Kontrola prenosa oruzˇja u Srbiji - Saferworld

IZVEŠTAJKontrola prenosa u evropskom susedstvuDovoljno dobra?Kontrola prenosa oružja u SrbijiREPUBLIKASRBIJAOktobar 2007

Saferworld je nezavisna organizacija koja radi na spriječavanju oružanognasilja i stvaranju sigurnih zajednica. Jedan od ciljeva rada Saferworld-a jeda pomogne lokalnim partnerima da postanu efikasniji i održiviji u svojimplanovima. Saferworld razvija i sprovodi programe u saradnji sa nizomvladinih i internacionalnih, regionalnih, nacionalnih i lokalnihorganizacija. Preko kombinovanih istraživanja, zastupanja i treninga,Saferworld radi na razvijanju integrirane reforme sigurnosnog sektorakao i na razvijanju strategije pristupa pravdi koje će povećati sigurnost ibezbjednost za lokalne zajednice. Saferworld ima programe u Africi Evropii Južnoj Aziji.SaferworldThe Grayston Centre28 Charles SquareLondon N1 6HTUKPhone: +44 (0)20 7324 4646Fax: +44 (0)20 7324 4647Email: general@saferworld.org.ukWeb: www.saferworld.org.ukRegistered charity no.1043843A company limited by guarantee no.3015948ISBN 1-904833-21-7

Dovoljno dobra?Kontrola prenosa oružja u SrbijiREPUBLIKASRBIJASAFERWORLDOKTOBAR 2007

ZahvalnostOvaj izveštaj predstavlja deo serije izveštaja pod nazivom Dovoljno dobra? Kontrolaprenosa oružja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi. Isti je istraživan, napisan i prireBen odstrane organizacije Saferworld uz pomoć spoljnih istraživača i objavljen po prvi putseptembra 2006. godine od strane Centra za kontrolu malokalibarskog i lakognaoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC). Istraživački tim Saferworld-asačinjavali su Roy Isbister, Jacqueline Macalesher, Anna Richards, Simon Rynn, HenrySmith i Juliana Sokolová. Prvo i osnovno istraživanje ovog izveštaja je pripremio LarryAtree uz pomoč Dragana Smiljanića.Ažurirani izveštaj su istraživali Juliana Sokolová, Dragan Smiljanić i Zora KostadinovaizmeBu aprila i juna 2007. Izveštaj je pripremila Julijana Sokolová.Istraživački tim zahvaljuje se Ani Blagojević, Pomočnik Ministra za Ekonomskeodnose sa inostranstvom i Hans Risser, programski menaBer UNDP Srbija, za pregledizveštaja.© Autorsko pravo SEESAC i Saferworld, oktobar 2007. Sva prava zadržana. Nijedandeo ove publikacije ne može se umnožavati, čuvati u sistemu koji će omogućitinjegovo kasnije preuzimanje ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojimelektronskim, mehaničkim sredstvima ili fotokopiranjem ili snimanjem tonskih zapisaili na bilo koji način, a da se u potpunosti ne navede njegov izvor. Saferworldpozdravlja i podstiče iskorišćavanje i raspodelu materijala sadržanog u ovojpublikaciji.

SadržajUvodZakonodavstvo i propisiPrimena i stavljanje na snaguTransparentnost i odgovornostKljučni nalazi i preporukeZakonodavna i regulatorna pitanjaPrimena i stavljanje na snaguTransparentnost i odgovornostiiiiiiiiiiiiiiivvRepublika Srbija 11. Uvod 12. MeDunarodne obaveze i njihovo poštovanje 23. Zakonodavstvo i propisi 34. Proizvodnja 55. Izdavanje dozvola za prenos 66. Izuzeci 87. Posredovanje 98. Tranzit i pretovar 99. Kontrolne liste 1010. Kontrola i potvrde o krajnjem korisniku 1011. Administrativni kapacitet 1112. MeDuagencijski odnosi/procesi 1213. Transparentnost i izveštavanje 1314. Prikupljanje i razmena informacija 1415. Primena 1416. Kazne i sankcije 1517. Interakcija sa industrijom 1518. Zaključak 1619. Preporuke 18

UvodEVROPSKA UNIJA (EU) je dug vremenski period pružala diplomatske i tehničkepodrške za unapreBivanje meBunarodne kontrole u polju prenosa oružja. Juna 1998.godine, izraBen je Kodeks ponašanja EU o izvozu oružja (Kodeks EU) i o istom jepostignuta saglasnost izmeBu država članica. Kodeks EU uključuje spisak od osamkriterijuma izraBenih kako bi se predvodile odluke o tome da li pružiti ili odbitizahteve za dobijanje dozvole za izvoz, kao i odreBeni broj funkcionalnih odredbiizraBenih kako bi se potpomogla njegova primena, uključujući na primer sistem zaraspodelu izveštaja izmeBu država članica i u pogledu datih dozvola i u pogleduodbačenih zahteva. Kao posledica istog, EU je izradila odreBeni broj drugihinstrumenata i strategija. Isti uključuju: Zajedničku radnju o doprinosu EU zasuzbijanje destabilizirajućeg nagomilavanja i širenja malokalibarskog i lakognaoružanja (1998.); Zajednički stav EU o posredovanju u prodaji oružja (2004.);Strategiju Saveta EU za borbu protiv ilegalnog nagomilavanja i ilegalne trgovinemalokalibarskim i lakim naoružanjem i municijom za iste (2005.); i Plan Evropskekomisije (EC) za podržavanje kontrole SALW na zapadnom Balkanu (2005.).Od 1998. godine, Kodeks EU je sagledan kao napredan i efektivan režim kontroleprenosa koji je doveo do toga da su mnoge države pristupnice EU i susedne zemljeobjavile svoju nameru da se povinuju načelima sadržanima u istom. Dok su oveobaveze vredan izraz želja država da se usklade sa regionalnim i meBunarodnimnormama o kontroli prenosa oružja, kontekst sa kojima su se suočavale mnoge državesusedstva EU, na primer, post-konfliktne zemlje jugoistočne Evrope (JIE),predstavljaju značajne izazove. Bez obzira da li iz razloga u vezi sa prošlim konfliktimaili zbog poteškoća izgradnje države i političke tranzicije, mnoge države susedstva EUborile su se kako bi držale pod kontrolom dostupnost i prenos oružja sa njihovihteritorija. Kao posledica, propis o zvaničnom prenosu oružja iz regiona predstavljasveprisutnu zabrinutost.Imajući u vidu prethodno navedeno, Saferworld je preduzeo sprovoBenje detaljneanalize režima kontrole prenosa oružja koji su trenutno u funkciji u mnogobrojnimdržavama ili na teritorijama koje se nalaze u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi ina Kavkazu. 1 Isto obrazuje deo šireg programa rada organizacije Saferworld u regionu,koji pored kontrole prenosa oružja obuhvata i širok raspon SALW, razvoj sektora1 Prvih sedam od ovih anketa (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija, Crna Gora, Srbija i teritorija Kosovapod upravom UN) sprovedene su od strane organizacije Saferworld (u radu sa odreDenim brojem spoljnih istraživačkihpartnera) u ime Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja jugoistočne i istočne Evrope (SEESAC), u sklopuprimene Plana Evropske komisije za podržavanje kontrole SALW na zapadnom Balkanu.

iiDOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIbezbednosti i pravosuBa (RSBP) i pitanja konflikta. 2Istraživanje sprovedeno tokom 2006.i 2007. godine predstavljalo je kombinacijuintervjua u zemlji, analize postojećih zakona, propisa i postupaka i reviziju objavljenihinformacija. Inovativna metoda istraživanja izraBena je posebno za ovaj projekat i istaje uključivala upitnik sa više od 60 pitanja koja su se odnosila na sve aspekteodlučivanja u polju kontrole prenosa oružja.EU igra ključnu ulogu u podržavanju procesa reforme sektora bezbednosti iupravljanja širom regiona. U oblasti kontrole prenosa oružja, sporazumi i inicijativekao što su oni navedeni u prethodnom delu, kombinovani sa usmenimposvećenostima iznetim od strane država da će postupati u skladu sa načelimasadržanim u Kodeksu EU, pružaju EU i njenim institucijama jedinstvene prilike zakatalizovanje promena. Kao doprinos razvoju i primeni efektivne kontrole prenosaoružja u regionu i izgradnji obimnog iskustva i postojećeg rada njegovih institucija,EU bi mogla da uzme u razmatranje izradu ciljne strategije i programa rada zapodržavanje reforme širom regiona. Takva strategija trebalo bi da ponudi podrškudržavama u pitanju i da se usredsredi na sledeće komponente:Zakonodavstvo ipropisiPružanje primera zakonodavnih najboljih praksi, izvedenih iz iskustava država EU,kako bi se podstakao dalji razvoj i razrada postojećih zakona i propisa. Ovi primeritrebalo bi da važe za komponente i robu i tehnologije dvostruke namene kao i nakompletiranje naoružanja i sistema naoružanja i trebalo bi da obezbede efektivnasredstva za regulisanje svih aspekata prenosa oružja uključujući inter alia: 1)vanteritorijalno posredovanje; 2) proizvodnju strateške robe u inostranstvu na osnovudozvole; 3) tranzit i pretovar; 4) procese verifikovanja nakon odašiljanja pošiljke; i 5)razmenu informacija, transparentnost i odgovornost. Dati primeri trebalo bi da buduprevedeni na odgovarajuće jezike, a tehnička ekspertiza trebalo bi da bude ponuBenakako bi se najbolje prakse pretočile u konkretne nacionalne kontekste.Primena istavljanje nasnaguTehnička podrška za uspostavljanje administrativnih sistema i procesa sa jasnimmandatom upravljanja procesima izdavanja dozvola za prenos oružja na efektivannačin, uključujući uspostavljanje fizičkih više-disciplinskih službi za izdavanje dozvolai elektronske sisteme za smeštanje i preuzimanje informacija, posredstvom:a) obuke zvaničnika iz svih relevantnih ogranaka vlade, uključujući ministarstava kojaizdaju dozvole (odnosno Ministarstva za spoljne poslove i odbranu) i koja se bavenjihovom primenom (odnosno Policija i carinske službe), kao i osoblje u nacionalnimmisijama u inostranstvu. Ovaj program trebalo bi da odgovori u konkretnom smisluna proces procene za izdavanje dozvole sa usredsreBenim i temeljnim upućivanjem nakriterijume Kodeksa EU; ib) olakšavanja razmene informacija izmeBu nacionalnih organa za izdavanje dozvolakako bi se potpomoglo odlučivanje i izmeBu Carine i drugih službi kako bi se podržalaefektivna primena.2 Drugi rezultati rada Saferworld-a širom regiona uključuju: na nacionalnom nivou, sveobuhvatne ‘Ankete o SALW’ ispitale suširok niz pitanja kontrole SALW u devet država ili teritorija jugoistočne Evrope u cilju identifikovanja dostignuća i izazova sakojima se suočavaju vlade u pogledu ovog pitanja (dostupno na adresihttp://www.seesac.org/index.php?content=&page=sr&section=3). Na regionalnom nivou, izveštaj pod nazivom ‘PraćenjeSALW za jugoistočnu Evropu’ pružio je donosiocima politike komparativne procene napretka ostvarenog na nacionalnomnivou od 2004. godine pa nadalje (dostupan na adresi http://www.seesac.org/index.php?content=13&section=3) dok suzasebni projekti istraživanja na temu konkretnih pitanja bili usredsreDeni na aspekte kontrole SALW (pogledajte na primerPage, M., et al., SALW i privatne kompanije obezbeDenja u jugoistočnoj Evropi: Uzrok ili efekat nesigurnosti? (Saferworld,International Alert i SEESAC, 2005.)).

