broj 32 - DRVOtehnika

OD GOTIKE DO ART-DEKOANameštaj uvek nosi trag vremena i patinu prošlih epohaStolovi, stolice, komode i sofe do 19. vekabili su prava umetnička dela i uglavnom dekorativnogkaraktera. S pojavom bidermajeranameštaj postaje udoban i funkcionalan. Adanas za stilovima uzdišu samo retki ljubiteljiantikviteta.Onda kad je pećinski čovek u povratku izlova seo na balvan da predahne, pre povratkau „toplo porodično gnezdo”, rodila se i prvaideja o pravljenju nameštaja. Nije trebalo čovekumnogo vremena da shvati koliko je drvozahvalno za oblikovanje i da počne da seigra njim. Ako su dometi njegovog stvaralaštvabili ograničeni tehničkim (ne)mogućnostimavremena u kome je živeo, već na crtežimagrobnica u Mesopotamiji i Egiptu otkriveni suprizori kompletnog nameštaja koje su pravilidrevni narodi.Stolica - simbol moćiZanimljivo je da sve do 19. veka nameštajima prevashodno dekorativni karakter, a tekonda funkcionalan.Težnja za ukrašavanjem bila je veomaizražena još kod starih civilizacija. Egipćani suse specijalizovali u danas poznatim „stilskim”tehnikama duboreza, inkrustaciji, intarziji iposebno pozlaćivanju (vidite antrfile). Kad biLujeviUpotrebljene tehnike i način izradeoriginalnog stilskog nameštaja direktnosu uslovljeni ukusom i bogatsvomnaručilaca. Za vladavine Luja IVfrancuski dvor bukvalno je optočenzlatom. Ovakvi prohtevi doneli su zahtevnomvladaru nadimak „Kralj Sunce”.Kada je nastupio period oskudice,isti taj čovek naredio je da se skine pozlatas ukrašenih predmeta! Osnovnakarakteristika ovog stila u nameštajuje glamur i sjaj.Stil nameštaja u doba njegovog naslednikasve je laganiji i iskrivljeniji,ukras je sve tananiji, a komadi se presvlačebrokatom, svilom i najfinijim somotom.Stil Luja XVI napušta krivinu ivraća se klasici. Najfascinantniji komadiiz ovog perioda nastaju kao plodlucidne ideje konstruktora i želje investitora.Izrada nekih od njih, kao što jerolo sto Luja XVI, trajala je 15-ak godinai koštala koliko cela kuća.se, međutim, s jedne egipatske stolice skinulozlato i drago kamenje, mogla bi da stanerame uz rame sa moderno dizajniranim komadimanameštaja. Prefinjen osećaj za lepoimao je značaja u kreiranju drevnog nameštaja,ali su praktični razlozi bili podjednakovažni.Hijerarhijsko ustrojstvo nametnulo je potrebuda se poglavica, a zatim i vladari izdvojeiz mase. Tome su služile prestone stolice i tronovi.Masivni komadi od punog drveta i sjajnadekoracija zračili su snagom i monumentalnošćukoja se prenosila na moćnika kojije smeštao pozadinu na tvrdo sedište. PraktičniRimljani konstruisali su sklapajuće stolicei stolove s goveđom kožom, koje su pratilelegije u vojnim pohodima i stalnoj potrebizapovednika da proučavaju glomazne vojneplanove. Ako su stolice bile vekovima simbolkraljevske i vojne moći, a potom i ugleda bogatihslojeva društva, obično stanovništvo jena tronošcima dočekalo „noviju” istoriju. Premanekim podacima, stolica je u širu upotrebuušla tek od 16. veka, a u Srbiji se u domaćinstvimapojavila pre samo 200 godina.Iako veoma maštovite i dekorativne komadenameštaja nalazimo još u drevnomEgiptu, Grčkoj, starom Rimu i Vizantiji, stilskaepoha dolazi tek s renesansnim periodom.Reč stil vezuje se najčešće uz neko ime, velikogvladara, koji je želeo da ostavi svoj pečatu vremenu u kom je živeo.Bez obzira na to što u drevnim civilizacijamanema razvijenog stila, unutrašnjoj dekoracijiljudi su posvećivali mnogo vremena.U početku su komadi nameštaja bili kitnjasti iLuj XV u Srbijiraskošni, a zatim se pojednostavljuju u ranomSrednjem veku, naročito u zemljama zahvaćenimstalnim seobama. Prema rečima profesoraFakulteta primenjenih umetnosti ZvonkaPetkovića, u renesansi unutrašnja dekoracijadoživljava pravi procvat.