешко одредити • У кружном лову на зеца у кругу је 

УПОТРЕБА САЧМЕНЕ 

и уз помоћ психијатра, филозофа, забрањено чучати, а кретање мора бити МУНИЦИЈЕ 

социолога, "мудролога" и све остале усклађено са кретањем суседних ловаца. 

душебрижнике. Ловац је ловац. Међутим, • После затварања круга предност 

Tабелу треба условно посматрати. У 

прва и најважнија артикулација ловца је … пуцања на дивљач између два ловца начелу она служи као водич. Опште је 

безбедност. Она је увек на првом месту а има ловац коме дивљач пролази са леве познато да не постоји битна разлика у 

лов на другом. Безбедност је дефинисана стране. 

калибрима 12, 16 и 20 уколико користите 

са безброј писаних или неписаних, • Ловци који су под утицајем алкохола не исту грамажу сачме у патрону. Међутим, 

званичних и незваничних правила. могу ловити тог дана. 

такође је познато да су калибру 16 и 20 

Све што сматрате да је безбедно и ван • Учеснике у лову, а који су прекршили инфериорни у односу на “дванаестицу” 

званичних правила, треба упражњавати. правила, ловник или груповођа мора по питању количине сачме. 

искључити из лова. 

Аналогијом долазимо до закључка да 

Потсетимо се на неке од њих: 

• За учињену штету и прекршаје у лову није исто пуцати на даљини од 40 мет., 

• Оружјем се мора руковати опрезно и 

одговоран је сваки ловац појединачно на шакала, са патроном од 34 грама у 

одговорно 

али и Управа ловишта уколико 

цал.12 и патроном од 28 грама у цал. 20. 

• Приликом одласка до места лова, 

није предузела све потребне мере 

Једноставно, посип и количина оловица, 

преласка на друго место, кратког 

предострожности. 

на поменутој дистанци је сувише 

престанка лова, пушка се мора 

• Иако још увек није законска обавеза, недовољан за малену “двадесетицу”. 

испразнити, односно преломити. 

флуо траке наранџасте боје требале би Код зеца и фазана долазимо до истих 

• Код полуаутоматских пушака затварач 

бити саставни део опреме и одеће у или сличниих закључака. Почетак 

мора остати у задњем положају, отворен, 

самом лову. 

сезоне, јесењи топли перод можемо 

како би били сигурни да пушка није 

• И на крају, напомињемо да маскирне започети са патронима од 2,75 мм за 

напуњена. 

униформе војних и полицијски 

фазана и 3,0 мм за зеца. Како време 

• Пушка се пуни окренутих леђа осталим 

формација нису по Кодексу ловаца 

одмиче и температуре постају ниже 

учесницима лова, а цев усмерити косо 

Србије, а који је донео Ловачки Савез потребно је повећати гранулацију сачме 

надоле. 

Србије, дозвољене у лову. Крајње је за 0,5мм. Подсећамо да фазана и зеца 

• Цев пушке се никада не сме усмерити 

време да и управе ловишта почну са одстрељује сачмени сноп и погоци већег 

према другим ловцима. 

применом сопственог Кодекса и тако броја оловица за које није потребна 

• Није дозвољено пуцати на дивљач која 

обучене ловце врате из лова. 

дубока пенетрација у ткиву дивљачи. 

се креће у правцу других ловаца и када се 

Уважавајући чињеницу да говоримо о По највећој хладноћи сасвим је довољан 

они тиме угрожавају. 

јесењем лову и када је фазан у питању пречник оловице од 4мм за зеца са 

• На знак ловника или груповође 

и о зимском лову, напомињемо 

тежином пуњења од 36гр. Све преко тог 

забрањено је пуцати у кругу 

да временске прилике могу бити 

пречника оловице додводи до лошег 

• Дивљач се не сме пратити са упереном 

лимитирајући фактор организације или посипа и малог броја оловица које ће зеца 

пушком, све док не прође линију 

самог почетка лова. Ово се пре свега погодити. Наравно у таквим хладним 

постављених ловаца. 

односи на могућност појаве врло густих условима требамо искључити пуцања на 

• После евентуалног пада пушке на 

магли. Магла може бити врло чест узрок дистанцама преко 35-40 м. Запамтите, 

земљу морају се прегледати уста цеви 

несрећа у лову. Препоручујемо да свака сачма пречника преко 4 мм у лову на 

ради отклањања могућих зачепљења. 

смањена видљивост, где ловац ловца не зеца изузтено је опасна за учеснике у 

Обавезно проверити функционалност на 

уочава на минимално 70 м, лов не треба лову. Уколико користимо калибре 16 или 

“празно” 

почињати. Лов се може наставити или 20 много је боље да скратимо дистанце 

• Место на које је ловац распоређен 

почети тек по дизању магле. 

пуцања, користимо највеће лаборације 

не сме се напуштати у време лова, без 

Киша или ветар не морају битно утицати патрона са пригодном сачмом, које ће 

одобрења ловника или груповође. 

на извођење лова али траже додатну по правилу бити ниже од максимално 

• Пушку носити у положају косо на горе 

опрезност. 

препорученог пречника оловице. Ово 

практично значи ако имамо патрону 

од 32 гр (што је магнум за кал. 20) 

Врста дивљачи 

Препоручени 

пречник сачме 

(милиметара) 

Највећа препоручена 

даљина пуцања 

(метара) 

постићемо боље резултате у лову на 

зеца са гранулацијиом од 3,00 мм него 

са 3,50 мм , пошто је познато да кал.20 

лисица, шакал, јазавац 3,5 – 4,5 50 

има ефектнији домет за просечних 

5 м од калибра 16 и 12. Зашто, мањи 

гуске дивље, мачка дивља, зец 

3,0 – 4,0 50 

пречник цеви, већи притисци, веће 

обични 

почетне брзине. 

куне, ласица мала, твор, фазани, 

патке дивље, лиска црна, врана 3,0-3,5 40 

За лов фазана важе иста правила. У 

почетку ловне сезоне као што смо 

сива 

нагласили крећемо са гранулацијом од 

јаребице, пре¬пелице, шљуке, 

2,7-2,9 мм и пуњењем од максималних 

голубови дивљи, врана гачац, 

32гр и како температуре падају тако 

1,7 – 3,5 35 

сврака, злогодњача, кунић 

треба повећати крупноћу сачме и 

дивљи, пух велики комлетног 

пуњења. Ово практично 


значи да ћемо у хладним зимским 

условима користити патроне са 36 гр и 

пуњене оловицама од 3,1 до 3,3 мм. И 

даље остаје препорука да је боље скратити 

даљине гађања, повећати количину сачме 

а задржати мањи дијаметар оловица. Тако 

кажу стари мајстори лова. 

На крају да проговоримо нешто 

о све чешћој употреби и помодарству 

коришћења малих калибара пре свега 

28,36 и .410. Напомињемо да ово нису 

ефикасни калибри за одстрела фазанске 

дивљачи, а поготово не за лов зеца. 

Њихова намена је пре свега у одстрелу 

ситних крзнашица на изузетно блиским 

одстојањима. Свака употреба у лову 

на зеца и фазана а посебно пуцање на 

дистанцама које смо навикли у калибрима 

12, 16 И 20, преко 20м, доносе рањавање 

и губитке дивљачи. Они додуше могу 

бити ефикасни али искључиво и једино 

уз употребу добро обучених паса испред 

којих се пуца непосредно после кретања 

дивљачи. Узан сноп и мала количина сачме 

су “главни кривци” о лошој употребној 

вредности поменути калибара. О овом 

детаљу лововође и управници ловишта 

морају строго водити рачуна и ловцима са 

овим калибрима не дозвољавати да лове. 

Поштујмо ловачке обичаје 

У дугој историји ловства, обликовали су 

се ловачки обичаји и навике, које чувамо 

и употпуњујемо и данас, јер су саставни 

део културе и народног идентитета. 

Ловачки обичаји су део традиције и зато 

их морамо поштовати и неговати. 

• Ношење плена 

Поштовање према уловљеној дивљачи 

изражавамо и правилним ношењем 

плена. Достојно понашање прама 

уловљеној дивљачи, од лова, ношења, 

одлагања, превоза и складиштења 

је саставни део ловачке етике која се 

показује у односу према дивљачи. За све 

врсте дивљачи важи правило да их не 

носимо скривене. Када дивљач ставимо 

у ранац, ловачки прслук или торбу, мора 

се видети неки њен део као што су глава, 

реп и слично. При томе треба напоменути 

да се пред јавношћу не хвалишемо 

уловљеном дивљачи. Ако и лажемо то 

морамо чинити пристојно и духовито али 

увек са поштовањем према дивљачи. 

Уловљеног зеца носимо, на пример, тако 

што га држимо за задње ноге, исто тако 

носимо сву другу ситну длакаву дивљач 

као што су лисица или јазавац. Уловљену 

пернату дивљач, свих врста, носимо тако 

што је држимо за врат, односно главу, да 

јој тело виси на доле, тако је и обесимо 

на висак. Крупну дивљач носимо, вучемо 

18 

или возимо увек окренуту тако да је глава 

напред, а дивљач окренута у правцу нашег 

пута. 

• Одлагање уловљене 

дивљачи 

Одлагање и разврставање уловљене 

дивљачи вршимо после групног лова, 

да поздравимо улов. Вођа групе пред 

почетак лова каже свим ловцима у 

групи где ће по завршетку лова бити 

зборно место и поздрав ловини. Зато 

припремамо зелене гране на које ћемо 

дивљач одложити по завршетку лова. По 

правилу, место за одлагање треба тако 

припремити, да дивљач главом буде 

окренута према пределу где смо ловили, 

односно где је уловљена. Сву дивљач 

одлажемо у ред према величини од 

десног према левом крилу, најпре крупну 

и ситну длакаву дивљач, затим крупну 

и ситну пернату дивљач, на пример, 

дивља свиња, лисица, зец, фазан, патка 

и креја. Дивља свиња треба да има на 

левој плећки гранчицу дивљачи. Гранчицу 

стављамо дивљачи на плећку, односно 

на крило, када је одложимо. Сваку врсту 

дивљачи одлажемо десном страном на 

тело са одговарајућим размаком између 

њих. Преко одложене дивљачи никада 

не прелазимо јер је то у супротности са 

поштовањем које јој ловац исказује. 

•Поздрав плену 

Ловци и хајкачи се постављају у ред 

или редове, приближно три корака од 

одложене дивљачи. За ловце је место на 

десном крилу а за хајкаче са псима на 

левом крилу. Сваки ловац са дланом леве 

руке обухвата цев пушке одмах изнад 

рамена. Пси су привезани и стоје уз леву 

ногу хајкача или ловца уколико њих нема. 

Ловник у кратком говору описује лов, 

кратком оценом исказује своје утиске 

и утиске других ловаца о дивљачи и 

ловишту где су ловили. Казује колико је 

хитаца испаљено, коју дивљач су учесници 

лова видели и колико дивљачи у односу 

на различите врсте су уловили. Оцењује 

целокупан ток и успех лова. 

Ако је у групном лову уловљена и крупна 

дивљач, ловник узима из левог горњег 

џепа зелену гранчицу и њоме додирује 

уловљену крупну дивљач. Затим стане 

испред ловца који стоји у првом реду, 

честита му ловачку благодет и уручује му 

гранчицу плена. Затим се ловник враћа на 

своје место, са неколико речи захваљује се 

ловишту и природи за одстрел после чега 

наређује, „Поздрав плену!“ Вођа хајкача 

затруби на ловачки рог три дуга звука који 

значе завршетак лова, ако је могуће још и 

одговарајућу мелодију. За то време ловци 

и хајкачи стоје мирно. 

На крају, ловник погледа са поштовањем 

одложену дивљач, дигне шешир и каже 

„Уловљеној дивљачи за ловачки благослов, 

хвала!“ Након тога ловник закључује 

обред, захвали се свим учесницима 

лова поготову гостима, похвали ред и 

дисциплину и прекори неправилности у 

лову. Коначно каже, под којим условима 

појединци могу да узму плен. Ловник 

позива ловце и хајкаче на последњи погон 

који је по обичају у ловачком дому или 

одређеној кафани. 

сигуран лов. Добар ти поглед Србијо! 

Новак Максимовић

ПРЕДСТАВЉАМО : ЛК Застава М-808 

NOVI [UMADINAC 

ЛК 808, детаљ изгледа 

оцевљеног механизма 

Таман кад смо помислили да из Застава 

Оружје долазе 

само козметичке промене или 

пластична хирургија 

и да је време стало у Крагујевцу, 

пристигли су деманти. 

И то у правом смислу речи… 

По 

свим информацијама из 

Заставе, нови ловачки карабин 

из крагујевачких погона биће доступан 

купцима већ на новосадском сајму. 

Пролетос, ЛК Застава М-808 доживео је 

светску премијеру на најлепшем месту 

које се може пожелети. На чувеном 

нирнбершком сајму оружја IWА 2009. 