REPUBLIKA SRBIJAiiiTehnička podrška inicijativama koje promovišu transparentnost, kao što jeobjavljivanje nacionalnih izveštaja o izvozu oružja, posredstvom:a) obuke i podrške u kapacitetima pruženih nacionalnim parlamentima i skupštinamakako bi se omogućilo uspostavljanje demokratskih mehanizama pregleda iodgovornosti, uključujući parlamentarne komisije sa konkretnim mandatomnadgledanja primene i stavljanja na snagu relevantnog zakonodavstva i ispitivanjaodluka o izdavanju dozvola, posebno kada su iste osetljive prirode ili kadapredstavljaju presedan; ib) konkretne i ciljne podrške za nezavisno i konstruktivno angažovanje graBanskogdruštva u pogledu pitanja prenosa oružja u cilju nadgledanja politike i prakse kontroleprenosa i davanja preporuke u pogledu oblasti za budući razvoj.Ključni nalazi ipreporukeSvako poglavlje ove studije zasnovano je na detaljnoj proceni postojećih nacionalnihkontrola prenosa oružja i zaključuje se nizom preporuka za razmatranje od stranenacionalnih vlada i meBunarodne zajednice. Ove preporuke bi, ukoliko budu uzete urazmatranje, trebalo da uvećaju standarde na nivoe EU i meBunarodne nivoe usvakom slučaju. Nalazi istraživanja i samim tim i preporuke, razlikuju se za svakuzemlju, odražavajući različite sisteme kontrole prenosa oružja kao i šira pitanjabezbednosti i upravljanja. Iako je ista istraživačka metodologija upotrebljena usvakom slučaju, namera nije da se studija upotrebi kao jednostavna uporedba izmeBudržava. U regionu koji uključuje zemlje koje su nedavno bile predmet nasilnogkonflikta i/ili koje ne poseduju osnovne sisteme upravljanja (koje nastaju iz raspadaJugoslavije i kolapsa centralne vlasti u Albaniji) brzina tranzicije i reforme se razlikujeod mesta do mesta. Iz tog razloga, u nekim slučajevima hitna potreba zazakonodavnim napretkom (npr. na Kosovu) predstavlja opšti odraz šire potrebe zapromenama. U drugim, na primer u Rumuniji, koja je nedavno pristupila EU i u kojojje zakonodavstvo već dogovoreno, a sistem upravljanja razvijeniji, jedini izazovi suprimena i stavljanje na snagu.Odeljak koji sledi sakuplja na jednom mestu neke od zajedničkih nalaza koji proizilazeiz istraživanja sprovedenog na nacionalnom ili teritorijalnom nivou i ističe oblasti ukojima su preporučene dalje izmene. Isti meButim, ukazuje samo na prirodu i dubinupotrebne promene i kao takav svako poglavlje sadrži niz detaljnih preporukaspecifičnih za dati kontekst.Zakonodavna iregulatornapitanjaPregled nalazaŠirom regiona, napredak u odgovoru na izazove prenosa oružja je najjednostavnijeotkriti na zakonodavnom nivou. Mnoge države su tokom nedavnih godina, uzpodršku meBunarodnih partnera, izradile novo zakonodavstvo u polju prenosaoružja. U nekim slučajevima, uključujući Albaniju, ovaj proces je i dalje u toku, a udrugim, uključujući Srbiju i Rumuniju, kvalitet nedavno ostvarenog napretka vredanje pohvale. Bivajući nesigurni da li bi trebalo da pomenemo bilo koje konkretne zemlje– uvek ćemo biti ili zastareli, izostavljajući neku ili ćemo drugima dati razlog za žalbu.MeButim, kako je napredak evidentan u svim državama i teritorijama obuhvaćenimtokom istraživanja za ovu studiju, u svim slučajevima postoji prostor za poboljšanja.Dobar prvobitni rad nosi rizik usporavanja ukoliko praznine omoguće manipulacije uzakonodavstvu, koje će ozbiljno oštetiti javno i meBunarodno poverenje u njegovuefikasnost. Oblasti u kojima su zakoni veoma često slabi uključuju; 1) efektivnukontrolu tranzita i pretovara; 2) meBunarodno posredovanje u oružju; 3) proizvodnjuvojnog materijala u inostranstvu na osnovu dozvole; 4) proizvodnju i prenos sastavnihdelova za njihovo sklapanje; 5) nematerijalne prenose; i 6) robu i tehnologiju

ivDOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIdvostruke namene. U svim slučajevima, zakonodavne odredbe za nadgledanjeverifikacije isporuke i krajnje svrhe prenosa veoma su slabe, kao i uključivanje mera zaunapreBivanje i osiguravanje odgovornosti i transparentnosti u procesu izdavanjadozvola.Dok u većini država postoje prilično sveobuhvatni zakoni, takoBe je slučaj da je u svevećoj meri potrebno da se izrade propisi, smernice i administrativni kapaciteti kako bise zakonodavne obaveze stavile u funkciju. Na primer, u nekoliko slučajeva, dok jeKodeks EU naveden u zakonodavstvu, često nije jasno na koji način pismo i duhKodeksa utiču na prenos procesa odlučivanja u izdavanju dozvola za prenos. Mnogoviše takoBe treba da se uradi kako bi se odgovorilo na teška ili sporna pitanja kao što jekontrola posrednika i parlamentarno nadgledanje svih odluka o izdavanju dozvole.Na meBunarodnom nivou, progresivno angažovanje država zapadnog Balkana unekim aspektima kontrole konvencionalnog oružja (posebno SALW) uključujući,naprimer, posedovanje vatrenog oružja od strane civila, sporo se odražava u oblastikontrole prenosa oružja. Na primer, ohrabrujuće je napomenuti da je velika većinadržava u ovoj studiji ili sufinansirala ili podržala rezoluciju koja poziva na donošenjemeBunarodnog Sporazuma o trgovini oružja koja je proglašena od strane Generalneskupštine Ujedinjenih Nacija decembra 2006. godine. Štaviše, ovo je veoma mali koraku produženom procesu i treba se nadati da će ovo angažovanje sa predloženimmeBunarodnim propisima u polju prenosa oružja biti održivo širom regiona.Pregled preporukaSve države moraju preduzeti neposredne korake kako bi osigurale da je zakonodavstvosveobuhvatno i ažurirano. Isto kao i uspostavljanje procesa zasnovanog nakriterijumima dobijenim od slučaja do slučaja u zakonu, za procenu zahteva zadobijanje dozvole, koji u najmanjoj meri odražava one sadržane u Kodeksu EU, odključnog je značaja da obim zakonodavstva obuhvata pitanja kao što su tranzit ipretovar, posredovanje, proizvodnja na osnovu dozvole, komponente i nematerijalniprenosi. Zakonodavstvo mora takoBe, u konkretnom smislu, navoditi vojne idvonamenske kontrolne liste i obezbediti da ove liste budu ažurirane na redovnojosnovi.Sve države moraju uspostaviti propise i smernice koji omogućavaju efektivnu iodgovornu primenu i nametanje zakona. Isto uključuje, ali nije ograničeno na sistemeverifikovanja prenosa i praćenja krajnje svrhe i parlamentarne mehanizme za praćenjei procenu politike i prakse kontrole prenosa.Primena istavljanje nasnaguPregled nalazaDok zakonodavstvo stvara okvir u sklopu koga funkcioniše režim kontrole prenosa,takoBe postoji nekoliko pitanja u pogledu primene i stavljanja na snagu sa kojima sesvaki sistem mora suočiti.Većina država u ovoj studiji započela je u različitimstepenima da odgovara na ova pitanja, ali i dalje postoji dosta toga što treba da budeuraBeno. Ono što je od ključnog značaja za efektivno funkcionisanje modernogsistema kontrole jeste potreba za temeljnom, rigoroznom i univerzalnom primenomskupa restriktivnih kriterijuma. Iako upućivanje na kriterijume Kodeksa EU na jedannačin ili drugi postaje sve češća pojava, daleko je od jasnog da se ove formalne obavezeprimenjuju na efektivan način ili da su čak u nekim slučajevima široko shvaćene.TakoBe postoji potreba da različita ministarstva u okviru vlada budu temeljnoangažovana i uključena u proces odlučivanja. MeButim, neke od mera u regionu zameBuministarsku saradnju nisu dovoljno razvijene, dok u nekim drugim slučajevimapostoji zabrinutost da ove mere mogu biti podrivene meBuresornim rivalitetima.Ova nedovoljna razvijenost okvira za saradnju širi se izvan granica na meBudržavnusaradnju sa susednim i državama članicama EU. Pošto je prenos oružja po prirodi

REPUBLIKA SRBIJAvtransnacionalan, on se na najbolji način drži pod kontrolom posredstvom mera zasaradnju na ovom regionalnom nivou. TakoBe postoje široko rasprostranjenezabrinutosti da uprkos naporima da se poboljša praksa, sposobnost primene merakontrole, na primer, posredstvom efektivnih mehanizama granične kontrole,nedostaje.Ono što leži u osnovi mnogih od ovih problema i ono što podriva značajne napore utoku za poboljšavanje režima u regionu, jeste hroničan nedostatak kapaciteta (u smisluosoblja i tehničke podrške). Ovo pod tipičnim okolnostima leži u rasponu odprvobitne funkcije izdavanja dozvola, pa sve do mehanizma primene.Pregled preporukaKako bi se efektivno upravljalo sistemima odlučivanja zasnovanim na kriterijumimakoji su od osnovnog značaja za efektivne i odgovorne režime kontrole prenosa, morajuda se razviju procesi koji će olakšati odlučivanje od slučaja do slučaja i koji će osiguratiprimenu zakonodavstva i propisa na operacionalnom nivou. Pojedinačni službenici zaizdavanje dozvola moraju biti zaposleni, odgovarajuće obučeni i istima se morajupružiti jasne i detaljne smernice o sredstvima kojima treba da procene zahteve uodnosu na konkretne kriterijume (npr. na koji način službenik za izdavanje dozvolaocenjuje zahtev u odnosu na kriterijume o ljudskim pravima, sa kim ova osobarazgovara i koje su njihove referentne tačke?) Tamo gde već ne postoje, postoji potrebada se uspostave administrativne mere kao što su meBuministarski organi, kojiobezbeBuju efektivniju i otvorenu razmenu informacija izmeBu vlada i odeljenja usklopu vlade, sa odgovornošću da procene zahteve i strukturalnim ovlašćenjem dadonose odluke. Iste moraju biti podržane od strane efektivnog političkog rukovodstvakako bi se odgovorilo na bilo kakve tradicionalne meBuministarske rivalitete iosiguralo da ove mere funkcionišu u praksi. Na nivou stavljanja na snagu, postoji dostatoga što treba preporučiti Carini i drugim zvaničnicima za primenu zakona, štouključuje sledeće: 1) obuka o sadržaju zakonodavstva i propisa; 2) pružanje podrške (unekim slučajevima od strane meBunarodnih donatora i agencija) kako bi se omogućilastvarna razmena informacija i praćenje pošiljki nakon donošenja odluke o dozvoli; i 3)usklaBivanje carinskih postupaka u polju meBunarodne kontrole prenosa sa susednimzemljama.Transparentnost iodgovornostPregled nalazaMožda, imajući u vidu brz proces tranzicije koju su države regiona doživele nedavnihgodina, malo je iznenaBujuće da u mnogim slučajevima transparentnost iodgovornost u pogledu ovog osetljivog pitanja ostaju veoma loši. Objavljivanjeinformacija o politici i praksi u polju kontrole prenosa, uključivanje javnostiposredstvom medija i nevladinih organizacija (NVO-i) i pružanje mogućnosti za javnipregled od strane nacionalnih parlamenata sve predstavljaju oblasti u kojima jeneophodan napredak kako bi države pokazale svoju posvećenost premameBunarodnim i regionalnim normama u ovom pogledu. Postoje meButim nekipozitivni primeri otvorenosti. Rumunija je, na primer, odlučila da izradi tromesečneizveštaje o dozvolama izdatim u skladu sa odredištem, tipom i vrednošću naoružanja ikonkretnog prenosa naoružanja. U najvećem broju slučajeva službenici vlade voljni suda se sastanu sa istraživačima i da odgovore na pitanja, iako je u nekim zemljama nivosaradnje bio razočaravajući i pokazao je opštu nevoljnost potpunog uključivanja u radsa graBanskim društvom po ovom pitanju. Štaviše, širom regiona po svemu sudećipostoji vidljivi porast spremnosti vlada da se uključe u rad sa drugim zainteresovanimstranama, nešto što treba pozdraviti.Uz nekolicinu izuzetaka, sposobnost grupa iz reda graBanskog društva, uključujućiNVO-e i medije, da se uključe u pitanja kontrole prenosa oružja je slaba. Ne postojinikakav očigledan formalan zahtev uključivanja u rad sa graBanskim društvom u bilo

viDOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIkojoj zemlji ili teritoriji u regionu. Grupe iz reda graBanskog društva veoma često sesuočavaju sa značajnim problemima u pristupu informacijama koje se u zemljama EUsmatraju otvorenim izvorom. Čak i kada su grupe iz reda graBanskog društva svesnerelevantnih pitanja u pogledu kontrole prenosa oružja, one često imaju veoma slabutehničku ili finansijsku sposobnost da deluju. Uključenost graBanskog društva ne bitrebalo da se sagleda kao gest od strane vlada. Širom sveta i konkretno u Evropi,NVO-i, akademsko društvo i mediji odigrali su značajnu ulogu u procesu praćenja ipoboljšavanja politike i prakse kontrole prenosa oružja i ne postoji nikakav razlogzašto bi ovo trebalo biti drugačije u državama koje su anketirane u ovoj studiji.Pregled preporukaSve vlade trebalo bi da preduzmu obavezu da objavljuju redovne (barem godišnje)nacionalne izveštaje o prenosu oružja. Ovi izveštaji trebalo bi da budu javno dostupni ida odgovaraju najboljoj praksi EU. 3 Sadržaj izveštaja trebalo bi da bude predmetnadgledanja od strane izabranih parlamenata i skupština i treba da bude širokodostupan javnosti. Slučajevi odbijanja izdavanja dozvole trebalo bi da budu iznesenipodnosiocima zahteva, pokazujući razlog odbijanja kao načina da se doprineseunapreBivanju shvatanja kako sistem zasnovan na kriterijumima bi trebalo dafunkcioniše. Vlade bi takoBe trebalo da preduzmu proaktivne korake kako bipodstakle grupe iz reda graBanskog društva da učestvuju u dijalogu i debati u pogledurazvoja i primene mera kontrole prenosa (npr. zahtevanjem javnih podnesaka usklopu procesa preispitivanja i izmene zakonodavstva). Pored toga, u slučajevima ukojima je odgovarajuće, kako bi se potpomogla transparentnost i odgovornost uoblasti kontrole prenosa oružja, trebalo bi pružiti meBunarodnu podršku kako bi sepomoglo pre svega u razvoju inter alia procesa parlamentarne provere, pripremenacionalnih izveštaja i konstruktivnog angažovanja graBanskog društva u ciljupraćenja prenosa oružja i davanja preporuka u smislu oblasti u kojima su neophodnadalja poboljšanja.3 CD SEESAC-a o izvozu i prenosu oružja sadrži model i sistem za upravljanje podacima kako bi se pružila pomoć vladama uovom pogledu. http://www.seesac.org/index.php?content=10&section=2

