Nastavno-naučnom i Izbornom veću - Hemijski fakultet

Nastavno-naučnom i Izbornom većuHemijskog fakulteta Univerziteta u beograduPrigovor na Izveštaj komisije za pisanje referata za izbor jednog nastavnika u zvanjudocenta za užu naučnu oblast Analitička hemija na određeno vreme od 5 godinaKomisiju je, na predlog katedre za Analitičku hemiju, Izborno veće Hemijskogfakulteta izabralo 10. 05. 2012. godine.Konkurs za izbor jednog nastavnika u zvanju docenta za užu naučnu oblastAnalitička hemija na određeno vreme od 5 godina je objavljen u publikaciji Poslovi broj466 od 23. 05. 2012. godine.Na konkurs su se prijavila dva kandidata: Dr Jelena Mutić i Dr Ferenc PastorKomisija je, sa zakašnjenjem od dve nedelje u odnosu na stavom 3. člana 104.Statuta Hemijskog fakulteta predviđen rok, dana 20. 08. 2012. podnela svoj Izveštaj.Na taj Izveštaj ulažem ovajPrigovorNa početku želim da skrenem pažnju članovima Izbornog veća da je, premaStatutu Hemijskog fakulteta, ovaj prigovor zapravo nepotreban ali ja ga ipak saopštavam.Komisija je svoj Izveštaj predala sa dve nedelje zakašnjenja u odnosu na rok predviđenStavom 3. Člana 104. Statuta Hemijskog fakulteta. Zbog toga, prema Stavu 4. istog Člana104., Izborno veće treba da izabere novu Komisiju.Način pisanja ovog Prigovora zavisi od toga da li se polazi od toga da je Komisijaza pisanje referata za izbor jednog nastavnika u zvanju docenta za užu naučnu oblastAnalitička hemija na određeno vreme od 5 godina (u daljem tekstu Komisija) za njegovopisanje formirana namenski, sa ciljem da Izbornom veću preporuči unapred izabranogkandidata ili od toga da joj je namera bila da Izbornom veću predloži najboljeg kandidata.Kako je Zaključno mišljene i predlog komisije (u daljem tekstu, Zaključak)Izveštaja formulisano kao da je cilj Komisije bio da izabere najboljeg kandidata, to će iovaj, prvi deo Prigovora, Izveštaju prići sa tom pretpostavkom. Preciznije, pokušaću dapokažem da, mada je Zaključak formulisan kao da je komisija dala sve od sebe da sačiniobjektivan i nepristrasan izveštaj, usred brojnih sitnijih i krupnijih propusta koji su seKomisiji potkrale, on niti je objektivan niti nepristrasan.Ti propusti se mogu svrstati u tri grupe:

Veći deo izveštaja čine biografija i bibliografija, prvo moje a potom dr JeleneMutić (zbunjujući redosled obzirom da čak i ako zanemarimo raspored koji naši polovinalažu ostaje činjenica da je slovo m pre p u oba pisma koja se koriste u Srpskom jeziku).Prvu grupu propusta čini izostavljanje pojedinih delova iz biografije koju sam podneokada sam se prijavio na Konkurs. Kako ih tu nema to nisu ni uzeti u obzir pri pisanjuZaključka.Posle naših biografija i bibliografija sledi Zaključak, kojim se Izveštaj i završava.U Zaključku se nalazi druga i treća grupa grešaka.Druga grupa se svodi na sledeće: Ukoliko je u Zaključku Komisija i pomenulauporedo činjenice iz naših biografija i bibliografija koje bi mene prikazale kao boljegkandidata, propustila je da te moje prednosti komentariše, već bez reči prelazi preko njih.Propust je utoliko veći time što se uglavnom radi o krajnje egzaktim kvantitativnimparametrima.Treća grupa grešaka se svodi na to što je Komisija obrazoženje o superiornostiKandidata koga preporučuje Izbornom veću zasnovala isključivo na Angažovanju