ugovaranje implementacije projekata "energija i okolina" - Centar za ...

2. UGOVARANJE IMPLEMENTACIJE PROJEKATA «ENERGIJA I OKOLINA» UCENTRALNOJ EVROPIObim do kojeg se utvrduju ESCO energetski ugovori i financiranje od trecih stranavarira u velikoj mjeri od zemlje do zemlje, kad govorimo o jedanaest zemalja koje ovajVodic pokriva (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Crna gora, Estonija, Latvija,Litva, Poljska, Ceška Republika, Slovacka, Madarska i Slovenija). U Republici Ceškoj,Poljskoj i Madarskoj koncepti su dobro shvaceni i ESCO je relativno uobicajen, iako itamo ima još puno prilika za daljnji razvoj. S druge strane, u Hrvatskoj, Estoniji iSloveniji tržište se tek otvara. Svrha ovog dijela je preispitati pravne, regulacijske,fiskalne i institucionalne faktore koji uticu na okolinu kojim se bave aktivnosti ESCO-a,te sumirati trenutni status sektora gornjih jedanaest zemalja.Obaveze iz medunarodnih sporazumaSve zemlje koje su prikazane u ovom Vodicu imaju zajednicko to da su potpisnice ECT- Energy Charter Treaty (Energetska povelja), a vecina od njih je ukljucena i u PEEREA- Protocol on Energy Efficiency and Related Environmental Aspects (Protokol oenergetskoj efikasnosti i pratecim okolinskim aspektima). Uz to, sve su ratificirale, ili seocekuje da uskoro ratificiraju, Kyoto protokol o emisiji staklenickih gasova.Te medunarodne obaveze svakako ce imati utjecaja na izvedbu projekata proizvodnjeenergije i brige za okolinu, kao i na finansiranje od trece strane u pogledu projekataenergetske efikasnosti. Kako PEEREA tako i EU ukljucuju obaveze koje se izricitoobracaju aktivnostima kakve provodi ESCO, dok se obveze iz Kyoto protokola višebave s opcenitim promovisanjem efikasne upotrebe energije.Pogotovo PEEREA precizira da zemlje potpisnice moraju:"... uspostaviti politike energetske efikasnosti kao i odgovarajuce pravne i regulatorneokvire koji promovišu ...mehanizme za finansiranje inicijativa koje se bave energetskomefikasnošcu." [Clan 3]".....ohrabrivati implementaciju novih pristupa i metoda za finansiranje energetskeefikasnosti..." [Clan 6]"... razvijati, implementirati modernizirane programe ... /koji/ mogu ukljuciti i aktivnostikao što je to ohrabrivanje inovativnih pristupa investiranjima u poboljšanja energetskeefikasnosti, kao što je to finansiranje trecih osoba... " [Clan 8].Tako, zahvaljujuci cinjenici da su clanice ECT, i djelomicno PEEREA, sve zemlje kojepokriva ovaj Vodic, trebale bi, u principu, uvoditi politike i mjere za koje se ocekuje dace biti u prilog ESCO aktivnostima.Aquis Communautaire o energiji, koja ocrtava kriterije koje trebaju ispuniti zemlje kojepristupaju u EU, spominje finansiranje putem trecih osoba kao prioritetno podrucjekratkih i srednjorocnih akcija. Finansiranje putem trecih strana se, dakle, spominje, unovim EU dokumentima koji vode proces formulacije akcije energetske politike u novimzemljama clanicama. Na primjer, još 1993. Direktiva Vijeca 93/76/EEC u pogleduogranicenja emisije CO 2 putem poboljšanja energetske efikasnosti zahtijeva od zemaljaclanica da:1

snažnoj je korelaciji s vremenom od kada je EBRD prvi puta uspostavio MPFpartnerstvo.Energetska efikasnost i Fond redukcije emisijaEBRD, u suradnji s Dexia bankovnom grupom nastoji stvoriti investicijski fond uciljanom dometu od 100 milijuna € i s gornjim limitom od 150 milijuna €. Fond, kojimupravlja FondElec, provoditi ce investicije kapitala i kvazi-kapitala u ESCO po cijelojregiji. I EBRD i Dexia vec su se obvezali s 20 milijuna Eura glede tog fonda, koji jetrenutno u iznosu od 61 milijun Eura. EBRD je ukazao na to da bi i sama ta organizacijamogla doprinijeti daljnjih 10 milijuna kao posebni kreditni fond kako bi se na taj nacinpridružila kapitalnoj investiciji fonda. Investitori u Dexia-FondElec fond nece zaraditisamo dobit iz projekta u koji investiraju, vec ce steci i jedinice za redukciju emisijestaklenickih gasova koje ce stvarati projekt.EU programiViše programa Evropske Unije ukljucuje promociju ESCO aktivnosti u svoje ciljeve. Naprimjer, radni program SAVE i Altener programmes navode performanse ugovaranja ifinansiranje od strane trecih. Medu temama kojima se treba obratiti pažnja kod traženjapodrške za projekte iz tih programa a mnogi od projekata koje podupire ovaj i drugiprogrami imali su za cilj poboljšanje okoline za ESCO aktivnosti, kako u EU, tako i uzemljama pristupnicama. SAVE program takoder nastupa sa službenom odgovornosti upogledu "Finansiranja, izobrazbe i školovanja od strane trecih." Od 2003. i nadalje EUpodrška djelatnosti u vezi sa energijom vodice nov i integrirani program "Inteligentnaenergija za Europu". S obzirom na to da se detalji tog programa tek trebaju finalizirati,prerano ga je komentirat sa stanovišta nivoa podrške koju ce dati djelatnostima ESCOa.PHARE program Evropske Unije takoder je bio aktivan u promociji EPC i TPF umnogim zemljama po cijeloj regiji. Data je podrška, na primjer, kapacitetu izgradnje uCeškoj Republici, kao i kreiranju fondova energetske efikasnosti u Republici Ceškoj i uSloveniji, koji su specijalno namijenjeni uvodenju EPC / TPF koncepata. Taj je programtakode pomogao da se stvore fondovi za energetsku efikasnost u nizu drugih zemalja uregijama, iako ovi ne ukljucuju, eksplicitno, promociju EPC / TPF.Program sufinanciranja energetske efikasnosti u MadarskojIako je taj program specificno namijenjen Madarskoj, smatramo ga dovoljno važnimmodelom koji je vrijedan ukljucivanja u ovu sekciju. 1. faza Programa sufinansiranjaenergetske efikasnosti u Madarskoj (HEECP) osnovan je s $6 miliona GEF novca,kojim upravlja IFC. Program je išao tokom cetiri godine od 1997. i uspjeh tog programanaveo je IFC da investira i daljnjih $12 miliona u HEECP2. Program predvida djelimicnegarancije za kredite koje ce se utrošiti na projekte za energetsku efikasnost, koju sudale sudjelujuce madarske finansijske institucije. Do danas su dvije banke i dvijeleasing kompanije izrazile svoj interes u pogledu ucešca u tom programu. Ocekuje sesveukupno investicija u iznosu od $68 miliona koji ce se dobiti na ime HEECPgarancija. Uz to ce se GEF i IFC fondovi procijeniti i u vezi sa davanjem komponentetehnicke pomoci programu.3

Primarni cilj programa je dobiti puno komercijalno kreditiranje za energetsku efikasnost.Same garancije ce pomoci da se to i postigne, i to na nacin da se gradi povoljna okolinarelativno niskog rizika, unutar koje financijske institucije mogu steci iskustvo u pogleduinvesticija, koje se odnose na energetsku efikasnost, cime ce se smanjiti prazninaizmedu zamišljenog i stvarnog rizika kod takvih projekata. Uz to, fondovi tehnickepomoci ce se upotrijebiti za izgradnju kapaciteta lokalnih finansijskih institucija koje ceraditi s investicijama u energetsku efikasnost.Ocekuje se da ce se vecina tih investicija koje podržava HEECP implementirati odstrane manjih ESCO-kompanija. Nadalje, tehnicka pomoc koja se daje u skladu sprogramom takode ce se dati na raspolaganje kako bi se pomoglo ESCO-komapnijamada pripreme dobar poslovni plan i nadu kapital. Stoga ce uticaj HEECP u pogledustimulacije ESCO tržišta vjerojatno biti prilican. Uspjeh u Madarskoj ce, skoro sigurno,voditi replikacijama u drugim zemljama. Ustvari, implementacija programa u Madarskojje djelimicno i provedena radi njegovog ponavljanja u buducnosti.Lokalni pravni, regulacijski, fiskalni i institucijski faktoriDok gore opisani programi multilateraralnih agencija mogu imati snažan utjecaj narazvoj ESCO-a, postoji i niz lokalnih pravnih, regulacijskih, fiskalnih i institucijskihfaktora koji bi trebali biti prisutni kako bi ESCO mogla opstati. U mnogim slucajevimapionirski pokušaji projekata multilateralnih agencija iznjedrili su podrucja u kojimapostoje slabosti u lokalnom zakonodavstvu, regulacijama, ili institucijama.Naravno da je jasno da pogodna klima za razvoj ESCO aktivnosti zavisi o tome postojili i pogodna klima za investiranje u energetsku efikasnost uopšte. To implicira, unajmanju ruku, nedostatak znacajnih subvencija cijena energije kao i opcenito visokinivo svijesti u pogledu poboljšanja energetske efikasnosti. Uz ove, opšte, usloveslijedeci uslovi su specificnije vrste i potrebni za stvaranje povoljne klime za razvojESCO-a:Osviješcenost. Vrlo je važno postojanje odredenog visokog nivoa svijesti u pogleduEPC koncepta medu potencijalnim klijentima. Koncept može biti težak za shvacanje inormalno je da se medu klijentima pojavljuje odredena doza spekticizma premacinjenicei da može postojati win-win situacija, ili da bi mogli, eventualno, uštedjeti novacbez ikakvih pocetnih investicija. Jednako je važno i da su lokalne banke, od kojih setraži kredit za projekte oko EPC-a, upoznate s konceptom kako bi se oslobodile svojegprirodnog opreza. Dovoljan nivo osviješcenosti (i niski nivo skepticizma) može se posticijedino implementacijom i širokim rasprostranjivanjem demonstracionih projekata.Transparentne i povoljne regulacije tarifa. Idealna situacija za rad ESCO-a je sistemunutar kojeg su postavljene tarife u skladu s ekonomskim troškovima. No, cak i usituacijama u kojima to nije slucaj, transparentnost tarifa, u najmanju ruku, dajeprojektnom partneru visoki stepen sigurnosti u pogledu buducih troškova i obveza zavrijeme trajanja ugovora o izvedbi. Kod mnogih vrsta ESCO projekata, trošak pocetneinvesticije se bitno smanjuje zaracunavanjem povecane tarife za grijanje. Tamo gdjetarifna regulacija postavlja maksimalnu dopuštenu tarifu, ova, ipak, možda nije dovoljnovisoka da bi pokrila troškove koje treba smanjiti. Pod takvim okolnostima projekt je4