2 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIpredstavljalo veliki pomak u povećavanju transparentnosti, istraživački tim jeobavešten da će izveštaji biti objavljeni nakon njihovog predstavljanja Parlamentu. 4Dodatna pitanja okružuju procese upravljanja, uklanjanja i prenosa vojnih zaliha: iakosu dugo bili tajna u okviru SCG, ti procesi se, po svemu sudeći, i dalje tretiraju uznajveću tajnost od strane MO-a. Ono što izgleda kao pozitivan razvoj situacije jeste daje, nasuprot situaciji iz 2006, MO upriličio intervju za ovogodišnje istraživanje, iako jebio ograničen u obimu i nije obuhvatao gore pomenuta pitanja. 52 MeLunarodneobaveze i njihovopoštovanjeTokom proteklih nekoliko godina, Srbija je dobrovoljno izvršila usklaBivanje saodreBenim brojem meBunarodnih akata koji regulišu kontrolu prenosa naoružanja,kojima je pridodat, marta 2005, Kodeks ponašanja EU (pogledajte Tabelu 1). Daljinapredak ostvaren je tokom 2006. godine kada je SCG ratifikovala Protokol UN ovatrenom oružju. 6 Na meBunarodnoj sceni, Srbija je podržavala inicijative usmerenena bolju meBunarodnu kontrolu trgovine naoružanjem. Decembra 2006, Srbija jeglasala u korist Rezolucije Generalne skupštine UN, čime je pokrenut proces kameBunarodnom Sporazumu o trgovini naoružanjem (eng. Arms Trade Treaty-ATT), 7a aprila 2007, Srbija je predala generalnom sekretaru UN i objavila dokumenat koji jeizražavao jasnu podršku za sveobuhvatnim ATT na osnovu usklaBenosti sameBunarodnim pravom, uključujući ljudska prava i meBunarodno humanitarnopravo. 8Glavno srpsko zakonodavstvo kojim se reguliše proces kontrole prenosa naoružanja,Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene,izraBeno je delimično kako bi se Srbija (u to vreme kao deo SCG) dovela u sklad sanormama EU u polju kontrole prenosa. Pored obaveze predviBene Zakonom zaMinistarstvo spoljnih poslova (MSP) da uzme u obzir Kodeks EU prilikom procenezahteva za izdavanje izvozne dozvole, Uredba o kriterijumima za izdavanje dozvola zaizvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene (17.mart 2005.) utvrBujeosam kriterijuma Kodeksa EU kao osnovu za donošenje odluka prilikom izdavanjadozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene.Kao što je diskutovano u drugim delovima ovog poglavlja, neophodan je dalji rad kakobi se obezbedilo potpuno poštovanje gore pomenutih sporazuma i kodeksa ponašanjaod strane Srbije, kao i meBunarodnog prava u delu ljudskih prava i meBunarodnoghumanitarnog prava (npr. Povelja UN, Ženevske konvencije, Konvencija o genocidu isveprisutniji koncept ‘Odgovornosti pružanja zaštite’).4 Intervju sa Anom Blagojević, pomoćnikom ministra za ekonomiju i regionalni razvoj (MERR) i Ivanom AranDelovićem, šefomSektora za spoljnu trgovinsku politiku i režim, MERR, 14. jun 2007.5 MO je omogućio istraživačkom timu intervju sa predstavnikom Odseka za meDunarodnu logističku saradnju. MeDutim,intervju je bio ograničen u svom obimu a od istraživačkog tima je zatraženo da zahteva još jedan sastanak na kome bi sezatražile podrobnije informacije. Uprkos iznetim zahtevima, nije bilo moguće organizovati nikakve dodatne intervjue saMO-om.6 Objavljen u Službenom listu SCG-MeDunarodni ugovori br. 11/05. Stupio na snagu maja 2006.7 Generalna skupština UN-a A/RES/61/89, ‘Ka sporazumu o trgovini naoružanjem: uspostavljanje zajedničkih meDunarodnihstandarda za uvoz, izvoz i prenos konvencionalnog naoružanja’, http://www.un.org/Depts/dhl/resguide/r61.htm, koji jeposećen 18. decembra 2006.8 Može se naći na veb sajtu o kontroli naoružanja: http://www.controlarms.org/peoples-consultation/submissions.htm, koji jeposećen poslednji put 2. jula 2007.

4 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIstrane MUP-a. Kao što je već napomenuto, Zakon zahteva razmatranje kriterijumasadržanih u Kodeksu EU.Zakon obavezuje subjekte koji žele da se uključe u kontrolisane aktivnosti da buduregistrovani pri MERR-u, i da podnesu zahtev za dobijanje zasebnih dozvola za svakukonkretnu transakciju. Zakonom se, takoBe, utvrBuje sadržaj zahteva za uključivanje ukontrolisane aktivnosti, zahteva za izdavanje dozvole, potvrda o krajnjim korisnicima iuvoznih i izvoznih dozvola.Drugo zakonodavstvo relevantno za kontrolu prenosa uključuje: Zakon o testiranju,obeležavanju i označavanju oružja i municije, koji zahteva od kompanija da označevatreno oružje, municiju, komponente i naprave koje proizvode; Pravilnik o bližimuslovima i načinu smeštaja i čuvanja oružja i municije, koji utvrBuje uslove zaskladištenje važeće za subjekte koji trguju naoružanjem; Zakon o tranzitu opasnihsupstanci, koji izmeBu ostalog reguliše prevoz naoružanja i robe dvostruke namene; iZakon o prometu i proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Pojedini aspekti Zakona oprometu i proizvodnji naoružanja i vojne opreme koji se odnose na spoljnu trgovinuzamenjeni su Zakonom iz marta 2005, ali stariji Zakon i dalje nastavlja da regulišeproizvodnju naoružanja i vojnog oruBa, i zahteva od kompanija koje proizvode ovurobu da dobiju dozvolu za isto od strane MO-a. Prema izveštaju SCG za 2005.oprimeni Programa akcije UN o SALW-u (PA UN), 11 novi Zakon o proizvodnjinaoružanja i vojne opreme izraBen je za usvajanje od strane parlamenta krajem 2005,meButim srpski izveštaj za 2006. o PA UN-a ne pruža nikakve najnovije informacije oplanovima u vezi sa ovim zakonom, koji zaključno sa junom 2007.jošuvek nijeusvojen. 12Najočiglednije praznine koje preostaju u zakonodavnom okviru u polju kontroleprenosa naoružanja odnose se na vanteritorijalne kontrole posredovanja i proizvodnjena osnovu dozvole. 13 Juna 2007. godine proces, koji je uključivao sva relevantnaministarstva, navodno je bio u toku radi preispitivanja Zakona o spoljnoj trgovininaoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene. 14 MeButim, premazvaničnicima iz MERR-a u vreme ovog istraživanja nije se očekivalo da izmene uključeuvoBenje vanteritorijalnih mera kontrole posredovanja. 15 Očekivalo se da izmenezakonodavstva u vreme istraživanja budu usredsreBene na dalje usklaBivanje sastandardima EU i Uredbom o dvostrukoj nameni, kao što je uključivanje jasnijih‘sveobuhvatnih klauzula’ i uvoBenje kazni pritvora za ozbiljne prekršaje zakona, 16i poboljšavanje procesa ažuriranja spiska kontrolisane robe, posebno robe dvostrukenamene, i raspodele informacija industriji. 17Postoječe “sveobuhvatne klauzule” primenjuju se samo na robu koja če se upotrebitiu vezi sa hemijskim, biološkim ili nuklearnim naoružanjem ili drugim nuklearnimeksplozivnim napravama ili njihovom dostavom. Iste bi trebalo da budu proširenekako bi obuhvatale i prenos robe dvostruke namene sa planiranom vojnom krajnjomsvrhom na odredišta zahvačena embargom EU, OEBS-a ili UN-a, kako bi bile u skladusa zahtevima Uredbe EK o dvostrukoj nameni.11 Vlada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Izveštaj o malokalibarskom i lakom naoružanju u Srbiji i Crnoj Gori za 2004. i2005, (2005), http://disarmament.un.org/cab/nationalreports/2005/Serbia%20and%20Montenegro.pdf, koji je posećen3. jula 2006.12 Uprkos zahtevima istraživačkog tima, MO nije bio na raspolaganju za intervju kako bi se ažurirale informacije izmeDu aprila ijuna 2007.13 Intervju sa Anom Blagojević, 17. jul 2006.14 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007; takoDe intervjui sa Direkcijom za kontrolu naoružanja, MSP, 15. jun 2007;pukovnik CorDe Vucetić, Odsek za meDunarodnu logističku saradnju, MO, 6. jun 2007.15 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.16 Postojeće zakonodavstvo već omogućava kazne pritvora u nekim slučajevima, ali iste nisu adekvatne. Postojećezakonodavstvo ne predviDa nikakve kazne pritvora za prekršaje zakona koji obuhvataju spoljnu trgovinu i posredovanje uprometu kontrolisane robe sem naoružanja i vojne opreme, kao što je roba dvostruke namene, niti za falsifikovanjedokumenata. Zakon trenutno predviDa sankcije od jedne do osam godina zatvora za spoljnu trgovinu i posredovanje uprodaji naoružanja i vojne opreme bez prethodne registracije i/ili dozvole. Kao što je razmotreno u drugim delovima izveštaja,zakon ne pruža definiciju ‘aktivnosti posredovanja.’17 Intervju sa Anom Blagojević i Ivanom AranDelovićem, 25. april 2007. i op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.

REPUBLIKA SRBIJA 5Tabela br. 2: Kratak pregled glavnog srpskog zakonodavstva i propisa od značaja za prenosvojne i opreme dvostruke nameneDATUM PRAVNI IZVOR NASLOV1980. Službeni list Socijalističke Pravilnik o kontroli prelaženja državne granice i oFederativne Republikekretanju, boravku, nastanjivanju, lovu i ribolovuJugoslavije, br. 14/80u graničnom pojasu1995. Službeni glasnik Republike Zakon o testiranju, obeležavanju i označavanjuSrbije, br. 46/95oružja i municije29. maj 1996. Službeni glasnik Republike Pravilnik o bližim uslovima i načinu i postupcimaSrbije br. 110-00-3/96-01 za testiranje, obeležavanje i označavanjevatrenog oružja i municije1996. Službeni list Savezne Republike Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojneJugoslavije, br. 41/96opreme [zamenjen Zakonom donetim marta2005.]1998. Službeni glasnik br. 011-13/98 Pravilnik o bližim uslovima i načinu smeštaja ičuvanja oružja i municije1999. Službeni glasnik Republike Pravilnik o obrascima zahteva, odobrenja,Srbije, br. l/99oružnog lista i drugih isprava predviDenihZakonom o oružju i municiji2003. Službeni glasnik Republike Zakon o cariniSrbije, br. 73/20032003. Službeni glasnik Republike Pravilnik o uslovima i metodama za nošenjeSrbije, br. 117/2003oružja i municije od strane ovlašćenih carinskihslužbenika1992, 1993, Službeni glasnik Republike Zakon o oružju i municiji1994, 1998, Srbije, br. 9/92, 53/93, 67/93,2003. 48/94, 44/98, 39/20032004. Službeni list Srbije i Crne Gore, Zakon o ispitivanju ručnog vatrenog oružja,br. 31, 02. jul 2004.naprava i municije17. mart 2005. Savet ministara, Zapis br. 68 Dekret o utvrDivanju državne kontrolne listenaoružanja i vojne opreme17. mart 2005. Savet ministara, Zapis br. 67 Dekret o utvrDivanju državne kontrolne listenaoružanja i vojne opreme17. mart 2005. Savet ministara, Zapis br. 69 Dekret o kriterijumima za izdavanje dozvola zaizvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostrukenameneStupio na Službeni list Srbije i Crne Gore Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnomsnagu 31. br. 7, 18. februar 2005. opremom i robom dvostruke namenemarta 2005.4 ProizvodnjaProizvoBači proizvoda za odbranu veoma su bili pogoBeni sankcijama uvedenimSaveznoj Republici Jugoslaviji tokom velikog dela 1990-ih, kao i vazdušnim napadimaNATO-a 1999. 18 ProizvoBački sektor, koji je nekada imao privilegovanu poziciju usnabdevanju Jugoslovenske Narodne Armije, funkcionisao je samo u jednom delusvojih potencijalnih proizvoBačkih kapaciteta. Proizvodnja za 2004. godine jeprijavljena na nivou od 35 procenata u odnosu na nivoe koji su postojali pre-1989,iakose i dalje smatra da sektor pruža do 32,000 poslova. MeButim, nedavnih godina,posebno od potpisivanja sporazuma o Partnerstvu za mir sa NATO-om krajem 2006,postojao je obnovljeni optimizam povodom izgleda za izvoznu prodaju od stranesrpske industrije odbrane. 19 Tokom 2007,zvaničnici MERR-a identifikovali su Evropu,SAD i Bliski istok (konkretno Izrael, Jordan i Irak) kao glavne destinacije za izvoz18 Intervju sa Ljubodragom Perkovićem, Privredna komora, 08. jul 2006. TakoDe, Taylor, Z. i Phillips, C., Život sa nasled¯em:Anketa o SALW, Republika Srbija, (SEESAC-Saferworld, 2005), str. 21.19 ‘Ponovno buDenje srpskog naoružanja nudi oružje za sva tržišta,’ Javno, 26. jun 2007,http://www.javno.com/en/world/clanak.php?id=57025, koji je posećen 3. jula 2007.