unastavi koje uglavnom podleže samo subjektivnoj proceni. Ne samo da je ta superiornostdr Jelene Mutić, kao što ću u ovom Prigovoru pokazati, u najmanju ruku veoma sporna,već nju, za razliku od egzaktnih parametara koji mene prikazuju kao boljeg kandidata,Komisija detaljno komentariše, dajući im tako, kod čitaoca Izveštaja, znatno veći značaj.Propusti u mojoj Biografiji u Izveštaju, u odnosu na Biografiju koju sam predaokada sam se prijavio na Konkurs su sledeći:U delu Biografski podaci nedostaju sledeći:1. Zvanje iz srednje škole (usmereno obrazovanje) mi je Laboratorijski tehničar za fiziku.2. Srednja ocena iz predmeta koje sam polagao na Magistarskim studijama je 10.U delu Kretanje u službi:3. Nedostaje podatak da sam 1996. izabran za Asistenta-pripravnika za predmetKvantitativna hemijska analiza a 2000 za asistenta za isti predmet.Dva dela: Usavršavanje u inostranstvu i Ostale aktivnosti su objedinjene u jedan ito tako da je Usavršavanje u inostranstvu postalo podnaslov dela Ostale aktivnosti a onošto sam naveo pod Ostale aktivnosti iz Izveštaja je izostavljeno:4. Kao predavač za tematsku oblast: „Klasifikacija hemikalija na osnovu fizičkih ihemijskih svojstava” angažovan sam na obuci za Savetnike za hemikalije koju izvodiHemijski fakultet.5. Pohađao sam kurs pod nazivom: Jesenja škola naprednih analitičkih metoda uispitivanju životne sredine (Autum School on Advanced Analytical Methods inEnvironmental Research) organizovan u Višegradu u Mađarskoj od strane Etvoš (Eötvös)univerziteta iz Budimpešte i Regionalne kancelarije Uneska (UNESCO) za nauku itehnologiju za Evropu (UVO-ROSTE) u oktobru 1997. godine.Kvantitativni parametri koji su pomenuti u Zaključku ali nisu dalje komentarisani.6. Broj radova u Vrhunskim međunarodnim časopisima (M21). Prema priloženimbiografijama odnos je sledeći: J. Mutić 1, ja 5. Zapravo, pravi odnos je drugačiji, on je,zavisno od načina na koji se radovi rangiraju J. Mutić 2, ja 4, odnosno J. Mutić 1, ja 3.2

Razlozi su sledeći, greška koja se meni potkrala da kako je Talanta od 2002. do danas (ataj period se pojavljuje na Kobsonu kada se časopis nađe) kontinualno M21, nisamproverio dve prethodne godine, te sam pogrešno rad iz 2000 prijavio kao M21 a on jeM22. Oboje imamo po jedan rad u Electroanalysis-u 2011. godine kada je bio M22 ali J.Mutic nije koristila mogućnost da iskoristi jednu od dve prethodne godine kada je bioM21. U svakom slučaju, ako ne 5 puta, odnos je 2, odnosno 3 puta u moju korist.Kvantitativni parametri koji nisu pomenuti u Zaključku:7. Srednje ocene na osnovnim studijama: J. Mutić 8,30, ja 8,91.8. Jedan od radova na kojima sam koautor je pregledni rad.9. Ukupni impakt faktori (IF) (u godini kada je rad izašao osim za rad u J. Serb. ChemSoc, koji je u štampi, za koji sam uzeo IF za 2011. godinu i za rad u istom časopisu iz1999. godine za koji sam uzeo IF iz sledeće, 2000. godine):J. Mutić: 17,525 (=3,048+1,735+3,729+2,872+2,215+0.508+1,250+0,627+0,662+0,879)ja: 20,333 (=1,554+3,206+2,816+3,794+2,872+2,618+0,277+0,585+0,851+0,477+1,283)Razlika je relativno mala, odnos je 1 : 1,16. Medjutim, kada se primeni dalekomerodavniji parametar, tj. kada se IF za svaki rad podeli sa brojem autora na tom radudobija se drugačija slika. Istina je da ni to nije potpuno