virtuelizovana aplikacija studija za audio produkciju virtual ... - Infoteh

INFOTEH-JAHORINA Vol. 9, Ref. E-I-11, p. 464-468, March 2010.VIRTUELIZOVANA APLIKACIJA STUDIJA ZA AUDIO PRODUKCIJUVIRTUAL AUDIO PRODUCTON STUDIO APPLICATIONNikola Slavković, Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, BeogradNikola Popović, MSP, BeogradJulijana Mirčevski, Asocijacija ”Jelena Anžujska”, BeogradSadržaj – Rad opisuje realizaciju virtuelne aplikacije studija za audio produkciju. Virtuelizacija jeuradjena VMware-ovim programom ThinApp u Windows XP okruženju, a softverska aplikacija jeCubase, firme Steinberg. Postupak omogućava da se zadata aplikacija formira kao entitet u viduizvršnog - exe fajla, koji može da se koristi na drugim računarima sa istom klasom operativnihsistema, bez potrebe za instalacijom tog entiteta. Strateška prednost ovog pristupa je izuzetnapokretljivost, odnosno prenosivost audio studija, sa svim trenutno aktuelnim sadržajem, kompaktnostaplikacije i povecana sigurnost funkcionisanja na svim nivioma obrade zvuka. Virtuelni muzičkistudio je prekonfigurisan sa svim potrebnim fajlovima, komponentama i podešavanjima tako da jenjegovo funkcionisanje dalje nezavisno od okruženja na kome se pokreće.Abstract – Realisation of the audio production studio virtual application is described in this paper.Virtualisation is made by VMware program ThinApp in Windows XP environment using the Cubaserecording software, developed by Steinberg, as an application. This approach provide the taskconstitution, as an entity, in executed form file that can be used on other computers under the sameoperating systems class, but there is no need for entity to install. The strategic advantage of thisapproach is mobility of audio production studio, compact application and higher realibility functionon every sound editing level. Virtual musical studio is preconfigured with all of the needed files,components and settings for furhter executing, independet of the operating environment.1. UVODInformacione tehnologije koje su poslednjih nekolikogodina primenjivane u svrhe audio produkcije i post produkcijedonele su niz olakšica i prednosti u kreiranju finalnih audioprojekata, bez obzira na njihovu konačnu namenu.Kreiranje audio projekata muzičkog sadržaja na računarimaupotrebom softverskih sistema za modernu muzičkuprodukciju, kakav je npr. Cubase- koji je razvijen jos 1989.godine od strane firme Steinberg, jednostavno se namećesvojim pogodnostima u odnosu na konvencionalne prostrane iskupe studijske prostore. Ključne prednosti ovakvih alata su:raspoloživost gotovo svih danas poznatih i primenjenih audioefekata, veliki broj raspoloživih kanala, visok kvalitet snimka,mogućnost višekratnog kopiranja sadržaja bez gubitka bilo kogaudio parametra, i mogućnost naknadne korekcije grešaka.Ovakva tehnologija proizvodnje finalnog muzičkogprojekta omogućava i druge prednosti u samom kreiranju audiosnimka [1,2]. Naime, sada je moguće je da izvodjači čije seizvodjenje beleži na posebnim kanalima potuno odvojenosnimaju svoje deonice, bez obzira na to što su jedan od drugogudaljeni. Zatim, po završetku konačne verzije audio proizvoda,moguće ga je prenositi izmedju različitih studija, u ciljurealizacije post produkcije, remiksovanja i sličnog. Ovi procesipraćeni su problemima koji su posledica nekompatibilnostisoftverskih alata. Principi i funkcije obrade audio signala,razlikuju se čak i u okviru istog softverskog alata, ali različitihverzija [2]. U cilju izbegavanja ovih problema, moguće je,putem kreiranja muzičkog sadržaja kroz upotrebu virtualizacije[3], u velikoj meri omogućiti lakšu realizaciju sveobuhvatnihaudio projekata, koji se mogu formirati i obradjivati čak i narazličitim lokacijama.2. OSOBENOSTI RADA U VIRTUELNOMOKRUŽENJUVirtuelizacija je proces koji se zasniva na software-uzvanom ''virtuelna