100. број - Србијашуме

Тема броја:ШУМЕ СРБИЈЕДАНАССрећни новогодишњи и божићни празници

ни део читавог шумарства југоисточнеЕвропе и Балкана. Шума функционишекао једна целина, као жив организам,па би у том смислу требало сарађиватиса свим шумарским институцијама иорганизацијама из окружења, уз обавезупраћења нових трендова, тенденција иправаца у газдовању, нези, заштити и коришћењушума. Таква пракса није новост,на то обавезује струка и то се у Србијинеговало и пре двадесет, тридесет и вишегодина. Међу шумарским стручњацимаи у шумарској пракси је на ширем нивоу,мање -више, увек постојала сарадња.Шумарство Србије има своје место у шумарствуовог дела света и није мимо тога,па данас не треба нешто посебно дасе усклађује. Довољно је да се отворимои пратимо нова сазнања, токове и тенденције,што се ради у оквиру наших научнихинституција, посебно Шумарскогфакултета, са којима увек традиционалноимамо добру сарадњу. Наставићемо данегујемо добру сарадњу и са Заводом зазаштиту природе, јер нас на то обевезује ичињеница да је преко половине заштићенихприродних добара на подручју којимгаздује наше предузеће.Када говорим о отворености и сарадњиса институцијама из окружења требаспоменути Србијаводе, затим Ловачкисавез и друге, а посебно ваља истаћи нашусарадњу са ресорним министарствоми Управом за шуме. Један од кључних пословакоји је у току и који ћемо, верујем,заједно са ресорним министарством и Управомза шуме привести крају јесте сертификацијашума, коју смо већ завршилиу једном газдинству, а тренутно сертификујемошуме у пет шумских газдинстава.Сертификација шума је развојни процескојим се шумарство прилагођава савременимсхватањима одрживог управљања. ЈП„Србијашуме“ се определио да шумскимресурсима газдује на одржив начин, штоИз биографијеДипл. инж. Душко Полић рођенје 28. маја 1961. године у Прибоју.Студије шумарства завршио је уБеограду. Своје прво радно ангажовањепочиње 1987. године у ШУПрибој као ревирни инжењер. Реч јео стручњаку који је прошао све фазерада у шумарском послу од ревирногинжењера, затим шефа шумскеуправе Прибој и директора Шумскоггаздинства Пријепоље до извршногдиректора за комерцијалне пословеу ЈП „Србијашуме“. Потврдио се икао способан менаџер у приватномбизнису.Ожењен је и има троје деце.претпоставља економски исплатив, еколошкиприхватљив и социјално праведанначин газдовања, кроз усавршавања методарада и развојне одговорности за стање иунапређење шумских ресурса. Ово је нарочитозначајно за дрвну индустрију која наовај начин има обезбеђену сертификованусировину, а за производе из сертификованихшума не постоје ограничења пласманана тржишта развијених земаља. Треба,међутим, истаћи да се истинска верификацијасертификације шума може остваритиједино уколико дрвопрерађивачи приступепроцесу сертификације технолошкогпроцеса прераде дрвета, што ће створитиуслове за несметан приступ међународномтржишту.Обновљиви извори енергије,дрвна биомаса – приоритетШумарство је живи организам, па је утом смислу било значајних промена и тенденција,поготово у области енергетике иупотребе биомасе у те сврхе. Прилагођавајућисе променама шумарство је мењалосвоје приоритете, начине рада, циљевеи пут развоја. Праћење свих тих тенденцијаи токова је један од наших приоритета,посебно зато што смо ми, евидентно,на размеђу између утицаја запада и истока.Те границе су се протеклих деценијаизмешале, али постају све мање изражене.Глобално тржиште брише препреке у комуникацијии пласману роба. То је приликада искористимо неке предности и анулирамоевентуалне слабости које имамо.Не треба занемарити наша искуства,јер Предузеће које ове године навршава18 година постојања сада је, рекао бих, уфази сазревања и стицања пунолетства…Објективно, са реорганизацијом шумарствакоја је почела пре осамнаест година,шумарству је дат значај, али је требаловремена да све то сазри и можда је сад текпериод сазревања и дефинисања циљевакоји ће шумарству дати динамичнији иотворенији карактер. Наравно, то не значида је шумарство било или да је дошло уфазу мировања. То првенствено значи даје потребно у складу са променама критичкитражити нове путеве и начине прилагођавањаусловима и променама у светуи код нас.Тржишно понашање нас усмерава дасе према ресурсима односимо на квалитетнонов начин, да се едукујемо и да добраискуства из окружења применимо,како у области газдовања шумама, тако иу области тржишног комуницирања. Економскаситуација и глобална финансијскакриза ће, без сумње, задати озбиљне проблемевеликом делу наше привреде. То неослобађа Србијашуме обавезе и одговорностиу реализацији планираних пословавезаних за газдовање шумама, превасходнозадатака на реализацији мера неге,заштите и узгоја шума. У том смислу посебнупажњу треба посветити односимау репро ланцу. Сеча шума и производњадрвних сортимената је последица узгојнихрадова, што увек треба имати на умуи водити рачуна о тим потребама шуме.Уз тај принцип, оно што се произведе требада буде најбољег могућег квалитета, усваком погледу и са што мањим трошковима.То треба да буде један од правацаделовања нас као стручњака и шумара.Истовремено наш циљ треба да будеувођење система квалитета, чиме ће наадекватан начин бити решена нека битнапитања струке. Тржиште је неумољиво,а ми смо направили јасне критерије којихћемо се држати приликом уговарања ипродаје трупаца. Битно је да и прерада дрвета,по том питању, учини један квалитетанискорак.