ovde - Mladi u akciji

RESOURCE CENTREEducation and CultureSALTO-YOUTHS O U T H E A S T E U R O P E

Za izdavača:Suzana KrstićIzdavač:Grupa „Hajde da...”Knez Danilova 12/84, Beograd, Srbijawww.hajdeda.org.rsAutori:Jelena RankovićSrđan MitrovićAleksandra MitrovićSonja Miter ŠkuljErla Dur MagnusdotirFotografija na naslovnoj strani:„Inženjeri zaštite životne sredine”, Novi SadPrevod:Jelena RankovićLektor:Milica PonjavićDizajner:Adorjan KuruczKoordinator projekta:Srđan MitrovićTiraž:400 primerakaŠtampa:Grafo R.A.M., BeogradBeograd, mart 2013.

Publikacija je nastala 2013. godine, u okviru projekta „Podrškakvalitetu implementacije međunarodnih omladinskih projekatau Srbiji u okviru Programa ’Mladi u akciji’ Evropske unije”,koji je se sprovodi u partnerstvu sa Kontakt tačkom za Program„Mladi u akciji” u Srbiji i partnerima na promociji pograma –organizacijama „BalkanIDEA” iz Novog Sada i „Edukativnimcentrom” iz Kruševca.Statistike u ovoj publikaciji potiču iz baza podataka SALTOResursnog centra za Jugoistočnu Evropu i EACEA, izuzev onih kojesu iznete u članku „Izgrađeni resursi i rad KT u brojkama (2005-2012.)”, a koje se baziraju na podacima Grupe „Hajde da...”.CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд329.78(497.11)”2005/2013”061.2-053.6(4-12)”2005/2013”MLADI u akciji u Srbiji / [autori JelenaRanković ... [at. al.] ; prevod JelenaRanković]. - Beograd : #Grupa “#Hajde da...”, 2013 (Beograd : Grafoprom). - 29, 29str. : fotogr. ; 30 x 22 cmNasl. str. prištampanog prevoda: Youth inAction in Serbia. - Oba rada štampana umeđusobmo obrnutim smerovima. - Podatak oautorima preuzet iz kolofona. - Tiraž 400.ISBN 978-86-87617-02-51. Ранковић, Јелена, 1977- [аутор][преводилац]a) Омладина - Међународна сарадња - Србија- 2005-2013 b) Омладинске организације -Југоисточна Европа - 2005-2013COBISS.SR-ID 197583372Razvoj i štampa publikacije je finansijski podržana od straneMinistarstva omladine i sporta Republike Srbije, SALTOResursnog centra za Jugoistočnu Evropu i Programa„Mladi u akciji” Evropske unije.Пројекат „ПОДРШКА КВАЛИТЕТУ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕМЕЂУНАРОДНИХ ОМЛАДИНСКИХ ПРОЈЕКАТА УСРБИЈИ У ОКВИРУ ПРОГРАМА МЛАДИ У АКЦИЈИ ЕУ“,спроводи Група „Хајде да...“, финансира Министарствоомладине и спорта, Република СрбијаSALTO-YOUTHS O U T H E A S T E U R O P ERESOURCE CENTREEducation and CultureMišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljajuisključivo stavove autora, a ne zvanične stavove institucija kojese pominju u publikaciji, niti stavove Ministarstva omladine isporta Republike Srbije, SALTO Resursnog centra za JugoistočnuEvropu i Programa „Mladi u akciji” Evropske unije.

MLARAZTRE20160 projekata19 projekata19362008 2009695.164,70€339.232,40€2012642.702,00€2010658.861,65€201134 projekta34 40 projekata60 1.050.514,90€875.357,00€ 53UKUPNO4.261.832,65€za podršku projektima u Srbiji4053 projekta242odobrena projekta u Srbiji2007EVS

PojmovnikIzmeđu 2007. i 2013. godine...Grupa „Hajde da...” kao Kontakt tačka – 8 godina kasnijeKvalitetnom saradnjom do pozicije regionalnog lideraOsvrt na Program „Mladi u akciji” u Srbiji, 2007-2012. godine-2012.Resursi za podršku učešća mladih iz Srbije u Programu „Mladi u akciji”Izgrađeni resursi i rad Kontakt tačaka u brojkama (2005-2012.)Pregled neformalno-obrazovnih programa Kontakt tačaka u periodu od 2005-2012.g.Pregled broja odobrenih projekata i novčanih sredstava na centralizovanomnivou (Brisel), za projekte realizovane pod okriljem Programa„Mladi u akciji” u Srbiji, u periodu 2007-2012.g.DI U AKCIJIAkcija 2 – Evropski volonterski servis u SrbijiMENENINZI3...Akcija 3.1 – Omladinske razmene u SrbijiAkcija 3.1 – Treninzi i umrežavanje organizacija u SrbijiPosle 2013. godine...

POJMOVNIKKontakt tačkeorganizacije iz zemalja Jugoistočne Evrope (koje jošnemaju svoje nacionalne agencije), akreditovane od straneSALTO Resursnog centra za Jugoistočnu Evropu, sa ciljemda promovišu Program „Mladi u akciji” i pružaju podršku organizacijamasa lokala, koje bi želele da se u njega uključe.SALTO JIESALTO Resursni centar za Jugoistočnu Evropu – pomoćnotelo Evropske komisije, zaduženo za promociju saradnjena polju rada sa mladima, između organizacija iz tzv. Programskihzemalja i zemalja Jugoistočne Evrope. Kancelarijaresursnog centra se nalazi u sklopu slovenačke nacionalneagencije za Program „Mladi u akciji”, u Ljubljani.http://www.salto-youth.net/rc/see/Nacionalne agencije (NA)svaka Programska zemlja ima svoju NA, koja predstavljavezu između Evropske komisije, organizacija kojekoriste program i samih mladih, kao krajnjih korisnika.Njihova primarna uloga je da promovišu i implementirajuProgram „Mladi u akciji” na nacionalnom nivou, dajućiosnovne informacije o njemu, stimulišući i podržavajućiuspostavljanje parterstava, vršeći odabir projekata nanacionalnom nivou, a u skladu sa kriterijumima postavljenimod strane Evropske komisije, i organizujući irealizujući različite aktivnosti informativnog, konsultativnogi edukativnog tipa.

Programske zemljesu: zemlje članice Evropske unije (Austrija, Belgija, Bugarska,Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija,Irska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska,Malta, Nemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija,Španija, Švedska, Velika Britanija), zemlje iz Evropskeasocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) koje su članiceEvropskog ekonomskog prostora (EEA) – Island, Lihtenštajn iNorveška, kao i zemlje kanidanti za pristup Evropskoj uniji –Hrvatska i Turska.Susedske partnerske zemljezemlje Jugoistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, CrnaGora, Makedonija, Kosovo po rezoluciji VS UN 1244, Srbija),zemlje Istočne Evrope i Kavkaskog regiona (Azerbejdžan, Belorusija,Gruzija, Jermenija, Moldavija, Ruska Federacija, Ukrajina),kao i Mediteranske Partnerske zemlje (Alžir, Egipat, Izrael, Jordan,Liban, Maroko, Palestinska Autonomna Područja – Zapadnaobala i Pojas Gaze, Sirija, Tunis).Mladi sa smanjenim mogućnostimamladi koji su u odnosu na svoje vršnjake u manje povoljnojsituaciji, usled socijalnih (veroispovest, etnička pripadnost,seksualno opredeljenje, mladi bez roditelja, zavisnici), ekonomskih(niži životni standard, siromaštvo), zdravstvenih (hroničnaoboljenja), geografskih (zabačene, napuštene, seoske sredine),kulturalnih (imigranti, izbeglice, manjinske grupacije), obrazovnih(mladi sa poteškoćama u učenju, nekvalifikovane osobe,mladi koji su prekinuli školovanje) poteškoća, invaliditeta(mentalnog, fizičkog, senzornog) ili drugih razloga.

IZMEĐU 2007....pronađena je voda na Mesecu ...Bugarska i Rumunija supostale članice Evropske unije ...Feliks Baumgartner je izveoskok sa ivice svemira ...izašla je poslednja knjiga iz edicije oHariju Poteru – „Hari Poter i relikvije smrti” ...svet je zadesilaglobalna finansijska kriza, najveća posle 1929. godine .....a mladi širom Evrope i sveta uživali su u mogućnostima koje imje otvorio Program „Mladi u akciji” Evropske unije!Ukupan budžet programa bio je 885 miliona evra, i bio jenamenjen realizaciji različitih omladinskih projekata, grupisanihu pet tzv. akcija:Akcija 1: Mladi za EvropuAkcija 2: Evropski volonterski servisAkcija 3: Mladi u svetuAkcija 4: Omladinski sistemi podrškeAkcija 5: Evropska saradnja u oblasti omladinskog rada,sa ciljem da:• n promovišu aktivno učešće mladih• n razvijaju solidarnost i toleranciju• n jačaju uzajamno razumevanje• n razvijaju kvalitetne sisteme podrške za omladinskeaktiviste i organizacije• n ohrabruju saradnju na nivou Evrope, u oblasti rada sa mladima.

