Preuzmite izveštaj za 2008. (PDF format) - Telenor

Ovaj katalog je odštampan na recikliranom papiru.

Ovaj štampani izveštaj predstavlja učinak našeg društveno odgovornog poslovanjaposredstvom projekata realizovanih u 2008. godini.Sve fotografije korišćene u ovom katalogu odnose se na projekte koje su pokrenuli ilipodržali Telenor d.o.o. ili Telenor fondacija.Dodatne informacije o našim društveno odgovornim aktivnostima, kao i izveštaj okorporativnoj odgovornosti možete pronaći na našem zvaničnom sajtuwww.telenor.rs/fondacijaTelenor nastoji da doprinese smanjenju štetnih uticaja na životnu sredinu i, u želji dasmanjimo potrošnju hartije, godišnji izveštaj štampali smo u ograničenom tiražu.

SADRŽAJZAJEDNO NA ISTOM ZADATKU 5NAČIN NA KOJI POSLUJEMO 7NAŠE MESTO U LOKALNOJ ZAJEDNICI 10DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE 13MLADI I OBRAZOVANJE 33KULTURA I UMETNOST 47DRUGE AKTIVNOSTI 59NAGRADE I PRIZNANJA 65

Telenorova poslovna zgrada u Beogradu

NAČIN NA KOJI POSLUJEMOKomunikacijske usluge i telekomunikacije imaju značajnu ulogu u društvenom i ekonomskom razvoju. Zatoimamo obavezu da poslujemo sa integritetom, postupamo u skladu sa našim Kodeksom ponašanja i na način kojidoprinosi otvorenoj poslovnoj klimi. Zaposleni u kompaniji Telenor smatraju da je dobro korporativno upravljanje,uz poštovanje korporativne kulture, osnovno sredstvo u ostvarenju naše vizije, stvaranju i poštovanju vrednosti istarteških ciljeva. Rukovodioci su odgovorni za donošenje internih pravila, procedura i strukture, koji omogućujuradno okruženje sa precizno definisanim pravilima poslovanja. Pritom su autoriteti i odgovornosti jasno utvrđenii opšte prihvaćeni. Nastojimo da identifikujemo način na koji telekomunikacije mogu da doprinesu društvu iživotnoj sredini i trudimo se da pronađemo alate kojima bismo smanjili rizike u poslovanju u ovoj oblasti.Zato naročitu pažnju posvećujemo odnosima sa zaposlenima, odgovornom odnosu prema životnoj sredini iposlovanju sa dobavljačima.NAŠI ZAPOSLENITelenor d.o.o. ima 1.207 zaposlenih različitih profila i kvalifikacija. Od naših zaposlenih očekuje se da samipostavljaju izazove, da preuzimaju i druge zadatke osim onih za koje su zaduženi i da, na taj način, otkrivaju svojekvalitete i sposobnosti.Nastojimo da poslujemo profesionalno, odgovorno i sa uvažavanjem. Ove vrednosti definišu način na kojizajedno radimo, kao i način na koji se odnosimo prema korisnicima i partnerima. Naš cilj je kvalitetno i raznolikoradno okruženje, uz stalno usavršavanje zaposlenih i načina našeg poslovanja. Svake godine sprovodimo anketumeđu zaposlenima. Ovo je treća godina zaredom kako smo sproveli anketu i ponosni smo što je 96,3 odstozaposlenih učestvovalo u njoj, jer tako nastojimo da zajednički prepoznamo oblasti u kojima možemo da seusavršavamo i napredujemo.Vođeni mišlju da ćemo do uspeha stići ako se popnemo stepenicama, umesto da čekamo lift, nastojimo da našimzaposlenima pružimo što više prilika za lično i profesionalno usavršavanje. U 2007. i 2008. godini organizovalismo veliki broj treninga i obuka za zaposlene, među kojima su obuka za buduće lidere, treninzi dobrodošlice,pravila ponašanja, upravljanja ljudskim resursima, obuke u veštinama komunikacije...Korporativna odgovornost 7

ŽIVOTNA SREDINAImajući u vidu činjenicu da je Telenor jedna od kompanija koja posluje u ICT sektoru, kada je reč o životnoj sredini,nastojimo da se usredsredimo na potrošnju energije i klimatske promene, ali i na materijale i otpad.Naš odgovor na klimatske promeneTelenor na životnu sredinu utiče posredstvom korišćenja energije, emitovanja ugljen-dioksida i stvaranja otpada.U nameri da se prilagodi očekivanoj niskoj emisiji ugljen-dioksida u budućnosti, Telenor je ustanovio Programklimatskih promena kojim će nastojati da tokom svojih aktivnosti umanji oslobađanje ovog gasa, ali i da razvijarešenja koja treba da pomognu potrošačima da učine isto. Program klimatskih promena usredsređen je na četiriključne oblasti: emisije, angažman zaposlenih, poslovne mogućnosti i obnovljivu energiju.Da bismo snizili nivo ugljen-dioksida u svom okruženju, prvenstveno treba da preuzimamo odgovornost zaaktivnosti koje za posledicu imaju emitovanje ovog gasa. Smanjenjem emisije ugljen-dioksida štedi se energija,umanjuju troškovi i stvara osnova za održivi razvoj. Preduzećemo korake kako bismo obezbedili da naša mreža ibazne stanice budu što je moguće više energetski efikasne. Ulažemo napore da zamenimo opremu i primenimotehnologije koje štede energiju. Na pojedinim tržištima Telenor koristi obnovljive izvore energije za napajanje mrežneopreme, a trenutno testiramo bazne stanice i repetitore na solarnu energiju. Ohrabruje činjenica da ovi obnovljiviizvori proizvode više energije nego što je potrebno za napajanje baznih stanica. Stoga višak električne energije ubudućnosti može da se upotrebi u korist lokalnih zajednica. S ciljem da se to i ostvari, Telenor će se oslanjati narazvijanje partnerskih odnosa sa snabdevačima energije.Smanjenje potreba za transportom i putovanjima druga je stavka na našoj listi prioriteta. Uspostavili smo interniprogram koji pomaže zaposlenima da razmenjuju informacije i komuniciraju ne nanoseći pritom ozbiljniju štetuživotnoj sredini.Reciklaža mobilnih telefonaTelenor u Srbiji reciklira desetine hiljada mobilnih telefona. Kroz program reciklaže Telenor učestvuje u rešavanjusve većeg problema elektronskog otpada i nastoji da podigne svest domaće javnosti o važnosti očuvanjaživotne sredine.Korisnici mobilnih komunikacija, u proseku, svake druge godine kupuju novi mobilni telefon. To je i razlog što velikibroj starih mobilnih telefona završava kao običan otpad. Više od 90 odsto svih materijala moguće je recikliratii ponovo koristiti. Baterije, koje čine 15 do 30 procenata materijala, mogu naneti ozbiljnu štetu životnoj sredini.Odbacivanje starih mobilnih telefona znači i odbacivanje dragocenih gasova i metala, pri čemu takva vrstaelektronskog otpada zagađuje životnu sredinu, jer izaziva oslobađanje toksičnih materija, kao što su litijum ikadmijum. Ponosni smo što možemo da kažemo da smo u tromesečnoj kampanji reciklirali preko 75.000 starihmobilnih telefona.8 Korporativna odgovornost

POSLOVANJE SA PARTNERIMA I DOBAVLJAČIMAKorporativna etika je način na koji se ophodimo jedni prema drugima, ali i prema saradnicima i partnerima. Svakoko posluje sa Telenorom u obavezi je da sledi pravila zasnovana na osnovnim vrednostima Telenora i principimana koje smo ponosni. Telenorovi postulati korporativne etike odnose se na članove Upravnog odbora, direktorei zaposlene u Telenoru, kao i na ostale koji rade u ime Telenora. Telenor Grupa pokrenula je HIT Projekat koji jeusmeren na zdravlje, sigurnost, bezbednost i životnu sredinu. Cilj je da se svim dobavljačima i poslovnim partnerimapredoči važnost poštovanja zakona o sigurnosti na radu i zaštiti ljudskih prava, sa posebnim akcentom na zaštituprava deteta. Proveravamo kako naši dobavljači rade na terenu, preispitujemo pravila, lokalne i globalne procedure iističemo važnost ove teme.Ciljevi ovog projekta biće ostvareni uz podršku i saradnju zaposlenih u Telenoru, ali i svakog dobavljača i poslovnogpartnera, a to, između ostalog, podrazumeva održavanje redovnog kontakta sa dobavljačima.Kroz formalne i neformalne razgovore nastojimo da ostvarimo takvu saradnju i kako bismo poboljšali odnose irezultate u upravljanju dobavljačkim lancem.NAŠ DOPRINOS DRUŠTVUAnaliza naših tržišta u Bangladešu, Maleziji, Pakistanu, Tajlandu, Srbiji i Ukrajini, koju je 2007. za potrebe Telenorauradio „Deloit“, pokazala je tesnu vezu između prodora mobilne telefonije i rasta BDP-a. Prema analizi, povećanjemobilnih komunikacija za deset odsto moglo bi podstaći rast BDP-a od čak 1,2 odsto. Studija je pokazala da našeposlovanje ima pozitivan uticaj na povećanu produktivnost, ekonomsku dobrobit, poboljšanja u obrazovanju izdravstvu, pomoć u katastrofama, poboljšanje uslova u seoskim oblastima i grupama sa niskim dohocima.Mobilne komunikacije doprinose društvenoj integraciji, jer ljudi mogu da ostanu u kontaktu gde god da se nalaze.Međutim, komunikacijske usluge za mnoge ljude širom sveta i dalje su nedostižne. Pristup tim uslugama jeste načinda se pobede siromaštvo, nepismenost i loše zdravstveno stanje, kao i da se pomogne ljudima da poboljšaju svoježivotne uslove. To je ono na šta mislimo kad kažemo „Osposobljavanje kroz pristup“. Nastavićemo da stvaramovrednosti u društvu obezbeđujući što većem broju ljudi pristup komunikacijskim uslugama.Korporativna odgovornost 9

naše mesto uLOKALNOJZAJEDNICITelenor d.o.o. i Telenor fondacija

Delo umetnika Igora Štanglickog u Beogradu, u okviru projekta „Art2SitOn“

“Keeppromises”Projekat „Kasom kroz svet tišine“, u saradnji saorganizacijom „Otvoreni krug“ i Konjičkim klubom „Kremen“

