Gender Audit RS

GENDER AUDITREPUBLIKA SRPSKADecembar 05/ Mart 061

1. METODOLOGIJASADRŽAJ1.1 Demografske karakteristike ispitanika/ca341.2 Demografske karakteristike institucija/organizacija 52. ANALIZA REZULTATA 82.1 Seksualno uznemiravanja 312.2 Kako se informišete o ravnopravnosti polova 412.3 Stereotipi i predrasude o genderu 453. REZULTATI PREMA POLU 513.1 Seksualno uznemiravanja 803.2 Kako se informišete o ravnopravnosti polova 923.3 Stereotipi i predrasude o genderu 954. REZULTATI PREMA GODINAMA STAROSTI 1015. REZIME 1326. DODATAK: Tabele za pojedine grafikone koji nisupregledni1362

1. METODOLOGIJAIstraživanje Gender Audit za Bosnu i Hercegovinu sprovedeno je u periodu od 18. januara do27. februara sa ispitanicima/cama koji rade u organizacijama/institucijama Republike Srpske.Istraživanje koje je sprovedeno rađeno je tehnikom intervju, tzv. face-to-face intervjuima tamogdje je to bilo moguće, ali jednom broju ispitanika anketa je ostavljana da bi oni samostalnopopunili kada budu imali slobodnog vremena, dok je određeni broj ispitanika koji suidentifikovani kao predstavnici institucije imenovani neku drugu osobu iz institucije da izađe ususret anketarima.Uzorak se sastojao od 225 ispitanika iz 123 institucija koje je preporučio Gender centar VladeRepublike Srpske na samom početku projekta, kao i naknadno dodate institucije.Prilikom rada na terenu Agencija PARTNER MCA iz Banja Luke naišao je na niz problemakoji su uticali na dinamiku rada na terenu i broj upitnika. U tom periodu došlo je do «pada»Vlade Republike Srpske što je svakako uticalo na spremnost potencijalnih ispitanika zaistraživanje.Moramo da naglasimo da je jedan broj ispitanika bio odsutan iz svojih institucija, kako zbogposlovnih obaveza, tako i zbog odmora. Pošto je anketa počela u drugoj polovini januara jedandio ispitanika svoje ne prihvatanje da učestvuje u anketi obrazlagao je nagomilanimobavezama u prvoj polovini januara.Naša nastojanja da nagovorimo pojedine ispitanike na saradnju ostala su bezuspješna, jer uskladu sa našim dogovorom sa menadžmentom UNDP BiH i lokalni Gender mehanizama ni nakoji način nismo smjeli da kod ispitanika stvorimo averziju prema problematici genderravnopravnosti. Osim svih navedenih razloga za odstupanje od definisanog broja ispitanika,važno je napomenuti Ispunjavanje «lične karte institucije» je predstavljalo poseban problem jerpitanja nisu prilagođena državnim organima (organizaciona struktura), nego preduzećima, aispitanici nisu imali dovoljno strpljenja da pitanje prepoznaju i preformulišu na način kakofunkcioniše njihova organizacija.U svakom slučaju, dobijen je reprezentativni uzorak za pitanja gender ravnopravnosti ubosanskohercegovačkim institucijama jer su sve naknadne izmjene i dopune uradjene udogovoru sa Kancelarijom za entitetskim gender mehanizmima.Rezultati istraživanja prikazani su u grafikonima. Odgovor na svako pitanje je prikazan.Takodje su odgovori na pitanja prikazani i ukrštanjima po odredjenim socijalnim ilidemografskim karakteristikama, prema zahtjevu samog Gender mehanizma.3

1.2 DEMOGRAFSKI KARAKTERISTIKE INSTITUCIJE/ORGANIZACIJETabela 5. Pravni status institucija/organizacijaFrekvence ProcentiIzvrsna vlast 21 17,1Zakonodavna vlast 4 3,3Sudska vlast 12 9,8Drzavne agencije i instituti 2 1,6Ombud 2 1,6Mediji 10 8,1Nevladine organizacije 31 25,2Skolstvo 24 19,5Medjunagender organizacije 6 4,9Drugo 11 8,9Ukupno 123 100Tabela 6. Ukupan broj zaposlenih u instituciji/ organizacijiFrekvence ProcentiDo 10 zaposlenih 30 24,3Od 11 do 20 zaposlenih 15 12,1Od 21 do 40 zaposlenih 14 11,3Od 41 do 60 zaposlenih 13 10,5Preko 60 zaposlenih 35 28,4Odbija 16 13,4Total 123 1005

Da li se u Vasoj instituciji/organizaciji vodipolna statistika o zaposlenim?38.215.446.3DaNeNe znaGrafikon 1Da li se u Vasoj instituciji/organizaciji vodipolna statistika o korisnicima usluga?19.545.535DaNeNe znaGrafikon 26

Da li se u Vasoj instituciji/organizacijipostoji linija u budzetu kojom se osnazujuzene?16.371.512.2DaNeNe znaGrafikon 3Da li se u Vasoj instituciji/organizacijipostoji linija u budzetu koja se odnosi naravnopravnost polova/rodova?16.369.913.8DaNeNe znaGrafikon 47

2. ANALIZA REZULTATASta je za Vas rodna ravnopravnost?Postizanje demokratskog i humanog drustva1.3Ravnopravnost polova i jednakost u svimsegmentima drustvaBez odgovoraUvazavanje razlicitih potreba oba polaJednake mogucnosti izbora za muskarce i zenePrirodno stanje stvariDvije jednake polovine jednog tijelaPostovanje partneraDrugoNe zna/Odbija10.24.42.22.21.32.74.30.970.70% 20% 40% 60% 80%Grafikon 1.Ispitanici/ce su gender ravnopravnost različito definisali, a kao najčešće određenje navodili suravnopravnost polova i jednakost u svim segmentima društva. Nešto više od dvije trećineispitanika/ca je upravo tako odgovorilo. Pored jednake zastupljenosti u svim društvenimsegmentima u znatno manjem procentu (do 5%) bili su prisutni i odgovori koji su se odnosili nauvažavanje različitih potreba oba pola, dalje ostvarivanje jednakih mogućnosti izbora oba pola iuvažavanje principa prirodnog stanja stvari. Ono što je interesantno je da svaki deseti8

Da li ste Vi licno nesto preduzeli u vasoj institucijiorganizacijiu cilju postizanja gender ravnopravnosti?Da, predlozio-la sam da ...Da, uradio-la sam da ...Ne, to je izvan moje kompetencijeNe, niko o tome ne vodi racunaNe, ali imam namjeru dapreduzmemOdbija - bez odgovora3.68.011.117.829.330.20% 5% 10%15%20%25%30%35%Grafikon 3.Svaki drugi ispitanik/ca je unaprijedio praksu institucije-organizacije u smislu postizanja genderravnopravnosti, bilo u dijelu predlaganja ideja (30%) ili pak u preduzimanju konkretnih poteza(18%), dok je svaki treći/a procijenio da su takvi postupci bili van njihove kompetencije. Poredtoga, svaki deseti ispitanik/ca ima namjeru da, iako do sada nije, preduzme određene konkretnepoteze, što upućuje na porast prepoznavanja potrebe i značaja poštovanja principa genderravnopravnosti u praksama institucija, ali i o obavezi uvažavanja osnovnih odrednica Zakona oravnopravnosti polova.Najčešći prijedlozi bili su: uključivanje žena u aktivnosti institucije-organizacije i postizanjejednakog broja zaposlenih oba pola (u jednakom procentu, po 10.6%), zatim uključivanje ženau školski odbor (7.6%), pružanje podrške ženama i ravnopravan tretman polova pri uključivanjuu stručne službe institucije-organizacije (po 6%), kao i upotreba rodno senzitivnog jezika,afirmacija NVO sektora, rjednaka zastupljenost oba pola u timskom radu i rad na postizanjugender senzitivne zajednice (po 4.5%), realizovanje statističkih istraživanja i ugrađivanjegender komponente u politike institucije (po 3%), što je predstavljeno na grafikonu 4.Konkretne preduzete aktivnosti u najvećem procentu odnose se na postizanje jednakog tretmanažena i muškaraca (12.5%), zatim na realizovanje istraživanja (10%) i projektnih programa izgender ravnopravnosti (10%), kao i na afirmaciju NVO sektora, upotrebu rodno senzitivnogjezika i aktivizam žena (po 7.5%), grafikon 5.Polovina od ukupnog broja ispitanih smatra da ne postoji još neki način na koji bi se ličnoangazovali u cilju sprovodjenja gender ravnopravnosti (30%) ili ne zna, nema ideju, za još kojikonkretan lični anganžman (20%). S druge strane, oni sa razvijenijom perspektivom postizanjadugoročnih ciljeva rado bi se uključili u projekte Gender Cenra RS (6%), angažovali uuspostavljanju ravnopravnih gender odnosa u svakodnevnom životu (5%), prisustvovaliseminarima (3.6%) i pridružili NVO (2.7%), grafikon 6.10

Da, predlozio-la sam da:Upotreba rodno senzitivnog jezikaUkljucivanje muskaraca u radUkljucivanje zena u skolski odborUkljucivanje zenaSprovodjenje istrazivanjaPosebna briga o zenamaSvi se tretiraju jednakoPomoc u organizaciji seminaraPodrska zenamaJednaka zastupljenost u timskom raduAngazovanje na stvaranju uslova za ravnopravnostApsolutna ravnopravnost u svim sferama drustvaAfirmacija NVO sektoraDa budu clanice upravnih odboraVoditi racuna o broju zaposlenih muskaraca i zenaGender komponenta je ugradjena u stratesku politiku instituDa se strucni kadar zaposli bez obzira na polKroz razne oblikeDa pri prijemu na posao bude vise pripadnica zenskog polaRad na tome da zajednica postane gender zanzitivnaDa se princip gender ravnopranosti ugradi u nastavne planove iprogrameDa starije zenske osobe budu rasporedjene na lakse posloveBolji tretman u budzetu RS za genderDa se gender komponenta ugradi u sve zakoneNe zna/Odbija1.51.51.51.51.51.51.51.51.53.03.03.03.03.03.04.54.54.54.56.16.17.69.110.610.60% 2% 4% 6% 8% 10% 12%Grafikon 4.11

Da, uradio-la sam da:Upotreba rodno senzitivnog jezikaUkljucivanje muskaraca u rad2.57.5Ukljucivanje zena u skolski odbor5.0Ukljucivanje zenaSprovodjenje istrazivanja7.510.0Projektni programi iz rodne ravnopravnosti10.0Svi se tretiraju jednakoJednaka zastupljenost u timskom raduUpotreba rodno senzitivnog jezikaAfirmacija NVO sektora2.52.57.512.5Voditi racuna o broju zaposlenih muskaraca i zenaizmjene i dopune zakona o zdravstvenom osiguranju2.52.5Da se strucni kadar zaposli bez obzira na pol2.5Kroz razne oblikeRad na tome da zajednica postane gender zanzitivnaPokrenuti akciju '' Zene i zdravlje"Za predsednika predlozio zenu2.52.52.52.5Ne zna/Odbija15.00% 5% 10% 15%Grafikon 5.12

Da li postoji jos neki nacin na koji ste se Vi licno angazovali ucilju sprovodjenja rodne ravnopravnosti?Ne zna/OdbijaDrugoIzrada gender barometraRavnopravnost polova medju djecomU priprema pojedinih zakona zalazem se za ravnopravnost poloUcesce u projektima Gender centra RSU svakodnevnom radu zalaganje za ravnopravnost polovaPisem o rodnoj ravnopravnosti u dnevnim novinamaStrucni rad sa sindikalnim organizacijamaPostoji vise nacinaRavnopravni odnosi u svakodnevnom zivotuUkljucivanje zenaUcesce na seminarimaAngazovanje u NVOVerbalno se zalazemNe postojiUcesce u programima posticanja rodne ravnopravnostiZastita i deukacija1.81.31.81.31.31.83.64.91.83.62.71.82.21.86.212.320.030.20 5 10 15 20 25 30 35Grafikon 6.13

DA LI VI LIČNO ZNATE DA POSTOJE INSTITUCIJE/ORGANIZACIJE KOJE SE BAVEAKTIVNOSTIMA U VEZI SA UNAPREĐENJEM RAVNOPRAVNOSTI POLOVAZnam za nevladine organizacije-institucijeNe znam14.2Znam85.80% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 7.Ispitanici/ce uglavnom znaju (86%) za NVO usmjerene na postizanje situacije genderravnopravnosti u društvu, kao i za vladine institucije i organizacije nadležne za ravnopravantretman oba pola (65%). Interesantno je da je stepen informisanosti veći kod nevladinih negovladinih organizacija-institucija (grafikoni 7. i 8.), što upućuje na njihovu izraženiju«vidljivost», to jest manifestnu prisutnost u zajednici koja je često podržana različitimmedijskim kampanjama. Institucije sistema, to jest vlade, koje su po nekom nepisanom pravilunedovoljno transparentne u svojim ciljevima i programima se, kao takve, manje povezuju saproblematikom gender ravnopravnosti. Dalje, dobar broj je još uvijek skeptičan, oprezan ilinedovoljno efikasan u preduzimanju konkretnih mjera za postizanje situacije ravnopravnogtretmana oba pola, pa i rezultat na kraju ne izaziva veliki odjek.Znam za vladine organizacije-institucijeNe znam34.7Znam65.30% 20% 40% 60% 80%14

Grafikon 8.Nemam informacije o takvimorganizacijama-institucijamaImam96.4Nemam3.60% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 9.Svega 4% ipitanika/ca nema informacija o oraganizacijama-institucijama, kako vladinim tako inevladinim, usmjerenim na postizanje situacije ravnopravnosti polova. Ovaj podatak jeohrabrujući i govori o uočljivoj prisutnosti obe vrste mehanizama jednakog tretiranja polova.Pored toga, moguće je da je dobar broj ispitanika/ca upoznatih sa gender mehanizmima o istimsaznao upravo kroz različite oblike saradnje. To bi značilo da se inicijativa umultidisciplinarnom pristupu problemu gender odnosa pokazala korisnom i da je omogućilaaktivnu, «vidljivu» ulogu zainteresovanih i odgovornih organizacija-institucija.Da li ste se Vi licno angazovali ili interesovali za saradnjusa nekim drugim institucijama-organizacijama s ciljemostvarenja mogucnosti za provodjenje aktivnosti u vezi sarodnom ravnopravnoscu?Da52.4Ne43.6Ne znamOdbija - bez odgovora0.93.10% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 10.15

Svaki drugi ispitanik/ca je pokazao lični angažman ili interesovanje za saradnju sa drugiminstitucijama-organizacijama radi ostvarenja mogućnosti za provođenje aktivnosti u vezi sarodnom ravnopravnošću, što govori o prisutnoj svesti i shvatanju značaja problematike genderodnosa, ali i o potrebi da se aktivno participira u osmišljenim programima .16

Kakvu vrstu strucne pomoci ocekujete od ovih institucijaorganizacija?Ne zna/Odbija21.8Drugo11.0Da nas redovno informisu o planovima i aktivnostima i da redPodrska projektima sa gender aktivnostimaOrganozovanje predavanja na tu temu od Osnovne skoleZastupanje jednakih prava za sve1.31.31.81.3Pravna pomocUklhucivanje ove institucije tamo gdje je njena aktivnost poSve vrste pomociPodizanje svijesti4.04.02.73.1Informisanje8.9Pruzanje podataka, istrazivanjePomoc u sirenju ravnopravnosti3.12.7Seminari i edukacija23.1Rad na usvajanju zakonaNe ocekujem pomoc4.95.30 5 10 15 20 25Grafikon 11.17

Ispitanici/ce su upućeni na institucije-organizacije nadležne za uspostavljanje situacije genderravnopravnosti, i od njih očekuju dalju stručnu pomoć posebno u smislu edukacije iuključivanja u tematske seminare (23%), dostavljanja neophodnih informacija (9%), podrške uradu na usvajanju Zakona (5%), kao i pružanju pravne pomoći (4%). Zabrinjava podatak dasvaki peti ispitanik/ca nema ideju o vrsti pomoći koju bi mogao dobijati, što usporova procesintegrisanja gender ravnopravnosti u politike institucija i organizacija u kojima rade. Upravo bioni kao najupućenije osobe sa konkretnim prijedlozima umnogome doprinijeli sponi s jednestrane stručnih institucija-organizacija sa iskustvom u postizanju situacije jednakih gendermogućnosti i s druge strane institucija-organizacija koje su otvorene za reforme i sticanjeiskustava u tom pravcu. No, podsticana bespomoćnost je mehanizam koji se pokazao kao tužnarealnost naših prostora i teško je promenljiv. Što znači da osobe koje nisu bile u prilici dapredlažu i iniciraju određene aktivnosti, vjerovatno i nemaju potrebu za time ili pak nisu ustanju da isto pokrenu. Dakle, dobro je da stručne institucije-organizacije imaju gotove ideje,mada većina ima tu praksu, koje će plasirati kao oblik saradnje i podrške jednom tipu osoba nakoje su upućene.Da li Vi prilikom obavljanja svakodnevnihposlova vodite analizu ili statistiku uodnosu na polnu pripadnost?Da31.1Ne62.2Ne znamOdbija - bez odgovora4.91.80% 20% 40% 60% 80%Grafikon 12.Skoro jedna trećina ispitanih u toku svakodnevnih poslova vodi analizu ili statistiku po polu,dok nešto manje od dve trećine (62%) nije u takvoj prilici. Najveći broj ispitanika/ca (20%) sapraksom vođenja svakodnevne analize ili statistike po polu obavlja te poslove zbog dobijanjavažnih informacija, što je prikazano na grafikonu 13. Drugi/e su motivisani/e unutrašnjomogranizacijom institucije-organizacije i preciziranom podjelom posla (7%), ili zakonskomobavezom (7%). Pored navedenog, u nešto manjim procentima su odgovori ilustrovanigrafikonom 14. među kojima se ističu lična zainteresovanost, implementacija zakona,senzibilizacija, potreba da se istakne mjesto žene, uviđanje značaja pokazatelja koji se dobijajuanalizama i statistikama.18

Ako vodite analizu ili statistiku, u odnosu na polnupripadnost, zbog cega to radite?Jer je to zakonska obavezaJer mi dobijamo vasne informacije opotrTo od mene trazi institucija-organizacijNeato drugo...Odbija - bez odgovora6.720.47.112.952.90% 10%20%30%40%50%60%Grafikon 13.19

Drugo:Predvidjeno planom i programomNeadekvatan odgovorLicna zainteresovanostSocijalni aspektSenzitizacijaPriroda poslaTesko je voditi evidenciju jer je moj posao vezan za85% zenZelim da zenski pol dobije mjesto koje mu pripadaRadi primjene zakonaSmatram da je taj pokazatelj bitanAfirmisanje pozitivnih vrijednostiJer je to bitno za dalji opstanak drustvaNe zna/Odbija3.43.410.36.96.93.43.46.910.36.93.43.431.00% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%Grafikon 14.20

Da li u Vasoj instituciji-organizaciji postojiosoba koja se bavi pitanjima rodneravnopravnosti?Da28.0Ne64.0Ne znamOdbija - bez odgovora6.71.30% 20% 40% 60% 80%Grafikon 15.U institucijama-organizacijama iz kojih su ispitanici/ce uglavnom ne postoje osobe koje se bavepitanjima gender ravnopravnosti. Ovakav podatak je kod 64% ispitanika/ca, dok 28% iznosipozitivan odgovor.Po Vasem misljenju, da li su u Vasojinstituciji-organizaciji muskarci i zeneravnopravni?Da82.2NeNe znamOdbija - bez odgovora12.05.30.40% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 16.Po mišljenju najvećeg broja ispitanika/ca, 82%, postoji ravnopravnost muškaraca i žena unjihovim institucijama-organizacijama. S druge strane, svaki deseti ispitanik/ca smatra da nemaprakse ravnopravnosti polova u institucijama-organizacijama.21

