Hana Arent ili revolucija kao sloboda - komunikacija

More documents

Recommendations

Info

uèestvovanje pojedinaca u politièkom ìvotu èinila bi federacija savetakoji obuhvataju šira podruèja. Funkcije takvih saveta mogle bibiti jedino politièke, a ne i administrativne, i utoliko je njoj bila potpunostrana ideja o radnièkom upravljanju fabrikama.Sve u svemu, višepartijskoj demokratiji Hana Arent je suprotstavljalasavetsku demokratiju. Ne samo da je ona dràla da sumoguænosti slobode u savetskom obliku demokratije veæe, veæ jesmatrala da višepartijska, parlamentarna demokratija duhom partijskihborbi i monopola guši slobodu u javnom ìvotu. Kao i neki njeniistomišljenici, ona je meðutim svojom vizijom poretka slobode višeuspela da probleme pokrene nego da ih reši. Više od svega ona nijeuspela da èinjenièno dokaè valjanost svoje zamisli. Njeni istorijskidokazi (primer stare Atine kao autentiènog poretka slobode) neuverljivisu i njoj samoj zbog nedostatka pretpostavki neophodnih da bijedan takav politièki oblik mogao da se ostvari u savremenom društvu.Sve što joj ostaje jeste nada da kratkotrajna iskustva savetske demokratijemogu predstavljati ideju vodilju u izgraðivanju poretkaslobode. Ona je èak uverena da su ta iskustva „dovoljno dugotrajna“da bi nam mogla predstavljati putokaz: „Moramo se okrenuti Februarskojrevoluciji iz 1917. godine u Rusiji i Maðarskoj revoluciji iz1956. godine, koje su trajale dovoljno dugo da bi nam u osnovnimcrtama pokazale kako bi izgledala vlada i kako bi verovatno funkcionisalarepublika kada bi bile zasnovane na naèelima sistema saveta.“ 11Politièka vizija Hane Arent, naèin na koji je ona zamišljala da biporedak slobode trebalo i mogao da funkcioniše, spada iskljuèivo upodruèje utopijskog mišljenja. Knjiga O revoluciji steæi æe zato naklonostdanašnjeg èitaoca više kritikom revolucija koje su završile utiraniji i kritikom teoretièara ovakvih revolucija, nego koncepcijama igledanjima na buduænost demokratije u njoj iznetim. Èitav politièkirazvoj velikog dela Evrope koji je donedavno ìveo u razlièitim autoritarnimkomunistièkim reìmima, pokazuje da se prelazak iz autoritarnihporedaka u demokratske odvija na sasvim drukèiji naèin odonog koji je zamišljala Hana Arent. Višestranaèka, a ne savetska demokratijapredstavlja osnovni pokretaè tih demokratskih promena.11146Isto, str. 266.
Na odreðenom stepenu razvitka u savremenim, masovnim, visokorazvijenimdruštvima, politièki ìvot se ne moè zamisliti bezorganizacionih instrumenata kakve predstavljaju stranke. Nije spornakritika politièkih stranaka koju iznosi Hana Arent. Njen spisakprigovora na raèun demokratskih ogranièenja stranaka mogao bi se iproširiti. Pravi problem je u neèem sasvim drugom. Uz sve svojenedostatke, politièke stranke predstavljaju najozbiljniju preprekusvakoj diktaturi, ukljuèujuæi i diktaturu jedne stranke. Saveti i demokratijasaveta nikada nisu predstavljali delatnu prepreku diktaturijedne stranke, veæ su po pravilu završavali upravo u jednopartijskojdiktaturi. Zanimljiva u svim ostalim dimenzijama objašnjenja i kritikerevolucija, knjiga O revoluciji ostaje najslabija u pokušaju dadovede u pitanje stav koji je nesumnjivo alfa i omega moderne demokratsketeorije: demokratije nema bez slobodne utakmice politièkihstranaka.147
Page 4 and 5: Evo još jednog paradoksa na koji p
Page 6 and 7: dobro i brzo shvatio da je potrebno

Hana Arent ili revolucija kao sloboda - komunikacija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?