Његово појављивање је било запажено 

и изазвало је велико интересовање 

стручне јавности. Како је поменути сајам 

и намењен произвођачима, трговцима 

и седмој сили то може значити да је 

производ вредан пажње, можда и више од 

тога. Званично, представљање за медије 

у Србији десило се у петак , 23. септембра 

, на Заставином стрелишту “Илијина 

вода” у Крагујевцу. Поменутог дана, у 

присуству великог броја представника ТВ 

и принт медија, званица из друштвено- 

политичког 

живота 

наше 

земље и војске, 

извршена је и 

д е м о н с т р а ц и ј а 

карабина на ватреној 

линији. У име домаћина 

се скупу обратило највише 

руководство Фабрике и представници 

конструкторског тима. На самом старту, 

на ватреној линији, видело се да се ради 

о карабину високе средње класе израде 

који треба бити “скуп најбољих решења” 

у ловачкој конфигурацији обртночепних 

карабина. Тако су га барем дефинисали у 

Застави. Серијска производња је на прагу 

пуног капацитета и већ се помињу могући 

извозни аранжмани. Гласине са поменуте 

промоције кажу да је купац из Америке 

већ познат. Једно је сигурно, ловачка 

популација у Србији жељно га ишчекује а 

за сад погледајмо детаљније о каквом се 

карабину ради. 

Аутор овог чланка срео се са М-808, 

први пут, сасвим случајно и ничим 

изазвано на “ППУ shuting cup-u” током 

маја месеца на Златибору. У мору “long 

range” пушака издвајала се једна потпуно 

црно обојена са “таргет” оптиком великог 

увећања. На први поглед допадљива, са 

вентилирајућим подкундаком и дебелом 

цеви, натерала ме је да јој посветим пажњу. 

Добих информацију да је овај примерак 

на испитивању и да јој се контролише 

прецизност, функционалност и остале 

карактеристике у опитним условима. 

Шта рећи, изненађење на први поглед и 


19

ЛК 808 изглед 

закључак да је то нови пар кечева из 

Заставе. Тај утисак ми се вратио оног 

тренутка када сам био у прилици да 

као новинар на презентацији испалим 

из ње десетак метака. Другачије, 

савременије и иновативније, рекли 

би на први поглед. Да не дужим, 

карабин ме је “купио” по изгледу и 

техничким решењима. Назвао сам га 

“Шумадинац” По функционалности и 

употребној вредности, видећемо током 

јесени када се буде појавио у продаји и 

на терену и када му можемо посветити 

цео викенд за тест. Надамо се. 

Посебна решења на 

затварачу 

У поређењу са стандардним М-70 , 

“Шумадинац” има потпуно другачију 

силуету и поједина решења. 

Зајеничко, са сада већ легендарном 

“седамдесетицом” је једино основ 

функционисања на систему -акцији 

Маусер 98. За све остало можемо рећи 

да је редизајнирано или измењено. 

Чак је и затварач система 98 измењен. 

У основи, затварач је остао са три 

забрављујућа брега /два напред, 

један позади/ али је избачен бочни 

извлакач. Чело затварача је изглодано 

и у њему је смештена квачица/зуб 

извлакача. Ова квачица једноставно 

прескочи данце и ужљеби се у канал 

на дну чауре. Све ради перфектно и 

поуздано и сам ход је гладак и клизи 

као “подмазан” кроз вођицу у сандуку. 

Затварач је перфектно исполиран. 

Избацивање чаура је поуздано и у фази 

пробе никада није дошло до застоја. 

Одбрављивање је под углом од 90 

степени са карактеристичном ручицом 

и крушкастом куглом. Ход је идентичан 

као на М-70. Овде треба напоменути 

да постоји нова, једноставнија полуга 

за ослобађање устављача затварача. 

То је просто дугменце које се само 

притисне да би се извлакач извукао 

из акције. Једноставно и практично. 

Да не заборавимо, кочница се налази 

на спојници затварача и типа је 

“wинцхестер” и има три положаја. 

Значи да постоји могућност /у средњем 

положају/ да можете манипулисати 

затварачем а игла је укочена. У 

таквим ситуацијама не може доћи до 

нежељеног опаљења. Кочница једва да 

се чује и скоро је бешумна. Не открива 

положај на чеки или код блиског 

сусрета са дивљачи. Једном речију, 

браво за кочницу и положај. 

Цев 

Цев је посебна прича и многе 

ће ловце обрадовати а многе… 

разочарати. Наиме, овде се ради о 

карабину са тешком /булл/, дебелом 

цеви. Цела маса пушке износи 4.0 - 

4.1 кг без отике. Зависи од модела. 

Међутим, ова цев обезбеђује бољу 

прецизност, дуговечност и већи број 

узастопно испаљених метака без 

промене слике погодка. Дуга је 650 мм. 

и на “устима” је дебљине 19 мм., док је 

дебљина на улазу у сандук целих 25 мм. 

Рађена је поступком хладног ковања 

и са сандуком је спојена навојем у 

Маусер стилу. Потпуно је слободна 

у подкундаку и оправдава назив - 

слободно пливајуће. На цеви не постоје 

механички нишани у прототипској 

варијанти али ће их у серијској 

производњи поједини модели имати. 

Тако кажу у Фабрици али уз напомену… 

видећемо када. Круна на устима цеви 

је урађена у такмичарском “match” 

маниру која обезбеђује високу 

прецизност. Занимљиво је да се 

Фабрика одлучила за цал. 30-06 Спрг. у 

фази испитивања. Са истим калибром 

је вршена и “ватрена промоција”. У 

првој серији производње, мозда већ на 

Новосадском Сајму, биће заступљени 

следећи калибри: 30-06. 8x57. 270wин, 

.308wин и сви у 650 мм дужине 

цеви. Већ по самом избору виде се 

извозничке амбиције. Лепо, нема шта, 

уз опаску да је Застава заборавила да 

плејади познатих додели и калибар 

7рем. маг. и 6.5x57. Поменути, 

једноставно доликују конфигурацији 

и намени оваквог карабина. Но, из 

Фабрике обећавају да ће сукцесивно, 

кроз време, “Шумадинца” радити у 13 

различитих калибара. Живи били… па 

видели. 

Акција / Сандук 

Сандук је посебна прича. Он 

заслужује посебне честитке и потпуно 

је иновативан. “Мостови” више нису 

полукружни већ трапезни и по старој 

традицији цео сандук је урађен 

ковањем из једног комада. Али то није 

све. Интегрално је на њему урађена 

“пикатини” шина за пријем прстенова 

оптичког нишана. Све је из једног 

комада метала. У Застави кажу, ово 

је јединствени пример на ловачким 

карабинима. Тиме је постигнута 

изузетна чврстоћа сандука, идеална 

саосност будуће монтаже са осом цеви, 

ниско прихватање оптичког нишана, 

невероватна чврстоћа монтираног 

склопа и елиминација сваке грешке у 

утицају монтаже на прецизност. Сви 

добро знамо да је монтажа, између 

осталог, основ прецизности карабина 

и да се ту јављају најчешћи проблеми. 

У односу на класицни М-70, отвор за 

избацивање чаура је функционално 

боље решен и има бољу геометрију. 

Кад смо већ код описа сандука, да 

кажемо да у њега “улази” потпуно 

одвојив магазин за муницију. Најзад 

да и то видимо код Заставе. Магацин 

се брави у сандуку, на два места, и 

20

веома је добро конструктивно и поуздано 

изведен. Дугме за ослобађање магацина 

се налази на десној страни кундака, доста 

је велико и ергономски добро смештено. 

За сада је од алуминијума и дај Боже да 

се у току серијске производње Фабрика 

не одлучи за пластику. И једна замерка, 

дно сандука је ружно завршен са дебелом 

полимерском “петом” непотребно велике 

димензије. 

Конструкторски тим вели, ради лакше 

манипулације, читајте вађења и стављања. 

Познаваоци сличних решења тврде…да је 

непотребно предимензионисан. 

Окидање 

Механизам за окидање заслужује 

сваку похвалу. Навикли смо да на М-70 

виђамо две врсте обарача. Дупли, 

са убрзаницом /стехер/ и потпуно 

подесљиви – сингл. На М-808 произвођач 

се одлучио за потпуно другачији принцип. 

Ради се о већ виђеном али перфектном 

“француском систему” са убрзаницом али 

на једноструком обарачу. Стручни кругови 

га називају и ДАТ систем. Окидање 

је перфектно, континуелно, без 

скрбутања и великог празног хода. 

Метафорички речено, иде као кроз 

путер. Може се подешавати сила 

окидања а фабрички је подешена 

на цца.1.8 даН, док са убрзаницом 

сила је на цца. 0.9 даН. Треба рећи 

да је све ово опитно штеловање 

и да ће вероватно са стехером то 

“радити “ на око 0.5-0.6 даН, што 

би било нормално за прецизно 

пуцање. Све у свему, овај систем 

је право освежење и ради као сат. 

Одмерено, прецизно и сигурно. 

Кундак 

На 

представљеним 

прототиповима 

“Шумадинца” 

срели смо три врсте кундака. 

Један већ описан, у црној боји 

са вентилирајућим подкундакам 

и анатомски обликованим 

за спортско стрељаштво. 

Предпостављамо да је ово 

само персонализована 

верзија стрелца током 

испитивана карабина 

и да се неће као такав 

наћи у понуди Фабрике. 

Други, који је представила 

Застава је класичан 

ловачки, орахов кундак 

са високом образином 

“монтекарло” изгледа али 

са спуштенијим/оборенијим пиштољским 

рукохватом који обезбеђује бољи положај 

шаке у односу на класичне изгледе овог 

типа кундака. Нема сумње ради се о типу 

који је прилагођен пуцању са оптичким 

нишаном. По изведби је на пола пута 

између класичног монтекарло ловачког 

и Варминт облика. Мишљења сам да 

би било боље да се застава одлучила за 

Варминт модел, пошто цела пушка одише 

том типу конструкције. Овако, прилагођен 

кундак класичним ловачким условима је 

помало непотребан.. Да не заборавимо, 

амортизер на пети се подразумева и доста 

је квалитетно израђен и уклопљен. На 

ватреној линији, поменути тип кундака 

се показао врло угодним за пуцање. 

Трећи кундак који смо видели је у све 

модернијем спортском стилу са рупом 

за палац шаке / тхумб холе / који пружа 

опсежнији прихват пиштољског рукохвата. 

Ради се о ораху. И он има високу образину 

и искључиво је намењен за коришћење 

карабина са оптичким нишаном. У Застави 

кажу да разматрају и могућност израде 

кундака од ламината који су све више 

хит у свету. Ламинат је “мртав” материјал 

, дрво “не ради” и као такво не утиче 

на укљештења оцевљеног механизма, 

отпоран је на атмосфералије, механичка 

оштећења и практичан је за производњу 

по питању цене. Да ли ће га прихватити 

ловачка популација у Србији 

Млађе генерације можда, за пуцања на 

веће дистанце и све популарније пуцање 

на стрелиштима од 200-500 мет.. Старија 

генерација, хмм… 

Очекивања 

Тест на ватреној линији изгледа 

обећавајуће. Све операције током пуцања 

су текле без икаквих застоја. До душе, 

писац ових редова је био у прилици 

да испуца 2x по пет метака што и није 

довољно за објективан утисак. Новинари 

који су имали привилегију да пуцају 

имали су различите групе погодака са ППУ 

муницијом у 11.7 грама. Из безбедносних 

разлога, окидање је било ‘мало теже’ и 

то је резуртирало сликом прецизности. 

Моја маленкост је успела да сачини са 

прва три метка групу од 17 мм. Остала 

два су волшебно одшетала по мети. 

Вероватно да се радило о претераном 

очекивању и нервози да се пуца што боље. 

И без неких фасцинантних резултата, није 

тешко закључити да се ради о озбиљној 

и прецизној “справи” и карици која је 

недостајала у Застави. До душе, недостаје и 

ловцима. Фабрика је сачинила технолошки 

помак, повећала је квалитативни разред 

производа и приближила се конкуренцији 

у сфери посебног сегмента обртночепних 

карабина. По овоме што смо 

видели до сада, “Шумадинац” може 

бити конкурентан на светском тржишту. 

Фабрика најављује да ће се производити 

у свим калибрима у којима је до сада 

рађен М-70, осим тешких тропских. Није 

лоше, мада би се ту могао умешати још 

неки, попут .260 рем, .270 WСМ или .300 

WСМ. Не кудимо, напротив, само наглас 

размишљамо. Нарочито ако Застава има 

извозне амбиције а поменути калибри су 

тренутно тренд или хит, како хоћете. 