6 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIoružja iz Srbije, i sada i u predvidivoj budućnosti. 20 Drugi izvori sugerišu da Srbijatraga za novim tržištima gde oni nastanu, got. Na primer, u intervjuu datom medijimajuna 2007, ministar odbrane Dragan Šutanovac citiran je da je rekao da će ponjegovom mišljenju Srbija “izgubiti ukoliko [se] usredsredi na samo jedno tržište. Sva[tržišta] su podjednako interesantna, a svi koji žele da saraBuju sa nama sudobrodošli.” 21 Tesna ograničenja koja važe za izvoznu aktivnost stoga su političkiosetljiva u kontekstu krhkog sektora, koji je ispravno ili pogrešno, ocenjen kaoekonomski značajan. Važno je da svaki pokušaj ka proširavanja tržišta ne potkopavanapore pomoču kojim bi Srbija razvijala rigorozni sistem prenosa oružja na osnovikriterujimima EU kodeksa.U skladu sa navodima postoji šest ključnih firmi koje proizvode naoružanje u Srbiji:Zastava Oružje, Prvi Partizan, Prva Iskra, Sloboda, Milan Blagojević i Krušik. Posvemu sudeći postoji još pet firmi koje poseduju kapacitete za proizvodnju oružja ijedna do dve koje su registrovane za proizvodnju robe i tehnologije dvostruke namene.Pored toga, u skladu sa informacijama pruženim jula 2006, otprilike 80 drugih firmiuključeno je samo u trgovinu. 22 Prisan odnos izmeBu MO-a i kompanija uključenih uproizvodnju i trgovinu oružjem prethodno je predstavljao uzrok za zabrinutost kadaje proces izdavanja dozvola bio pod kontrolom MO-a, a u skladu sa navodima ličnazainteresovanost službenika MO-a za uspeh konkretnih preduzeća uvećala je rizikprimene nepoželjnih prenosa. 23 Prenos ovlašćenja za izdavanje dozvola na MERRodgovorio je na ovu situaciju delimično, meButim, kao što to ilustruje nedavni primeroružja prenetog u Jermeniju (pogledajte str.7), MO zadržava značajno ovlašćenjeuticaja na ishod procesa izdavanja dozvole. Nažalost, jedini zvaničnik MO-a koga smobili u mogućnosti da intervjuišemo za ovo istraživanje, nije prokomentarisao ovapitanja.U skladu sa odredbama Strateške revizije odbrane, završene jula 2006,veličina Vojsketreba da bude značajno smanjena u predstojećim godinama, što će dalje uvećati većpozamašan višak naoružanja. 24 Kao i u drugim zemljama, iako srpska vlada moževrednovati prihod koji prodaja viška može stvoriti, to se ne smije desiti na računstrogih aplikacija kriterijumima za dozvolu. Stoga postoji nada da će Srbija delovati uskladu sa njenim obavezama pri OEBS-u i PA UN-a, koje iznose da je preferencijalnimetod uklanjanja viška – uništavanje.5 Izdavanjedozvola za prenosIako je MO do sada bio nadležan za proces izdavanja dozvola za prenos naoružanja,uvoBenje novog Zakona o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robomdvostruke namene podrazumevalo je prenos ove uloge na MMEOZ. RaspadomDržavne zajednice, ovo ovlašćenje je preuzeto od strane srpskog MMEO-a (sadaMERR). Iako je primopredaja datih odgovornosti na nevojne institucije u mnogimaspektima iskorak, koji omogućava uravnoteženiju procenu potencijalnih rizika uvezi sa predloženim prenosima oružja, dvostruka uloga MERR-a kao promoteraizvoza srpskog naoružanja i ovlašćenja za izdavanje dozvola predstavlja strukturalnisukob interesa.20 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007; takoDe korespondencija sa Anom Blagojević, 17. jul 2007.21 Op cit., ‘Ponovno buDenje srpskog naoružanja nudi oružje za sva tržišta.”22 Op cit., Perković; i Blagojević, 17. jul 2006.23 Pogledajte, na primer, intervju sa generalom Ninoslavom Krstićem u članku ‘Kriminal cveta u vojsci’, Izveštaj dnevnih vestiVIP, br. 3130, 27. jul 2005, str. 4–5, koji sadrži sledeće navode: ‘Problem je da je uspostavljen celokupan sistem prodajenaoružanja na način koji stvara povoljne uslove za različite vidove zloupotrebe. Ministar odbrane, bez obzira na to ko je, jesteonaj koji odlučuje šta treba da bude prodato kao izlišno naoružanje i vojna oprema. Ovo treba da bude potvrDeno od straneVrhovnog saveta odbrane (VSO), koji uglavnom ovo odobrava zato što dolazi od odgovornog ministra. Kompanija preko kojeje oružje prodato jeste Jugoimport, u kojoj je ministar predsedavajući upravnog odbora. Ovaj isti ministar je predsedavajućiupravnog odbora Fonda za reformu vojske [...]’.24 Vojska će očigledno biti smanjena sa 14 brigada na 4 prema rečima Aleksandra Radića. Višak MO-a procenjen je na 477,514jedinica SALW-a u Taylor, Z. et. al., Život sa nasleDem: Anketa o SALW-u, Republika Srbija (SEESAC–Saferworld, 2005), str. 1.

REPUBLIKA SRBIJA 7MERR vodi bazu podataka onih pravnih subjekata koji su registrovani da sprovodekontrolisane aktivnosti (odnosno trgovinu naoružanjem i robom dvostrukenamene). 25 Tokom procesa registracije, MUP ima zadatak da sprovede provere ličnogprofila i aktivnosti odgovornih pojedinaca u okviru kompanije. Kompanije mogu bitiregistrovane da obavljaju trgovinsku delatnost na period do pet godina; dozvole zaobavljanje konkretnih prenosa oružja važe na najviše godinu dana.Prilikom podnošenja zahteva MERR-u za dobijanje dozvole, isti je obavezan da pružiodgovor u roku od 30 dana. Po prijemu zahteva, MERR osigurava da je isti potpun itačan pre nego što zatraži odobrenje MO-a i MSP i mišljenje MUP-a. Prilikomrazmatranja zahteva za izdavanje dozvole, MSP je obavezan zakonom da razmotrirelevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN-a i preporuke OEBS-a, Kodeks EU,meBunarodne obaveze spoljne politike, interese Srbije, i nivo poštovanja ljudskihprava u zemlji konačnog odredišta. MO razmatra koliko daleko se predloženi izvozslaže sa pitanjima nacionalne bezbednosti, dok MUP razmatra potencijalne efektedavanja dozvole na unutrašnju bezbednost, uključujući bezbednost transporta i rizikpo život, imovinu i bezbednost graBana. Pre raspada Državne zajednice, ministar zameBunarodne ekonomske odnose Državne zajednice nekada je potpisivaopojedinačne dozvole. Odgovornost za potpisivanje dozvola sada leži na pomoćnikuministra u MERR-u Republike Srbije.U smislu ovlašćenja pojedinačnih vladinih agencija koje učestvuju u odlučivanju ozahtevima za izdavanje dozvole za prenos naoružanja, zakon navodi da MO i MSPmogu staviti veto na zahtev za izdavanje dozvole, meButim ovo je prilično varljivo.Samo ukoliko oba ministarstva odbiju da izdaju dozvolu, ovaj “veto” je obavezujući.U slučaju da samo jedno od ministarstava stavi svoj “veto”, odluka će biti prosleBenaSavetu ministara. Pošto je Savet ministara Državne zajednice prestao da postoji, uslučaju razlike u mišljenju izmeBu ministarstava, pitanje se prosleBuje na konačnoodlučivanje Vladi Srbije. 26 Zvaničnici u tadašnjem MMEO-u napomenuli su da se upraksi ovakvi sporovi izbegavaju posredstvom redovne komunikacije izmeBunadležnih ministarstava, i obaveštavanjem kompanija unapred u slučajevima u kojimapostoji mala verovatnoća da će dozvola biti izdata. MeButim, kao što su pokazalenedavno donete odluke za izdavanje dozvola za slanje naoružanja u Jermeniju(februara i maja 2007.) i dalje se javljaju značajne razlike u proceni. Ovom prilikom,MSP je preporučio odbijanje zahteva za izvoz SALW-a u vrednosti od 2.55 milionaameričkih dolara u Jermeniju, dok je MO preporučio da se da dozvola. Ovo pitanje jenakon toga prosleBeno Vladi Srbije na odlučivanje. MSP je zasnovalo svoju odluku oodbijanju na postojanju OEBS-ovog embarga na izvoz u Jermeniju i Azerbejdžan zbogsukoba oko Nagorno-Karabakh i postojanja Rezolucije 853 Saveta bezbednosti UNkoja podstiče države da se uzdrže od snabdevanja oružja bilo kojoj od ovih dvejuzemalja. 27 Vlada je nakon toga donela odluku o ovlašćenju prenosa, uprkoszabrinutostima oko militarizacije regiona i postojanja meBunarodnih obavezasuprotnih tome. 28 Slučaj takoBe naglašava pritisak koji je industrija u Srbiji spremna iu mogućnosti da stavi na Vladu, sa Zastava Oružjem, proizvoBačem oružja koje seizvozi i njenim radničkim sindikatom, koji organizuju javne demonstracije protivmogućeg odbijanja izdavanja dozvole. 29 Dalje, kada je zahtev prosleBen Vladi,razmatranje kriterijuma iz Kodeksa EU po svemu sudeći nije bilo prva stavka uprocesu odlučivanja. Nasuprot tome, potencijalni uticaj pogodbe na srpske strateškeinterese, kao što su veze sa Rusijom, po svemu sudeći predstavljao je ključni faktor kojije uzet u obzir od strane Vlade. 3025 Intervju sa Zlatkom Stefanovićem, Kontrola opasnih materija, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), 06. jul 2006.26 Op cit., puk. Vucetić.27 ‘Srpski ministar spoljnih poslova kritikuje jermensku pogodbu o naoružanju’, Financial Times Information/Global News Wire,8. januar 2007.28 ‘Baku ističe naoružavanje Jermenije na parlamentarnoj skupštini NATO-a,’ Financial Times Information/Global News Wire,18. januar 2007; ‘Prva pošiljka srpskog naoružanja stiže u Jermeniju 15. februara’, PanArmenian.net, 14. februar 2007;‘Nova srpska vlada odmrzava izvoz naoružanja u Jermeniju’, Danas/BBC Worldwide Monitoring, 24. maj 2007.29 ‘Rusija se slaže sa prodajom srpskog naoružanja Jermeniji, kaže predsednik Srbije,’ Associated Press, 29. decembar 2006.30 Op. cit., ‘Rusija se slaže sa prodajom srpskog naoružanja Jermeniji, kaže predsednik Srbije; takoDe ‘Srpski ministar spoljnihposlova kritikuje jermensku pogodbu o naoružanju’.