neodrživ kao EPC.Jasne odgovornosti. Stvaranje ugovora o performansu energije obicno je kompleksnazadaca. U situacijama gdje postoje razliciti igraci cije uloge i odgovornosti nisu jasne, iligdje su komunikacija i kooperacija slabi, ta zadaca može postati tako teška, da troškovitransakcije postavljanja projekta postanu takvi da sprecavaju projekat.Finansijska autonomija klijenta. Kako bi ESCO mogla efikasno raditi s klijentima ujavnom sektoru, klijent mora biti u poziciji u kojoj ima punu kontrolu nad jednim stvarnimi postojecim budžetom. Tamo gdje se budžet alocira namjenski od strane vlade, bicepuno teže strukturirati projekt u skladu s EPC principima. Nadalje, osim ako javno tijelostvarno nema koristi od novca koji uštedi poboljšanjem energetske efikasnostivjerovatno nece ni biti motivirano za sklapanje sporazuma s ESCO-m. U nekimzemljama su projekti za škole i bolnice vrlo atraktivni kako za klijente tako i za ESCO, tepravne osobe imaju punu finansijsku autonomiju.Postupci pravilne nabavke. Opštinama može biti zabranjeno ugovaranje usluga svanjskim kompanijama iz privatnog sektora. U takvim slucajevima ESCO-u ce bitnemoguce raditi s tim tijelima. Cak i tamo gdje je vanjsko ugovaranje dozvoljeno,odredbe koje se odnose na nabavku mogu zahtijevati kriterij najnižeg troška kaoodlucujuci kriterij koji bi ujedno iskljucio sve aranžmane ESCO-tipa. Druga potencijalnaprepreka su mjesta gdje odredbe i pravila namecu maksimalnu dozvoljenu dužinutrajanja ugovora, koja je prekratka da bi ESCO projekt mogao proizvoditi uštedu.Pogodna porezna klima. Pod normalnim okolnostima preduzece koje štedi energijuuštediti ce i na PDV-u koji se zaracunava na tu energiju. No, u skladu s EPCaranžmanom, poduzece placa dio uštede ESCO-u kao naknadu za uslugu koju dajeESCO. Pod nekim poreznim režimima ova usluga može izazvati vecu stopu porezanego što je to PDV koji se zaracunava na energiju. Pod nekim okolnostima takvanepovoljna porezna klima može uciniti cijeli aranžman neodrživim.Projekti s mogucnosti stvaranja pozitivnog gotovinskog toka preko energetskihušteda. Pod mnogim okolnostima trenutni nivo energetske usluge koja se daje padapod mandatni nivo, ili minimalni poželjni nivo, korisnika. Tamo gdje je trenutna potrošnjaenergije ogranicena budžetom, poboljšanje energetske efikasnosti može, jednostavno,rezultirati povecanim korištenjem energije. Na primjer, jedna opština može koristitisvoju ulicnu rasvjetu više sati nocu, ili neka škola može povecati nivo rasvjete jer tomogu kao rezultat poboljšanja ucinkovitosti. Obzirom na to da takav klijent ne osjecanikakav pozitivni dotok gotovog novca, vrlo je teško strukturirati takvu vrstu projekta uskladu s EPC -aranžmanom.Jasni i jednostavni pravni postupci za povrat imovine. U nekim je slucajevimapotrebno, ili korisno, strukturirati projekt na takav nacin da vlasništvo nad opremom zaenergetsku efikasnost ostaje u ESCO-vlasništvu tokom trajanja ugovora, slicno jednomleasing aranžmanu. No, osim u slucajevima kad je ESCO uvjerena da ce biti u stanjuvratiti imovinu u razumno brzom roku u slucaju propusta klijenta, rizik je ipak prevelik.Tamo gdje vec postoji jako leasing tržište, može se mirno pretpostaviti da blagovremenipovrat imovine nece biti ozbiljno pitanje.Dokazana metodologija za odredivanje ušteda iz energije. Pod nekim okolnostima5

može biti teško odrediti tacni aktuelni nivo postignute uštede energije, pogotovo kad seradi o klijentima cije aktivnosti upotrebe energije nisu konstantne. Raspoloživostgotovinskog toka prema usluzi kreditiranja može krucijalno ovisiti o tom odredivanju.Finansijske institucije jako oklijevaju kod odobravanja kreditai projektima koji u tompogledu nisu sigurni. Postoje medunarodno priznati protokoli za provedbu takvihkalkulacija, npr. (North American Motoring and Verification Protocol) koji se moguupotrijebiti u tu svrhu.Sažetci zemaljaHrvatskaESCO tržište u Hrvatskoj nalazi se u svojoj najranijoj fazi razvoja i ESCO aktivnosi sujako ogranicene sa samo jednom ESCO kompanijom Hrvatske elektroprivrede (HEP),koja trenutno funkcionira kao ESCO s nekim projektima u toku i s relativno velikimnivoom pripremnih aktivnosti. Postoji i niz drugih firmi koje rade u uskoj saradnji sopcinama na nacrtima opcinskih energetskih planova, u revizijama energetskepotrošnje i na razvoju energetske efikasnosti i obnovljive energije. U najmanju rukuneke od tih firmi imaju vjerovatnog potencijala da se razviju u ESCO-kompanije.Prema Zakonu o energiji, osnovni dokument koji reguliše energetsku politiku i planoveza razvoj energetike u Republici Hrvatskoj, je Strategija razvoja energije. Hrvatskisabor odobrio je Strategiju razvoja energije u februaru 2002. Na osnovu togdokumenta Vlada ce donijeti, do kraja 2003., Program implementacije strategijekojim ce se odrediti mjere, aktivnosti i dinamika realizacije. Strategija razvoja energijeima svoje ekonomske, pravne, organizacione, institucionalne i obrazovne dimenzije, aprimarni cilj je pripremiti hrvatski sektor za energiju na glatku i efikasnuu integraciju uEvropsku Uniju.Organiziovana briga za energetsku efikasnost provodi se putem Nacionalnih programaza energiju - KUEN building , MIEE, KOGEN, KUEN cts i TRANCRO. Oni pokrivaju svurelevantnu potrošnju energije. Sistematska briga u pogledu obnovljivih resursa provodise, opet, preko Nacionalnih programa za energiju BIOEN, ENWIND, GEOEN, MAHE iSUNEN. Vodeca uloga u Nacionalnim programima za energiju pripada Ministarstvuekonomije, rada i poduzetništva i Institutu za energiju Hrvoje Požar.Glavni cilj implementacije energetske efikasnosti unutar programa izgradnje zgradaKUEN building je smanjiti energetske potrebe postupcima projektovanja, izgradnje iupotrebe novih zgrada i naselja, te kreirati povoljne mikroklimatske parametre uzgradama. Ocuvanje energije se trenutno najviše propagira u stambenim ikomercijalnim zgradama i to u skladu s Zakonom o izgradnji iz 2003. i Regulacijomza termalnu izolaciju i štednju energije u izgradnji zgrada za sve tipove zgrada uHrvatskoj, koju ce se Vlada usvojiti ovih dana.U industriji i uslužnim sektorima, strategija energetske efikasnosti bi trebala uspostavitiorganiziovane strukture unutar okvira MIERE programa. Pravna pozadina energetskeefikasnosti trebala bi se propisati Pravilima o ucinkovitoj uporabi energije. Pravilace usloviti klasifikaciju kupaca u nekoliko kategorija: industrija, nekomercijani uslužnisektor, komercijalni sektor, transport i domacinstva. Ministar ce, takode, putem Pravilao etiketiranju energije, odrediti oblik i sadržaj etikete, zavisno od tipa proizvoda, uz6