Шумарске кућеу функцији развоја туризмаНа крају да споменем још неке могућности,али и обавезе које би, у оквируинтегралног газдовања шумама, ваљаловише развијати. У оквиру шумарства,наиме, има простора за развој других делатности,туризма на пример, што би квалитетнијевредновало шуму и шумскаподручја. У нашим шумама је велики бројобјеката који нису у функцији, који нисудовољно опремљени и искоришћени. Некиод њих би, уз адекватна улагања моглипостати резиденцијални... Једна од могућностикоја се кроз програме шумарстваможе знатно афирмисати је развој руралнихсредина, односно побољшање животау брдско-планинским подручјима… Тусу даље шумски плодови, лековито биље,печурке, купине, боровнице… Посебно,ту је ловни и риболовни туризам и бригао дивљачи. Без сумње, у протеклих осамнаестгодина постигнути су значајни резултатиу насељавању дивљачи, отварањунових ловишта и уопште у овој, за шумарствозначајној области. У саставу ЈП „Србијашуме“су ловна и риболовна подручјаза која су израђене основе газдовања. Туништа није препуштено случају, све јерађено уз уважавање савремених искуставаи научних сазнања, па су зато и резултатизавидни. Такву праксу треба идаље развијати… Поред тога ваљало би севише окренути коришћењу властитих обновљивихизвора енергије, посебно дрвнебиомасе из наших шума, чиме би се обезбедиласупституција дела увозне енергије.Пројекти ове врсте су врло актуелни,у тренду су и представљају изазов. Годинекоје су пред нама ће то потврдити.Честитам свим запосленим наступајућеновогодишње и божићне празникеи желим свима пуно здравља, личне срећеи успеха у раду и афирмацији струке. ■Припремила Н. Мијукдецембар 2008. 5

Шуме Србије – данасМедаревић М., Банковић С.досадашњем дужем периоду времена(бар век и по), често је исказива-Уна потреба за реалним информацијамау односу на актуелно стање шума. Оно сједне стране даје слику у односу на статичкиаспект трајности, а са друге разбијадилеме и могућност манипулацијеу односу на савремен концепт одрживогкоришћења у смислу потенцијала и тренутногефекта.Према искуству других земаља адекватнеинформације у том смислу на државномнивоу се обезбеђују националноминвентуром шума.Национална инвентура шума је, усредишњој Србији и Војводини, по првипут практично реализована у периоду2004-2007. године. Методолошки приступи пилот пројекат урађен је 2004-2005. године,као резултат сарадње Норвешкешумарске групе, Управе за шуме Србије– МПШВ и Шумарског факултета Универзитетау Београду-донација Норвешкевладе.У истом периоду је урађена националнаинвентура шума и на Косову од странеНорвешке шумарске групе.Шумовитост Србијекао динамични процесПрви поузданији подаци о стању шумаСрбије дати су у Статистици из 1938.године. Тадашња шумовитост је била 20262 км 2 (23,3%), од чега је обрасло шумомбило 17 763 км2, са шикарама и шибљацима.Шумовитост 1990. године је била26,71% (Јовић Д ет ал.,1992), што упућујена повећање шумског фонда за 3 342 км 2за 40 година, јер је референтна година била1979. У оба наведена податка о шумовитостикао обрасло шумом рачунате суповршине шикара и шибљака.Шумовитост утврђена националноминвентуром шума је 29,6% (без шикараи шибљака), што указује на прогресиванпроцес развоја шумског фонда у Србијитоком последњих 70 година.Шумовитост Србије данасСрбија се сматра средње шумовитомземљом. Од укупне површине територије29,6%, a у Војводини и средишњојСрбији, 29,1% је под шумом. Остало шумскоземљиште, коме по међународнојдефиницији припадају и шикаре ишибљаци, обухвата 4,9% територије, штоје у укупном износу 34,0 % или 36,3%у односу на површину продуктивногземљишта. Увећање шумовитости у односуна референтну 1979. годину је за5,2 %, што је свакако имало за последицупозитиван утицај на стање и квалитетживотне средине у целини. Примећенапојава увећања површине под шумомје део процеса који прати простор уокружењу у коме је у последњих 20 до30 година дошло до увећања шумовитостиза 3-5 %. Разлог овоме, поред редовнихпланских послова на увећању шумовитостипошумљавањем, треба тражитиу смањењу броја становника у руралнимсрединама посебно брдскопланинскогподручја све до одумирања и престанкаекстензивне пољопривреднепроизводње у том појасу. При том се мораимати у виду и (не)ажурност катастрасве до данашњих дана, посебно кад је упитању актуелност категорија (начина)коришћења.Шумовитост у односу на број становникаје 0,3 ха/становнику.6 децембар 2008.

У односу на међународно прихваћенудефиницију све шуме у односу на природностсу подељене у три категорије: шумебез присутних интервенција човека (прашуме)које покривају минималну површинуод 0,1ха (1 200ха) која је сигурнознатно већа у нашим условима ако се узмеТабела 1: Структура површина у односу на начин коришћења(централна Србија и Војводина)Врста (начин коришћења) земљиштаПовршинаha %Шума 2,252,400.0 29.1Остало шумско земљиште 382,400.0 4.9Неплодно земљиште 92,000.0 1.2Пољопривредно земљиште 3,594,800.0 46.4Ливаде и пашњаци 1,029,600.0 13.3Урбано земљиште 312,000.0 4.0Водене површине 85,200.0 1.1Укупно 7,748,400.0 100.0фонду Србије доминирају изданачке шумеса 64,7%, природне састојине високогпорекла покривају 27,6% и вештачкиподигнуте састојине (са културама)покривају 7,8%.Просечна густина шума у Србији је939 стабала/ха, при том у високим шумашумама3,1 м 3 /ха и у вештачки подигнутимсастојинама 5,2м 3 /ха.При том је проценатприраста на укупном нивоу релативновисок и износи 2,5%,а висок је ипо основним категоријама шума и износи:у високим шумама 2,2%, изданачкимшумама 2,5% и вештачки подигнутимсастојинама 5,2%.Укупна површина шума у средишњојСрбији и Војводини је 2 252 400 ха. Одтога је у државном власништву 968 992 хаили 43,0%, а у приватном васништву је 1283 408 ха или 57,0%.Стање државних шума, у целини гледано,се при том може окарактерисати каозадовољавајуће, што је могуће поткрепитичињеницом да је просечна запреминау овим шумама 196 м 3 /ха, а текући запреминскиприраст је 4,7 м 3 /ха.Проценатприраста је 2,4%, што је укупно узевшизнатна вредност и говори, између осталог,о стабилности састојина у српскимшумама.Табела 2: Стање шума по власништвуВласништвоПовршина Запремина Запремински прирастha % m 3 % m 3 /ha m 3 % m 3 /ha pivДржавно 896,400.0 39.8 175,965,880.5 48.6 196.3 4,241,214.0 46.7 4.7 2.4Приватно 1,175,200.0 52.2 162,820,921.8 44.9 138.5 4,213,022.0 46.4 3.6 2.6Остало 180,800.0 8.0 23,700,615.3 6.5 131.1 625,537.2 6.9 3.5 2.6Укупно 2,252,400.0 100.0 362,487,417.6 100.0 160.9 9,079,772.0 100.0 4.0 2.5у обзир укупна површина састојина којесу у објектима строго резерватског типа,семи природне шуме покривају 92,1%обрасле површине, и вештачки подигнутесастојине и плантаже клонова мекихлишћара покривају 7,8% укупне површинепод шумама.