– U različitim zemljama dobijaju se originalnaobeležja stilova. Italija u tom segmentuprednjači i daje veoma prepoznatljiv pečatsvemu što će se dešavati, kako u samom formiranjuenterijera, tako i u svemu što predstavljastil u nameštaju, novim komadima, velikimstolovima, krevetima sa baldahinima,škrinjama, različitim tipovima stolica – kažePetković, i dodaje da stilovi unutrašnje arhitekturenastaju i na dvorovima francuskih kraljeva,ali i u drugim oblastima Evrope.Istoričar umetnosti i viši kustos u Muzejuprimenjene umetnosti Marija Bujić, kaže daje cela istorija nameštaja smena ravne i krivelinije.Među retkim originalnim primercima stilskog nameštaja u Srbiji, dvorovi na Dedinjuugostili su izuzetne primerke nameštaja iz francuskog baroka. Zahvaljujući prefinjenomumetničkom ukusu princa Pavla Karađorđevića, u Srbiji se našla garnitura za sedenjeLuja XV, sa autentičnim goblen-platnom. Specifičnost nameštaja u stilu Luja XVsu predstave iz basni i bajki što je bio manir vremena u kome su ovi komadi nastajali.Prema rečima profesora i konzervatora nameštaja Zvonka Petkovića, u vili Obrenovićau Smederevu dom je našla prelepa vitrina iz perioda bidermajer (1830).– Ovaj komad je u jednoj od bečkih radionica poručio jedan od Obrenovićevih generala,kao svadbeni poklon za ćerku. U pitanju je obostrana vitrina u kojoj se s jedne stranenalazi molitvenik s raspećem, a s druge radni sto. Ispod ploče radnog stola smeštenaje ogromna fioka s bezbroj tajnih pregrada. Tokom restauracije ovog komada pronašaosam čak 58 skrivenih pregrada. Na komadu se nalazio potpis konstruktora - otkrivaPetković.Originalni projekat za izradu ovog komada nalazi se u Muzeju primenjene umetnostiu Beču.PIŠE: Ana Dragović– Od strogih ravnih linija u gotici, s plitkimreljefom, do renesanse, do monumentalnostisimetrije rađaju se čitave skulpture udrvetu. Ka baroku linija se krivi, gubi se simetrija,nema ravnih površina. Pred kraj barokaponovo se otkriva antika, kada je linija ravna,rađa se klasicizam. Sredinom 19. veka vraćajuse istorijski stilovi, ponavlja se ono što se dešavalou celom 18. veku. Oni se, međutim, neponavljaju direktno, već svaki umetnik ugrađujenešto iz svog perioda. Secesija, koja serazvila u dva pravca, u zavisnosti od zemljedonosi „rascvetali” nameštaj, koji izgleda kaoda vam bašta izlazi iz ormana, a s druge straneimate klasičniji i čvršći oblik. Poslednji međuratnistil u 20. veku - art-deko, uzimao jeod svega, ali je takođe osoben. To je poslednjiveliki stil – objašnjava Bujićeva.TapaciranjeDo početka 17. veka uživali smo u lepotinameštaja, ali su leđa najviše „osećala” bremedekoracije lišene udobnosti. Do tad su se elementiza sedenje radili od drveta. Bile su todrvene ploče, različito formirane, preko kojihsu se stavljali jastuci, punjeni vunom, perjemi drugim organskim materijalom. Španci su,međutim, u unutrašnjoj arhitekturi napravilipravi bum. Izumeli su tapacirung, ali sasvimslučajno.