Po Vasem misljenju, da li je zanapredovanje u poslu u vasoj institucijiorganizacijivazno kojeg ste pola?Da14.7Ne82.2Ne znam3.10% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 17.Napredovanje u poslu nije uslovljeno polnom pripadnošću, smatra najveći broj ispitanika/ca,njih 82%. Suprotnog stava je 15%, što upućuje na prisutnost polne diskriminacije u jednomdijelu institucija-organizacija u kojima je realizovano istraživanje. Dakle, još uvijek seprofesionalno napredovanje smatra privilegijom jednog pola!Međutim, iako je prisutna gender diskriminacija u napredovanju na poslu, u većini institucijaorganizacijaje uspostavljena praksa ocjenjivanja poslovne uspješnosti oba pola jednakimkriterijumima, što se može vidjeti iz odgovora 90% ispitanika/ca (grafikon 18.). Ovaj podatak jeohrabrujući i može se očekivati da će se u narednom periodu, uz jednake kriterijume evaluacijeuspješnosti, učvrstiti i drugi.Da li se u Vasoj instituciji-organizaciji radmuskaraca i zena ocjenjuje jednakimkriterijumima?Da89.8NeNe znamOdbija - bez odgovora4.00.45.80% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 18.22

Po Vasem misljenju, koliko Vasa institucijaorganizacijavodi racuna o rodnojravnopravnosti?Veoma mnogo22.2Dovoljno63.6NedovoljnoNimaloNe znam - bez odgovora11.12.70.40% 20% 40% 60% 80%Grafikon 19.Po mišljenju 86% ispitanika/ca u njihovim institucijama-organizacijama se vodi računa,dovoljno (64%) i veoma mnogo (22%), o rodnoj ravnopravnosti, dok je 14% suprotnog stava.Najveća zasluga za postizanje situacije uvažavanja gender ravnopravnosti u institucijiorganizaciji,što se može vidjeti iz grafikona 20., pripada promjeni opšte klime u društvu usmjeru gender ravnopravnosti. Ovakav stav izražava jedna trećina ispitanih, dok se nešto manjeod petine (16%) opredjeljuje za pojedince-entuzijaste. Pored toga, kao drugi zaslužni faktorinavode se osobe ili službe za ravnopravnost polova (12%), politika uprave institucijeorganizacije(10%) i mediji (4%).Manje učestali, ali značajni odgovori u kategoriji drugih zaslužnih razloga za genderravnopravnost u institucijama-organizacijama, bili su: senzibilisanost svih drugih zaposlenih,obrazovni nivo i pozitivan stav zaposlenih po tom pitanju, priroda posla kao i činjenica većegangažovanja žena u postuzanju ravnopravnosti polova. Ovi i drugi odgovori svrstani ukategoriju drugih razloga prikazani su na grafikonu 21.23

Po Vasem misljenju, ko je najvise zasluzan za tajnapredak u vasoj instituciji-organizaciji?Osobe ili sluzba koja se bavipitanjem ravnopravnosti polovaPojedinci - entuzijastiPromjena opate "klime" u drustvuMedijiUpravaNesto drugoOdbija - bez odgovora3.612.416.49.816.98.032.90% 5% 10%15%20%25%30%35%Grafikon 20.24

Drugo:Priroda posla10.5Svi u organizacijiCinjenica da se zene uglavnom zeneprijavljuju za ovaj posaoTo je nasa misija2.67.915.8Rukovodilac2.6Niko5.3Obrazovni nivo13.2Stav zaposlenih po tom pitanju13.2Visoko sudsko i tuzilacko vijece2.6Profesionalnost2.6Licni sistem vrijednosti5.3Zakonske obavezeProjekti koje smo radili po pitanjugender zenzitivnostiGradonacelnik2.62.65.3Ne zna/Odbija7.90% 2% 4% 6% 8% 10%12%14%16%Grafikon 21.25

Da li je bilo negativnih reakcija napromjene uslovljene sprovodjenjem prakserodne ravnopravnosti?Da8.4Ne72.0Ne znam17.3Odbija - bez odgovora2.20% 20% 40% 60% 80%Grafikon 22.Uglavnom nije bilo negativnih reakcija u institucijama-organizacijama na promjene uslovljeneintegrisanjem prakse gender ravnopravnosti. Naime, 72% ispitanih odgovara odbacivanjemnegativnih reakcija, dok ih 8% potvrđuje. Skoro petina ispitanih (17%) nema jasnu predstavu okvalitetu reakcija.Ispitanici/ce sa iskustvom negativnih reakcija na primenu gender prakse u svojim institucijamaorganizacijamaopisivale su slijedeće situacije: manifestan uticaj stereotipa i predrasuda,probleme u političkim partijama zbog većine muškaraca, kao i otpor muških kolega naformiranje aktiva žena u SSRS, ali šikaniranje i prijetnje otkazom (grafikon 23.)26

Ako je odgovor da molimo Vas da nam detaljnijeopisete sta se desilo?U pocetku da, ali se sa vremenom prevazidjeZene rukovodioci su pomogle muskarcima da napredujuNegativno reagovanje na upotrebu rodnosenzitivnogjezikaSikaniranje, prijetnja otkazom5.35.35.35.3Uticaj stereotipa i predrasuda10.5Muskaci su gundjali " Sta ce te vi zene vise"5.3Problem u politickim partijama zbog muske vecine10.5Profesionalnost na prvom mjestu5.3Otpor muskih kolega za formiranje aktiva zena u SSRS10.5Manji radni staz za zene do penzijeProvokacija5.35.3Ne zna/Odbija26.30% 5% 10% 15% 20% 25% 30%afikon 23.Gr27

Po Vasem misljenju, sta treba uraditi u vasoj institucijiorganizacijida bi doslo do poboljsanja u rodnojravnopravnosti?Nastaviti6.2Nista13.8Imati vise razumijevanja za zenePodrska zenama u prihvatanju rukovodecih mjesta1.82.7Edukacija6.2InformisanjeOdrzati postojece stanjeStruktura kolektiva je u korist zena pa je teskouraditi nesPodizanje svijesti o rodnoj ravnopravnostiSvakodnevni razgovorPodici svijest zeneZakonska regulativaSaradnja sa gender centromDrugoNe zna/Odbija1.84.43.16.21.32.71.81.39.437.30% 5% 10%15%20%25%30%35%40%Grafikon 24.28

Oko polovine ispitanika/ca, ne daje prijedlog za dalje aktivnosti na polju unaprijeđenja genderravnopravnosti u instituciji-organizaciji jer nema ideju, to jest ne zna (37%), ili smatra da je sveiskorišćeno i da se više ništa ne može preduzeti (12%). Domišljatiji uglavom prijedlažu upodjednakom broju nastavak uspostavljene prakse, dodatnu edukaciju i rad na podizanju svijestio rodnoj ravnopravnosti (po 6%).Da li se u Vasoj instituciji-organizaciji muskarci i zene uistoj mjeri ohrabruju za prijavljivanje prilikomkonkurisanja na posao?Da, u konkursu se to jasno naglasiU konkursima ohrabrujemo zeneU konkursima ohrabrujemo muakarceNe, niko o tome ne vodi racunaNisam siguranOdbija - bez odgovora1.83.69.322.729.333.30% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%Grafikon 25.Svaki treći ispitanik/ca je odgovorio da se u njegovoj instituciji-organizaciji oba pola u istojmjeri ohrabruju za prijavljivanje na konkurs za posao kroz jasno naglašavanje u konkursu, dokje svaki četvrti zastupao suprotno i odgovorio da o tome niko ne vodi računa. Pored toga, okotrećine ispitanika/ca nije sigurno da li se muškarci i žene u istoj mjeri ohrabruju zaprijavljivanje na konkurs za posao. Moglo bi se zaključiti da je nediskriminacija polovaprilikom konkursinja na posao prisutnija u praksama institucija-organizacija, negodiskriminacija, što je dobro i ide u pravcu usvajanja elemenata gender ravnopravnosti uposlovnom funkcionisanju.29

Da li se u Vasoj instituciji-organizaciji prilikomzaposljavanja postavljaju jednaki/ isti kriterijumi zamuskarce i zene?Da, uvijekPonekadNe, nikadaNe znamOdbija - bez odgovora2.21.30.916.079.60% 20% 40% 60% 80%Grafikon 26.U institucijama-organizacijama iz kojih su ispitanici/ce se postavljaju isti kriterijumi zamuškarce i žene pri zapošljavanju. Ova praksa je po mišljenju 80% ispitanika/ca uvijekprisutna, dok je u 16% slučajeva ponekad prisutna.Komisija za izbor zaposlenih u institucijama-organizacijama, kako se može vidjeti na grafikonu27. je u većini situacija polno izbalansirana, to jest uvijek kod 40% ispitanika/ca, ponekadpolono izbalansirana kod 35% ispitanika/ca i nikada kod 10%.Da li je u Vasoj instituciji-organizaciji komisija za izborzaposlenih polno izbalansirana?Da, uvijek40.4Ponekad34.7Ne, nikada9.8Ne znam5.3Odbija - bez odgovora9.80% 10% 20% 30% 40% 50%Grafikon 27.30

2.1 SEKSUALNIO UZNEMIRAVANJEDa li je seksualno uznemiravanje: Pricanje viceva kojialudiraju da je suprotnom polu niza inteligencija?Jeste seksualnouznemiravanjeNisam siguransigurnaNije seksualnouznemiravanje17.328.452.4Ne zna-odbija1.80% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 28.Nešto više od polovine ispitanika/ca ne smatra pričanje viceva koji aludiraju na nizuinteligenciju suprotnog pola seksualnim uznemiravanjem, dok je za skoro petinu ispitanika/catakva vrsta humora seksualno uznemiravanje. Znatan broj, 28%, je pokazao neodlučnost usvojim odgovorima na isto pitanje.Međutim, ono što više smeta od humora na račun seksističke niske inteligencije je humor ukojem su muškarci i žene prikazani isključivo kao seksualni objekti, što se da primjetitianalizom odgovora na grafikonu 29. Stepen potvrđivanja seksualnog uznemiravanja raste na44% odgovora, a negiranja, tj. nesvrstavanja ove vrste viceva u kategoriju seksualnoguzmeniravanja, pada na 28% (paralela pri poređenju je napravljena u odnosu na humor saniskom inteligecijom polova).Da li je seksualno uznemiravanje: Pricanje viceva kojizene ili muskarce prikazuju iskljucivo kao seksualneobjekte?Jeste seksualno uznemiravanje44.0Nisam siguran-sigurnaNije seksualno uznemiravanje25.828.4Ne zna-odbija1.80% 10% 20% 30% 40% 50%Grafikon 29.31

Da li je seksualno uznemiravanje: Izjave kako su osobekoje nisu u braku predanije poslu od onih koje su ubracnoj vezi?Jeste seksualno uznemiravanje13.3Nisam siguran-sigurna28.4Nije seksualno uznemiravanje55.6Ne zna-odbija2.70% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 30.Nešto više od polovine ispitanika/ca, 56%, ne podrazumijeva pod seksualnim uznemiravanjemizjave u kojima se osobe koje nisu u braku smatraju predanijim poslu od onih koje su u braku.Oko četvrtine ispitanika/ca je neodlučno u povezivanju ove izjave sa seksualnimuznemiravanjem, dok je nešto više od desetine sigurno da jeste uznemiravanje.Slična distribucija odgovora je i kod povezivanja seksualnog uznemiravanja sa tipom izjava daosobe koje imaju djecu zapostavljaju posao zbog porodičnih obaveza. Kao što se može vidjetina grafikonu 31. najveći broj ispitanika/ca (61%) ovu tvrdnju ne smatra seksualnimuznemiravanjemDa li je seksualno uznemiravanje: Izjave da osobe kojeimaju djecu zapostavljaju posao zbog porodicnih obaveza?Jeste seksualnouznemiravanje10.7Nisam siguransigurna25.3Nije seksualnouznemiravanje60.9Ne zna-odbija3.10% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%Grafikon 31.32

Da li je seksualno uznemiravanje: Tumacenje profesionalnihuspjeha neke koleginice time sto " razmislja kaomuskarac"?Jeste seksualno uznemiravanje18.7Nisam siguran-sigurna29.3Nije seksualno uznemiravanje49.3Ne zna-odbija2.70% 10% 20% 30% 40% 50%Grafikon 32.Tumačenje profesionalnih uspjeha neke koleginice time što “razmišlja kao muškarac” polovinaispitanika/ca ne podvodi pod seksualno uznemiravanje, dok skoro trećina nije sigurna. Uz to,jedna petina ispitanih smatra da seksualno uznemiravanje jeste povezivanje profesionalnihuspjeha žene sa načinom razmišljanja muškarca.Da li je seksualno uznemiravanje: Hvalisanje (navodnim)seksualnim poduhvatima?Jeste seksualnouznemiravanje49.3Nisam siguransigurnaNije seksualnouznemiravanje23.624.9Ne zna-odbija2.20% 10% 20% 30% 40% 50%Grafikon 33.Svaki drugi ispitanik mišljenja je da je hvalisanje (navodnim) seksualnim poduhvatimaseksualno uznemiravanje, dok je svaki četvrti suprotnog stava i ne izjednačava ovakav tiphvalisanja sa seksualnim uznemiravanjem. Takođe je jedna četvrtina ispitanika/ca neodlučna.33

Da li je seksualno uznemiravanje: Komentarisanjepojedinih djelova tijela?Jeste seksualnouznemiravanje54.7Nisam siguransigurna24.0Nije seksualnouznemiravanje18.7Ne zna-odbija2.70% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 34.Nešto više od polovine ispitanika/ca (55%) pod seksualnim uznemiravanjem podrazumjevakomentarisanje pojedinih djelova tijela, dok je petina suprotnog mišljenja, a jedna četvrtina unedoumici.Da li je seksualno uznemiravanje: Javnokomentarisanje privatnog i seksualnog zivotakolega/kolegica?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaNije seksualno uznemiravanjeNe zna-odbija2.28.916.472.40% 20% 40% 60% 80%Grafikon 35.Skoro tri četvrtine ispitanika/ca smatra da komentarisanje privatnog i seksualnog životakolega/koleginica jeste seksualno uznemiravanje, dok desetina ne. U nedoumici po ovompitanju je 16% ispitanika/ca.34

Da li je seksualno uznemiravanje: Uslovljavanjezadrzavanja radnog mjesta i-ili napredovanje u posluseksualnim uslugama?Jeste seksualno uznemiravanje92.9Nisam siguran-sigurnaNije seksualno uznemiravanjeNe zna-odbija2.23.11.80% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 36.Uslovljavanje zadržavanjem radnog mjesta i/ili napredovanje u poslu seksualnim uslugama za93% ispitanika/ca jeste seksualno uznemiravanje, dok svega 3% misli suprotno, a 2% je unedoumici.Da li je seksualno uznemiravanje: Otvoreno izrazavanjeseksualnih ponuda nekom od kolega/kolegica?Jeste seksualnouznemiravanjeNisam siguransigurnaNije seksualnouznemiravanjeNe zna-odbija1.35.84.988.00% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 37.Veliki broj ispitanika/ca, 88%, seksualno uznemiravanje izjednačava sa otvorenimizražavanjem seksualnih ponuda kolegi/nici, dok je skoro podjednak broj nesiguran (6%) ilisuprotnog mišljenja (5%).35

Da li je seksualno uznemiravanje: Nezeljeno dodirivanje?Jeste seksualnouznemiravanje91.1Nisam siguransigurnaNije seksualnouznemiravanjeNe zna-odbija3.11.34.40% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 38.Neželjeno dodirivanje je kod 91% ispitanika/ca protumačeno kao seksualno uznemiravanje.Sličan rezultat je i kod tumačenja nasilnog pokušaja ostvarivanja seksualnog kontakta, pri čemu94% ispitanika odgovara potvrdno (grafikon 39.).Da li je seksualno uznemiravanje: Nasilan pokusajostvarivanja seksualnog kontakta?Jeste seksualno uznemiravanje94.2Nisam siguran-sigurnaNije seksualno uznemiravanjeNe zna-odbija2.71.81.30% 20% 40% 60% 80% 100%Grafikon 39.Ukoliko se prati raspodela odgovora o tome šta jeste/nije seksualno uznemiravanje, odgrafikona 28. do grafikona 39., može se primjetiti da se nasilan pokušaj seksualnog kontaka,uslovljavanje profesionalne egzistencije seksualnim uslugama, neželjeno dodirivanje i otvorenoizražavanje seksualnih ponuda kolegi/nici najčešće smatraju seksualnim uznemiravanjem.36

Kako biste ocenili svoje znanje na temu rodneravnopravnosti?OdlinoVeoma dobroDobroDovoljnoNedovoljnoOdbija - bez odgovora0.44.416.916.028.433.80% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%Grafikon 40.Ispitanici/ce su sopstveno znanje o rodnoj ravnopravnosti u najvećem broju ocijenili kao dobro(34%), zatim kao vrlo dobro (28%) i skoro podjednako kao odlično (17%) i dovoljno (16%),dok je svega 4% stepen znanja o rodnoj ravnopravnosti ocijenio nedovoljnim.Iako ispitanici/e smatraju solidnim stečeno znanje u oblasti ravnopravnosti polova, značajno jeda skoro dvije trećine ima potrebu da dobije više informacija (grafikon 41.). Dakle, poredpostojanja dobre osnove postoji želja za njenim usavršavanjem i upotpunjavanjem, što daljeupućuje na senzibilisanost profesionalnih i ličnih aspiracija ispitanika/ca za teme genderravnopravnosti.Da li biste voljeli da o rodnoj ravnopravnosti dobijetevise informacija?Da, veoma bihvolio-voljela63.6Nisam siguransigurna24.9Ne, to me neinteresuje9.3odbija - bezodgovora2.20% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%Grafikon 41.37

Da li ste ikada bili na nekom seminaru-treningu nakome se govorilo o rodnoj ravnopravnosti?Bio-bila sam viae puta44.9Bio-bila sam samo jedanputNisam bio-bila nikada na takvimseminariOdbija - bez odgovora1.310.243.60% 10% 20% 30% 40% 50%Grafikon 42.Nešto više od polovine ispitanika/ca (55%) je bilo na seminarima-treninzima o rodnojravnopravnosti, samo jednom (10%) ili više puta (45%). S druge strane, 44% nikada nijeučestvovalo u bilo kakvom seminaru-treningu na temu gender ravnopravnosti.Kao što se može vidjeti na grafikonu 43. najveći broj posjećenih seminara bio je u organizacijiGender centra RS, 32%, zatim nevladinih organizacija, 14%, i NVO Udružene žene, 11%.38

Ko je organizovao te seminare-treninge?Ne zna/Odbija4.0Drugo22.0Republicki pedagoski zavod1.6Agencija za ravnopravnost polova BiH3.2TALDI1.6Zene zenama1.6IBHI4.0Lara Bijeljina4.0Gender centar RS31.5Udruzene zene11.3UNDP1.6Nevladine organizacije13.7Grafikon 43.0 5 10 15 20 25 30 3539