Медији су после ИWА 2009. преносили 

изјаве званичника Заставе да се у основи 

развија ловачки карабин за одстрел 

крупне дивљачи на већим даљинама а 

да је подједнако добар и за “лонг ранге” 

стрељаштво. Љубитеље ових дисциплина 

М-808 ће одушевити. Причало се на 

демонстрацији и о уговорним обавезама 

са америчким купцем. Честитамо у сваком 

случају. Генерално, овде се очито ради о 

карабину који ће своје љубитеље у Србији 

пронаћи у сегменту лова са чеке или код 

одстрела срндаћа, дивокоза, муфлона 

и слично, на већим даљинама. М-808 

сигурно не спада у оружје универзалне 

намене и употребе које ће се наћи као 

једини карабин неког ловца на нашим 

просторима. “Шумадинац” ће остати увек 

као опција другог или трећег карабина у 

витрини. Охрабрујућа је најава и појаве 

модела са механичким нишанима. Ми би 

додали… и са краћим цевима, зашто да не. 

Тешко је манипулисати пушком од 1200мм 

и цца.4.7кг са оптиком у неком лаганом 

“пирсцх-у”, о погону да не говоримо. 

Надамо се да ће Застава пронаћи решења 

за укусе српских ловаца и моделе које ће 

прилагоди нашем тржишту. Љубитељима 

“старе школе” оружарства, М-808 можда 

ће изгледати сувише футуристички 

и минимализован. Можда. Не треба 

заборавити ни шта је основна намена овог 

карабина. А намена диктира дизајн. Но, о 

укусима се не расправља. 

А цена 

У Заставином ценовнику, који је подељен 

новинарима, стоји да је малопродајна цена 

66.000 динара.. Ако ће бити за тај износ, 

вреди сваку пару. Остаје да сачекамо 

Сајам и уверимо се у ту цену. Једно је 

сигурно, М-808 је изузетно освежење у 

конструктивном смислу и треба озбиљно 

размислити о њему. 

Препоручујемо. 

Предраг Ђурђев 


21

ETIKOM DO IZBORA 

KALIBRA 

Код наших ловаца врло често се јавља 

дилема са којим калибром и којом куглом 

кренути у лов на високу дивљач нашег 

поднебља. Ову дилему стварају и стална 

препуцавања у стручној литератури 

и ловачким гласилима о универзалном 

калибру и наравно свако свог коња 

хвали и тако се неки фаворизују. И код 

калибара постоји “мода” која највише 

зависи од тога која фабрика оружја или 

муниције се фаворизује на тржишту. 

Приликом приказивања ових калибара у 

зависности од произвођача појављују се 

балистички подаци у веома различитим 

мерним јединицама које за нашег 

обичног ловца нису увек сасвим јасни. То 

је најизраженије код америчких калибара 

који су у задње време продрли на наше 

тржиште. 

тога сам желео кроз овај 

Због чланак да се заједнички 

подсетимо на правила високог лова, 

избор и учинак нашег оружја и муниције 

а све то на основу практичне примене 

на нашим теренима. Желим изнети 

своја практична искуства из тог домена, 

наравно не са тим циљем да негирам 

наше врсне балистичаре и њихова научна 

приказивања, него да помогнем нашим 

ловцима да цене своје оружје или да 

одаберу право за лов високе дивљачи. 

У послератном периоду овај 

проблем је био веома једноставан 

и углавном се свео на једини и 

најпопуларнији калибар 8 x 57 ЈС јер се до 

њега долазило најлакше, преправљањем 

популарног М-48 за ловачки карабин а и 

метака је било довољно. Први Партизан 

из Ужица је произвео за њега популарни 

ловачки метак од 12,7 грама, подељене 

кошуљице, популарно “тупо” зрно / 

теилмантел рундкопф/. То је био веома 

поуздан калибар за сву врсту високе 

дивљачи нашег поднебља, јесте да није 

имао најбољу балистичку путању зрна 

на већим даљинама, али са корекцијом 

су просечни стрелци постизали добре 

резултате. Заставим популарни карабин 

Мод.-70 је био пун погодак код наших 

ловаца а и шире, јер исти је у разним 

варијантама најраспрострањеније и 

најпопуларније оружје, 

због поузданости, 

ј е д н о с т а в н о с т и - 

практичности и 

прецизности истих 

у целом свету /под 

разним именима 

Интерармс, Маусер 98, 

Кеттнер, Лугер и тд./ а 

нарочито међу нашим ловцима. 

Мањи круг наших ловаца је 

користио и европске магнум калибре као 

што је 7x66 СЕ Вон Хофе /7 x 75 Р СЕ Вон 

Хофе- за комб. пушке/ 6,5 x 68 /6,5x68Р/ 

и његов “старији брат” 8x68 С, али ови 

калибри и поред одличних особина нису 

били пуно коришћени од наших ловаца, 

због тога што нисмо имали ни оружје 

ни муницију за њих исто као и калибар 

9,3x62 и 9,3x64 и 9,3x74 Р. 

Међутим тржиште је учинило 

своје и код нас су се у задњих 10 година 

појавили амерички калибри као 243 

Wинцх /цонтра, 6,5x57/, 270 Wинцх. / 

цонтра, 7x64/, 30-06 /цонтра, 8x57/ затим 

308 Wинцх од познатијих стандардних 

калибара који су потисли калибре 

наше европске наведене у загради и 

то због великог избора оружја и зрна и 

тим калибрима од свих произвођача а 

нарочито због јефтиног метка за њих који 

европске калибре. Први Партизан је за 

ове калибре произвео одличну муницију 

која се може такмичити са свим познатим 

светским маркама и по енергији зрна, 

почетној брзини, путањи разорној моћи 

зрна у телу дивљачи. 

Поред стандардних калибара 

су се појавили и мали калибри 5,6мм 

за лов срнеће дивљачи као што су 222 

Рем. Магнум, 223 рем. 22-250 за нас 

познатијих и брзо су усвојили наше ловце 

нарочито цал. 223 Ремингтон и Заставин 

Мини-Маусер. 

Појавили су се и за нас 

најпознатији Магнум калибри 7мм Рем. 

Маг. 300 Wинцх.Маг. као тзв. “Оверкилл” 

калибри /Свеубице/ за јачу високу 

дивљач, које Застава исто има у програму 

и ППУ за њих производи врхунску 

муницију. 

На немачком говорном подручју 

се појавио популарни калибар 30 Р 

Блассер чије дејство се мери са 300 

Wинцхестер Магнум, затим 6,5x65 и 

6,5x65 Р који је по свему судећи замена 

за старијег брата 6,5x68. Исто тако 6x62 

ФРЕРЕС и 6x62 Р ФРЕРЕС а од јачих 

калибара 8x74Р у тзв. КУПЛАУФ. Од 

америчких калибара појавио се 25-06 Рем 

7-08 Рем и тзв. СЦХОРТ Магнум калибар 

а 7x62,7мм и 270.Велику популарност 

су стекли тзв. ЛИГХТ Магнум зрна од 

ХОРНАДY, ХИГХ ЕНЕРГY од ФЕДЕРАЛА и 

ХИГХ ВЕЛОЦИТИ од Ремингтона. 

Појавом ових нових калибара 

је настао прави хаос међу нашим 

ловцима. Почела је “Магнумо-манија”, 

трка за универзалним калибром, па 

код имућнијих парола “за сваку дивљач 

посебан калибар”, “само је Магнум 

пушка”, “мој 223 Рем. обара и највећег 

вепра и јелена” - добро што нисмо ту 

већ убрајали и слона или Кафер-бивола. 

Наши ловци су блистали балистичким 

табелама теоријама о калибрима који 

обарају све до хиљаду метара итд. 

Пуно ловаца се ухватило у ову трку, 

па су мењали или запоставили своје 

досадашње “верне слуге” пушке са 

по њима “превазиђеним” калибрима, 

убеђивали и друге да то и они учине 

јер је само то оно право, а заправо су 

занемаривали практичан лов, законске 

прописе који регулишу минимални 

калибар с којим се може ловити 

одређена висока дивљач па чак и тежину 

зрна и правила лова на високу дивљач и 

ловачку етику. Заборавили су практичне 

претпоставке за успешан погодак и 

одстрел високе дивљачи као природног 

блага која за нас праве ловце мора бити 

светиња. Пуно ловаца је променило 

пушку а да своје оружје и нису упознали и 

нису стигли до тога да се увере о квалитету 

и учинак исте. 

22

Јако је важно да ловац познаје своје 

оружје и његове могућности, затим 

да га опреми по својим могућностима 

са добрим носачима и оптичким 

нишаном, да се исти стручно монтира 

на оружје, затим да изабере право 

зрно и да се пушка добро упуца и као 

најважније да он сам ту пушку проба 

на стрелишту на разним даљинама и са 

механичким и оптичким нишаном. Тако 

се најбоље упозна са својим оружјем 

и са балистичким особинама зрна а и 

са својим реалним ловно-стрељачким 

могућностима. 

Правги ловац на високу дивљач 

мора знати да се дивљач високог лова не 

“убија” из карабина него се одстрељује и 

ловиште и дивљач нису полигон и мета 

за вежбање, зато увек мора да поштује 

старо ловачко правило, да се дивљачи 

мора приближити на пристојну даљину 

са које може да осмотри, да ли је дивљач 

за одстрел, да ли је позадина безбедна 

и у случају погодтка као и евентуалног 

промашаја, да оцени своје способности 

за добар погодак и ако су ови услови 

испуњени да одстрели дивљач са једним 

сигурним погодком на добро место – у 

плећку. 

Ловац је најбитнији фактор 

По мом мишљењу ловац је ипак 

најбитнији фактор за добар погодак. 

Ловац на високу дивљач треба да има 

поверење у себе и у своје оружје, мора 

бити свестан својих способности, бити 

припремљен и физички и психички да 

би савладао брзу промену ситуације и 

савладати трему која је сасвим нормална 

појава и које се не треба стидети јер и 

у највештијег и искусног ловца појава 

жељене и тражене дивљачи мора 

произвести тренутно узбуђење или 

радост, и заправо тада треба деловати 

мирно, концентрисати се само на дивљач 

и на себе. То је заправо спој дивљачи и 

ловца и оружја, и ако су испуњени сви 

претходно наведени услови тада треба 

пренети својом чврстом вољом зрно 

из цеви до тачке жељеног погодка на 

дивљачи повлачањем обарача. 

Уколико се ловац придржава 

ових правила успех неће изостати, 

дивљач неће бити рањавана и пуштена 

да пропадне у тешким мукама због 

наше лакомислености или грубе грешке 

а и избећи ће се и незгодан осећај 

промашаја и све те пропратне муке које 

прате промашај или рањавање. 

Наравно немојмо заборавити да је 

ловачки и промашити, али тада грешку 

треба да тражимо у себи и да учимо 

на томе, а не да покушамо кривицу 

пребацити на наше оружје или на друго 

лице. Заправо пва и остала ловачка и 

етичка правила треба да буду одлучујућа 

за избор правог калибра, оружја и самог 

зрна или код поштовања већ постојећег 

оружја. 

Из свог искуства пошто сам 

уловио велики број високе дивљачи 

разних врста и трофеја а највише 

из узгојног одстрела са различитим 

калибрима закључио сам следеће. 

Поред мојих пушака куглара 

захваљујући ловочуварима и мојим 

пријатељима приликом узгојног одстрела 

разних врста дивљачи користио сам 

сваки калибар наведен у уводном делу 

/сем наведена три калибра 9,3мм/ са 

разним врстама зрна иностраних и наше 

домаће /ППУ/ производње и уверио сам 

се да за одстрел 

срнеће дивљачи 

одговарају сви 

наведени калибри 

од 5,6мм /наравно 

и други исти 

калибри европске 

производње које 

нисам набројао 

на пр. 5,6x50 итд./ 

али се требају 

користити само 

у лову на срнећу 

дивљач, због мале 

масе зрна. Из ове 

групе калибара ми 

се највише допао 

223 Рем. Због 

ефикасности путања зрна и понашања 

дивљачи након поготка. 

Из групе стандардних калибара највише 

користим цал. 243 Wинцх. за срнећу 

дивљач, за лов довокозе, муфлона и 

јелена лопатара. Слободно могу рећи да 

је то измишљено оружје за војвођанске 

равничарске терене у лову на срнећу 

дивљач и дајем му апсолутну превагу у 

односу на калибре из претходне групе а 

нарочито због тога да у случају да наш 

равничарски ловац у свом ловишту 

случајно наиђе на дивљу свињу са 

прецизним поготком из тог калибра и 

нашег ППУ 6,5 грама, дивља свиња се 

са сигурмошћу може одстрелити, што је 

веома битан моменат. Исто тако и вук у 

планинским ловиштима. 

Срнећа дивљач се може успешно 

ловити и са осталим стандардним 

калибрима и европским и америчким у 

којим приликама дајем превагу тежим 

зрнима /преко 10 грама/ пошто оставе 

довољно енергије у телу дивљачи а не 

оштете толико месо дивљачи као лакша 

зрна у истим калибрима. Исто се то 

односи и за теже магнуме. 

Јеленска дивљач, дивље свиње 

укључујући и јачег вепра, муфлон, јелен 

лопатар, дивокоза се све успешно 

лови са свим европским и америчким 

стандардним калибрима /ту не убрајамо 

243 W. од јеленске дивљачи и дивљих 

свиња и медведа / а код медведа изузев 

7x57 и 7x57 Р пошто закон не дозвољава. 