uzimanje u obzir potrošnje energije, minimalnih zahtjeva u pogledu efikasnostikorištenja energije za pojedini proizvod, kao i koji proizvodi moraju nositi etiketu spodacima o energetskoj efikasnosti. Proizvodaci i uvoznici raznih proizvoda koji trošeenergiju imati ce obavezu navesti u tehnickoj specifikaciji proizvoda vrstu goriva ilienergije koja se koristi u normalnim radnim uslovima.Zakon o energiji takode propisuje upotrebu obnovljivih energetskih resursa, kaocinjenicu koja je u interesu Republike Hrvatske. Detaljni okvir za implementacijuobnovljivih resursa navesti ce se u Pravilima za uporabu obnovljivih energetskihresursa, koja takoder propisuje ministar privrede. Pravila ce usloviti koji ce seobnovljivi energetski resursi upotrijebiti za dobivanje energije, njihovu vrstu,tehnologiju, mogucnosti upotrebe kao i stimulanse. Osim toga, obnovljivi resursinavedeni su i u vec spomenutim Pravilima o statusu poželjnih proizvodaca.U Republici Hrvatskoj politiku zaštite okoline provodi Ministarstvo zaštite okoliša iprostornog uredenja. Državni direktorat za vodu zadužen je za ocuvanje vode. Upogledu klimatskih promjena, najvažnija legislacija je kako slijedi: Zakon o zaštitiokoliša, Zakon o zaštiti kvalitete zraka, Uredba o ogranicenjima emisijestacionarnih izvora unutrašnjeg sagorijevanja, Zakon o otpadu, Odredbe orukovanju opasnim otpadom i Odredbe o procjeni utjecaja na okoliš.Nakon što je potpisala i ratificirala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija o klimatskimpromjenama (UNFCCC), Hrvatska se obavezala na to da održava emisije staklenickihgasova ispod nivoa 1990.Nacionalni program (pregledan i odobren 2002.) postavio je za cilj uspostavuposebnog programa za ublaženje klimatskih promjena. Predloženi model umrežava nizpostojecih institucija; potreba stalno zaposlenog osoblja u državnim institucijamaminimalna je i model se lako može prilagoditi ukoliko je to potrebno. U buducnosti cese odredena podrucja koja zahtijevaju stalno osoblje i rutinski rad, kao operativnoupravljanje programom, biti dodijeljeno Agenciji za zaštitu okoliša (uspostavljena je2002.) Program je organiziran u dva dijela: Mogucnost izgradnje programa iImplementacija programa.Prioritetni koraci koje treba odmah preduzeti je uspostavljanje cvrstog finansijskogmehanizma u pogledu poreza na emisije (tokom 2003. uspostavljen je fond za zaštituokoline i energetsku efikasnost), te uspostavljanje tog programa putem adekvatnihpolitickih odluka.Uslijed politicke nestabilnosti i otvorenih pitanja u cijeloj regiji, Hrvatska je bila, dogodine 2000. izolirana politicki i ekonomski i imala je ogranicen pristup EU fondovima;jedini fondovi koji su bili na raspolaganju su bili oni unutar UN mehanizama (GEF idrugi) i Svjetske banke. Uzimajuci u obzir politicki cilj ulaska u Evropsku uniju, teklimatske, geografske i ekonomske slicnosti, Hrvatska ce, u svojim medunarodnimodnosima, upravljati svoje kooperativne prakse prema državama clanicama EU, svojimsusjednim zemljama i onim zemljama koje prolaze proces tranzicije prema tržišnojekonomiji. Kako bi ispunila svoje obveze, Hrvatskoj je potrebna pomoc u znacajnijojmjeri, kako finansijska, tako i tehnicka (know-how i vještine povezane sspecijaliziranom tehnologijom).7

infrastrukturu).Republika Hrvatska clanica je EUREKA-e (Evropska mreža za promicanje marketinškiorijentisanih R&D projekata, utemeljenih na novim tehnologijama) i postoji niz primjerauspješne saradnje Republike Hrvatske i više evropskih zemalja iz tog podrucja.Ministarstvo privrede, rada i preduzetništva, u saradnji s drugim hrvatskiminstitucijama, priprema ili implementira, niz bilateralnih i multilateralnih programa /projekata na podrucju utilizacije energetske efikasnosti i izvora obnovljive energije, npr:• National CARDS 2003: projekt procjenjuje izvore energije vjetra i solarneenergije u hrvatskoj pilot-regiji. Cilj projekta je pružanje pomoci u razvojuekonomski održivog tržišta energije vjetra i solarne energije u Hrvatskoj,koje ne šteti okolini.* National CARDS: prijedlozi projekata koji se odnose na razvojinstitucionalnog i pravnog okvira za energetsku efikasnost nalaze se upripremi.* INTERREG III B CADSES program: sudjelovanje u pripremi projekta Mrežaobnovljive energije - jug-istok / RENSE (Renewable Energy Sources Network –South - East). Glavne aktivnosti projekta su: umreženje, razmjena Podataka iinformacija, razvijanje i širenje javne svijesti, stvaranje integracije lokalnogplaniranja i tehnicke podrške u pogledu definisanja konomskih i finansijskihpreduslova za izvore obnovljive energije.* GEF/Svjetska banka: Projekt izvora obnovljive energije u Hrvatskoj. Ciljpredloženog projekta je pružanje podrške razvoju ekonomski održivogtržišta obnovljive energije u Hrvatskoj, koje ne šteti okolini. Projekat jeusmjeren prema eliminaciji barijera u implementaciji projekata Izvoraobnovljive energije u vezi sa uspostavljanjem Relevatnog pravnog okvira(pravne i implementacijske odredbe) i financijskih i tehnicki aspekata.* GEF/UNDP: Razvoj druge faze projekta eliminacije barijera u pogleduimplementacije efikasnosti energije u Republici Hrvatskoj, koja se sastoji oddva pod-projekta:* implementacija kampanje distribucije ekonomicnih sijalicau Republici Hrvatskoj i uspostavljanje kriterija za poboljšanje energetskeefikasnosti u sektoru turizma.* Ostale aktivnosti unutar bilateralne i multilateralne saradnje: PSO programi sKraljevinom Holandijom "Efikasnost energije i utilizacija obnovljivihIzvora energije na otoku Hvaru" i "Izvori obnovljive energije za pilanu uKrašicu", Radna zajednica regije dunavskih bazena; Radna zajednica Apls-Adrija; Kvadrilateralna (Madarska, Italija, Slovenija, Hrvatska); UN ECE - EE 21projekt,; Inicijativa Srednje Evrope (Energy Working Group); USAIDfinanciraniprojekti o održivom razvoju, ekonomskom i društvenom rastu itd.9

Slijedece firme su pokazale interes tokom zadnjih nekoliko godina, ili su vecuspostavile ESCO- aktivnosti u Republici Hrvatskoj:Kljucne firme - HrvatskaHEP ESCO d.o.oUlica grada Vukovara 37Zagreb, CroatiaM+W ZanderFacility Engineering GmbHUlica grada Vukovara 11Zagreb,CroatiaEETEK d.o.oIlica 52Zagreb, CroatiaMontmontaža d.d.Rakitnica 2Zagreb, CroatiaSiemens d.d.Heinzlova 70aZagreb, CroatiaParting d.o.o.Poslovni centar Buzin, Cebini 37Zagreb, CroatiaBosna i HercegovinaU Bosni i Hercegovini nema ESCO-aktivnosti, koncept je vrlo slabo poznat i ni jednapostojeca firma nije pokušala ponuditi ESCO-usluge.Trenutna državna struktura u Bosni i Hercegovini regulisana je Daytonskimsporazumom (potpisan 14. decembra 1995. u Parizu). Sastoji se od BiH Federacije,Republike Srpske i Distrikta Brcko koji predstavlja posebnu administrativnu jedinicu.Energetski sektor u BiH se sastoji od sistema elektricne struje (proizvodnja, prenos idistribucija); rudnici uglja; snabdijevanje naftom i prirodnim gasom i komunalnogrijanje. Sektor je igrao kljucnu ulogu u predratnoj ekonomiji ( do 1992.) i cinio je 8%bruto društvenog proizvoda.U skladu sa Daytonskim mirovnim sporazumom energetski sektor ne potpada podkompetenciju Države Bosne i Hercegovine. Predstavlja, uglavnom, pravnu osobu skompetencijom i imovinom i ujedno predstavlja glavnu prepreku za stvaranjejedinstvene strategije i pravila glede energije.Daytonski mirovni sporazum anticipira pravedne mogucnosti za uspostavu javnihkorporacija na državnom nivou u nekim podrucjima. To bi znacilo da se i odgovornostiza stvaranje energetske politike i upotrebe prirodnih resursa nalaze podkompetencijom dvaju entiteta i Distrikta Brcko (skupa s kantonima u FBiH). Pravnatijela, ministarstva energetike i rudarstva, imaju u vlasništvu i kontroliraju tri firme zadistribuciju elektricne energije, rafineriju nafte, transmisiju prirodnog gasa i distribucijuutiliteta i rudnika uglja. Kominalno grijanje spada pod odgovornost opcinske (RS) ikantonalne vlade (Federacija).Na državnom nivou ne postoji ministarstvo energetike, ali je priznata potreba zanekakvom kompetencijom na državnom nivou u sektoru energetike. Ministarstvovanjske trgovine i medunarodnih odnosa je sada odgovorno za energiju na državnomnivou. Unutar domena tog ministarstva nalazi se i specijalni odsjek za energetiku, koji10

je u fazi uspostavljanja.a) Federacija BiHMinistartsvo energetike, rudarstva i industrije odgovorno je za energiju u FederacijiBiH. Svih deset kantona ima ministarstva koja su odgovorna za energiju.b) Republika SrpskaMinistarstvo energije i rudarstva odgovorno je za energiju u Republici Srpskoj.Na državnom nivou postoji Zakon o prenosu, regulator i sistemski operator za Bosnu iHercegovinu ("Službeni list Bosne i Hercegovine" 07/02).Na nivou entiteta postoji u Bosni i Hercegovini Zakon o elektricnoj energiji "Službeni listBosne i Hercegovine" 41/02) kao i akcioni plan Federacije BiH za restrukturalizaciju iprivatizaciju elektro-energetskog sektora u Bosni i Hercegovini ("Službeni list Bosne iHercegovine" 67/02) kao i Odluka o metodologiji i odredivanju nivoa cijena elektricnestruje iz obnovljive energije za elektrane od 5 MW ("Službeni list Bosne i Hercegovine"32/02).U Republici Srpskoj postoji zakon o elektricnoj energiji ("Službeni list RS" 66/02) kao iakcioni plan Republike Srpske za restrukturalizaciju i privatizaciju elektro-energetskogsektora u BiH ("Službeni list RS" 66/02).Trenutno ne postoji nikakav opci dokument o energetskoj politici, niti na nivou države,niti entiteta.Postojala je samo aktivnost u razvoju zakonodavstva u pogledu elektricne energije, aliza druge sektore, kao što je to naftni i gasni sektor, sektor grijanja, energetskeefikasnosti ili obnovljive energije, aktivnost je bila ogranicena.Kako je vec napomenuto, Federacija BiH je prihvatila "Odluku o metodologijiodredivanja nivoa cijena elektriciteta iz obnovljive energije za elektrane od,maksimalno, 5 MW kapaciteta", pa Kanton Sarajevo priprema zakon o grijanju. Ovomodlukom javni elektricne komapnije na teritoriju Bosne i Hercegovine (ElektroprivredaBiH i Elektroprivreda HZHB) obavezni su prihvatiti elektriku iz izvora obnovljiveenergije, ukoliko proizvodac ima upotrebnu dozvolu za proizvodni pogon i radnudozvolu.Na kraju 2001. državni Zakon o elektricnoj energiji (uspostava firme za prenos,regulacijska komisija, nezavisni sistem-operator) je bio pripremljen i prihvacen. Zakono elektricnoj energiji prihvatila je i Federacija BiH i Republika Srpska. To znaci da vladaBosne i Hercegovine, kako na državnom nivou tako i na nivou entiteta, priznajepotrebu za reformom elektro-energetike u BiH, na nacin koji je konzistentan sprincipima navedenim u EU White Paper on Energy, the European Energy CharterTreaty, EU direktive, kao i smjernice koje su postavljene u Daytonskom sporazumu iMadridskoj deklaraciji.U energetskom sektoru dominiraju komapnije koji su u društvenom vlasništvu. U11