Koje su to oblasti iz domena rodne ravnopravnosti o kojimabiste voljeli da dobijete vise informacija na seminarima ilitreninzima?Ne zna/Odbija42.2Odgoj djece i uticaj na njihovu samo percepcijuImplementacija zakona o ravnopravnosti polovaUticaj tradicijeRavnopravnost u koristenju zdravstvenih uslugaRavnopravnost u politiciRodna ravnopravnost i zaposlajavanjeInformisanje o ravnopravnosti u ostalim institucijamaSveSeksualno uznamiravanje i zlostavljanjeNacin sprovodjenja rodne ravnopravnostiProfesionalna orjentacijaObrazovanje1.32.21.31.31.81.31.81.31.83.11.32.72.21.32.22.21.84.02.23.12.24.44.46.40 5 10 15 20 25 30 35 40 45Grafikon 44.40

2.2 KAKO SE INFORMIŠETE O RAVNOPRAVNOSTI POLOVADa li citate i koliko cesto: Clanke u novinamaRedovno pratim34.2Ponekad procitam64.0Nikada nisamcitao-citalaNe zna-odbija0.90.90% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%Grafikon 45.Ispitanici/ce čitaju članke o rodnoj ravnopravnosti u novinama, povremeno dvije trećine iredovno jedna trećina. S druge strane, informisanje kroz stručne časopise je nešto manjeredovan način informisanja, jer ga svega 14% ispitanika/ca praktikuje redovno i 62%povremeno, dok 21% nikada (grafikon 46.).Da li citate i koliko cesto: Clanke u strucnimcasopisimaRedovno pratim13.8PonekadprocitamNikada nisamcitao-citala20.962.2Ne zna-odbija3.10% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%Grafikon 46.41

Da li citate i koliko cesto: KnjigeRedovno pratim10.7Ponekadprocitam64.0Nikada nisamcitao-citala23.1Ne zna-odbija2.20% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%Grafikon 47.Stručne knjige o gender ravnopravnosti redovno čita jedna desetina ispitanika/ca, povremenodvije trećine, a jedna četvrtina nikada.Da li citate i koliko cesto: IstrazivanjaRedovno pratim21.3Ponekadprocitam57.8Nikada nisamcitao-citala18.7Ne zna-odbija2.20% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 48.Rezultate istraživanja na temu ravnopravnosti polova redovno prati 21% ispitanika/ca,povremeno 58%, a nikada 19%.42

Da li citate i koliko cesto: Izvjestaje Kancelarije zaravnopravnost polovaRedovno pratim32.9PonekadprocitamNikada nisamcitao-citala21.843.6Ne zna-odbija1.80% 10% 20% 30% 40% 50%Grafikon 49.Izvještaje Kancelarija 1 za ravnopravnost polova čita 77% ispitanika/ca, redovno 33% i ponekad44% ispitanika/ca, dok 22% nikada nije pročitalo te izvještaje.U odnosu na prethodno, nešto je zastupljenije informisanje ispitanika/ca putem izvještajaorganizacija za zaštitu ljudskih prava, jer 81% ispitanih čita ove izvještaje, redovno 27% ipovremeno 54% (grafikon 50.).Da li citate i koliko cesto: Izvjestaje organizacija zazastitu ljudskih pravaRedovno pratim26.7PonekadprocitamNikada nisamcitao-citala17.854.2Ne zna-odbija1.30% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 50.1 Pod knacelarijom za ravnopravnost polova podraumjevamo institucije: Agencija za ravnopravnost spolova BiH,Gender cenatr Vlade RS i Gender cenatr Vlade FBiH.43

Da li citate i koliko cesto: InternetRedovno pratim15.6Ponekadprocitam52.9Nikada nisamcitao-citala29.3Ne zna-odbija2.20% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 50.Putem interneta se o temama gender ravnopravnosti redovno informiše 53% ispitanika/ca,povremeno 16%, a nikada 29%.Dakle, rezultati ovog istraživanja pokazuju da je najzastupljeniji izvori informisanja oproblematici gender ravnopravnosti tematski novinski članci (98%), zatim izvještajiorganizacija za zaštitu ljudskih prava (81%), rezultati istraživanja (79%), izvještaji kancelarijaza ravnopravnost polova (77%), stručni časopisi (76%) i knjige (75%).44

2.3 STEREOTIPI I PREDRASUDE O GENDERUDa li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene u nasoj zemljisu dovoljno ukljucene u javni zivot?U potpunosti se slazem 4.9Uglavnom se slazem16.0I slazem se i ne slazem24.4Uglavnom se ne slazem37.8Uopste se ne slazem16.0Ne znam - bez odgovora 0.90% 10% 20% 30% 40%Grafikon 51.Ispitanici/ce se više neslažu nego slažu sa tvrdnjom Žene u našoj zemlji su dovoljno uključene ujavni život. Rezultati pokazuju da je slaganje sa navedenom tvrdnjom izrazila jedna petinaispitanika/ca, dok je polovina bila suprotnog mišljenja. Nedoumicu je pokazala četvrtinaispitanih.Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Muskarci u nasojzemlji lakse dolaze na rukovodeca mjesta nego zene?U potpunosti se slazem50.2Uglavnom se slazem35.1I slazem se i ne slazem9.8Uglavnom se ne slazemUopste se ne slazemNe znam - bez odgovora2.71.80.40% 10% 20% 30% 40% 50% 60%Grafikon 52.Ispitanici/ce su pokazali da se u najvećem broju slažu sa time da Muškarci u našoj zemlji lakšedolaze na rukovodeća mjesta nego žene. Stepen slaganja sa ovom tvrdnjom je pokazalo 86%ispitanih, dok je 10% bilo neodlučno, što implicira na praksu «rezervisanja» rukovodećih45

mjesta za muškarce i jiš uvijek prisutnu diskriminaciju žena kada se ima na umu politikavođenja i odlučivanja u različitim institucijama i organizacijama.Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: U nasoj zemlji ovaspitanju djece vise treba da brinu o odgoju djecevise bi trbalo da brinu ocevi?U potpunosti se slazem8.4Uglavnom se slazem17.3I slazem se i ne slazem31.1Uglavnom se ne slazem24.4Uopste se ne slazem16.4Ne znam - bez odgovora 2.20% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%Grafikon 53.Ispitanici/ce su pokazali veći stepen neslaganja nego slaganja sa tvrdnjom U našoj zemlji ovaspitanju/odgoju djece više bi trebalo da brinu očevi. Neslaganje je prisutno kod 41%ispitanih, slaganje kod 26%, dok je u nedoumici 31%. Ovakva distribucija odgovora se moglaočekivati jer je u pitanju procjena slaganja sa iskazom koji je u suprotnosti sa životnimiskustvom i rasprostranjenim stereotipom o vaspitnim ulogama roditelja. U našem društvu većabriga o djeci je «prirodnija» majkama, što je poslijedica tradicionalnih podela gender uloga.Stoga je veće neslaganje od slaganja, kao i značajan dio nedoumice ispitanih upravo odrazsvakodnevne situacije. Imamo one koji se protive i vjerovatno ne «žive» gender ravnopravnostu porodici, bar kada se govori o vaspitanju djece, one koji se slažu i one koji su «na prijelazu»jer prihvataju neke drugačije, savremenije obrasce vaspitavanja djece.46

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene i muskarci unasoj zemlji uzivaju-imaju jednaka prava?U potpunosti se slazem7.6Uglavnom se slazem20.0I slazem se i ne slazem32.4Uglavnom se ne slazem28.4Uopste se ne slazem11.60% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%Grafikon 54.Sa tvrdnjom Žene i muškarci u našoj zemlji uživaju-imaju jednaka prava veće je neslaganjenego slaganje. Naime, 40% ispitanika/ca se ne slaže, uglavnom (28%) ili uopšte (12%), dok se28% slaže, uglavnom (20%) i u potpunosti (8%), a neodlučno je 32%. Dakle, i ova kao iprethodna tvrdnja, upućuju na neravnopravan status polova u našem društvu i marginalizovanupoziciju žene.Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Postoje muski izenski poslovi?U potpunosti se slazemUglavnom se slazem14.216.4I slazem se i ne slazem27.6Uglavnom se ne slazemUopste se ne slazem20.421.30% 5% 10% 15% 20% 25% 30%Grafikon 55.Ispitanici/ce se u većem stepenu ne slažu (41%) nego što se slažu (31%) sa tvrdnjom Postojemuški i ženski poslovi. Dakle, moglo bi se reći da preovladava mišljenje da poslovi nisupredodređeni polom i da ne postoji podjela na za muške i ženske poslove.47

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene u nasoj zemljimoraju da uloze vise napora da bi dosle na nekurukovodnu poziciju?U potpunosti se slazem40.9Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazemUopste se ne slazem3.16.213.836.00% 10% 20% 30% 40% 50%Grafikon 56.O još uvijek marginalizovanom položaju žene u našem društvu govore i rezultati po kojima seoko tri četvrtine ispitanika/ca (76%) slaže sa tvrdnjom da Žene u našoj zemlji moraju da uloževiše napora da bi došle na neku rukovodeću poziciju.Prethodni zaključak potkrepljuje i podatak o većem neslaganju (46%) nego slaganju (27%) saizjavom Žene i muškarci u našoj zemlji imaju jednake šanse da napreduju u poslu (grafikon57.)Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene i muskarci unasoj zemlji imaju jednake sanse da napreduju uposlu?U potpunosti se slazem8.0Uglavnom se slazem19.1I slazem se i ne slazem27.1Uglavnom se ne slazem31.1Uopste se ne slazem14.70% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%Grafikon 57.48

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: U nasoj zemlji, odvodecih ljudi u organizaciji-instituciji najvise ovisi dali muskarci i zene imaju jednake sanse zanapredovanje, bez obzira na pravne regulative?U potpunosti se slazem17.8Uglavnom se slazem36.4I slazem se i ne slazem24.4Uglavnom se ne slazem15.6Uopste se ne slazem 5.80% 10% 20% 30% 40%Grafikon 58.Ispitanici/ce se više slažu (54%) nego što se ne slažu (21%) sa time da u U našoj zemlji, odvodećih ljudi u organizaciji-instituciji najviše zavisi da li muškarci i žene imaju jednake šanseza napredovanje, bez obzira na pravne regulative? Stiče se utisak da su velika očekivanja odrukovodilaca u institucijama-organizacijama u pogledu obezbjeđivanja ravnopravnog tretmanapolova, verovatno uslijed toga što vodeći ljudi kreiraju poslovnu politiku, ali i sprovodezakonske odredbe.Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Prirodno je da zenaslusa muskarca?U potpunosti se slazem 1.8Uglavnom se slazem 3.1I slazem se i ne slazem 8.0Uglavnom se ne slazem16.9Uopste se ne slazem69.8Ne znam - bez odgovora 0.40% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%Grafikon 59.S tvrdnjom da žena treba da sluša muškarca ne slaže se 86,9% ispitanika/ca, dok manje od 5%ima suprotno mišljenje.49

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: U nasoj sredini zenese teze i manje ozbiljno prihvataju kao liderice?U potpunosti se slazemUglavnom se slazem34.732.4I slazem se i ne slazem16.0Uglavnom se ne slazem10.2Uopste se ne slazem6.70% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%Grafikon 60.Dvije trećine ispitanika/ca se slaže sa tvrdnjom U našoj sredini žene se teže i manje ozbiljnoprihvataju kao liderice, dok podjednak broj izražava neslaganje (17%) i nedoumicu (16%). Ovipodaci upućuju na nezavidnu poziciju žene liderice u odnosu na muškarca lidera i recidivegender stereotipa u kojima su moć i odlučivanje ostavljeni muškarcima. Dakle, ženama je poredkapaciteta za uobičajene poslovne izazove potrebna i dodatna motivacija kojom bi «opravdale»svoje mjesto u svijetu do skora kreiranom samo za muškarce.50

3. REZULTATI PREMA POLUSta je za Vas rodna ravnopravnost?Ne zna/Odbija15.1MuskiTimski rad2.5Postovanje partnera7.6Dvije jednake polovine jednog tijela1.3Civilizacijske vrijednosti1.3Jednake mogucnosti izbora za muskarce i zene2.5Jednaki pristupi resursima1.3Uvazavanje razlicitih potreba oba pola3.8Ravnopravnost polova i jednakost u svim segmentimadrustva63.3Postizanje demokratskog i humanog drustva1.30 20 40 60 80Grafikon 61.Ukoliko se pogledaju grafikoni 61. i 62. može se primjetiti da nema značajnih razlika umuškom i ženskom shvatanju gender ravnopravnosti, jer obe grupe smatraju da jeravnopravnost i jednakost polova u svim društvenim segmentima njeno osnovno značenje.Primjetno je da žene (75%) više nego muškarci (63%) daju ovakva tumačenja gender51

avnopravnosti, i da muškarci imaju više problema da definišu i u svakodnevnom životuprepoznaju pojam gender ravnopravnosti (15% muškaraca i 9% žena odgovara ne znam).Sta je za Vas rodna ravnopravnost? (prvi odgovor)Ne zna/Odbija8.9ZenskiNema ravnopravnosti polova, postije samo muski izanski posl0.7Dvije jednake polovine jednog tijela1.4Prirodno stanje stvari3.4Elementarno ljudsko pravo0.7Tolerancija0.7Jednake mogucnosti izbora za muskarce i zene2.1Jednakost ljudskih bica0.7Uvazavanje razlicitih potreba oba pola4.8Ista nadoknada za sve poslove0.7Ravnopravnost polova i jednakost u svim segmentimadrustva74.7Postizanje demokratskog i humanog drustva1.40 20 40 60 80Grafikon 62.52

Da li Vi licno, u vašoj instituciji-organizaciji, voditeracuna o rodnoj ravnopravnosti?100%80%971560%40%20%8773Odbija - bez odgovoraNe znamNeDa0%MuskiZenskiGrafikon 63.O rodnoj ravnopravnosti u institucijama-organizacijama više vode računa muškarci (87%) negožene (73%). Interesantno je da su o društvenoj pojavi, koja se često netačno povezivala safeminizmom, više ličnog amfiniteta pokazali muškarci! Mogli bi reći da smo imali vrlosenzibilisane muškarce u uzorku koji su otvoreni za reforme u postizanju gender ravnopravnostiu svim društvenim segmentima. Na ovaj zaključak upućuje i podatak koji se odnosi nainovacije u praksi, a koji ilustruje da su muškarci, takođe, nešto aktivniji (24%) od žena (14%)u pogledu preduzetih konkretnih poteza u institucijama-organizacijama, (grafikon 64). Poredtoga, oni su češće bili u poziciji da im kompentencije dozvoljavaju (25%) prijedloge i aktivnostina planu ravnopravnog tretmana polova.Da li ste Vi licno nesto preduzeli u vasoj institucijiorganizacijiu cilju postizanja gender ravnopravnosti?100%80%60%40%20%0%813252429Muski810331429ZenskiOdbija - bez odgovoraNe, ali imam namjeru dapreduzmemNe, niko o tome ne vodiracunaNe, to je izvan mojekompetencijeDa, uradio-la sam da ...Da, predlozio-la sam da ...Grafikon 64.53

Da, predlozio-la sam da:MuskiNe zna/Odbija4.3Bolji tretman u budzetu RS za gender4.3Da starije zenske osobe budu rasporedjene na lakseposlove4.3Da se principi gender ravnopravnosti ugrade unastavne planove i programe4.3Da se strucni kadar zaposli bez obzira na pol4.3Rad na tome da zajednica postane gender zanzitivna8.7Da pri prijemu na posao bude vise pripadnica zenskogpola8.7Voditi racuna o broju zaposlenih muskaraca i zena17.4Da budu clanice upravnih odbora8.7Podrska zenama4.3Svi se tretiraju jednako4.3Ukljucivanje zena21.7Ukljucivanje zena u skolski odbor4.30 20 40Grafikon 65.U cilju postizanja situacije gender ravnopravnosti u instituciji-organizaciji, muškarci supredlagali slijedeće: uključivanje žena u poslovnu politiku (22%) institucije-organizacije,uspostavljanje jednake zastupljenosti muškaraca i žena pri zapošljavanju (17%), senzibilisanjezajednice (9%), uključivanje žena u upravne odbore (9%). Za razliku od njih, prijedlozi ženabili su: uključivanja žena u školske odbore (9%), i u podjednakom broju upotreba rodnosenzitivnog jezika, podrška ženama, jednaka zastupljenost oba pola u timskom radu, afirmacija54

NVO, ravnomjerna zastupljenost polova u stručnim službama i pri zapošljavanju uopšte (po7%).Na planu konkretnih, realizovanih aktivnosti muškarci su u (grafikon 67.) najvećem brojupreduzeli: istraživanja (16%), uključivanje žena (16%), projektne programe o rodnojravnopravnosti (11%) i praksu jednakog tretmana oba pola (11%), dok su se žene najvišeangažovale (grafikon 68.) na uspotavi jednakog tretmana (14%), zatim upotrebi rodnosenzitivnog jezika (10%), projektnim programima za gender ravnopravnost (10%) i afirmacijuNVO (10%).Muškarci bi pored već predloženih i preduzetih aktivnosti uložili napor u postizanjeravnopravnih gender odnosa u svakodnevnom životu (11%), a žene u aktivnostima Gendercentra RS (7%), što je predstavljeno na grafikonima 69. i 70.55

Da, predlozio-la sam da:Ne zna/Odbija11.6ZenskiDa se gender komponenta ugradi u sve zakoneRad na tome da zajednica postane gender zanzitivnaKroz razne oblike2.32.32.3Da se strucni kadar zaposli bez obzira na pol7.0Gender komponenta je ugradjena u stratesku politiku institu4.7Voditi racuna o broju zaposlenih muskaraca i zenaAfirmacija NVO sektora7.07.0Apsolutna ravnopravnost u svim sferama drustva2.3Angazovanje na stvaranju uslova za ravnopravnost4.7Jednaka zastupljenost u timskom raduPodrska zenama7.07.0Pomoc u organizaciji seminaraSvi se tretiraju jednakoPosebna briga o zenama2.32.32.3Sprovodjenje istrazivanjaUkljucivanje zena4.74.7Ukljucivanje zena u skolski odbor9.3Ukljucivanje muskaraca u rad2.3Upotreba rodno senzitivnog jezika7.00 20Grafikon 66.56

Da, uradio-la sam da:MuskiNe zna/Odbija5.3Za predsednika predlozio zenu5.3Pokrenuti akciju '' Zene i zdravlje"5.3Da se strucni kadar zaposli bezobzira na polIzmjene i dopune zakona ozdravstvenoj zastiti5.35.3Afirmacija NVO sektora5.3Upotreba rodno senzitivnog jezika5.3Svi se tretiraju jednako10.5Projektni programi iz rodneravnopravnosti10.5Sprovodjenje istrazivanja15.8Ukljucivanje zena15.8Ukljucivanje zena u skolski odbor5.3Upotreba rodno senzitivnog jezika5.30 20Grafikon 67.57

Da, uradio-la sam da:ZenskiNe zna/Odbija23.8Rad na tome da zajednica postanegender zanzitivna4.8Kroz razne oblike4.8Voditi racuna o broju zaposlenihmuskaraca i zena4.8Afirmacija NVO sektora9.5Jednaka zastupljenost u timskom radu4.8Svi se tretiraju jednako14.3Projektni programi iz rodneravnopravnosti9.5Sprovodjenje istrazivanja4.8Ukljucivanje zena u skolski odbor4.8Ukljucivanje muskaraca u rad4.8Upotreba rodno senzitivnog jezika9.50 20 40Grafikon 68.58