Исто тако и са тежим магнум калибрима 

/7 Рем. Маг. 300 W.маг, 8x68 С/. 

Лично сматрам да су ови магнум 

калибри прејаки за дивљач нашег 

поднебља, наиме на основу мог искуства 

дивљач погођена на добро местио из 

ових калибара ретко пада у ватри, увек 

оде неколико десетине метара од места 

настрела, јер их зрно тако пробије не 

остављајући сву своју енергију у телу 


Са истим погодцима из групе 

стандардних калибара се постиже у 

нашим ловиштима исти ефекат, а у мојој 

пракси је највише дивљачи пало на месту 

баш од „превазиђеног“ нашег 8x57 ЈС, 

зато и поштујем тај калибар и врло радо 

ловим са њиме дивље свиње и јеленску 

дивљач, поред мог 8x68 С. 

Мој савет нашим ловцима је да поштују 

своје оружје које имају и придржавањем 

правила којих смо се мало подсетили, 

постићиће жељене резултате. А млађим 

колегама да изаберу један стандардни 

калибар, добру монтажу и оптику, једну 

врсту зрна, уз поштовање ловачке етике 

и лова. Само тако ће доживети много 

лепих ловачких доживљаја. 

Ирмењи Ференц 


23

DOMA]I GONI^I 

JU^E, DANAS, SUTRA 

Прачовек је имао низ биолошких 

ограничења у погледу предаторства 

у ланцу исхране. Свестан својих 

недостатака a предности паса, био 

је приморан да због голе егзистенције 

осмисли нове технике лова у којима 

пси гоничи имају доминантну улогу. Уз 

помоћ гонича почео је да лови не само 

ситне животиње већ и крупну дивљач. 

На тај начин човек је још у давној 

прошлости проширио своје ловачке 

могућности и обогатио прехрамбену 

базу. 

Из 

наведеног може се јасно 

закључити да су гоничи одиграли 

битну улогу током еволуције човека и у 

многоме допринели одржању људске 

врсте. 

Расе паса гонича одржале 

су се до данас и то са разлогом, јер 

лов, посебно у брдско-планинским 

ловиштима без њих био би незамислив. 

Балканско полуострво је од давнина 

познато по гоничима. Постоје бројни 

записи на ту тему, а најстарији је свакако 

онај који је сачинио грчки филозоф 

Ксенофан. Такође бројни аутори тврде 

да је Балкан исконска постојбина већине 

раса европских гонича. 

Наши гоничи су изузетно цењени 

од стране европских ловаца и кинолога, 

до те мере, да је тешко наћи књигу која 

се бави псима гоничима а да у њој нису 

обрађене и наше расе паса гонича. 

После распада СФРЈ , СЦГ 

припале су три расе паса гонича : српски 

гонич, српски тробојни гонич и српски 

планински гонич. Одлуком Кинолошког 

савеза СЦГ српски планински гонич 

је "ради мира у кући'' прекршен у 

Црногорског планинског гонича. 

Где су данас наши гоничи и какав 

третман имају 

Свеопшта немаштина и 

целокупно осиромашење нашег 

друштва довело је до тога да се данас 

за релативно мале паре могу купити 

врхунска грла домаћих гонича. Све то 

је довело до великог интересовања 

страних ловаца за наше гониче тако да 

је у последњих десетак година велики 

број врхунских паса продат изван граница 

наше земље. Такође крађа гонича је, 

нажалост, присутна преко сваке мере. То 

је толико изражено да поприма облике 

организованог криминала, јер ''главни 

бос'' има своје ''оперативце на терену'' 

који хватају гониче током одвијања 

лова, или ако су дрскији краду гониче и 

из дворишта власника. Имајући у виду и 

страдање гонича током лова (од кљова 

дивљег вепра, вукова, итд.) сасвим је 

јасно да постоји реална опасност од 

угрожавања квалитета домаћих гонича ( 

страдањем врхунских грла током лова) до 

буквално угрожавања физичког опстанка 

домаћих раса. 

Посебна прича је важећи Закон о 

ловству који гониче третира као предаторе 

веће од вука. Важећим Законом о ловству 

од 1993. године по члану 46. став 3. каже 

се : '' Дивљач заштићену ловостајем 

забрањено је ловити : употребом паса 

дугоногих гонича за лов у низијским 

ловиштима ( до 500 метара надморске 

висине), и у ловиштима у којима се гаје 

срна , муфлон, дивокоза и јелен''. 

С обзиром да живимо у земљи 

Србији и да нам је ваљда у генима да не 

поштујемо законе тако ни овај закон није 

испоштован до краја. Да јесте, вероватно, 

не бисмо данас ни разговарали о гоничу 

јер услове да лове гоничима по важећем 

закону, тврдим одговорно, нема ни 

једно ловачко удружење у Србији. Или је 

територија ловишта испод фамозних 500 

метара надморске висине или у ловишту 

егзистира срнећа дивљач. 

Прогон и погром домаћих 

гонича започео је крајем шездесетих 

и почетком седамдесетих година опет 

на основу Закона о ловству који су тих 

година били донети. Тада су гоничи 

масовно уништавани. Како се то одразило 

на фонд гонича не треба уопште ни 

коментарисати. Гоничи су третирани 

као највеће штеточине и зло које треба 

искоренити и уништити да непостоји. 

Крилатица да гонич разгони дивљач је 

ваљда највећа небулоза икада написана 

о гоничима. 

У чему је заправо проблем 

Онај ко је писао важећи 

Закон о ловсту вероватно никада у 

24

животу није ловио са добро обученим 

гоничима. Тужна истина је да поједини 

назови '' врли стручњаци'' домаћег 

ловства олако проглашавају гониче 

за ''штеточине и зло које треба сатрти 

да не постоји'', а заправо тиме желе 

да покрију сопствену неспособност у 

обрачуну са ловокрадицама и чопоре 

паса луталица који им 

дивљају по ловишту. 

Врхунски гоничи, 

добро обучавани и 

правилно вођени у 

ловишту од стране 

ловца су подједнако 

радно употребљиви 

и водљиви током 

лова као и све друге 

расе ловачких 

паса. Накарадно 

п о и с т о в е ћ и в а њ е 

гонича са чопорима 

паса луталица који су 

веома чести '' гости '' у 

домаћим ловиштима, 

и приписивање штете 

коју луталице начине 

у ловишту псима 

гоничима је још једна 

глупост и незнање. 

Такође гонич '' не 

разгони дивљач '' , већ 

гони ЈЕДНУ дивљач. 

Никада нисам успео 

да схватим како 

то гонич разгони 

дивљач, да можда не 

узме у сваку шапу по 

један штап па гони испред себе крда и 

чопоре свакојаке дивљачи Човек је тај 

који прави проблем, а не ова или она 

раса паса. 

У једном броју ''Лориста'' 

Михаило Јевгенијевић изјави: '' 

Акција која се води да се дозволи 

употреба паса гонича испод 500 метара 

надморске висине је нешто што се не 

сме дозволити ни у сну .Већина ових 

паса нема папире, оцене у раду и 

остале атрибуте за безбедан лов , лично 

мислим да су они зло у нашем ловишту.'' 

Уз дужно поштовање према човеку који 

очигледно није баш нешто посебно 

информисан о псима гоничима и акцији 

коју су ловци и кинолози поштоваоци 

гонича покренули не може, а да ми се 

не окрене желудац, ако ништа друго 

могао је да током марта месеца да дође 

до Жагубице и чује шта је то што ловци, 

кинолози и одгајивачи паса гонича 

заправо траже. Филозофија да све што 

је домаће не ваља, а све је туђе боље, 

нажалост , и овде је очигледно присутна. 

Како са гоничем и срнећом 

дивљачи 

Одговорно тврдим да се код паса 

гонича правилном обуком и дресуром 

може без неких посебних напора 

постићи да не гоне срнећу дивљач. 

Посебан проблем су криволовци који у 

ловокрађи срнеће 

дивљачи и остале племените дивљачи 

користе и остале расе паса а не само 

гониче. Било која раса паса неправилно 

обучавана правиће проблеме и штете 

на дивљачи. Ајмо да будемо искрени па 

да се поприсетимо птичара или јамара 

које смо имали прилике да видимо да 

током лова на фазана и зеца у равници и 

те како умеју да ''запевају'' за срном или 

срндаћем који им се '' испречи на путу'' . 

Дефинитивно, ствар је у обуци и човеку 

а не у раси паса. 

Шта је потребно да би 

нацинални понос српског ловства и 

кинологије Његово величанство гонич 

добио своје место под сунцем 

1. Спровести у дело да се у ловишта 

уводе само педигрирани пси, са 

положеним испитом урођених особина 

на дивљач за чији је лов дозвољена 

употреба гонича. 

2. Спровести у дело обавезу 

обележавања паса гонича ( било 

тетовирањем било чиповањем) 

3.Спровести у дело да су ловачка 

удружења у обавези да одреде део 

терена намењен обуци паса гонича. 

4. Укинути фамозну границу за употребу 

паса гонича оличену у минимум 500 

метара надморске висине ловишта. 

5. Дозволити употребу паса гонича у свим 

ловиштима где постоје врсте дивљачи за 

коју се гоничи могу користити. 

6. Организовати смотре паса гонича 

са доделом условног радовника, 

организовати испите урођених особина 

за псе уписане у условни родовник. 

Ловачки савез Србије мора да буде 

иницијатор и покровитељ једног броја 

утакмица паса гонича. 

7. Коначно да се кроз медије пси гоничи, 

наш национални понос, приближе како 

ловачкој тако и свакој другој популацији 

нашег становништва и на тај начи 

скине анатема са домаћих гонича да се 

они покажу у правом светлу и добију 

своје више него заслужено, место под 

Сунцем! 

Мр Бранислав Живковић 


PRAVA RASA ZA 

PRAVOG LOVCA 

Обука и систем испитивања 

Многи 

ловци мисле да је 

довољно да купе 

штене ловачког пса и када стаса да га 

изведу у лов и он ће да лови како “газда” 

пожели и замисли. То је велика заблуда 

која доводи до немилих сцена у лову, и 

разочарања у расе и псе, све до губљења 

воље за бављењем псима. 

Сваки ловачки пас се мора 

обучити за лов. Гајење, вођење и обука 

ловачких паса је посебно умеће, да не 

кажемо претенциозно наука, коју ловац 

– водич мора усвојити. То посебно важи 

за вођење свестраних паса. Пас може 

помоћи водичу, а да не одмогне и смета 

њему и осталим учесницима лова и не 

узнемирава дивљач, само ако водич 

зна особине расе и свог пса, основе 

психологије паса, начин обуке паса и како 

се дотични пас води у разне врсте ловова. 

И ако ради са псом контуинирано. Велики 

дресер и бритак писац др. Carl Tabel каже 

да обука и вођење паса није за лење 

људе. Чињеница је да гајење, обука и 

вођење паса у лову захтевају активан 

начин живљења и жртвовање дела свог 

(слободног) времена. 

26 

Немци су то на време 

увидели и паралелно са 

стварањем раса свестраних 

ловачких паса развијали 

систем обуке који омогућује 

обуку за успешно извршавање 

свих задатака у лову и успешно 

вођење таквих пса. Немачка 

школа обуке ловачких паса се 

у литератури назива “perfors” 

или “muss” дресура и често 

се погрешно интерпретира 

као обука у којој се грубо 

примењује сила према псу да 

би се постигао жељени циљ. 

У теорији обуке паса 

је јасно да се не може ништа 

постићи без примене принуде 

у комбинацији са похвалом 

– наградом за постизање 

формирања условних 

рефлекса која су основ 

понашања паса. Принуда не 

значи никакво батињање 

или грубо, неконтролисано 

иживљавање према псу. Она 

мора бити примерена ситуацији и псу и 

престати истог момента када изазове - 

постигне жељени ефекат. 

Пионири – дресери су били и 

плодни писци, тако да су приручници 

о обуци били доступни сваком водичу, 

и поред чланака у ловачкој периодици 

су писали књиге и држали предавања 

на којима су преносили своја искуства 

другим водичима. Одмах пошто се 

Немачка опоравила од II светског рата 

и појавио се аутомобил кој је омогућио 

окупљање заинтересованих, по замисли 

познатог одгајивача и водича Franza Strassmanna 

су кренули курсеви за обуку 

ловачких паса који су одржавани једном 

недељно. На овим курсевима су више 

обучавани водичи који су преосталих 

седам дана сами радили са својим псима. 

Пример који су гледали, показне радње 

инструктора и корекције грешака је више 

вределo него већина литературе. Затим 

су стигли нови медији који су ушли у 

сваки дом: ТВ, са њим видео касете, па 

рачунари и ЦД-ови, ДВД филмови.... 

Немачка школа дресуре је пустила дубоке 

корене у ловачком свету. 