Битан показатељ шумовитости јевезан за квалитативну структуру шума,при чему је порекло један од атрибутакоји најближе одређују шумовитосту квалитативном смислу. У односуна укупну обраслу површину у шумскомма је 596 ком./ха, у изданачким шумама је1 090 ком./ха и у вештачки подигнутимсастојинама је 896 ком./ха .Просечна запремина у шумама Србијеје 161 м 3 /ха, при чему је у високим шумама254м 3 /ха, у изданачким шумама 124 м 3 /ха и у вештачки подигнутим састојинама(културама) 136 м 3 /ха.Просечна запреминана површини обухваћеној инвентуром1979. године је била 115 м 3 /ха.Просек текућег запреминског прирастаје на укупном нивоу 4,0м 3 /ха, у шумамависоког порекла 5,5м 3 /ха, у изданачкимСтање шума у приватном власништвује лошијег квалитета у квантитативномсмислу са просечном запремином од136 м 3 /ха, и текућим запреминским прирастомод 3,5 м 3 /ха. Проценат прираста уовим шумама је нешто већи него у државним(2,6%), а разлози су доминатно изданачкопорекло и затечена старосна структура.У односу на промене током времена(и референтну годину 1979), може секонстатовати да је просечна запреминаувећавана у државним шумама за 2м 3 /Графикон 1: Стање шума по власништвуГрафикон 2: Стање шума по пореклудецембар 2008. 7

ха годишње, а у приватним за 1,6 м 3 /хагодишње.Густина шума изражена бројем стабалапо хектару је знатно већа у приватнимшумама и износи 1010 ком./ха у односуна 857 комада/ха, колико је забележено удржавним шумама. Разлог већем просекуброја стабала по хектара у приватнимшумама треба тражити у неповољнијојстаросној структури (млађе шуме), доминантномизданачком пореклу и услед тогадомонантној једнодобној структурисастојина.У односу на укупну површину шумау Србији састојине високог пореклапокривају 27,6%, састојине изданачкогпорекла 64,6%, вештачки подигнутесастојине (културе) 6,1% и плантаже (клоновитопола и врба) 1,7 процената.Вредност просечне запремине у високимшумама је 254 м 3 /ха, у изданачкимшумама је 124 м 3 /ха, културама четинараи лишћара 127 м 3 /ха и у клонским засадиматопола и врба 172м 3 /ха, а запреминскиприраст је у природно обновљенимсастојинама високог порекла 5,5 м 3 /ха, уизданачким шумама 3,1 м 3 /ха, културама6,5 м 3 /ха и клонским засадима 9,0 м 3 /ха.Државне шуме – У укупном шумскомфонду доминирају изданачке шуме, чијеје релативно учешће по површини 47,6%, потом природно обновљене састојиневисоког порекла са 41,1%, док је учешћевештачки подигнутих састојина, односношумских култура знатно скромнијеи износи 11,3%. У укупној запреминидоминирају шуме високог порекла са56,3%, шуме изданачког порекла у укупнојзапремини учествују са 35,0%, а вештачкиподигнуте састојине 8,7%. Учешће високихшума и у укупном запреминскомприрасту је доминантно и износи 49,3%,изданачке шуме су у прирасту заступљенеса 32,3%, а вештачки подигнуте састојинечине 18,4%, што је нешто повољнији односпрема оном који затичемо у запремини.Просек текућег запреминског прирастаје у шумама високог порекла 5,7м 3 /ха,у изданачким шумама 3,2м 3 /ха, а у вештачкиподигнутим састојинама је 7,7 м 3 /ха.Проценат прираста је у високим шумама2,1%, у изданачким шумама 2,2% и укултурама 5,1 проценат.Приватне шуме – У укупном шумскомфонду приватних шума доминирајусастојине изданачког порекла са 76,1%,састојине високог порекла покривају19,6% укупно обрасле површине, аучешће култура и вештачки обновљенихсастојина је скромно и износи 4,3%. Запреминасастојина високог порекла учествујеу укупној запремини са 32,6%, запреминаизданачких шума са 64,1 % и запреминавештачки обновљених састојина је присутнаса 3,4 процента.У укупном запреминском прирастувисоке шуме учествују са 28,4%, изданачкеса 64,6% а вештачки обновљене састојинечине 7,0 процената.Просечна вредност запремине у високимшумама су 230 м 3 /ха, у изданачкимшума 117м 3 /ха, а у вештачки обновљенимсастојинама 108 м 3 /ха.Просечне вредности текућег запреминскогприраста су у високим природнообновљеним састојинама 5,2 м 3 /ха, у изданачкимшумама 3,0 м 3 /ха а у вештачки подигнутимсастојинама 5,8 м 3 /ха.Стање шума по структуриУ односу на индикатор, структурниоблик све шуме у Србији су разврстане учетири категорије, при чему доминирајуједнодобне састојине и покривају 91,6%површине, разнодобне шуме покривају7,5% површине, пребирне шуме 0,8% ипрашуме 0,1%. Вредност просечне запреминенајвећа је у прашумама и износи555 м 3 /ха, пребирним шумама 431м 3 /ха, разнодобним шумама 312 м 3 /ха иу једнодобним шумама је 146 м 3 /ха. Нештодругачији односи су у вредностимазапреминског прираста који је у пребирнимшумама 9,6 м 3 /ха, у састојинама карактерапрашуме 7,9 м 3 /ха, у разнодобнимшумама 6,2 м 3 /ха и у једнодобнимшумама 3,8 м 3 /ха. Део шумског фондаструктурно једнодобних састојина доминантночине састојине изданачког порекла(70,6%), а знатно је учешће и високихшума (20,9%) и вештачки подигнутихсастојина (8,5%). У једнодобним шумамазначајно је учешће разређених састојинаи износи 24,8% по површини а девастиранешуме покривају 2,4%. У једнодобнимшумама знатније су заступљене чистесастојине и покривају 66,2% површине,а мешовите 33,8%. Структурно разнодобнесастојине су истовремено високеприродно обновљене састојине. У овојкатегорији шума знатније су разређенесастојине и покривају 53,0%, а девастиранешуме 3,1%. У разнодобним шумамадоминирају чисте састојине и оне уукупном покривају 87,9%, а мешовитесастојине покривају само 12,1% површине.Структурно разнодобне шуменајчешће изграђује буква, која као врстаполусенке подједнако се добро адаптираи у овој структурној категорији и ушумском фонду ових шума учествује са83,7% по површини и 76,2% по запремини.Друга по значају је смрча са учешћемод14,7%.У Србији се у планинском појасу срећуи састојине пребирне структуре које зависноод висине изграђују јела/буква, јела/смрча/буква,и јела/смрча. На основусастојинске инвентуре државних шума у8 децембар 2008.