DRUŠTVENO UGROZENE Ž GRUPENastojimo da pružimo podršku siromašnima i drugim društvenougroženim grupama i da, na taj način, doprinesemo poboljšanjunjihovih životnih uslova. Pokrećemo projekte sa društvenim ihumanitarnim institucijama i podstičemo dobrovoljno učešćesvojih zaposlenih u takvim aktivnostima. Posebnu pažnjuposvećujemo deci i omladini.Prema raspoloživim podacima, u Srbiji živi preko 700.000 ljudi sainvaliditetom. Da bismo im pružili jednake mogućnosti osnovalismo Društveni klub u okviru Specijalne bolnice za rehabilitaciju iprotetiku i prvi Univerzitetski centar za studente sa invaliditetom, usaradnji sa Univerzitetom u Beogradu. Kampovi i drugi programi zadecu bez roditeljskog staranja i decu sa posebnim potrebama, kaoi renoviranje institucija u kojima borave imaju za cilj da doprinesuboljem kvalitetu života dece i njihovom uključivanju u društvo.Korporativna odgovornost 13

PRVI UNIVERZITETSKICENTAR ZA STUDENTE SA HENDIKEPOMMart 2008. – Prvi u regionu Univerzitetski centar za studente sa hendikepom otvoren je u saradnji Univerzitetau Beogradu, Udruženja studenata sa hendikepom u Beogradu i Telenor fondacije. Prostorije Centra nalaze se uUniverzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.Univerzitetski centar za studente sa hendikepom osnovao je Univerzitet u Beogradu, na inicijativu Udruženjastudenata sa hendikepom, a celokupnu adaptaciju i opremanje centra podržala je Telenor fondacija. Zahvaljujućipažljivo osmišljenim aktivnostima studenti će imati podršku da unaprede proces visokog obrazovanja od izborafakulteta, preko načina i uslova studiranja, do prilika za zaposlenje nakon studija.„Univerzitet u Beogradu pružio nam je veliku podršku i od samog početka pokazao otvorenost i razumevanje zapotrebe studenata sa hendikepom. Ideja je sprovedena u delo zahvaljujući kompaniji Telenor, koja je prepoznalaznačaj takvog centra i podržala njegovo osnivanje. Očekujemo da će prepreke sa kojima se susreću studenti sahendikepom u budućnosti bivati manje i da će Centar uspešno podsticati mlade sa hendikepom da se obrazuju.Još jedan veoma važan zadatak Centra biće prevazilaženje predrasuda prema mladima sa hendikepom i težnja kapotpunoj uključenosti studenata sa hendikepom u sva obrazovna i kulturna dešavanja“, smatra Ljupka Mihajlovska,direktorka Udruženja studenata sa hendikepom.14 Korporativna odgovornost

Snježana Jović,u Univerzitetskom centruza studente sa hendikepom u BeograduKorporativna odgovornost 15

PROJEKAT „SILENT SOCIETY“Oktobar 2008. – Meda koji umesto nogu ima točkove i visok je više od dva metra simbol je izložbe “Silent Society”umetnika Mladena Hrvanovića. Izložba inspirisana svakodnevnim izazovima i problemima sa kojima se suočavajudeca sa invaliditetom održana je u Beogradu u paviljonu na fontani, konstruisanom specijalno za ovu priliku, uorganizaciji i saradnji Telenor fondacije, Ministarstva rada i socijalne politike Srbije i nevladineorganizacije „SMart kolektiv“.Slučajan susret sa dečakom u invalidskim kolicima nadahnuo je Hrvanovića da umetničkim radom skrene pažnjujavnosti na činjenicu da u našoj sredini postoje deca sa invaliditetom i da društvo treba da im olakša život i kretanje.Meda na točkovima koji ne može da prevaziđe nijednu fizičku prepreku bez nečije pomoći predstavlja svakodnevniživot dece s invaliditetom i šalje poruku da smo svi različiti, ali da to ne treba da nas razdvaja.Izložbu “Silent Society” za samo 12 dana posetilo je više od 10.000 građana. Telenor fondacija 6. novembra 2008.otkupila je ovaj umetnički rad, koji je bio izložen i u holu Telenorove poslovne zgrade u Beogradu. Sredstva odprodaje ovog i drugih eksponata namenjena su za postavljanje rampi na javnim mestima u gradu koje će olakšatikretanje ljudi u invalidskim kolicima.Projekat “Silent Society” nastaviće se animiranim filmom, čiji će glavni lik biti meda na točkovima, kao i izradominternet portala na kojem će građani moći da se informišu o položaju osoba sa invaliditetom.

ŠANSA ZA JEDNAKE MOGUĆNOSTIDecembar 2007/decembar 2008. – Više od 180 pacijenata Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedskuprotetiku dobilo je svoj Društveni klub, jedino mesto koje aktivno pomaže osobama sa invaliditetom da se vrate usvoje porodice i u društvo. U uređenim i opremljenim prostorijama Kluba tim stručnjaka sprovodiće edukativne iinkluzivne programe. Sve aktivnosti osmišljene su sa ciljem da se korisnicima obezbedi mogućnost učenja i učešća,da se druže i zabavljaju.Društveni klub osnovan je zahvaljujući Telenor fondaciji, u saradnji sa Specijalnom bolnicom i Centrom za kvalitetnoobrazovanje. Povodom osnivanja kluba, na Svetski dan osoba sa invaliditetom Specijalnu bolnicu posetio je Stajn ErikVelan, generalni direktor Telenora u Srbiji.Korisnici Kluba uče da rade na kompjuteru, učestvuju u savetovanju za zapošljavanje i promenu zanimanja i upoznajusvoja prava koja su definisana propisima Republike Srbije. Pored aktivnosti koje doprinose osamostaljivanju korisnika,značajne su i one koje pomažu uključivanju u društveni život. Radionicama psihosocijalne podrške, kreativnimradionicama, organizacijom odlazaka u pozorište i bioskop, druženjima i gledanjem televizije doprinosi se lakšem iuspešnijem povratku u porodice i društvo.„U Srbiji trenutno postoji više od 700.000 osoba sa invaliditetom i samo jedna institucija namenjena isključivonjihovom oporavku, a to je ova Specijalna bolnica. Lista čekanja je duga, očigledan je nedostatak osoblja i sredstavaza kvalitetan rad. Zahvaljujući Telenor fondaciji obezbeđeni su uslovi za kompletniju rehabilitaciju korisnika, kojaje do sada podrazumevala samo fizički oporavak i osposobljavanje. Najčešće se zaboravlja da je ljudima koji supretrpeli takve traume najteže da prihvate svoje nedostatke i nastave dalje. Tada je neophodna ljubav, snaga ientuzijazam kako onima kojima je potrebna podrška, tako i onima koji su tu da podršku pruže“, izjavila je BiljanaVidaković Maksimović, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku.Korisnici su brzo pokazali da su veoma zainteresovani za aktivnosti Društvenog kluba, a zadovoljstvo je očigledno ikod onih koji svakodnevno rade sa njima.„U godini jednakih mogućnosti, u kojoj je jedan od osnovnih ciljeva borba protiv diskriminacije osoba sainvaliditetom, osnivanje Društvenog kluba pravi je primer kako se na dugoročan način pristupa afirmaciji prava osobasa invaliditetom. Ovom inicijativom podstiče se lični razvoj osoba sa invaliditetom, ali osnažuju se i za ravnopravnoučešće u društvu“, smatra Jelena Čoko iz Centra za kvalitetno obrazovanje.18 Korporativna odgovornost

Društveni klub, u okviru Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku u BeograduKorporativna odgovornost 19

Sandra Štajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, Zoran Alimpić, v.d.predsednik Skupštine grada Beograda i Kameron Manter, ambasador SAD u Srbiji, u PrihvatilištuRENOVIRANO PRIHVATILIŠTEZA DECU I OMLADINU U BEOGRADUJun 2008. - Prostor Prihvatilišta i Prihvatne stanice pod okriljem Zavoda za vaspitanje dece i omladine renoviranje i prilagođen deci koja tamo borave zahvaljujući zajedničkim naporima i donacijama Telenor fondacije, Gradskogsekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu Beograda, Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu i Dečjefondacije Divac. Sve prostorije su obnovljene, nabavljen je nov nameštaj i bela tehnika, opremljeni su kuhinja isva kupatila. Obezbeđeni su i osnovna medicinska oprema, edukativni materijal, kao i tehnička oprema. Završetakprojekta obeležila je knjiga dokumentarnih priča o deci „Pozdravi nekog“ ilustrovana crtežima dece prihvatilišta.Knjiga je upravo izašla iz štampe, uz podršku donatora.Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta i Prihvatne stanice, izrazila je zahvalnost za podršku projektu.„Zadovoljstvo dece i svih nas u ustanovi kao što je naša najveće je kada znamo da je društvo pokazalo brigu irazumevanje za probleme i potrebe ove dece. U toku godine kroz prihvatilište prođe do 600 dece koja pripadajusvim kategorijama sistema socijalne zaštite. Imali smo veliku podršku donatora da prostor prilagodimo ovoj decii da im obezbedimo adekvatnu negu. Utisak koji oni imaju, pošto uđu u ovaj lep i osvežen prostor, jeste da neko onjima sada zaista brine“, kaže Danijela Stajković.20 Korporativna odgovornost