skladu sa zahtjevima Mirovnog sporazuma, zemlja slijedi cilj privatizacije firmi udruštvenom vlasništvu. Tako su oba entiteta prihvatila Plan akcije za restrukturalizacijui privatizaciju elektro-energetskog sektora. Taj plan zahtijeva pocetak disolucije: sviintegrirane komapnije zapocece s cijepanjem poslovnih aktivnosti na pojedine sektore.U BiH postoje tri kompanije, dva u Federaciji BiH (Elektroprivreda BiH i ElektroprivredaHZHB), te jedan u Republici Srpskoj (Elektroprivreda RS). Komapnije su u državnomvlasništvu i proizvode, prenose i distribuiraju elektricnu energiju. Oba entiteta suprihvatili akcioni plan restrukturalizacije i privatizacije elektro-energetskog sektora, štoznaci i privatizaciju proizvodnog i distribucijskog sektora tih firmi.Situacija u sektoru komunalnog grijanja nije zavidna. Postoji oko 10 firmi u FederacijiBiH i 10 u Republici Srpskoj koje trenutno funkcioniraju. Te firme su uglavnom uopcinskom vlasništvu i primaju opcinske subvencije. Tek nekoliko je privatizirano ili senalaze u procesu privatizacije. Te firme isporucuju grijanje samo za stanove i tercijarneprostore, te industrijsku paru. U Bosni i Hercegovini ne postoje sistemi tople vode zadomacinstva i tercijarni sektor. Neke od tih firmi distribuiraju paru iz termocentrala, iliuzimaju sa proizvodnih peci i koriste je za domacinstva i tercijarno grijanje. Oko 10firmi za usluge grijanja ne radi zbog nedostatka investicija i neprihvatljivih cijena uglja inafte.Bosna i Hercegovina ratificirala je UN okvirnu konvenciju o klimatskim promjenama useptembru 2000. BiH nije još ratificirala Kyoto protokol o redukciji staklenickih gasova.Nacionalno glavno tijelo za UNFCCC je Ministarstvo prostornog planiranja,niskogradnje i ekologije Republike Srpske (za cijelu BiH). BiH je, uz pomoc UNDP, kaoizabrana Agencija za implementaciju, pripremila prijedlog projekta za Prvu nacionalnuprocjenu i inventarizaciju staklenickih gasova, te ga je predala Sekretarijatu Konvencijeu julu 2002. Projekat je još uvijek u fazi cekanja na odobrenje od strane SekretarijataKonvencije. Uz tehnicku pomoc i finansijsku podršku Vlade Grcke BiH je sudjelovala uimplementaciji projekta "Mogucnost gradnje na Balkanu u vezi sa problemomklimatskih promjena", koji je dovršen u oktobru 2002. Potkomitet za kontroluimplementacije UNFCCC imenovan je od strane Nacionalnog komiteta za okolinu iodrživi razvoj, u septembru 2002.U skladu s rezultatima analiza koje su do sada inicirane i izvršene od stranemedunarodne zajednice (WB, EU-EC, UNDP, REC) te identifikacije kljucnog faktoraodrživog razvoja i zaštite okoline, kao što je to zakonodavstvo, institucionalnastruktura, razvoj strategije, politike i planiranja za postizanje održivog razvoja,ustanovljen je ozbiljan nedostatak kapaciteta u BiH za rješavanje konflikta ekonomskirazvoj - zaštita okoline.Slijedi popis problema i podrucja na kojima postoji potreba za razvojem kapaciteta:• Još uvijek nema definirane politike i strategije (programi, akcije) zarješavanje pitanja održivog razvoja, te zaštite i upravljanja okolinom;• Slabi institucionalni kapaciteti za planiranje i implementaciju razvoja ipolitike okoline na svim nivoima;• Gradansko društvo (NGO i drugi faktori) uopce ne sudjeluje u stvaranju politike idonošenju odluka na podrucju održivog razvoja i okoline;• Nedostatak komunikacije izmedu entiteta, Distrikta Brcko i državneadministracije kao i izmedu drugih ulagaca u procesu upotrebe prirodnih12

esursa;• Nedostatak školovanog osoblja u administraciji i nedostatak stalnog školovanjas održivim programom;• Nedostatak bilo kakvog pristupa edukaciji u vezi sa okolinom i obrazovanja uškolama, srednjim školama i univerzitetima u tom pogledu, te uvodenjaedukacijskog programa u Bosni i Hercegovini.• Seminari o zaštiti okoliša organiziraju se samo s vremena na vrijeme (seminari iradionice koje organiziraju neke medunarodne organizacije - UNEP, UNIDO,UNDP, REC);• Slabo znanje javnosti o važnosti zaštite okoline, nedostatak svijesti za razvoj ikreiranje programa.Bosna i Hercegovina još nije osjetila pogodnosti od strane EBRD multiprojektnogprograma za podršku uspostavljanja ESCO-a, niti je dio IFC/GEF Efficient LightingInitiative. U B&H nema nikakvog aktivnog multilateralnog ESCO razvojnog programa.U B&H nema programa energetske efikasnosti, niti fonda za smanjenje emisijestaklenickih gasova. Opcinske financije se vrlo strogo kontroliraju, pri cemu se velikidio sredstava alocira centralno, u skladu s troškovima. Vremensko razdoblje budžetaje samo u trajanju od jedne godine, pa opcinski menadžeri energetike imaju malomjesta za neke dugotrajnije planove.U B&H nema aktivnog programa Evropske unije koji bi se odnosio na sektorenergetske efikasnosti.Tržište se nalazi u trajnoj restrukturalizaciji, a potencijal u pogledu energetskeefikasnosti je obecavajuci, s obzirom na to da ce ESCO pomoci svim vecim sektorimada imaju koristi od nove tehnologije, kako bi se snizile cijene i omogucila boljakonkurentnost.Kljucne firme - Bosna i HercegovinaCETEORAvde Hume 1171000 SarajevoBosnia and Herzegovinaceteor2@pksa.com.baSRBIJA I CRNA GORAU Srbiji i Crnoj Gori nema ESCO- aktivnosti. Sam koncept je slabo poznat i izoliranihakcija ima od strane vrlo rijetkih privatnih firmi koje su spremne davati ESCO usluge natržištu. Najrelevantnija akcija je, ustvari, izvršena od stane privatne firme GlobalBusiness Center (GBC) i sastoji se od priprema poslovnog plana i propagiranja ESCOkoncepta na privatnim i državnim sektorima. Još nije potpisan ni jedan ugovor jer ce zauspostavu akcije trebati mnogo školovanja i pomoci. Nedostatak znanja o ESCOkonceptu cini takve akcije vrlo ogranicenim i bez bilo kakvog daljnjeg razvoja iliimplementacije projekta.13

Novi Zakon o energiji iz jula 2004. nudi niz novih solucija u energetskom sektoru Srbijei Crne gore (SCG), koje bi mogle izvršiti koristan uticaj na aktuelnu situaciju. Odredbetog Zakona nove su za SCG, ali nisu nove za Evropsku uniju. One se uklapaju u EUAcquis i mogle bi pripremati SCG za napredak u sve više marketinški orijentisanimevropskim energetskim sistemima, koji, u isto vrijeme, uzimaju u obzir potrebu zazaštitu okoline kao i poželjnost povecanog korištenja obnovljivih izvora energije.Vlada namjerava provesti sveobuhvatnu reformu energetskog sektora, koja ukljucujeprihvatanje Strategije energetskog sektora koja pokriva sve pod-sektore, donošenjeZakona o energiji, restrukturiranje i komercijalizaciju energetskih kompanija,racionalizaciju tarife koja ukljucuje i life-line tarife, te smanjenje troškova energijeputem efikasnih programa.Uspjeh novog Zakona o energiji uveliko ce zavisiti o njegovoj implementaciji, osekundarnoj legislativi koja je potrebna za implementaciju, o djelotvornostinovouspostavljenih institucija i sposobnosti da se efikasno provodi Zakon. Srpskaagencija za regulaciju energije je bitni element novouspostavljenog sistemaenergetskog sektora. To tijelo treba biti nezavisno pravno tijelo: nezavisno od vladinihministarstava i agencija, nezavisno od preduzeca koja su povezana s energetskimsektorom i nezavisna od potrošaca. Ta nezavisnost naglašena je cinjenicom da 5clanova odbora, ukljucujuci predsjednika, imenuje Skupština. Ta agencija je obaveznaraditi što je moguce transparentnije i trebala bi obavještavati javnost o važnimpitanjima na vrijeme.U pogledu efikasnog korištenja energije, uspostavljanje nove srpske Agencije zaenergetsku efikasnost (SEEA), u aprilu 2003., ociti je znak ozbiljne volje koju imaSrbija kako bi se ucinilo što više za uštedu energije i za marketinški orijentisanenergetski sektor. Agencija je formalno definisana Nacrtom Zakona o energiji, iako jevec zapocela s radom uz znatnu finansijsku pomoc od EU preko Evropske agencije zarekonstrukciju (EAR). U skladu s Nacrtom zakona o energiji, SEEA je uspostavljenakao pravno tijelo, ciju upravu imenuje Vlada, na prijedlog Minstarstva energije irudarstva.Glavna zadaca Agencije je informisanje i obrazovanje, te uvodenje uspješnihprograma i mjera za energetsku efikasnost. U zadnje vrijeme SEA je ukinuta i njenoponovno uspostavljanje je u toku, ali još nije finalizirano.Od oktobra 2000. Srbija je primila znatna donacijska sredstva kao pomoc zaenergetski sektor. Glavni donatori su bili EU, koju predstavlja Evrospka agencija zarekonstrukciju, Svjetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), teEvropska investiciona banka (EIB). U isto vrijeme provodeni su i neki bilateralniprojekti.EAR je vec dodijelio 353,3 miliona E, koji iznos je pokrivao savjetnicke djelatnosti iinvesticije u rehabilitaciju i remont opreme za centrale. Oko 70 miliona E investirano jeu pokrice uvoza elektricne energije u vremenskom razdoblju od novembra 2000. domarta 2002.EAR je dala pomoc programu popravaka, ukljucujuci i vecu modernizaciju radova na14