I 2013. GODINE ...„Apple” je promovisao prvi iPad ...Evropska unija je ukinulavize građanima Srbije ...održane su letnje OI u Pekingu iLondonu, i zimske u Vankuveru ...izašla su dva nova filma oDžejmsu Bondu ...nije se desio smak sveta, po majanskomproročanstvu ... i ...Ovom publikacijom želimo da vam predstavimo kako je sveovaj program Evropske unije „živeo” u Srbiji tokom proteklih6 godina (2007-2012.), kao i da vas upoznamo sa nekim odinicijativa koje su u Srbiji i/ili sa mladima iz Srbije realizovanepod okriljem ovog programa. Takođe, želja nam jeda predstavimo i rad Kontakt tačaka, koje su doprinele daProgram „Mladi u akciji” u Srbiji iz godine u godinu ima sveveći uspeh i uticaj.- ostvarena saradnja mladih iz Srbije saorganizacijama iz 45 evropskih zemalja- zemlje sa kojima su organizacije izSrbije najčešće sarađivale: Makedonija,Italija, Bosna i Hercegovina- oko 4.000 mladih iz Srbije učestvovalou MuA projektima u periodu 2007-2012.god.

GRUPA„HAJDE DA...”U zemlji u kojoj su mladi više od jedne decenije bili u svojevrsnojizolaciji u odnosu na druge mlade u Evropi, programnamenjen mobilnosti i neformalnom obrazovanju mladihljudi, bio je od posebne važnosti. Zbog toga je Grupa „Hajdeda...” odlučila da uđe u proces dobijanja akreditacije za uloguKontakt tačke za program „OMLADINA”, a kasnije i za Program„Mladi u akciji” i učini ga dostupnijim mladima iz Srbije.Kao organizacija, dobili smo 2005. godine licencu za uloguKontakt tačke, i krenuli kao volonteri da se javljamo natelefonske pozive, odgovaramo na mejlove i putujemo poSrbiji, promovišući program. Ono što smo zatekli na terenujeste da je informacije o programu imao mali broj osoba/organizacija,većina nije imala kapaciteta da razvije kvalitetanpredlog projekta i pošalju ga u Brisel, a vrlo malo informacijao programu je bilo dostupno na srpskom jeziku.Nakon povratka sa terena, prvi impuls nam je bio da popravimoili barem ublažimo situaciju. Kreiran je ambiciozan plan, koji jeuključivao veći broj intenzivnih treninga, pokretanje info-centara,promociju na internetu, info-pultove itd. Neke od tih idejasu odmah i realizovane, ali neke su morale da sačekaju pronalaženjestabilnije podrške. Nekoliko godina kasnije, uspostavljanjemMinistarstva omladine i sporta Republike Srbije i usvajanjemNacionalne strategije za mlade, po prvi put su se stvoriliuslovi za kvalitetnu podršku od strane države, a ministarstvo jeovu saradnju konkretizovalo kroz otvaranje posebnog konkursaza finansijsku podršku promociji programa Evropske unije uSrbiji, čime je postalo ključni partner Kontakt tačaka u Srbiji.

KAO KONTAKTTAČKA8 GODINAKASNIJEU trenutku pisanja ove publikacije, možemo da kažemo da smo,nakon osam godina u ulozi Kontakt tačke, dali doprinos uspehunaše zemlje u ovom programu. Srbija je u ovom trenutku jednaod najvećih korisnica Programa „Mladi u akciji” na Balkanu, savelikim brojem omladinskih projekata, akreditacija za EVS i hiljadamamladih koji su koristili mogućnosti programa. Taj uspehdelimo sa našim partnerima: „Edukativnim centrom” iz Kruševca,organizacijom „BalkanIDEA” iz Novog Sada, Ministarstvomomladine i sporta Republike Srbije, trenerima, volonterima,omladinskim radnicima, kancelarijama za mlade i dr. Ova inicijativauspela je samo zahvaljujući činjenici da su je različiti akteriuključeni u promociju programa u Srbiji osetili kao „svoju” i bilispremni da maksimalno ulažu sebe u sve realizovane aktivnosti.Uživajte u čitanju ove publikacije i probajte da kroz svu statistiku,ozbiljne reči i brojke uvidite suštinu Programa „Mladi uakciji” i njegov značaj za mlade iz nekog malog mesta u Srbiji,koji su imali prilike da učestvuju u međunarodnoj razmeni,obuci ili da žive i volontiraju u nekoj zemlji Evropske unije.Biće vam i jasnije zašto je ovaj program bitan za mlade u Srbiji,kao i zašto će biti bitno uspostavljanje nacionalne agencije zamlade, koja će mladima u Srbiji omogućiti punopravno učešćeu budućem programu Evropske unije namenjenog mladima.Srđan MitrovićKoordinator Kontakt tačke za Program „Mladi u akciji”, Grupa „Hajde da…”

KVALITETNOMSARADNJOMDO POZICIJEPri izradi Nacionalne strategije za mlade, mladi ljudiprepoznali su informisanost, mobilnost, participativnost iaktivizam kao neke od prioritetnih tema za vlastiti bolji životi davanje doprinosa kvalitetnijem životu zajednice. Od svogosnivanja, Ministarstvo omladine i sporta radi na razvoju,unapređivanju i primeni omladinske politike sa mladimai za mlade, i aktivno je na svim nivoima – od lokalnog doevropskog. Pri tome, veoma značajnu ulogu igra međunarodnasaradnja, čiji je zadatak da mlade informiše o programimai mogućnostima na evropskom nivou, pripremi ih za korišćenjeistih i doprinese povezivanju sa vršnjacima iz celogsveta. Kada govorimo o evropskim programima za mlade,posebno smo ponosni na učešće mladih i udruženja u programuEU „Mladi u akciji”, gde Srbija predstavlja regionalnoglidera po broju podnetih i odobrenih projekata.Zašto je ovaj program značajan iz ugla institucije – jer doprinosisaradnji mladih, pruža prilike za neformalno obrazovanjei interkulturalno učenje, podiže nivo informisanosti, promoviševolonterizam, podstiče mobilnost. I upravo zahvaljujućiovom programu, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi i njenimposledicama, sve veći broj zemalja definiše mobilnost mladihkao jedan od prioriteta, svestan značaja mobilnosti sa aspektainformisanosti, aktivizma, obrazovanja, zapošljavanja. Mladčovek koji je bio u prilici da otputuje, vidi, nauči, postajeotvoreniji i tolerantniji, pa je mobilnost i značajan instrumentu borbi protiv diskriminacije i predrasuda.

REGIONALNOGLIDERAŠta je to što Ministarstvo omladine i sporta čini za samprogram? Naime, imajući u vidu da i dalje postoje realne,formalne prepreke za formiranje agencije za mlade, Ministarstvointenzivno promoviše i podržava rad Kontakt tačakaizabranih od strane Evropske komisije. Uvedena je posebnabudžetska linija za podršku Kontakt tačkama u promociji programai edukaciji za njegovo korišćenje; obučeno preko 800predstavnika nevladinih organizacija, kancelarija za mladei lokalnih samouprava za korišćenje programa; organizovanitreninzi, seminari i info-dani, preko 10.000 mladih direktnoinformisano o mogućnostima programa, a preko 60.000mladih indirektno; preko 40 organizacija akreditovano zaevropski volonterski servis (od čega pet KZM), itd.Sve navedeno ukazuje na sjajnu saradnju svih partnera upromociji i korišćenju programa i treba da ohrabri mladepred naredni korak – formiranje agencije za mlade, koji našomladinski sektor dočekuje u potpunosti spreman.Aleksandra MitrovićSavetnica za međunarodnu saradnju priMinistarstvu omladine i sporta Republike Srbije