Boris Tadić, predsednik Republike Srbije i Stajn Erik Velan, nekadašnji generalni direktor Telenora, nakoktelu povodom završetka akcije za kupovinu digitalnog mamografa u Telenorovom Ekspo centruPOMOĆ ZA KUPOVINU DIGITALNOG MAMOGRAFAJun 2008. - Akciju prikupljanja sredstava za kupovinu prvog pokretnog digitalnog mamografa u Srbiji pokrenula jemedijska kuća B92, u maju 2008. U akciji je učestvovao Telenor sa još 112 preduzeća i velikim brojem pojedinaca,a prikupljeno je više od 49 miliona dinara. Novac koji je preostao od kupovine mamografa namenjen je zaedukaciju radiologa.Statistika pokazuje da godišnje u Srbiji biva otkriveno novih 4.000 slučajeva žena obolelih od raka dojke, a daumre više od 1.500, iako je ta bolest potpuno izlečiva kada se otkrije na vreme. Kupovina pokretnog mamografa,između ostalog, omogućila je da taj aparat stigne do udaljenijih krajeva Srbije, gde većina žena nema mogućnostda se pregleda.Povodom završetka akcije „77 žena u 7 dana - Promeni statistiku“, u Telenorovom Ekspo centru na NovomBeogradu organizovan je koktel, a svečanosti su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadić, ministarzdravlja dr Tomica Milosavljević, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Svetlana Vukajlović,direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Nenad Borojević i više od 150 zvanica i predstavnikakompanija koje su pomogle projekat.Predsednik Tadić pozvao je sve nevladine organizacije, medije i institucije da, kad god mogu, preduzimajuinicijative koje mogu da doprinesu rešavanju nekog društvenog problema i poručio da je briga o vlastitom zdravlju,pre svega, velika obaveza koju imamo prema sebi i svom potomstvu.“To je velika stvar. Da se ne spasi jedan život, nego hiljade ljudskih života godišnje, puta deset godina, putapedeset godina, to su čitavi gradovi. Tako se brani ljudski život. Ja vam se zahvaljujuem što ste pokrenuli jednuovakvu akciju“, rekao je predsednik Srbije.Korporativna odgovornost 21

ZAPOSLENI U TELENORU U AKCIJIZA DECU SA POSEBNIM POTREBAMAJanuar 2008. - Obuka za srednji menadžment Telenora pod nazivom „Inspire“ imala je za cilj da sadašnjim i budućimliderima predstavi alate i ponudi savete kako da se suoče sa izazovima uspešnog organizovanja, vođenja i razvojatimova, u uslovima stalnih i brzih promena koje nameće tržište mobilnih telekomunikacija.U okviru manjih i većih timova, 66 menadžera iz različitih oblasti i organizacionih celina učestvovalo je uradionicama, vežbama i predavanjima, održanim od maja do oktobra 2007. Završni zadatak za sve polaznike bio jeprojekat korporativne odgovornosti i petočlani timovi dobili su zadatak da, u okviru predviđenog budžeta, osmisle izajednički izvedu projekat podrške školi za decu sa posebnim potrebama „Milan Petrović“ iz Novog Sada.Dva projektna tima opredelila su se da školu podrže organizovanjem prodajne izložbe i upoznavanjem poslovnihpartnera sa mogućnostima i potrebama škole radi potencijalne dugoročne saradnje. Time motivisani, 24. januara2008. organizovali su izložbu u Telenoru, a poslovni partneri Telenora mogli su da otkupe radove proizvedene uškoli i u školskim radnim centrima. Izložene su rukotvorine iz grnčarske radionice, zatim tkani šalovi, oslikani šeširi,unikatni i ručno rađeni modeli krojačke radionice, korpice sa začinskim biljem i džemom proizvedenim na školskomsalašu u Čeneju, kao i likovni radovi. Bilo je izloženo i deset dela slikara iz Srbije nastalih tokom slikarske kolonije „Nakanalu između dva mosta“, koja se već nekoliko godina održava u Čeneju.Drugi timovi Telenorovih menadžera osmislili su kostimirani koncert, projektovanje i izgradnju pekare sa sušarom,projektovanje, izradu i održavanje školske računarske mreže i programa zasnovanog na internet tehnologiji(intranet), centar za telefonsko anketiranje, izradu obeleživača za knjige, nabavku mašine za plastifikaciju ivez, medijsku promociju školskog programa, edukaciju učenika o racionalnom korišćenju energije, kao i izradudidaktičkog materijala.22 Korporativna odgovornost

Prodajna izložba, u okviru „Inspire“programa za menadžment Telenora,u Telenorovom Ekspo centru u BeograduKorporativna odgovornost 23

Sandra Štajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, Judita Rajhenberg,direktorka Kancelarije UNICEF-a u Srbiji i Mirjana Jakab, nagrađena novinarkaUNICEF I TELENOR NAGRAĐUJU NOVINAREZA ETIČNO IZVEŠTAVANJE O DECI I DEČIJIM PRAVIMANovembar 2008. – Kancelarija UNICEF-a u Srbiji na Svetski dan deteta dodelila je nagrade novinarima za kvalitetnoi visokoetično izveštavanje o deci i dečjim pravima. Uz nagrade UNICEF-a, koje se u Srbiji dodeljuju peti put, dobitnicisu ove godine dobili i specijalne nagrade kompanije Telenor - telefone Nokia N96.U konkurenciji više od 40 tekstova, radio i TV priloga, koje je prijavilo 30 autora, nagrade su dobili Mirjana Jakab zatekst „I dete s invaliditetom žrtva incesta“ objavljen u Građanskom listu i Jelena Marinković za prilog „Zidovi beleboje“ emitovan na Teleziviji Pirot.Žiri su činili dr Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, Dragan Janjić, pomoćnik ministrakulture Srbije, Đorđe Vlajić, novinar Bi-Bi-Si-ja, Ljubomir Pejaković, savetnik ministra rada i socijalne politike Srbije iJadranka Milanović, savetnica za medije UNICEF-a u Srbiji.Kriterijumi za izbor najboljih radova bili su promovisanje dečjih prava i opštih profesionalnih novinarskih standardaizveštavanja, uključujući kvalitet izveštavanja, etičnost, javnu korist, kao i da li se materijal može smatrati inicijatorompozitivnih promena u društvu i promena društvenih normi.24 Korporativna odgovornost

TELEFONSKA POMOĆ ZA GRAĐANE BEOGRADAApril 2008. – Predstavnici Skupštine grada Beograda i kompanije Asistel koja pruža usluge telefonske pomoći nateritoriji Srbije 21. aprila potpisali su protokol o saradnji u akciji „Teleasistencija za građane Beograda“, koja bi trebaloda doprinese poboljšanju socijalnog položaja naših najstarijih sugrađana. Ovu akciju, koju partnerski organizujuSkupština grada i Asistel, među prvima je podržao Telenor pozivajući druge kompanije da se pridruže.Pomoć starijim licima koja nisu u mogućnosti da se sama brinu o sebi jedan je od osnovnih dugoročnih ciljeva razvojasocijalne zaštite, koji promovišu Skupština grada i Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu. Skupština grada,u saradnji sa kompanijom Asistel, osmislila je donatorsku akciju u kojoj kompanije koje posluju na teritoriji Beogradanajstarijim i socijalno najugroženijim sugrađanima obezbeđuju besplatnu telefonsku pomoć. Ta usluga podrazumeva24-časovnu pomoć putem telefonske linije, a može se zatražiti aktiviranjem dugmeta koje se nosi uz sebe. Uzavisnosti od prirode poziva, organizuju se hitne intervencije u kriznim situacijama, smirivanje korisnika, razgovorusled usamljenosti, davanje različitih informacija i sl.“Prema Strategiji razvoja grada Beograda, socijalni razvoj biće zasnovan na kretanju zajednice ka većem nivoublagostanja – povećanju zdravstvene i druge dobrobiti za najveći broj građana, a naročito osetljivih i ranjivihdruštvenih grupa, ka unapređenju kvaliteta života i dostupnosti usluga od javnog interesa. Jedan od osnovnihdugoročnih ciljeva razvoja socijalne zaštite jeste i pomoć starim licima koja ne mogu da se brinu o sebi”, rekao jeovim povodom v. d. gradonačelnika Zoran Alimpić.Procenjuje se da u Beogradu postoji oko 18.000 hiljada ljudi koji su u trećem dobu i neophodna im je neka vrstapomoći. Ovaj program posvećen je unapređenju fizičkog, emocionalnog i duhovnog zdravlja starijih osoba, kojenajveći deo vremena provode same.Korporativna odgovornost 25

PROGRAMI PODRŠKE NAMENJENIDRUŠTVENO UGROŽENIM GRUPAMADECA BEZ RODITELJSKOG STARANJAU ZIMSKOM KAMPU NA STAROJ PLANINIJanuar 2008. – Savez ekstremnih sportova Srbije i kompanija Telenor organizovali su na Staroj planini sedmodnevnizimski kamp za decu bez roditeljskog staranja. U kampu je učestvovalo 25 mladih, uzrasta od 9 do 18 godina, izdomova za nezbrinutu decu širom Srbije. Deca su savladala neke od alternativnih sportova, a, uz tim psihologa idefektologa, učestvovala su i u radionicama o prevenciji narkomanije, alkoholizma i nasilja. Ovo je drugi put daTelenor sarađuje sa Savezom, pošto je 2007. uspešno realizovan letnji kamp alpinizma na Kopaoniku.PROGRAM EKONOMSKOG OSNAŽIVANJAI INKLUZIJA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJAJun 2008. - Telenor fondacija nastavila je saradnju sa Resurs centrom iz Leskovca koji je, sa Centrom za ekonomikudomaćinstva „Danica Vuksanović“ i centrima za socijalni rad sa teritorije Jablaničkog okruga, osmislio i uspešnorealizovao Program ekonomskog osnaživanja i uključivanja u društvo mladih ljudi bez roditeljskog staranja.Brojni volonteri i mladi bez roditeljskog staranja učestvovali su u programu podrške „Stariji brat/sestra“. Ovaj programohrabruje njihovo druženje, a, sem dobre komunikacije i saradnje, to druženje je prerastalo i u iskreno prijateljstvo.Deca obuhvaćena ovim programom uspešno se obučavaju za zanimanja kozmetičara, masera, pekara, poslastičara,frizera, elektromehaničara za belu tehniku, kuvara i dr.26 Korporativna odgovornost

