Rezime - komunikacija

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJAkod nadležnih organa, ekonomski uticaj) ishoditi preduzmanje mera diplomatskezaštite. Čak i tada, mera uspeha u ubeñivanju države da pokrene postupak zaštite zasvog državljanina zavisi od različitih faktora koji su izvan sfere uticaja investitora,poput obima štete nanete radnjama države domaćina, političke motivacije tih radnji iliodnosa države domaćina i države porekla.Politički i privredno slabije države smatrale su pravo diplomatske zaštiteimperijalističkim reliktom Meñunarodnog javnog prava, koji su primenjivale moćnezemlje porekla radi potvrñivanja svoje snage na meñunarodnom nivou i dominacijenad drugim narodima . 159 Upravo nesigurnost odreñivanja standarda diplomatskezaštite ide u prilog njenog stavljanja u drugi plan u odnosu na druge metode zaštiteinvestitora, pre svega utvrñivanjem standarda tretmana i zaštite odredbamameñunarodnih sporazuma, kao i rešavanjem investicionih sporova u proceduri kojainvestitora priznaje kao ravnopravnu procesnu stranku sa državom u sporu.S obzirom na karakter mera države porekla, diplomatska zaštita može sepodeliti na diplomatsku zaštitu u širem i u užem smislu.Diplomatska zaštita u širem smislu obuhvata sve metode kojima državaporekla investitora teži zaštiti svojih investitora, uključujući pokretanje postupaka prednadležnim organima, preventivne i represivne mere usmerene protiv državedomaćina. 160 Diplomatska zaštita ne sme protivrečiti normama meñunarodnog prava,pre svega pravilu o zabrani upotrebe sile, niti biti argument za mešanje u unutrašnjestvari strane države. 161 Mere diplomatske zaštite mogu uključiti različite vrsteekonomskih sankcija, poput zamrzavanja imovine, trgovinskog embarga, uskraćivanjaekonomske pomoći, bojkota robe države porekla. 162159 Primer ovakvog razmišljanja je separatno mišljenja meksičkog sudije Padilja Nerva prilikom donošenjaodluke u slučaju “Barcelona Traction”: “…takozvano pravo na diplomatsku zaštitu kao predtekstpolitičkog i ekonomskog pritiska, opasnost je za suverenitet i nezavisnost slabijih ili manje razvijenihdržava, koje više cene svoj nacionalni dignitet nego brzinu sopstvenog ekonomskog razvoja”. Navedenoprema: Commeux/Kinsella, op. cit, str. 220.160 U praksi latinoameričkh država pravo na diplomatsku zaštitu isključeno je primenom tzv „Kalvo”doktrine, nazvanoj po argentinskom diplomati Karlosu Kalvu, koji je zastupao gledište (kasnijeprihvaćeno u čitavoj Latinskoj Americi), da se sa strancima treba postupati kao sa domaćim licima i da seprvima nikako ne sme dozvoliti da uživaju veća prava. Mogućnost diplomatske zaštite je za strano lice,prema ovoj teoriji, nedozvoljena prednost u odnosu na domaće državljane. Tipična formulacija “Kalvo”klauzule je da „svi budući sporovi iz ugovornog odnosa podležu unutrašnjem pravu, te da se investitorizričito odriče prava da svoju investiticiju štiti pozivanjem države porekla da pruži diplomatsku zaštitu”.Navedeno prema: Bippus, Birgit, „Der Internationalrechtliche Schutz von Investitionen im Ausland unterbesonderer Berücksichtigung des diplomatischen Schutzrechts der Staaten”, Hartung Gorre Verlag, 1989,str. 7.161 Ova zabrana predviñena je članom 2 (4) Povelje UN: „Svaka država treba da se u meñunarodnimodnosima uzdrži od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilokoje druge države “.162 Primer za zamrzavanje sredstava sa ciljem stvaranja ravnoteže u odnosu dve države povodomeksproprijacije imovine investitora je zamrzavanje 12 milijardi $ imovine Irana kao odgovor naeksprorijaciju imovine američkih kompanija u Iranu. Ispostavilo se da je ovo bio osnovni argument SADu pregovorima za oslobañanje američkih talaca u Iranu, kao i uspostavljanje Iransko-američkog Tribunala.Navedeno prema: Commeux, Paul, Kinsella, Stephan, “Protecting Foreign Investment under252