elektricnim centralama Nikola Tesla i Kolubara, a dodatni rehabilitacioni projektikompletirali su transmisionu i distribucionu mrežu. Pomoc EAR ukljucivala je i nabavkurezervnih dijelova kao i potrebnu novu opremu. Sada su u toku aktivnosti izenergetskog programa 2002., vrijednosti 67 miliona E i programa 2003. koji je vrijedan69 miliona E. Vecina sredstava koju dobiva energetski program 2003. (63 miliona E)namijenjen je rehabilitaciji centrale TENT Jedinice 5 (308MW).Iako je vecina novca upotrijebljena u svrhu rehabilitacije i izgradnje institucija važna jeza EAR. Dva glavna projekta u tom smislu ukljucuju sufinansiranje uspostave isavjetodavnu pomoc srpskoj Agenciji za energetsku efikasnost i srpskoj Agenciji zaregulaciju energije.Sredstva EAR su data uglavnom u obliku subvencija i to je omogucilo ElektroprivrediSrbije (EPS) da nastavi proizvodnju. Bez tih sredstava kompanija ne bi bila u stanjufinansirati potrebne prioritetne investicije radi nedostatka sredstava i niskogkredibiliteta. Jasno je da takve subvencije mogu predstavljati samo kratkotrajnu hitnumjeru i uskoro se moraju zamijeniti uobicajenijim infrastrukturalnim pozajmicama odstrane EBRD, EIN itd. Vjerovatno ce se EAR tada detaljnije koncentrisati na institucijugradnje i davanje druge savjetodavne podrške u sektoru energije. Do sada je Svjetskabanka dala dvije pozajmice, u iznosu od 6 miliona USD za hitnu rehabilitacijuelektricnih centrala i 5 miliona USD, za uvodenje daljinskog mjernog sistema potrošnjeelektricne struje. Planirano je još jedna pozajmica u iznosu od 10 miliona USD kako bise omogucila investicija za promjenu postojecih uredaja za grijanje prostorija i vode uklinickim centrima i centrima socijalne službe. Na taj nacin Banka podržava naporepostizanja efikasnosti korištenja energije, što ce planirati novo uspostavljena Agencija.Ove pozajmice pokriva državna garancija koju je izdala srpska Vlada.EBRD je dala pozajmicu od 100 miliona E (power 1) i 60 miliona E (power 2). Prvapozajmica se uglavnom upotrijebila za rehabilitaciju srpske prenosne mreže. Drugupozajmicu dao je EAR cime se finansirala pred-studija isplativosti, studija isplativosti iprocjena uticaja na okolinu, a sada se finansira priprema licitacijske dokumentacije iTA u fazi nabavke za proširenje otvorenog rudnika lignita Tamnava Zapad.Uz to, pozajmice su date za cetiri opcine za rekonstrukciju infrastrukture. Kako EBRDukazuje u svojoj strategiji, predvideno je upotrijebiti dio novca, u najmanju ruku, zarazvoj opcinskih distribucionih mreža. Na taj nacin opcine mogu povecati, u izvjesnojmjeri, svoju nezavisnost od monopolisticke moci dobavljaca elektricne struje i izgraditiosnovu za dalje komunalne usluge. Jedna pozajmica u iznosu od 20 miliona Eposebno je data gradu Beogradu za važni zadatak rehabilitacije komunalnog sistemagrijanja.EIB je, takoder, izrazila svoju saglasnost za pozajmicu od 57 miliona E zamodernizaciju prenosnog sistema. EAR, opet, finansira savjetnike koji pripremajutehnicke specifikacije za pomoc u nabavci.Na bilateranom nivou, Kreditanstalt für Wiederaufbau (KFW) Njemacke banke zaobnovu i razvoj dala je sredstva za izgradnju i rekonstrukciju sistema daljinskoggrijanja u Beogradu i nekim drugim opcinama.15

Cijena elektricne energije povecana je u skoro dvostrukom iznosu u 2001. i povecanaje za 50% u julu 2002., cime se omogucilo pokrice gotovinskih operativnih troškovakompanije za snabdijevanje elektricnom strujom. Tarife su planirane tako da slijedeprilagodjavanje cijena u porastu.Ova povecanja elektricne tarife pomogla su da se poboljša finansijska situacija srpskekompanije za snabdijevanje elektricnom strujom (EPS). Iako je kvazi fiskalni deficitznacajno smanjen zahvaljujuci cijenama, trenutne cijene s još uvijek ispod cijena kojebi trebale pokrivati troškove snabdijevanja.Potrebna su daljnja povecanja cijene, jer kompanije za snabdijevanje elektricnomenergijom još nisu finansijski održive. S druge strane, povecanje elektricne tarife i tarifedrugih energija ima negativni odjek u javnosti i povlaci za sobom obvezni politicki otporna takve reforme. Uz to, cijene elektricne energije povecavaju i cijene grijanja, što opetdaje razloga za brigu u pogledu platezne moci i moguceg okretanja zagadujucimgorivima. Nekoliko gradova povecalo je tarifu grijanja i pocelo s poboljšanjem mrežegrijanja uz pomoc donatora te se pripremaju da prihvate tarife na bazi stvarnepotrošnje. Zadnje povecanje tarife u Beogradu, u novembru 2002., iznosilo je 33% zadomacinstva i 5% za komercijalne potrošace.Energetski sektor u Srbiji brzo se oporavlja od decenije izazova koji su bez premca.Izbacivanje zastarjelih propisa, preveliki finansijski teret naslijeden od zastarjele ioštecene infrastrukture, uz bezobzirnu potrošnju energije u devedesetim godinama.Oni imaju viziju dinamicnog i stabilnog energetskog sektora, koji oblikuje rezultatepažljivim planiranjem i sinhronizovanim naporima medunarodnih i domacih partnera,uz kvalifikovanu i motivisanu radnu snagu. Predstavnici zemlje sudjeluju u radumedunarodnih tijela kojima je cilj stvoriti regionalno tržište Jugoistocne Evrope do2005.Srbija i Crna Gora brzo koracaju prema potpuno liberaliziranom energetskom tržištu.To zahtijeva kompletiranje obuhvatne restrukturizacije preduzeca u državnomvlasništvu, što je vec na dobrom putu, kako bi se ucinila konkurentnijim. Novi Zakon oenergiji osigurace jednakost svih proizvodaca energije na tržištu, kako stranih tako idomacih investitora, uz povoljne uslove za investicije, cime ce se osigurati dugotrajnastabilnost i sloboda izbora za sve.ESCO kompanije mogu igrati važnu ulogu u energetskoj efikasnosti u Srbiji i CrnojGori. Nova situacija predstavlja dobre prilike i mogucnosti za ESCO-implementaciju iukljucuje privatni sektor u implementaciju programa energetske efikasnosti, te dajeprofesionalne usluge kako bi se postigli ciljevi Vlade.Kljucne firme - Srbija i Crna GoraEnergy Efficiency CentreNenad PavlovicMinistry of Mining and energyBelgradenenad.pavlovic@seea.sr.gov.yuGBC ESCOSemina 3,BelgradeTel/Fax: +381 11 3033 617,3033 618GSM:+381 63 269 401dejan@gbc.co.yu16