Zimski kamp za decu bez roditeljskog staranja na Starojplanini, u saradnji sa Savezom ekstremnih sportova SrbijeKorporativna odgovornost 27

DECA BEZ RODITELJSKOG STARANJAU LETNJEM KAMPU ALPINIZMA NA KOPAONIKUSeptembar 2008. – U letnjem kampu alpinizma na Kopaoniku, u organizaciji Saveza ekstremnih sportova Srbijei Telenor fondacije, učestvovalo je 25 dece bez roditeljskog staranja. Program kampa obuhvatao je penjanje podpunom alpinističkom opremom, pešačenje do gejzira u podnožju Kopaonika i do planinskih vrhova, kao i sportskeaktivnosti i radionice. Uprkos lošem vremenu, deca su obišla i Đurđeve stupove, Karaman greben i spustila se saMarkovog kamena.REHABILITACIJA DECE SA KOSOVAFebruar 2008/mart 2008. - Telenor fondacija obezbedila je sredstva za putne troškove za pedesetoro dece saKosova, koja su dobila priliku da posete Norvešku i provedu vreme sa norveškim porodicama. Projekat je pokrenuoCrveni krst Srbije. Većina ove dece nikada ranije nije putovala ni van svog grada.NOVI TOALETI ZA STUDENTE SA INVALIDITETOMMaj 2008. – Elektrotehnički fakultet, uz podršku Telenor fondacije, izgradio je i adaptirao jednu toaletnu kabinu zastudente sa invaliditetom sa Elektrotehničkog i drugih tehničkih fakulteta.28 Korporativna odgovornost

Letnji kamp alpinizma na Kopaoniku, u saradnji sa Savezom ekstremnih sportova SrbijeKorporativna odgovornost 29

HIPOTERAPIJA ZA DECU SA POSEBNIM POTREBAMAJul 2008. – Telenor fondacija je, u saradnji sa organizacijom „Otvoreni krug“ iz Pančeva i Konjičkim klubom “Kremen”,pokrenula projekat „Kasom kroz svet tišine“ koji obuhvata hipoterapiju i terapijsko jahanje za dve grupe dece saoštećenjem sluha.Deca, članovi Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih sa teritorije Južnog Banata, u nekoliko navrata boravilasu na hipodromu Pančevo, gde se već tri godine izvode ovakvi programi, i pokazala su veliko interesovanje zaovakav vid rehabilitacije. Programom je predviđeno da svaka grupa ima terapiju od po 90 minuta nedeljno, štoobuhvata pripremu za izvođenje terapije, izvođenje terapije i vežbe relaksacije. Dokazano je da ovaj vid terapijeima blagotvorno dejstvo na zdravlje dece i da dovodi do poboljšanja ravnoteže, poboljšanja koordinacije pokreta,boljeg motornog planiranja, povećanja samopuzdanja, povećanog interesovanja za sopstveni život i do otklanjanjapredrasuda.UHVATI SA MNOM OVAJ DAN!Septembar 2008. – Telenor fondacija 2008. godine bila je generalni pokrovitelj filmske manifestacije „Uhvati samnom ovaj dan!“, koju od 2003. godine realizuje Kulturni centar Novog Sada. Do sada su manifestaciju podržalegradske, pokrajinske i republičke vlasti, kao i brojni lokalni i nacionalni mediji.Manifestacija je bila takmičarskog i međunarodnog karaktera i imala je za cilj informisanje javnosti o pravima,aktivnostima i dostignućima osoba sa invaliditetom, prepoznavanje sopstvenog identiteta i potencijala, boljerazumevanje i prihvatanje različitosti, kao i da utiče da mediji izveštavaju o aktivnostima u kojima učestvuju osobesa invaliditetom. U okviru manifestacije prikazani su kratkometražni dokumentarni filmovi na temu „Život, aktivnostii dostignuća osoba sa invaliditetom“, a održane su i filmske radionice, tribine, pozorišne predstave, izložbe iperformansi, u kojima su učestvovale osobe sa invaliditetom.UDRUŽENJE MULTIPLE SKLEROZEPored toga, Telenor fondacija donirala je sredstva Udruženju obolelih od multiple skleroze kako bi doprinelapoboljšanju kvaliteta života obolelih od multiple skleroze.30 Korporativna odgovornost

Projekat „Kasom kroz svet tišine“, u saradnji saorganizacijom „Otvoreni krug“ i Konjičkim klubom „Kremen“Korporativna odgovornost 31

“Make iteasy ”Zimski kamp za decu bez roditeljskog staranja na Starojplanini, u saradnji sa Savezom ekstremnih sportova Srbije

MLADI I OBRAZOVANJETelenor fondacija posebnu pažnju posvećuje mladima, ulaže u nadarene ljude uSrbiji, u njihovo obrazovanje i profesionalno usavršavanje. Fondacija inicira i sprovodiposebne programe, seminare i predavanja i dodeljuje školarine mladim stručnjacimau različitim oblastima.Vođeni ovim ciljevima, održavamo strateško partnerstvo sa jednim od najznačajnijihnaučno–istraživačkih centara u jugoistočnoj Evropi – Istraživačkom stanicom Petnica.Da bismo podržali stručnjake u oblasti koja je srž našeg poslovanja, ustanovili smonagradu nazvanu po našem najistaknutijem stručnjaku u oblasti telekomunikacija- profesoru Iliji Stojanoviću, koja se dodeljuje za doprinos u sferi telekomunikacija.Gradimo ekološka igrališta i sarađujemo sa Narodnom kancelarijom predsednikaRepublike na različitim projektima koji poboljšavaju uslove obrazovanja. Nastojećida studente upoznamo sa načinom poslovanja kompanija, podržali smo studentskekampove i obezbedili sredstva za njihov istraživački rad i program razmene.Korporativna odgovornost 33

STRATEŠKO PARTNERSTVO SAISTRAŽIVAČKOM STANICOM PETNICAJanuar 2008/decembar 2008. – Strateško partnerstvo Telenor fondacije i Istraživačke stanice Petnica nastavljenoje i 2008. godine pružanjem podrške programima naučnog obrazovanja i podsticanjem angažovanja mladih da sebave istraživačkim radom. Strateško partnerstvo Telenor fondacije i jednog od najznačajnijih naučno-istraživačkihcentara za mlade u jugoističnoj Evropi uspostavljeno je tokom 2007. u nameri da se dugoročno doprinese razvojuovog istraživačkog centra.Telenor fondacija postala je član Fonda za razvoj naučnog obrazovanja „Petnica”, osnovanog u cilju nezavisnog istabilnog finansiranja i razvoja obrazovnih aktivnosti Petnice.„Učešće Telenor fondacije u podršci inovativnog naučnog obrazovanja mladih sjajan je primer za mnoge druge, presvega, domaće kompanije i finansijske ustanove da pođu primerom uglednih i uspešnih kompanija iz inostranstva,koje decenijama aktivno pomažu kvalitetno obrazovanje i usmeravanje mladih ka nauci i savremenim tehnologijama,bez čega i same ne mogu obezbediti dinamičan i kreativan razvoj”, rekao je Vigor Majić, direktorIstraživačke stanice Petnica.Novembar 2008. - Godišnja konferencija polaznika Istraživačke stanice Petnica, pod nazivom „Korak u nauku“,otvorena je 27. novembra i trajala je četiri dana. Reč je o završnoj manifestaciji godišnjeg ciklusa seminara kojePetnica organizuje za nadarene srednjoškolce, motivisane za naučno-istraživački rad.Na konferenciji, koja je organizovana sedmi put, predstavljeno je 67 radova u čijoj izradi je učestvovalo 95srednjoškolaca. Reč je o rezultatima istraživačkih projekata realizovanih kroz 15 programa i 150 seminara. Otkako jepočela da radi, 1982. godine, seminare u Petnici pohađalo je više od 50.000 učenika, studenata i nastavnika iz Srbijei zemalja u okruženju.Telenor fondacija finansijski je pomogla ovu jedinu multidisciplinarnu naučnu konferenciju za srednjoškolceu celoj Evropi.34 Korporativna odgovornost

Radionica u okviru programa naučnog obrazovanja, u saradnji sa Istraživačkom stanicom PetnicaKorporativna odgovornost 35