pravedno zato što učinak svakogkoautora nije jednak ali je i sa tom aproksimacijom mnogo bolja mera naših dosadašnjihrezultata od puke sume impakt faktora radova na kojima smo koautori.J. Mutić: 3,544 (=0,508 (3,048:6)+0,578 (1,735:3) +0,622 (3,729:6)+ 0,410(2,872:7)+0,554 (2,215:4)+0,127 (0,508:4)+0,312 (1,250:4)+0,157 (0,627:4)+0,166(0,662:4)+0,110 (0,879:8))ja: 6,381 (=0,777 (1,554:2)+1,069 (3,206:3)+0,469 (2,816:6)+1,265 (3,794:3)+0,479(2,872:6)+1,309 (2,618:2)+0,092 (0,277:3)+0,292 (0,585:2)+0,213 (0,851:4)+0,095(0,477:5)+0,321 (1,283:4))Odnos ovako preračunatih IF je 1 : 1,80.10. Komisija ne pravi razliku izmedju naših postdoktorskih usavršavanja. J. Mutić je bilana dva kraća boravka (čija dužina nije jasno navedena u Izveštaju) u dvema različitiminstitucijama u različitim državama. Ja sam proveo 6 meseci u kontinuitetu u zgradi ukojoj je Jaroslav Hejrovski izumeo polarografiju (prvu voltametrijsku tehniku, svemodernije su samo njena manja ili veća poboljšanja) za koju je dobio Nobelovu nagradu.Bio sam kod profesora Jirži Bareka koji je jedan od najeminentnijih naučnika u oblastielektroanalitičke hemije u poslednjih dvadesetak godina. Takođe sam, 8 godina ranije(2001. godine) 2 meseca proveo u istoj laboratoriji, takođe kod Profesora Bareka. Za obamoja boravka finansiranje je obezbedio Prof. Barek.11. Podatak koji nisam naveo u Biografiji zato što sam znao da je dobro poznat svimčlanovima komisije, a to je da sam najzaslužniji za to što se na Katedri za analitičkuhemiju od 2003. godine nalaze dva savremena, računarski konrolisana, elektrohemijskainstrumenta: Elektrohemijska radna stanica CHI 760B i Metrohm 797VA Computrace.To su ujedno (i na žalost) i danas jedina dva takva instrumenta na Hemijskom fakultetu.Ne samo da su oba još uvek aktuelna (CH Instruments doduse sada u ponudi ima noviju,760D, verziju istog uređaja dok je kod Metrohm-a 797 VA Computrace danas, 9 godinakasnije, jedini instrument ovog tipa u ponudi). Pored toga, za CHI760B sam na osnovunaučnih radova iz oblasti elektroanalitičke hemije i ponude kompanije tako kompletirao3

(3.) To sam naveo da pokažem da sam za asitenta-pripravnika i asistenta biran zapredmet koji je sada podeljen na Analitičku hemiju 2 i predmet za koji se ovimkonkursom bira nastavnik.(4.) Time je Komisija dozvolila sebi da izostavi jasan dokaz mog predavačkogiskustva, i to na, obzirom na strukturu polaznika, jednom veoma jakom kursu. Takođe je iu vezi sa Stavom 3. Člana 94. Statuta Hemijskog fakulteta.(5.) Ne smatram ovu kratku školu naročitim argumentom u moju korist ali jesamje završio i predao kopiju diplome.(6.) Istina, pogrešio sam kod brojanja u svoju korist, J. Mutić na svoju štetu ali idalje stoji da sam koautor na dva (ili tri, računato samo u godini kada je rad objavljen)puta više radova u vodećim (M21) časopisima.(7.) Ocena sa osnovnih studija jeste samo temelj za kriterijume koji se sadaboduju ali je moja veća za 0,61. Značaj temelja je apsurdo komentarisati kada ovo pišem,a vi čitate, u zgradi koju već mesecima okružuju radovi na sanaciji temelja.(8.) Na moju štetu, taj pregledni rad je baš rad koji sam greškom prijavio kao radu časopisu M21 a u vreme izlaska rada je bio M22 ali je to ipak pregledni rad i to uTalanti, eminentnom časopisu iz oblasti Analitičke hemije.