OSVRT NAPROGRAMU periodu od 2007. do 2011. godine, realizovano je 2790projekata – u okviru evropskog volonterskog servisa, omladinskihrazmena i treninga i umrežavanja – koji su uključivaliučesnike iz zemalja Zapadnog Balkana. U 32% od navedenih,tj. oko 900 projekata, učestvovali su mladi iz Srbije. Brojovakvih projekata je rastao iz godine u godinu – kako onih ukojima su organizacije iz Srbije bile partneri, tako i onih kojisu koordinirani i dešavali se u Srbiji. Istovremeno, rastao jei kvalitet ovih aktivnosti. Očigledno je da je program veomauspešno implementiran i korišćen u Srbiji. A koji su to faktorikoji su doprineli ovakvom uspehu?Vratimo se u prošlost: saradnja sa zemljama Zapadnog Balkanazapočeta je još 2000. godine, u okviru programa „OMLA-DINA”, Evropske unije. Od 2002. godine naovamo, SALTOResursni centar za Jugoistočnu Evropu je podržavao izgradnjupartnerstava, kao i kapaciteta omladinskih vođa i radnika zaunapređenje kvaliteta projekata u skladu sa bazičnim vrednostimaprograma: neformalno učenje, participacija mladih,inkluzivnost i razumevanje kulturalnih razlika.Od samog početka je bilo jasno da se ovakvim poduhvatom nemože uspešno upravljati samo iz Ljubljane; postojala je potrebaza saradnicima na lokalu, koji bi imali kapacitet, ali i bili posvećenisavetovanju i podršci (potencijalnih) aplikanata iz njihovezemlje, i to na njihovom maternjem jeziku i uz dobro poznavanjelokalnih/nacionalnih prilika i potreba. Tako je od 2005. godine

„MLADI U AKCIJI”U SRBIJI 2007-2013. GODINESALTO JIE, nakon otvorenog javnog poziva, nominovao lokalneorganizacije koje su preuzele ulogu Kontakt tačaka za program.U Srbiji je, tako, uspešno nastavljeno sa implementacijomprograma, sa visokim stepenom efikasnosti, posvećenosti ikompetentnosti, kao i pouzdanosti i stabilnosti, kako će setokom godina pokazati. Delatnost Kontakt tačaka je bila povezanasa jakom aktivnom scenom omladinskog rada i uigranommrežom saradnika, posebno trenera za oblast rada sa mladima.Istovremeno, proces je kontinuirano bio podržavan i odstrane Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, kojeje u proces razvoja omladinske politike uvrstilo i interese nevladinihomladinskih organizacija, kao i promociju Programa„Mladi u akciji”. Konačno, postojao je i kontinuiran i kvalitetandijalog između predstavnika nacionalnog i evropskog nivoa,što je takođe omogućilo povezivanje nacionalnih i evropskihomladinskih politika i razvoja omladinskog rada uopšte.Želim vam uspeha u budućem radu na ovom polju, u okvirunove generacije evropskih omladinskih projekata, kao i dosada. Doprinos Kontakt tačaka će ostati jedan od ključnihelemenata u ovom procesu, sve dok se Srbija ne uključi uprogram kao njegov punopravni član.Sonja Miter ŠkuljKoordinatorka SALTO JIE Resursnog centra

Pregled broja odobrenih projekata i novčanih sredstava nacentralizovanom nivou (Brisel), za projekte realizovane podokriljem Programa „Mladi u akciji” u Srbiji,u periodu 2007-2012. godine.19 projekata36 projekata362008695.164,70€60 projekata19339.232,40€2012601.050.514,90€

2009642.702,00€2010658.861,65€2011875.357,00€34 projekta34 40 projekata405353 projektaUKUPNO4.261.832,65€za podršku projektima u Srbiji242odobrena projekta u Srbiji

RESURSI ZAPODRŠKUU nedostatku nacionalne agencije za Program „Mladi u akciji”u Srbiji, Evropska komisija i SALTO JIE su 2005. godinezapočeli proces akreditacije organizacija sa Balkana, koje sunazvali Kontakt tačkama, sa mandatom da pružaju podrškui izgrađuju kapacitete omladinskih organizacija iz svoje zemlje.Od početnih 12 Kontakt tačaka, 2013. godine aktivnesu ostale 4 Kontakt tačke na Balkanu. Tokom osmogodišnjegperioda, broj i sastav Kontakt tačaka u Srbiji se menjao. Odtoga da je postojala jedna organizacija u ovoj ulozi, do togada su u nekim periodima dve ili tri organizacije bile zaduženeza promociju i podršku u okviru Programa „Mladi u akciji”i da su nosile naziv zvanično akreditovanih Kontakt tačaka.Bez obzira na promene u broju i sastavu, posao na povećanjubroja aplikacija poslatih iz Srbije u Brisel, kao i kvalitetaimplementacije projekata pod okriljem programa, u Srbijinije ni jednog trenutka stajao, ponajviše zahvaljujući jednojčinjenici: resursima.Na samom početku, Kontakt tačke u Srbiji su prepoznale daje prvo potrebno konsolidovati ljudske resurse (treneri) kojiveć postoje u Srbiji u domenu međunarodne omladinskesaradnje, ali i raditi na izgradnji novih resursa. Time smoželeli da uvažimo postojeću ekspertizu i resurse pojedinacai organizacija, i da stvorimo osećaj vlasništva kod drugih,kako inicijativa promocije ovog programa ne bi bila samo naljudima – volonterima i trenerima koji su aktivni pri Kontakttačkama. Iako smo se pribojavali da će pomenuta odluka

UČEŠĆA MLADIH IZ SRBIJEU PROGRAMU„MLADI U AKCIJI”dovesti do stvaranja glomaznog mehanizma promocijeprograma u Srbiji, ovako širok pristup se mnogo godinakasnije pokazao kao najmudrija odluka koju smo doneli.Foto: Kontakt tačke Srbija

Glavni koraci prvih godina u postojanju Kontakt tačaka su bili:DECENTRALIZACIJAPROMOCIJEPROGRAMADecentralizacija je bila jedan od ključnih koncepatarada Kontakt tačaka, kako bi se promocija što višeizmestila van tri najveća grada u Srbiji, i programpribližio mladima iz manjih mesta.S tim ciljem oformljen je nacionalni trenerski tim i timmultiplikatora, i održano je preko 70 edukativnih iinformativnih aktivnosti širom Srbije.UKLJUČIVANJESTRUČNJAKA IZ SRBIJEJedna od velikih prednosti rada u Srbiji u okviruPrograma „Mladi u akciji” je veliki broj lokalniheksperata (naročito trenera) sa bogatim iskustvom umeđunarodnoj saradnji mladih. Dakle, bilo je prirodnoza nas da okupimo ove stručnjake i oformimo trenerskitim „Mladi u akciji – Srbija”. Tim je sastavljen 15iskusnih trenera, sa višegodišnjim iskustvom u zemlji iinostranstvu. Osobenost trenerskog tima „Mladi u akciji– Srbija” jeste interaktivan i participativan pristup, iprogrami treninga koji istovremeno zadovoljavajuevropske neformalno-obrazovne standarde i vrednostiPrograma „Mladi u akciji”, i prate potrebe i specifičnostisvake konkretne grupe učesnika.

USPOSTAVLJANJEPARTNERSTAVANakon formiranja Ministarstva omladine i sportaRepublike Srbije, 2007. godine, i usvajanja Nacionalnestrategije za mlade, stvoren je po prvi put kvalitetandržavni okvir za zajedničko delovanje na pitanjimasaradnje mladih iz Srbije sa vršnjacima iz EU. Ministarstvoje ovu saradnju konkretizovalo otvaranjemposebnog konkursa za finansijsku podršku, namenjenompromociji programa EU u Srbiji, čime je postaloključni partner Kontakt tačaka u Srbiji.KREIRANJE MREŽEMULTIPLIKATORAUmrežili smo 28 omladinskih organizacija, kao ilokalnih i regionalnih kancelarija za mlade, kako bi ušto većoj meri i na što kvalitetniji način uzeli učešće uProgramu „Mladi u akciji”. Multiplikatori su prošliintenzivni trening kako bi ovladali veštinama izvođenjapromotivnih i edukativnih aktivnosti u cilju promocijeprograma u Srbiji.Nakon toga, multiplikatori su zajedno sa Kontakttačkama organizovali lokalne promocije programa,realizovali bazične treninge u svom mestu i postali deomreže lokalnih resursa za promociju programa umanjim mestima širom Srbije.