DODELA NAGRADEPROFESOR DR ILIJA STOJANOVIĆDecembar 2008. – Nagrada koja nosi ime profesora dr Ilije Stojanovića dodeljena je, drugi put, 13. decembra 2008.na svečanoj akademiji povodom proslave Dana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Nagradu je 2007. ustanovilaTelenor fondacija, u znak sećanja na našeg najznačajnijeg stručnjaka iz oblasti telekomunikacija.Nagrada „Profesor dr Ilija Stojanović“ dodeljuje se najuspešnijim studentima, mladim naučnicima i istraživačima zadoprinos u oblasti telekomunikacija. U skladu sa svojim vrednostima, Telenor fondacija uspostavila je ovu nagradukako bi mladim generacijama pružila podršku i pomogla da nastave put ka naučnom i stvaralačkom radu, po ugleduna lik i delo profesora Stojanovića.Akademik prof dr Ilija Stojanović bio je tvorac modernih telekomunikacija na prostoru nekadašnje SFRJ i današnjeSrbije, kako u teorijskom, tako i u praktičnom smislu. Bio je osnivač katedre za telekomunikacije na Elektrotehničkomfakultetu u Beogradu i učitelj brojnih generacija danas iskusnih inženjera telekomunikacija i nosilaca ove industrije.Od početka poslovanja u Srbiji, Telenor je imao snažnu podršku profesora Stojanovića koji je svoje znanje i iskustvoulagao u razvoj kompanije i njenih vrednosti. Iako odavno u penziji, svoj poslednji radni dan proveo je u Telenoru,zbog čega ova nagrada ima posebnu vrednost kako za mlade ljude kojima je namenjena, tako i za sve zaposlenekompanije Telenor.36 Korporativna odgovornost

Ojsten Mikelsen, izvršni tehnički direktor u Telenoru i Ana Krstić, menadžerka Telenorfondacije, na dodeli nagrade „Profesor dr Ilija Stojanović“ na svečanoj akademiji u BeograduKorporativna odgovornost 37

PODRŠKA PROGRAMUUČENIČKOG PREDUZETNIŠTVAJun 2008/novembar 2008. – Učenici srednjih škola iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Norveške na letnjem kampu uSutomoru učili su kako da se lakše i brže snađu pri zapošljavanju.Kamp je održan u okviru projekta „Učeničko preduzetništvo” norveške nevladine organizacije „Business InnovationPrograms”, a trajao je sedam dana. Donacijom prenosivih računara i finansijskih sredstava, Telenor fondacijaomogućila je učesnicima kvalitetne uslove za učenje i druženje i korišćenje interneta.„Učeničko preduzetništvo” je program za uključivanje učenika u razvoj kompanija i zasniva se na učenju kroz rad.Osnovna ideja je podsticanje preduzetničkog duha. Najvažniji cilj programa je da se po završetku školovanjaučenicima otvore mogućnosti zapošljavanja, kao i da bude uspostavljena saradnja srednjih škola i poslovnog sektora.Pod nadzorom obučenih profesora-mentora, 112 srednjoškolaca proučavalo je celokupan ciklus poslovanjapreduzeća i učilo kako da se nosi sa problemima, preprekama i uspesima. Imali su priliku da osnuju svoju zamišljenukompaniju, razvijaju je i zatvore u toku jedne godine.„Osnovni cilj ovog programa jeste podsticanje razvoja preduzetničkog okruženja, kako bi mladi ljudi bili motivisanida sami grade svoju budućnost. Saradnja sa Telenor fondacijom pomaže nam da nastavimo da razvijamo potencijalemladih ljudi u zemljama u kojima radimo“, kaže Jon Stejnar Ostgard (Jon Steinar Ostgard), rukovodilac programa.Kompaniju Telenor 28. oktobra posetili su polaznici kampa studentskog preduzetništva u Sutomoru. Oni su imalipriliku da upoznaju zaposlene, da saznaju više o poslovanju Telenora i o konceptu društveno odgovornog poslovanjakoji sa uspehom primenjujemo.Telenor fondacija podržala je i Sajam učeničkog preduzetništva, koji je održan 28. novembra 2008. u Beogradu, uokviru Sajma preduzetništva. Sajam su orqanizovali norveška neprofitna organizacija „Business Innovation Programs“i Ministarstvo sporta i omladine Srbije. Organizovano je takmičenje učenika-preduzetnika u tri kategorije - najboljaposlovna ideja, najbolji štand, imidž i logo i najbolji proizvod, odnosno usluga. Time je završen jednogodišnji programpod nazivom „Učeničko preduzetništvo“, koji se realizuje u srednjim školama u Beogradu, Lazarevcu, Obrenovcu,Šapcu, Smederevu, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci i Prokuplju.Ovaj program posvećen je uključivanju učenika srednjih škola u razvoj stvarnih kompanija, sa stvarnim proizvodimai stvarnim novcem i uspešno se primenjuje u školskim sistemima skandinavskih zemalja. Kroz timski rad saprofesorima-mentorima, učenici upoznaju čitav razvojni proces jednog preduzeća - od osmišljavanja imena idelatnosti do načina na koji će proizvode ili usluge plasirati na tržištu.38 Korporativna odgovornost

Sajam učeničkog preduzetništva u Beogradu, u saradnji sa norveškomnevladinom organizacijom „Business Innovation Programs“Korporativna odgovornost 39

TELENOR FONDACIJA I NARODNAKANCELARIJA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJEAKCIJA „PROBUDIMO SRBIJU“Septembar 2008. – U okviru kampanje „Domaći zadatak za sve nas” Narodne kancelarije predsednika RepublikeSrbije i uz pomoć Telenor fondacije, izgrađeni su toaleti u šest škola u Srbiji. Više od 1.000 škola u našoj zemlji,uglavnom u seoskim oblastima, koristi poljske toalete, a nastava se održava u objektima koji ne zadovoljavaju niosnovne higijenske uslove.Predstavnici Telenor fondacije i Narodne kancelarije posetili su selo Grlište, u blizini Zaječara, u čijoj školi je takođeizgrađen toalet. Menadžerka Telenor fondacije Ana Krstić područnom odeljenju osnovne škole “Vladimir PetkovicDis” predala je poklon-paketiće u kojima su bile lopte, mreže za odbojku, košarku i fudbal, nastavna sredstva i knjige.AKCIJA „PROBUDIMO IT SRBIJU“Decembar 2008. – Doniranjem 33 kompjutera za 12 škola u Srbiji Telenor fondacija pridružila se projektu „ProbudimoIT Srbiju'', koji je pokrenula Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije. Projekat ima za cilj da poveća nivoinformatičke pismenosti u školama, udruženjima i među nadarenim pojedincima iz društveno ugroženih kategorija.Zahvaljujući Telenor fondaciji, osnovne škole u Vranju, Tutinu, Žabarima, Trgovištu, Petrovcu, Negotinu, Medveđi iČajetini dobile su tehničku opremu za nastavu iz informatike, softvere i nastavne materijale, dok će u dve škole bitipopravljen sanitarni čvor.Pridruživanje ovoj akciji pravi je način da se nastavi misija poboljšanja i modernizacije obrazovanja u Srbiji i sledipraksa društveno odgovornog poslovanja kompanije Telenor.40 Korporativna odgovornost

Akcija „Probudimo IT Srbiju“, u saradnji sa Narodnom kancelarijompredsednika Republike Srbije, u osnovnoj školi u TrgovištuKorporativna odgovornost 41

PROGRAMI PROFESIONALNOGUSAVRŠAVANJA I RAZVOJAKREIRAJ SVOJU BUDUĆNOSTNovembar 2008. - Pod sloganom „Kreiraj svoju budućnost“ 3. i 4. novembra 2008. na Građevinskom fakultetu uBeogradu održan je sajam zapošljavanja za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta.Cilj sajma, nazvanog „JobFair“, jeste da pomogne studentima i diplomcima u pronalaženju posla ili prilike za stručnupraksu u nekoj od kompanija koje posluju u Srbiji. Održan je treći put, učestvovale su 42 kompanije, a posetilo ga jeoko 4.000 studenata i diplomaca. Studenti su imali priliku da ostave svoje podatke u elektronskoj bazi podataka ilida ih lično predaju predstavnicima kompanija. Povezujući studente sa poslodavcima u Srbiji, ovakve manifestacijeaktivno doprinose ostajanju mladih stručnjaka u zemlji i smanjenju nezaposlenosti među mladima.VIŠE OD 1.500 STUDENATA NA ELEKTRIJADIMaj 2008. - Telenor fondacija, kao generalni pokrovitelj, prvi put je ove godine učestvovala u organizacijiMeđunarodnih susreta studenata elektrotehnike koji su održani u Bosni i Hercegovini, a okupili su više od 1.500studenata sa elektrotehničkih i srodnih fakulteta. Studenti su se nadmetali u 15 naučnih disciplina iz oblastielektrotehnike, informacionih tehnologija i matematike, u izradi praktičnih projekata i naučnih radova, kao i u 10ekipnih i individualnih sportova. Organizovane su brojne radionice, predavanja, prezentacije, kao i programi koji setradicionalno organizuju u saradnji sa Muzejem Nikole Tesle u Beogradu.Nakon uspešnih studentskih susreta, Telenor fondacija i Studentska unija Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu10. juna 2008. u Telenorovom Ekspo centru organizovali su koktel za prokrovitelje i prijatelje Elektrijade. Koktelusu prisustvovali predstavnici Telenora, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, drugi pokrovitelji, partneri i velikibroj studenata.42 Korporativna odgovornost

Omladinski festival „Evropska nedelja mladih“ u Novom Sadu, u saradnji sa Kreativno-obrazovnimcentrom i Tehnološkim fakultetom u Novom SaduEVROPSKA NEDELJA MLADIH - eYouWins 2008Avgust 2008. – U Evropskoj nedelji mladih (eYouWins 2008) u Novom Sadu, omladinskom festivalu koji su treći putorganizovali Kreativno-obrazovni centar i Tehnološki fakultet u Novom Sadu, učestvovalo je više od 110 mladih iz 19evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Mladi ljudi iz raznih krajeva Evrope imali su priliku da zajednički istražuju svojaokruženja, prepoznaju prepreke u komunikaciji i pronađu način da ih prevaziđu.Festival su činile tri celine - obrazovna, pod sloganom „Ljudi, hajde da razgovaramo!“, kreativna - „Ljudi, hajde dastvaramo!“ i zabavna pod geslom „Ljudi, hajde da se zabavljamo!“. Evropsku nedelju mladih podržali su OEBS, Izvršnoveće Autonomne Pokrajine Vojvodine, Univerzitet u Novom Sadu, Telenor fondacija, Koka-Kola (Coca-Cola HBCSrbija AD) i Erste banka.TELENOR FONDACIJA I CRVENI KRST SRBIJETelenor fondacija obezbedila je sredstva za putovanja tima Crvenog krsta Srbije na Evropsko takmičenje timova prvepomoći, koji je dve godine uzastopno osvajao prvo mesto i titulu evropskog šampiona (2006. u Italiji i 2007. u Irskoj).Evropsko takmičenje timova prve pomoći 2008. održano je u Liverpulu, u Velikoj Britaniji, a takmičilo se 28 evropskihnacionalnih timova. Manifestacija, najveća te vrste, okuplja stručnjake prve pomoći, dobrovoljce Crvenogkrsta i posmatrače.Korporativna odgovornost 43