(9.) Zbirni impakt faktor radova na kojima sam koautor je „samo” 16 procenataveći nego radova na kojima je J. Mutić. Međutim, kada se za svaki rad IF podeli sabrojem autora, onda je moj zbir za 80 % veći od sume J. Mutić.(10.) Ukoliko je i dalje najkraće šestomesečno posledoktorsko usavršavanje uslovza izbor u zvanje docenta na Hemijskom fakultetu, onda bi i njegov kvalitet trebao da imaizvesnu težinu kod izbora.(11.) Ovo angažovanje na opremanju Hemijskog fakulteta kvalitetnim isavremenim instrumentima treba da bude vrednovno u skladu sa Stavom 3. Člana 94.Statuta Hemijskog fakulteta.(12.) Pošteno. Hvala Komisiji.Dalji, trinaesti i četrnaesti propust formalno to nisu. Na formalnom nivou,komisija je uočila jasnu razliku između angažovanja i ostvarenih rezultata u nastaviizmeđu dva prijavljena kandidata i dala prednost boljem.Sa druge strane, kao što je iz dosadašnjeg teksta ovog prigovora, verujem potpunojasno, Ocena o rezultatima pedagoškog rada kandidata je i jedini kriterijum, koji je, zbogtoga što ne podleže objektivnim i kvantitativnim merilima, Komisija mogla da iskoristiukoliko je želela da da prednost kandidatu dr Jeleni Mutić.Ukratko, ako se i dalje držim formalnog pristupa, tj. premise da je cilj komisijebio da objektivno i nepristrasno uporedi oba kandidata i Izbornom veću preporuči boljeg,tu se nema šta više dodati. Međutim, ukoliko poštovanje činjenica nadvlada formalizam,stvari stoje potpuno drugačije.Pogotovo što je, kao što je iz dosadašnjeg teksta ovog prigovora, verujem potpunojasno, Ocena o rezultatima pedagoškog rada kandidata i jedini kriterijum, koji je, zbogtoga što ne podleže objektivnim i kvantitativnim merilima, Komisija mogla da iskoristiukoliko je unapred odlučila da da prednost kandidatu dr Jeleni Mutić.Komisija nije sastavljena sa ciljem da Izbornom veću preporuči najboljegkandidata već sa ciljem da dr Jelena Mutić bude izabrana.5

sadržaja tiroksina u tabletama referentnom HPLC metodom (urađenom za tri dana usaradnji sa dr Nenadom Milosavićem na instrumentu koji nam je profesor Tešić stavio naraspolaganje) i sve proračune uradio potpuno sam.U Petnici sam, dok sam bio apsolvent Hemijskog fakulteta, po pozivu proveo kaosaradnik nedelju dana, tokom kojih sam polaznicima održao i jedno predavanje, ali nisambio siguran da li je to podatak kome je mesto u Biografiji za konkurs za mesto docenta.„Svojim dosadašnjim angažovanjem pokazala je izražen afinitet prema nastavnomradu... “Ne znam na osnovu čega je Komisija ovo zaključila za J. Mutić. Sa druge strane, za sebeto mogu ne samo da tvrdim već i da potkrepim dokazom. Postoji li bolji dokaz od toga dasam dokle god sam po zakonu mogao, odnosno tri godine posle odbrane doktorata ostaou zvanju asistenta. To znači da sam svesno izabrao da tri godine umesto plate Naučnogsaradnika primam znatno manju, asistentsku platu, da bih ostao u nastavi. Tako da ječinjenica da je Komisija afinitet prema nastavnom radu pripisala dr Jeleni Mutić a meninije, još jedan dokaz neosnovane favorizacije dr Jelene. Mutić od strane Komisije.