mašina'' odnosno «Vmware» (virtualmachine ware). Implementacijom ovog software-a stvara semogućnost da se na jednoj fizičkoj mašini, računaru, učinioperativnim još jedan ili više računara pod istim ili različitimoperativnim sistemima kao što se može videti na slici 1. Realni,osnovni računar nosi naziv ''host'', a virtuelna mašina ''guest''.U klasičnim uslovima rada računara, svi instalirani resursikorišćeni su za jednu aplikaciju. Višak resursa se ne deli, aredundansa se uglavnom ne uračunava u ekonomski gubitak[1,2]. Podizanjem virtuelne radne stanice, realni računarskiresursi ''host'' računara ustupaju se delom virtuelnom računaruna kome mogu da se „podignu“ potpuno nezavisne aplikacije ida rade paralelno povećavajući iskorišćenost, i sigurnostfunkcionisanja.464

Mobilnost aplikacije se enormno povećava, tj. aplikaciju jemoguće premeštati kroz mrežu ili fizički prema potrebi posla.Izolovanost od softverskih sistema baznog računaraomogućava uvođenje dodatnih sistema zaštite u samuaplikaciju U zavisnosti od namene (sopstvena, komercijalna)intenzivno se ispoljava problem copyright-a.Slika 1. Ekran sa dve virtuelne mašine pod operativnimsistemima Windows Vista i XPVirtuelizacija donosi očigledne prednosti, kako zapojedinačne korisnike, tako i za kompanije u gotovo svimoblastima delatnosti [2], firme male privrede, a naročitovladine institucije koje treba da postave i održavaju visokekriterijume efikasnog poslovanja. Virtuelizovano okuženjenudi dodatne pogodnosti u razvoju software-a, upravljanjukvalitetom, treningu i edukaciji, arhiviranju i pretraživanjudokumenata [3,4]. Razvoj, implementacija i testiranje višeoperativnih sistema, ali i aplikacija, mogu da se obavljaju navirtuelnoj mašini, dok normalan svakodnevni radni proces tečena realnoj mašini- hostu.3. KARAKTERISTIKE PROGRAMA THINAPPVMware-ov program ThinApp [5], omogućava da se zadataaplikacija formira kao entitet u vidu izvršnog - exe fajla kojimože da se koristi na drugim računarima sa istom klasomoperativnih sistema, bez potrebe za instalacijom tog entiteta.Strateška prednost ovog pristupa leži u tome da zadataaplikacija postaje mobilna u mnogo većem stepenu nego što jeto do pojave ThinApp i sličnih programa bilo moguće. Ideja jestara skoro pola veka. Može se reći da je tek sa početkommasovne primene programskog jezika Java jasnodemonstrirana mogućnost odvajanja kompajlera i izvršnogkoda od hardverske i softverske platforme. Usledilo jeaktiviranje procesa virtuelizacije tj. paralelnog postojanjarazličitih operativnih sistema na istom računaru. Kao logičnaposledica, ili nusproizvod, pojavljuju se aplikacije koje su„virtuelizovane“ u odnosu na operativni sistem [6,7]. Osnovnekarakteristike ovakve tehnike su:• Nije potrebna procedura instalacije aplikacije odnosnopratećeg softvera• Ne menja se softver (ni sistemski ni aplikativni) naračunaru na kome se koristi aplikacija.U ovom radu objašnjen je način pripreme „virtuelizovane“aplikacije. Za pripremu aplikacije primenom ThinAppprograma potrebno je razmotriti sledeće uslove:• Šta zadata aplikacija zahteva od sistemskog softvera(postoje ograničenja vezana za mrežne aplikacije)• Priprema računara na kome će se realizovati aplikacijaprimenom ThinApp programaPrva stavka uslovljava da na računaru na kome se priprema„virtuelizovana“ aplikacija bude instaliran sav softver potrebanza regularan rad aplikacije (npr. Java RunTime Environment ilisl.). Osim toga, ništa drugo što aplikacija ne koristi, ne bitrebalo da postoji na radnom računaru iz dva razloga: a)aplikacija će imati nepotrebno veći obim i b) dodatnekomponente bi mogle, na lokaciji gde će se aplikacija koristiti,zahtevati povezivanje sa drugim komponentama koje „nepostoje“. Druga stavka znači da radni računar osim operativnogsistema ne treba da sadrži druge komponente koje se ne koristeu „virtuelizovanoj“ aplikaciji. Druga stavka je vezana zapraktični problem: potrebno je da se za pripremu izdvojiposebna takozvana „čista“ mašina. VMware-ov softver [5], zavirtuelne mašine rešava ovaj praktični problem tako štoomogućava da se program ThinApp koristi pod virtuelnommašinom, što znači da se „čista“ mašina formira jednostavnimkopiranjem preinstaliranog operativnog sistema ciljne mašine(naprimer Windows XP sa dogovarajućim SP dodacima,Windows server 2003 i sl.)Nakon pripreme okruženja postupak rada je sledeći:• Na „čistoj“ (bez ikakvih drugih programa) virtuelnojmašini instalira se program ThinApp.• Aktivira se program ThinApp i izvrši se prva fazaoperacije pripreme „virtuelizovane“ aplikacije –ThinApp prikuplja sve parametre i procedure kojipotrebni za samostalan rad „virtuelizovane“ aplikacije.Nakon toga „minimizira“ se grafički interfejs programaThinApp• Na „čistoj“ mašini sledi instalacija zadate aplikacijekoja se prevodi u „virtuelizovanu“ formu• Ponovo se aktivira grafički interfejs programa ThinAppi izvršava završna operacija – formiranje„virtuelizovane“ aplikacije u toku koje se prikupljajusve izmene i dodatne komponente potrebne za radaplikacije• Folder sa komponentama „virtuelizovane“ aplikacije sekopira na transportni medijum.Ovo je tehnički postupak kojim se formira „virtuelizovana“aplikacija. Pre distribucije ispituje se funkcionalnost ioperativnost na posebnoj mašini, i prema mogućnosti, namašini na kojoj će se koristiti aplikacija.465

Prethodno navedeni postupci su neophodni, jer neke(obično najjeftinije ili atipične) hardverske konfiguracije moguda spreče izvršenje „virtuelizovane“ aplikacije.4. KARAKTERISTIKE PROGRAMA CUBASECubase je softverski proizvod za audio produkciju, odnosnoza snimanje, aranžiranje i obradu prvenstveno muzičkihsadržaja. Ovakav tip softverskog alata, glavni je deo tzv.digitalnog audio studija ili Digital Audio Workstation – DAW.Razvila ga je firma Steinberg [1,2]. Prva verzija, koja potiče iz1989. godine, radila je na Atari računaru i mogla da radi samona bazi obrade i razmene tzv. MIDI (Music Instrument DigitalInterface) fajlova. U ovom radu korišćena je verzija 5, koja jeobjavljena i ušla u distribuciju januara 2009. godine sa višenovih funkcija u domenu moderne muzičke produkcije. Sastanovišta softverskog inženjerstva posebno je značajnačinjenica da verzija programa Cubase 5 podržava 64-bitnuračunarsku tehnologiju i operativna je pod Windows Vistaoperativnim sistemom.Cubase funkcioniše na taj način što kreira projekat u okvirukoga obezbedjuje audio dizajneru ili muzičkom aranžeruuredjivanje MIDI fajlova, «sirovog»- neobradjenog sadržajaaudio kanala i drugih dodatnih digitalnih audio parametara, ada se svaki od ovih postupaka može predstaviti uodgovarajućem formatu. Aranžer na ovom studiju softverskogtipa, može da miksuje različite kanale, da kreira stereo zvuk uformi .wav ili .mp3 fajlova za potrebe objavljivanja naCD/DVD medijima ili Webu.Neke od naprednih tehnika koje su dostupne samo u verziji 5.ovog paketa su:• Beat Creation and Loop Mangling- novi alati za kreiranjeritmova koji podržavaju i rad sa postojećim ritmičkimsekvencama.• Vocal Editing and Pitch Correction- ovo je skupoperacija koji pomaže obradi najvažnijeg elementa udanašnjoj modernoj muzici – vokala. Omogućavakorekciju visine tona u realnom vremenu, što praktičnoznači da se sve evetualne greške u izvodjenju mogunaknadno ispraviti, kako u vokalnom tako i uinstrumentalnom smislu. Cela procedura obavlja sejednostavnom, drag&drop operacijom.