Da li postoji jos neki nacin na koji ste se Vi licno angazovali ucilju sprovodjenja rodne rabnopravnoati?MuskiNe zna/Odbija22.8Traganje za drmskim tekstovima i zenskim idejamaPrilikom izbora u lokalne i republicke organe vlastiIzrada gender barometraU priprema pojedinih zakona zalazem se za ravnopravnost polo1.31.32.52.5Ucesce u projektima Gender centra RS5.1Aktivnosti u vezi oblasti zdravlja i soc. zastiteEmisija na radijuU svakodnevnom radu zalaganje za ravnopravnost polovaImamo dosta ravnopravan odnosDa u svojoj okoliniZastupanje na suduStrucni rad sa sindikalnim organizacijama1.31.31.31.31.31.31.3Postoji vise nacina3.8Ravnopravni odnosi u svakodnevnom zivotu11.4Ukljucivanje zena5.1Ucesce na seminarimaVerbalno se zalazem1.32.5Ne postoji26.6Ucesce u programima posticanja rodne ravnopravnostiZastita i deukacijaBolje informisanje1.31.32.50 5 10 15 20 25 30Grafikon 69.59

Da li postoji jos neki nacin na koji ste se Vi licnoangazovali u cilju sprovodjenja rodne rabnopravnoati?Ne zna/Odbija18.5ZenskiDrugo6.1Izrada gender barometraPromovisanje gender komponente medju prijateljima i poznanicRavnopravnost polova medju djecomU priprema pojedinih zakona zalazem se za ravnopravnost polo1.41.42.11.4Ucesce u projektima Gender centra RS6.8Ucestvovala sam u pisanju izvjestaja na nivou BiH o stanju zU svakodnevnom radu zalaganje za ravnopravnost polovaPisem o rodnoj ravnopravnosti u dnevnim novinamaLicni primjer ponasanjaStrucni rad sa sindikalnim organizacijamaTribinePostoji vise nacinaRavnopravni odnosi u svakodnevnom zivotuUcesce na seminarimaAngazovanje u NVOProjekti u saradnji sa Kancelarijom za ravnopravnost polovaVerbalno se zalazem1.41.42.11.42.11.43.41.44.14.11.42.1Ne postoji32.2Ucesce u programima posticanja rodne ravnopravnostiZastita i deukacija2.12.10 10 20 30 40Grafikon 70.60

DA LI ZNATE DA POSTOJE INSTITUCIJE/ORGANIZACIJE KOJE SE BAVEAKTIVNOSTIMA U VEZI SA SPROVODJENJEM RAVNOPRAVNOSTI POLOVA?Znam za nevladine organizacije-institucije100%80%60%8984Znam40%Ne znam20%0%11Muski16ZenskiGrafikon 71.Žene (84%) su nešto manje nego muškarci (89%) informisane o NVO koje djeluju sa ciljemuspostavljanja gender ravnopravnosti. Međutim, kako se može vidjeti na grafikonu 72., znatnosu informisanije (70%) od muškaraca (57%) kada se radi o vladinim institucijamaorganizacijamatog tipa. Ono što je primetno, pri razmatranju upućenosti polova u institucije iorganizacije pomenutog karaktera je veće prepoznavanje NVO od vladinih organizacijainstitucija.Sve u svemu, i muškarci (99%) i žene (95%) su dosta dobro informisani o institucijamaorganizacijamausmjerenim na postizanje gender ravnopravnosti (grafikon 73.).Znam za vladine organizacije-institucije100%80%60%5770Znam40%Ne znam20%43300%MuskiZenskiGrafikon 72.61

Nemam informacije o takvimorganizacijama-institucijama100%80%60%40%99 95NemamImam20%0%MuskiZenskiGrafikon 73.Da li ste se Vi licno angazovali ili interesovali zasaradnju sa nekim drugim institucijamaorganizacijamas ciljem ostvarenja mogucnostiza provodjenje aktivnosti u vezi sa rodnomravnopravnoscu?100%80%60%4742Odbija - bezodgovoraNe znam40%20%0%48Muski55ZenskiNeDaGrafikon 74.Žene su se više lično angažovale ili interesovale za saradnju sa nekim drugim institucijamaorganizacijamas ciljem ostvarenja mogućnosti za provođenje aktivnosti u vezi sa rodnomravnopravnošću, nego muškarci. Kako se može vidjeti na grafikonu 74. taj odnos je 55%:48% ukorist žena.62

Kakvu vrstu strucne pomoci ocekujete od ovih institucijaorganizacija?Ne zna/OdbijaMuski24.1Socijalna i zdravstvena zastitaPosvetiti vise paznja porodiciDefinisanje rodnih odnosa i zaposljavanjaDa nas redovno informisu o planovima i aktivnostima i da redOrganozovanje predavanja na tu temu od Osnovne skoleUticaj na sve sfere drustvaZastupanje jednakih prava za svePravna pomocNe znamPartnerstvo u realizaciji projekata1.31.31.31.31.31.31.32.52.51.3Uklhucivanje ove institucije tamo gdje je njena aktivnost po7.6Sve vrste pomociPodizanje svijesti2.55.1Informisanje10.1Pruzanje podataka, istrazivanjePomoc u sirenju ravnopravnosti2.55.1Seminari i edukacija13.9Rad na usvajanju zakona3.8Ne ocekujem pomoc8.9Saradnja1.30 5 10 15 20 25 30Grafikon 75.63

Kakvu vrstu strucne pomoci ocekujete od ovih institucijaorganizacija?ZenskiNe zna/OdbijaDrugoImplementacija zakonaSaradnja na zajednickim projektima zenskog preduzetnistvaKorekcijom nasih svatanja o neravnopravnosti polovaDa nas redovno informisu o planovima i aktivnostima i da redPodrska projektima sa gender aktivnostimaNametnuti temu da su zene vrijednije, pametnije i postenijeSpreovodjenje zakona o ravnopravnosti polova u zivotOrganozovanje predavanja na tu temu od Osnovne skoleUticaj na sve sfere drustvaZastupanje jednakih prava za sveBolja implementacija strategije u cilju odrzivog razvojaPromotivna ulogaPromocija rodnih pravaVeca medijska angazovanostPravna pomocPartnerstvo u realizaciji projekataRazmjena iskustava s aljudima i organizacijamaUklhucivanje ove institucije tamo gdje je njena aktivnost poSve vrste pomociPodizanje svijestiInformisanjePruzanje podataka, istrazivanjePomoc u sirenju ravnopravnostiSeminari i edukacijaRad na usvajanju zakonaNe ocekujem pomocSaradnja6.81.40.70.71.42.10.70.72.10.71.40.70.70.71.44.80.71.42.12.72.18.22.12.75.53.40.720.528.10 5 10 15 20 25 30Grafikon 76.Seminari, edukacije i informisanje su najčešće očekivane vrste pomoći od institucijaorganizacijakod oba pola, s tim da su seminari i edukacija znatno više naglašeni u odgovorima64

ispitanica (28%) nego ispitanika (14%). Pored toga, ispitanicima bi bila korisna i pomoć upodizanju svjesti o rodnoj ravnopravnosti (5%) i obezbjeđivanju podataka i realizovanjuistraživanja (5%), a ispitanicama rad na usvajanju zakona (6%) i pravna pomoć (5%).Da li Vi prilikom obavljanja svakodnevnih poslovavodite analizu ili statistiku u odnosu na polnupripadnost?100%580%60%40%20%61326331Odbija - bez odgovoraNe znamNeDa0%MuskiZenskiGrafikon 77.Muškarci i žene u skoro podjednakom broju (32% muškarci i 31% žene) svakodnevno vodeanalizu ili statistiku po gender komponenti.Kada se pogledaju razlozi svakodnevne analitičke i statističke prakse (grafikon 78) po genderkomponenti, može se primetiti da nema velikih razlika kod muškaraca i žena. Naime, jednapetina i ispitanika i ispitanica ovu praksu sprovodi jer tako dobija važne informacije, a neštomanje od desetine zbog potreba institucije-organizacije ili zakonske obaveze.Nešto različiti tipovi odgovora primećeni su u kategoriji nešto drugo koja pored prethodnoopisanih obuhvata i druge motive ispitanika/ca. Naime, muškarci u obavljanju svakodnevnihposlova vode analizu i statistiku po polnoj pripadnosti i zbog lične zainteresovanosti (18%),senzitizacije (9%), potrebe da omoguće ženama da zauzmu mjesto koje im pripada (9%) idrugih razloga prikazanih na grafikonu 79. Žene, s druge strane, zbog primjene zakona (11%) iuviđanja značaja važnosti dobijenih indikatora (11%), kao i drugih ilustrovanih grafikonom 80.Dakle, muškarci kroz svoje aktivnosti kao da nastoje da isprave nepravdu marginalizovanostižena u dosadašnjem periodu, a žene da ostvare i «ožive» zakonske akte.65

Ako vodite analizu ili statistiku, u odnosu na polnupripadnost, zbog cega to radite?100%Odbija - bez odgovora80%5253Nesto drugo...60%40%20%0%146226Muski128207ZenskiTo od mene traziinstitucija-organizacijJer mi dobijamo vasneinformacije o potrJer je to zakonskaobavezaGrafikon 78.66

Drugo:MuskiNe zna/Odbija27.3Radi primjenezakona9.1Zelim da zenskipol dobije mjestokoje mu pripada9.1Senzitizacija9.1Socijalni aspekt9.1Licnazainteresovanost18.2Neadekvatanodgovor9.1Predvidjenoplanom iprogramom9.10 20 40Grafikon 79.67

Drugo:ZenskiNe zna/Odbija33.3Jer je to bitno za dalji opstanak drustva5.6Afirmisanje pozitivnih vrijednosti5.6Smatram da je taj pokazatelj bitan11.1Radi primjene zakona11.1Zelim da zenski pol dobije mjesto kojemu pripadaTesko je voditi evidenciju jer je mojposao vezan za 85% zen5.65.6Priroda posla5.6Senzitizacija5.6Socijalni aspekt5.6Licna zainteresovanost5.60 20 40Grafikon 80.68

Da li u Vasoj instituciji-organizaciji postoji osoba koja sebavi pitanjima rodne ravnopravnosti?100%6780%60%6663Odbija - bez odgovoraNe znam40%NeDa20%27290%MuskiZenskiGrafikon 81.I muškarci i žene na sličan način odgovaraju o postojanju osoba koje se u njihovoj institucijiorganizacijibave pitanjima gender ravnopravnosti, a to znači da je skoro dvije trećine negativnoodgovorilo.Po Vasem misljenju, da li su u Vasoj institucijiorganizacijimuskarci i zene ravnopravni?100%80%561660%Odbija - bez odgovora40%9177Ne znamNeDa20%0%MuskiZenskiGrafikon 82.Mišljenje da su polovi ravnopravni u njihovim institucijama-organizacijama je zastupljenije kodmuškaraca (91%) nego žena (77%).Žene duplo više nego muškarci potvrđuju da je za napredovanje u poslu u njihovim institucijiorganizacijivazan pol. Jedna petina ispitanica i jedna desetina ispitanika upućuje na genderdiskriminaciju u poslovnom napredovanju (grafikon 83.).69

Po Vasem misljenju, da li je za napredovanje uposlu u vasoj instituciji-organizaciji vazno kojeg stepola?100%80%60%40%8979Ne znamNeDa20%0%9Muski18ZenskiGrafikon 83.Da li se u Vasoj instituciji-organizaciji rad muskaraca izena ocjenjuje jednakim kriterijumima?100%5780%60%Odbija - bez odgovora40%9587Ne znamNe20%Da0%MuskiZenskiGrafikon 84.Znatan broj ispitanika/ca upućuje na jednake kriterijume ocjenjivanja rada muškaraca i žena unjihovim institucijama-organizacijama, mada su ispitanici (95%) nešto izraženiji od ispitanica(87%).70

Po Vasem misljenju, koliko Vasa institucijaorganizacijavodi racuna o rodnoj ravnopravnosti?100%80%60%40%20%0%56627Muski146220ZenskiNe znam - bezodgovoraNimaloNedovoljnoDovoljnoVeoma mnogoGrafikon 85.Po mišljenju najvećeg broja ispitanika/ca u njihovim organizacijama se dovoljno ili veomamnogo vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, mada su ispitanici (93%) izraženije od ispitanica(82%) zastupali ovaj stav.Po Vasem misljenju, ko je najvise zasluzan za tajnapredak u vasoj instituciji-organizaciji?Odbija - bez odgovora100%80%60%40%6101341921829Nesto drugoUpravaMedijiPromjena opate "klime"u drustvu20%1816Pojedinci - entuzijasti0%11Muski13ZenskiOsobe ili sluzba koja sebavi pitanjemravnopravnosti polovaGrafikon 86.71

Po mišljenju najvećeg broja ispitanika promjena opšte klime u društvu (41%) je najvišezaslužna za napredak u njihovim institucijama-organizacijama, zatim pojedinci-entuzijasti(18%), pa uprava (13%), dok je kod ispitanica raspodela nešto drugačija. Kod žena je promjenaopšte klime takođe najviše izražen faktor (29%), ali u manjem stepenu nego kod muškaraca, aodmah zatim osobe ili službe koje se bave pitanjem ravnopravnosti polova (13%).Svaki deseti muškarac i svaka peta žena na postavljeno pitanje su dali odgovor svrstan ukategoriju nešto drugo. Muškarci su dalje, kao drugo najviše podrazumijevali obrazovni nivozaposlenih i prirodu posla (grafikon 87.), a žene stav zaposlenih i zakonske obaveze (grafikon88.).Licni sistemvrijednosti12.5Drugo:MuskiObrazovni nivo50.0Svi uorganizaciji12.5Priroda posla25.00 20 40 60Grafikon 87.72

Drugo:Ne zna/Odbija10.0ZenskiGradonacelnik3.3Projekti koje smo radili popitanju gender zenzitivnosti3.3Zakonske obaveze6.7Licni sistem vrijednosti3.3Profesionalnost3.3Visoko sudsko i tuzilackovijece3.3Stav zaposlenih po tompitanju16.7Obrazovni nivo3.3Niko6.7Rukovodilac3.3To je nasa misija3.3Cinjenica da se zene uglavnomzene prijavljuju za ovaj posao10.0Svi u organizaciji16.7Priroda posla6.70 20Grafikon 88.73

Da li je bilo negativnih reakcija na promjene uslovljenesprovodjenjem prakse rodne ravnopravnosti?100%80%112160%40%20%8466Odbija - bez odgovoraNe znamNeDa0%5Muski10ZenskiGrafikon 89.Žene su više (10%) nego muškarci (5%) imali iskustvo negativnih reakcija na promjene nastaleuslijed uspostavljanja prakse gender ravnopravnosti u njihovim institucijama-organizacijama.Žene su, grafikon 91, najčešće percipirale otpore kolega pri formiranju aktiva žena u SSRS(13%) i probleme u političkim partijama izazvane muškom većinom, dok su muškarci, grafikon90, istakli uticaj stereotipa i predrasuda (50%). Ono što je alarmantno je da je u 7% situacijabilo direktnog šikaniranja žena i pretnji otkazom!Ako je odgovor da molimo Vas da nam detaljnije opisete stase desilo?MuskiNe zna/Odbija25.0Manji radni stazza zene dopenzije25.0Uticaj stereotipa ipredrasuda50.00 20 40 60Grafikon 90.74

Ako je odgovor da molimo Vas da nam detaljnije opisete sta sedesilo?ZenskiNe zna/Odbija26.7Provokacija6.7Otpor muskih kolega za formiranjeaktiva zena u SSRS13.3Profesionalnost na prvom mjestu6.7Problem u politickim partijama zbogmuske vecine13.3Muskaci su gundjali " Sta ce te vi zenevise"6.7Sikaniranje, prijetnja otkazom6.7Negativno reagovanje na upotreburodnosenzitivnog jezika6.7Zene rukovodioci su pomoglemuskarcima da napreduju6.7U pocetku da, ali se sa vremenomprevazidje6.70 20 40Grafikon 91.75

Po Vasem misljenju, sta treba uraditi u vasojinstituciji-organizaciji da bi doslo do poboljsanja urodnoj ravnopravnosti?MuskiNe zna/Odbija31.6Veca vlast muskarcima1.3Putem zakonske regulative ugraditi princip gender ravnopravn2.5Saradnja sa gender centrom1.3Promjena drustvene klime1.3Zakonska regulativa2.5Definisati problem, a zatim plan aktivnosti1.3Svakodnevni razgovor1.3Podizanje svijesti o rodnoj ravnopravnosti6.3Struktura kolektiva je u korist zena pa je tesko uraditi nes1.3Odrzati postojece stanje5.1Informisanje2.5Edukacija2.5Ukljucivanje muskaraca u nase aktivnosti1.3Podrska zenama u prihvatanju rukovodecih mjesta5.1Imati vise razumijevanja za zene2.5Nista20.3Nastaviti10.10 20 40fikon 92.GraNajveći broj muškaraca smatra da ništa ne treba preduzimati da bi njihovoj institucijiorganizacijidošlo do poboljšanja u gender ravnopravnosti. Svaki deseti ispitanik smatra datreba nastaviti sa dosadašnjim radom, što bi kao rezultat imalo podizanje svijesti žene o rodnoj76

avnopravnosti. Održanje postojećeg stanja je formila koju predlaže (5,1%) muškaraca, dok istotoliko mišljenja je da ženama treba pružiti podršku da prihvate rukovoća mjesta.Istovremeno žene smatraju da se treba podici svijest miškaraca i žene o gender ravnopravnosti(10,5%), traže edukaciju (8,2%), kao i održavanje postojećeg stanja.77

Po Vasem misljenju, sta treba uraditi u vasoj institucijiorganizacijida bi doslo do poboljsanja u rodnojravnopravnosti?ZenskiNe zna/Odbija40.4Drugo5.4Povecati primanja1.4Saradnja sa gender centrom1.4Skolovati nastavnicki kadar muskog pola1.4Zakonska regulativa1.4Poboljsati uslove rada1.4Svakodnevni razgovor1.4Krupne promjene1.4Podizanje svijesti o rodnoj ravnopravnosti10.5Struktura kolektiva je u korist zena pa je tesko uraditi nes4.1Odrzati postojece stanje4.1Informisanje1.4Edukacija8.2Podrska zenama u prihvatanju rukovodecih mjesta1.4Imati vise razumijevanja za zene1.4Nista9.6Nastaviti4.10 20 40 60Grafikon 92.178

Da li se u Vasoj instituciji-organizaciji muskarci izene u istoj mjeri ohrabruju za prijavljivanjeprilikom konkurisanja na posao?100%810Odbija - bez odgovora80%60%40%20%0%321838Muski282531ZenskiNisam siguranNe, niko o tome ne vodiracunaU konkursimaohrabrujemo muakarceU konkursimaohrabrujemo zeneDa, u konkursu se to jasnonaglasiGrafikon 93.Muškarci (38%) su više nego žene (31%) mišljenja da se u njihovim unstitucijamaorganizacijamaoba pola u istoj mjeri ohrabruju za prijavljivanje pri konkurisanju za posao.Pored toga, žene (25% žene; 18% muškarci) su nešto više naglašavale negativnu praksu kojomse ne ohrabruju u istoj mjeri oba pola pri konkurisanju za posao.Iako se na nivou čitavog uzorka ispitanici/ce uglavnom pozitivno izjašnjavaju o jednakimrodnim kriterijumima, na nivou gender analize prikazane na grafikonu 94. slike je neštodrugačija. Naime, žene su manje potvrđivale kontinuiranu praksu jednakih gender kriterijuma iviše upućivale na povremene slučajeve.Da li se u Vasoj instituciji-organizaciji prilikomzaposljavanja postavljaju jednaki/ isti kriterijumi zamuskarce i zene?100%80%60%40%20%10851977Odbija - bez odgovoraNe znamNe, nikadaPonekadDa, uvijek0%MuskiZenskiGrafikon 94.79