TELENOR FONDACIJA STIPENDIRA SEDAMSTUDENATA ZA MASTER PROGRAM, U OBLASTI PRAVA DETETAPravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, od školske 2007/2008. godine, uveo je poseban program diplomskihakademskih studija, odnosno master u oblasti prava deteta.Ovaj program omogućava studentima da steknu znanja o međunarodnom pravu u oblasti prava deteta i sistemimameđunarodne zaštite tog prava, kao i da ta znanja primene kada ostvarivanje prava deteta zahteva političku,pedagošku i pravnu intervenciju. Istovremeno, ove master studije omogućavaju sticanje kompetencija za analizudomaćeg relevantnog zakonodavstva i usklađenosti sa međunarodnim pravom, kao i znanja o međunarodnim idomaćim sistemima za nadzor i zaštitu prava deteta.Predavači su stručnjaci iz različitih oblasti prava deteta koji, primenom multidisciplinarnog pristupa, omogućavajustudentima da razumeju potrebe dece, da štite njihova prava i preduzimaju mere, odnosno pokreću postupke zazaštitu tih prava.Cilj mastera u oblasti prava deteta jeste da obrazovanjem i usavršavanjem profesionalaca koji rade ili žele da rade uovoj oblasti bude povećan broj kompetentnih osoba koje na adekvatan način mogu da obezbede ostvarivanje pravadeteta u Srbiji. Takvi stručnjaci su ovoj zemlji zaista neophodni.Telenor fondacija je prepoznala neophodnost razvoja ove vrste stručnjaka i doprinela ovom projektu stipendirajućisedam studenata zainteresovanih za master specijalizaciju u ovoj oblasti.44 Korporativna odgovornost

“Beinspiring”Delo umetnika Mladena Hrvanovića u Beogradu, u okviru projekta „Art2SitOn“

KULTURA I UMETNOSTUmetnost, dizajn i tehnologija glavni su činioci kreativnosti u savremenomdruštvu. Telenor gotovo deset godina ulaže u savremenu umetnost, nesamo zato što umetnost podstiče kreativnu energiju, već i što otkriva ljudskuinventivnost i radno okruženje čini toplijim, inspirativnim i jedinstvenim.Umetnost opipljivo i vidljivo odslikava vrednosti Telenora i istovremenopromoviše naše težnje i inovacije. Telenorova umetnička zbirka u Srbiji,koja se nalazi u zgradi kompanije, sadrži više od sto umetničkih delanekoliko desetina savremenih umetnika iz Srbije. Glavni motiv nam je dapodstaknemo kulturno stvaralaštvo u Srbiji i da podržimo ovdašnje umetnike,imajući u vidu teške uslove pod kojima stvaraju. Ovo je samo jedan od načinakako doprinosimo kulturnoj sceni Srbije.Korporativna odgovornost 47

POKRENI GRADMart 2007. - Projekat pod nazivom „Pokreni grad” među prvim je programima koje je pokrenula Telenor fondacija,a osmišljen je i realizovan u saradnji sa Platformom za savremenu umetnost „Kiosk” iz Beograda. Cilj projekta jesteda muralima mladih likovnih umetnika bude ulepšano 19 gradova Srbije koji su taj status stekli nedavno - Vranje,Zrenjanin, Kraljevo, Kruševac, Pančevo, Smederevo, Užice, Subotica, Šabac, Novi Pazar, Valjevo, Sremska Mitrovica,Čačak, Požarevac, Leskovac, Loznica, Zaječar, Sombor i Jagodina. Projektom se ti gradovi promovišu, doprinosi seurbanom razvoju Srbije, kao i oživljavanju umetničke scene Srbije i decentralizaciji kulturne produkcije. Istovremeno,afirmiše se umetnička praksa saradnje umetnika i lokalne zajednice, unapređuju javni prostori i oplemenjuje životmanjih sredina.Vizuelnom identitetu gradova doprineće dela mladih umetnika koji su izabrani na konkursu. To su Ana Kraš,Aleksandra Petković, Isidora Nikolić, umetnička grupa „Krš” (Krsh), Aleksandar Dimitrijević, Vladimir Perić, MiodragStanišić, Miloš Nušić, Igor Štanglicki, Siniša Ilić, Stefan Ikonić, Igor Oršolić, Milena Putnik, Nevena Popović, MladenHrvanović i Tatjana Milošević. Do sada je oslikano devet murala u Vranju, Zrenjaninu, Kraljevu, Leskovcu, Pančevu,Užicu, Subotici, Šapcu i Loznici, a planirano je da budu oslikani i u Novom Pazaru, Kruševcu, Zaječaru, Požarevcu,Smederevu, Valjevu, Somboru, Čačku, Jagodini i Sremskoj Mitrovici.„Zadovoljstvo nam je da gradove Srbije ulepšamo delima savremene umetnosti, da angažujemo mlade umetnike ioživimo umetnost kao medij koji je u našoj sredini gotovo zaboravljen. Murali su, za kratko vreme, postali obeležjaovih gradova, mesto okupljanja i sastanaka, a mi smo zadovoljni što smo ovom inicijativom inspirisali lokalne vlastida nastave oslikavanje i ulepšavanje svojih gradova. Naša strategija je da, zajedno sa partnerima, iniciramo projektei nadgledamo njihov tok, pa je Telenor fondacija aktivno učestvovala u svim fazama projekta „Pokreni grad” - odrazvoja idejnog rešenja i izbora umetnika, preko produkcije murala, do promotivne kampanje”, izjavila je Ana Krstić,menadžerka Telenor fondacije.Saradnja Telenor fondacije i „Kioska” na projektu „Pokreni grad” nagrađena je za najuspešnije partnerstvo sektorakulture i poslovnog sektora Bizart nagradom, čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture Srbije.48 Korporativna odgovornost

Mural umetnika Stefana Ikonića u Loznici, u okviru projekta „Pokreni grad“

UMETNOST ZA SEDENJE - ART2SITONAvgust 2008. – Betonske klupe neobičnih oblika i boja, koje je dizajniralo nekoliko beogradskih umetnika,postavljene su na platou ispred Zavoda za zaštitu spomenika na Kalemegdanu, u Studentskom parku i duž obalaSave.Ovaj jedinstveni „ulični nameštaj“, zahvaljujući Telenor fondaciji, predstavljen je u okviru završne izložbe Belefa –Art2SitON. Umetničke klupe na najposećenijim mestima u gradu ostaju Beograđanima na trajno korišćenje. A dok suse odmarali na udobnim klupama, do oktobra 2008. građani su mogli besplatno da koriste i Telenorov brzi internet.Kao glavni pokrovitelj izložbe i zlatni pokrovitelj Belefa, Telenor fondacija je, uz partnera na ovom projektu Platfotmuza savremenu umetnost „Kiosk“, pomogla da grad ulepšaju kreativna rešenja vizuelnih umetnika Igora Štanglickog,Žane Poliakov, Mladena Hrvanovića, Stefana Ikonića i Aleksandra Denića. Svako od njih dizajnirao je po jednuklupu, izlivenu u deset različito oslikanih modela. Neki od ovih umetnika učestvuju i u projektu oslikavanja murala ugradovima Srbije pod nazivom „Pokreni grad“, na koji se ova izložba idejno nadovezuje.Reč je o centralnoj izložbi Belefa kojom je zaokružena glavna ideja i težnja festivala da se umetnošću menja licegrada i da se na svakodnevnim putanjama prolaznika ostavljaju trajni tragovi. Klupe redovno čisti i održava „ZeleniloBeograd“, a predviđeno je da se restauriraju svake godine, u okviru narednih festivala.„Art2SitOn projekat predstavlja suštinsku strategiju BELEF-a odgovorom na pitanje: kako događaj iz godine u godinupretvarati u trajnu kulturnu i umetničku intervenciju - otkrivanjem i stvaranjem novih mesta za kulturne sadržaje,umetničkim dizajniranjem gradskih prostora, menjanjem gradske infrastrukture, koja od umetničke intervencijeprerasta u permanentno javno umetničko delo, sa jasnom funkcijom u svakodnevnom životu građana“, rekao jeDorijan Kolundžija, umetnički direktor ovogodišnjeg Belefa.Umetničkim projektima kakav je „Art2SitOn”, čiji je cilj da umetnička dela u gradskom prostoru prerastu u javnodobro i dobiju funkciju u svakodnevnom životu ljudi, Beograd se pridružuje mnogim evropskim gradovima u kojima suslični koncepti nailazili na odličan prijem.50 Korporativna odgovornost