EstoniaESCO aktivnost u Estoniji je trenutno vrlo limitrana. Samo je jedna kompanija poduzelaESCO-aktivnosti, dok je još jedna izrazila želju da to ucini u bliskoj buducnosti. Estonijajoš nije imala nikakve pogodnosti od EBRD-programa multiprojektne olakšice, kako bise dala potpora uspostavi ESCO-a, niti je clanica IFC/GEF inicijative efikasnoe rasvjete.Trenutno nema nikakvih drugih multilateralnih ESCO programa razvoja koji bi bili aktvniu Estoniji.Na lokalnom nivou nedavni amandmani Zakona o energiji z 1997. regulirali su prodajutoplinske energije u obimu manjem od 50,000 MWh godišnje. Stoga su i maliisporucioci energije grijanja u stanju postaviti tarife za grijanje na nivo koji osiguravaadekvatno pokrice njihovih troškova kao i jednu izvjesnu dobit. To bi trebalo imatistimulativni ucinak na projekte malih sistema grijanja i trebalo bi pomoci stvaranju jedneklime unutar koje mogu djelovati nastajuci ESCO projekti.Takode, s pozitivne srane, Estonski fond za garanciju kredita i izvoza (KredEx) koji jeuspostavljen od strane Ministarstva privrede, nudi garancije za kredite kako bi sestimulirale banke na davanje finansija malim i srednjim preduzetnicima, cija kolateralnaimovina nije dovoljna, ili koji su tek nedavno osnovani. Postoji i garancija leasinga kojasluži kao dodatni kolateral za leasing kompanije. Iako ni jedno od gore navedenoga nijespecificno upravljeno na razvoj ESCO-a, ono ima svejedno pozitivni utjecaj u pogleduuspostavljanja novih ESCO-a.Leasig je prilicno dobro uhvatio korjen u Estoniji, što je rezultat liberalnih poreza ipravnih uvjeta. Estonian Leasing Association, koja je osnovana 1996., aktivna je upomaganju da se to postigne i to na nacin da osvijetli ona podrucja gdje estonskulegislaciju treba poboljšati. Iako nema evidencije o tome da je sporazum o leasingu ibaza za znacajni energetski projekt u Estoniji, to bi moglo postati podrucje koje biESCO lako mogao eksploatisati.Postoje neki aspekti lokalne regulatorne klime koji su manje povoljni za uspostavljanjejakog ESCO sektora. U prvom redu tarife grijanja za velike isporucitelje (iznad 50,000MWh) su predmet politickih kampanja što je rezultiralo sa smanjenjem po onoj stopi pokojoj su uklanjane subvencije. Ova cinjenica bi lako mogla znaciti dodatni znacajnifaktor rizika za buduce ESCO-e jer nema nikakvog osiguranja da ce buduci prihodi bitidovoljni za pokrice troškova.Druga potencijalna poteškoca je u tome da regulacija javne nabave dozvoljava opcinisamo sklapanje okvirnih ugovora na vremenski rok do cetiri godine. Još nije jasno hoceli se to odnositi i na ugovore o performansi energije, ali ako ce to biti slucaj, to ceozbiljno ograniciti domet ESCO-aktivnosti u opštinskom sektoru. U najvecem brojuslucajeva je nemoguce da projekt energetske ucinkovitosti daje dovoljno do unutar cetirigodine, s placanjem pocetnih troškova, da bi se postigla atraktivna dobit za ESCO.Kljucne kompanije-Estonija17

javno-privatna partnerstva, na kojem može ESCO dalje graditi svoje modele.Latvian Energy Efficiency Fund, stvoren uz pomoc PHARE programa Europske Unije,daje na raspolaganje kredite (soft loans) za projekte energetske efikasnosti. Taj fond,stvoren 1998. s 6.2 miliona €, daje kredite opštinama gdje postoji saradnja Državneblagajne, kao i privatnim poduzecima gdje postoji sufinansiranje od strane komercijalnihbanaka. Iako fond nije posebno namijenjen promociji ESCO-aktivnosti, jasno je damože imati pozitivan uticaj na razvoj tog sektora.Ministarstvo finansija je nedavno uspostavilo Odsjek za postupke nabave koji nadgledasve aktivnosti licitacija u opštinama. No, cini se, da licitacije koje se odnose na ESCOaktivnosti nisu ukljucene u odovornosti tog tijela. Ovo ukazuje na to da trenutno opštinemogu sklapati performans-ugovore s ESCO-m bez da se ukljuci Odsjek za kontrolunabave.Visoki transakcijski troškovi se navode kao znacajna barijera za upotrebu EPC u Latviji.Ovo je rezultat vrlo niskog nivoa poznavanja predmeta i loše definiranih odnosa iodgovornosti izmedu kljucnih igraca. No, ni ti faktori nisu takvi da se ne bi mogli riješiti ito se može lako uciniti implementacijom niza demsonstracionih pilot projekata. Iako ELIprojekt ide ususret takvom nacinu, potreban je demonstracioni pilot projekt koji ukljucujesistem grijanja.U mnogim situacijama u Latviji je teško nabaviti znacajniji gotovinski protok za stvaranjeenergetske efikasnosti. Jedan od razloga je niski nivo energetske usluge koja se dajena raspolaganje. Na primjer, ulicna se rasvjeta pali samo za vrijeme nekoliko nocnihsati, pa ce biti vrlo teško da se program energetske efikasnosti ucini isplativim. Drugifaktor je slaba evidencija placanja kod nekih kategorija potrošaca. Pod tim okolnostimabice potrebno prvo se obratiti tom problemu, prije nego što zaživi jedan aranžmanESCO-tipa.Essent BalticBrivibas street 148ARiga LV-1012 aLatvijaEssent.Baltic@apollo.IvKljucne kompanije-LatvijaWesemannGanibu Dambis 30ARiga LV-1005Latvijawesemann@bkc.IvEkodomaNoliktavas street 3-3LV-1010 RigaLatvijaekodoma@ekodoma.Ivhttp://www.ekodoma.IvLitvaTrenutno je u Litvi vrlo slaba aktivnost ESCO-a. Najznacajnije podrucje aktivnosti je biloosnivanje Litesko - partnerstva izmedu Dalkia International i Rubikon (lokalna19

kompanija za grijanje) pod EBRD MPF programom. Litesko je sklopila sporazume sasedam litvanskih gradova sa ciljem renovacije i modernizacije opštinskog sistemagrijanja.U Litvi je uspostavljen niz fondova koji su namijenjeni promociji investicija sa ciljemenergetske efikasnosti. Iako se niko nije posebno obratio podrucju razvoja ESCO-a, sviti fondovi ce imati pozitivan uticaj na rast ESCO-sektora:• Pilot projekt energetske efikasnosti u stambenom sektoru bio je izvornopetogodišnji program koji je sponzorirala litvanska vlada i svjetska banka, uzpomoc danske i holandske vlade. Na raspolaganje se stavilo deset miliona €kako bi se stvorila sredstva za kredite radi poboljšanja energetske efikasnosti udomovima i javnim školama. Iako je izvorni program završen, vlada Litve jekonvertirala sve vracene kredite u revolving fond.• Program razvoja opcinske infrastrukture predstavlja inicijativu Ministarstvafinansija i Fondacije za stambeni i urbani razvoj, kako bi se stvorila sredstva zapoboljšanja okoline u javnim službama. To ukljucuje mjere za štednju energijekao i redukciju otpada, štednju vode i poboljšanje transporta.• Program za upravljanje potrošnjom energije u javnom sektoru, sada još urazvoju, predstavljace fond od 20 miliona koji je stvorila EBRD i vlada radidavanja podrške investicijama za energetsku efikasnost u nacionalnim,regionalnim i lokalnim zgradama vlade i uprave i drugim javnim institucijama.U Litvi više nema nikakvih drugih energetskih subvencija, ali centralno grijanje je vrloskupo u odnosu na prirodni plin. Rezultat je da mnogi individualni potrošaci uzimaju kaoopciju individualne plinske bojlere umjesto centralnog grijanja. Ovo rezultira sanepovoljnim krugom kojem prijeti raspad sistema - kako potrošaci ispadaju iz sistema,to vodi do viška kapaciteta i sistem grijanja gubi svoju ravnotežu s vrlo lošim uticajemna efikasnost i pouzdanost. Sve to iziskuje opet vece cijene s još vecimnezadovoljstvom medu preostalim potrošacima.Za grijanje su nedavno odgovornima proglašene opštine, pa se od njih zahtijeva daformuliraju planove grijanja kako bi se racionalizirala njihova mreža za grijanje. Cilj jeustanoviti ona podrucja u kojima sistem grijanja još uvijek aktivno radi i koncentriratinapore na povratak preformansa na prihvatljivi nivo. Vecina opština nije adekvatnoopremljena za preuzimanje takvih odgovornosti, ali ce to pružiti povoljne prilike ESCO-ukako bi mogla ostati aktivna na odrucju opštinskog grijanja.LiteskoJakšto str 12LT-2000 VilniusLitvainfo@litesko.ltKljucne kompanije-LitvaCOWI BalticKukiskiu st. 32001 VilniusLitvainfo@cowi.lthttp://www.cowi.lt20

Lithuanian Energy InstituteBreslaujos 3LT-3035 KaunasLitvavilemas@isag.lei.lthttp://www.lei.ltPoljskaESCO-kompanije su aktivne u Poljskoj još od 1997., kad je Landis & Gyr (sada Landis& Stafea Odsjek pri Siemensu) uspostavila ESCO pod ERD MPF programom. Od togtrenutka Dalkia, Honeywell i MVV su uspostavljali ESCO-tvrtke u Poljskoj u skladu s timprogramom. Nedavno je FE Polska, holding tvrtka u sklopu Dexia FondElec primiladugorocni kredit u iznosu od €15 miliona od EBRD, skupa s 10 miliona kapitalneinvesticije od strane jedne poljske banke, kao bi se finansirala modernizacija opštinskogpogona za grijanje. Projekte se strukturiralo na takav nacin, da su investicijski troškoviisplaceni iz postignute uštede u energiji, tako da nece biti potrebno povecanje tarifa.Jedna veca ESCO-kompanija uspostavljena je 2000. kao podružnica Opštinskekompanije za grijanje u Krakowu (MPEC). ESCO je finansiran kombinacijom kredita odstrane Svjetske banke i komercijalnih banaka, subvencijom i djelimicnom garancijomrizika izdanog od GEF-a, te kapitalnom investicijom koju je dala MPEC. MPEC ceprovesti sveobuhvatni pristup kojim ce se obratiti i strani isporucilaca i stranipotraživanja. Kredit Svjetske banke upotrijebice se za nastavak modernizacijeopštinskog grijanja grada. Istovremeno ce novouspostavljeni ESCO raditi s potrošacimakako bi se ustanovile prilike za uštedu energije, te ce razviti promptna rješenja okougovora s garancijom uštede iz izvedbe projekta.Drugi potencijalno snažan stimulans ESCO sektora u Poljskoj dao je Poland EfficientMotors Program (PEMP), projekat koji potpomaže UNDP/GEF a implementira KAPOE(Poljska agencija za štednju energije). Medu ciljevima programa je pretpostavka"...najmanje jedne postojece, ili nove, ESCO-kompanije koja ce se ukljuciti u projektepovezane s motorima ..." u skladu s pomoci sa ciljem razvoja poslovnog plana.Poljska vlada je jedna od rijetkih vlada u regiji koja je izricito izjavila namjeru promocijeESCO aktivnosti, pod uvjetom da je to pravno i regulatorno provedivo. U strategijskomradu pod naslovom "Pretpostavke energetske politike u Poljskoj do godine 2020"navedeno je da:"Ministartsvo ekonomije u suradnji s ostalim kompetentnim ministrima pregledacepravne regulacije kako bi se identificirale i uklonile barijere za modernizacijuenergetskog sistema (opštinsko grijanje, proizvodnja elektricne energije itd.) upogonima koje finansira državni budžet, ili budžet lokalne samouprave, sa ciljemfinansiranja uvodenja energetski efikasnih investicija i ekpsloatacije opreme od stranekompanija ESCO-tipa; ministar ekonomije ce izdati regulativu kojom se odobravarefinansiranje investicija energetske efikasnosti i elaborirati ce pravne, finansijske iorganizacijske instrumente kako bi se omogucila racionalizacija upotrebe energije upravnim tijelima koje finansira centralni budžet ili budžet lokalne samouprave."21