Izgrađeni resursi i rad KT u brojkama (2005-2012.)8GODINA POSTOJANJAKONTAK TAČAKAU SRBIJIKontakt tačke imaju zadatak dapružaju podršku i izgrađujukapacitete omladinskihorganizacija iz svoje zemljeza korišćenje Programa „Mladi uakciji”.5SPECIJALIZOVANIHTRENINGAKreirali smo pet različitihtreninga i mentorskih programa,koji su mladima, organizacijama,opštinama i kancelarijama zamlade približili konceptmeđunarodne saradnje mladih iobučili ih kako da koristeProgram „Mladi u akciji“.849UČESNIKA OBUKAOdržano je preko 50 lokalnih,regionalnih i nacionalnih treninga,seminara, radionica, info-dana idrugih neformalno-obrazovnihdogađaja širom Srbije, na kojima jeinformisano i edukovano više od800 osoba o tome kako mogu dakoriste program.3INFO CENTRAU SRBIJIInfo centri svakog radnog danapružaju podršku mladima,organizacijama, opštinama ikancelarijama za mlade iomogućavaju pristup svim važnimpodacima o EU programima za mlade(publikacije, brošure, aplikacioneforme itd.).40000POSETA INTERNETPREZENTACIJIWWW.MLADIUAKCIJI.RSPosetioci prezentacije su pregledaliviše od 120.000 stranica i preuzeliviše od 5.000 različitih dokumenata:statistika odobrenih projekta, prijavaza treninge, vodiča za program,aplikacionih formulara, brošura i dr.3MOBILNAINFO CENTRAMobilni info-centri su namenjenipromociji programa tokommeđunarodnih muzičkih festivala(„Exit“), Dana Evrope, lokalnihkampanja, sportskih turnirai drugih sličnih događaja.

1500ODGOVORA NA UPITEMLADIH, ORGANIZACIJAI INSTITUCIJE IZ SRBIJEPitanja su upućivana mejlom,telefonom ili putem poseta infocentru, a ticala su se Pojašnjavanjavodiča za program, popunjavanjaprojektne aplikacije, akreditacije zaEVS, savetovanja u realizacijiprojekta itd.1PRVA NACIONALNAMEJLING LISTA O PROG-RAMU “MLADI U AKCIJI”Mejling lista je prvobitno pokrenutakao mali deo internet prezentacije,ali se „otela kontroli“ i preraslau jedan od ključnih mehanizama zapromociju programa u Srbiji.80000MLADIH U SRBIJI JEDOBILO INFORMACIJUO PROGRAMUuz pomoć aktivnosti mobilnihinfo-centara, priloga u medijima,javnih događaja itd.1PRVA INTERNETPREZENTACIJAWWW.MLADIUAKCIJI.RSPrezentacija je kreiranapočetkom 2009. godine iznačajna je kao prvi internet sajtkoji pruža informacije o Programu“Mladi u akciji” na srpskom jeziku.1500KORISNIKAMEJLING LISTENakon četiri godine postojanja,više od 1.500 organizacija,opština, kancelarija za mlade,institucija i mladih se prijaviloda redovno dobija najnovijeinformacije o programu.2/3ORGANIZACIJA KOJETRENUTNO KORISTEPROGRAM “MLADI UAKCIJI” SU U JEDNOMTRENUTKU DOBILEPODRŠKU OD STRANEKONTAKT TAČAKAputem edukativnih, informativnihi promotivnih aktivnosti.

Pregled neformalno-obrazovnih programa Kontakt tačakau periodu od 2005. do 2012. godineTip neformalno-obrazovneaktivnostiBazični trening za Program „Mladi u akciji”Napredni trening za pisanje projekata za Program„Mladi u akciji” koji uključuje i mentorski programTreninzi za supervizore i mentore EVS volontera i podrškukvalitetu implementacije EVS projekata u SrbijiTrening za podršku kvalitetu implementacije međunarodnihomladinskih projekata u SrbijiTrening za upravljanje međunarodnim omladinskimprojektima okviru Programa „Mladi u akciji”Različiti seminari, info-dani, radionice, „ad-hoc”edukativne aktivnosti u organizaciji Kontakt tačaka ilidrugih aktera- 25-30% prosečna prolaznost podnetihprojekata poslatih iz Srbije u Brisel- ca. 17.300€ prosečno odobreno poprojektu u Srbiji

BrojrealizovanihaktivnostiBrojučesnikaMesta gdesu održaneaktivnosti*28 3923 632 391 182 3717 ~300Beograd, Blace,Bor, Despotovac,Kragujevac,Kruševac, NoviBečej, Novi Pazar,Novi Sad, Niš,Pančevo,Požega,Prijepolje,Smederevo,Sombor, SremskiKarlovci,Subotica, Valjevo,Zaječar iZrenjanin* Napomena: Svi treninzi su bili regionalnog i nacionalnog tipa, iuključivali su učesnike iz određenog/ih okruga ili sa teritorijecele Srbije.

AKCIJA 2EVROPSKIVOLONTERSKI...je prilika za mlade uzrasta 18-30 (izuzetno i 16-17) godina,da kao volonteri, žive i rade u evropskoj zemlji za koju sesami opredele, tokom 2-12 meseci. Učestvovanje u EVSprojektima je za volontere besplatno, a bivaju im pokrivenitroškovi stanovanja, ishrane i osiguranja za sve vremetrajanja aktivnosti.Individualni EVS podrazumeva jednog volontera, organizacijukoja ga šalje i onu koja ga prima, dok grupnim EVS-ommože istovremeno biti obuhvaćeno 2-100 volontera i nekolikoorganizacija.Projekti treba da budu koncipirani tako da donose dobrobitlokalnoj zajednici i imaju jasno definisan obrazovni cilj zasamog volontera (rad sa decom, tinejdžerima, osobama sahendikepom, imigrantima, starim licima, beskućnicima, radna zaštiti životne sredine, promociji kulture...)U svakom EVS projektu mora učestvovati barem jedna zemljačlanica EU.Sve organizacije koje žele da pošalju volontera u inostrantsvoili pak ugoste mladu osobu iz neke strane zemlje, morajuza to biti akreditovane od strane odgovarajućeg SALTO RC(za našu zemlju je nadležan SALTO JIE). Osnovna ideja jeste

SERVIS (EVS) ...da se na ovaj način obezbedi da svi EVS projekti budu podjednakokvalitetni, da mladi volonteri budu zaštićeni i EVSprojekti budu u skladu sa bazičnim vrednostima programa.http://ec.europa.eu/youth/evs/aod/- 2012. godine u Srbiji su aktivne 42organizacije koje su akreditovane zaprimanje i slanje volontera, što je najvećibroj ukupno akreditovanih organizacija ujednoj zemlji Jugoistočne Evrope.- 2012. godine u organizacijama iz Srbijesu ugošćena 53 volontera iz različitihevropskih zemalja, što je 22% od ukupnogbroja volontera ugošćenih u zemljamaJugoistočne Evrope- 2012. godine organizacije iz Srbije suposlale 84 volontera na EVS u različiteevropske zemlje, što je 39% od ukupnogbroja volontera poslatih iz zemaljaJugoistočne Evrope.

EVSU SRBIJI2007-2012.27mladi iz Srbije su išli na volonterskiservis u 27 evropskihzemalja, a najčešće uBugarsku, Nemačku i Španiju.23u Srbiju su na volonterskiservis dolazili mladi iz 23evropske zemlje, a najviše izFrancuske, Poljske i Španije.ISLAND22IRSKA111VELIKABRITANIJA7zemlje u koje suvolonteri išli iz Srbijezemlje iz kojih suvolonteri dolazili u Srbiju924PORTUGALŠPANIJA311

NEMAČKALUKSEMBURGAUSTRIJASLOVENIJA HRVATSKABUGARSKARUMUNIJAČEŠKAFRANCUSKAGRČKAMALTATURSKAITALIJALETONIJAESTONIJALITVANIJAHOLANDIJABELGIJANORVEŠKAŠVEDSKAFINSKAPOLJSKASLOVAČKAMAĐARSKASRBIJA2252713139153555246231131115205152464211548773191534181

Volonter: Maćej Dariuš Špulecki (20)Šalje (SO): „Udruženje za obrazovanje mladih Salezijanaca”,Bidogošči, PoljskaPrima (HO): „Živimo zajedno - Udruženje za pomoć osobamasa smetnjama u razvoju Stari grad”, Beograd, SrbijaNaziv projekta: „Živimo zajedno”Trajanje projekta: avgust 2012 – avgust 2013.Zašto si se odlučio za EVS?Želeo sam da vidim šta radevolonteri u drugim zemljama.Želeo sam da osetim kakoje to živeti u stranoj zemlji,učiti o drugačijoj kulturi i datinešto od sebe.Na čemu si angažovan tokomtrajanja svog volonterskogservisa?Radim sa osobama sa razlitimvrstama invaliditeta, uzrastaod 20 do 55 godina. Predajemengleski jezik i držim muzičkei umetničke radionice.Zašto si izabrao da dođešbaš u Srbiju?Došao sam iz Poljske, gde ježivot sličniji životu u drugimzemljama Evropske unije.Život u Srbiji je potpunodrugačiji nego u mojoj zemlji.Želeo sam da se uverim da lisu ljudi ovde onakvi kao štose o njima priča, želeo samda osetim kako se ovde živi.Fascinirale su me već i samepriče o Srbiji koje sam slušao,i presrećan sam što sam došaoovde, jer je zemlja divna!Kada je, prema tvom mišljenju,najbolji trenutak zaodlazak na EVS: kada si mlađii manje iskusan (pa je bašEVS jedno od tvojih prvihvolonterskih iskustava) ilikada si stariji i iskusniji?Najbolje je ići na EVS poslesrednje škole, a pre fakulteta.Tada puno mladih pokušava dadonese odluku o tome šta želiod života, a upravo EVS možeda bude odlična životna škola.Nije važno da li imaš ili nemašiskustva, jer ćeš ga svakakosteći tokom svog volonterskogservisa, a možda ćeš čak uspetii da spoznaš šta je to čime uživotu želiš da se baviš.