Da li je u Vasoj instituciji-organizaciji komisija zaizbor zaposlenih polno izbalansirana?100%80%60%40%20%9810304310103739Odbija - bez odgovoraNe znamNe, nikadaPonekadDa, uvijek0%MuskiZenskiGrafikon 95.Nema nekih bitnijih razlika u odgovorima ispitanika i ispitanica koji bi upućivali na različitoiskustvo po pitanju izbalansiranosti komisija za izbor zaposlenih u institucijamaorganizacijama.3.1 SEKSUALNIO UZNEMIRAVANJEDa li je seksualno uznemiravanje: Pricanje viceva kojialudiraju da je suprotnom polu niza inteligencija?100%80%60%40%20%0%433023Muski582714ZenskiNe zna-odbijaNije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurnaJeste seksualnouznemiravanjeGrafikon 96.Ispitanici (53%) više nego ispitanice (41%) smatraju da pričanje viceva sa aludiranjem nižeinteligencije suprotnog pola jeste seksualno uznemiravanje. Ovo je interesantno jer su se upravomuškarci dosta opirali paraleli humora na račun «glupih» žena i seksualnog uznemiravanja.Možda su vremenom uvidjeli apsurd i nepravdu toga, pa su postali tolerantniji?80

Da li je seksualno uznemiravanje: Pricanje viceva kojizene ili muskarce prikazuju iskljucivo kao seksualneobjekte?100%80%52530Ne zna-odbija60%40%2427Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%0%46Muski43ZenskiJeste seksualnouznemiravanjeGrafikon 97.U povezivanju seksualnog uznemiravanja sa humorom u kojem se žene i muškarci prikazujuisključivo kao seksualni objekti nema bitne razlike u odgovorima ispitanika i ispitanica.Međutim, izjave kojima se osobe koje nisu u braku opisuju predanijim od onih u bračnoj vezi,muškarci (46%) u nešto većem broju nego žene (40%) podvode pod seksualno uznemiravanje(grafikon 98.),. Slična distribucija odgovora, u korist muškaraca, je i kod povezivanjaseksualnog uznemiravanja sa komentarima da su osobe bez djece predanije poslu, što se moževidjeti na grafikonu 99. Dalje, u povezivanju seksualnog uznemiravanja i tumačenjaprofesionalnih uspjeha koleginica kognitivnm stilom muškarca («razmišlja kao muškarac»)nema bitnih razlika u dogovorima ispitanika i ispitanica (grafikon 100.).Da li je seksualno uznemiravanje: Izjave kako su osobekoje nisu u braku predanije poslu od onih koje su ubracnoj vezi?100%80%60%40%20%0%513313Muski582614ZenskiNe zna-odbijaNije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurnaJeste seksualnouznemiravanjeGrafikon 98.81

Da li je seksualno uznemiravanje: Izjave da osobe kojeimaju djecu zapostavljaju posao zbog porodicnih obaveza?100%80%Ne zna-odbija60%40%5763Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%0%309Muski2312ZenskiJeste seksualnouznemiravanjeGrafikon 99.Da li je seksualno uznemiravanje: Tumacenjeprofesionalnih uspjeha neke koleginice time sto "razmislja kao muskarac"?100%580%60%40%47305129Ne zna-odbijaNije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%0%18Muski19ZenskiJeste seksualnouznemiravanjeGrafikon 100.82

Da li je seksualno uznemiravanje: Hvalisanje(navodnim) seksualnim poduhvatima?100%80%52326Ne zna-odbija60%40%1827Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%5447Jeste seksualnouznemiravanje0%MuskiZenskiGrafikon 101.Hvalisanje (navodnim) seksualnim poduhvatima, kao i komentarisanje pojedinih dijelova tijela,uglavnom jesu tretirani kao seksualno uznemiravanje, i to na skoro isti način i kod muškaraca ikod žena (grafikoni 101. i 102.). Slično je i sa situacijama javnog komentarisanja privatnog iseksualnog života kolega/inica i uslovljavanja napredovanja u poslu ili zadržavanja posladavanjem seksualnih usluga, nasilnih pokušaja ostvarivanja seksualnok kontakta (grafikoni103., 104 i 107.). Dakle, nema bitnih razlika u stavovima muškaraca i žena po navedenimsituacijama. Razlika, iako ne velika, postoji u prihvatanju otvorenog izrazavanja seksualnihponuda nekom od kolega/kolegica i nežnog dodirivanja za seksualno uznemiravanje. U obe tesituacije dobijen je visok stepen potvrdnih odgovora, ali su žene bile nešto isprijed muškaraca(grafikoni 105. i 106.).Da li je seksualno uznemiravanje: Komentarisanjepojedinih djelova tijela?100%80%1918Ne zna-odbija60%40%2325Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%5455Jeste seksualnouznemiravanje0%MuskiZenskiGrafikon 102.83

Da li je seksualno uznemiravanje: Javno komentarisanjeprivatnog i seksualnog zivota kolega/kolegica?100%80%8151017Ne zna-odbija60%40%7372Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%Jeste seksualnouznemiravanje0%MuskiZenskiGrafikon 103.Da li je seksualno uznemiravanje: Uslovljavanjezadrzavanja radnog mjesta i-ili napredovanje u posluseksualnim uslugama?100%80%Ne zna-odbija60%40%91 94Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%0%MuskiZenskiJeste seksualnouznemiravanjeGrafikon 104.84

Da li je seksualno uznemiravanje: Otvoreno izrazavanjeseksualnih ponuda nekom od kolega/kolegica?100%80%58Ne zna-odbija60%40%8490Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%Jeste seksualnouznemiravanje0%MuskiZenskiGrafikon 105.Da li je seksualno uznemiravanje: Nezeljeno dodirivanje?100%680%Ne zna-odbija60%40%8694Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%Jeste seksualnouznemiravanje0%MuskiZenskiGrafikon 106.85

Da li je seksualno uznemiravanje: Nasilan pokusajostvarivanja seksualnog kontakta?100%80%Ne zna-odbija60%40%95 94Nije seksualnouznemiravanjeNisam siguran-sigurna20%Jeste seksualnouznemiravanje0%MuskiZenskiGrafikon 107.Kako biste ocenili svoje znanje na temu rodneravnopravnosti?100%80%60%40%20%0%511352819Muski18332916ZenskiOdbija - bez odgovoraNedovoljnoDovoljnoDobroVeoma dobroOdlicnoGrafikon 108.Ispitanice i ispitanici se ne razlikuju bitno u načinima ocenjivanja sopstvenog znanja o rodnojravnopravnosti. Međutim, potreba za dobijanjem dodatnih informacija je izraženija kodispitanica nego ispitanika, što se može uočiti na grafikonu 109.86

Da li biste voljeli da o rodnoj ravnopravnosti dobijetevise informacija?100%11880%3022Odbija - bez odgovora60%Ne, to me neinteresuje40%20%5468Nisam siguransigurnaDa, veoma bih voliovoljela0%MuskiZenskiGrafikon 109.Da li ste ikada bili na nekom seminaru-treningu nakome se govorilo o rodnoj ravnopravnosti?100%Odbija - bez odgovora80%60%40%52103910Nisam bio-bila nikadana takvim seminariBio-bila sam samojedanput20%3749Bio-bila sam vise puta0%MuskiZenskiGrafikon 110.Ispitanice (59%) su češće nego ispitanici (47%) prisustvovale seminarima-treninzima o rodnojravnopravnosti, čak u više navrata ne samo jednom. Organizacija je u najvećem broju seminaratreninga,za muškarce i žene, bila prepuštena Gender centru RS i Udruženim ženama, s tim dasu muškarci u znatnom broju bili uključeni i u edukativne programe Agencije za ravnopravnostspolova BiH (grafikoni 110 i 111.).87

Ko je organizovao te seminare-treninge?MuskiNe zna/OdbijaAFIZenski centar TrebinjeSvedska statistikaPRO ET CONTRA2.72.72.72.72.7Agencija za ravnopravnost polova BiH8.1Helsinski parlament gradjanaIFADOSCEPolozaj zene u zemljama BalkanaIBHILara BijeljinaNovinske agencije2.72.72.72.72.72.72.7Gender centar RS37.8Udruzene zene8.1Ne znam/ Ne sjecam seUNDP2.72.7Nevladine organizacije8.10 10 20 30 40Grafikon 111.88

Ko je organizovao te seminare-treninge?ZenskiNe zna/OdbijaIOCCDEMOSProjekat humanizacije odnosa medju polovimaCMS ZagrebONA SarajevoS avez sindikata RSRepublicki pedagoski zavodAgencija za ravnopravnost polova BiHMEDICA ZenicaOmbudsmanPCU BiHGender centar FBiHTALDIZene to moguZene zenamaIBHILara Bijeljina120 TorinoUSAIDIRISGender centar RSUdruzene zeneUNICEFNe znam/ Ne sjecam seOHCHRZene to moguICFTUUNDPNevladine organizacije2.31.11.11.11.11.11.12.31.11.11.11.11.12.31.12.34.64.61.11.11.11.11.11.11.11.11.112.616.128.70 5 10 15 20 25 30 35Grafikon 112.89

Koje su to oblasti iz domena rodne ravnopravnosti okojima biste voljeli da dobijete vise informacija naseminarima ili treninzima?MuskiNe zna/OdbijaGender u medijimaImplementacija zakona o ravnopravnosti polovaUcesce u javnom zivotuRavnopravnost u svim segmentima drustvaRavnopravnost u politiciInformisanje o ravnopravnosti u ostalim institucijamaNista jer postojiAnaliza strukture zaposlenihSeksualno uznamiravanje i zlostavljanjeNacin sprovodjenja rodne ravnopravnostiObrazovanje1.35.11.31.31.31.35.13.81.31.35.13.82.51.33.81.32.51.32.52.51.35.144.20 10 20 30 40 50Grafikon 113.Muškarci bi voljeli da na nekim narednim seminarima dobiju informacije i obuče se zaintegrisanje gender komponente u medije, sistem zdravstvene zaštite, obrazovanje izapošljavanje (po 5% za svaku oblast), a žene o ravnopravnosti u svim segmentima društva iosnaživanju žena (po 5%). Ovi i drugi prijedlazi za edukacije i instruktaže prikazani su nagrafikonima 113. i 114.90

Koje su to oblasti iz domena rodne ravnopravnosti okojima biste voljeli da dobijete vise informacija naseminarima ili treninzima?ZenskiNe zna/Odbija39.7Drugo7.8Gender mainstreamingOdgoj djece i uticaj na njihovu samo percepcijuRavnopravnost profesionalnog angazovanjaImplementacija zakona o ravnopravnosti polovaPodaci o nasiljuUticaj tradicijeUcesce u javnom zivotuRavnopravnost u svim segmentima drustvaRavnopravnost u politiciNe znamRodna ravnopravnost i zaposlajavanjeMenadzment i zene u biznisuInformisanje o ravnopravnosti u ostalim institucijamaRavnopravnost u porodiciSvePostizanje jednakosti polovaSeksualno uznamiravanje i zlostavljanjePodrska osnazivanju zenaNacin sprovodjenja rodne ravnopravnostiNovi trendovi i istrazivanjaProfesionalna orjentacijaNacin sprovodjenja medjunarodnih dokumenata1.42.11.41.41.42.71.44.81.41.42.12.12.13.44.82.11.44.82.13.42.72.70 10 20 30 40 50Grafikon 114.91

3.2 KAKO SE INFORMIŠETE O RAVNOPRAVNOSTI POLOVADa li citate i koliko cesto: Clanke u novinama100%80%60%40%6564Ne zna-odbijaNikada nisam citaocitalaPonekad procitam20%3236Redovno pratim0%MuskiZenskiGrafikon 115.I muškarci i žene u značajnom broju prate novinske članke o ravnopravnosti polova i nemauočljivih razlika u odgovorima ispitanika/ca. Što se tiče informisanja putem stručnih časopisarezultati su pokazali da su žene češće pribegavale tome, mada je registrovana izrazita praksaovog tipa na nivou čitavog uzorka (grafikon 116.).Da li citate i koliko cesto: Clanke u strucnim casopisima100%80%2419Ne zna-odbija60%40%5765Nikada nisam citaocitalaPonekad procitam20%Redovno pratim0%15Muski13ZenskiGrafikon 116.92

Da li citate i koliko cesto: Knjige100%80%2423Ne zna-odbija60%40%6166Nikada nisam citaocitalaPonekad procitam20%Redovno pratim0%11Muski10ZenskiGrafikon 117.Stručne knjige o rodnoj ravnopravnosti u skoro podjednakom broju čitaju i muškarci (72%) ižene (76%). Situacija nepostojanja izrazitih gender razlika u načinima informisanja se odnosi ina praćenje statističkih istraživanja, izvještaja Kancelarija za ravnopravnost polova i drugihorganizacija-institucija za zaštitu ljudskih prava, što se može vidjeti na grafikonima 118., 119. i120. Kod upotrebe elektronskih medija u svrhe informisanja o problematici genderravnopravnosti postoje izvesne razlike u smislu njihove veće upotrebe od strane žena (grafikon121.).Da li citate i koliko cesto: Istrazivanja100%80%1819Ne zna-odbija60%40%5460Nikada nisam citaocitalaPonekad procitam20%2420Redovno pratim0%MuskiZenskiGrafikon 118.93

Da li citate i koliko cesto: Izvjestaje Kancelarije zaravnopravnost polova100%80%2421Ne zna-odbija60%40%4245Nikada nisam citaocitalaPonekad procitam20%3234Redovno pratim0%MuskiZenskiGrafikon 119.Da li citate i koliko cesto: Izvjestaje organizacija zazastitu ljudskih prava100%80%1917Ne zna-odbija60%40%5454Nikada nisam citaocitalaPonekad procitam20%2428Redovno pratim0%MuskiZenskiGrafikon 120.94

Da li citate i koliko cesto: Internet100%80%3327Ne zna-odbija60%40%5353Nikada nisam citaocitalaPonekad procitam20%Redovno pratim0%11Muski18ZenskiGrafikon 121.3.3 STEREOTIPI I PREDRASUDE O GENDERUDa li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene u nasoj zemlji sudovoljno ukljucene u javni zivot?100%80%83821Ne znam - bezodgovoraUopate se ne slazem60%38Uglavnom se ne slazem40%2823I slazem se i ne slazem20%0%205Muski14ZenskiUglavnom se slazemU potpunosti se slazemGrafikon 122.Kod žena (59%) je izraženije neslaganje nego kod muškaraca (46%) sa tvrdnjom Žene u našojzemlji su dovoljno uključene u javni život.95

Pored toga, kao što se može vidjeti na grafikonu 123., žene (87%) su u nešto većem broju negomuškarci (82%) potvrđivale da Muškarci u našoj zemlji lakše dolaze na rukovodeća mjestanego ženeDa li se slazete i u kojoj mjeri sa: Muskarci u nasoj zemljilakse dolaze na rukovodeca mjesta nego zene?100%80%11927Ne znam - bez odgovora60%49Uopate se ne slazemUglavnom se ne slazem40%20%3360I slazem se i ne slazemUglavnom se slazemU potpunosti se slazem0%MuskiZenskiGrafikon 123.Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: U nasoj zemlji ovaspitanju djece vise treba da brinu o odgoju djece vise bitrebalo da brinu ocevi?100%80%60%40%142341182526Ne znam - bez odgovoraUopate se ne slazemUglavnom se ne slazemI slazem se i ne slazem20%0%146Muski1910ZenskiUglavnom se slazemU potpunosti se slazemGrafikon 124.Veći stepen slaganja sa tvrdnjom U našoj zemlji o vaspitanju/odgoju djece više treba da brinuočevi izrazile su žene (29%) nego muškarci (20%), ali i veće neslaganje?!96

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene i muskarci u nasojzemlji uzivaju-imaju jednaka prava?100%1680%60%40%20%343023253418Uopate se ne slazemUglavnom se ne slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se slazemU potpunosti se slazem0%9Muski7ZenskiGrafikon 125.Rezultati upućuju na veće neslaganje žena (41%) nego muškaraca (34%) sa tvrdnjom Žene imuškarci u našoj zemlji imaju jednaka prava. Žene takođe, manje podržavaju tvrdnju Postojemuški i ženski poslovi, što se može vidjeti na grafikonu 126.Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Postoje muski i zenskiposlovi?100%80%60%40%20%1622272024202814Uopate se ne slazemUglavnom se ne slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se slazemU potpunosti se slazem0%15Muski14ZenskiGrafikon 126.97

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene u nasoj zemljimoraju da uloze vise napora da bi dosle na nekurukovodnu poziciju?100%80%60%40%20%81644285123248Uopate se ne slazemUglavnom se ne slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se slazemU potpunosti se slazem0%MuskiZenskiGrafikon 127.Žene su sigurnije da moraju da ulože više napora da bi bile liderke, jer 80% ispitanica u odnosuna 72% ispitanika, potvrđuje tvrdnju Žene u našoj zemlji moraju da ulože više napora da bidošle na neku rukovodnu poziciju. Pored toga, pokazuju veće neslaganje sa Žene i muškarci unašoj zemlji imaju jednake šanse da napreduju u poslu (51% žena i 36% muškaraca, grafikon128).Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Zene i muskarci unasoj zemlji imaju jednake sanse da napreduju u poslu?100%81880%60%40%28373322Uopate se ne slazemUglavnom se ne slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se slazem20%1919U potpunosti se slazem0%9Muski8ZenskiGrafikon 128.98

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: U nasoj zemlji, odvodecih ljudi u organizaciji-instituciji najvise ovisi da limuskarci i zene imaju jednake sanse za napredovanje,bez obzira na pravne regulative?100%80%60%40%20%0%816323311Muski15213821ZenskiUopate se ne slazemUglavnom se neslazemI slazem se i neslazemUglavnom se slazemU potpunosti seslazemGrafikon 129.Žene (59%) se više nego muškarci (44%) slažu da U našoj zemlji, od vodećih ljudi uorganizaciji-instituciji najviše zavisi da li muškarci i žene imaju jednake šanse zanapredovanje, bez obzira na pravne regulative. Pored toga, žene se izrazitije suprostavljajutvdrnji Prirodno je da žena sluša muškarca. Naime 91% žena i 78% muškaraca negiraprethodno.Tvrdnja U našoj sredini žene se teže i manje ozbiljno prihvataju kao liderice nije pokazala bitnerazlike u odgovorima ispitanika i ispitanica, što se može uočiti na grafikonu 131. I žene imuškarci potvrđuju težu poziciju žene nego muškarca u procesu odlučivanja i upravljanjainstitucijom, organizacijom, firmom i sl.Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: Prirodno je da zenaslusa muskarca?100%80%60%40%542478Ne znam - bezodgovoraUopate se ne slazemUglavnom se neslazemI slazem se i ne slazem20%0%145Muski13ZenskiUglavnom se slazemU potpunosti se slazemGrafikon 130.99

Da li se slazete i u kojoj mjeri sa: U nasoj sredini zenese teze i manje ozbiljno prihvataju kao liderice?100%80%60%40%20%511143534810173135Uopate se ne slazemUglavnom se ne slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se slazemU potpunosti se slazem0%MuskiZenskiGrafikon 131.100