Савремени приручник (иако је 

написан још 1964.) који најбоље преноси 

суштину ове “школе” је књига др. Carla 

Tabela “Узгој, обука и вођење свестраних 

паса” која је до данас доживела 18. 

издање и преведена на више језика. 

Поред обуке успешности узгоја 

расе је у великој мери допринео систем 

испитивања радних особина паса на 

узгојним испитима који је зачет у дане 

оснивања ове расе и функционише са 

минималним дотеривањем и дан данас. 

Систем оцењивања на овим испитима 

је специфичан са оценама од 0 до 12 

бодова, оцењивање је детаљно описано 

и дефинисано, свака дисциплина која се 

испитује има свој коефицијент вредности. 

Групу до 6 паса оцењују три судије. Судије 

не “лове грешку” за дисквалификацију, 

већ псима се даје више прилика све док 

се не стекне комплетна слика о њиховим 

квалитетима. 

На пролећном узгојном испиту (VJP) се 

испитују урођене особине потребне 

за лов младог пса које је наследио од 

родитеља: рад на трагу зеца, воља за 

налажењем дивљачи (претраживање), 

нос, стајање на дивљач и водљивост. На 

пролећни узгојни испит се изводе пси 

оштењени у претходној календарској 

години и три месеца старији. 

На јесењем узгојном испиту (HZP) се 

поред наслеђених особина процењује и 

пријемчивост пса на обуку, рад у пољу и 

води и рад пре и после пуцња (доношење 

из воде и сувог, влечка). До тог доба 

обука младог пса за рад у пољу и води 

би већ требала бити завршена. На овај 

испит се могу пријавити пси оштењени 

у претходној календарској години или у 

години испита. 

Учешће на испитима је обавезно за све 

псе, јер је услов за добијање родовника 

подмлатка да родитељи имају положен 

пролећни и јесењи узгојни испит. Поред 

радних испита у Клубовима који су 

организовани регионално се одржавају 

и узгојне смотре у екстеријеру, као и 

смотре приплодњака где је циљ да 

се изведу што више потомака једног 

приплодњака ради утврђивања његовог 

генотипа – преноса особина пожељних 

у лову наслеђем. Оцена на Клупској 

узгојној смотри је такође обавезна. На 

тај начин се перманентно врши провера

генотипа родитеља и квалитет младих 

паса, те у узгоју могу учествовати само 

радно проверени пси.“Докторат” испита 

је свестрани испит за оштродлаке немце 

(VGP) где се испитују пси са завршеном 

обуком у раду у пољу, на води и у у шуми 

и где се поред претраживања поља, 

рада у води и апортирања пернате и 

длакаве дивљачи ради крвни траг и 

апорт лисице преко препрека. Пси који 

положе свестрани испит се уписују у 

регистар свестраних ловачких паса који 

се води од 1899. године. 

Рад у пољи, на води и у 

шуму 

Неуморно претраживање у 

пољу и жеља да нађе дивљач је основна 

одлика сваког ловачког пса поред 

доброг чула мириса - носа, па тако и 

оштродлаког немца. Он се прилагођава 

ветру, конфигурацији и зараслости 

терена и енергично, у средњем галопу 

тражи дивљач. На отвореном се креће 

лево десно испред водича на 50 до 100 

м. Уколико наиђе на дивљач стаје и 

показује водичу где се налази, чекајући 

га да му омогући да дође до дивљачи и 

хица. Ако се дивљач извлачи лагано је 

прати – кулира. Спремно чека да после 

хица донесе одстрељену или рањену 

дивљач. 

Оштродлаки немац је 

пасионирани ловац у води, и са великим 

еланом претражује зарасле водене 

површине у плиткој и дубокој води где 

је принуђен да плива и истерује барску 

дивљач пред ловца или доноси рањену 

и одстрељену. Један од основних 

разлога популарности код нас, па и у 

свету је његов истакнути рад у води, уз 

отпорност на хладноћу. Већина наших 

ловаца поред лова у пољу оштродлаког 

користи за лов барске дивљачи. 

За ралику од нас Немци, па и остали 

народи тзв. средње - европске ловачке 

културе, воде свог пса “птичара” и у 

лов крупне дивљачи. Од оштродлаког 

немца траже да мирно прати ловца на 

повоцу или без њега на "пиршовању", 

да на појаву дивљачи остане миран 

и да је одложљив. Док ловац чека на 

чеки пас лежи у подножју сатима. На 

хитац мора остати миран и на месту. 

Ако је дивљач рањена после обавезног 

чекања креће се на израду крвног трага 

и проналажење ловине. Пас је обавезно 

присутан приликом сваког тражења 

рањеног. Нађену крупну дивљач пас 

показује облајавањем или вођењем 

водича до ловине. 

Све ове дисциплине се испитују на 

најкомплекснијем испиту за немачке 

ловачке псе – свестраном испиту. 

Апорт, рад на трагу 

После хица оштродлаки 

одстрељену дивљач тражи уздигнутом 

главом – директно тражећи мирис и 

осетивши га проналази и доноси водичу 

плен, била то препелица или лисица. За 

оштродлаког немца није препрека ни 

најгушћи купинар, шаш, трска или трава, 

његова робусност, енергија и длака која 

штити тело омогућују да продре на сваки 

део терена. Његова снажна конституција 

и воља за апортом омогућује да донесе 

и највећег зеца или лисицу. Дивљач 

коју донесе предаје водичу у руку. Од 

оштродлаког се тражи да беспоговорно 

сваку мртву или рањену дивљач коју 

нађе у ловишту одмах са вољом и 

весељем донесе водичу, без обзира 

да ли је водич пуцао или не, и да ли 

је добио команду апорт или не. На 

свестраном испиту се, ради утврђивања 

воље за апортом и обучености 

доношења испитује доношење лисице 

преко препреке (канала или препоне). 

Рањену дивљач која бежи пас 

прати по индиректном мирису који 

оставља на тлу и вегетацији – трагу. 

Немци обраћају велику пажњу на раду 

на трагу (такорећи одмах иза воље за 

радом и носем) код оштродлаког из два 

разлога: први јер је то основа рада пса 

после пуцња, тј. на налажењу све врсте 

рањене дивљачи која не остаје на месту, 

посебно код рада на крвном трагу. Друго 

што рад на трагу тражи сталоженог пса 

стабилног карактера и изискује моћ 

да се сконцентрише максимално на 

задатак. Пас мора да “стави главу међ 

ноге, сконцентрише се на минималан 

мирис и размишљајући решава корак 

по корак тешку енигму трага”. Сматра се 

да је пас добре, уравнотежене нарави и 

истрајан ако је добар трагач. 

Испитивање урођене особине 

праћења трага је обавеза на узгојним 

испитима, такорећи “специјалност” ове 

расе. Склоност ка раду на трагу се на 

узгојним испитима оцењује на свежем 

(топлом) трагу зеца којег пас није видео 

и обавезна је. Пожељно је да млад пас 

показује упорност на праћењу трага и да 

прати траг зеца (или лисице) преко 300- 

400 м, а праћење трага на 700 или 1000 

м уз гласност на трагу зеца којег не види 

је већ одлична особина. 

На јесењим узгојним испитима се 

склоност раду, заједно са апортирањем, 

на трагу оцењује и у дисциплинама рад 

на влечки пернате и длакаве дивљачи, а 

на свестраном испиту још и на на крвном 

трагу старом до 48 часова. 

Оштрина 

Немци негују оштрину код 

немачког оштродлаког пса и она је 

обавезна. По њима оштродлаки немац 

мора да задави сваку грабљивицу на 

коју наиђе у ловишту, била она рањена 

или не: лисицу, мачку луталицу, твора, 

куну итд. и да буде оштар на рањену 

крупну дивљач и дивљу свињу. Већи 

број оштродлаких немаца има положен 

испит за рад на дивљу свињу. 

Тај однос према оштрини је настао још 

почетком узгоја расе у XVIII веку, јер су 

тадашњи одгајивачи сматрали да само 

оштар пас може помоћи да се ловиште 

очисти од штетних врста предатора по 

дивљач. Често се каже да је ова раса 

прављена за професионалне и “праве, 

активне ловце” којима је оштар пас 

преко потребан.У осталим државама 

се оштрина далеко мање форсира, 

већином и не испитује, тј. није обавезна. 

Питање је како ће се однос према овој 

особини развијати и у самој Немачкој 

са обзиром на све јачи и агресивнији 

покрет за заштиту животиња. 

Садашње стање расе 

Захваљујући ригорозној 

селекцији на радне особине кроз 

обавезне узгојне испите кроз период 

од скоро 150 година и систематичној 

обуци данас је популација немачких 

оштродлаких паса на високом радном 

нивоу. Ову чињеницу најбоље исказују 

речи још једног од легенди у обуци 

свестраних ловачких паса, 

Oscara Sahrea (обучио преко 160 паса од 

којих су 60 положили свестрани испит), 

које је изговорио на свечаности које је 

приређено у част његовог 60 годишњег 

рада: 

“Систематични узгој радно најбољих и 

екстеријерно типичних паса је достигао 

ниво који се суштински не може 

поправити. Мој савет за даљи узгој је 

следећи: за узгој користите јединке 

које имају чврст али стабилан карактер 

и које су способне да се у потпуности 

сконцентришу на извођење задатака 

које од њих тражимо. Потребна је 

чврстина и оштрина, а пожељна 

водљивост при чему пазите да пас 

колико - толико остане самостална 

јединка. Такви пси су за нијансу теже 

водљиви, али ако имају правог водича 

засигурно су најбољи за лов – поуздани 

на првом месту при раду на трагу, који 

од пса захтева највише, а са становишта 

ловачке етике је најцењенија активност 

ловца.” 

Ласло Торма 


ИНФО 

„ЛОВАЧКИ 

КАЛЕНДАР 2010.“ 

За пасиониране ловце, 

узгајиваче дивљачи и љубитеље природе 

из штампе је, управо, изашла књига 

„Ловачки календар“ за 2010. годину. Ово 

издање доноси најсавременија сазнања 

из области ловства: све о радовима и 

домаћинском газдовању у ловиштима, 

узгоју и заштити дивљачи, ловној 

ЛОЗНИЦА ЗА 

УЗОР 

Уназад неколико година срнећа дивљач 

у Лозничком удружењу била је далеко 

испод границе биолошког минимума. 

Имајући у виду тако лоше стање, 

комплетирањем Стручне службе на 

челу са управником ловишта Владаном 

Васићем и новоизабраним руководством 

на челу са председником Зораном 

Митрићем срнећој дивљачи почиње да 

се посвећује огромна пажња у ловишту. 

Почињу да се предузимају мере на 

побољшању мира у ловишту, почиње се 

са узгојним одстрелом тј. регулисањем 

бројности популације и њене структуре 

и стално елиминисање свих слабих 

грла. Водило се рачуна да само грла са 

НОВИ ЛОВНИ 

ОБЈЕКТИ 

Вредни и сложни Бујановачки 

ловци предвођени предузимљивим 

председником Ненадом Костићем 

засукали су рукаве и за кратко време 

саградили леп и функционалан ловноузгојни 

објекат, прихватилиште за 

фазанску дивљач. Изграђен по свим 

правилима ловне струке, површине 

нешто веће од 1000м2, овај објекат 

служиће за прихват фазанских пилића, 

њихово чување, подивљавање и испуст у 

природно станиште. 

Одмах по изградњи, објекат је насељен са 

500 фазанских пилића млађе категорије, 

балистици и кинологији. Књига садржи 

и блокове из екологије, ловачке кухиње 

и занимљивости, а богато је илустрована 

фотографијама природе и дивљачи. 

Публикација је едукативног 

карактера, негује традицију лова и 

ловства на нашим просторима и чита 

се током целе године. Поред посебног 

осврта на нови Закон о удружењима 

грађана, доноси ловни и православни 

календар за 2010. годину. 

Цена књиге је 300 динара 

у коју су урачунати и ПТТ трошкови. Сви 

заинтересовани могу да је наруче на 

телефоне: 063/866-75-76 и 064/138-76- 

75. 

најбољим наследним особинама остану у 

ловишту и да само здраве и одговарајуће 

јединке учествују у репродукцији. 

Огромне количине соли набављају се и 

уносе у ловиште. 

Након година озбиљног рада, дошло је 

време да се виде конкретни резултати. 

Данас у ловишту на 15000 ЛПП имамо 

популацију од 650 срна. 

Ове године, Лозничко удружење може 

да се похвали са одстрелом 40 срндаћа 

/на слици/ од којих је најјачи у високој 

сребреној медаљи. 

Свакако да трофеји морају бити много 

квалитетнији али имајући у виду да су 

то шумски срндаћи где су трофеји доста 

лакши због неадекватних станишних 

услова и суженог избора хране ово је 

свакако огроман успех. 

Свакако, главни циљ у наредном 

периоду биће повећање прехрамбених 

купљених у Ристовачи, што је гарантовало 

њихов квалитет и здравствену исправност. 