„...na što upućuje kvalitetan udžbenički materijal čiji je koautor što znatnoolakšava studentima savladavanje gradiva iz specijalizovanih kurseva analitičke hemije.”Prvo, za razliku od nastavnika koji imaju predmete iz kojih drže nastavu, za asistenteučestvovanje u pisanju praktikuma i udžbenika nije „Hik Rodus hik salta“. Ja nisam imaosreće da dobijem priliku da u tome učestvujem. Sa druge strane, iskoristio sam priliku dau članku u Hemijskom pregledu: Barek Jirži, Pastor Ferenc T.: Polarografija ivoltametrija na živinim elektrodama - nekada, sada i u budućnosti. Hemijski pregled,51(2), (2010), 30-38, u tekst boksovima ukratko objasnim polarografiju, voltametriju ipulsne tehnike. Kako je on dostupan svim članovima veća, to čitajući tih nekolikostranica, o jednoj od zahtevnijih oblasti za objašnjavanje u udžbenicima elektroanalitičkehemije, možete doneti svoj sud o mojoj sposobnosti da objasnim elektroanalitičku hemijui ako dobijem priliku napišem udžbenik.(14.) U obrazloženju zbog čega Izbornom veću predlaže da izabere dr JelenuMutić može se videti da Komisija ponavlja otprilike isto ono sam već naveo i analiziraopod prethodnom tačkom (13.), te se na to ne bih ponovo osvrtao.Ono što posebno želim da naglasim jeste da je predmet Analitička hemija 3, zakoji se na ovom konkursu bira nastavnik, predmet na kome mogu najviše da pružim.Kako zbog dobrog razumevanja osnova fizike i fizičke hemije potrebnih za razumevanjeprincipa na kojima se metode baziraju tako i zbog uloženog truda da na uvodnimpredavanjima na grupnim vežbama studentima gradivo objasnim držeći se Ajnštajnovogprincipa da stvari treba prikazivati što je jednostavnije moguće ali ne jednostavnije odtoga. Mislim da sam u tome u velikoj meri uspeo.Takođe želim da pomenem da sam, iz meni nepoznatih razloga, na neki način većgodinama u priličnoj nemilosti na Katedri. Navešću samo tri primera za koje postojeposredni ili neposredni dokazi.a) Od kako sam se zaposlio uvek sam imao najmanje pun fond časova vežbi, a mnogočešće i prilično preko toga. Ako se izuzmu semestri tokom kojih sam bio na Karlovomuniverzitetu u Pragu, jedini izuzetak je period kada je broj časova angažovanja u nastaviimao veliki udeo u plati od ± 25% tokom koga sam stalno dobijao daleko ispod punog7

fonda časova, a bilo je i semestara kada uopšte nisam imao vežbe. Dokaz za ovo su listesa angažovanjem u nastavi i podaci o platama te se moja može uporediti sa platamakolega u istom zvanju u to vreme.b) Tokom prvog boravka na Karlovom univerzitetu kod Profesora Bareka u jesen 2001.godine pored HPLC-a koristio sam i jedan računarski kontrolisan potenciostat. Došaosam do zaključka da je razvoj novih elektroanalitičkih metoda ono što želim da radim i dami za to treba jedan takav instrument. Kada je Ministarstvo za nauku raspisalo konkurs zanabavku instrumenata do 30 000 evra, uz podršku i pomoć Profesorki Snežane Zarić iMarije Todorović uspeli smo da se to i ostvari. U Pragu sam takođe video organizacijuistraživanja a to je da svakom istraživaču koji radi na razvoju novih analitičkih metodasva potrebna oprema treba da bude na radnom mestu. Zbog toga sam se potrudio da se zapredviđeni novac nabave dva instrumenta. Jedan za mene a drugi ako još neko sa Katedrebude želeo da se bavi elektroanalitičkom hemijom. Za sebe sam izabrao CHI 760B aKatedri sam predložio da drugi bude sličan instrument iste firme. Tada bi mogli da odostatka novca kupimo i odličan rotator sa setom rotirajućih elektroda firme