POLJSKASRBIJAKoja bi bila tvoja tri ultimativnasaveta budućim organizacijamadomaćinima?1. Ako želite da ugostitevolontera, morate znati sve oEVS-u. Dobro proučite u štase upuštate i pripremite seza to.2. Morate znati zašto ovoradite: ako je glavni razlognovac, onda ne treba daprimate volontere.3. Znajte šta tačno radite ikoja će biti uloga volontera utome svemu.Foto: Maćej Dariuš Špulecki

Volonterka: Lea Lendjel (21)Šalje (SO): „Centar lokalne demokratije”, Subotica, SrbijaPrima (HO): „Ujedinjene igre naroda”, Izola, SlovenijaNaziv projekta: „Mladi iz manje podsticajnih sredina”Trajanje projekta: maj 2009 – maj 2010.Zašto si se odlučila za EVS?Tri osnovna razloga zbog kojihsam se odlučila za EVS su:da bih stekla radno iskustvo,naučila novi jezik i upoznalase sa jugoslovenskomkulturom.Na čemu si bila angažovanatokom trajanja svog volonterskogservisa?Tokom svog volonterskogservisa, učestvovala sam urazlitičim obukama, organizovalafestival, kao i „edukativneradne vikende”, kakosmo ih zvali.Koje su tvoje najvažnijedobiti od tvog volonterskogservisa?Mislim da su to jezik i radnoiskustvo. Zapravo, ceo EVS jejedno od najvažnijih postignućau mom životu.Šta je najvažnije što si postiglatokom svog volonterskogservisa?Organizovanje jednonedeljnogfestivala i pomoć osobamabez stalnog prebivališta.Koja bi bila tvoja tri ultimativnasaveta budućimvolonterima?1. Ne očekujte luksuz, aliznajte da ćete imati svegadovoljno, da uživate u životuu novoj zemlji i da budetesrećni.2. Ako vas bilo šta zanima –pitajte, nemojte da se stidite iustručavate.3. Ponesite džeparac za prvihmesec dana – za slaki slučaj.

SRBIJASLOVENIJAFoto: Lea Lendjel

Volonter: Božidar Dimić (20)Šalje (SO): „OSMEH”, Beograd, SrbijaPrima (HO): „Omladinski centar Kalamata”, Kalamata, GrčkaNaziv projekta: „EVS E-strukture”Trajanje projekta: avgust 2010 – april 2011.Kako bi opisao, predstaviosebe kao volontera?Generalno sam vrlo aktivnaosoba, i bio sam vrlo motivisanvolonter. Stvarno sam želeo danaučim nešto novo i korisno, imogu reći da sam naučio baš,baš dosta toga. Nisam osobakoja može da sedi i ne radi ništa,pa sam, čak i kada u Omladinskomcentru nije bilo šta da seradi, pronalazio nešto čime ću sebaviti, i to je možda i ključ uspehamog volonterskog servisa.Zašto si se odlučio za EVS?Čuo sam za EVS još dok sam biou srednjoj školi, na seminaru nakoji me je moja organizacija bilaposlala. Već sam tada odlučioda ću sigurno ići na EVS, čimzavršim srednju školu, poštonisam mogao da se odlučim štada studiram i bilo mi je potrebnoda promenim okruženje i upoznamsebe na drugačiji način.Na čemu si bio angažovantokom trajanja svog volonterskogservisa?Moje osnovno zaduženjeje bio rad u kancelariji, nagrafičkom dizajnu postera,oglasa, biltena, kao i održavanjuinternet prezentacijeOmladinskog centra. Poredtoga, tokom 3 meseca sampredavao srpski jezik grupi od10 Grka. Takođe sam mesecdana volontirao na projektuterapeutskog jahanja konja,za decu sa smetnjama u razvoju,što je za mene bilo vrlointeresantno i novo iskustvo.Šta ti je bilo najteže napočetku?Prva prepreka je bila ta štonisam znao ni reč grčkog, alisam ubrzo naučio osnovnereči i posle je sve išlo lakše.Drugi izazov je bio navići sena život sa sedmoro ljudi u

SRBIJAGRČKAmaloj kući, sa jednim kupatilom,ali smo na kraju svipostali veoma dobri prijatelji.Koja bi bila tvoja tri ultimativnasaveta budućim organizacijamadomaćinima?1. Važno je da imate jednogmentora na svakog ili svakadva volontera, koji će ihpodržavati na pravi način, jeroni dolaze u novu sredinu ipodrška im je neophodna.2. Ne uzimajte volontere,ako nemate posla za njih,već vam je glavna motivacijanovac. Nemanje zaduženja jeloše iskustvo za volontere, aoni mogu pomoći vašoj organizacijina različite načine.3. Slušajte svoje volonterei probajte da naučite neštood njih – oni svakako imajumnogo toga da vam ponude!Foto: Božidar Dimić

Volonterka: Bojana Stojković (25)Šalje (SO): „Generator”, Vranje, SrbijaPrima (HO): „Mladi za razmenu i razumevanje”, Faro, PortugalNaziv projekta: „Volversity! – Volonterski rad kao način za poboljšanjeprilika za zapošljavanje i borbu protiv siromaštva”Trajanje projekta: mart 2011 – mart 2012.Kako bi opisala, predstavilasebe kao volonterku?Odlučila sam se za EVS, jermi je to predstavljalo izazov,i zato što sam želela da istražimdrugu kulturu i drugačijipristup omladinskom radu.Zašto si se odlučila za EVS?Želela sam da iskusim kako jeto biti volonter, s obzirom nato da sam u svojoj organizacijiradila sa volonterima.Takođe sam želela da napravimjednogodišnju pauzu,kako bih odlučila šta želim daradim u životu – htela sam daispitam i druge mogućnostii napravim plan narednihživotnih koraka.Koje su tvoje najvažnijedobiti od tvog volonterskogservisa?Jedan od ciljeva projekata jebio da se ubedi opština daorganizaciji obezbedi većiprostor za volontere, što smoi uspeli da postignemo. Što semojih ličnih dobiti tiče, steklasam prijatelje sa kojima sami dalje u kontaktu, i to mi jevrlo važno. Takođe mi je značajani izazovan bio i procesinterkulturalnog učenja iživota sa ljudima iz različitihkultura.Kada je, prema tvom mišljenju,najbolji trenutak zaodlazak na EVS: kada si mlađii manje iskusan (pa je bašEVS jedno od tvojih prvihvolonterskih iskustava) ilikada si stariji i iskusniji?Zavisi od osobe, ali i od projekta.Pravi trenutak je onajkada poželiš da promenišnešto u svom životu, kada poželišda bolje upoznaš sebe.

SRBIJAKako te je EVS promenio kaoosobu i kao volonterku?Kada sam se vratila u Srbiju,mislila sam da se nisam promenila,ali tri meseca kasnije,ljudi su mi rekli da sam ipakdrugačija – da sam sazrelila,da sada sagledavam stvarina drugačiji način, da samodgovornija, konstruktivnija,da radim kvalitetnije. Tako da– da, EVS me jeste promenio,samo ja toga nisam bilasvesna, sve dok mi drugi nisuskrenuli pažnju.Foto: Bojana Stojković

AKCIJA 3.1OMLADINSKERAZMENE...okupljaju mlade iz dve ili više zemalja, omogućavajući imda se zajedno bave temom koja im je svima interesantna.Mogu trajati između 6 i 21 dan, sa 16-60 učesnika, uzrasta13-25 (izuzetno i 26-30) godina.Razmena se može baviti temama interkulturalnog razumevanja,prihvatanja manjinskih grupa, inter-etničkog i međureligijskogdijaloga, rešavanja sukoba, zaštite životne sredinei dr.Svi projekti treba da budu tako koncipirani da pružajuučesnicima priliku za neformalno učenje, koja je dobroosmišljena i integrisana u program razmene. Svi elementiprojekta treba da budu usklađeni sa njegovom glavnomtemom, a efekti treba da budu dugotrajni i da se odnose nesamo na same učesnike, već i na njihove lokalne zajednice ina okruženje u kome se projekat realizuje.Partneri na projektu mogu biti neprofitne organizacije,lokalne ili regionalne javne službe, kao i neformalne grupemladih.Broj učesnika iz svake od zemalja obuhvaćenih projektomtreba da bude približno jednak. Takođe, broj Programskih iSusedskih partnerskih zemalja uključenih u projekat trebada bude ujednačen.