Alokacija odgovornosti u poljskom državnom sistemu znaci da 2,500 gmina, najmanjihjedinica lokalne uprave, trebaju razviti planove lokalne energetske efikasnosti. Mnogeod gmina, pogotovo one najmanje, nemaju tehnicke mogucnosti, niti menadžerskikapacitet za ispunjavanje te odgovornosti. Stoga je to dobra prilika za ukljucenje ESCOtvrtkikako u formulaciji tako i u implementaciji lokalnih planova za energetskuefikasnost.22

Dalkia Termika S.A.NORDIC PARKul. Kruczkowskiego 800-380Poljskainfo@dalkia.com.plhttp://www.dalkia.com.plHeat & Power Associatesal. Solidarnosci 117 lok. 61000-140VaršavaPoljskaoffice@hpa.com.plhttp://www.hpa.com.plMPEC S.A.al. Jana Pawla II 18830-969 KrakowPoljskawzygmunt@mpec.krakow.plhttp://www.mpec.krakow.plLandis & Gyr Sp. z.o.o.Al. Jerozolinskie 15102-326 VaršavaPoljskaandrzej.szymanski@landisgyr.plhttp://www.landisgyr.plKljucne kompanije-PoljskaHoneywell Sp. z.o.o.ul. Domaniewska 4102-672 VaršavaVaršavaPoljskahttp://www.honeywell.com.plMVV Polska Sp. z.o.o.Krolowej Marysienki 1002-954 VaršavaPoljskamvv@mvv.plhttp://www.mvv.plFinesco S.A.ul. Browarna 600-311 VaršavaPoljskainfo@finesco.plhttp://www.finesco.plRepublika CeškaCeška Republika je bila obecavajuce podrucje za provedbu energetskih ugovora u regijiCentralne Europe. Pristup je široko oglašavan nizom aktivnosti i programa od 1992.,kad se je konferencija Poslovnog tjedna energetske efikasnosti time pozabaviladetaljnije. Ceška Agencija za energetsku efikasnost SEVEn (Sredisko EfektivniVyuživani Energie) radila je na tome da se promovira ESCO sektor kombinacijomosvješcivanja, školovanja i tehnicke pomoci.Od 1994. PHARE program Europske Unije podupire intenzivno školovanje kompanijakako bi ih se motiviralo na integriranje za provedbu energetskih ugovora u njihoveaktivnosti. EBRD multiprojekt potpomogao je osnivanje Landis & Stafea u CeškojRepublici 1999. preko partnerstva sa Siemensom. Vlada SAD-a i US dobrotvornefondacije takoder su bili aktivni u promociji ESCO-a u Ceškoj Republici.No, nasuprot tome, prvi ESCO projekat u Republici Ceškoj, ustvari, prvi u CentralnojEuropi, nije bio rezultat multilateralnih programa. Projekt u bolnicama Bulovka i23

Jilemnice implementirala je ceška podružnica US ESCO, Energy Performance ServicesInc., bez pomoci multilateralnih agencija, ali uz pomoc Ceške agencija za energiju.Ceška agencija za energiju ima trenutno alocirani godišnji budžet od € 7 miliona kako bipotpomagala 10 programskih podrucja, od kojih je jedno i razvoj ESCO-a.Kao rezultat tih napora, koncept ugovaranje energetskih performansi dobio je širerazumijevanje i ono je više u Ceškoj nego što je to slucaj u ijednoj drugoj državi regije.Do danas je bilo implementirano skoro pedeset projekata energetske efikasnosti uCeškoj Republici, baziranih oko ugovora performansi, a mnoge je poduzela ESCOpreko outsourcing ugovora. Prvih nekoliko je bilo u sektorima školstva i zdravstva, ali uzadnje vrijeme rastu projekti u industrijskom sektoru. Ocekuje se porast broja projekatau javnom sektoru i to radi nedavnih zakonodavnih promjena, kojima se dozvoljava vecafinansijska autonomija nekim odredenim tijelima u javnom sektoru.Ceški energetski fond (Czech Energy Fund) daje soft kredite kako bi se dala podrškainvesticijama sa ciljem energetske efikasnosti. Fond, osnovan 1997. s pet miliona € odPHARE, pet miliona € od Ceskoslovenska Obchodni Banka (CSOB), do sada jepotpomogao 39 projekata. Jedna od važnih karakteristika Fonda je ta da specificirauslov prema kojem se dug može otplacivati samo iz uštede energije. Ovo jasno ide uprilog projektima strukturiranima u skladu s EPC principima.Iako su ESCO-i za podrucje grijanja dobro etablirani, nekoliko ESCO-a u CeškojRepubilci imaju zancajno iskustvo u radu s rasvjetom. Jedna od poteškoca sarasvjetom (koja se ne tice samo Republike Ceške) je ta da su nivoi osvjetljenja umnogim javnim zgradama ispod mimimuma. Svaki ESCO koji poduzima remontažusvjetla morati ce povecati svjetlosne nivoe, a rezultat ce biti da ce se time povecati itroškovi rasvjete, cime ce se ukloniti jedan od glavnih ciljeva upotrebe ESCO pristupa -gotovinska štednja koju ce klijent uociti s trenutnim djelovanjem. Jasno, ukoliko ESCOimplementira cjeloviti paket energetske efikasnosti, dio uštede iz poboljšanja sistemagrijanja pomogao bi placanju poboljšanih nivoa rasvjete. Olakšavanjem širenja ESCOaktivnostiu sektor rasvjete (pogotovo ulicne rasvjete), jedna je od ciljeva IFC/GEF ELIprograma, koji je trenutno aktivan u Ceškoj Republici.Kao rezultat visokog nivoa poznavanja stvari, klima u Ceškoj Republici za ESCOaktivnosti je vrlo dobra. Jedan od aspekata ceškog pravnog sistema koji je predloženpri prezentaciji jedne manje zapreke razvoju ESCO-a, su regulacije koje se odnose naraspisivanje licitacija od strane opština. Iako te licitacije ne zabranjuju EPCmenadžment, prave mu poteškoce kod aranžamana. Iskustvo tokom godina rada sESCO-m ukazuje na to da se veca pažnja posvecuje procesu javne licitacije. To jedovelo do raspisivanja licitacija za koje je manje vjerovatno da bi prekludirale EPCaranžmane.SEVEn je bila narocito aktivna na tom podrucju i suradivala u nekolikotakvih javnih natjecaja. ELI program je takoder uvidio tu poteškocu ali se nada da ce jeprebroditi pažljivom dokumentacijom i diseminacijom potrebitih pravnih postupaka.24

Kljucne kompanije- Republika CeškaMVV Energie CZ. s.r.oAgora FloraChrudimska 2526/2a130 00 Prague 3Republika Ceškamvv@mvv.czhttp://www.mvv.cz/Stredisko pro usporyenergie s.r.o.Moskevska 508434 01 MostRepublikaCeškaksue@traveller.czEFIS a.s.Na Hroude 19100 00 Prague 10Republika Ceškaefis@efis.czhttp://www.efis.cz/KomtermZavišova 9140 00, Prague 4-NusleRepublika Ceškainfo@komterm.czhttp://www.komterm.czStredisko Efektivni VyuživaniEnergie(SEVEn)Slezska 7120 56 Praha 2Republika Ceškaseven@svn.czhttp://www.svn.czLandis & Staefa ESCO (CZ) s.r.o.Novodvorska 1010/14142 01 Prague 4-LhotkaRepublika Ceškaesco@cz.sibt.comhttp://www.sibt.cz/esco/Harpen CR, s.r.o.Truhlarska 13110 00 Prague 1Republika Ceškainfo@harpen.czhttp://www.harpen.cz/energ.php3EVC s.r.o.Arnošta z Pardubic 676530 02 PardubiceRepublika Ceškaevc@evc.czhttp://www.evc.czACTHERM holding a.s.Pocernicka 524/64108 00 Prague 10Republika Ceškaachterm@login.czhttp://www.achterm.cz/25