8 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIPrethodno izneto sugeriše osnovnu slabost u srpskim postupcima za izdavanjedozvola, u skladu sa kojima se zabrinutosti MSP koje se odnose na poštovanje KodeksaEU mogu mimoići, uprkos činjenici da kriterijumi iz Kodeksa EU treba da buduosnova za odlučivanje i da MSP predstavlja jedino ministarstvo koje je ovlašćeno uskladu sa zakonodavstvom da razmatra ove kriterijume. Ukoliko Srbija treba daprimeni standarde kontrole prenosa koji važe u EU, mora učiniti više kako bi osiguralada dati standardi budu ispoštovani u svim slučajevima. Ovo bi zahtevalo da ocenaMSP, na osnovu kriterijuma Kodeksa EU, bude na odgovarajući način ispoštovana ilida druga ministarstva steknu bolje razumevanje načina na koji kriterijume trebaprimeniti.Još jedna zabrinutost oko toga kako je zakon shvaćen pokazana je pošiljkom iz marta2006.viška oružja MO-a na nepoznato odredište (navodno iračka vlada) prekoJugoimporta iz Crne Gore. Navodno, više od 1,000 jurišnih pušaka marke ZastavaM70B17.62 mm i 100 puškomitraljeza M72B1 zaplenjeno je od strane crnogorskihpolicajaca. Prema rečima srpskog MO-a, pošiljka nije tehnički ilegalna, pošto jeproblem nastao samo zbog toga što je prevoznik izmenio podatke o vozilu navedenomu dokumentaciji koja je pratila transport. 31 MeButim, iako ovo po svemu sudeći nijeosobito ozbiljan primer netačnog voBenja evidencije, ono bi zaista izgledalo kaoprekršaj zakona u tehničkom smislu.Zakon o spoljnoj trgovini navodi pravo MERR-a da, pod odreBenim okolnostima,ukine dozvolu bez obaveze prema subjektu kome je dozvola data. Štaviše, slučajevi ukojima je došlo do ‘značajnije promene’ nakon što je dozvola već izdata (kao što je naprimer ukoliko embargo Saveta bezbednosti UN stupi na snagu ili kriterijumi zaizdavanje dozvole po svemu sudeći na kraju nisu ispoštovani) navodno bi povećalimogućnost ukidanja. 32U skladu sa Zakonom, nakon što je dozvola izdata, prevoz oružja takoBe zahtevadozvolu MUP-a (ili nadležnog organa zaduženog za vazdušni saobraćaj u slučajuvazdušnog prevoza). MUP može izdati datu dozvolu samo na osnovu uvozne iliizvozne dozvole uz obaveznu saglasnost MO-a i MSP-a. MUP trenutno ima period od15 dana za odgovor na zahtev za izdavanje dozvole, a odluka za izdavanje dozvole morauzimati u obzir sledeće: profil i nadležnost prevozne kompanije; prirodu robe; relacijui odredište; i usklaBenost sa dve uredbe i sedam zakona od značaja za prevoznaoružanja. Potpuni podaci vozača i registarski broj vozila za predloženi prevozmoraju, takoBe, biti priloženi. Konačno odobrenje za izdavanje dozvole leži naKabinetu direktora MUP-a.Kako bi se olakšalo regulisanje prenosa robe dvostruke namene, u ovom trenutkurazmatraju se planovi za uspostavljanje Radne grupe stručnjaka za kontrolu robedvostruke namene u 2008. Prema vladinim zvaničnicima, Radna grupa bi uključivalapredstavnike iz Vojno-tehničkog instituta, stručnjake za nuklearne i biološke nauke istručnjake iz drugih evropskih institucija. 336 IzuzeciVladini zvaničnici izjavili su da im nisu poznate okolnosti pod kojima naoružanje,vojna oprema ili roba dvostruke namene mogu legalno napustiti Srbiju a daprethodno za isto nije izdata dozvola u skladu sa odredbama Zakona o spoljnojtrgovini.Ovo važi podjednako i za naoružanje i opremu koja se koristi od straneMO-a. Ministarstvo ne poseduje direktno svoje naoružanje i opremu, pošto se istinalaze u posedu Vlade, niti ima pravo da prodaje vojnu ili drugu opremu direktno za31 ‘Crnogorska policija zaplenila kamion pun malokalibarskog naoružanja’, VIP News Service-Defence and Security, br. 151, 16.mart 2006, str. 4.32 Op cit., Blagojević, 17. jul 2006.33 Op cit., Blagojević i AranDelović 14. jun 2007.

REPUBLIKA SRBIJA 9izvoz. Za izvoz naoružanja MO-e, registrovane kompanije za trgovinu naoružanjemmoraju da zatraže dozvole od MERR-a u okviru regularnog procesa za izdavanjedozvole predviBenog Zakonom o spoljnoj trgovini.Jedna potencijalno nejasna oblast odnosi se na sporazume za održavanje robe prodatepre stupanja na snagu Zakona o spoljnoj trgovini. 34 Na primer, veruje se da nijepotrebna nikakva nova dozvola kako bi se srpskim subjektima omogućilo daodržavaju naoružanje prodato na osnovu prethodne dozvole Mijanmaru, zemlji podembargom EU i sa užasnom istorijom na polju ljudskih prava, iz razloga što jeprvobitna dozvola izdata u skladu sa starim zakonodavstvom. 35 Kada su upitani dalje oovom pitanju, zvaničnici su izneli da oružje prodato u skladu sa prethodnomdozvolom može biti održavano, iako neće biti izdata dozvola za novi prenos. 36 UkolikodoBe do ovoga, to bi predstavljalo jasno odbijanje postojećeg EU embarga na oružje,Zajedničkog stava EU i Uredbe Saveta koja zabranjuje prenos naoružanja i sa njimapovezanog materijala na Mijanmar od strane Vlade Srbije.7 PosredovanjePosredovanje se pominje u Zakonu o spoljnoj trgovini kao jedna od aktivnostiobuhvaćena definicijom spoljne trgovine kontrolisanom robom. Kao takvi, pojedinci ikompanije koji žele da se uključe u aktivnosti posredovanja treba da se registruju priMERR-u i podnesu zahtev za dobijanje pojedinačnih dozvola za svaku transakciju uskladu sa postupcima opisanim u prethodno navedenom odeljku 5.MeButim, Zakonne definiše “posredovanje”što predstavlja je glavnu slabost zakonodavstva. Pored toga,ne postoji nikakvo upućivanje na kontrolu vanteritorijalnog posredovanja, odnosnoaktivnosti posredovanja srpskih državljana koji deluju van srpske teritorije. Činjenicada je velika većina subjekata registrovanih 2006. pri tadašnjem MMEO-u registrovanau trgovinske svrhe a na za proizvodnju naoružanja i/ili robe dvostruke namene,sugeriše da postoji potreba za pažljivim preispitivanjem i kontrolom aktivnosti u ovojoblasti. Predloženo preispitivanje Zakona može očigledno dovesti do uvoBenja novihmera kontrole u posredovanju. Nikakve informacije nisu pružene u pogledu tačneprirode ovih izmena, meButim zvaničnici su bili mišljenja da postoji mala verovatnoćada bi bile obuhvaćene i vanteritorijalne kontrole. 378 Tranzit ipretovarZakon o spoljnoj trgovini zahteva da roba u tranzitu kroz Srbiju bude odobrena, neposredstvom potpune uvozne/izvozne dozvole, već umesto toga dozvolom sličnomonoj koja je potrebna za prevoz naoružanja pri izvozu i uvozu. Zakonom se navodi daće dozvola biti izdata od strane MUP-a (ili nadležnog organa vlasti zaduženog zavazdušni saobraćaj u slučaju vazdušnog transporta), uz saglasnost MO-a i MSP-a.Dozvole za prevoz i tranzit važe za period od dve nedelje, za koji su se kompanije žalileda je nedovoljan. 38Prevoz i tranzit kopnom i vodom treba da se odvijaju pod oružanom pratnjompredviBenom posebnim propisima. MUP obaveštava Carinu i graničnu policiju oizdavanju dozvole nakon dogaBaja, i nakon toga prima povratni izveštaj od graničnepolicije kada pošiljka preBe granicu. Kompanija koja organizuje prevoz mora, takoBe,u pismenoj formi objaviti da se pošiljka sprovodi. Kompanije treba da zaposle ifinansiraju same zaštitu tokom prevoza, što veoma često podrazumeva angažovanje34 Vidi Srbija i Crna Gora, Izveštaj Registar konvencionalnog naoružanja UN-a za 2004, podnet 18. maja 2005. Intervju saHansom Risserom, upravnikom projekta SALW UNDP-a, Crna Gora, 4. jul 2006.35 Op cit., Blagojević i AranDelović, 25. april 2007.36 Isto.37 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.38 Op cit., Risser.

10 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIprivatnih kompanija obezbeBenja. Alternativno, MUP može organizovati policijskupratnju, i u svakom slučaju obaveštava bilo koje vatrogasne stanice duž planiranemaršute. MUP vodi evidenciju o prevozu u periodu od dve godine u rutinskimslučajevima, i duže u slučaju pošiljki koje kreću ka neobičnim odredištima ili sesprovode u neuobičajenim okolnostima. Imajući u vidu da srpski privatni sektorobezbeBenja nije bio dobro regulisan u prošlosti i da je poznat po tome što uključujekompanije sa istorijom lošeg ponašanja, angažovanje privatnih firmi za obezbeBivanjeprevoza moglo bi biti problematično i treba da bude regulisano podrobnije. 39Zvaničnici su izrazili frustraciju sadašnjim postupkom izdavanja dozvola za tranzit iizneli su želju za njegovom promenom. 40 Ovo sugeriše mogućnost nedovoljnogshvatanja značaja efektivne kontrole tranzita i pretovara strateške robe. Od ključnog jeznačaja, ne samo da bilo koje novo zakonodavstvo obezbedi efektivnu kontrolutranzita, već i da značaj ovog pitanja bude u potpunosti shvaćen od strane izvršnihslužbenika odgovornih za izdavanje dozvola i pograničnu kontrolu. Ovo je odposebnog značaja imajući u vidu geografsku lokaciju Srbije, koja se nalazi naraskrsnici značajnih legalnih i ilegalnih trgovinskih puteva.9 Kontrolne listeDržavne kontrolne liste u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini treba da buduusklaBene sa Zajedničkom listom vojne opreme EU (eng. EU Common Military List)i Listom robe i tehnologije dvostruke namene tokom 2007. Prema zvaničnicimaMERR-a, Srbija će u ovu svrhu iskoristiti prevod sadašnje verzije liste EU pripremljenod strane Vlade Hrvatske. 41 MERR ima odgovornost da raspodeli najnovijeinformacije unete na ovaj spisak. Ovo predstavlja stalni izazov za postojeće kapaciteteiz razloga što MERR nema svoju sopstvenu jedinicu tehničkih prevodilaca, a liste EUsa druge strane predstavljaju, duge, tehnički zahtevne dokumente. 42 Premazvaničnicima MERR-a, izmenjeni zakon će odgovoriti na način ažuriranja listakontrolisane robe dvostruke namene i raspodeljivanja industriji, koja trenutnopredstavlja oblast zabrinutosti.Zvaničnici koji su intervjuisani u Upravi carina takoBe napominju probleme koji sejavljaju sa dugim listama EU. U vezi sa robom dvostruke namene u konkretnomsmislu, postoji zabuna oko toga da li odreBeni proizvodi zahtevaju dozvole. Daljaobuka u ovoj oblasti, koja bi trebalo da osigura da su službenici na prvoj liniji upotpunosti u mogućnosti da identifikuju kontrolisanu robu, bila bi posebno korisna. 4310 Kontrola ipotvrde okrajnjemkorisnikuPotvrde o krajnjem korisniku (eng. End-User Certificates – EUC) treba da prate svezahteve za izdavanje dozvola za izvoz oružja. Zakon navodi zahtevani sadržaj jedneEUC potvrde, koja ne smeje biti starija od šest meseci i predata zajedno sa zvaničnimprevodom. MSP je odgovoran da verifikuje EUC, i navodno je uspostavio bazupodataka nadležnih lica ovlašćenih za izdavanje EUC potvrda u odredišnim zemljama.Ukoliko se dobije EUC koja sadrži bilo kakva nepoklapanja kada se uporedi sainformacijama MSP-a, provera se sprovodi od strane lokalne srpske ambasade.Zvaničnici MSP-a naglasili su da je osoblje ambasade nadležno da sprovedeodgovarajuće provere i deluje u skladu sa jasnim uputstvima. MeButim, Srbija ima39 Pogledajte Page, M., et al, SALW i privatne kompanije obezbeDenja u jugoistočnoj Evropi: Uzrok ili efekat nesigurnosti’(SEESAC-Saferworld, 2005) str. 77–95.40 Op cit., puk. Vucetić.41 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.42 Op cit., Mladen Mijović; Ana Blagojević, 17. jul 2006; Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.43 Intervjui sa Vesnom Jeremić, zamenicom generalnog direktora i Slobodanom Nikolićem, Uprava carina, Ministarstvofinansija, 6. jul 2006.