U svakom projektu mora učestvovati barem jedna državaEU, ali se sama razmena može desiti u bilo kojoj od zemaljaobuhvaćenih projektom, izuzev u Mediteranskim partnerskimzemljama.- 71 odobrena OR u perioduod 2007. do 2012.- Oko 1.375.000€odobreno za projekteOR u Srbiji u periodu2007 – 2012.- Preko 2500 mladih je2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.broj odobrenih projekata po godinamaučestvovalo u OR organizovanim uSrbiji u periodu 2007 – 2012. god.- 39 organizacija iz Srbije su imalepriliku da barem po jednomorganizuju omladinsku razmenu, uperiodu 2007. – 2012. god.- „Inženjeri zaštite životne sredine“ suorganizacija koja je bila najaktivnija uSrbiji na polju organizovanjaomladinskih razmena u periodu2007-2012. god.8149131116

Naziv projekta: „Budi promena”Organizacija: „Klub za osnaživanje mladih 018 (KOM 018)”,Niš, SrbijaCilj: Izgradnja kapaciteta mladih romske nacionalnosti i mladihiz većinskog stanovništva iz Srbije i Bugarske, za promocijuženskih ljudskih prava, i unapređenje aktivizma u ovom polju,na lokalnom nivou.Dubljom analizom fenomena diskriminacije po rodnoj osnovipokazuje se da rasna diskriminacija ne pogađa u istoj merii na isti način muškarce i žene. Tako se, na primer, Romkinječesto suočavaju sa tzv. „duplom diskriminacijom” – po rodnoj ietničkoj osnovi.U toku ove sedmodnevnerazmene, održane u Nišu(Srbija), 20 mladih iz Srbije iBugarske su imali priliku dadiskutuju o ženskim pravimai rodnoj ravnopravnosti u Srbijii Bugarskoj, sa posebnimfokusom na položaju mladihRomkinja. Učesnici su učili io internacionalnim dokumentimakoji štite položajdevojaka i žena, kao što jeCEDAW, diskutovali o tradicionalnojulozi žene u društvu,a takođe je i gost u okvirurazmene bila predstavnicaUNIFEM Srbija, koja je dalaosnovne informacije o tomešta ova UN organizacija radina polju ženskih prava irodne ravnopravnosti. Mladisu stekli veštine i osnaženisu da budu aktivniji u okvirusvojih zajednica kad je ovaproblematika u pitanju.S obzirom na to da je grupabila nacionalno mešovitai sastojala se od mladihsrpske, bugarske i romskenacionalnosti, razmena jeomogućila i interkulturalnoučenje, a mladi su su seumrežili kako bi nadalje organizovalizajedničke akcije.Sve ovo je i ojačalo kapaciteteorganizacija partnerana projektu, jer su sa jednestrane dobili nove i aktivnevolontere, a sa druge strane

nove ideje i incijative za daljusaradnju. Najveći deo mladihkoji su tada učestvovali urazmeni su i danas aktivni članovipartnerskih organizacija.„Neprocenjivo iskustvo kojeme je motivisalo da se aktivnijeuključim u rešavanjeproblema u mojoj zajednici!”Foto: „Klub za osnaživanjemladih 018 (KOM 018)”, Niš„Divna prilika da ugostimosvoje vršnjake iz Bugarske,družimo se i naučimo neštonovo!”

Naziv projekta: „Mladi čuvari prirode”Organizacija: „Ekološki centar Stanište”, Vršac, SrbijaCilj: Aktivno uključenje mladih u oblikovanje društvenesvesti o važnosti prihvatanja evropskih vrednosti očuvanjazaštićenih prirodnih dobara Jugoistočne Evrope, kao važnogsegmenta održivog razvoja i politike očuvanja životne sredineEvropske unije.Zbog seče šuma, na Vršačkim planinama je primetan nedostatakstarih i šupljih stabala, u kojima bi ptice – pre svih sove,mogle da naprave gnezda. Zbog toga je broj sova u poslednjihnekoliko decenija na Vršačkim planinama dramatično opao.Tokom dvonedeljnog ekološkogkampa održanog naVršačkim planinama (Srbija),trideset dvoje mladih izŠvedske, Rumunije, Bosne iHercegovine i Srbije, su naterenu pomagali staraocimazaštićenih prirodnih dobara(rendžerima) u konkretnimaktivnostima: obeležavanjuunutrašnjih granica, unapređenjui proširenju staništaza retke vrste flore i faune,popravci i održavanju turističkesignalizacije i mobilijara,sakupljanju otpada idr. Pored toga, učesnici suimali prilike da prisustvujunizu edukativnih radionica,programa i aktivnosti.„Udružili smo našu volju,energiju, rad i ljubav, naočuvanju prirode Vršačkihplanina.”„Uklonili smo vegetaciju sazaraslih livada, postavili smodrvene kućice za ugroženevrste sova, proširili smo nekolikobara, da bi vodozemciimali dovoljno mesta zaživot... Ali, najvažniji rezultatkoji smo postigli jeste našeprijateljstvo i međusobnouvažavanje.”

„Organizovali smo četiriinterkulturalne večeri, nakojima je svaka grupa predstavilasvoju zemlju, njenokulturno, prirodno i ljudskonasleđe, stil života, istoriju,kulturu, mentalitet.”Foto: „Ekološki centar Stanište”, Vršac„Iako smo različitih nacija,vera, mentaliteta, obrazovanjai materijalnih mogučnosti,priroda nas je ujedinila.”

Naziv projekta: „Rame uz rame – društvo za sve”Organizacija: „Mladi istraživači Srbije”, Beograd, SrbijaCilj: Doprinos ličnom razvoju učesnika putem iskustvaboravka u grupi bogatoj različitostima i praktikovanjeaktivne uloge u društvenom životu.Oko 18.000 mladih godišnje učestvuje u projektima kojise realizuju pod okriljem Programa „Mladi u akciji”. Iako jeinkluzija jedan od proriteta i osnovnih vrednosti programa,tek mali broj njih potiče iz manje podsticajnih sredina i/ili imaneki oblik invaliditeta.Ova desetodnevna omladinskarazmena u Vršcu (Srbija)je okupila mlade iz različitihzemalja (Italije, Albanije,Turske, Crne Gore, Grčke,Bugarske i Srbije), iz različitogsocijalnog konteksta isa različitim sposobnostima,kako bi u duhu uzajamnograzumevanja, tolerancije isolidarnosti radili na ličnomrazvoju praktikovanjemsvoje aktivne uloge u društvenomživotu. Niz sportskih,kulturnih i umetničkihaktivnosti stimulisale sudruženje, ali i razumevanjerazličitosti među učesnicima,kao njihove pozitivnekarakteristike. Mladi su iskusilii naučili da ljudi moguharmonično da žive samoako svi imaju mogućnost dabudu kreativni, stvaraju iučestvuju.Od ukupno 35 učesnika, njih18 su bili iz manje podsticajnihsredina i/ili sa nekimoblikom invaliditeta.Ova omladinska razmena jenastala kao rezultat umrežavanjai razvijene inkluzivnemetodologije u okviru alijanse„Učešće za sve”, čiji je cilj dapoboljša kvalitet i povećabrojnost aktivnosti za mlade/sa mladima sa smanjenimmogućnostima i da do kraja

2013. godine otvori za njih10% mesta na međunarodnimomladinskim programima (odprosečnih 18.000 godišnje).„Za vreme razmene nailazilismo na saradnju i razumevanjei u neočekivanimsituacijama, bez obzirana neosporne razlike kojenas određuju. Učesnici suimali sluha jedni za druge isporazumevanje i saradnjaprelazili su jezičke barijere ikulturološke raznolikosti. Ustvari, pored različitih jezika,ideja, karaktera i sposobnosti,jedini nerešiv problem bio je -ŠTA ZA DORUČAK.”Foto:„Mladi istraživači Srbije”Beograd- Više od 300 mladih sa različitimoblicima invaliditeta, zdravstvenihproblema i/ili iz manje podsticajnihsredina je učestvovalo na projektimakoji su realizovani u Srbiji, u okviruPrograma „Mladi u akciji“, u periodu2007. – 2012.- Najveći broj mladih sa smanjenimmogućnostima koji su istovremenobili uključeni u jedan projekat uSrbiji je 48 – na projektu „EDITCentra“ (bivše „Omladinske nevladineorganizacije ONO“) pod nazivom:„Više pažnje, molim vas!“