Pineinstruments. Medjutim, Katedra je tražio instrument firme Metrohm. Instrumenti su stigli2003. godine. CHI 760B u laboratoriju u kojoj ja radim a Metrohm je postavljen ulaboratoriju 537. Koju godinu kasnije, verovatno kada se pokazalo da je Metrohm bioprilično loš izbor, jer je on prvenstveno predviđen za rutinske analize a ne za istraživačkirad i CHI 760B je premešten u laboratoriju 537, te sam ja ostao bez instrumenta i timebez uslova da mogu ozbiljno da se bavim istraživanjima u oblasti elektroanalitičkehemije.Dokaz? Mada sam potpisao prijem i dužim oba instrumenta, danas su za njihzaduženi drugi istraživači.c) Kada sam pre približno 4 i po godine doktorirao, ne samo da mi se nijedan nastavniksa Katedre nije prišao da me pita za dalje planove i da me posavetuje već od tada Katedra(eufemizam za nastavnike koji donose takve odluke) na svaki način sprečava moj izbor udocenta.U prvo vreme po odbrani doktorata mi ni stav Veća o posledoktorskim studijamau to vreme nije bio jasan, pogotovo što su dva kandidata sa različitih katedri izabrana uzvanje docenta bez polsedoktorskog studijskog boravka u inostranstvu. Kada mi jepostalo potpuno jasno da bez toga ja sigurno neću postati docent, i da je potrebno vremeboravka 6 meseci, otišao sam na šestomesečno posledoktorko usavršavanje. I to ne bilogde i ne kod bilo koga, samo da bih to formalno odradio.Taj boravak je Katedra za analitičku hemiju uspela da obesmisli u potpunosti.Kako time što ni dve i po godine nakon mog povratka nije pokrenula proceduru za izboru zvanje docenta tako i time što me je oduzimanjem instrumenta koji sam planski nabaviosprečila da koristim stečeno znanje i dalje radim u oblasti i na temama koje sam doneo izPraga.Sve što od tog boravka imam jeste da je Komisija u Zaključku napisala: „Naosnovu svega izloženog, jasno je da oba kandidata ... ispunjavaju sve uslove (za izbor uzvanje docenta, dodao F.P.) iz članova 64 i 65 Zakona o visokom obrazovanju i članova93-95 Statuta Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.” Uprkos tome Katedra zaanalitičku hemiju ne pokazuje ni najmanju nameru da me ikada izabere u zvanje docenta.Ovde nikakvi dokazi nisu potrebni, svi datumi su u Izveštaju.8

Mada sam napisao da mi razlozi za ovakav odnos moje Katedre prema meni nisujasni, verujem da već dugo i nema razloga već se radi o pozitivnoj povratnoj sprezi.Evo šta pod tim podrazumevam. Grupa ljudi se jadnom ogreši o nekog pojedinca.Ukoliko je sreće, negativna povratna sprega će dovesti do toga da mu se prvom prilikomoduže nečim dobrim i time se sve vraća u normalne odnose. Ukoliko pak prevladapozitivna povratna sprega stvari se dalje razvijaju na sledeći način. Da bi svoj postupakopravdali, članovi grupe počinju o njemu da misle lošije i takođe tako i da govore ističućinjegove stvarne ili izmišljene loše osobine. Zbog toga i sledećom prilikom kada donoseodluku o njemu ona biva na njegovu štetu. Potom se u sebi i javno pravdaju misleći igovoreći o njemu još lošije... Sve to prati i njegova sve veća marginalizacija. Primer temarginalizacije može da bude i podatak da ni jedan rad nemam sa bilo kime ko je danasćlan Katedre za analitičku hemiju.Pozitivna povratna sprega je dovela do toga da je taj zamajac danas veoma teškozaustaviti. Jedino vreme kada je