Србији овој категорији је додељено 36 914ха (Медаревић и сар. 2004). Све састојинеове категорије шума су логично високогпорекла. Знатан део инвентара и овихшума је разређен (29.7%).Стање шума по очуваностиВисоке шуме. Један од основних проблемау шумама Србије је осредњи нивоочуваности, пре свега исказиван у односуна степен обраслости састојина. У шумамависоког порекла, у односу на претходнипоказатељ, затичемо осредње стањешума по очуваности. Високе очуванесастојине покривају 54,3% укупно обраслеповршине, високе разређене 43,1% а девастиранесастојинске категорије обухватају2,6%. Просечна вредност текућегзапреминског прираста је такође израженијеразличита по појединим категоријамаочуваности и у високим очуваним шумамаје 6,4м 3 /ха, у разређеним 4,4 м 3 /ха а удевастираним 2,1 м 3 /ха.Изданачке шуме. Изданачке састојинесу такође разврстане у три категоријеу односу на степен очуваности и изданачкеочуване састојине покривају 76,3%(од укупно обрасле површине), изданачкеразређене састојине 21,3%, а изданачкедевастиране састојине 2,4%.Просечна вредност текућег запренскогприраста је 3,5 м 3 /ха у изданачкимочуваним шумама, 1,8 м 3 /ха у изданачкимразређеним шумама и 0,7м 3 /ха у девастиранимизданачким шумама.Вештачки подигнуте састојине. Увештачки подигнутим састојинама је најповољнијетренутно стање са аспекта очуваности.Очуване састојинске категоријепокривају 80,5%, разређене 16,9% а девастиране2,5% од укупно обрасле површине.Просечна вредност текућег запреминскогприраста је такође различита и висока јеу категорији очуваних састојина и износи7,6 м 3 /ха, у разређеним 4,9м 3 /ха, а у девастиранимшумама 4,3м 3 /ха.У шумама Србије су реално присутнеи категорије девастираних шума на површиниод 55 200 ха (2,4% од укупно обраслеповршине).У односу на обраслост(степен склопа)државних шума: очуване састојине покривају67,5% од укупно обрасле површине,разређене састојине чија је обраслостна граници критичног обраста покривају29,8 %, а девастиране састојине 2,7%.У односу на критеријум очуваностисастојина у приватном власништву можемоконстатовати да: очуване састојине покривају73,5 % од укупно обрасле површине,разређене састојине чија је обраслостна граници критичног обраста покривају24,6 %, а девастиране састојине 2,0%.Стање шума по састојинскојприпадностиУ оквиру нациналне инвентуре шумаје констатоване 20 састојинских категоријаод појаса (линијских) шума врбау приобаљу река до појаса смрчевих шумана горњој граници распрострањења шумскихзаједница.Доминантна категорија шума и у односуна овај индикатор су шуме букве,које покривају 29,6% укупно обрасле површине,потом шуме цера 15,3%, шумебагрема, јасике и брезе 9,9%, шуме китњака7,7%, шуме сладуна 7,1%, шуме граба5,3%, шуме борова 5,6%, шуме смрче 3,8%све до шума јове које су незнатно присутнеса 0,3%.Стање шума по мешовитостиСве шуме у Србији у односу на овајиндикатор су обухваћене са пет категорија,при чему доминирају чисте састојинелишћара и покривају 59,0% од укупнообрасле површине, мешовите састојинелишћара покривају 29,3%, чисте састојинечетинара покривају 8,7%, мешовитесастојине липћара и четинара 2,4% аучешће мешовитих састојина четинара јескромно и износи 0,6%.Националном инвентуром шума у Србијије установљено 49 врста дрвећа, причему доминирају лишћарске врсте (40) уодносу на четинарске (9). А у оквиру досадашњихрадова на састојинској инвентуришума, регистровано је 68 врста дрвећа,од којих су 7 (15) алохтоне врсте.У високим шумама Србије националноминвентуром је евидентирано 38 врстадрвећа. При том основ шумског фонда чинеаутохтоне врсте дрвећа: буква, различитихрастови, п. јасен и граб од лишћараи смрча , јела, ц. и б. бор од четинара, а одунешених врста у високим шумама затичемоу минимуму багрем и дуглазију.У нашим шумама доминира буква којау укупној запремини учествује са 40,5%, ау запреминском прирасту са 30,6%, потомцер са 13,0% учешћа у запремини и 11,4%у запреминском прирасту, китњак са5,9% учешћа у запремини и 6,1% учешћау прирасту, сладун 5,8% у запремини и5,7% у запреминском прирасту, граб са4,2% учешћа у запремини и 3,7% учешћау запреминском прирасту, багрем са 3,1%учешћа у запремини и 5,7% учешћа у при-децембар 2008. 9

расту, лужњак са 2,5% учешћа у запреминии 1,75 учешћа у прирасту, пољски јасенса 1,6% учешћа у запремини и 1,7%учешћа у запреминском прирасту. Од четинарскихврста најзаступљенија је смрчачије учешће у запремини износи 5,2% а узапреминском прирасту 6,7%, црни и белибор учествују у укупној запремини са4,5 %, а у запреминском прирасту са 9,8%,јела је присутна у запремини са 2,3%, а узапреминском прирасту са 2,2%. Клоновиеуроамеричких топола су присутни узапремини са 1,7% а у запреминском прирастуса 3,7%. Све остале врсте дрвећаимају учешће у основним таксационимпоказатељима 1 или < 1% и у складу с тимје и њихова одрживост у шумском фонду,односно у складу с тим је и положај у рангуобазривости у газдинском смислу преманаведеним врстама.Стање шума по дебљинскојструктуриВисоке шуме – У односу на укупаншумски фонд високих шума Србије, можесе закључити да је затечено стање повољношто потврђује однос запреминетанких, средње јаких и јаких стабалакоји је код лишћара уједначен и износи29,48% : 39,16% : 31,36% . Наведени односу релативним показатељима код четинараје 36,58% : 45,38% : 18,04%. Наведениодноси су, пре свега, условљени дистрибуцијомзапремине код основних најзаступљенијихврста дрвећа и то: букве кодкоје је наведена дистрибуција 24,59% :38,40% : 37,01%, лужњака 13,95% : 51,45%: 34,60%, китњака 34,56% : 43,66% : 21,78%,смрче 33,35% : 46,22% : 20,43%, јела 35,84%: 41,93% : 22,23%, борови 46,22% : 48,09% :5,79%.Са аспекта полифункционалног коришћењаприказано стање се може бартренутно оценити повољним .