Naziv projekta: „Ko će me se sećati?”Organizacija: „Inženjeri zaštite životne sredine”, Novi Sad,SrbijaCilj: Podizanje svesti o važnosti zaštite šivotne sredine uregionu zemalja učesnica na projektu, i promovisanje saradnjena evropskom nivou na polju zaštite životne sredine i rada samladimaSvakoga dana sa planete zemlje nestane 130 biljnih i životinjskihvrsta. Tome je u velikoj meri doprineo čovek, svojim aktivnostima,pre svega uništavanjem njihovih staništa. Planetazemlja je ekosistem koji svakoga dana gubi svoju dragocenuraznovrsnost i time postaje sve manje otporna na uticaje ipromene koje se dešavaju.Projekat je realizovan od2007. do 2011. godine iu tom periodu je uspešnoorganizovano 5 omladinskihrazmena „Ko će me se sećati?”,na kojima je učestvovaloukupno 215 mladih iz 14zemalja (Bosne i Hercegovine,Makedonije, Crne Gore,Češke, Litvanije, Rumunije,Poljske, Mađarske, Malte,Portugala, Slovenije, Turske,Nemačke i Srbije).Za vreme razmene mladisu imali priliku da proširesvoja znanja o zaštiti prirodei načinima na koje aktivnomogu da se uključe u zaštituugroženih vrsta. Trenerskitim „Inženjera zaštite životnesredine”, pored znanjao ugroženim vrstama, kodmladih je razvio veštinejavnog nastupa, timskograda i organizovanja lokalnihakcija. Nakon svake razmene,partneri na projektu suzajedno sa mladima koju suučestvovali u razmeni organizovalilokalni događaj gdebi sa svojim vršnjacima podelilinova znanja i primenilistečene veštine. Kao završnisegment svake razmeneštampana je i publikacija „Koće me se sećati?”.

Zahvaljujući ovom projekturazvili smo novu generacijueko lidera koji i danas usvojim sredinama uspešnosprovode aktivnosti nažaštiti i očuvanju prirode, štonam je i bio cilj. Nastavakprojekta sledi, jer potreba zanjim postoji.- „Ko će me se sećati?“ jeomladinska razmena organizovanau Srbiji, u periodu 2007. – 2012.godine, sa najvećim brojemnastavaka – pet!Foto: „Inženjeri zaštite životne sredine”, Novi Sad

Mladi čuvari prirodeEkološki centar Stanište, VršacDan EvropeBeograd, 2009.Povezivanje za kreAkcijuSKOK, Prijepolje

Trening za upravljanjeprojektima Niš, 2010.Volonterski servis 2.0VCV, Novi SadEVS SupermeniBeograd, 2012.

AKCIJA 3.1TRENINZI I...imaju za cilj razmenu dobre prakse i razvoj partnerstava uoblasti rada sa mladima.Treninzi i umrežavanje organizacija su namenjeni kako mladimljudima, tako i onima koji sa njima rade. Tako, za ovaj tipaktivnosti nema uzrasnih granica za potencijalne učesnike.U zavisnosti od prirode samog projekta, u njemu mogu učestvovatiminimalno dve osobe, dok za projekte umrežavanjanema ograničenja u ovom pogledu.Prioritetne teme su: jačanje civilnog društva, aktivnoggrađanstva i demokratije; borba protiv rasizma i ksenofobije;zapošljavanje i preduzetništvo mladih; inter-etnički imeđureligijski dijalog; rešavanje sukoba i post-konfliktnarekonstrukcija; aktivna uloga žena u društvu; prava manjina;regionalna saradnja, zaštita baštine i životne sredine.Projekti mogu uključivati različite vrste aktivnosti, poput:sticanja prakse na određenom radnom mestu (eng. job shadowing),procena izvodljivosti (eng. feasibility visits), evaluativnihsastanaka, studijskih poseta, aktivnosti za izgradnjupartnerstava, seminara, treninga i projekata za umrežavanje.Za sve projekte važi da moraju uključiti barem jednu zemljučlanicu EU. Broj Programskih i Susedskih partnerskih zemaljamora biti ujednačen; za većinu projekata važi i pravilo damoraju obuhvatiti barem četiri organizacije – dve iz Programskihi dve iz Susedskih partnerskih zemalja.

UMREŽAVANJEORGANIZACIJA- 170 odobrenih TN u perioduod 2007-2012. god.- Oko 2.825.000€odobreno za omladinskeprojekte TN u Srbiji,u periodu 2007. – 2012.- Preko 3500 mladih je učestvovalo uprojektima treninga i umrežavanja u Srbiji,u periodu 2007. – 2012. god.- 73 organizacije iz Srbije su imale prilikuda barem po jednom organizuju trening,2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.broj odobrenih projekata u okviruTreninga i umrežavanja po godinamaseminar ili događaj za umrežavanje organizacijau Srbiji, u periodu 2007-2012. god.- „OSMEH – Organizacija za Solidarnost,Mobilnost, Ekologiju i Humanost“ jeorganizacija koja je bila najaktivnija uSrbiji na polju organizovanja treninga,seminara i događaja za umrežavanjeorganizacija u periodu 2007-2012. god.- Trening „Heuristička igra“, koji je u martu2011. godine održala organizacija „Fabrik Art“je projekat sa najvećim brojem partnerskihorganizacija, realizovan u Srbiji u periodu2007-2012. godine: 20.112225274243

Naziv projekta: „Povezivanje za kreAkciju”Organizacija: „SKOK”, Prijepolje, SrbijaCilj: Izgradnja partnetstava između organizacija koje rade samladima i za mlade, u programskim i susedskim partnerskimzemljamaPozitivni utisci i iskustva koja su mnoge organizacije imale joškroz program „OMLADINA” sa prvo tzv. Trećim zemljama, papotom Partnerskim zemljama, a sada Susedskim partnetskimzemljama, jasno su ukazali na snažnu potrebu da se podržava irazvija saradnja koja ide daleko izvan granica Evropske unije.U ovoj sedmodnevnoj aktivnostinamenjenoj umrežavanjui izgradnji partnerstavaizmeđu organizacija kojerade sa mladima i za mlade,učestvovalo je 16 osoba izosam evropskih zemalja:Makedonije, Rumunije, Letonije,Kosova, Poljske, Bosne iHercegovine, Italije i Srbije.Projekat se bavio kreiranjemplatforme za partnerstva ipružio učesnicima metodei načine za korišćenje EVSprograma kao i za razvijanjebudućih projekata uokviru Programa „Mladi uakciji”. Nakon ovog projekta,jedan volonter „SKOK”-a jeotišao na EVS u Rumuniju,desetak mladih iz Srbije jeotišlo na dve omladinskerazmene u Makedoniju, i jošpetoro mladih je putovalona seminar u Italiju. Takođe,„SKOK” je nakon ovogprojekta, uz pomoć svojihevropskih partnera, realizovaojoš jedan trening i dveomladinske razmene u 2012.godini, a u toku su pripremei za projekat koji će „SKOK”organizovati na leto 2013.godine, u Prijepolju.

Foto: „SKOK”, PrijepoljeZanimljivost: Projekat jeorganizovan usred zvaničnoproglašenog vanrednogstanja, usled obilnih snežnihpadavina koje su pogodileSrbiju u februaru 2012.godine. Učesnici projekta sunakon ovog nezaboravnogiskustva „SKOK”-u uručilinezvanično priznanje da jeorganizacija „otporna nasneg”.

Naziv projekta: „Bolja zapošljivost mladih izmanjinskih grupa”Organizacija: „Beogradska otvorena škola”, Beograd, SrbijaCilj: Izgradnja kapaciteta omladinskih radnika da podržemlade iz različitih manjinskih grupa u povećanju njihovihmogućnosti za zapošljavanje i razvoj karijereTrenutni udeo mladih u ukupnom procentu nezaposlenih poposlednjim podacima u Srbiji iznosi čak 44%. U nekim evropskimzemljama čak preko 50% mladih nema stalno zaposlenje.Ovaj procenat je još i viši za mlade iz manjinskih grupa.Centar za vođenje karijerei savetovanje „Beogradskeotvorene škole” organizovaoje međunarodni trening kurssa ciljem da doprinese suočavanjusa izazovima učešćamladih na tržištu rada, sa posebnimakcentom na mladeiz manjinskih grupa. Treningje održan u Bečeju (Srbija),a okupio je 28 učesnika i5 eksperata i realizatora izzemalja Evropske unije i JugoistočneEvrope: Makedonije,Turske, Letonije, Finske,Italije, Bosne i Hercegovinei Srbije.Trening kurs je omogućioučesnicima iskustvo neformalnogučenja u međunarodnomkontekstu, uključujućiteme kao što su: veštine zabolju zapošljivost mladih,prikupljanje i širenje informacijao tržištu rada, javnozastupanje i lobiranje zaprava mladih na tržištu rada,manjinske grupe mladih natržištu rada, inkluzija mladihiz manjinskih grupa, interkulturalnoučenje, itd.„Izuzetno sam zadovoljnaovim treningom. Bila je tosjajna prilika za sticanjenovih znanja i usavršavanjeveština.”