Delo umetnika Gorana Denica u Beogradu, deo projekta Art2SitOn

TELENOROVA KOLEKCIJASAVREMENE SRPSKE UMETNOSTIMaj 2008. – Telenorova kolekcija savremene srpske umetnosti predstavljena je javnosti u umetničkom paviljonu„Cvijeta Zuzorić“, na izložbi koja je trajala od 9. maja do 8. juna 2008. Ova korporativna kolekcija predstavljareferentan pregled novije srpske umetnosti i broji oko 150 radova 46 domaćih stvaralaca.„Telenorova kolekcija savremene srpske umetnosti predstavlja prvo sistematsko i ozbiljno ulaganje u srpskusavremenu umetnost. Imajući u vidu da su naše društvo i država, u proteklih petnaest-dvadeset godina, prošli krozizuzetno težak period, sama činjenica da jedna ozbiljna kompanija ulaže u savremenu umetnost dobija na značenju,kao neka vrsta pomoći srpskim umetnicima, zatim kao jedno sistematsko ulaganje u budućnost, ali i kao opredeljenjekompanije da ostane na ovim prostorima i da, zajedno sa umetnicima i celim društvom, gradi bolju budućnost.Kolekcija se, uglavnom, sastoji od dela savremenih mladih umetnika. Predstavlja jedan relevantan pregled krozstvaralaštvo srpske umetnosti posle 2000. godine. Kolekcija se sastoji od skulptura, slika, grafika i fotografija iprilagođena je poslovnom prostoru, odnosno samom ambijentu kompanije“, rekao je Saša Janjić, kustos kolekcije.Kolekciju čine skulpture, prostorne instalacije, slike i fotografije poznatih, ali i mladih neafirmisanih umetnika, aformirana je u saradnji Telenor fondacije i Nezavisne umetničke asocijacije Remont. Za potrebe izložbe prenetaje u paviljon iz radnih prostorija u upravnoj zgradi Telenora na Novom Beogradu, u kojima se inače nalazi. Nastalasa ciljem da podstakne razvoj umetničke produkcije i tržišta umetnosti u Srbiji, ona predstavlja i prvo sistematskoulaganje jedne kompanije u savremenu srpsku umetnost.„Kolekcija je prevashodno smišljena kao korporativna umetnička zbirka koja treba da živi u poslovnom ali i u javnomprostoru. Ova umetnička dela nisu namenjena depoima i skladištima, već jednom novom modernom i inspirativnomprostoru koji se, uvođenjem umetničkih radova, tranformiše u svojevrstan izložbeni prostor. Kolekcija je, tako,specifičan organizam koji živi sa zaposlenima i u svakodnevnoj je komunikaciji sa njima, sa enterijerom, ali i saposetiocima. Ona je spoj proverenih vrednosti, oličenih u već dobro poznatim umetnicima srednje generacije, kaošto su Mrđan Bajić, Gabrijel Glid, Aleksandar Rafajlović, Zdravko Joksimović, Vladimir Perić Talent, ali i radovimamlađih umetnika predvođenih Biljanom Đurđević, Aleksandrom Maćaševim, Petrom Mirkovićem, Hanom Rajković idrugima’’, rekla je Ana Krstić, menadžerka Telenor fondacije.Tokom izložbe posetioce su kroz postavku vodili studenti istorije umetnosti. Kolekcija je dostupna i na TelenorovomWAP portalu (wap.telenor.rs/kolekcija), a kao virtuelna galerija i na sajtu kompanije (www.telenor.rs/kolekcija).52 Korporativna odgovornost

Delo umetnice Lane Vasilović, iz Telenorove kolekcijesavremene srpske umetnosti, u Telenorovom Ekspo centru u Beogradu

TELENOROV KALENDAR„NOVO LICE GRADA“ ZA 2009. GODINUDecembar 2008. – Reprodukcije umetničkih radova nastalih u projektima „Pokreni grad“ i „Art2sitON“ čine Telenorovkalendar za 2009. godinu. Autor dizajna je Igor Oršolić, učesnik projekta „Pokreni grad” i autor murala u NovomPazaru, umetnički direktor brojnih nezavisnih projekata i dobitnik nagrada Bizart, Magdalena i Grifon.„Novo lice grada“ predstavlja i krunu saradnje Telenor fondacije i Platforme za savremenu umetnost „Kiosk“ naprojektima čija je inicijativa bila oživljavanje umetničke scene u Srbiji. Zahvaljujući zajedničkom radu u okviruprojekta „Pokreni grad“ 19 gradova u Srbiji biće ulepšano muralima, dok je Beograd projektom „Art2sitOn“ dobiojedinstven ulični nameštaj na najposećenijim gradskim lokacijama.Kalendar „Novo lice grada“, kao podsećanje na projekte kojima je Telenor fondacija podržala umetnike daizvođenjem radova u javnom prostoru ulepšaju svakodnevni život građana Srbije, drugi je Telenorov kalendar.Kalendar za 2008. pod nazivom Challenge the wall“ predstavljao je reprodukcije 12 najboljih radova sa nagradnogkonkursa za dizajn Telenor tapeta.Kalendar „Novo lice grada“ napravljen je od recikliranog papira, a upakovan je u platnenu kesu od obnovljivihmaterijala. Na ovaj način, Telenor nastavlja da doprinosi zaštiti i očuvanju životne sredine. Angažovanjem na izradikalendara od obnovljivih materijala, Telenor želi da skrene pažnju javnosti na značaj održavanja i unapređenjaživotne sredine, jer zagađivanje plastičnim kesama u svetu spada među najveće ekološke probleme. U Srbiji setokom jedne godine odbaci u proseku milijardu i po plastičnih kesa. Plastične kese najčešće se koriste po dvadesetakminuta, dok je za njihovu razgradnju potrebno i do hiljadu godina. Površina kesa koje se godišnje bace u našoj zemljimogla bi tri puta da prekrije Srbiju.Telenor je koktelom za više od 100 uglednih zvanica - predstavnika državnih institucija, lokalne zajednice, umetnika,medija i poslovnih partnera, promovisao kalendar u prostorijama Expo centra, 11. decembra 2008.54 Korporativna odgovornost

Igor Oršolić, autor Telenorovog kalendara za 2009.godinu na promociji kalendara u Telenorovom Ekspo centru u Beogradu

NAJVEĆA DIGITALNA MEDIJSKADOKUMENTACIJA U BIBLIOTEKAMA ŠIROM SRBIJESeptembar 2007 / decembar 2008. - Digitalna čitaonica novina projekat je Medijske dokumentacije Ebart koji jepodržala Telenor fondacija i u okviru kojeg je najvećim bibliotekama u Srbiji na besplatno korišćenje ustupljenaelektronska dokumentacija štampe. Ta dokumentacija zanimljivog naziva „Aktuelna arhiva“ sadrži oko milion i ponovinskih tekstova i od početka 2003. godine do pre 48 sati, koliko je predviđeno propisima o zaštiti autorskih prava,u njoj su uskladištena izdanja dnevnih i nedeljnih novina koje izlaze na teritoriji cele zemlje, kao i najznačajnijihlokalnih listova. Arhivi se pristupa preko Ebartovog sajta www.arhiv.co.yu, razvrstana je u 12 jasnih pregleda i potpunopretraživa, a dnevno se ažurira sa oko 1.000 tekstova.U projekat, koji je počeo u avgustu 2007. godine, uključeno je 20 matičnih biblioteka u Srbiji - u Užicu, Somboru,Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Šapcu, Valjevu, Jagodini, Smederevu, Nišu, Kragujevcu,Kruševcu, Čačku, Kraljevu, Vranju, Leskovcu, Zaječaru i Boru. Namera Ebarta i Telenor fondacije bila je da ovu vrstujavnog servisa učine dostupnom što većem broju građana. Time rukovođena, Telenor fondacija je septembra 2008.produžila finansijsku pomoć projektu za još šest meseci, a Ebart je odlučio da u istom periodu građanima omogući ibesplatno pregledanje TV dnevnika šest najgledanijih televizija kroz svoju Video arhivu.Program besplatnog povezivanja biblioteka u Srbiji sa elektronskom arhivom štampe Ebart je počeo 2005. godine,u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije i uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Uz pomoć Telenor fondacije tajprogram je uspešno nastavljen 2007, a sa predstavnicima Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu Vojvodine utoku su razgovori o njegovom daljem širenju.56 Korporativna odgovornost

Velimir Ćurgus Kazimir i Ivan Ćurgus na otvaranju digitalne čitaonice medija u Pančevu,u okviru projekta „Digitalna čitaonica novina“, u saradnji sa Medijskom dokumentacijom EbartKorporativna odgovornost 57

“Make iteasy ”Zimski kamp za decu bez roditeljskog staranja na Starojplanini, u saradnji sa Savezom ekstremnih sportova Srbije

DRUGE AKTIVNOSTIKorporativna odgovornost 59

TELENOR INTERNET PARKOVIJun–septembar 2008. - Iako je upotreba interneta u poslednjih nekoliko godina povećana, Srbija u tom pogledui dalje zaostaje za razvijenim evropskim zemljama. Prema podacima iz 2007, u Srbiji priključak za internet ima oko1,3 miliona domaćinstava, a koristila ga je tek trećina populacije, uglavnom mladi od 16 do 24 godine. U poređenjusa drugim zemljama, internet se kod nas koristi više nego u Bugarskoj i Grčkoj, ali zato čak tri puta manje nego uSloveniji, Nemačkoj ili Švedskoj.Radi popularizacije i promocije interneta, tokom leta 2008. Telenor je građanima Srbije omogućio besplatan pristupinternetu u parkovima u pet gradova. Ova inicijativa je prva te vrste na zapadnom Balkanu i privukla je veliku pažnjumedija i javnosti. Cilj je, između ostalog, bio da se pokaže da internet nije nešto što vezuje ljude za zatvoren prostor,stanove i kancelarije, već da se može koristiti bilo gde i da je dostupan svima i u bilo koje vreme.Posle otvaranja prvog parka u Beogradu, reakcija javnosti je bila veoma pozitivna, a građani iz manjih mesta tražili suod Telenora da se i njima omogući ista usluga. Sledeći potrebu građana, otvorili smo parkove i u Nišu, Novom Sadu,Kragujevcu i Kraljevu.Uspostavljanje internet veze bilo je sasvim jednostavno, a uputstva su jasno istaknuta na tablama u parku. Veza jedvojaka - bežična i putem nekoliko USB modema koji su ugrađeni u klupe.60 Korporativna odgovornost