Нужно је констатовати да буква,лужњак, китњак, јавор и смрча достижудимензије у нашим шумама преко 90цм,п. јасен, сладун,горски јавор, јела и ц, бордо 90 цм, већина осталих врста до 70 цм,а јасика, бреза , багрем, п. брест, ц. јасен,ц. граб, брекиња до 50цм. Поред значајаове информације са аспекта разноврсностиунутар врсте измерене димензијесу својеврстан тест димензија које нашеврсте достижу у нашим шумама.Изданачке шуме – Запреминскаструктура у изданачким шумама је неповољнијанего у високим.Однос запреминетанког, средње јаког и јаког дрвета у изданачкимшумама Србије је 66,86% : 22,04%: 11,10% .При том овај однос је најповољнијикод букве и износи 48,21% : 29,76%: 22,03%, код китњака 67,39% : 22,60% :10,01%, граба 80,30% : 12,75% : 6,96%, цера74,08% :20,81% : 5,12%, сладуна 86,18%: 12,06% : 1,76%. Са аспекта потенцијалногкоришћења и квалитативна структураових шума је за толико неповољнија уодносу на високе шуме, односно у њој доминирајустабла тањих димензија. Ово сесвакако мора поткрепити и знатном разликому техничком квалитету стабала кодистих врста дрвећа и истих димензија.Поред букве, цера, китњака, граба икрупнолисне липе, врба, беле и црне тополеи медунац достижу у изданачким шумамадимензије преко 90цм. Код прве четиринабројане врсте и медунца то би семожда могло објаснити мешовитим порекломдела инвентара у коме преовлађујеизданачко порекло стабала.Димензије до90 цм у изданачким шумама достижу сладун,јавор а највећи број врста је са димензијамадо 70 цм.Најскромнији по димензијамау изданачким шумама Србијесу јасенолики јавор, амерички јасен, брекиња,вез са дебљинама до 30цм.Наведене чињенице које ближе детерминишуизданачке шуме у односу назапреминску структуру јасно указују ина њихов скромнији потенцијал кад је упитању разноврсност унутар појединихврста.Вештачки подигнуте састојине– Структура запремине по основнимдебљинским категоријама је најнеповољнијау вештачки подигнутим састојинама,пре свега, условљено старосном структу-10 децембар 2008.

ром а делом и лошијим стаништем на комесу затечене шуме као пионирске подизане.Доминантна количина запремине јевезана за стабла танких димензија 85,5%, аостатак од 14,5% припада запремини стабаласредње јаких димензија. Истоветаноднос по појединим категоријама шумазатичемо код црног бора као доминантневрсте 83,7%(запремина танких стабала): 16,3% (запремина средње јаких стабала),а код смрче је неповољнији овај однос96.5% : 3.5% .У интензивним засадима клонова тополанаведени однос је повољан и износи14,4% : 48,5% : 37,1%, при чему је корисноконстатовати да клонови достижу димензиједо 25 године старости до 90 цм.Садашња структура култура посебночетинара јасно указује на ограниченуупотребну моћ, пре свега, као техничкодрво а како је значајно учешће ових категоријашума у укупном шумском фондудаље коришћење је лимитираноприлагођавањем технологије коришћењазатеченом стању шума.Стратешки циљеви и проблемигаздовањаНаше шуме су данас везане за потребуиспуњења око четрдесет посебних циљевагаздовања од којих су бар десет стратешкогкарактера.Из претходног приказа стања шумаје лако препознати и основне стратешкепроблеме у државним шумама у односуна порекло и то је доминантно учешћекатегорије изданачких шума у укупнојобраслој површини и услед тога умањенипроизводни ефекти за око 26% у односу наукупну површину.Други стратешки проблем је везан зазнатно учешће вештачки подигнутихсастојина у укупном шумском фонду, чијеузгојне и потребе заштите су ургентне,а због неповољне старосне и дебљинскеструктуре, још увек су неповољног економскогефекта.Стратешки проблем дефинисан у државнимшумама у односу на доминантнузаступљеност категорије изданачкихшу ма је у приватним шумама још израженији.Собзиром на могућност и начинпревођења изданачких шума у високе овајпроблем се може решавати само општимконсензусом на нивоу државе.Основни дугорочни стратешки проблемкоји проистиче из приказа и анализеструктурних карактеристика је везан запотребу разбијања хомогености у односуна доминантну једнодобност и примеренујој структуру а у мери коју лимитирајубиоеколошке карактеристике врста,станишне карактеристике и циљевигаздовања шумама.Разређеност уочена по појединимструктурним категоријама шума, на овомместу је неопходно истаћи као јаднаковажан проблем претходном.Присуство разређених (недовољно обраслих) састојинских категорија у државнимшумама на трећини површине неоспорноје један од основних проблемагаздовања на дуг рок.Јасно је из претходног да је присутнаразређеност и у приватним шумама једанод значајнијих стратешких проблемагатдовања дугорочног карактера.Решавање проблема разређеностије један од најургентнијих задатакашумарске струке.Један од израженијих проблема у нашимшумама, у односу на претходнепоказатеље је и доминација чистих састојина,због чега је присуство и фор сирањепојединачних стабала других врста уњима од посебног газдинског значаја.У односу на затечени инвентар врстадрвећа, четрнаест врста се могу, без већихограничења и без већих негативних утицајана разноврсност, несметано планскикористити и за комерцијалне сече, а то су:буква, китњак, цер, лужњак, граб,сладун,п.јасен, сребрна липа, багрем, црни бор ,б.бор,смрча и јела. Овом списку свакако требадодати клонове топола, а слободнији режимкоришћења се односи и на осталеунешене врсте, сем у случају кад су угроженена глобалном нивоу. При том, свакакотреба имати у виду шири вишенаменскиконцепт при планирању одрживогуправљања шумама.Затечена дебљинска (квалитативна)структура наших шума и уочени проблемиу односу на амплитуду између стања имогућности коришћења, у битне приоритетнезадатке истичу потребу изналажењатехнолошких и употребних решења примеренихсадашњем стању шума.Остале врсте дрвећа се, због свогнезнатног учешћа, пре свега морајучувати и штити, а тек потом врлоконтролисано и ограничено користити укласичном приносном смислу.Оно што је неоспорно у односу наинтродуковане врсте јесте да неке одњих својом агресивношћу (експанзијом)постају озбиљна претња природној регенерацијии опстанку домаћих врстадрвећа, ту пре свега треба истаћи пајасен,кисело дрво, багрем и багремац.Анализа у појединостима показује дасу од укупног броја од 38 врста: 16 ретке иугрожене, 8 ретке, 9 реликтне, 4 ендемичнеи 1 под ризиком.Однос према наведеним врстама истаништима на којима их налазимо, упланском, а тиме и управљачком смислу,мора бити крајње обазрив и одмерен ускладу са позицијом коју у социјалномсмислу заузимају у оквиру конкретнихшумских екосистема. Њихов статусмора бити утврђен и законским актимакојима се у најширем обухвату одређујеполитика односа према шуми и одрживомкоришћењу укупних потенцијала шума ушумским подручјима.■децембар 2008. 11