• New Dimensions for Mix- ponudjeno je više nivoa ifunkcionalnosti tokom same izrade remix- a, odnosnofinalnog projekta.Pored ovih inovacija, Cubase program verzije 5, posedujemnogo tzv. handy funkcija [2], koje se mogu lako pokrenuti satastature, i koje su veoma pregledne za korisnika. Tako npr.postoje komande pridružene tipkama na tastaturi kao što su:Replace Audio in Video File - omogućava da se insertujeaudio fajl u video fajl. Ako video fajl već sadrži audio kanal,on će biti zamenjen novounetom audio sekvencom.Cleanup - pomaže da se uštedi prostor na disku formiranjemjedne lokacije za nekorišćene fajlove koji kasnije na folderuprojekata mogu da se izbrišu.The Key Commands dijalog - dozvoljava da se specificirajukomande na tipkama za neke virtuelne Cubase funkcije kao ida se prilagode postojeće komande na tipkama tastature premaželji korisnika.MIDI format jeste standard, prihvaćen za prezentacijudigitalne muzike, ali trenutno ne postoji široko prihvaćenstandard za razmenu kompletnih projekata koji sadrže MIDI iaudio elemente u širem smislu. U tom smislu ne postojikompatibilnost projekata izmedju različitih programa DAW tipakao što su Cubase, Logic Pro, Pro Tools, Digital Performer iliCakewalk, pa čak ni u okviru istog softvera ali različitihverzija, kao što je npr. Cubase SX i Cubase 5.Instalacija ove verzije softvera je već, na osnovnomfizičkomračunaru, memorijski vrlo zahtevna pa, iako je vršenana računaru sa brzim procesorom, Intel serije 7300, i udovoljnim memorijskim resursima, ipak je trajala 20-30minuta. Na Slici 2. dat je prikaz ekrana Cubase projekta kojimiksuje dva kanala sa različitim muzičkim sadržajem.Kompletna instalacija Cubase-a u realnom okruženju, bezuključenog konkretnog projekta angažuje oko 3,2 GBmemorijskog prostora.Slika 2. Ekran sa operativnim Cubase-om u realnomokruženju5. KONSTITUISANJE VIRTUELIZOVANEAPLIKACIJE CUBASEOsnovni problem u procesu konstituisanja virtuelizovaneaplikacije Cubase programa je memorijska veličina, samainstalacija angažuje preko 8 GB. Virtuelna mašina, softverskiproizvod VMware-a verzije 7, omogućava kreiranje virtuelnogdiska veličine od maksimalno 8 GB tokom instalacije. Na već„podignutoj“ virtuelnoj mašini moguće je proširiti veličinuosnovne virtuelne particije, ili uvesti novu particiju većegkapaciteta do granice dozvoljene raspoloživim prostorom narealnom hard disku. To je i učinjeno, ali ipak sama instalacijaCubase više puta nije uspela, i to u različitim fazama, jer samproces instalacije zahteva dodatni slobodan prostor navirtuelnom disku za rad.466

Iako je virtuelizovana aplikacija implementirana naračunaru značajnih mogućnosti, bilo je neophodno višepokušaja da bi se došlo do uspešnog rezultata odnosnovirtuelizovanog Cubase-a koji ispravno funkcioniše.U konkretnom okruženju na kome je instalirana virtuelnamašina VMware® Workstation 7.0.0 build-203739, arhitekturahost racunara je bazirana na procesoru Intel Pentium DualCore E7300, - chipset P31. Kao host operativni sisteminstaliran je Windows XP koji čini 32-bitnu konfiguraciju i odraspoloživih 4GB RAM-a (2x2GB) adresira ukupno 3072 MB.Kao guest operativni sistem instaliran je Windows XPProfessional 5.1.2600, Service Pack 3.Proces konstituisanja se odvija u sledećim koracima:• Instalirana je virtuelna mašina VMware verzije 7 na realnifizički računar.• U virtuelno okruženje instaliran je program ThinApp.• Pokrenut je ThinApp iz virtuelnog okruženja i izvršenaprocedura Prescan-a, odnosno snimanje postojećeg stanjau trenutku pre instalacije aplikcije.• Minimiziran je grafički interfejs programa ThinApp-a izapočeta instalacija Cubase-a.• Instalacija Cubase programa ima više pojedinačnihprocesa kojima se izvršava instalacija pojedinihkomponenti. Uspešno su obavljene sve pojedinačneinstalacije komponenti programa Cubase.• Na kraju, ThinApp postavlja pitanje da li korisnik želi dauradi Build- proceduru, i nakon potvrdnog odgovorapočinje proces konstituisanja virtuelizovane aplikacije.ThinApp je formirao sve svoje foldere na odgovarajućojlokaciji ...