„Moja najveća dobit je povećanjelične zapošljenosti,usvajanjem konkretnih metodai sticanjem znanja koja ćemi to omogućiti, kao i prilikada svoja iskustva podelimsa drugima. Upoznavanje saprocesom procene kandidata,kao i razgovor sa ljudima kojise time bave, će mi svakakoznačiti prilikom pisanja CV-jai budućih razgovora za posao.Unapred se radujem sticanjunovih znanja i veština iz oveoblasti.”„Imao sam bojazan da nisamdobro pripremljen za ovajtrening, ali sam ipak naučiomnogo toga i svakako ćumoje novostečene kompetencekoristiti u praksi i vratiti sepo još.”„Vežbala sam jezik, sticalanova iskustva i kompetence,učila o manjinskim grupamai situaciji u drugim evropksimzemljama i kuturama. Zaistakreativan i praktično primenljivpristup ovoj temi.”Foto: „Beogradska otvorena škola”, Beograd

Naziv projekta: „Prekogranična saradnja u oblasti razvoja ipromocije omladinskog preduzetništva”Organizacija: „Narodni parlament”, Leskovac, SrbijaCilj: Unapređenje znanja učesnika o omladinskompreduzetništvu, metodama njegovog razvoja i promocijeOmladinsko preduzetništvo samo po sebi ne može biti rešenjenarastajućeg problema nezaposlenosti mladih, ali može bitideo rešenja. 40% mladih izjavljuje da su zainteresovani zaistraživanje mogućnosti samozapošljavanja.Projekat je okupio 36omladinskih radnika iz 6evropskih zemalja: Makedonije,Rumunije, Crne Gore,Slovačke, Mađarske i Srbije.Učesnici su tokom petodnevnogtreninga u Novom Sadu(Srbija) zajedno sticali znanjaiz oblasti omladinskogpreduzetništva. Projektneaktivnosti su bile usmerenena izgradnju kapacitetaomladinskih radnika, tj. naunapređenje njihovog znanjao omladinskom preduzetništvu,metodama razvojai promocije omladinskogpreduzetništva, te učenju naprimerima dobre prakse.Pored podsticanja saradnje iuspostavljanja partnerstavaizmeđu učesnika i njihovihorganizacija koje se baverazvojem i promocijomomladinskog preduzetništva,projektom su ove organizacijeosnažene i ohrabreneda usvoje i primene novaznanja i praktične alatke upromociji omladinskog preduzetništva.Takođe,učesniciprojekta su stečena znanja iiskustva putem saradnje prenelii drugim omladinskimradnicima i organizacijama.„Sjajni ljudi, odličan individualnii timski rad, ali suradionice i vežbe na temukreativnosti u preduzetništvubile najbolje.”

„Za mene je vrhunac treningabila tzv. pijaca ideja, gde smorazvijali ideje za buduće projektena temu omladinskogpreduzetništva.”„Prvi put sam bila na treninguu okviru Programa ‘Mladiu akciji’ i ovo iskustvo jeumnogome promenilo mojživot – svakako, na sjajannačin.”Foto: „Narodni parlament”, Leskovac

Naziv projekta: „Volonterski servis 2.0”Organizacija: „Volonterski centar Vojvodine”, Novi Sad, SrbijaCilj: Izgradnja kapaciteta učesnika i organizacija za podizanjepostojećih volonterskih servisa (lokalnih/nacionalnih/međunarodnih) na viši nivo, kroz njihovu poboljšanu vidljivosti kvalitetan volonterski menadžment.Bez obzira na opštu tendenciju podsticanja volonterizma, kodnas i danas, u meri u kojoj postoje napori za razvoj, i daljejednako postoje i otpor, stereotipi i sumnje u uspešnostprograma i projekata zasnovanih na dobrovoljnom, besplatnomradu volontera.Trening je okupio 19 učesnikaiz Srbije, Slovenije, Italije,Finske, Hrvatske, Makedonije,Mađarske, Ukrajine i Poljske.Održan je u Sremskoj Kamenici(Srbija), u „Vojvođanskomomladinskom centru”. Tokomtreninga, učesnici su imaliprilike da usavrše svoje kompetenceiz sledećih oblasti:• n vrednosti volontiranja irazumevanje pozitivnog uticajakoje volontiranje ima napojedince, grupe i zajednice;• n poboljšanje infrastrukturevolonterskih aktivnosti,tj. stvaranje prostora za okupljanjei primanje volontera;• n poređenje metodologijerazličitih volonterskihprograma i primera dobreprakse, osmišljavanje,organizovanje i oglašavanjevolonterskih programa, podrškavolonterskim inicijativamai javnim akcijama kojese tiču lokalne zajednice.Pored toga, trening je bioprilika da se podstaknebuduća saradnja izmeđuučesnika (i organizacija) i dase promovišu međunarodnerazmene volontera.

Foto: „Volonterski centar Vojvodine”, Novi Sad

POSLE 2013.GODINE ...... igraće se Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Brazilu ... tigrovi bimogli da postanu još jedna od istrebljenih životinjskih vrsta ...Svetska izložba će biti održana u Milanu ... mogle bi biti organizovaneprve turističke ture na Mesec ... biće završena prvafaza u izgradnji Masdara – grada budućnosti ... kraljica ElizabetaII će postati vladar koji je najduže u njegovoj istoriji bio naprestolu Ujedinjenog Kraljevstva ... naučnici će „oživeti“runastog mamuta ... sonda Novi horizonti koju je NASA lansirala2006. godine će stići do Plutona ... biće porinut Titanik II ...u Saudijskoj Arabiji će biti završena izgradnja prvogoblakodera visokog 1km ... i ...... a mladi širom Evrope i sveta

U trenutku pisanja ove publikacije, još uvek nemamo potpunei konačne informacije o tome kako će program ubuduće bitikoncipiran. Ipak, verujemo da će u nastavku biti još bolji i daće omogućiti mladima iz Srbije, Evrope i ostatka sveta da uče,razvijaju se, putuju, umrežavaju se...Zato vas pozivamo da kraj pve publikacije dopišete sami,jer pretpostavljamo da ćemo – do trenutka kada ona ugledasvetlost dana – svi imati jasniju sliku o budućnosti Programa„Mladi u akciji”...I, kao što piše u poruci iz kolačića sudbine:Za dobre stvari je potrebno vreme.I zato čekamo...

VODORAVNO:1 - Naziv organizacije koja je bila najaktivnija uSrbiji na polju organizovanja treninga, seminarai događaja za umrežavanje organizacija,u periodu 2007-2012.3 - Zemlja u koju su najčešće išli volonteri izSrbije7 - Skraćenica za nacionalnu agencija8 - U koliko je nastavaka realizovana omladinskarazmena „Ko će me se sećati?”9 - Zemlja iz koje su najčešće dolazili volonteri uSrbiju10 - Jedna od Programskih zemalja11 - Grad u kome se nalazi SALTO Resursni centarnadležan za države Jugoistočne Evrope13 - Vrsta aktivnosti koja se može organizovati uokviru Akcije 3.114 - Aktivnost koja okuplja mlade iz dve ili višezemalja, omogu ćavajući im da se zajedno bavetemom koja im je svima interesantnaUSPRAVNO:1 - Raniji naziv Programa „Mladi u akciji”2 - Akcija 24 - Kontakt tačka za Srbiju5 - Pružaju podršku u realizaciji programa, organizacijamačije zemlje još nemaju nacionalnuagenciju6 - Zemlja sa kojom su organizacije iz Srbijenajčešće sarađivale, na projektima u okviruPrograma “Mladi u akciji”, u periodu 2007-2012.12 - Ime volonterke iz Srbije koja je bila na EVS-uu Sloveniji

4 58911 12131476101 23VODORAVNO: USPRAVNO:1 - Osmeh; 3 - Bugarska; 7 - NA; 1 - Omladina; 2 - EVS;8 - pet; 9 - Francuska; 10 - Estonija; 4 - Grupa Hajde Da;11 - Ljubljana; 13 - trening;5 - kontakt tačke; 6 - Makedonija;14 - omladinska razmena12 - Lea