Наменске целинеМеђу изданачким састојинама по површини доминирајуочуване – 71,6 %, чије су просечне вредности запремине и прираста(V = 152,8 m 3 /ha; i v = 4,2 m 3 /ha) готово двоструко веће негокод разређених (V = 87,4 m 3 /ha; i v = 2,3 m 3 /ha).Учешће девастираних састојина (8 % површине; V = 52,3 m 3 /ha; i v = 1,0 m 3 /ha) у укупном фонду, у збиру са непроизводнимшикарама и шибљацима (13,2 % површине), упућује на закључако значајним губицима у годишњој продукцији на чак петиниукупне површине.Стање шума по пореклу и очуваностиВеома високо (чак 43,3 %) учешће деградираних форми (изданачкешуме, шикаре, шибљаци) у укупном фонду шума указујена неповољно стање. Из просечних вредности основнихпроизводних показатеља изданачких шума (V = 126,5 m 3 /ha; i v= 3,41 m 3 /ha) јасно се уочава степен коришћења производнихпотенцијала станишта (тек нешто изнад 50 % процењених оптималних),као и њихово значајно заостајање за високим шумама(V = 196,2 m 3 /ha; i v = 4,93 m 3 /ha).Готово три четвртине (72,9 %) састојина високог порекласу природно настале шуме са скоро оптималним вредностимазапремине (239,9 m 3 ) и прираста (5,29 m 3 ) по ha. Међу њиманајвећу производност имају разнодобне шуме (V = 282 m 3 /ha; i v = 6,21 m 3 /ha).ПореклоСтање шума по смесиВећи део (54,7 %) шумског фонда чине чисте састојине које уукупној запремини учествују са 66,1 %, а у укупном прирасту са65,5 %. Просечне вредности запремине (180,5 m 3 /ha) и прираста(4,58 m 3 /ha) ових састојина указују на боље стање и већу производносту односу на мешовите (V = 157,3 m 3 /ha; i v = 4,10 m 3 /ha).До истог закључка долази се и анализом стања природнихвисоких једнодобних шума: чисте састојине имају веће вредностизапремине и прираста (V = 233,7 m 3 /ha; i v = 5,14 m 3 /ha)од мешовитих (V = 205,8 m 3 /ha; i v = 4,59 m 3 /ha). Сличан односзапажа се и код изданачких шума: чисте састојине имају већупросечну запремину и прираст од мешовитих.СмесаУчешће вештачки подигнутих састојина меких лишћара (5.776ha; 0,7 % укупног фонда по површини) је незадовољавајуће.Укупно очуване састојине простиру се на 62 % обрасле површине.Просечне вредности запремине (193,9 m 3 /ha) и прираста(5,1 m 3 /ha) ових састојина јасно подвлаче разлику садашњег(77,6 % запремине и 85,0 % прираста) и процењеног оптималногкоришћења потенцијала станишта.ОчуваностОво, готово правило, не односи се једино на високе разнодобне(укључујући и пребирне) шуме, код којих је упадљивобрнут однос: мешовите састојине имају значајно већу просечнузапремину (300,2 m 3 /ha) и прираст (7,03 m 3 /ha) од чистих (V= 268,5 m 3 /ha; i v = 5,60 m 3 /ha), што је, свакако, последица саставаових шума по врстама дрвећа (смрча, јела).Принос – етатКао последица стања шума, односно, потребних узгојнихзахвата у циљу даљег побољшања затеченог (утврђеног) стања,одређен је годишњи принос од 1.737.093 m 3 .Годишњипринос поврстамадрвећаВредности запремине и прираста у разређеним састојинамазаостају чак за 40 %, тј., за 44 % у односу на процењенеоптималне. Још је неповољнија ситуација је у девастиранимсастојинама у којима се, тренутно, користи тек четвртина потенцијаластаништа.Очуване високе природне састојине, са запремином од 266m 3 /ha и прирастом од 6,0 m 3 /ha, сматрају се високопродуктивним,а међу њима посебно разнодобне шуме (314 m 3 /ha; 7,8 m 3 /ha). Такође, и очуване једнодобне природне шуме имају високевредности и запремине и прираста (V = 252 m 3 /ha; i v = 5,7 m 3 ).На доста ниске просечне вредности запремине и прирастау очуваним засадима меких лишћара (V = 177,6 m 3 ; i v = 10,8 m 3 )утиче затечена добна структура.Битна карактеристика планираног приноса (сеча) је његоводнос према основним елементима стања шума – запремини иприрасту. Јачина планираног захвата од 15 % у односу на запреминуи 59 % у односу на текући запремински прираст, сматра сеадекватним стању и усмереним ка даљој акумулацији продукције(годишња планска уштеда 1.223.965 m 3 ), односно повећањуукупне запремине и побољшању стања шума уопште. Задржавајућиприближно овакав однос стања и планираног приноса,само у наредне две деценије садашња запремина од 115,7 мил.m 3 била би повећана на 140,0 мил. m 3 , а запремина по ha са садашњих149 m 3 повећала би се на 181 m 3 .■децембар 2008. 13

Разговор са мр Franc Ferlinom,руководиоцем FAO Пројекта „Развој шумарског сектора Србије“За развој шумарског секторакључна је општа подршка друштваПројекат „Развој шумарског сектораСрбије“, који је започет 2005. године,формално је завршен последњег данамаја, па је то био повод да питамомр Franca Ferlina, руководиоца пројекта,да ли је овај за шумарство Србијезначајан пројекат дао очекиване резултате.– У суштинском смислу Пројекатје био доста захтеван, и када је речо циљевима и темама, али и у погледукоординације, с обзиром наподатак да је више од 15 међународнихконсултаната и вишеод 25 домаћих стручњака билоукључено у израду овог документа,за које је требало припремитиодговарајуће планове,задатке, пратити њихов ради на крају проверавати, ревидирати,да ли су циљеви постигнути.Треба поменути дасе мањи део пројекта изводиопреко појединих комплекснихстудија, примера ради студијафинансирања, вредновања, организацијеи других мањихстудија. Цео процес је представљаологичан наставак претходногFAO пројекта „Институционалниразвој и изградњакапацитета за Национални шумарскипрограм Србије“. Сходнотоме један од првих коракабио је унапређење постојећегНацрта шумарске политике.