gotovo zaustavljen, sudeći prema odnosu većinenastavnika sa katedre prema meni, jeste period neposredno nakon mog povratka iz Pragakada su mi obećavali skoro pokretanje procedure za izbor u docenta. Kada su shvatili da,mada ispunjavam baš sve uslove za izbor ipak mogu da me ne izaberu, stvari su se vratilena staro.Nemam nikakvih sumnji da je jedini način da se odnos Katedre za analitičkuhemiju prema meni preokrene na pozitivnu stranu moj izbor u zvanje docenta na istoj.Postoje tri osnovna principa po kojima katedre mogu da predlažu a članoviIzbornog veća da biraju nove nastavnike univerziteta:-da se u nastavnike biraju svi saradnici koji su godinama kao asistenti držali vežbe čimispune sve propisane uslove.-da se bira najbolji kandidat-da katedre predlažu kandidate u skladu sa interesima najmoćnijih pojedinaca na njima ada Izborno veće, u skladu sa idejom „Ne diram te, ne diraj me”, aminuje taj predlog.Prva dva među njima spadaju u tzv. dobru univerzitetsku praksu.Prvi je takođe i ustaljena praksa većine fakulteta Univerziteta u Beogradu. Odkako je Nastavno naučno veće usvojilo obaveznost postdoktorskog usavršavanja, to jepraksa i na većini Katedara Hemijskog fakulteta. Zapravo, na Hemijskom fakultetu i nepostoji drugi kandidat koji je ispunio sve uslove a da ubrzo nije pokrenuta procedura zanjegov izbor u docenta.Verujem da je potpuno jasno da sam po tom principu kandidat koji treba da bude izabran.Otprilike pola godine duže radim na Hemijskom fakultetu. Doktorirao sam (u IzveštajuKomisija nije pisala datume već samo godine) ali najmanje 3 godine ranije,posledoktorske studije završio oko dve i po godine pre dr Jelene Mutić....Drugi princip se više primenjuje u zemljama gde je vreme koje asistenti provodeu nastavi daleko kraće a i broj univerziteta mnogo veći nego u Srbiji. Nepobitno je da imasvoje prednosti nad prethodnim.9

I po njemu sam, na osnovu svih merljivih parametara, prvi izbor. Verujem da sam udosadašnjem tekstu ovog Prigovora pokazao da je i razlika u angažovanju u nastavi, kojuKomisija u Izveštaju pravi u korist J. Mutić, bez osnova.Pogotovo za predmet Analitička hemija 3, za koji se zapravo ovom prilikom biranastavnik. Za taj predmet na kome studenti uče osnove Instrumentalne hemijske analize,ne samo između nas dvoje već je prilično izvesno sam najbolji izbor i među svima koji ćeu narednih nekoliko godina ispuniti uslove za izbor u nastavničko zvanje na Katedri zaanalitičku hemiju.Na žalost, Izveštaj je napisan na osnovu trećeg principa. Moram priznati da je, kada se touzme u obzir, napisan na najkorektniji mogući način. O kandidatu koji se želi prikazatikao lošiji, tj. meni. nisu napisali ništa loše, već su samo u oblasi gde manjkaju merljiviparametri favorizovali željenog kandidata. Međutim, izveštaji se ne cene po tome već potome koliko su objektivni u svom zaključku, a ovaj to nikako nije.Zbog svega iznetog molim sve članove Izbornog veća, a naročito one sa Katedre zaanalitičku hemiju uključujući i članove Komisije, da ne usvoje ovaj Izveštaj. Predlažemčlanovima Izbornog veća da usvoje Prigovor i formiraju novu Komisiju koja bi ponovoocenila prijavljenje kandidate i podnela novi Izveštaj.U Beogradu,18. 09. 2012.Dr Ferenc Pastor,naučni saradnik Hemijskog fakultetaUniverziteta u Beogradu10