Од добављача је узета и храна, тако да 

није било проблема због навикавање на 

нову храну. 

Добро урађен објекат, квалитетна и 

редовна исхрана, здрава вода, добар 

ветеринарски надзор и даноноћна 

контрола од стране стручне службе 

и ловаца допринело је да губитак у 

процесу прихвата од преузимања 

до сада само три јединке, сто је 

можда и незабележени случај у 

досадашњој пракси. 

Један део фазана је већ испуштен 

на добро одабране делове ловишта 

који су благовремено очишћени од 

предатора. 

Осим тога,ловци овог Удружења 

изградили су јос један ловни 

објекат за узгој пољског зеца. 

капацитета за срнећу дивљач у шумским 

комплексима, садњом одређених 

пољопривредних култура и детелине 

луцерке на запуштеним и закоровљеним 

ливадама уз селекцију и константно 

изношење соли. 

На слици Владан Васић, управник 

ловишта 

Лорист пресс 

То је по речима председника Костића 

пионирски подухват ловаца Бујановца. 

За ту намену ограђена је одговарајућа 

површина земљишта и у плану је набавка 

приплодног материјала из неког од 

Војвођанских ловишта. 

Саша Катић 

28

МАСАКР У 

ТЕМЕРИНУ 

Када је средином августа 

Србијом, и земљама у окружењу, 

одјекнула вест о хапшењу Небојше Џапе 

због криволова чини се да нико није био 

изненађен. И раније су колале приче 

о невероватној склоности овог ловца 

и бившег државног првака у гађању 

глинених голубова ка незаконитом лову. 

И како то обично бива "ко лија тај и 

долија". Овога пута уз стравичан масакр 

срнеће дивљачи у ловишту ЛУ „Темерин“ 

у Темерину. 

Изванредном акцијом 

припадника жандармерије уз одличну 

сарадњу ловочуварске службе Ловачког 

удружења у којој се посебно истакао 

млади ловочувар Недељко Олић, због 

масакра и убијања 10 грла срнеће 

дивљачи само у једној ноћи ухапшени 

су и приведени правди Небојша Џапо 

(58) држављанин БиХ и Михаљ Гајо (56) 

из Темерина. Њима је одмах одређен 

притвор и спроведене су истражне 

радње. 

Председник Ловачког удружења 

"Темерин" Раде Тепавац, видно огорчен, 

испричао је како се све то десило. 

- Све животиње су побијене веома 

прецизним хицима у корен врата, тако да 

су издахнуле на лицу места, па онима који 

су пуцали није било тешко да их одмах и 

покупе - каже Раде Тепавац, председник 

Удружења ловачких друштава општине 

Темерин. - Колико су хици били добро 

одмерени, говори и податак да су 

све ране биле прострелне у пределу 

кичменог стуба и врата.. 

Џапо, бивши репрезентативац 

Југославије у гађању глинених 

колубова и тренер млађих 

категорија наше репрезентације у 

том спорту. Због незаконитог лова 

дивљачи, са законом је раније 

проблема имао и Гајо, у Темерину 

познат као човек код којег се 

увек могло набавити свеже месо 


ШТЕТА ОСАМ МИЛИОНА 

ПОСЕБНА комисија проценила је 

да је вредност дивљачи пронађене 

у Гајовој кући 7,9 милиона динара. 

- Процењено је 10 животиња које су 

одстрељене у ноћи између понедељка и 

уторка, као и три које су убијене нешто 

раније и чије месо је пронађено - каже 

Раде Тепавац. - Рогови три убијена 

срндаћа су имали више од 100 поена, што 

значи да је реч о примерцима за медаље. 

Да подсетимо да су ловочуварске 

службе ловачких удружења у Темерину, 

Бечеју, Бачком Градишту, Жабљу, Чуругу, 

Новом Саду, Надљу, Турији и Србобрану 

имале заједничке акције на спречавању 

криволова у овом региону. Резултати 

су били задивљујући и фондови срнеће 

дивљачи почели су се убрзано оправљати. 

Ова акција и хватање криволоваца су 

још једна потврда да заједнички рад уз 

сарадњу са Полицијом и Жандармеријом 

даје добре резултате 

ПРЕСУДА - КАЗНЕ КОЈЕ 

ОПОМИЊУ 

Држављанин БиХ Небојша Џапо 

(58) осуђен је на казну од две године и три 

месеца, а Михаљ Гајо (56) из Темерина 

на две године затвора, због тога што 

су у темеринском атару незаконито 

одстрелили срну и девет срндаћа. 

Према пресуди Општинског суда, коју 

је изрекао судија Горан Родић, њих 

двојица су дужни и да, у року од 15 дана, 

Ловачком удружењу у Темерину плате 

укупно 6,2 милиона динара одштете за 

убијену дивљач. 

Џапо и Гајо су у ноћи између 10. 

и 11. августа ове године у атару Темерина 

одстрелили срну и срндаће пушком 

"ремингтон" за коју нису имали дозволу, 

а потом су ту дивљач однели у Гајову кућу, 

ради припреме за продају. 

У тој кући полиција је пронашла још 

једну ловачку пушку и мању количину 

муниције, такође без одговарајуће 

документације. 

ОЛИЋУ СРЕБРНИ ОРДЕН ЛСВ 

Ценећи изванредан допринос при 

хватању ловокрадица Џапе и Гаја и 

несебичног залагања, УО Ловачког савеза 

Војводине донео је одлуку да ловочувара 

Недељка Олића награди са 10.000 динара 

и да му се првом пригодом додели 

Сребрни орден овог савеза. 

Ловочувар Недељко Олић 

КЊИГА СА ДУШОМ 

Поводом прославе два велика јубилеја, 

85 година од оснивања ЛД „Фазан“ Доњи 

Петровци у оквиру ЛУ „Сремац“ Рума 

и 35 година пријатељства и братства са 

ЛД „Голуб“ из Чантавира, ЛУ „Суботичка 

пешчара“ Суботица у Доњим Петровцима 

је 22 августа било славље које се ретко 

виђа на оваквим манифестацијама. Све 

је почело смотром фијакериста, било је 

то нешто што се само може видети данас 

на филмовима. Краљевски. Достојно 

великана. Дефиле фијакера и коња 

прошао је све улице овог сремског села. 

Славље је потом настављено свечаном 

седницом Управних одбора ЛУ „Сремац“ 

Рума и „Суботичка пешчара“ из Суботице 

на којој је председник ЛСВ Др Милош 

Беуковић говорио о новим законским 

решењима у Законима о дивљачи и лову 

и тек усвојеном Закону о удружењима 

грађана и њиховим последицама по 

ловачку организацију. 

Потом је Миодраг Кљакић, председник 

ЛД „Голуб“ Чантавир“ прочитао 

Протокол о сарадњи и пријатељству ова 

два ловачка друштва. 

Ипак најсвечанији део био је промоција 

књиге Димитрија Миће Бошковића 

под импресивним називом Деценије 

заједничког лова.. Ову књигу са душом 

поред аутора представили су Академик 

Проф. Др Хаџи- Милутин Стојковић и већ 

поменути председник ЛСВ а аутор је у 

својим беседама говорио многе делове 

из књиге и своја сећања апострофирајући 

своје пријатеље и људе који су допринели 

изванредној сарадњи ловаца Чантавира 

и Доњих Петроваца. 

На крају одржана је чувена Сремска 

шицара. 

Лорист press 


ИНФО 

Укратко 

ИЗ 

ЛОВАЧКИХ 

УДРУЖЕЊА 

Извештава: Света Маџаревић 

ПОЖЕГА: Руководство Ловачког удружења 

„Књаз Милош Обреновић” чини огромне 

напоре да подручје Дивчибара, које је 

познато по доброј и квалитетној дивљачи, 

претвори у значајно туристичко ловиште. 

На овај начин, придружује се опредељењу 

локалне самоуправе за развој туризма на 

овој планини. По речима Јована Бојића 

Грофа, председника овдашњег Удружења 

ловаца, Пожега и овај крај, одувек су 

представљали основу српског ловства, 

па тако и у ловном туризму виде своју 

перспективу. Првенствено захваљујући и 

својој фазанерији, из чије се производње 

попуњавају ловишта овом, веома 

популарном, врстом дивљачи. 

РАЧА: Пред почетак јесењег лова Ловачко 

удружење „Градиште” у Рачи, препуно је 

фазанском дивљачи, јер је захваљујући 

изузетном ангажовању ловаца, као 

и руководства Удружења, у ловиште 

пуштено чак седам фазанчића по једном 

ловцу. Пошто Удружење има 400 ловаца, 

ово је добра гаранција за изузетан 

одстрел фазана, мишљења је Драган 

Шовић Шоле, председник рачанских 

ловаца. Удружење газдује ловиштем од 

22.000 хектара, у коме је одстрељено 

80 квалитетних срндаћа. Мада се у 

овим ревирима не лови „црна дивљач“, 

30 

у атару села Сепци примећене су три 

дивље свиње, тврди ловочувар Влатко 

Миловановић. 

БУНАР: Милан Живковић Мурта, 

председник Ловачког удружења „Бунар”, 

у истоименом селу подно Бешњаје, 

увелико се поноси својим ловцима. Они 

су у ловишту, које се простире на 12.000 

хектара, изградили 136 високих чека, као 

и 250 солишта и 40 хранилишта за високу 

дивљач, која су увек пуна житом. Зато и 

није чудо што су успели да одстреле 40 

срндаћа. И остале дивљачи, посебно зеца 

и фазана, има у задовољавајућем броју. 

Мада је договорено да се у ловиште пусти 

1.500, пуштено је чак 2.000 фазанчића. 

То је гаранција да ће предстојећа ловна 

сезона бити успешна, за свих три стотине 

ловаца, колико их има ово Удружење. 

РЕСАВИЦА: У Ловачком удружењу 

„Бељаница” ове године било је много 

посла, каже председник Милојко 

Марјановић Лоле. Највећа пажња 

посвећена је заштити и узгоју дивљачи. 

Мада је ово подручје познато по дивљим 

свињама, и зеца и фазана има у изобиљу. 

Ловци, њих 350, подељених у дванаест 

секција, не штеде ни 

време ни напоре да 

очувају популацију 

дивљачи, посебно 

јелена и срна. 

За пола века 

постојања успели су 

да очувају ловиште 

и домаћински 

газдују на 17.000 

хектара. Тиме се 

поноси и Небојша 

Зорић, управник 

б е љ а н и ч к о г 

ловишта, који с 

правом слови 

за најбољег 

познаваоца ових ловних терена. 

РАДОЈЕВО: На иницијативу ловаца из 

војвођанског села Радојева, врсних 

кулинара и мајстора за ловачки гулаш, 

победника на многим такмичењима 

широм Србије, поверена им је 

организација Седмог републичког 

такмичења „Златни гулаш Србије 2010.”. 

Ова смотра најуспешнијих кулинара 

са зонских такмичења широм Србије, 

биће организована, традицонално, 

под окриљем Ловачког савеза Србије, 

матичног Удружења и Ловачког друштва 

„Граничар”. На овогодишњем такмичењу 

за „прву варјачу Србије“, у Јагњилу код 

Младеновца, донета је одлука да се 

следеће одржи 22. маја наредне године, 

на Младог Св. Николу. 

БЕЛА ПАЛАНКА: На традиционалној 

туристичкој манифестацији „Дани 

банице”, на прелепом изворишту 

„Врело” у Белој Паланци, по први пут 

су се ове године појавили и ловци, а 

све у организацији Ловачког удружења 

„Јастреб”, Туристичког савеза и СО из овог 

места. Поред домаћина, у приказивању 

ловачке традиције и вештина, као и у 

кулинарском надметању за најукуснији 

гулаш, учествовали су бројни ловци из 

свих крајева Србије. Ова манифестација, 

која негује и настоји да очува изворно 

стваралаштво и традицију етно миљеа, 

подстакла је и овдашње ловце да кроз 

своје обичаје, вештине и сусрете очувају 

дух ловста и његову баштину од прошлих 

времена до данас, каже председник 

Удружења Душан Јовановић. 

РЕКОВАЦ: Девети сабор ловаца, одржан 

на прелепим теренима око манастира 

Ралетинац, окупио је ловце из целе 

Србије на једнодневном такмичењу 

у ловном стрељаштву. Организатор 

ове традиционалне манифестације 

је Ловачко удружење „Левач”, које 

по речима председника Милана 

Милојевића, последњих година бележи 

убрзани развој и добре резултате на 

плану лова и ловства. Три стотине ловаца 

ангажовано је у бројним акцијама, 

а пре свега на проширењу волијере 

на фазанерији у Луњевцу. У ловишту 

од 15.000 хектара посебна пажња се 

посвећује заштити природе и корисне 

дивљачи. Такође, озбиљно се води рачуна 

и о броју предатора, који се уништавају 

контролисаним одстрелом. 