Истовремено започет је радна законодавном пакету, са ревизијом,прегледом и припремомНацрта закона о шумама,који је трајао кроз цело време пројекта.Средином пројекта започели смоса припремом централног документа,односно реализацијом централногциља пројекта, а то је израда Националногшумарског акционог програма,који је данас у фази преднацрта.Од самог почетка главна активностодносила се на институционалнуреформу у погледу самог организационогаспекта, a пре свега у изградњиљудских капацитета, како стручњакаиз јавне управе, нарочито инспекције,тако и стручњака који ће радити напословима тзв. јавне шумарске службе,или у ужем смислу на пословима везанимза приватне шуме. У том смислутреба поменути и подршку оснивањуи развоју малих и средњих предузећау шумарству. То је и прва подршка изградњиљудских капацитета за шумарскууправу и службу. У том контекстује уследило више мисија и бројне иницијативеи активности предвођене садомаће стране.• Каква је била сарадња са домаћимшумарским стручњацима?– Генерално, сарадња у ширем смислуса домаћим шумарским стручњацимаиз свих институција и организација јебила одлична. О томе довољно говори иподатак о броју стручњака укључених иуже организованих по уговорима FAO,као и других стручњака чији се број кретаоод 70-100. У том контексту сарадња јеобухватала највећи могући број домаћихстручњака по разним питањима. Највишестручњака је било укључено у израдуНационалног шумарског акционог програма,и то не само шумара, већ и другихструка. Када је реч о стручњацимаЈП „Србијашуме“, очекивао сам да многовећи број буде укључен у израдуПројекта, с обзиром на величинупредузећа и површину којом газдује.Међутим, треба рећи са сустандарди FAO у том контекстучесто били и презахтевни, и то несамо у смислу познавања страногјезика, већ и када је реч о стандарднимзахтевима, који се постављајупред консултанте, пресвега и добро елаборирање и писањеизвештаја. Ти критеријумису имали значајну улогу.Имајући све то у виду, великије успех што је 20-25 стручњакабило ангажовано на тај начини да су дошли до тих стандарда,тако да данас имате један бројстручњака који је изградио високикапацитет, тако да би моглида обављају сличне послове усуседним земљама у региону. Тоје један од важних доприноса изградњиконсултантских капацитетау шумарству.• Шта је кључно заимплементацију резултатаПројекта?– Званично пројекат је завршен 31.маја, али активности се даље настављају,односно државне институције, Управа зашуме са којима смо тесно сарађивали,преузимају даље кораке и започињу активностина имплементацији резултата,односно препорука пројекта. Ово је приликада нагласим да је овај пројекат једанод најуспешнијих, ако се посматра са аспектасарадње FAO са државним инсти-14 децембар 2008.

туцијама, и по питању такозваног обезбеђивањаодрживости, а то је управо оношто следи након закључивања пројекта,имплементација његових резултата. Татесна сарадња на државном нивоу изградилаје капацитет великог броја људи,дала одговарајуће стручне основе и резултате,који су припремљени са домаћестране са подршком FAO пројекта, штоистовремено осигурава и одрживост,значи имплементацију резултата у будућности.Основно је да стручњаци којису сарађивали на пројекту и даље имајуовако погодне услове за рад и развој, штопре свега зависи од њихових челних људи,директора доносиоца одлука. Ако доносиоциодлука, а наравно требало биако им је циљ одрживи развој и напредаку шумарском сектору, обезбеде усло-О пројекту:Александар Васиљевић(Када је изјава дата, Александар Васиљевићје био на функцији директора Управе за шуме)Пројекат „Развој шумарског сектораСрбије“ је формално завршенкрајем маја, али се на најважнијем резултатупројекта, ондносно на Националномшумарском акционом програму(НШАП) још мора радити. Нисмодошли до финалне верзије, готова јесамо прва радна верзија документа,која ће ићи на усаглашавање у оквируструке, предузећа, института и другихинституција везаних за шумарство.Предстоји нам заједнички рад на томдокументу, како би циљеви који су дефинисании постављени били реални,односно које као струка можемо дадостигнемо. НШАП је резултат заједничкогангажованја Управе за шумеи FAO пројекта и у финансијском иу другом смислу, а Шумарски факултетје један од главних носиоца послау који су били укључени и наши истручњаци Србијашума и других предузећаи институција.Израда Националног шумарскогакционог програма је и наша обавезапреузета од Министарске конференцијео заштити шума и великиброј земаља у свету, а посебно Европи,или већ има овакав документ илиинтензивно раде на њему. Од земаљау нашем окружењу практично јединоСловенија има уређен Националнишумарски програм.Национални шумарски акционипрограм је замишљен као процес и посаосе не завршава његовом израдом.Он даље наставља да живи, и у оквирупроцеса ћемо да оцењујемо да ли смодостигли постављене циљеве, коликису доприноси и заостаци свих учесника,као и да по потреби циљеве прилагиђавамореалности. То подразумевада се дефинише систем критеријумаи индикатора успешности, који ћемовременом унапређивати и прилагођавати.Циљ је да шумарство на нивоуРепублике има дефинисан свој акциониплан, базиран на јасној политиции стратегији сектора. У плану је даовај документ усвоји Скупштина Србије.Подсећамо да сличне дефинисаненационалне циљеве усвојене на највишемнивоу који се односе на секторшумарства имамо једино у Просторномплану Републике Србије, што свакаконије довољно јер се ради о документузнатно ширег домена.Важно је рећи да су Пројектом започетеи неке друге активности, којесе пре свега односе на приватно шумарство,које до сада нисмо радили.Практично је постављена основаза нешто другачији приступ развојуприватног шумарства, не само у смислугаздовања шумама, него и развојамалих и средњих предузећа и приватногбизниса везаног за приватни шумарскисектор.