REPUBLIKA SRBIJA 11samo 50 do 60 ambasada širom sveta a mnoge srpske ambasadorske funkcije su ostaleupražnjene od raspada SCG. Nije jasno kako ova situacija utiče na sposobnost osobljaambasade da sprovede verifikaciju krajnjih korisnika. U slučajevima u kojima nepostoji ambasada, provera se sprovodi posredstvom diplomatskih kanala, čija preciznapriroda i efikasnost nisu poznati. Alternativno, može se zahtevati meBunarodnapomoć kako bi se pomoglo u proceni autentičnosti krajnjeg korisnika, nešto što jeuraBeno u vezi sa Avganistanom, na primer, iako nije jasno koliko često se ovo javlja. 44Prema predstavnicima MSP-a, veliki naglasak stavlja se na kontrolu krajnje upotrebe,posebno ukoliko je zemlja u blizini oblasti nestabilnosti ili u slučajevima u kojima seprevara smatra verovatnom.Vlada takoBe zahteva da potvrda kojom se verifikuje isporuka bude poslata od straneuvoznika. MSP je potvrdilo da bi bilo poželjno da se provera isporuke izvrši in situ, alii da resursi i kapaciteti da se to učini ne postoje. 45 Štaviše, pomoć inostranih vlada uverifikovanju krajnje upotrebe prethodno je korišćena, iako još jednom nije jasnokoliko često.11 AdministrativnikapacitetMERR je nasledio od MMEOZ-a spisak sa više od 90 subjekata registrovanih u skladusa Zakonom o spoljnoj trgovini. Jedanaest njih navedeni su kao proizvoBači oružja,jedan ili dva kao proizvoBači robe dvostruke namene a drugi kao trgovačkekompanije. Prema rečima intervjuisanih iz tadašnjeg MMEO-a i MSP-a, tokom prvihdevet meseci nakon uvoBenja novog zakona (31. marta do kraja 2005.), 300-350 zahtevapodneto je kako bi se trgovalo oružjem i robom dvostruke namene. Premazvaničnicima iz tadašnjeg MMEO-a, približno je postojalo deset zahteva za dobijanjedozvole koji su odbačeni izmeBu marta 2005, kada je Zakon stupio na snagu i juna2006.Zvaničnici MERR-a naveli su da će izveštaji koji su sadržali detaljne informacijeo prenosu naoružanja iz 2005.i 2006. biti predstavljeni Parlamentu i nakon togaobjavljeni u odreBenom trenutku u 2007. U vreme pisanja (jun 2007.) ovi izveštaji suse i dalje čekali. 46Čini se da je prenos odgovornosti za izdavanje dozvola sa ministarstava Državnezajednice na njihove odnosne organe na republičkom nivou sproveden bez većihzastoja u kontinuitetu procesa izdavanja dozvola. Uprkos prvobitne zabrinutosti otome kako ovaj proces može uticati na sposobnost ministarstava, posebno u smislugubitka ključnog, tehnički sposobnog osoblja najavljene početkom 2006, 47ministarstva koja su pružila ažurirane informacije maja 2007. iznela su da je većinatehničkog osobolja uključenog u proces izdavanja dozvola zadržala svoje funkcije uministarstvima na republičkom nivou. Štaviše, prema zvaničnicima, kadrovski nivoiposebno u MERR-u nedovoljni su za preduzimanje temeljne analize zahteva zaizdavanje izvoznih dozvola. Zvaničnici MERR-a takoBe nastavljaju da naglašavajupotrebu za daljom obukom osoblja za izdavanje dozvola, i napomenuli su da bipozdravili pristup odnosnim informacionim sistemima EU. 48Republika Srbija je zadržala opremu i prostorije u kojima su se nalazila ministarstvaDržavne zajednice u Beogradu, suočavajući se na taj način sa manjim problemima upogledu kontinuiteta procesa izdavanja dozvola u odnosu na Crnu Goru. MeButim,čak i u Srbiji, veliki broj zaostalih zahteva za izdavanje dozvole nagomilao se u klimineizvesnosti u vreme raspada SCG a, pa kao što je prethodno napomenuto, prvidržavni godišnji izveštaj o prenosu naoružanja, koji se prvobitno očekivao sredinom2005,jošuvek nije objavljen.44 Op cit., Mijović.45 Ibid.46 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.47 C.f. Prvo izdanje ovog izveštaja objavljeno u Isbister, R., et al., Analiza državnog zakonodavstva o izvozu i prenosu naoružanjana zapadnom Balkanu, (SEESAC-Saferworld, 2006.).48 Intervju sa Anom Blagojević, Snežanom Milić, Draganom Petrovićem i Ivanom AranDelovićem, MERR, 25. april 2007.

12 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIU smislu meBunarodne pomoći za unapreBivanje kapaciteta za kontrolu izvoza,većina pružene pomoći kanalisana je posredstvom Programa Vlade SAD za izvoznukontrolu i graničnu bezbednost (eng. Export Control and Border Security – EXBS).Tokom nedavnih godina, aktivnosti EXBS-a za usavršavanje sposobnosti VladeDržavne zajednice/Srbije uključivale su: seminar o kontroli robe dvostruke namene iprocenu potreba u polju obuke (oktobar 2005.); dva seminara o izdavanju dozvola(april i decembar 2005.); obuku o meBugraničnoj zabrani (januar i februar 2006.);seminare o godišnjem izveštavanju i tehničkoj kontroli organa za izdavanje dozvola(februar 2006.); seminar o ugradnji sistema praćenja 49 (april 2006.); dva seminara zadopiranje do industrije (april i jun 2006.); obuku carine (maj 2006.); obuku oidentifikovanju artikala, usredsreBenu na identifikovanje robe dvostruke namene irobe koja može biti iskorišćena u proizvodnji hemijskog, biološkog i nuklearnognaoružanja (novembar 2006.i maj 2007.); kao i dalje aktivnosti u vezi sa suzbijanjembrzog širenja i naoružanja masovnog uništenja (eng. Weapons of mass distruction –WMD). Planirane su dalje inicijative EXBS-a, uključujući rad usmeren kapoboljšavanju meBunarodnih istraga (planiran za jun 2007.). 50Nemačka Savezna kancelarija za ekonomiju i kontrolu izvoza (BAFA) bila jepokrovitelj jednonedeljnog seminara za deset srpskih i crnogorskih službenika zaizdavanje dozvola maja 2006. Dalje, UNDP je pružio pomoć MMEOZ-u uključujućiseminare za komunikaciju sa industrijom i podržalo je posetu jednog službenikaMO-a i dva službenika MMEOZ-a Poljskoj u cilju nadgledanja funkcionalnog sistemaEU članke, kontrole izvoza maja 2006,a oktobra 2006. sprovelo je sličnu fakultativnuposetu nemačkom BAFA. MeButim, došlo je do problema usled visokog odzivakvalifikovanog osoblja; dvoje od tri službenika koji su učestvovali u poseti Poljskojrazrešeni su sa ovih funkcija u okviru dva meseca inicijative. Druga meBunarodnasaradnja i pomoć uključivala je učešće tadašnjeg MMEO-a i MSP-a na seminaruorganizovanom od strane Ministarstava spoljnih poslova Bugarske i MaBarske uBudimpešti septembra 2006. o kontroli izvoza i upravljanju elektronskim sistemima zaizdavanje dozvola. Srbija je, takoBe, učestvovala na regionalnom seminaru oposredovanju održanom u Beču februara 2007.Maja 2007, predstavnici MERR-a,MO-a i MSP-a učestvovali su na regionalnom seminaru u Zagrebu na temu primeneKodeksa EU čiji je domaćin bio RACVIAC, a pod pokroviteljstvom nemačkogpredsedništva EU.12 MeLuagencijskiodnosi/procesiSvaki zahtev za dobijanje dozvole podnet MERR-u mora biti propraćen sa trifotokopije koje se nakon toga raspodeljuju MO-u, MSP-u i MUP. U okvirucelokupnog vremenskog okvira od 30 dana za razmatranje konkretnih dozvola zaprenos naoružanja, MSP i MO imaju sedam dana da daju svoje odobrenje. Dok su usklopu procesa koji je nekada predvodio MO, meBuministarske konsultacije oodlukama o izdavanju dozvole bile moguće ali ne i obavezne, ministarstva kojarazmatraju zahteve za izdavanje dozvole i prevozne dozvole su sada obavezna dadonose odluke kolektivno, komunicirajući u ovom procesu pismenim putem.Tehnologija praćenja, obezbeBena od strane SAD-a, ugraBena je pri MMEOZ-u (sadaMERR), MSP-u, MUP-u i Carini, i završena je informaciona baza podataka, meButimnije jasno kada će tačno sistem postati funkcionalan. 51 Sa druge strane ne održavaju senikakvi redovni lični sastanci odgovornih službenika iz relevantnih ministarstava.Sastanci se sazivaju na ad hoc osnovi od strane MERR-a po potrebi, što se ponekada u49 Sistem za praćenje ili tzv. “Tracker” predstavlja automatizovan sistem Vlade SAD osmišljen da obradi zahteve za izdavanjedozvole za prenos naoružanja. Isti deluje kao centralna lokacija za unos, obradu, praćenje, preispitivanje i odlučivanje ozahtevima za izdavanje dozvole. Za podrobnije informacije, pogledajte http://www.trackernet.org, koji je posećen 4. jula2006.50 Ažurirane informacije dobijene od Snežane Milić, MERR, 18. maj 2007.51 Op cit., Blagojević i AranDelović, 25. april 2007.

REPUBLIKA SRBIJA 13skladu sa navodima dešava vrlo često. 52 Neki intervjuisani zvaničnici izjavili su dasmatraju da usled jasnosti kojom je naznačena podela odgovornosti u Zakonu ospoljnoj trgovini i čestoj pismenoj komunikaciji, redovni lični sastanci ne bi uvećalivrednost postojećeg sistema. 53 I zaista, planovi za uspostavljanje meBuministarskogorgana za prenos izdavanja dozvola koji je prethodno bio predmet razmatranjaostavljen je po strani za sada zbog prigovora ministarstava, ali može biti aktiviranukoliko bude uvedeno novo zakonodavstvo. 54 Iako i MERR, MSP i MO izveštavaju oaktivnoj i dobroj komunikaciji i saradnji izmeBu ministarstava, po svemu sudećipostojale su odreBene nedoslednosti i poteškoće u prošlosti, posebno prilikomporeBenja informacija (godišnji državni izveštaji o izvozu i izveštaji meBunarodniminstitucijama kao što je OEBS).13Transparentnost iizveštavanjeSCG je pokazala odreBenu inicijativu kako u razvoju svojih državnih kapacitetaizveštavanja tako i u saradnji za unapreBivanje kapaciteta izveštavanja partnerskihvlada u regionu. Februara 2006,tadašnji MMEOZ zajednički je otvorilo i učestvovalona seminaru pod nazivom ‘Izveštavanje o izvozu naoružanja na zapadnom Balkanu’u Beogradu. Seminar je organizovan od strane Centra za kontrolu SALW-a ujugoistočnoj i istočnoj Evropi (eng. South Eastern Europe Clearinghouse for the Controlof SALW – SEESAC) u sklopu drugog pilot projekta Evropske komisije o SALW-u (eng.Second Pilot Project – SPP) 55 u pokušaju da se podstakne i standardizuje izveštavanje oizvozu naoružanja kako bi se ispunili zahtevi Kodeksa EU. Seminar je sproveden podzajedničkim pokroviteljstvom Ministarstva inostranih poslova SAD-a posredstvomgore pomenutog EXBS programa. Ključni rezultat bila je obaveza data od stranevladinih zvaničnika zemalja zapadnog Balkana za rad na izradi državnih izveštaja oizvozu koji će biti u skladu sa normama EU.Obaveza u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini iz 2005. nametnuta na MMEOZ daizradi izveštaj o izvozu naoružanja do marta 2005. za usvajanje od strane Savetaministara nije ispunjena usled raspada Državne zajednice (u skladu sa kojim suukinuti Savet ministara i MMEOZ). 56 Izrada izveštaja dalje je odložena produženimprocesom formiranja vlade nakon izbora održanih januara 2007. Iako je ovorazočaravajuće, izveštaji za 2005.i 2006. su sada u skladu sa navodima završeni, i trebada budu predstavljeni Parlamentu prvom prilikom. 57 Vlada ima ovlašćenje da učiniove izveštaje javnim dokumentima, ali nije obavezna da to i učini; objavljivanje bistoga bilo značajan pokazatelj Vladine posvećenosti prema transparentnosti. Premaintervjuisanim zvaničnicima MERR-a, ovo će se desiti tek nakon što izveštaji budupredstavljeni Parlamentu. 58Postoji odsustvo zakonodavne osnove za ulogu parlamentarnog nadzora aktivnostiVlade u polju dozvola za izvoz naoružanja, iako Zakon o spoljnoj trgovini predviBa dabi tadašnji Savet ministara trebalo da obavesti Parlament o usvajanju godišnjegizveštaja sa njegove strane. U tom slučaju, Parlament bi nakon toga imao pravo dapostavi pitanja o konkretnim destinacijama.TakoBe treba napomenuti da javnost ima, prema rečima jednog iskusnog posmatračamedijskog izveštavanja o pitanjima bezbednosti, veoma malo znanje ilizainteresovanost za aktivnost izvoza naoružanja u ovom trenutku. 59 Stoga bi istinski52 Op cit., puk. Vucetić.53 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.54 Op cit., puk. Vucetić; Blagojević i Arandjelović, 14. jun 2007.55 Prvi pilot projekat sproveden je od strane Instituta UN za istraživanje razoružanja i izraDen je kako bi podržao izradu StrategijeEU/EC o SALW, eksplozivnim ostacima ratnog i oružja masovnog uništenja. SEESAC, ‘Izveštavanje o izvozu naoružanja nazapadnom Balkanu’, Izveštaj o aktivnosti 064, 9. februar 2006.56 Op cit., Mijović.57 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.58 Ibid.59 Intervju sa Aleksandrom Radićem, VIP News Service, 8. jul 2006.