4. REZULTATI PREMA GODINAMA STAROSTITabela 1. Šta je za Vas ravnopravnost polova?ostizanje demokratskog i humanog drustvaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina1.9% 1.1% 3.2%Ravnopravnost polova i jednakost u svimsegmentima drustva69.8% 68.8% 67.7% 83.9%Ista nadoknada za sve poslove 1.1%Uvazavanje razlicitih potreba oba pola 7.5% 2.1% 4.3% 3.2%Jednaki pristupi resursima 1.1%Jednakost ljudskih bica2.1%Jednake mogucnosti izbora za muskarce i zene 4.3% 3.2%Tolerancija2.1%Elementarno ljudsko pravo 2.1%Prirodno stanje stvariCivilizacijske vrijednosti2.1% 4.3%1.1%Dvije jednake polovine jednog tijela 3.2%Postovanje partneraTimski radNema ravnopravnosti polova, postije samomuski i zanski posl3.8% 6.3% 1.1%3.8%1.9%Ne zna/Odbija11.3% 14.6% 10.8% 6.4%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%101

Tabela 2. Da li Vi lično , u Vašoj instituciji organizaciji, vodite računa oravnopravnosti polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaDa 66.0% 81.3% 78.5% 93.5%NeNe znam20.8% 10.4% 12.9% 3.2%7.5% 8.3% 3.2% 3.2%odbija - bez odgovora5.7% 5.4%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 3. Da li Vi lično preduzeli, u Vašoj instituciji organizaciji u cilju postizanjaravnopravnosti polova?Da, predlozio-la sam da ...Da, uradio-la sam da ...Od 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina13.2% 25.0% 32.3% 54.8%17.0% 20.8% 18.3% 12.9%Ne, to je izvan moje kompetencije 43.4% 33.3% 25.8% 16.1%Ne, niko o tome ne vodi racuna 5.7% 4.2% 3.2%Ne, ali imam namjeru da preduzmem 11.3% 6.3% 12.9% 12.9%Odbija - bez odgovora9.4% 10.4% 7.5% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%102

Tabela 4. Ako je dogovor DA, predlozio-la sam da:Upotreba rodno senzitivnog jezikaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godina14.3% 8.3% 3.3%Preko 56godinaUkljucivanje muskaraca u rad 5.9%Ukljucivanje zena u skolski odbor 16.7% 6.7% 5.9%Ukljucivanje zenaSprovodjenje istrazivanjaPosebna briga o zenamaSvi se tretiraju jednako8.3% 16.7% 5.9%8.3% 3.3%3.3%3.3% 5.9%Pomoc u organizaciji seminara 5.9%Podrska zenama6.7% 11.8%Jednaka zastupljenost u timskom radu 6.7% 5.9%Angazovanje na stvaranju uslova zaravnopravnostApsolutna ravnopravnost u svim sferamadrustvaAfirmacija NVO sektora14.3% 8.3%3.3%28.6% 3.3%Da budu clanice upravnih odbora 8.3% 5.9%Voditi racuna o broju zaposlenih muskaracai zena28.6% 10.0% 11.8%Gender komponenta je ugradjena ustratesku politiku institu6.7%Da se strucni kadar zaposli bez obzira napolKroz razne oblike8.3%6.6% 11.8%Da pri prijemu na posao bude visepripadnica zenskog pola8.3% 5.9%Rad na tome da zajednica postane genderzanzitivna8.3% 6.7%Da se princip gender ravnopravnosti ugradiu nastavne planove i programe5.9%103

Da starije zenske osobe budu rasporedjenena lakse poslove5.9%Bolji tretman u budzetu RS za gender 3.3%Da se gender komponenta ugradi u svezakone3.3%Ne zna/Odbija14.3% 16.7% 6.7% 5.9%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 5. Ako je dogovor DA, uradio-la sam da:Upotreba rodno senzitivnog jezikaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godina20.0% 5.9%Preko 56godinaUkljucivanje muskaraca u rad 10.0%Ukljucivanje zena u skolski odbor 10.0% 5.9%Ukljucivanje zenaSprovodjenje istrazivanjaProjektni programi iz genderravnopravnostiSvi se tretiraju jednako11.1% 11.8%22.2% 11.8%11.1% 10.0% 11.8%22.2% 11.8% 25.0%Jednaka zastupljenost u timskom radu 5.9%Upotreba rodno senzitivnog jezika 11.1%Afirmacija NVO sektora11.8% 25.0%Voditi racuna o broju zaposlenihmuskaraca i zena10.0%Izmjene i dopune zakona o zdravstvenojzastiti i zdravstvenom osiguranjuDa se strucni kadar zaposli bez obzirana polKroz razne oblike10.0%5.9%5.9%Rad na tome da zajednica postanegender zanzitivna25.0%Pokrenuti akciju '' Zene i zdravlje" 5.9%104

Za predsednika predlozio zenu 25.0%Ne zna/Odbija22.2% 30.0% 5.9%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 6. Da li postoji još neki način na koji ste se Vi lično angažovali u ciljusprovođenja ravnopravnosti polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaBolje informisanje 1.1%Preko 56godinaZastita i deukacijaUcesce u programima posticanja genderravnopravnosti1.9% 4.2% 3.2%2.1% 3.2% 3.2%Dajem svoj doprinos kao trener 2.1%Ne postojiVerbalno se zalazemProjekti u saradnji sa Kancelarijom zaravnopravnost polovaAngazovanje u NVOUcesce na seminarimaUkljucivanje zena47.2% 22.9% 28.0% 19.4%4.2% 2.2%1.9% 1.1%1.9% 4.2% 3.2%4.2% 5.4% 3.2%3.2% 3.2%Ravnopravni odnosi u svakodnevnom zivotu 1.9% 4.2% 7.5% 3.2%Postoji vise nacinaSeminariTribine3.8% 4.2% 2.2% 6.5%1.9% 2.1%1.1%Strucni rad sa sindikalnim organizacijama 1.9% 2.2% 3.2%Zastita zena na posluProjekat " Zene to mogu"Zastupanje na sudu1.1%3.2%3.2%Nastoji m da normativan rjesenja iskazu ovajvid senzibilite2.1%105

Licni primjer ponasanja4.2%U okviru svoje normativne aktivnosti 1.9%Pisem o rodnoj ravnopravnosti u dnevnimnovinamaDa u svojoj okolini1.9% 4.2%1.9% 1.1%Imamo dosta ravnopravan odnos 2.1% 1.1%U svakodnevnom radu zalaganje zaravnopravnost polova1.9% 1.1% 3.2%Ucestvovala sam u pisanju izvjestaja na nivouBiH o stanju zEmisija na radiju2.1% 1.1%1.1%Aktivnosti u vezi oblasti zdravlja i soc. zastite 1.1%Ucesce u projektima Gender centra RS 9.4% 6.3% 6.5%U priprema pojedinih zakona zalazem se zaravnopravnost polo2.2% 6.5%Ravnopravnost polova medju djecom 1.9% 1.1% 3.2%Promovisanje gender komponente medjuprijateljima i poznanicIzrada gender barometraPrilikom izbora u lokalne i republicke organevlastiTraganje za drmskim tekstovima i zenskimidejama2.1% 1.1%2.2% 6.5%2.1% 1.1%1.1%Ne zna/Odbija18.9% 20.8% 17.2% 29.0%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%106

Da li Vi lično znate da postoje institucije/ organizacije koje se bave aktivnostimavezanim za unapređenje ravnopravnosti polova?Tabela 7. Nevladine organizacijeNe znamOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina20.8% 4.2% 12.9% 22.6%Znam79.2% 95.8% 87.1% 77.4%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 8. Vladine organizacijeGodine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaNe znam 39.6% 27.1% 33.4% 41.9%Znam60.4% 72.9% 66.7% 58.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 9. Nemam informacije o takvim organizacijama-institucijama?ImamOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina92.5% 100.0% 96.7% 96.8%Nemam 7.5% 3.3% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%107

Tabela 10. Da li ste se Vi lično angažovali ili interesovali za saradnju sa nekimdrugim institucijama/ organizacijama u cilju stvaranja mogućnosti zasprovođenje aktivnosti vezanih za ravnopravnost polova:DaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina49.1% 56.3% 50.5% 58.1%Ne 47.2% 39.6% 45.2% 38.7%Ne znam 3.8% 2.1% 3.2% 3.2%Odbija - bez odgovora 2.1% 1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 11. Kakvu vrstu stručne pomoći očekujete od ovih institucijaorganizacija?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaSaradnja 1.1% 3.2%Ne ocekujem pomocRad na usvajanju zakonaSeminari i edukacija13.2% 4.2% 1.1% 6.5%3.8% 6.3% 5.4% 3.2%24.5% 18.8% 23.7% 25.8%Pomoc u sirenju ravnopravnosti 7.5% 2.1% 1.1%Pruzanje podataka, istrazivanje 2.1% 4.3% 6.5%InformisanjePodizanje svijestiSve vrste pomociUklhucivanje ove institucije tamo gdje je njena aktivnostpo7.5% 16.7% 5.4% 9.7%5.7% 2.2% 6.5%1.9% 4.2% 1.1% 6.5%5.7% 4.2% 2.2% 6.5%Razmjena iskustava s aljudima i organizacijama 2.2%Partnerstvo u realizaciji projekata 2.2%Pravna pomoc9.4% 6.3% 1.1%Veca medijska angazovanost 1.1% 3.2%108

Promocija gender pravaPromotivna uloga2.1%1.1%Bolja implementacija strategije u cilju odrzivog razvoja 1.1%Zastupanje jednakih prava za sve 1.9% 2.1% 1.1%Uticaj na sve sfere drustva 1.1% 3.2%Organozovanje predavanja na tu temu od Osnovneskole2.1% 2.2% 3.2%Spreovodjenje zakona o ravnopravnosti polova u zivot 1.1%Nametnuti temu da su zene vrijednije, pametnije ipostenije3.2%Podrska projektima sa gender aktivnostima 6.3%Da nas redovno informisu o planovima i aktivnostima ida red2.1% 2.2%Korekcijom nasih svatanja o neravnopravnosti polova 1.9%Definisanje gender odnosa i zaposljavanja 1.1%Saradnja na zajednickim projektima zenskogpreduzetnistva1.1%Posvetiti vise paznja porodici 2.1%Socijalna i zdravstvena zastita 1.1%Implementacija zakona2.1% 3.2%Ne zna/Odbija17.0% 16.7% 33.3% 9.7%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%109

Tabela 12. Da li Vi prilikom obavljanja svakodnevnih poslova vodite analizu ilistatistiku u odnosu na polnu pripadnost?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaDa 24.5% 25.0% 28.0% 61.3%NeNe znam69.8% 62.5% 66.7% 35.5%3.8% 10.4% 3.2% 3.2%Odbija - bez odgovora1.9% 2.1% 2.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 13. Ako vodite analizu ili statistiku, u odnosu na polnu pripadnost, zbogčega to radite?Jer je to zakonska obavezaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina1.9% 4.2% 8.6% 12.9%Jer mi dobijamo vasne informacije o potr 22.6% 14.6% 16.1% 38.7%To od mene trazi institucija-organizacij 3.8% 10.4% 5.4% 12.9%Neato drugo...7.5% 14.6% 15.1% 12.9%Odbija - bez odgovora64.2% 56.3% 54.8% 22.6%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 14. DrugoPredvidjeno planom i programomOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godina14.3%Od 46 do55 godinaPreko 56godinaNeadekvatan odgovorLicna zainteresovanostSocijalni aspektSenzitizacija7.1%25.0% 14.3% 7.1%7.1% 25.0%7.1% 25.0%110

Priroda posla25.0%Tesko je voditi evidenciju jer je mojposao vezan za 85% zen7.1%Zelim da zenski pol dobije mjestokoje mu pripadaRadi primjene zakona14.3% 14.3%7.1% 25.0%Smatram da je taj pokazatelj bitan 14.3% 7.1%Afirmisanje pozitivnih vrijednosti 14.3%Jer je to bitno za dalji opstanakdrustva7.1%Ne zna/Odbija50.0% 28.6% 28.6% 25.0%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 15. Da li u Vašoj instituciji-organizaciji postoji osoba koja se bavipitanjima gender ravnopravnosti polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaDa 15.1% 39.6% 26.9% 35.5%NeNe znam69.8% 52.1% 66.7% 64.5%15.1% 6.3% 4.3%Odbija - bez odgovora2.1% 2.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 16. Po Vašem mišljenju, da li su u Vašoj instituciji/ organizaciji muškarcii žene ravnopravni?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaDa 83.0% 79.2% 82.8% 83.9%NeNe znam9.4% 14.6% 11.8% 12.9%7.5% 6.3% 4.3% 3.2%Odbija - bez odgovora1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%111

Tabela 17. Po Vašem mišljenju, da li je za napredovanje u poslu u vašojinstituciji/organizaciji važno kojeg ste pola?DaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina11.3% 18.8% 14.0% 16.1%Ne 86.8% 75.0% 82.8% 83.9%Ne znam 1.9% 6.3% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 18. Da li se u Vašoj instituciji/organizaciji rad muškaraca i žena ocjenjujejednakim kriterijumima?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaDa 86.8% 91.7% 90.3% 90.3%NeNe znam3.8% 6.3% 6.5% 6.5%9.4% 2.1% 2.2% 3.2%Odbija - bez odgovora1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 19. Po Vašem mišljenju, koliko Vaša institucija/organizacija vodi računao ravnopravnosti polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaVeoma mnogo 15.1% 25.0% 23.7% 25.8%DovoljnoNedovoljnoNimaloNe znam - bez odgovora73.6% 54.2% 61.3% 67.7%9.4% 18.8% 9.7% 6.5%1.9% 2.1% 4.3%1.1%112

Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 20. Po Vašem mišljenju, ko je najviše zaslužan za taj napredak u vašojinstituciji/organizaciji?Osobe ili sluzba koja se bavi pitanjem rPojedinci - entuzijastiOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina5.7% 18.8% 11.8% 16.1%32.1% 20.8% 7.5% 9.7%Promjena opate "klime" u drustvu 26.4% 20.8% 41.9% 35.5%Mediji5.7% 4.2% 3.2%Uprava5.7% 14.6% 6.5% 19.4%Nesto drugo9.4% 18.8% 19.4% 19.4%Odbija - bez odgovora15.1% 2.1% 9.7%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 21. DrugoGodine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaPriroda posla 11.1% 33.3%Svi u organizacijiCinjenica da se zene uglavnom zeneprijavljuju za ovaj posaoSviTo je nasa misijaRukovodilacNikoObrazovni nivo40.0% 11.1%11.1% 5.6% 16.7%11.1%16.7%5.6%11.1% 5.6%11.1% 16.7% 16.7%Stav zaposlenih po tom pitanju 20.0% 22.2% 5.6% 16.7%Visoko sudsko i tuzilacko vijece 5.6%113

ProfesionalnostSvi zajednoLicni sistem vrijednostiZakonske obavezeProjekti koje smo radili po pitanjugender zenzitivnosti11.1%5.6%20.0% 5.6%20.0% 11.1%5.6%Gradonacelnik5.6%Ne zna/Odbija11.1% 11.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 22. Da li je bilo negativnih reakcija na promjene uslovljene sprovođenjemprakse polne ravnopravnosti?DaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina1.9% 10.4% 9.7% 12.9%Ne67.9% 62.5% 74.2% 87.1%Ne znam28.3% 20.8% 15.1%Odbija - bez odgovora1.9% 6.3% 1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 23. Ako je odgovor da molimo Vas da nam detaljnije opišete šta sedesilo?Od 18 do35 godinaU pocetku da, ali se sa vremenomprevazidje 100.0%Godine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaZene rukovodioci su pomoglemuskarcima da napreduju25.0%Negativno reagovanje na upotreburodnosenzitivnog jezika20.0%Sikaniranje, prijetnja otkazom 11.1%Uticaj stereotipa i predrasuda 20.0% 11.1%114

Muskaci su gundjali " Sta ce te vi zenevise"Problem u politickim partijama zbogmuske vecine11.1%20.0% 11.1%Profesionalnost na prvom mjestu 11.1%Otpor muskih kolega za formiranje aktivazena u SSRS11.1% 25.0%Manji radni staz za zene do penzije 25.0%Provokacija20.0%Ne zna/Odbija20.0% 33.3% 25.0%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 24. Po Vašem mišljenju, šta treba uraditi u vašoj instituciji/organizaciji dabi došlo do poboljšanja stanja u polnoj ravnopravnosti?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaNastaviti 5.7% 4.2% 7.5% 6.5%Nista11.3% 12.5% 10.8% 16.1%Imati vise razumijevanja za zene 4.2% 2.2%Podrska zenama u prihvatanju rukovodecih mjesta 2.1% 3.2% 6.5%Ukljucivanje muskaraca u nase aktivnosti 2.1% 3.2%EdukacijaInformisanjeOdrzati postojece stanjeStruktura kolektiva je u korist zena pa je tesko uraditines11.3% 6.3% 4.3% 3.2%1.9% 2.1% 2.2%5.7% 7.5%1.9% 6.3% 1.1% 6.5%Podizanje svijesti o rodnoj ravnopravnosti 4.3%Podizanje svijesti o rodnoj ravnopravnosti 3.8% 4.2% 7.5% 9.7%Krupne promjeneSvakodnevni razgovor2.1% 1.1%1.9% 2.1% 3.2%115

Veca aktivnost NVO1.1%Definisati problem, a zatim plan aktivnosti 1.1%Podici svijest zenePoboljsati uslove rada1.9% 4.2% 2.2% 3.2%1.1% 3.2%Promjena i skraceno radno vrijeme 1.1%Zastita zana u toku trudnoce 1.9%Zakonska regulativa1.9% 2.1% 1.1% 3.2%Promjena drustvene klime 1.1% 3.2%Skolovati nastavnicki kadar muskog pola 1.9% 1.1%Saradnja sa gender centrom 2.1% 2.2%Putem zakonske regulative ugraditi princip genderravnopravn6.5%Zaposljavati isti broj muskaraca i zena 1.9%Veca vlast muskarcimaPovecati primanja2.1%2.1% 3.2%Uticaj na promjeni mentalne strukture 2.1%Ne zna/Odbija47.2% 37.5% 36.6% 22.6%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 25. Da li se u Vašoj instituciji/organizaciji muškarci i žene u istoj mjeriohrabruju da se prijave prilikom konkurisanja na posao?Da, u konkursu se to jasno naglasiOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina26.4% 33.3% 34.4% 41.9%U konkursima ohrabrujemo zene 1.9% 6.3% 1.1% 9.7%U konkursima ohrabrujemo muakarce 3.8% 2.2%Ne, niko o tome ne vodi racuna 22.6% 27.1% 23.7% 12.9%Nisam siguranOdbija - bez odgovora39.6% 18.8% 29.0% 29.0%5.7% 14.6% 9.7% 6.5%116

Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 26. Da li se u Vašoj instituciji-organizaciji prilikom zapošljavanjapostavljaju jednaki/ isti kriterijumi za muškarce i žene?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaDa, uvijek 75.5% 81.3% 79.6% 83.9%PonekadNe, nikadaNe znam15.1% 14.6% 17.2% 16.1%5.7% 2.1% 1.1%1.9% 2.1% 1.1%Odbija - bez odgovora1.9% 1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 27. Da li je u Vašoj instituciji-organizaciji komisija za izbor zaposlenihpolno izbalansirana?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaDa, uvijek 32.1% 37.5% 44.1% 48.4%PonekadNe, nikadaNe znam35.8% 37.5% 32.3% 35.5%18.9% 8.3% 5.4% 9.7%3.8% 10.4% 5.4%Odbija - bez odgovora9.4% 6.3% 12.9% 6.5%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 28. Da li je seksualno uznemiravanje: Pričanje viceva koji aludiraju da jesuprotnom polu svojstvena niža inteligencija?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina11.3% 18.8% 17.2% 25.8%20.8% 33.3% 30.1% 29.0%Nije seksualno uznemiravanje 67.9% 47.9% 48.4% 45.2%Ne zna-odbijaTotal 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 29. Da li je seksualno uznemiravanje: Pričanje viceva koji žene ili4.3%117

muškarce prikazuju kao seksualne objekte?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina39.6% 52.1% 43.0% 41.9%34.0% 25.0% 21.5% 25.8%Nije seksualno uznemiravanje 26.4% 22.9% 32.3% 29.0%Ne zna-odbija3.2% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 30. Da li je seksualno uznemiravanje: Izjave kako su osobe koje nisu ubraku predanije poslu od onih koje su u bračnoj vezi?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina15.1% 8.3% 16.1% 9.7%22.6% 33.3% 30.1% 25.8%Nije seksualno uznemiravanje 60.4% 56.3% 50.5% 61.3%Ne zna-odbija1.9% 2.1% 3.2% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 31. Da li je seksualno uznemiravanje: Izjave da osobe koje imaju djecuzapostavljaju posao zbog porodičnih obaveza?Jeste seksualno uznemiravanjeOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godina15.1% 4.2% 15.1%Preko 56godinaNisam siguran-sigurna26.4% 29.2% 21.5% 29.0%Nije seksualno uznemiravanje 58.5% 62.5% 59.1% 67.7%Ne zna-odbija4.2% 4.3% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 32. Da li je seksualno uznemiravanje: Tumačenje profesionalnih uspjeha118

neke koleginice time što “razmišlja kao muškarac”?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina20.8% 10.4% 24.7% 9.7%26.4% 33.3% 25.8% 38.7%Nije seksualno uznemiravanje 52.8% 52.1% 46.2% 48.4%Ne zna-odbija4.2% 3.2% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 33. Da li je seksualno uznemiravanje: Hvalisanje (navodnim) seksualnimpoduhvatima?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina50.9% 47.9% 47.3% 54.8%24.5% 29.2% 24.7% 9.7%Nije seksualno uznemiravanje 22.6% 22.9% 24.7% 32.3%Ne zna-odbija1.9% 3.2% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 34. Da li je seksualno uznemiravanje: Komentarisanje pojedinih djelovatijela?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina58.5% 54.2% 52.7% 54.8%26.4% 33.3% 21.5% 12.9%Nije seksualno uznemiravanje 15.1% 10.4% 20.4% 32.3%Ne zna-odbija2.1% 5.4%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 35. Da li je seksualno uznemiravanje: Javno komentarisanje privatnog i119

seksualnog života kolega/ koleginica?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina79.2% 75.0% 68.8% 67.7%13.2% 12.5% 17.2% 25.8%Nije seksualno uznemiravanje 7.5% 12.5% 8.6% 6.5%Ne zna-odbija5.4%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 36. Da li je seksualno uznemiravanje: Uslovljavanje zadržavanja radnogmjesta i/ili napredovanja u poslu seksualnim ulogama?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina96.2% 91.7% 90.3% 96.8%2.1% 3.2% 3.2%Nije seksualno uznemiravanje 3.8% 6.3% 2.2%Ne zna-odbija4.3%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 37. Da li je seksualno uznemiravanje: Otvoreno izražavanje seksualnihponuda nekom/oj od kolega/kolegica?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina90.6% 85.4% 87.1% 90.3%3.8% 10.4% 4.3% 6.5%Nije seksualno uznemiravanje 5.7% 4.2% 5.4% 3.2%Ne zna-odbija3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 38. Da li je seksualno uznemiravanje: Neželjeno dodirivanje?120

Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina94.3% 91.7% 91.4% 83.9%4.2% 3.2% 6.5%Nije seksualno uznemiravanje 5.7% 4.2% 2.2% 9.7%Ne zna-odbija3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 39. Da li je seksualno uznemiravanje: Nasilan pokušaj ostvarivanjaseksualnog kontakta?Jeste seksualno uznemiravanjeNisam siguran-sigurnaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina96.2% 89.6% 94.6% 96.8%6.3% 2.2% 3.2%Nije seksualno uznemiravanje 3.8% 4.2%Ne zna-odbija3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 40. Kako biste ocenili svoje znanje na temu gender ravnopravnostipolova?OdlinoOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina13.2% 16.7% 17.2% 22.6%Veoma dobroDobroDovoljnoNedovoljnoOdbija - bez odgovora18.9% 39.6% 28.0% 29.0%32.1% 29.2% 35.5% 38.7%26.4% 8.3% 17.2% 6.5%9.4% 6.3% 1.1% 3.2%1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 41. Da li biste voljeli da o rodnoj ravnopravnosti dobijete više121

informacija?Da, veoma bih volio-voljelaOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina54.7% 70.8% 62.4% 71.0%Nisam siguran-sigurna32.1% 16.7% 25.8% 22.6%Ne, to me ne interesuje11.3% 12.5% 8.6% 3.2%odbija - bez odgovora1.9% 3.2% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 42. Da li ste ikada bili na nekom seminaru-treningu na kome se govorilo orodnoj ravnopravnosti?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaBio-bila sam viae puta 32.1% 56.3% 46.2% 45.2%Bio-bila sam samo jedanput 15.1% 2.1% 12.9% 6.5%Nisam bio-bila nikada na takvim seminari 52.8% 39.6% 38.7% 48.4%Odbija - bez odgovora2.1% 2.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 43. Ko je organizovao te seminare-treninge?122

Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaNevladine organizacije 8.0% 17.9% 14.5% 12.5%UNDPICFTUZene to moguOHCHRUNICEFUdruzene zeneGender centar RSIRISUSAID120 TorinoNovinske agencijeLara BijeljinaIBHIZene zenamaZene to mogu3.6% 1.8%1.8%4.0%4.0%4.0%8.0% 21.4% 9.1% 6.3%32.0% 28.6% 32.7% 31.3%4.0%1.8%1.8%1.8%4.0% 7.1% 3.6%3.6% 5.5% 6.3%3.6% 6.3%3.6%Polozaj zene u zemljama Balkana 6.3%TALDIOSCEGender centar FBiHIFADPCU BiH4.0%3.6%1.8% 6.3%1.8%6.3%Helsinski parlament gradjana 4.0%OmbudsmanMEDICA Zenica3.6%1.8%Agencija za ravnopravnost polova BiH 5.5% 6.3%Republicki pedagoski zavod 4.0% 1.8%PRO ET CONTRA4.0%123

S avez sindikata RSONA SarajevoCMS Zagreb1.8%1.8%6.3%Projekat humanizacije odnosa medju polovima 1.8%Svedska statistika6.3%Zenski centar Trebinje1.8%DEMOS3.6%AFI4.0%IOCC4.0%Ne zna/Odbija8.0% 5.4%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 44. Koje su to oblasti iz domena gender ravnopravnosti o kojima bistevoljeli da dobijete više informacija na seminrima ili treninzima?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaObrazovanje 1.9% 2.2% 6.5%Nacin sprovodjenja medjunagenderdokumenataProfesionalna orjentacijaNovi trendovi i istrazivanja1.9% 4.2% 2.2%1.9% 2.1% 2.2%2.1% 3.2% 3.2%Nacin sprovodjenja gender ravnopravnosti 7.5% 2.1%Podrska osnazivanju zena 3.8% 4.2% 4.3% 3.2%Seksualno uznamiravanje i zlostavljanje 1.9% 2.1% 1.1%Postizanje jednakosti polova 1.9% 3.2% 3.2%Analiza strukture zaposlenih 2.1%SveNista jer postojiRavnopravnost u porodici10.4% 3.2% 6.5%2.2%3.8% 2.1% 3.2% 3.2%124

Informisanje o ravnopravnosti u ostaliminstitucijama1.9% 2.1% 3.2% 3.2%Menadzment i zene u biznisu 2.1% 2.2%Literatura2.1%Gender ravnopravnost i zaposlajavanje 1.9% 4.2% 2.2% 6.5%Ravnopravnost u politiciPodaci nakon seminara o rodnojravnopravnostiRavnopravnost u svim segmentima drustvenogi socijalnog zivota1.9% 2.2%6.3% 7.5%3.2%Ravnopravnost u koristenju zdravstvenihuslugaUcesce u javnom zivotuUticaj tradicijePodaci o nasiljuImplementacija zakona o ravnopravnostipolovaSocijalna psihologija3.2% 3.2%1.9% 2.2%2.1% 3.2%2.1% 2.2%2.1% 6.5%3.2%Teme u nastavnom procesu 1.1%Pravosudni sistemGender u medijima2.1% 1.1%3.8% 4.2% 1.1%Ravnopravnost profesionalnog angazovanja 1.9% 1.1%Odgoj djece i uticaj na njihovu samo percepciju 1.9% 2.1% 1.1%Polozaj zena na selu1.9%Polozaj zena u pojedinim sredinama 1.9% 3.2%Gender mainstreaming1.1% 3.2%Gender budzetiranje3.2%Drugo1.1%Ne zna/Odbija50.9% 43.8 % 37.7% 38.7%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%125

Tabela 45. Da li čitate i koliko često članke u novinama koji se baveravnopravnošću polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaRedovno pratim 18.9% 45.8% 33.3% 45.2%Ponekad proitam 79.2% 52.1% 65.6% 51.6%Nikada nisam citao-citala1.9% 1.1%Ne zna-odbija2.1% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 46. Da li čitate i koliko često članke u stručnim časopisima koji se baveravnopravnošću polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaRedovno pratim 7.5% 14.6% 16.1% 16.1%Ponekad proitam 52.8% 64.6% 63.4% 71.0%Nikada nisam citao-citala39.6% 16.7% 17.2% 6.5%Ne zna-odbija4.2% 3.2% 6.5%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 47. Da li čitate i koliko često knjige koje se bave ravnopravnošćupolova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaRedovno pratim 3.8% 12.5% 12.9% 12.9%Ponekad proitam 64.2% 60.4% 65.6% 64.5%Nikada nisam citao-citala32.1% 25.0% 19.4% 16.1%Ne zna-odbija2.1% 2.2% 6.5%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%126

Tabela 48. Da li čitate i koliko često istraživanja koje se bave ravnopravnošćupolova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaRedovno pratim 13.2% 25.0% 22.6% 25.8%Ponekad proitam 62.3% 56.3% 58.1% 51.6%Nikada nisam citao-citala24.5% 16.7% 17.2% 16.1%Ne zna-odbija2.1% 2.2% 6.5%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 49. Da li čitate i koliko često izvještaje institucija koje se baveravnopravnošću polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaRedovno pratim 17.0% 43.8% 33.3% 41.9%Ponekad proitam 49.1% 35.4% 46.2% 38.7%Nikada nisam citao-citala34.0% 18.8% 18.3% 16.1%Ne zna-odbija2.1% 2.2% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 50. Da li čitate i koliko često izvještaje organitacija koje se bave zaštitomljudskih prava, govore o ravnopravnosti polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaRedovno pratim 13.2% 29.2% 33.3% 25.8%Ponekad proitam 58.5% 52.1% 49.5% 64.5%Nikada nisam citao-citala28.3% 18.8% 15.1% 6.5%Ne zna-odbija2.2% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%127

Tabela 51. Da li čitate i koliko često na internetu tekstove koji se baveravnopravnošću polova?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaRedovno pratim 13.2% 25.0% 14.0% 9.7%Ponekad proitam 58.5% 47.9% 54.8% 45.2%Nikada nisam citao-citala26.4% 25.0% 28.0% 45.2%Ne zna-odbija1.9% 2.1% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 52. Žene u Bosni i Hercegovini, su dovoljno uključene u javni životGodine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 3.8% 10.4% 2.2% 6.5%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazemUopste se ne slazem15.1% 6.3% 20.4% 19.4%32.1% 18.8% 22.6% 25.8%39.6% 41.7% 38.7% 25.8%9.4% 20.8% 16.1% 19.4%Ne znam - bez odgovora2.1% 3.2%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 53. Muškarci u Bosni i Hercegovini, lakše dolaze na rukovodeća mjestanego žene?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 45.3% 64.6% 44.1% 54.8%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazemUopste se ne slazem34.0% 25.0% 39.8% 38.7%13.2% 6.3% 11.8% 3.2%5.7% 2.1% 2.2%2.1% 2.2% 3.2%Ne znam - bez odgovora1.9%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%128

Tabela 54. U Bosni i Hercegovini, o vaspitanju djece više treba da se brinuočevi?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 3.8% 6.3% 9.7% 16.1%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazemUopste se ne slazem20.8% 16.7% 14.0% 22.6%37.7% 37.5% 25.8% 25.8%30.2% 10.4% 29.0% 22.6%7.5% 20.8% 20.4% 12.9%Ne znam - bez odgovora8.3% 1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 55. Žene i muškarci u Bosni i Hercegovini, uživaju-imaju jednaka prava?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 5.7% 10.4% 5.4% 12.9%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazem15.1% 14.6% 24.7% 22.6%37.7% 33.3% 31.2% 25.8%37.7% 27.1% 26.9% 19.4%Uopste se ne slazem3.8% 14.6% 11.8% 19.4%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 56. Postoje muški i ženski poslovi?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 11.3% 20.8% 14.0% 9.7%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazemUopste se ne slazem17.0% 6.3% 19.4% 22.6%28.3% 27.1% 31.2% 16.1%26.4% 27.1% 16.1% 12.9%17.0% 18.8% 19.4% 38.7%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 57. Žene u Bosni i Hercegovini, moraju da ulože više napora da bi došle129

na neku rukovodeću poziciju?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 32.1% 52.1% 38.7% 45.2%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazem50.9% 18.8% 34.4% 41.9%5.7% 22.9% 17.2% 3.2%7.5% 4.2% 8.6%Uopste se ne slazem3.8% 2.1% 1.1% 9.7%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 58. Žene i muškarci u Bosni i Hercegovini, imaju jednake šanse danapreduju u poslu?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 5.7% 8.3% 9.7% 6.5%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazem18.9% 14.6% 18.3% 29.0%37.7% 25.0% 28.0% 9.7%28.3% 37.5% 26.9% 38.7%Uopste se ne slazem9.4% 14.6% 17.2% 16.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 59. U Bosni i Hercegovini, od vodećih ljudi u instituciji/ organizacijinajviše zavisi da li muškarci i žene imaju jednake šanse za napredovanje, bezobzira na pravne regulative?U potpunosti se slazemUglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazemOd 18 do35 godinaGodine starostiOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godina15.1% 16.7% 22.6% 9.7%30.2% 47.9% 35.5% 32.3%32.1% 18.8% 19.4% 35.5%20.8% 10.4% 17.2% 9.7%Uopste se ne slazem1.9% 6.3% 5.4% 12.9%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 60. Prirodno je da žena sluša muškarca?130

Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 1.9% 2.2% 3.2%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazemUopste se ne slazem5.7% 2.1% 3.2%7.5% 8.3% 6.5% 12.9%11.3% 10.4% 20.4% 25.8%73.6% 79.2% 66.7% 58.1%Ne znam - bez odgovora1.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%Tabela 61. U našoj sredini (BiH) žene se teže i manje ozbiljno prihvataju kaovođe?Godine starostiOd 18 do35 godinaOd 36 do45 godinaOd 46 do55 godinaPreko 56godinaU potpunosti se slazem 30.2% 43.8% 34.4% 29.0%Uglavnom se slazemI slazem se i ne slazemUglavnom se ne slazem32.1% 29.2% 35.5% 29.0%17.0% 12.5% 16.1% 19.4%15.1% 8.3% 9.7% 6.5%Uopste se ne slazem5.7% 6.3% 4.3% 16.1%Total 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%131

5. REZIME• Ispitanici/ce su gender ravnopravnost različito definisali, a kao najčešće određenjenavodili su ravnopravnost polova i jednakost u svim segmentima društva. Nešto više oddvije trećine ispitanika/ca je upravo tako odgovorilo.• Dakle, nešto više od tri četvrtine ispitanika/ca ima iskustvo usmjeravanja institucijeorganizacijeu pravcu postizanja gender ravnopravnosti i vodi računa o tome, dok je 5%u nedoumici vjerovatno uslijed nedovoljno preciziranih nadležnosti u segmentu poslakoji obavlja.• Svaki drugi ispitanik/ca je unaprijedio praksu institucije-organizacije u smislupostizanja gender ravnopravnosti, bilo u dijelu predlaganja ideja (30%) ili pak upreduzimanju konkretnih poteza (18%), dok je svaki treći/a procijenio da su takvipostupci bili van kompetencije.• Najčešći prijedlozi bili su: uključivanje žena u aktivnosti institucije-organizacije ipostizanje jednakog broja zaposlenih oba pola (u jednakom procentu, po 10.6%), zatimuključivanje žena u školski odbor (7.6%), pružanje podrške ženama i ravnopravantretman polova pri uključivanju u stručne službe institucije-organizacije (po 6%), kao iupotreba rodno senzitivnog jezika, afirmacija NVO sektora, rjednaka zastupljenost obapola u timskom radu i rad na postizanju gender senzitivne zajednice (po 4.5%),realizovanje statističkih istraživanja i ugrađivanje gender komponente u politikeinstitucije (po 3%).• Konkretne preduzete aktivnosti u najvećem procentu odnose se na postizanje jednakogtretmana žena i muškaraca (12.5%), zatim na realizovanje istraživanja (10%) iprojektnih programa iz gender ravnopravnosti (10%), kao i na afirmaciju NVO sektora,upotrebu rodno senzitivnog jezika i aktivizam žena (po 7.5%).• Polovina od ukupnog broja ispitanih smatra da ne postoji još neki način na koji bi selično angazovali u cilju sprovodjenja gender ravnopravnosti (30%) ili ne zna, nemaideju, za još koji konkretan lični anganžman (20%).• Ispitanici/ce uglavnom znaju (86%) za NVO usmjerene na postizanje situacije genderravnopravnosti u društvu.• Za vladine institucije i organizacije nadležne za ravnopravan tretman oba pola (65%).• Svega 4% ipitanika/ca nema informacija o oraganizacijama-institucijama, kakovladinim tako i nevladinim, usmjerenim na postizanje situacije ravnopravnosti polova.• Svaki drugi ispitanik/ca je pokazao lični angažman ili interesovanje za saradnju sadrugim institucijama-organizacijama radi ostvarenja mogućnosti za provođenjeaktivnosti u vezi sa rodnom ravnopravnošću.• Ispitanici/ce su upućeni na institucije-organizacije nadležne za uspostavljanje situacijegender ravnopravnosti, i od njih očekuju dalju stručnu pomoć posebno u smisluedukacije i uključivanja u tematske seminare (23%), dostavljanja neophodnihinformacija (9%), podrške u radu na usvajanju Zakona (5%), kao i pružanju pravnepomoći (4%).• Skoro jedna trećina ispitanih u toku svakodnevnih poslova vodi analizu ili statistiku popolu, dok nešto manje od dve trećine (62%) nije u takvoj prilici.132