javnih natjecaja. Iako postoje porezne olakšice za neke od opreme, tehnologije koje sutime pokrivene vrlo su ogranicene i loše publicirane. Porezni sistem, opcenito govoreci,sklon je tome da favorizira konvencionalnu generaciju a ne CHP ili energetskuefikasnost.Dalkia a.s.Kopcianska 20851 01 BratislavaSlovackadalkia@dalkia.skRadenPovažska c40/B040 11, KošiceSlovackaraden@raden.skhttp://www.raden.skKljucne kompanije- SlovackaSiemens Building TechnologiesSlovensko s.r.o.Zadunajska 8851 01, BratislavaSlovackaanna.mrzova@siemens.comhttp://www.sibt.comJohnson Controls LtdBajkalska 25827 18, BratislavaSlovackahttp://www.johnsoncontrols.comMadarskaMadarska je bila jedna od prvih država koja je imala koristi od EBRD napora da sepromovira razvoj ESCO-a kroz svoj multi-projektni program. Prometheus (Dalkia) iLandis & Gyr Madarska (sada Siemens) su obje uspostavljene sredinom 1990. uzpomoc EBRD. Danas je aktivno najmanje dvanaest velikih ESCO-a, a EPC/TPFkoncept je široko prihvacen i razumljiv.Gradeci na ovoj pocetnoj EBRD pomoci, više drugih multilateralnih agencijaimplementralo je programe bilo radi izricite promocije razvoja ESCO-sektora uMadarskoj, ili radi davanja opcenitije podrške investicijama koje ulažu u energetskuefikasnost.• Madarski program sufinansiranja (Hungary Energy Efficiency Co-financingProgram - HEECP) energetske efikasnosti predstavlja 17 miliona Eura jakuIFC/GEF inicijativu kojom se daju djelomicne posudbene garancije finansijskimposrednicima koji, sa svoje strane, daju komercijalne posudbe ili finansijskeleasinge za kvalifikovane projekte energetske efikasnosti. Posebni cilj HEECP je"promovirati komercijalizaciju finansija energetske efikasnost i rasta ESCOindustrije".• Kreditni fond energetske efikasnosti (prije: Njemacki Coal Aid Fund) ustanovljenje 1991. s pocetnom dotacijom od oko 15 miliona Eura kako bi se moglo davatiposudbe uglavnom industrijskim preduzecima, opštinama i okružnimkompanijama za grijanje radi poboljšanja energetske efikasnosti.• Energy Efficiency Co-financing Scheme /PHARE Revolving Fund spojio je27

eskamatni doprinos PHARE u iznosu od pet miliona Eura s komercijalnombankom koja posuduje s niskim kamatama poslovnim kompanijama i opštinamakoje žele investirati u poboljšanje energetske efikasnosti.• Efficient Lighting Initiative je IFC/GEF inicijativa koja je namijenjenatransformaciji tržišta rasvjetom i ukljucuje potporu za razvoj ESCO-a na podrucjurasvjete.Za slijedece nacionalne programe vlade ocekuje se da ce imati znacajni utjecaj naESCO sektor:• Energy Saving and Energy Efficiency Action Programme ima godišnju alokacijubudžeta od 7,5 miliona Eura koji daje Ministarstvo ekonomskih poslova, uzdodatak daljnjih 11 miliona Eura iz "Szechenyi plana" (srednjerocni plan razvojavlade). Karakteristika tih fondova je ta da ce ESCO-i moci direktno postavitizahtjev za subvenciju.• Energy Saving Credit Programmes je kreditna linija od 780 miliona HUF-i (oko2.9 miliona Eura) koji daje Ministarstvo industrije, trgovine i turizma za podrškupoboljšanja energetske efikasnosti u institucijama u vlasništvu opština kao što suškole, bolnice itd.Uz ovu, relativno dugu, istoriju ESCO aktivnosti, postoji i odgovarajuca svijest visokognivoa te, cini se, pravo obilje fondova i programa za podršku energetskoj efikasnosti,postoje i daljni razvoj ESCO-a u Madarskoj. U prvom redu je buduce otvaranjeindustrije snabdijevanja elektricnom energijom konkurenciji što ce navesti neke oddistribucijskih komapnija da uzmu u obzir razvoj ESCO-aktivnosi u pokušajuzadržavanja potrošaca. U drugom redu je tu trenutni boom izgradnje u Madarskoj što cedati mnogo prilika ESCO-u sa ciljem specijalizacije integriranja energetskih rješenja ucijele zgrade. I, konacno, CHP industrija se takoder nalazi u svom boomu i to radicinjenice da su distribucijske kompanije obavezne placati ekektricnu struju izkogeneracijskih jedinica po vrlo povoljnoj cijeni, što ce dati ESCO-u priliku CHPspecijalizacije.Iako je sveukupna klima za ESCO u Madarskoj vrlo dobra, postoji i nekoliko negativnihkarakteristika. Najocitija je ta da, dok se prirodni plin i elektricna energija oporezuju s12% PDV-a, oprema za štednju energije i usluge iz energetske efikasnosti podliježePDV-u od 25%. Možda bi bilo moguce da ESCO, kako bi izbjegla te visoke poreze,zadrži vlasništvo nad opremom tokom cijelog trajanja projekta. Tada bi prije izgledaloda prodaje energiju (umjesto davanja na raspolaganje usluge štednje energije) pa ce sena ta placanja placati porez od, samo, 12% PDV-a. No opasnost u tom pristupu je utome da bi vlasti mogle smatrati da se zapravo daje leasing usluga - a to je zabranjenoza organizacije koje nisu odredene financijske institucije.Daljnji negativni aspekt madarske regulative u odnosu na ESCO aktivnosti leži upravilima koja se odnose na javne natjecaje. Iako pravila ne navode izricito EPCV iliTPF, postoje neke kontradikcije koje bi mogle proces strukturizacije ucinitikompliciranijim nego što je to potrebno. Jedna odredba specificra da bi kupac trebaoimati potrebne financijske resurse prije izdavanja dokumenta javnog natjecaja. Tu semože razviti diskusija da, ukoliko se projekt implementira pod EPC aranžmanom, tada28

su "potrebni resursi" nula, ali nije baš jasno hoce li se taj argument prihvatiti.Drugo pravilo javnih natjecaja zahtijeva tehnicku specifikacije prije proglašenjanatjecaja. Ovdje je poteškoca u tomu da bi priprema detaljne tehnicke specifikacijevjerojatno nadilazila sredstva mnogih opština i, ustvari, predstavlja jednu od zadaca zakoju se ocekuje da ce je provesti ESCO kao dio projekta. Stoga nema nikakvog smislada se tako nešto mora provesti prije raspisivanja licitacije.HoneywellGogol u. 13H-1133 BudimpeštaMadarskahajnalka.balazs@honeywell.comhttp://www.honeywell.huSiemens-Landis & Staefa Kft.Vaci ut 371134 BudimpeštaMadarskahttp://www.landisstaefa.huKipcalor Kft.Jaszberenyi u. 34-36H-1106 BudimpeštaMadarskakipcalor@kipcalor.huhttp://www.kipcalor.huE-Partner6724 Sgezed, Kossuth L. sgt. 64-66.H-6701 Szeged Pf. 703Madarskabaratne@demasz.huSlovenijaKljucne kompanije- MadarskaPrometheusGyömrol ut 140H-1108 BudimpeštaMadarskahttp://www.prometheus.huGanzairSzenas u. 15H-6401 Kiskunhalas p.o.b. 158Madarskaganzair@ganzair.huhttp://www.ganzair.huKipszer KazantechnologiaiReszvenytarsasagJaszberenyi ut 24-36H-1106 BudimpeštaMadarskakazantechnologia@kipszer.datanet.huhttp://www.kazantechnologia.huESCO aktivnost u Sloveniji je vrlo ogranicena, sa samo jednom kompanijom kojatrenutno fukcionira kao ESCO. Postoji niz drugih kompanija koje usko saraduju sopštinama pri stvaranju nacrta opštinskih energetskih planova, revizija energije i razvojaenergetske efikasnosti, te obnovljivih energetskih projekata. Neke od tih tvrtki mogle bi,u najmanju ruku, imati potencijal da se razviju u ESCO.Njemacko Ministarstvo industrije dalo je na raspolaganje oko 1 milion Eura u skladu sTRANSFORM programom kako bi se promoviralo TP u projektima energetskeefikasnosti. Prva faza te aktivnosti je dovršena i rezultira sa zakljuckom da, iako uslovenskom pravnom sistemu ne postoji ništa što bi posebno sprijecavalo TPF, to sevjerovatno nece dogoditi radi kompleksnosti odnosa i nedostatka saradnje izmedu29

elevantnih protagonista. Druga faza tog projekta, trenutno u progresu, uperena jeprema koordinaciji administrativnih postupaka, kako bi se olakšalo užu suradnju izmeduprotagonista i izgradnje kapaciteta. To ce se dogoditi u vezi s jednim ili višedemonstracionih projekata.PHARE program Europske Unije dao je doprinos od 2 miliona Eura u Slovenski fondenergetske efikasnosti. Taj fond, kojim uprabvlja Agencija za energetsku efikasnost(AURE), stvoren je 1998., u partnerstvu s austrijskom Bank Creditanstalt sasubvencijskom podrškom slovenske vlade. Sveukupni fond je u iznosu od 13.7 milionaEura i strukturiran je kao revolving fond. Jedna od njegovih ciljeva je "pomoci razvojurazlicitije finansijske sheme za energetsku efikasnost" što sasvim jasno ukljucujeEPC/TPF. Minimalni iznos kredita je samo 50,000 Eura što cini fond atraktivnim zamale projekte energetske efikasnosti. Do sada je odobreno više od 40 krdita.Postoji i fond za razvoj okoliša (Eko-Sklad) koji je takoder strukturiran kao revolvingfond i lansiran je s 16 miliona Eura od Svjetske banke. Fond je upotrjebljen za davanjesoft posudbi za projekte promjene goriva i za poboljšanje opštinskih infrastruktura(ukljucujuci i sistem grijanja).Uprkos poteškocama koje su se identificirale u njemackom TRANSFORM programu,opšta klima za ESCO aktivnosti se cini u Sloveniji prlicno dobrom. Ekonomija projekataenergetske efikasnosti poboljšana je postojecim porezom na ugljik, od 16 Eura po toniCO 2 te je time Slovenija postala prva zemlja u CEE regiji koja je prešla prag Kyotoprotokol osnove, u pogledu smanjenja emisije staklednickih gasova. Iako cijenamaenergije još uvijek upravlja država, preostale subvencije su male i, kako se Slovenjapribližava ulasku u Europsku Uniju i one ce nestati.Kljucne kompanije- SlovenijaAgency for EfficientUse of EnergyDimieeva 121000 LjubljanaSlovenijahttp://www.go.si/aureSlovenian District EnergyAssociationKarlovška cesta 310000 LjubljanaSlovenijadrustvo-sdde@drustvo-sdde.sihttp://www.drustvo-sdde.siThermoglobalPot na Lisice 74260 BledSlovenijainfo@thermoglobal.sihttp://www.thermoglobal.si30