Telenorov internet u Studentskom parku u Beogradu

Predstavnica Telenora, Katarina Panić dodeljuje nagradu Miroslavi Anđelić iz humanitarnenevladine organizacije „Banka hrane“, na izložbi „Partnerstvo za uspeh“SMART KOLEKTIV ITELENOR FONDACIJA – „PARTNERSTVO ZA USPEH”Septembar 2008. - Na izložbi neprofitnih ideja „Partnerstvo za uspeh", održanoj u Telenorovom Ekspo centru,18 organizacija civilnog društva predstavilo je svoje programe brojnim posetiocima. Izložbu su organizovaliTelenor fondacija i SMart kolektiv, uz podršku vladinih predstavnika zaduženih za primenu Strategije za smanjenjesiromaštva, Američke privredne komore u Srbiji i kompanije Koka-Kola (Coca Cola Hellenic, Srbija).Izložba je organizovana radi podizanja svesti o značaju međusektorske saradnje i društvene odgovornosti kompanijai otvaranja mogućnosti za nova partnerstva civilnog i poslovnog sektora. Kompanije su imale jedinstvenu priliku dapronađu odgovarajuće partnere u civilnom sektoru za realizaciju svojih programa društvene odgovornosti(CSR programa).Glasovima posetilaca, za najbolju organizaciju izabrana je „Banka hrane”, čija je glavna delatnost prikupljanje idistribucija prehrambenih proizvoda ugroženim grupama stanovništva. Telenor fondacija predstavnicima „Bankehrane” uručila je vredne poklone.62 Korporativna odgovornost

MESTA U SRCU – IZBORNAJPOZITIVNIJEG PROJEKTA GRAĐANSKE INICIJATIVEJun 2008. - Telenor fondacija drugi put je podržala akciju i učestvovala u izboru najpozitivnijeg projekta građanskeinicijative u 2007. godini koji je dobio nagradu „Mesta u srcu”. Nagradu je osnovao i dodeljuje je od 2006. godineDžeferson (Jefferson) institut. Usled velikog interesovanja za ovu inicijativu, osnovan je i fond „Mesta u srcu” inagrada za organizaciju koja je postigla vidljive rezultate rešavajući probleme brojnih društvenih grupa.Nagrada je drvena statua, rad akademskog vajara Nenada Vacića.TELENOR FONDACIJA,INSTITUT ZA TRANSFUZIJU KRVI I TV B92Januar 2008. – Zaposleni u Telenoru pridružili su se akciji Zavoda za transfuziju krvi i TV B92 u akciji dobrovoljnogdavanja krvi i ovim humanim gestom doprineli stabilizovanju rezervi krvi koje su, tokom zimskih dana, bileznačajno umanjene.Korporativna odgovornost 63

“Berespectful”Izložba „Silent Society“ u Beogradu, u saradnji sa Radnom organizacijom iz Beograda

NAGRADE I PRIZNANJAAKTIVNOSTIKorporativna odgovornost 65

GLAVNA NAGRADA VIRTUSZA DOPRINOS NA NACIONALNOM NIVOUDecembar 2008. - Glavna nagrada Virtus, koja se jednom godišnje dodeljuje za korporativnu filantropiju, ukategoriji posebnog doprinosa na nacionalnom nivou na polju korporativne odgovornosti, dodeljena je kompanijiTelenor. Nagrada, koju dodeljuje Balkanski fond za lokalne inicijative, najveća domaća fondacija koja podržavagrađanske akcije i grupe u Srbiji, ustanovljena je prošle godine, a namenjena je poslovnim subjektima koji su podržalidelotvorne i dugoročne neprofitne projekte od opšteg značaja. Osim glavne nagrade koju je dobio Telenor, Virtusnagrada se dodeljuje u još pet kategorija: za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, za malo i srednjepreduzeće, za podršku najinovativnijem projektu godine i dva posebna priznanja - za dugoročno partnerstvo izmeđuposlovnog i neprofitnog sektora i specijalna nagrada za medijski doprinos. Nagrade su dodeljene na svečanosti uNarodnoj skupštini 10. decembra 2008.„Kao društveno odgovorna kompanija, Telenor je osnovao svoju fondaciju, koja se samo ove godine podržala više od50 projekata. Ovu nagradu primamo kao vredno priznanje za dosadašnji rad kompanije Telenor i podstrek za novaulaganja u srpsko društvo. Drago nam je da možemo da pomognemo da se uspostavi dobar dijalog između civilnogi korporativnog sektora, jer iz te saradnje Srbija i njeni građani mogu da imaju dugoročnu korist“, rekla je SandraŠtajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, primajući nagradu od potpredsednika VladeMlađana Dinkića.Projekat, konkurs i svečanu ceremoniju dodele nagrade organizuje Balkanski fond za lokalne inicijative, u saradnji ipod pokroviteljstvom USAID, Instituta za održive zajednice (ISC), Ministarstva spoljnih poslova Češke, VIA fondacije,Fondacije braće Rokfeler (RBF), C. S. Mott fondacije, Executive Group, Ekonomist Media Group, "E-kapije", DruštvaSrbije za odnose sa javnošću, PriceWaterhouseCoopers, grada Beograda, Narodne skupštine Republike Srbije ibrojnih drugih institucija, medija i privrednih udruženja.66 Korporativna odgovornost

Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj iSandra Štajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, na dodeli VIRTUS nagradeKorporativna odgovornost 67

Social DimensionAverage score in Mobile Telecom43%Telenor scoreBest score in Mobile Telecom74%74%Environmental DimensionAverage score in Mobile Telecom28%Telenor score70%Best score in Mobile Telecom79%Economic DimensionAverage score in Mobile Telecom49%Telenor scoreBest score in Mobile Telecom83%83%TELENOR ZAUZIMA PRVO MESTO POODRŽIVOSTI NA OSNOVU INDEKSA DAU DŽONSSeptembar 2008. - Telenor je i ove godine osvojio prvo mesto po održivosti u sektoru mobilnih telekomunikacija,na osnovu indeksa održivosti „Dau Džons“ (Dow Jones Sustainabily Index - DJSI). U konkurenciji 17 kompanijakoje se bave mobilnim telekomunikacijama, Telenor je zauzeo vodeće mesto u pogledu kombinovanog učinkana osnovu niza ekonomskih, društvenih i ekoloških kriterijuma. U izveštaju se, međutim, navodi da se kompanijasuočava sa novim izazovima u svom lancu nabavke.Ovo je drugi put da je Telenor zauzeo čelnu poziciju kad je reč o održivosti na osnovu „Dau Džons“ indeksa, aveć sedmi pet kako je u samom vrhu. „Dau Džons“ indeksi pokazuju koliko dobro kompanije posluju na osnovu98 detaljnih pitanja o ekonomskim, društvenim i ekološkim aspektima održivosti. Ovo je najobuhvatnija svetskagodišnja analiza trendova održivosti i učinka korporacija. Istraživanje je zasnovano na obimnoj internoj ieksternoj dokumentaciji.68 Korporativna odgovornost

NAGRADA BIZART TELENOR FONDACIJIMart 2008. - Saradnja Telenor fondacije i Platforme za savremenu umetnost „Kiosk“ na projektu „Pokrenigrad“ proglašena je najuspešnijim partnerstvom sektora kulture i biznisa (Art&Business Award) i nagrađenaje godišnjom nagradom Bizart, čiji je pokrovitelj i osnivač Ministarstvo kulture Srbije. Nagrade su laureatimadodeljene 20. marta 2008. u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“.Nagradu Bizart ustanovilo je Ministarstvo kulture Srbije s namerom da podstakne nove mehanizme finansiranjakulture koji uključuju privatni i poslovni sektor, kao i brojne fondove i fondacije. Time ministarstvo nastoji darazvije instrumente motivisanog ulaganja u kulturu, kako bi bila uspostavljena jaka i održiva veza izmeđusektora kulture i poslovnog sektora. Ministarstvo kulture se nada da će nagrada podstaći stvaranje pozitivnogambijenta za ulaganje u kulturu, zasnovanog na zdravim principima, uz uzajamno poštovanje, profesionalnosti inovativnost, društvenu odgovornost, kvalitet ostvarenog partnerstva, kao i samog projekta. Ovo su, ujedno,kriterijumi kojima se rukovodila komisija prilikom izbora nominovanih projekata i najuspešnijih partnerstava.Na osnovu propozicija ustanovljenih prilikom dodele prve nagrade Bizart, članove Komisije činili su NebojšaBabić, direktor galerije Ozon, Katarina Gaborović, direktorka marketinga Rajfajzen banke (Raiffeisen), VeranMatić, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B92, Igor Oršolić, dizajner i umetnički direktor RTV B92 i MiodragPopović, direktor Yu Epicentra.Autor statuete nagrade Bizart je dizajner Mirko Ilić.Korporativna odgovornost 69

Zimski kamp za decu bez roditeljskog staranja na Starojplanini, u saradnji sa Savezom ekstremnih sportova Srbije

IMPRESUMKorporativna odgovornost / izvestaj 2008.IzdavačTelenor d.o.o.Omladinskih brigada 9011070 Novi Beogradwww.telenor.rsZa izdavačaSandra ŠtajnerUrednikAna KrstićIzvršni urednikKatarina PanićArt direktorFerenc LaslofiGrafičko oblikovanjeJovica ObradovićFotografijeAna Adamović / Andreja LekoLekturaAna LukovićŠtampaPublikumTiraž300Korporativna odgovornost 71

Ovaj katalog je odštampan na recikliranom papiru.