– Oni su, naime, kao veliki moreplovci iosvajači, često na moru doživljavali jake olujei bure, koje su im razbijale brodove. Da biosigurali plovila, počeli su da skupljaju travunagomilanu na obalama osvojenih teritorija,kvasili je i punili balama palubu. Taj se materijalkod kuće gomilao, stoka nije htela da gaDuborezDuborezom se postižu razni efekti, akao glavna karakteristika ove tehnikeje treća dimenzija, kao i želja umetnikada na ravnu drvenu površinu prenesesegmente iz prirode ili iz životakoji ga je okruživao.Osnovna podela kod ove tehnike jeplitki i takozvani puni „čipkasti” duborez.Inkrustacija je tehnika ukrašavanjapovršina ubacivanjem različitih komadadrveta u pripremljenu drvenupodlogu, ili ubacivanje drugih materijalau pripremljenu drvenu podlogu,kao na primer: mesinga, srebra, kostiju,poludragog kamena…Kod intarzije, pločice drveta umeću seu drvenu podlogu. S razvojem tehnologijejavlja se nova ukrasna tehnika udrvetu - marketerija - kada se dve, triili više vrsta drveta tako sklapaju u drvetuda prave jednu vrstu slike.jede, a kad su probali da ga zapale on je ispuštaogust dim. Neko od tadašnjih majstoradošao je na ideju da taj čvrst materijal počneda koristi za tapaciranje – otkriva profesorPetković.Javljaju se prve tapacirane stolice, a „recept”za njihovo pravljenje čuvan je kao najvećamajstorska tajna. Prema rečima profesoraPetkovića, tokom 18. veka nije bilo neobičnoda stolice i polufotelje imaju nezavisne tapacirunge.Konstrukcija je zasebno rađena, atapacirani deo na sopstvenoj drvenoj osnovibio je umetnut i pokretan. Ovaj izum išao jena ruku i udvaračima, koji su duge sate provodilina „propisanoj” udaljenosti od damakriveći vratove ka svojim simpatijama. Tapaciranivrhovi povišenih leđnih naslona, presvučenidekorativnim platnom, imali su zadatakda sačuvaju njihova leđa, ako već ne mogu daublaže njihove ljubavne muke. Tokom balovaje, međutim, samo damama bilo dozvoljenoda odmore noge. Njihove haljine sa žičanimkonstrukcijama ispod tekstila dodatno su naslanjalena stolice. Da ne bi „propale”, čeonazona stolica je dodatno ojačavana. Ma kolikobili okrenuti ka vizuelnim kvalitetima nameštaja,stilovi su bili uvek i odraz načina života ivremena u kome su nastajali.Jedan od prvih stilova, koji je poveo višeračuna o upotrebnoj vrednosti nameštaja,njegovoj udobnosti, je austrijski bidermajer(1830-1860). Na evropskim dvorovima i upalatama komadi nameštaja bili su smeštenikraj zida, da bi se po potrebi „uvlačili” u prostor.Bidermajer odstupa od ove tradicije,ustoličavajući nameštaj kao sastavni deo životnogili radnog prostora.„Tabernakl”Nesigurna vremena ratova i siromaštvadugo su sprečavala Srbiju da se otrgne turskomobrascu načina stanovanja i tradicionalnomorganizovanju životnog prostora, onomu kome je domaćin kuće po pravilu idejni autori proizvođač kućnog nameštaja. Postepeniraskid s turskim nasleđem dozvolio je intelektualnii ekonomski uspon jednog delasrpskih porodica koje su žurile da se uključe uevropske tokove. Potreba za kvalitetnim i le-22 DRVOtehnika 32/2011 oktobar 2011.oktobar 2011. DRVOtehnika 32/2011 23