\ThinApp\Captures tako da je izlazni proizvodThinApp-a potpuno upotrebljiv i pokrece se kaoCubase.exe.Prvobitno startovanje virtuelizovane aplikacije izvršeno je naguest računaru. Poruka o “illegal instructions” se zaobilazi(cancel- button) i dalji rad se odvija bez problema. Poruka ogrešci se javlja zbog emulatora USB- dongla sa koga se podefault-u Cubase-a očekuje pokretanje. Nakon ovog testa,iskopiran je folder Captures na Transcend USB disk ipriključen na drugi računar, na kome nije bio instaliranCubase. Program tada zahteva jedan fajl tipa data link library -synsoemu.dll, koji postoji u podfolderu Cubase-a, pa kada sepomenuti fajl iskopira u folder System32 - Cubase pocinjeispravno da funkcioniše.Virtuelizovana aplikacija u konačnom obliku angažujepreko 10GB memorijskog prostora. Na slici 4. je pokazanfolder Captures sa pojedinostima.Slika 4. Folder Captures sa pojedinostima6. PROBLEM COPYRIGHT-ASlika 3. Ekran sa pokrenutom virtuelizovanom aplikacijom zaCubase• Kada se završi instalacija pokrene se Cubase da i on uprvom pokretanju izvrši konfigurisanje svih fajlova koji sunjemu potrebni za rad. Zatim se zatvori Cubase.• Maximizira se ThinApp i pokrene Postscan, procedurakojom se konstatuje realno stanje „virtuelne mašine“ posleinstalacije aplikacije. Ovaj postupak traje oko 40 minuta.Putem interneta može se naći mnogo komentara vezanih zaproces „virtuelizacije“ Microsoft Office paketa korišćenjemThinApp programa. Osim što se time ukazuje na ozbiljnonarušavanje prava na upotrebu autorskih proizvoda, odnosnoCopyright-a, takve informacije su korisne zato što ukazuju narealni kapacitet programa ThinApp, naime ispravno sekonfiguriše skup aplikacija u obimu od više gigabajta.I pored svih izvanrednih pogodnosti koje pruža primena„virtuelizovanih“ aplikacija, više je nego jasno da će problemCopyright-a ometati proces virtualizacije, ali u situaciji kada toproizvodjačima softvera i hardvera bude odgovaralo.467

Kao primer, može se navesti, „virtuelizovana“ aplikacijakoja koristi komponente Windows operativnog sistema, vansamog operativnog sistema – a u okviru operativnog sistema zapokretanje „virtuelne“ aplikacije i unutar same aplikcije koristikopije tih, ili drugih potrebnih komponenti operativnogsistema. Pitanje je da li je dozvoljeno koristiti kopije delovaoperativnog sistema zaštićenog Copyright-om? (čak i na istomhardverskom sistemu). Slična je situacija kada se u okviruvirtuelne mašine instalirane na računaru sa Microsoftoperativnim sistemom instalira još jedan “guest“ Microsoftoperativni sistem. Po tekstovima licenci, u pitanju je kršenjeprava Copyright-a. U okviru ovog pitanja, analiziran je sistemCopyright-a programa FileMaker 10 (najprodavanije bazepodataka u SAD), pošto je zbog svoje masovne primene veomadobro zaštićen legislativom. Postojanje još jedne kopije togprograma jeste kršenje Copyright-a po svim osnovama.Medjutim, zahtev za deaktiviranjem i aktiviranjemprograma pri reinstalaciji je još jedan vid komplikovanogsistema zaštite [8]. Sa aspekta operativnog korišćenja, ovakviuslovi su izuzetno restriktivni i otežavaju korišćenjeprogramskih sistema, ali još veći problemi nastaju u domenusigurnosti informacija. Urgentne situacije ponekad zahtevajuprenos podataka na drugu mašinu, lli mrežu, i neposredninastavak njihovog korišćenja. Proizvodjači softvera bi naravnopreporučili da se obezbedi dovoljan broj licenciranih kopijasoftvera i rasporedi na zadate lokacije. U prirodi urgentnihsituacija je da se ispoljavaju na način koji je teško predvidiv(inače bi se njihovo nastajanje moglo predvideti).