14 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIjavni nadzor, takoBe, zavisio od rada na izgradnji javnog shvatanja uticaja prenosa naosetljiva odredišta.14 Prikupljanje irazmenainformacijaKao članica UN i OEBS-a, SCG je dostavljala redovne izveštaje Sekretarijatu OEBS-a uskladu sa Dokumentom OEBS-a o SALW i Odeljenju UN za pitanja razoružanja upogledu primene PA UN-a sa njene strane kao i Registru konvencionalnog naoružanjaUN-a. Iako je izveštaj predat Registru konvencionalnog naoružanja UN-a maja 2006,raspad Državne zajednice i prelazak sa MMEOZ-a na MMEO na republičkom nivouodložili su dostavljanje informacija kao što je poslednji izveštaj pripremljen za OEBS. 60Prema informacijama pruženim od strane MSP-a, ovo je sada po svemu sudećiispravljeno nedavnim predavanjem izveštaja koji obuhvataju i 2005.i 2006. godinuOEBS-u. 61Februara 2006, UNDP u Srbiji i Crnoj Gori i SEESAC obezbedili su meBunarodnogkonsultanta MMEOZ-u u cilju davanja uputstva službenicima o najboljoj praksi EUprimenjivoj na državno izveštavanje o izvozu naoružanja. 62 Informacije zahtevane zasastavljanje datih izveštaja trebalo bi da budu dostupne pri MERR-u pošto je, u skladusa Zakonom o spoljnoj trgovini, MMEOZ, i stoga novi MERR, obavezan da vodi bazupodataka svih dozvola koje su izdate, odbijene i ukinute. MeButim, premaintervjuisanim zvaničnicima MERR-a, informacije se samo vode na period od tri dopet godina. Najbolja praksa u ovoj oblasti sugeriše da bi evidencija trebalo da se vodina najmanje deset godina. 6315 PrimenaZakonom o spoljnoj trgovini odgovornost za kontrolu primene se predaje MMEOZ-u.Sve odgovornosti za kontrolu primene prenete su na sadašnji MERR (MMEO u tovreme) juna 2006. 64 U skladu sa Zakonom, MERR ima zadatak da sprovodi svojuulogu u saradnji sa MO-e, MUP-om, Carinom, obaveštajnim službama i drugimrelevantnim agencijama. Agencije koje saraBuju u primeni zakonodavnih kontrolaobavezne su da podnose izveštaje o svojim aktivnostima u ovoj oblasti MERR-u.Uprava carina ima ovlašćenje da zaustavi i zapleni prenos kontrolisane robe, a njenoosoblje je stacionirano na granicama kako bi sprovelo fizičke provere pošiljki. Dalje,specijalni ‘Sektor za kontrolu primene zakona’ u okviru Carine može biti obavešten odstrane bilo koje druge jedinice (kao što su one za obaveštajne podatke, šverc i istrage)ukoliko se otkrije bilo šta neuobičajeno tokom praćenja trgovinske aktivnosti iprilikom sprovoBenja provera.Oprema i ekspertiza Uprave carina uvećala se kao rezultat pomoći pružene podprogramom EXBS, kao i preko Kancelarije za carinsku i fiskalnu pomoć EU (eng.Customs and Fiscal Assistance Office – CAFAO). Oblast fokusa rada CAFAO-a uključujezakonodavstvo, primenu, obaveštajne podatke, otkrivanje, porez na promet, revizijunakon carinjenja i ljudske resurse. Primeri nedavno pružene pomoći uključujunabavku oprema za otkrivanje kontrabande i detektora radijacije i metala od straneEXBS i obuku u železničkim inspekcijama sprovedenu maja 2006. od strane CAFAO.Posebna oblast u kojoj je, u skladu sa navodima, teško podići svest meBu carinicimajeste identifikovanje širokog spektra robe dvostruke namene, te je stoga ovo bilopodložno obukama organizovanim od strane EU i SAD-a.60 Op cit., Blagojević, 17. jul 2006.61 Intervju sa ministrom spoljnih poslova, 15. jun 2007.62 Privremeni izveštaj SACISCG, 01. jun 2005–28. februar 2006, str. 6.63 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.64 Op cit., Blagojević i AranDelović, 25. april 2007.

REPUBLIKA SRBIJA 15Podobrenje granične kontrolne mere su zasigurno neophodne u Srbiji koja je imaladugo iskustvo (zajedno sa susednim zemljama), prekogranične ilegalne trgovineSALW. 65 Slabe tačke na srpskim graničnim prelazima mogu se pripisati odreBenombroju faktora, koji uključuju neprohodan teren, nedovoljne resurse i prethodneorganzacione poteškoće u okviru granične policije. MeButim, nakon periodaprovedenih pod sankcijama UN-a nedavnih godina, nasleBe korupcije i širokorasprostranjena aktivnost sive ekonomije čine reformu carine značajnim izazovom.Niske plate meBu službenicima, njih same dovode u veliko iskušenje dopunjavanjaprihoda mitom. Prema rečima jednog dobro pozicioniranog posmatrača, ne sprovodese nikakve provere koje bi sprečile više carinske službenike da imaju obimnekomercijalne interese u oblastima pod njihovom regulatornom kontrolom. MeButim,postojale su pozitivne reforme koje su preduzete nedavnih godina, koje su uključivaleuvoBenje procena učinka carinika.16 Kazne i sankcijeZa one koji prekrše njegove odredbe, Zakon o spoljnoj trgovini predviBa novčanukaznu od jedan do pet puta vrednosti robe uključene u transakciju, i uklanjanje izregistra subjekata ovlašćenih za trgovinu naoružanjem i robom i tehnologijomdvostruke namene. Zakon dalje predviBa kaznu pritvora od jedne do osam godina zabilo koga uključenog u spoljnu trgovinu naoružanjem i vojnom opremom bezprethodne registracije i/ili dozvole. MeButim, kazna zatvora ne važi za trgovinukontrolisanim artiklima osim naoružanja i vojne opreme (kao što je roba dvostrukenamene), niti za takve ozbiljne prekršaje kao što je pružanje lažnih podataka u zahtevuza izdavanje dozvole. Dalje, obim novčane kazne (jedan do pet puta vrednosti robe)očigledno je neadekvatan. Prema intervjuisanim zvaničnicima, u potencijalnodobrodošloj sredini, zakonodavne izmene koje se trenutno nalaze u fazi razmatranjauključuju uvoBenje strožijih kazni za ozbiljne prekršaje zakonodavstva o prenosunaoružanja u cilju ispunjavanja ove praznine. 66 Ovo će meButim zahtevati da Srbijaizmeni svoje shvatanje onoga što predstavlja “ozbiljan prekršaj.”17 Interakcija saindustrijomZakonodavstvo se objavljuje u ‘Službenom glasniku’ i stoga je dostupno zarazmatranje od strane kompanija koje trguju naoružanjem i robom dvostrukenamene. 67 Zakon o spoljnoj trgovini zahteva od kompanija da same procene da li robau čiju trgovinu su uključeni predstavlja kontrolisanu robu, odnosno da li treba dapodnesu zahtev za izdavanje dozvole. Od kompanija se takoBe zahteva da vodeevidenciju u vezi sa trgovinom kontrolisanom robom u periodu od deset godina.Najnovije informacije u pogledu relevantnih normi kao što su kontrolne liste iodredišta sa novim embargom očigledno se raspodeljuju samo poslovnimorganizacijama na neformalnoj osnovi.Iako se situacija sada očigledno poboljšala, kada je novo zakonodavstvo o spoljnojtrgovini doneto po prvi put, kompanije su navodno bile veoma glasne u izražavanjusvog nezadovoljstva. 68 Jula 2005, i februara i juna 2006, UNDP je zajedno saMMEOZ-om organizovao tri seminara kako bi radio sa subjektima koji trgujunaoružanjem i robom dvostruke namene, i kako bi ih obrazovao o njihovimzakonskim odgovornostima. Jedan od Intervjuisanih u Privrednoj komori preporučioje pružanje dodatne obuke kako bi se pomoglo kompanijama u procenama65 Uvid u obim ove trgovine može se steći iz cifara pruženih od strane Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koje pokazujuda je tokom prva četiri meseca 2004, zaplenjeno ‘naoružanje, vojna oprema i sirovi naftni derivati’ u vrednosti od €300,000.Veb sajt BIA: http://www.bia.sr.gov.yu/Eng/framesetče.html, koji je posećen 4. maja 2005: pogledajte op. cit., Rynn, S. et al.66 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.67 Korespondencija sa Anom Blagojević, 17. jul 2007.68 ‘ProizvoDači nezadovoljni novim zakonom o vatrenom oružju’, VIP – Defence and Security, 7. jul 2005.

16 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPIpovoljnosti izvoza na konkretne destinacije. 69 MeButim, ovo može naznačiti odreBenuzabunu koja postoji u pogledu odnosnih uloga koje bi industrija i vlada trebalo daodigraju u pogledu strateških izvoza. Iako je zasigurno u interesu kompanije da shvativerovatnoću dodeljivanja konkretne dozvole (kako bi se izbeglo traćenje resursa napraćenje prodaje koju Vlada neće tolerisati), procena ostaje pod okriljemodgovornosti same vlade. Prema zvaničnicima MERR-a, komunikacija saregistrovanim kompanijama je dobra i redovna, posebno sa većim proizvoBačima.MeButim, oni naglašavaju ključnu potrebu za daljom obukom industrije, posebno upogledu upotrebe i ažuriranja kontrolne liste robe dvostruke namene. Ovo je tačnozbog toga što MERR nastavlja da se suočava sa poteškoćama u revnosnominformisanju industrije o promenama na kontrolnim listama koje se javljaju prinjihovom ažuriranju. 70 Štaviše, nije jasno da li MERR čini dovoljno kako bi dosegaoizvan već registrovanih kompanija, do onih koje mogu biti uključene u proizvodnjui/ili trgovinu u artiklima dvostruke namene za koje se (verovatno) može dobitidozvola a da ne shvataju da treba da podnesu zahtev za dobijanje date dozvole.18 ZaključakZakonodavstvo koje je trenutno na snazi u Srbiji predstavlja ohrabrujući nivo obavezeza primenu normi EU u sferi kontrole prenosa, a preispitivanje Zakona o spoljnojtrgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene pruža idealnupriliku da se ove kontrole dalje poboljšaju. Postoje dobrodošli znaci sve većihkapaciteta da se zakonodavstvo stavi u primenu na bolji način. Oni uključuju sledeće:uspostavljanje meBuministarskog dijaloga o odlukama o izdavanju dozvole; stabilanrast u kapacitetu Carinske službe; inicijative za izgradnju prihvatanja i razumevanjanovog zakonodavstva meBu poslovnom zajednicom; partnerstvo sa meBunarodnimsaradnicima kako bi se ocenila povoljnost izvoza i izgradile sposobnosti Carine iorgana za izdavanje dozvola; planovi za izveštavanje Parlamenta o prenosunaoružanja; i učešće u regionalnim inicijativama za poboljšavanje kontrole prenosa udrugim delovima regiona.MeButim, postoji još toga što treba učiniti. Trebalo bi još bliže učvrstiti zakonodavstvou ključnim oblastima, planirani napreci u izveštavanju moraju biti ostvareni a Vladatreba da nastavi sa traženjem podrške za oblasti u kojima su kapaciteti slabi. Glavniprioritet jeste da se u zakonu eksplicitno navede zahtev da sva uključena ministarstvakoriste kriterijume iz Kodeksa EU kao početnu tačku prilikom odlučivanja o izdavanjudozvole, i da nakon toga osiguraju kulturu odgovorne izvozne kontrole, zasnovane narigoroznom tumačenju ovih kriterijuma, koja će postojati u celoj državnoj službi.Ukoliko ovo ne uspe, MSP bi trebalo da dobije stvarna ovlašćenja stavljanja veta kakobi se odbilo izdavanje dozvole, po osnovi da bi prenos bio u suprotnosti sa KodeksomEU. Primer odluke da se Jermenija snabde sa SALW-om, u kojoj je preporuka MSP-ada se odbije ovaj prenos nadglasana, i nedavni komentari ministra odbrane DraganaŠutanovca o voljnosti Srbije da saraBuje sa “svima” u ovoj oblasti, naznačava hitnostkojom bi ovo pitanje trebalo da bude tretirano. TakoBe postoji potreba da seidentifikuje i pozabavi korupcijom i sukobima interesa meBu službenicima, poboljšatransparentnost i odgovornost, i preispita angažovanje privatnih kompanijaobezbeBenja u obezbeBivanju prevoza kontrolisane robe.Tabela na sledećim stranicama pruža rezimiranu procenu usklaBenosti Srbije u ovomtrenutku, ili sposobnosti Srbije da se uskladi sa standardima EU:69 Op cit., Perković.70 Op cit., Blagojević i AranDelović, 14. jun 2007.