КРАГУЈЕВАЦ: Приправницима и њиховом 

полагању ловачких испита, у овој години, 

посвећена је значајна пажња у Ловачком 

удружењу „Шумадија” у Крагујевцу. То је 

и био разлог што је од 70 пријављених 

кандидата ловачки испит положило 60 

приправника, каже Бојан Стевановић, 

председник овог Удружења. Испитна 

комисија, у саставу: дипл. инж. Зоран 

Адамовић, из Горњег Милановца, 

Томислав Васиљевић и Синиша 

Недељковић, из Крагујевца, имала је 

добру вољу и доста стрпљења да утврди 

знање будућих ловаца. Њих десетак, који 

нису положили испит, појавиће се ових 

дана на наредном полагању. 

СТРАГАРИ: Туристичко пољопривредна

манифестација „Дани шљиве”, која је 

недавно организована у Страгарима, 

подно Рудника, била је прилика и за 

ловце, да у једнодневном дружењу, 

покажу своје ловачко знање и кулинарско 

умеће кроз размену стечених искустава. 

У дубоком хладу столетних ораха 

крчкали су гулаши у бројним котлићима, 

а Телевизија Крагујевац допринела је, 

својим образовним програмом, у којем је 

приказала многе сусрете и разговоре, да 

се ова манифестација, већ у првој години, 

сврста у значајне смотре Србије, наглашава 

Томица Радосављевић, председник ЛУ 

„Сребрница”. 

БАТОЧИНА: У Ловачком удружењу 

„Рогот” у Баточини, недавно су одржани 

избори и изабрано је ново руководство. 

За председника Удружења изабран је 

Владан Филиповић, уместо досадашњег 

председника Милана Милановића. 

Чланови новог Управног одбора су: Владан 

Петровић, Александар Милановић, Срба 

Јаношевић, Милосав Николић, Ивица 

Вукомановић, Душан Младеновић, Прежа 

Живановић и Владимир Цветановић. 

Ново руководство приоритет је дало 

заштити дивљачи, образовању ловаца, 

пријему ловачких приправника и очувању 

Фазанерије у Роготу, као огледном центру 

за узгој фазана. 

НИШ: Једно од највећих Ловачких 

удружења у Србији „Ниш”, које је 

надавно изабрало ново руководство 

на челу са Новицом Стефановићем 

Бањцом, председником Управног 

одбора и Славишом Ранђеловићем, 

председником Скупштине, међу најпрече 

задатке сврстава унапређење ловишта, а 

посебно уношење дивљачи у све ревире. 

Већи део од 12.000 фазанских пилића 

произведених у сопственој Фазанерији 

испустиће у ловиште, а населиће и зечеве 

са војвођанских поља. Такође, од многих 

манифестација које су предходних година 

одржаване у овом крају, засигурно ће 

остати Сабор ловаца у Лесковику, као 

традиционалан, јер је сврстан у значајне 

ловачке манифестације Србије. 

КНИЋ: Да се и мања места, која нису бодата 

водотоковима и воденим површинама, 

могу сврстати у потенцијалне терене за 

лов дивљих патака, потврдило је и Ловачко 

удружење „Владан Милошевић” у Книћу, 

које предњачи по лову на ову пловну 

дивљач. Посебно су привлачни терени 

око акумулације „Гружа”, као и око мањих 

околних водотокова. Тако поред Сабора 

ловаца у Борачу и Петровданских сусрета у 

Гружи, ово Удружење може се похвалити и 

успешним лововима на ову врсту дивљачи, 

али и на препелице, фазане и зечеве, каже 

председник книћанских ловаца Перица 

Павловић. 

БЕЛУШИЋ: Припреме за пето ловачко 

саборовање у Каленићу, које ће се 

одржати крајем године, већ је окупило 

ловце Ловачког удружења „Каленић” 

који бројним радовима и акцијама, уочи 

јесење ловне сезоне, желе да спремно 

дочекају госте на овом престижном 

Сабору. Зато је 320 преданих ловаца 

имало пуне руке посла да стане на 

пут „стампеду“ дивљих свиња, које су 

права пошаст на сеоским њивама и 

наносе велику штету пољопривредним 

усевима. Ове активности, по мишљењу 

председника Ловачког удружења 

„Каленић“, Владете Мијаиловића, као 

и брига о ловишту, очувању природе и 

дивљачи прворазредни су задаци ловаца 

каленићког краја. На овом Сабору који ће 

се одржати 26.12. 2009 ловиће се дивље 

свиње и лисице. 

НЕЗВАНИЧНО , У 

КРСТУРУ СРНДАЋ 

ПРВАК СВЕТА 

Доказало се по ко зна који пут, да 

се само правим и домаћинским 

односом према дивљачи и ловишту 

могу постићи вансеријски резултати. 

Цвејанов Раденко-Бека, управник 

ловишта видно одушевљен прича: 

- Најбољи доказ за то је одстрел 

срндаћа незваничног првака света, 

у ловишту Ловачког друштва „ЗЕЦ“ 

у Српском Крстуру, од стране нашег 

члана Премила Поповића, уз стручну 

пратњу ловника. Посебно нам је драго, 

што је одстрел извршио наш члан и 

велики заљубљеник у лов и што ће 

право мало богатство остати у Србији и 

бити понос свима. 

Према резултатима, мерења срндаћа 

одстрељеног 14.7 2009. године у 

ловишту Ловачког друштва "ЗЕЦ" у 

Српском Крстуру, свет је добио новог 

првака у категорији трофеја срндаћа 

Досадашњи првак света, шведски 

срндаћ, одстрељен је и оцењен на 

Светској изложби ловачких трофеја још 

давне 1983. године и има 246,90 поена. 

СРНДАЋ ПРЕМА ДАНАШЊИМ 

РЕЗУЛТАТИМА (17.7 09.) ОЦЕЊЕН 

ЈЕ СА 277,16 CIC ПОЕНА. Трофеј је 

оценила комисија у саставу проф. др 

Милош Беуковић, дипл.инж Миленко 

Зеремски и др вет.мед Милан Новков. 

Званичну потврду вредности овог 

трофеја треба да изда Комисија за 

ловачке изложбе и трофеје CIC-а, 

Светске ловачке организације и тек 

тада ће имати и званичну потврду да је 

Свет добио новог шампиона. 

Званично из ЛСС 

ПРВО НАЦИОНАЛНА 

КОМИСИЈА 

Првобитна оцена Комисије Ловачког 

савеза Војводине и вредност оцењеног 

трофеја према најновијем мерењу 

показује значајан пад због сушења 

и губљења у запремини. Због тога 

Ловачки савез Србије позива да се 

прекине са кампањом и причама са 

несагледивим последицама по српско 

ловство. У том смислу Ловачки савез 

Србије истиче да ће трофеј након три 

месеца од искувавања оценити прво 

Национална комисија за ловачке 

трофеје а потом ће извршити уредну 

пријаву CIC-u. 


- Ј У Б И Л Е Ј И - Ј У Б И Л Е Ј И - 

У Младеновцу ЛУ 

„Варовнице“ обележилo 

110-ти јубилеј 

ЧУВАМО И 

ЛОВИМО 

Под слоганом „Чувамо 

и ловимо“ Ловачко удружење 

„Варовнице“ у Младеновцу, на дан 

Св. Јевстатија, 3 октобра 2009. године, 

обележило је 110 година постојања и 

прославили ловачку крсну славу. 

Прослави су присуствовали председник 

ЛСС проф.др Зоран Поповић, 

секретар ЛСС Ференц Ирмењи, као 

и представници ловачких удружења 

у Гроцкој, Ивањици, Гучи, Сопоту, 

Смедеревској Паланци, Тополи, ТО 

Београд и ЛД "Пивнице" у Пивницама. 

У предивном амбијенту 

Космаја и сигурно најлепшој ловачкој 

кући у Србији „Пландиште“, у присуству 

скоро 1000 чланова удружења и бројних 

гостију, свечаност је почела извођењем 

културно-уметничког програма. Потом 

је на свечаној Академији у препуној 

сали Ловачког дома о историјату 

говорио председник ЛУ „Варовнице“, 

Владислав Милојевић. 

- Пре 110 година 56 одважних ловаца 

основало је Ловачко удружење. Били 

су то визионари који су озаконили 

своју љубав према природи, своје 

дружење и који су схватили значај 

чувања дивљачи. Оваквим јубилејом 

могу се поносити само још неколико 

институција у Младеновцу. После 

Другог светског рата број ловаца 

достизао је и 1.000 чланова. Данас нас 

има десет пута више него што је то било 

при оснивању, рекао је у својој свечаној 

32 

ИНФО 

беседи председник ЛУ Владислав 

Милојевић. 

Истичућу огромну бригу 

ловачке организације и ловаца 

Младеновца на очувању свих фондова 

гајених врста дивљачи председник 

Милојевић је посебно нагласио значај 

срнеће дивљачи. 

- Педесетих година прошлог века 

почели смо насељавање срнеће 

дивљачи. Направили смо ловочуварску 

службу, чували смо и сачували, и данас 

са поносом истичем да имамо фонд 

срнеће дивљачи који је на граници 

максимума. Уз то успели смо направити 

правилним газдовањем популацију са 

врхунским трофејима. Поред срнеће 

поносни смо и на фонд фазанске 

дивљачи. Поносни смо и изграђеним 

објектима. Најлепшим ловачким 

домом у Србији“ "Пландиште“, 

ловачким кућама Рајковац, Језерац и 

мноштвом других објеката, ловачким 

колибама по нашим секцијама, истакао 

је председник Милојевић. 

У својој беседи председник Милојевић 

посебну пажњу 

обратио је на 

данашње време и 

период транзиције, 

доношења нових 

законских решења у 

области ловства. 

- Чекају нас нови 

изазови, и тржишна 

утакмица, зато 

наш слоган на овој 

прослави“Чувамо 

и ловимо“ долази 

до пуног изражаја у 

будућности. Уз све 

то морамо привући 

младе генерације , обучити их и да неки 

нови јубилеји са њима буду још бољи. 

При томе морамо данас радити тако 

да будуће генерације буду поносне на 

нас као што смо ми поносни на своје 

дедове, закључио је своју беседу 

председник Милојевић. 

На Свечаној академији уручена је 

Велика повеља УдружењаМиодрагу 

Стојановићу из Београда, и 

дугогодишњем члану овог ловачког 

Удружења за како је председник 

Милојевић рекао приликом доделе 

„зато што је љубав према природи 

и лову поделио са нама“. Потом су 

уручене повеље организацијама 

које су допринеле развоју ловства у 

Младеновцу, као и посебна признања 

четворици подмлаткара. Повеља је 

додељена и листу "Лорист". Свечана 

академија завршена је пуцњем из 

трешњевог топа који је за ову прилику 

потпалио, и опалио, председник ЛСС 

др Зоран Поповић. 

Свечаност поводом 110 

година постојања ЛУ „Варовнице“ у 

Младеновцу завршена је сечењем 

славског колача и прославом Крсне 

славе Св. Јевстатије. 

Ловац press 

ЛЕГАТ МИОДРАГА 

СТОЈАНОВИЋА 

Миодраг Стојановић дипломирани 

инжењер шумарства дугогодишњи 

је члан Ловачког удружењa у 

Младеновцу. Лови овде 31 годину, 

а живи у Београду. Ловио је широм 

света, у свим данашњим државама 

бивше Југославије, у Карађорђеву, 

Јужноафричкој републици, Мађарској, 

Шведској, Аустрији. Велики ловац са 

великим трофејима. Од 3. октобра 

и дана прославе великог јубилеја, 

просторије ловачке куће на Космају 

красе његови трофеји као легат ЛУ 

„Варовнице“ u Младеноvcu. 

- Ловим овде 31 годину. Поносан 

сам на ове људе, на начин како су ме 

прихватили, као човека, као друга, 

пријатеља. Овде се увек осећам као 

међу својима. Природа и ловиште овде 

су посебна благодет. А људи нешто 

што се не среће свуда. Овде су људи за 

мене изградили две чеке, две Мишине 

чеке, селу Великa Иванчa у кући 

Михаила Швабића има моја соба, мој 

кревет, моји чаршави. Овде се за мене 

увек бирало боље место за лов, овде 

сам одстрелио своје прве срндаће. 

Имао сам и срећу да сам првог вепра 

у Младеновцу одстрелио баш ја. Све 

је ово био разлог да своје ловачке 

трофеје поклоним као легат и сместим 

у предивну ловачку кућу "Пландиште", 

рекао је Миодраг-Миша Стојановић l 

Ловац press

- Ј У Б И Л Е Ј И - Ј У Б И Л Е Ј И - 

110 ГОДИНА 

ОРГАНИЗОВАНОГ ЛОВСТВА 

У МАЈДАНПЕКУ 

ЈАЧЕ СЕЛО 

ОД СВАТОВА 

Достојанствено, како и 

приличи јубилеју, Свечану академију је 

отворио најстарији ловац Александар 

Мариловић, а потом је беседио 

актуелни председник ЛУ „Срна“, 

Ратомир Ћикаревић. Он се, у најкраћем, 

осврнуо на историјат организације, 

а гост из Ловачког савеза Србије, 

подпредседник професор Илија 

Елезовић поручио је на скупу, какве све 

обавезе очекују ловце током наредног 

периода. 