• Najveći broj ispitanika/ca (20%) sa praksom vođenja svakodnevne analize ili statistikepo polu obavlja te poslove zbog dobijanja važnih informacija.Drugi/e su motivisani/eunutrašnjom ogranizacijom institucije-organizacije i preciziranom podelom posla (7%),ili zakonskom obavezom (7%).• U 64% slučajeva ispitanici/ce izjavljuju da u institucijama-organizacijama ne postojeosobe koje se bave pitanjima gender ravnopravnosti.• Po mišljenju najvećeg broja ispitanika/ca, 82%, postoji ravnopravnost muškaraca i ženau njihovim institucijama-organizacijama.• Napredovanje u poslu nije uslovljeno polnom pripadnošću, smatra najveći brojispitanika/ca, njih 82%.• Međutim, iako je prisutna gender diskriminacija u napredovanju na poslu, u većiniinstitucija-organizacija je uspostavljena praksa ocjenjivanja poslovne uspešnosti obapola jednakim kriterijumima, što se može vidjeti iz odgovora 90% ispitanika/ca• Po mišljenju 86% ispitanika/ca u njihovim institucijama-organizacijama se vodi računa,dovoljno (64%) i veoma mnogo (22%), o rodnoj ravnopravnosti.• Najveća zasluga za postizanje situacije uvažavanja gender ravnopravnosti u institucijiorganizacijipripada promjeni opšte klime u društvu u smjeru gender ravnopravnosti.• Naime, 72% ispitanih odgovara odbacivanjem negativnih reakcija, dok ih 8% potvrđuje.Ispitanici/ce sa iskustvom negativnih reakcija na primenu gender prakse u svojiminstitucijama-organizacijama opisivale su slijedeće situacije: manifestan uticaj stereotipai predrasuda, probleme u političkim partijama zbog većine muškaraca, kao i otpormuških kolega na formiranje aktiva žena u SSRS, ali šikaniranje i prijetnje otkazom• Oko polovine ispitanika/ca, ne daje prijedlog za dalje aktivnosti na polju unaprijeđenjagender ravnopravnosti u instituciji-organizaciji jer nema ideju.• Domišljatiji uglavom prijedlažu u podjednakom broju nastavak uspostavljene prakse,dodatnu edukaciju i rad na podizanju svijesti o rodnoj ravnopravnosti.• Svaki treći ispitanik/ca je odgovorio da se u njegovoj instituciji-organizaciji oba pola uistoj mjeri ohrabruju za prijavljivanje na konkurs za posao kroz jasno naglašavanje ukonkursu, dok je svaki četvrti zastupao suprotno i odgovorio da o tome niko ne vodiračuna.• U institucijama-organizacijama iz kojih su ispitanici/ce se postavljaju isti kriterijumi zamuškarce i žene pri zapošljavanju. Ova praksa je po mišljenju 80% ispitanika/ca uvijekprisutna, dok je u 16% slučajeva ponekad prisutna.• Komisija za izbor zaposlenih u institucijama-organizacijama, u većini situacija polnoizbalansirana, to jest uvijek kod 40% ispitanika/ca, ponekad polono izbalansirana kod35% ispitanika/ca i nikada kod 10%.• Nešto više od polovine ispitanika/ca ne smatra pričanje viceva koji aludiraju na nizuinteligenciju suprotnog pola seksualnim uznemiravanjem.• Pričanje viceva u kojima se osobe pokazuju kao seksualne objekte jeste seksualnouznemiravanje za 44% ispitanika.• Nešto više od polovine ispitanika/ca, 56%, ne podrazumijeva pod seksualnimuznemiravanjem izjave u kojima se osobe koje nisu u braku smatraju predanijim posluod onih koje su u braku.• Najveći broj ispitanika/ca (61%) smatra da je seksualno uznemiravanje izjeve da osobekoje imaju djecu zapostavljaju posao zbog porodičnih obaveza133

• Tumačenje profesionalnih uspjeha neke koleginice time što “razmišlja kao muškarac”polovina ispitanika/ca ne podvodi pod seksualno uznemiravanje, dok skoro trećina nijesigurna.• Svaki drugi ispitanik mišljenja je da je hvalisanje (navodnim) seksualnim poduhvatimaseksualno uznemiravanje, dok je svaki četvrti suprotnog stava i ne izjednačava ovakavtip hvalisanja sa seksualnim uznemiravanjem.• Nešto više od polovine ispitanika/ca (55%) pod seksualnim uznemiravanjempodrazumjeva komentarisanje pojedinih djelova tijela.• Skoro tri četvrtine ispitanika/ca smatra da komentarisanje privatnog i seksualnog životakolega/koleginica jeste seksualno uznemiravanje.• Uslovljavanje zadržavanjem radnog mjesta i/ili napredovanje u poslu seksualnimuslugama za 93% ispitanika/ca jeste seksualno uznemiravanje.• Veliki broj ispitanika/ca, 88%, seksualno uznemiravanje izjednačava sa otvorenimizražavanjem seksualnih ponuda kolegi/nici.• Neželjeno dodirivanje je kod 91% ispitanika/ca protumačeno kao seksualnouznemiravanje.• Ispitanici/ce su sopstveno znanje o rodnoj ravnopravnosti u najvećem broju ocjenili kaodobro (34%), zatim kao vrlo dobro (28%) i skoro podjednako kao odlično (17%) idovoljno (16%), dok je svega 4% stepen znanja o rodnoj ravnopravnosti ocjenionedovoljnim.• Dakle, pored postojanja dobre osnove postoji želja za njenim usavršavanjem iupotpunjavanjem, što dalje upućuje na senzibilisanost profesionalnih i ličnih aspiracijaispitanika/ca za teme gender ravnopravnosti.• Nešto više od polovine ispitanika/ca (55%) je bilo na seminarima-treninzima o rodnojravnopravnosti, samo jednom (10%) ili više puta (45%). S druge strane, 44% nikada nijeučestvovalo u bilo kakvom seminaru-treningu na temu gender ravnopravnosti.• Najveći broj posjećenih seminara bio je u organizaciji Gender centra RS, 32%, zatimnevladinih organizacija, 14%, i NVO Udružene žene, 11%.• Dakle, rezultati ovog istraživanja pokazuju da je najzastupljeniji izvori informisanja oproblematici gender ravnopravnosti tematski novinski članci (98%), zatim izvještajiorganizacija za zaštitu ljudskih prava (81%), rezultati istraživanja (79%), izvještajikancelarija za ravnopravnost polova (77%), stručni časopisi (76%) i knjige (75%).• Slaganje sa tvrdnjom Žene u našoj zemlji su dovoljno uključene u javni život izrazilajedna petina ispitanika/ca, dok je polovina bila suprotnog mišljenja.• Ispitanici/ce su pokazali da se u najvećem broju slažu (86%) sa time da Muškarci unašoj zemlji lakše dolaze na rukovodeća mjesta nego žene.• Sa tvrdnjom U našoj zemlji o vaspitanju/odgoju djece više bi trebalo da brinu očevi neslaže se 41% ispitanih, dok se slaže 26% ispitanika/ca.• 40% ispitanika/ca se ne slaže tvrdnjom Žene i muškarci u našoj zemlji uživaju-imajujednaka prava.• Ispitanici/ce se u većem stepenu ne slažu (41%) nego što se slažu (31%) sa tvrdnjomPostoje muški i ženski poslovi.• Sa tvrdnjom Žene i muškarci u našoj zemlji imaju jednake šanse da napreduju u poslune slaže se 46% ispitanika/ca.134

• Ispitanici/ce se više slažu (54%) nego što se ne slažu (21%) sa time da u U našoj zemlji,od vodećih ljudi u organizaciji-instituciji najviše zavisi da li muškarci i žene imajujednake šanse za napredovanje, bez obzira na pravne regulative?• S tvrdnjom da žena treba da sluša muškarca ne slaže se 86,9% ispitanika/ca, dok manjeod 5% ima suprotno mišljenje.• Dvije trećine ispitanika/ca se slaže sa tvrdnjom U našoj sredini žene se teže i manjeozbiljno prihvataju kao liderice, dok podjednak broj izražava neslaganje (17%) inedoumicu (16%).135

6. DODATAK: Tabele za pojedine grafikone koji nisu pregledniTabela 1. Sta je za Vas rodna ravnopravnost? Za Grafikon 1Frekvence ProcentiPostizanje demokratskog i humanog drustva 3 1.3Ravnopravnost polova i jednakost u svim segmentima drustvaIsta nadoknada za sve posloveBez odgovoraUvazavanje razlicitih potreba oba pola159 70.71 .423 10.210 4.4Jednaki pristupi resursima 1 .4Jednakost ljudskih bica1 .4Jednake mogucnosti izbora za muskarce i zene 5 2.2Tolerancija1 .4Elementarno ljudsko pravo 1 .4Prirodno stanje stvariCivilizacijske vrijednostiDvije jednake polovine jednog tijelaPostovanje partneraTimski rad5 2.21 .43 1.36 2.72 .9Nema ravnopravnosti polova, postije samo muski i zanski posl 1 .4Ne zna/OdbijaTotal2 .9225 100.0136

Tabela 2. Da, predlozio-la sam da: Za Grafikon 4Frekvence ProcentiUpotreba rodno senzitivnog jezika 3 4.5Ukljucivanje muskaraca u radUkljucivanje zena u skolski odborUkljucivanje zenaSprovodjenje istrazivanjaPosebna briga o zenamaSvi se tretiraju jednakoPomoc u organizaciji seminaraPodrska zenamaJednaka zastupljenost u timskom raduAngazovanje na stvaranju uslova za ravnopravnostApsolutna ravnopravnost u svim sferama drustvaAfirmacija NVO sektoraDa budu clanice upravnih odboraVoditi racuna o broju zaposlenih muskaraca i zenaGender komponenta je ugradjena u stratesku politiku instituDa se strucni kadar zaposli bez obzira na polKroz razne oblikeDa pri prijemu na posao bude vise pripadnica zenskog polaRad na tome da zajednica postane gender zanzitivnaDa se princip gender ravnopravnosti ugradi u nastavne planovDa starije zenske osobe budu rasporedjene na lakse posloveBolji tretman u budzetu RS za genderDa se gender komponenta ugradi u sve zakoneNe zna/OdbijaTotal1 1.55 7.67 10.62 3.01 1.52 3.01 1.54 6.13 4.52 3.01 1.53 4.52 3.07 10.62 3.04 6.11 1.52 3.03 4.51 1.51 1.51 1.51 1.56 9.166 100.0137

Tabela 3. Da, uradio-la sam da: Za Grafikon 5Upotreba rodno senzitivnog jezikaUkljucivanje muskaraca u radUkljucivanje zena u skolski odborUkljucivanje zenaSprovodjenje istrazivanjaProjektni programi iz rodne ravnopravnostiSvi se tretiraju jednakoJednaka zastupljenost u timskom raduUpotreba rodno senzitivnog jezikaAfirmacija NVO sektoraVoditi racuna o broju zaposlenih muskaraca i zenaIznjene i dopune zakona o zdravstvenoj zastiti i zdrav. osigDa se strucni kadar zaposli bez obzira na polKroz razne oblikeRad na tome da zajednica postane gender zanzitivnaPokrenuti akciju '' Zene i zdravlje"Za predsednika predlozio zenuNe zna/OdbijaTotalFrekvence Procenti3 7.51 2.52 5.03 7.54 10.04 10.05 12.51 2.51 2.53 7.51 2.51 2.51 2.51 2.51 2.51 2.51 2.56 15.040 100.0138

Tabela 4. Da li postoji jos neki nacin na koji ste se Vi licno angazovali u ciljusprovodjenja rodne ravnopravnosti? Za Grafikon 6Frekvence ProcentiBolje informisanje 1 .4Zastita i deukacijaUcesce u programima posticanja rodne ravnopravnostiDajem svoj doprinos kao trenerNe postojiVerbalno se zalazemProjekti u saradnji sa Kancelarijom za ravnopravnost polovaAngazovanje u NVOUcesce na seminarimaUkljucivanje zenaRavnopravni odnosi u svakodnevnom zivotuPostoji vise nacinaSeminariTribineStrucni rad sa sindikalnim organizacijamaZastita zena na posluProjekat " Zene to mogu"Zastupanje na suduNastoji m da normativan rjesenja iskazu ovaj vid senzibiliteLicni primjer ponasanjaU okviru svoje normativne aktivnostiPisem o rodnoj ravnopravnosti u dnevnim novinamaDa u svojoj okoliniImamo dosta ravnopravan odnosU svakodnevnom radu zalaganje za ravnopravnost polovaUcestvovala sam u pisanju izvjestaja na nivou BiH o stanju z4 1.85 2.21 .468 30.24 1.82 .96 2.78 3.64 1.811 4.98 3.61 .42 .94 1.81 .41 .41 .41 .42 .91 .43 1.32 .92 .93 1.32 .9139

Emisija na radiju1 .4Aktivnosti u vezi oblasti zdravlja i soc. zastite 1 .4Ucesce u projektima Gender centra RSU priprema pojedinih zakona zalazem se za ravnopravnost poloRavnopravnost polova medju djecomPromovisanje gender komponente medju prijateljima i poznanicIzrada gender barometraPrilikom izbora u lokalne i republicke organe vlastiTraganje za drmskim tekstovima i zenskim idejamaNe zna/OdbijaTotal14 6.24 1.83 1.32 .94 1.82 .91 .445 20.0225 100.0Tabela 5. Kakvu vrstu strucne pomoci ocekujete od ovih institucija-organizacija? ZaGrafikon 11Frekvence ProcentiSaradnja 2 .9Ne ocekujem pomocRad na usvajanju zakonaSeminari i edukacijaPomoc u sirenju ravnopravnostiPruzanje podataka, istrazivanjeInformisanjePodizanje svijestiSve vrste pomociUklhucivanje ove institucije tamo gdje je njena aktivnost poRazmjena iskustava s aljudima i organizacijamaPartnerstvo u realizaciji projekataPravna pomocVeca medijska angazovanostPromocija gender prava12 5.311 4.952 23.16 2.77 3.120 8.97 3.16 2.79 4.02 .92 .99 4.02 .91 .4140

Promotivna ulogaBolja implementacija strategije u cilju odrzivog razvojaZastupanje jednakih prava za sveUticaj na sve sfere drustvaOrganozovanje predavanja na tu temu od Osnovne skoleSpreovodjenje zakona o ravnopravnosti polova u zivotNametnuti temu da su zene vrijednije, pametnije i postenijePodrska projektima sa gender aktivnostimaDa nas redovno informisu o planovima i aktivnostima i da redKorekcijom nasih svatanja o neravnopravnosti polovaDefinisanje gender odnosa i zaposljavanja1 .41 .43 1.32 .94 1.81 .41 .43 1.33 1.31 .41 .4Saradnja na zajednickim projektima zenskog preduzetnistva 1 .4Posvetiti vise paznja porodiciSocijalna i zdravstvena zastitaImplementacija zakonaNe zna/OdbijaTotal1 .41 .42 .951 22.7225 100.0Tabela 6. Ako je odgovor da molimo Vas da nam detaljnije opisete sta se desilo? ZaGrafikon 23U pocetku da, ali se sa vremenom prevazidjeZene rukovodioci su pomogle muskarcima da napredujuNegativno reagovanje na upotrebu rodnosenzitivnog jezikaSikaniranje, prijetnja otkazomUticaj stereotipa i predrasudaFrekvence Procenti1 5.31 5.31 5.31 5.32 10.5Muskaci su gundjali " Sta ce te vi zene vise" 1 5.3Problem u politickim partijama zbog muske vecineProfesionalnost na prvom mjestuOtpor muskih kolega za formiranje aktiva zena u SSRS2 10.51 5.32 10.5141

Manji radni staz za zene do penzijeProvokacijaNe zna/OdbijaTotal1 5.31 5.35 26.319 100.0Tabela 7. Po Vasem misljenju, sta treba uraditi u vasoj instituciji-organizaciji da bi doslodo poboljsanja u rodnoj ravnopravnosti? Za Grafikon 24Frekvence ProcentiNastaviti 14 6.2NistaImati vise razumijevanja za zenePodrska zenama u prihvatanju rukovodecih mjestaUkljucivanje muskaraca u nase aktivnostiEdukacijaInformisanjeOdrzati postojece stanjeStruktura kolektiva je u korist zena pa je tesko uraditi nesPodizanje svijesti o rodnoj ravnopravnostiKrupne promjeneSvakodnevni razgovorVeca aktivnost NVODefinisati problem, a zatim plan aktivnostiPodici svijest zenePoboljsati uslove radaPromjena i skraceno radno vrijemeZastita zana u toku trudnoceZakonska regulativaPromjena drustvene klimeSkolovati nastavnicki kadar muskog polaSaradnja sa gender centrom31 13.84 1.86 2.72 .914 6.24 1.810 4.47 3.114 6.22 .93 1.31 .41 .46 2.72 .91 .41 .44 1.82 .92 .93 1.3142

Putem zakonske regulative ugraditi princip gender ravnopravnZaposljavati isti broj muskaraca i zenaVeca vlast muskarcimaPovecati primanjaUticaj na promjeni mentalne struktureNe zna/OdbijaTotal2 .91 .41 .42 .91 .484 37.3225 100.0Tabela 8. Ko je organizovao te seminare-treninge? Za Grafikon 43Frekvence ProcentiNevladine organizacije 17 13.7UNDPICFTUZene to moguOHCHRUNICEFUdruzene zeneGender centar RSIRISUSAID120 TorinoNovinske agencijeLara BijeljinaIBHIZene zenamaZene to mogu2 1.61 .81 .81 .81 .814 11.339 31.51 .81 .81 .81 .85 4.05 4.02 1.61 .8Polozaj zene u zemljama Balkana 1 .8TALDIOSCEGender centar FBiH2 1.61 .81 .8143

IFADPCU BiH1 .81 .8Helsinski parlament gradjana 1 .8OmbudsmanMEDICA Zenica1 .81 .8Agencija za ravnopravnost polova BiH 4 3.2Republicki pedagoski zavod 2 1.6PRO ET CONTRAS avez sindikata RSONA SarajevoCMS Zagreb1 .81 .81 .81 .8Projekat humanizacije odnosa medju polovima 1 .8Svedska statistikaZenski centar TrebinjeDEMOSAFIIOCCNe zna/OdbijaTotal1 .81 .81 .81 .81 .85 4124 100.0Tabela 9. Koje su to oblasti iz domena rodne ravnopravnosti o kojima biste voljeli dadobijete vise informacija na seminarima ili treninzima? Za Grafikon 44Frekvence ProcentiObrazovanje 5 2.2Nacin sprovodjenja medjunagender dokumenataProfesionalna orjentacijaNovi trendovi i istrazivanjaNacin sprovodjenja rodne ravnopravnostiPodrska osnazivanju zenaSeksualno uznamiravanje i zlostavljanje5 2.24 1.85 2.25 2.29 4.03 1.3144

Postizanje jednakosti polovaAnaliza strukture zaposlenihSveNista jer postojiRavnopravnost u porodiciInformisanje o ravnopravnosti u ostalim institucijamaMenadzment i zene u biznisuLiteraturaRodna ravnopravnost i zaposlajavanjeRavnopravnost u politiciPodaci nakon seminara o rodnoj ravnopravnostiRavnopravnost u svim segmentima drustvaRavnopravnost u koristenju zdravstvenih uslugaUcesce u javnom zivotuUticaj tradicijePodaci o nasiljuImplementacija zakona o ravnopravnosti polovaSocijalna psihologijaTeme u nastavnom procesuPravosudni sistemGender u medijimaRavnopravnost profesionalnog angazovanjaOdgoj djece i uticaj na njihovu samo percepcijuPolozaj zena na seluPolozaj zena u pojedinim sredinamaGender mainstreamingGender budzetiranjeDrugoNe zna/Odbija5 2.21 .410 4.42 .97 3.16 2.73 1.31 .47 3.13 1.31 .410 4.44 1.83 1.34 1.83 1.33 1.31 .41 .42 .95 2.22 .93 1.31 .42 .92 .91 .41 .495 42.2145

Total225 100.0146