„Virtuelizovane“ aplikacije su upravo zbog svoje mobilnostipogodne za rešavanje kriznih situacija [9,10], ali i za rad uterenskim uslovima (poslovi inspekcije itd.). Stiče se utisak dabi bilo korisno uvesti “dozvoljeno“ vremenski ograničenonarušavanje Copyright-a, kao što po istom osnovu i korisniksoftvera u procesu reinstalacije mora da deaktivira softverodnosno, u odredjenom periodu mu se ukida mogućnostkorišćenja softvera. Slično pitanje se postavlja za„virtuelizovanu“ aplikaciju – da li se npr. premeštanjemovakve aplikacije kroz mrežu tj. prelaskom sa računara naračunar narušava Copyright pošto se ne vrši deaktiviranje iaktiviranje odredjenih komponenti softvera? Čak nije jasno nikako bi se to tačno i izvršilo, a u dokumentaciji FileMaker-apostoji napomena o ograničenom broju aktiviranja ideaktiviranja licenciranog softvera.Postoje značajna razmimoilazenja oko Copyright-a priupotrebi virtuelizovanih aplikacija, odnosno korišćenja kopijeaplikacije. U pitanju je odavno poznat problem kada korisnikkupi jednu licencu softvera, a potrebno mu je da preinstaliraračunar ili ima potrebu da, osim na baznom računaru, softverkoristi i na lap-top računaru. U zavisnosti od proizvodjačasoftvera, rešenja se kreću od mukotrpnog deinstaliranja ireinstaliranja softvera svaki put kada se menja računar na komese koristi aplikacija, pa do eksplicitnog zahteva za kupovinomposebne/dodatne licence [10]. U vreme grid computing-a/networking-a i SaaS (Software As a Service) koncepta može dase smatra da, u legalnom smislu korektnog korisnika,virtuelizovane, odnosno mobilne aplikacije, opravdavaju svojepostojanje. Ukoliko se ne distribuiraju ilegalne kopije korisnikdobija značajni nivo komfora pri upotrebi softverskogproizvoda koji je kupio, i ostvario pravo na legalno korišćenjeza svoje potrebe.7. ZAKLJUČCI I PREPORUKERačunarski inženjering je nezaobilazan u današnjoj audioprodukciji, pa je neophodno istraživati dalje mogućnosti ukorišćenju postojećih softverskih paketa, a i u domenuprevazilaženja ograničenja koje gotovi proizvodi ove vrstenameću.Virtuelizacija računarskih aplikacija je tehnologija u trendui potrebno je iskoristiti prednosti koje virtuelizacija nudi.Virtuelna mašina obezbedjuje novu nezavisnu platformu zafunkcionisanje zahtevne aplikacije Cubase-a, a portabilnost ifunkcionalnost virtuelizovane aplikacije se povećava.Sledeći korak u istraživanjima ovog karaktera, bićeposvećen korišćenju virtuelizovane aplikacije za kreiranjesloženijih audio projekata i njihove kompatibilnosti premasvim parametrima i nivoima muzičke produkcije. U okviruovih projekata trebalo bi da virtuelizacija omogući insertovanjeslobodno-pojedančno snimljenih ili unapred kreiranih muzičkihsekvenci, širu mogućnost kombinovanja i realizacije virtuelnihinstrumenata, a što je najvažnije, dostupnost pojedinačneobrade svakog audio-elementa u okviru jednog portabilnogprojekta.8. LITERATURA[1] Operation Manual, Release Date: January 7, 2009, ©Steinberg Media Technologies GmbH, 2009.[2] Menu Reference, Release Date: January 7, 2009, ©Steinberg Media Technologies GmbH, 2009.[3] Nikola Milutinović, Nikola Popović, Posebne pogodnostiu radu sa perifernim uredjajima u VMware okruženju,Telfor 2009, Beograd[4] Best Practices Guide: Microsoft Exchange Solutions onVMware, ©2008 VMware, Inc. All rights reserved[5] Julijana Mirčevski, Nikola Popović, Odnos host i guestoperativnih sistema u VMware okruženju , Telfor 2009,Beograd[6] Eric Hemmersley, Professional VMware Server,Published by Wiley Publishing, Inc. Indianapolis,Copyright © 2007 Indianapolis Indiana, USA, Publishedsimultaneously in Canada[7] Brian Ward, The Book of VMware – The Complete Guideto VMware Workstation, Copyright © 2002 by BrianWard, Publisher: William Pollock,[8] Workstation user's manual, Workstation 6.5, VMware,Inc. Palo Alto, CA, Copyright © 1998-2009 VMware, Inc.www.vmware.com/support[9] Virtual Machine Security Guidelines, Version 1.0,September 2007, WBB Consulting Copyright 2001-2007,The Center for Internet Security, http://cisecurity.org,Editor: Joel Kirch[10] Julijana Mirčevski, Nikola Popović, O problemusteganografske analize javnih WEB sajtova, Međunarodninaučno-stručni skup INFORMACIONA BEZBEDNOST2009, Beograd, februar 2009. godine.468