Програм је био величанствен. 

Осмислила га је екипа окупљена 

око Стручне службе Удружења, а 

реализовали професионалци из 

Центра за културу Мајданпека. Био 

је то својеврстан празник културе и 

још једном се показало да је ловачка 

организација хроничар свога времена. 

Није ништа зафалило што „држоглавни“ 

, привредници и политичари, 

нису удостојили Академију својим 

присуством, али што наслов каже „јаче 

село од сватова“. 

Заслужним појединцима и 

организацијама су подељена признања, 

а ловачки хепенинг употпунили су КУД 

„Јасиково“ „Тимочки младићи“ из Бора, 

а врхунска послуга била је поверена 

„Траиловићу“ из Мустапића. 

Плакете за ловачке заслуге 

добили су: Ловачко удружење "Срна" 

у Мајданпеку, Центар за културу и 

"Мајданпек Златара" у Мајданпеку. 

Златни орден ЛСС добили су: 

Дервишевић Воја,Ратомир Ћикаревић. 

Сребрени орден ЛСС добили су:Љубиша 

Златић,Станиша Стојанивић,Горан 

Бућановић а бронзаним орденом 

ЛСС одликовани су: Срећко Илић 

,Саша Суровић,Светомир Перић,Паун 

Ђорђевић,Драгиша Пударевић. 

С.С. 

У Лазаревцу прослављен 

110-ти јубилеј 

ЛОВЦИ 

НА ПОНОС 

ГРАДА 

Ловачко удружење „Фазан“ 

Лазаревац прославило је 10 октобра 

ове године свој 110-јубилеј, 110 година 

од оснивања. Само три године после 

формирања Ловачког савеза Србије, 

бележи се оснивање овог удружење и 

почетак организованог ловства у овом 

граду који је ове године прославио 120 

година од оснивања. И тако је уз град 

расло и Ловачко удружење. 

У минулих 110 година ловачка 

организација Лазаревца остварила 

је изузетан успеху области рада 

ловачког удружење, бринећи се да 

сачувамо и унапредимо све аспекте 

заштите природе, одгоја, превентивне 

заштите и селективног одстрела 

дивљачи и одрживог развоја лова у 

ловишту „Колубара“. Највеће домете 

остварили смо у последњих десет 

година. Захваљујући раду ловачких 

секција у којима активно делује 850 

чланова, са тенденцијом непрестаног 

повећања, успели смо да постанемо 

једно од најбољих удружења у 

Београдској ловној области и наравно 

у Србији. То смо постигли захваљујући 

снажној подршци Градске општине 

Лазаревац, Рударском басену 

„Колубара“, донаторима и и бројним 

пријатељима из различитих професија 

који су дали свој несебичан допринос 

развоју ловства, рекао је у својој 

свечаној беседи Др Драган Синђелић, 

председник ЛУ „Фазан“ из Лазаревца. 

На свечаности је посебно истакнуто да 

Рударски басен Колубара производи 

више од половине електричне енергије 

у Србији и да истовремено деградира 

и смањује продуктивне површине 

ловишта „Колубара“. Међутим овде 

су посебно истакли да је руководство 

рударског басена увек имало 

разумевања за проблеме ловачког 

удружења и да су увек давали свој 

допринос и разне врсте помоћи. 

Према речима председника ЛУ Др 

Драгана Синђелића највећа врлина је 

то што су успели да сачувају јединство 

свих пет секција, Дудовица, секције 

Лазаревац, секције Рудовци, секције 

Степојевац и секције Јунковац. 

- Упоредо са развојем лова настојимо 

да у нашем удружењу негујемо све 

оне врлине које оплемењују. Учимо 

да поштујемо природу и све благодети 

које нам она доноси, рекао је на крају 

своје беседе Др Драган Синђелић, 

председник Ловачког удружење 

„Фазан“ У Лазаревцу. 

Свечаности је присуствовао 

председник Ловачког савеза Србије 

Проф.др Зоран Поповић и гости из 

Краљева, Гуче, Младеновца, Ивањице, 

Угљевика у Републици Српској као и 

руководства Општине Лазаревац и 

Рударског басена „Колубара“. 

Ловац press 


ИНФО 

ЛОВКИЊЕ 

ЛОВ 

ЛОВИЛЕ 

Петак 28.АВГУСТ .2009 године, 

врело поподне хотел „Трем“ Доњи 

Душник, општина Гаџин Хан окупљање 

жена ловаца на Првом сабору жена 

ловаца Европе. Пристижу гошће из 

Хрватске, Мађарске, Словачке, Чешке, 

Републике Српске, Немачке, и наравно 

ловџијке како се каже у нишком 

крају из Србије. Домаћин је Ловачко 

удружење „Заплање“ Гаџин Хан на челу 

са председником Станишом Ристићем- 

Шером. 

Првог дана одржана су 

предавања стручњака Ловачког Савеза 

Србије начелу са проф. др. Зораном 

Поповићем председником, те Сање 

Момчиловић-Богнич о ловачким псима 

и Јелене Ђурђевић о теми историја 

лова и оружја. Другог дана Сабора 

организован је лов на дивље свиње 

погоном са псима гоничима, 75 жена из 

6 земаља Европе и 16 из Србије кренуло 

је џиповима обезбеђеним од домаћина 

ка обронцима Суве планине, на предео 

"Црвена земља", Жене су показале како 

се долази у лов тако да није недостајало 

елеганције и различитх креација 

ловачких одела. 

Подигнуто је више дивљих 

свиња а најуспешнија је била Марија 

Филиповић из Србије која је одстрелила 

2 дивље свиње. Марија је чланица ЛУ 

Заплање а ловац је од 2008. године. 

"Ловџијке" су показале да им није страно 

руковање ловачким оружјем, тако је 

одстрељено шест дивљих свиња. 

Ловачки поздрав "Добар поглед" показао 

је своје право значење кад су даме изашле 

на пуцачку линију у гађању стабилне 

мете на 100 метара. Од 30 могућих 

поена освојиле свих 30. Најуспешнија 

је била Сања Момчиловић–Богнич из 

Србије , затим следе Баги Миклосне 

Агнес из Мађарске са 28, Бан Беатриx из 

Мађарске, са 27 поена те Катја Беара из 

Сплита у Хрватској са 25 поена. 

Ненад Вурдеља 

СЕНТА 

ИСПУНИЛА 

ПЛАН 

Сумирајући резултате 

овогодишњег одстрела трофејних 

срндаћа инж Драган Тодоровић, 

председник УО ЛУ "Сента" изразио 

је задовољство успехом. Матични 

фонд срнеће дивљачи у овом ЛУ 

износи 1.640 грла. На основу ове 

бројности усвојен је план одстрела 110 

трофејних срндаћа. План је ипуњен 

и на задовољство свих сенћанских 

ловаца одстрељено је 3 грла у златној, 

6 грла у сребрној и 12 грла у бронзаној 

медаљи. 

У припреми за јесењу и 

зимску ловну сезону, Сенћани су у 

сопственој фазанерији произвели 

16.500 фазанских пилића и испустили 

у своје ловиште 6.500 пилића старости 

6 недеља. Оставили су и 2000 фазана 

за фебруарски туристички лов. 

ВЕЛИЧАНСТВЕН САБОР 

У ГУЧИ 

И ове године у организацији Ловачког удружење „Драгачево“ у Гучи одржан је 

Сабор ловаца Србије. По предивном времену на стрелишту „Живице“ окупило 

се скоро хиљаду ловаца како би или саборовали или се такмичили у ловном 

стрељаштву. Организатор је све предузео да се свако осећа добродошлим и 

као ко је међу својим пријатељима. Такмичење је обављено по правилима за 

Куп ЛСС а резултате објављујемо у приложеној табели у којој је дат преглед 

досадашњих резултата у Купу ЛСС.Сабор је протекао у правој пријатељској 

атмосфери а велику помоћ је пружила Општина Лучани и њихов председник 

иначе и сам припадник ловачке организације. 

РЕЗУЛТАТИ У ЛОВНОМ СТРЕЉАШТВУ: 

Максимовић З. Гр.ЛУ Гроцка 46, Грубачевић Дејан ЛУ Дунав 45 Вукићевић Горан 

ЛУ Драгачево 39 

34

Финале Лига Ловачког 

савеза Војводине за 2009 

годину 

ПОБЕДИЛА 

БАЧКА 

ПАЛАНКА 

Овогодишње финале Лига ЛС 

Војводине одржано је 20 септембра 

2009 године на стрелишту „Американ 

Трап“ ЛД „Јаребица“ у Футогу. 

По лепом и сунчаном дану на овом 

такмичењу су учествовали пласирани 

стрелци и екипе из све четири Лиге 

ЛС Војводине. Укупно је учествовало 

69 стрелаца у категоријама сениори, 

јуниори и ветерани. Након општег дела 

гађања на 25 летећих мета приступило 

Спортско стрељаштволетеће 

мете 

Ф И Н А Л Е 

Л О В АЧ К Е 

ЛИГЕ 

У недељу, 27.септембра ове године, на 

прелепом „трап“ стрелишту Спортског 

центра у Ковилову, одржано је финале 

Ловачке лиге Србије. Традиционално, 

под покровитељством ЛСС, на 

стрелишту је присуствовало преко 150 

пуцача и 27 екипа. Организација је 

била перфектна, мере сигурности 

савршене а полигони за пуцање као 

из бајке. Није на одмет нагласити 

да је овогодишње финале 

Ловачке лиге изазвало велико 

интересовање како такмичара 

тако и посетилаца који су дошли да 

прате ову актуелну дисциплину и 

бодре своје фаворите. Процењује 

се да је такмичење пратило око 

400 гледалаца. Надметању је 

присуствовао и председник ЛСС, 

проф.др Зоран Поповић. 

се распуцавању у „плеј-офу“ у како би 

се добили финални победници. 

За прва три места екипни пласман 

је следећи: 

1. Бачка Паланка 

2. Нови Сад 

3. Зрењанин II 

Појединачна конкуренција „сениори“: 

1. Ракић Воја 

2. Стокић Вељко 

3. Мишков Тодор 

4. Радовић Ненад 

5. Брзак Зоран 

6. Комароми Чонгор 

Појединачно “јуниори“ 

1. Смиљанић Немања 

2. Станић Стевица 

3. Ралетић Стевица 

Појединачно „ветерани“ 

1. Табачки Живојин 

2. Ђенеш Миклош 

3. Мирков Благоје 

Пехаре, медаље и 

дипломе победницима је 

уручио проф. др Милош 

Према резултатима које 

смо добили од Благоја Миркова, 

потпредседника Комисије за ловно 

стрељаштво ЛСС, остварени су следећи 

резултати: 

-Ове године учествовало је 150 пуцача 

и 27 екипа. Остварен просек по стрелцу 

је 15,97 голубова, односно 63,88%, што 

је значајно боље у односу на претходну 

годину. Прошле године учествовало је 

121 пуцача који су направили просек 

од 13,83 голуба или 55,32%. 

-Ово је доказ да се у ловном 

стрељаштву много више ради из 

године у годину али свакако се може 

побољшање тумачити и бољим 

оружјем и квалитетнијом муницијом. 

Уз то, може се рећи да је квалитет 

стрелаца прилично уједначен јер је 30 

првопласираних такмичара пуцало још 

Беуковић председник ЛС Војводине и 

Тодор Мишков председник Kомисије 

за стрељаштво ЛС Војводине. 

За све такмичаре приређен је 

доручак и ручак, а котизацију је платио 

ЛС Војводине из средстава намењених 

за развој ловног стрељаштва. 

Организатор овог такмичења 

ЛД „Јаребица“ у Футогу заслужује све 

похвале јер је све функционисало 

беспрекорно, од технике па до људи 

задужених за организацију. 

Дејан Милков 

по једну серију од 25 голубова , рекао 

је Благоје Мирков за "Ловац". 

РЕЗУЛТАТИ 

Појединачно: 

Јуниори 

1. Ралетић Стевица, Нови Сад 

2. Јовић Раде, Чуруг 

3. Нинков Драган, Тител 

Ветерани 

1. Боришев Ђорђе, Жабаљ 

2. Ђенеш Миклош, Сента 

3. Др Урошевић Борислав, 

Београд 

Сениори 

1. Ристић Љубиша, Крушевац 

2. Милосављевић Радован, 

Обреновац 

3. Лукић Миле, Владимирци 

4. Радовић Ненад, Нови Сад 

5. Ракић Војислав, Пећинци 

6. Бела Калмар, Сента 

Екипно: 

1. ЛУ "Обреновац" 

2. ЛД "Лединци"- ЛУ Нови Сад 

3. ЛУ "Бачка Паланка"

elimo zakon po meri lovaca - Lovacki Savez Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?