REPUBLIKA SRBIJA 17Tabela br. 3: Kratak pregled državnih standarda u polju prenosa naoružanja u odnosu na obaveze i praksu EUZAKONODAVNO,PRAVNA ILI POLITIČKA USKLAEENOST NA REGULATORNO ILI POLITIČKOSTANDARD EU OSNOVA DRŽAVNOM NIVOU UPUĆIVANJESistem izdavanja dozvola Kodeks EU Da, iako je ovo uzeto u obzir Zakon o spoljnoj trgovinizasnovan na kriterijuˇmima Nacrt zajedničkog stava EU koji samo od strane MSP-a. naoružanjem, vojnom opremom(osam kriterijuma) definiše zajednička pravila koja i robom dvostruke namene;upravljaju kontrolom izvozaDekret o kriterijumima zavojne tehnologije i opreme(nacrt Zajedničkog stava)izdavanje dozvola za izvoznaoružanja, vojne opreme i robedvostruke namene (17. mart2005.)Vojna kontrolna lista Zajednička lista vojne opreme Da, ali je ažuriranje Dekret o utvrDivanju državneEvropske unije problematično. kontrolne liste naoružanja i vojneopreme (17. mart 2005.)Mere kontrole robe dvostruke Uredba EU o dvostrukoj nameni Da, ali sveobuhvatne klauzule se Zakon o spoljnoj trgovininamene (uključujući kontrolnu primenjuju samo na robu koja naoružanjem, vojnom opremomlistu i sveobuhvatne klauzule) treba da se iskoristi u vezi sa i robom dvostruke namene;hemijskim, biološkim iliDekret o kriterijumima zanuklearnim naoružanjem ili izdavanje dozvola za izvozdrugim nuklearnim eksplozivnim naoružanja, vojne opreme i robenapravama i njihovomdvostruke namene (17. martisporukom. 2005.)Kontrola posrednika za oružje Zajednički stav EU o Da ali nema definicije aktivnosti Zakon o spoljnoj trgoviniposredovanju u pogledu oružja posredovanja i nema nikakvih naoružanjem, vojnom opremomNacrt Zajedničkog stava vanteritorijalnih kontrola. i robom dvostruke nameneKontrola nematerijalnih prenosa Nacrt Zajedničkog stava Da Zakon o spoljnoj trgovininaoružanjem, vojnom opremomi robom dvostruke nameneKontrola tranzita i/ili pretovara Nacrt Zajedničkog stava Da, ali tranzit samo zahteva Zakon o spoljnoj trgovinidozvolu za prevoz a ne potpune naoružanjem, vojnom opremomuvozne/izvozne dozvole. i robom dvostruke nameneKontrola izvoza proizvodnih Nacrt Zajedničkog stava Nekapaciteta (uključujući, naprimer, proizvodnju na osnovudozvole).Kontrole u pogledu krajnje svrhe Nacrt Zajedničkog stava Da Zakon o spoljnoj trgovinii zahtevi u pogledu potvrDivanja Vodič EU za korisnike naoružanjem, vojnom opremom(uključujući kontrolu ponovnihi robom dvostruke nameneprenosa).Moć ukidanja dozvola za prenos. Najbolja praksa Da Zakon o spoljnoj trgovininaoružanjem, vojnom opremomi robom dvostruke nameneRegistracija aktera (npr. Najbolja praksa Da Zakon o spoljnoj trgoviniproizvoDači, trgovci, otpremnici). Zajednički stav EU o naoružanjem, vojnom opremomposredovanju u kupovini oružjai robom dvostruke namene(preporučen)Pravne kazne i sankcije. Najbolja praksa Da, ali je neadekvatno. Zakon o spoljnoj trgoviniZajednički stav EU onaoružanjem, vojnom opremomposredovanju u pogledu oružjai robom dvostruke nameneKonsultacije izmeDu odeljenja Najbolja praksa Da, ali ne postoje redovni ličnisastanci.Razmena informacija sa drugim Kodeks EU, Nacrt Zajedničkog OEBS izveštaj i PA UNvladama (uključujući raspodelu stavaodluka o odbijanju dozvolemeDu državama članicama EU iNajbolja praksaposledične konsultacije).Ostvarivanje kontakta sa Najbolja praksa DaindustrijomParlamentarna odgovornost Najbolja praksa Minimalna, ali bez pravne ili Zakon o spoljnoj trgoviniustavne osnovenaoružanjem, vojnom opremomi robom dvostruke nameneRedovna izrada i objavljivanje Nacrt Zajedničkog stava Ne, ali je planirano Zakon o spoljnoj trgovininacionalnih izveštajanaoružanjem, vojnom opremomi robom dvostruke namene

18 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPI19 PreporukeZa Vladu Srbije■ Dalje razraditi proces usklaBivanja zakonodavstva sa normama i standardima EU upolju kontrole prenosa:■ Zahtevati da sva relevantna ministarstva Vlade zasnivaju svoje procene prilikomizdavanja dozvole na kriterijumima sadržanim u Kodeksu EU, i pruže adekvatnepolitičke smernice i obuku kako bi se osiguralo da je ovaj zahtev efikasno stavljen uprimenu. Ukoliko bude zadržana isključiva nadležnost MSP-a nad pitanjima izKodeksa EU, MSP bi trebalo da dobije potpuno pravo veta u slučajevima u kojima seodluka o odbijanju izdavanja dozvole zasniva na kriterijumima Kodeksa EU;■ Uvesti nove mere kontrole kako bi se regulisao prenos proizvodnih kapaciteta,odnosno proizvodnja na osnovu dozvole, od strane srpskih kompanija ili lica;■ Izmeniti i dopuniti Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robomdvostruke namene kako bi uključivao detaljnu i sveobuhvatnu definiciju aktivnostiposredovanja u skladu sa Zajedničkim stavom EU o posredovanju u naoružanju alinadovezujući se na najbolju državnu praksu zemalja članica EU i zahtevati da graBaniSrbije koji posluju van srpske teritorije i dalje budu obavezni da se registruju i podnesuzahtev za izdavanje dozvole ukoliko posreduju u kontrolisanim artiklima;■ Proširiti sveobuhvatne klauzule o dvostrukoj nameni kako bi bile u skladu sazahtevima Evropskog saveta o regulisanju dvostruke namene;■ U značajnoj meri uvećati maksimalne kazne za prekršaj Zakona o spoljnoj trgovininaoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, za podnošenje lažnihzahteva za dobijanje dozvole kao i za izvoz ili trgovanje bez dozvole, kako bi seodražavale potencijalne negativne posledice ilegalnog prenosa;■ Uvesti zahtev čuvanja evidencije o odlukama o izdavanju dozvole za najmanje desetgodina, u skladu sa najboljom meBunarodnom praksom;■ Zahtevati od Vlade da barem na godišnjem nivou predstavi Parlamentu i objavipotpuni državni izveštaj o prenosima naoružanja i politici prenosa naoružanja;■ Nadograditi postojeće parlamentarne strukture i ovlašćenja, i nadovezujući se nanajbolju praksu država članica EU i drugih, obezbediti pravnu osnovu zaparlamentarni pregled politike prenosa naoružanja i odluka o izdavanju dozvola (naosnovu informacija pruženih u državnim izveštajima – pogledajte prethodnonavedenu preporuku). U tom smislu, predloženi instituti bi trebalo da budusastavljeni od odgovarajućeg odbora sa statutarnim ovlašćenjem da poziva i postavljapitanja ministrima i zvaničnicima državnih agencija odgovornim za odlučivanje oprenosu, i objavljuje izveštaje o primeni zakonodavstva i propisa o prenosunaoružanja. Treba pokloniti pažnju uspostavljanju procesa za pružanje informacijapre izdavanja dozvole i konsultovanje sa datim odborom, iako bi ovlašćenja zaodlučivanje nastavila da bivaju isključivo u rukama Vlade (Uloga Parlamenta u fazi preizdavanja dozvole bila bi samo savetodavna);■ Uvesti zahtev za dobijanje dozvole za održavanje opreme koja je prvobitno preneta uskladu sa starim zakonodavstvom, i tretirati zahteve za izdavanje dozvole zaodržavanje opreme na isti način kao i zahteve za novi prenos;■ Razraditi efektivne mere kojima će se ukloniti sukob interesa, zabranjujući svimslužbenicima da obavljaju komercijalne aktivnosti u oblasti u kojoj imaju regulatornunadležnost ili moć odlučivanja;■ Uspostaviti redovne lične sastanke sa ministrima uključenim u odlučivanje o meramakontrole prenosa i sazivati ih u formi meBuministarske komisije, čiji rad ćeorganizovati MERR ali koju će predvoditi MSP. Ovo će uvećati mogućnosti da seistaknu problemi i razmotre zajednički, i stoga će razviti širu kulturu restriktivnihmera kontrole prenosa naoružanja i poboljšati nivo preispitivanja zahteva za dobijanjedozvole;

REPUBLIKA SRBIJA 19■ Zadržati i ponuditi stručno usavršavanje kvalifikovanim službenicima u sferi merakontrole prenosa kako bi se stručnost zadržala i na dugi rok;■ Razraditi i zadržati, u okviru MUP-a, kapacitete pružanja policijske pratnje inadgledanja prevoza naoružanja i robe i tehnologije dvostruke namene. Angažovanjeprivatnih kompanija obezbeBenja za obezbeBivanje prevoza naoružanja trebalo bi dabude rigorozno regulisano kako bi se osiguralo da su sve kompanije ocenjene nasuprotstrogim kriterijumima uključujući i njihovo profesionalno ponašanje i rekord;■ Osigurati da sve kompanije registrovane za spoljnu trgovinu naoružanjem i robomdvostruke namene jesu blagovremeno obaveštene o svim najnovijim dogaBanjima usferi kontrole prenosa naoružanja, uključujući bilo kakve izmene u zakonima,destinacijama na koje je stavljen embargo, kontrolnim listama i normama kontroleprenosa koje postoje u EU;■ Nadovezujući se na ekspertizu i iskustvo meBunarodnih partnera, razviti kapacitete zasprovoBenje provera krajnje svrhe i krajnjih korisnika pre i nakon odašiljanja, izatražiti razvoj povećanog nivoa saradnje sa drugim državama kako bi se osiguralo da,u slučajevima u kojima je potrebno, date provere mogu biti sprovedene na lokacijamana kojima Srbija nema svoje diplomatsko predstavništvo;■ Pružiti punu podršku predloženoj Radnoj grupi stručnjaka za kontrolu robedvostruke namene i osigurati da mandat i sastav grupe omogućava efektivnukoordinaciju razrade boljeg sistema kontrole prenosa robe dvostruke namene;■ Osigurati da nova informaciona baza podataka postane funkcionalna i pristupačna zasve relevantne agencije bez daljih odlaganja.Za meJunarodnuzajednicu■ Osigurati da su relevantni meBunarodni i regionalni akti i dokumenti kao što jeKodeks EU i Vodič za korisnike Kodeksa EU prevedeni na srpski jezik i učinjenidostupnim relevantnim nacionalnim akterima;■ Pomoći srpskim vlastima u razradi skupa zahteva za dobijanje pomoći podeljenih poprioritetima, sa ciljem usklaBivanja državnog sistema kontrole prenosa sa najboljompraksom EU i pružiti pomoć na osnovu ovih usaglašenih prioriteta. Konkretne oblastika kojima bi ova pomoć mogla biti usmerena uključuju:■■resurse za zapošljavanje većeg broja osoblja i podršku u polju informacionetehnologije, u skladu sa potrebom;obuku službenika iz svih relevantnih ministarstava u svim aspektima kontroleprenosa, od procena za izdavanje dozvole pa sve do granične kontrole i održavanjareda i mira zasnovanog na obaveštajnim podacima;■ Pružiti pomoć Srbiji u proceni autentičnosti Potvrda o krajnjem korisniku i rizikaponovnog prenosa;■ Preuzeti obavezu pružanja pomoći Srbiji u procesu procene za izdavanje dozvole iverifikovanja isporuke (po njihovom uspostavljanju) u slučajevima u kojima suinterni kapaciteti ograničeni (odnosno za destinacije na kojima Srbija nema svojediplomatsko prisustvo);■ Podstaći održivo i široko rasprostranjeno prihvatanje restriktivnih normi kontroleprenosa podržavanjem zastupanja datog pitanja u javnim debatama kao i udiplomatskim kanalima;■ Zemlje sa razvijenim režimima kontrole prenosa, i posebno sa relativnomodernizovanim postupcima parlamentarnog nadzora, trebalo bi da podstaknurazmenu informacija izmeBu parlamentaraca i njihovih odgovarajućih partnera saiskustvom u ovoj oblasti;

20 DOVOLJNO DOBRA? KONTROLA PRENOSA ORUŽJA U JUGOISTOČNOJ I ISTOČNOJ EVROPI■ Pružiti podršku srpskom graBanskom društvu i medijima u cilju izgradnje domaćihkapaciteta za analizu i praćenje srpskih mera kontrole izvoza naoružanja;■ EU bi u konkretnom smislu trebalo da:■■uključi mere kontrole prenosa kao ključni elemenat svog celokupnog formalnogdijaloga sa srpskom vladomrazmotri raspodelu informacija u pogledu prethodno odbijenih zahteva zaizdavanje dozvole za prenos naoružanja Srbiji kako bi joj pokazala kako odlučivanjefunkcioniše u praksi meBu državama članicama.