■ве, нема бојазни за позитивну имплементацијусвих препорука пројекта.У реформи шумарског сектора,кључна је подршка Владе, политике, безкоје ће већина резултата остати мртвослово на папиру. Пре свега треба обезбедитифинансијску подршку јер Акционишумарски програм је прецизнооценио финансијске потребе, превасходнопотребе из јавних фондова финансирања.Потребна је одлучна подршкаполитике, односно општа подршкадруштва одрживом развоју и очувањушума, подршка шумарству и власницимашума да би се циљеви који су планиранимогли остварити.Значи, без одлучне политичке подршке,пре свега доношењe новог Закона ошумама и нових финансијских извора,као и одговарајуће подршке реформи организације,пре свега јавног сектора шумарства,који смо детаљније предложилии образложили, значајнији даљи развојнеће бити могућ. То је велики мотив,али и обавеза доносиоца одлука, да у томсмислу омогуће услове за развој шумарстваСрбије у будућности.Доста је значајна и досадашња финансијскаподршка државе, која је у глобалнимразмерама износила до 10% средставабуџета. Према нашим оптималнимплановима у оквиру Акционог шумарскогпрограма требало би да се око 20%свих потребних средстава обезбеди изјавних фондова, за пошумљавање и разнедруге мере у шумама које су у јавноминтересу, до одлучне подршке изградњии одржавању путева.Оквирно, примера ради, у приватнимшумама потребно је 65 милиона евра нагодишњем нивоу, а четвртина тих средставатреба да се обезбеди из јавних фондова.Заправо то је дупло више него штоје потребно издвојити за државне шуме.Шумама треба помоћ, јавна подршка,пре свега због обављања, како се то данасмодерно каже, екосистемских услугаза народ и привреду као целину. Не можесе више дозволити да на терет шума свидруги профитирају, загађују... Ако се тодеси био би обезбеђен почетак одрживогразвоја шума у будућности у Србији.• Какве утиске носите из нашеземље?– Овај пројекат је за мене био изузетанизазов, са амбициозно постављенимциљевима, представљао је један мени,који уосталом свака земља, да би обавиласвоју транзицију, односно реформу иразвој сектора мора да прође. Било је потребномного труда и даноноћног рада дапројекат завршимо. У том контексту, састручне и суштинске стране, утисци суодлични и могу да кажем да је моје задовољствоу том смислу колики смо доприносдали, велико. Са друге стране коликосе могло имплементирати, односно коликосе са домаће стране могло учинити, тозадовољство је нешто мање. Но, имајућиу виду друге државе и услове и околности,ипак то даје позитивну, добру оценутом утиску са стране.Србија, средина и тим са којим самтри године радио био је динамичан и отворен,људски и колегијалан. Са тог становиштамного задовољства носим изСрбије и преносим га у Црну Гору, гдећу у наредном периоду започети сличанпројекат, као саветник холандске консултантскефирме за реформу шумарства. ■Нада Мијукдецембар 2008. 15

Очување природе у функцијиразвоја КосмајаДан животне средине, Јавно предузеће„Србијашуме“ обележило је на планиниКосмај, која је Одлуком Скупштинеграда 2005. године, проглашена за заштићеноприродно добро – Предео изузетниходлика „Космај“.Ни киша која је тог 5. јуна ромињаланије омела представнике свих релевантнихинституција, које брину о заштитиживотне средине: Градски секретаријатза заштиту животне средине, ЈП „Србијашуме“,ресорно министарство, Управа зашуме, Институт за шумарство, Сектор заспашавање МУП-а, општина Сопот, ученикеОсновне школе „Драгојло Дудић“– Мали Мокри Луг, медије, да се окупеи још једанпут укажу на значај очувањаприроде, као и на улогу шума тог најсложенијеги најважнијег екосистема. Биоје то добар повод да се запитамо шта мисви као појединци можемо да учинимоу смислу промене лоших еколошких навикаи својим поступцима допринесемоунапређењу животне средине, а тимездравијем и хуманијем животу.– Човек је својим себичним и неодговорнимделовањем трајно нарушио животнусредину, са погубним последицамана сва жива бића на Планети. Дошло је допромене климе, глобалног загревања, ефекатастаклене баште, до гомилања великеколичине отпада, не само индустријског,већ и радиоактивног, загађености вода,ваздуха, земљишта... рекао је др ПредрагАлексић и нагласио да шумари већ век ипо газдују, како се то данас модерно каже,по принципима одрживог развоја. Шумариникада нису имали тежи задатак, јердруштво данас пред њих поставља многосложеније, бројније и суптилније захтевена које морају да одговоре. Сам податакда Србијашуме, заједно са Управомза шуме обезбеде годишње 6-7 милионасадница за пошумљавање, довољно говоришта нам је циљ и како радимо, а оценуколико смо успели даће будуће генерације,рекао је др Алексић.– Наши шумари, Јавно предузеће„Србијашуме“ у последње време показујузначајан помак и напредак у правцуочувања и унапређења животне средине,газдовања и управљања заштићенимприродним добрима, а то добија и потврдуу сертификатима за одрживо газдовање,које је прво добило Шумско газ-16 децембар 2008.

Ученици ОШ „Драгојло Дудић“ Мали Мокри ЛугДипл. инж. Славко Ивановић у разговору с новинаримадинство „Лозница“, рекао је АлександарВасиљевић. Наводећи да су шумски пожаринаш највећи проблем када је у питањузаштита животне средине и природе,директор Управе за шуме је обавестиода је издвојено 40 милиона динара за опремањеслужбе за хитне и брзе интервенцијеу циљу превентивног и првогиницијалног деловања код гашења пожара.Најважније је да се добро организујемои да ове године, на најмању могућумеру сведемо штете које могу настати уследпожара.Изражавајући задовољство што јеСкупштина града прогласила Космајзаштићеним природним добром, о којемсе стара Јавно предузеће „Србијашуме“,које на најбољи начин брине о очувањуприродних и свих других вредности овогподручја, што се може видети на свакомкораку, Живорад Милосављевић, председникопштине Сопот је рекао да је потребноуредити и резерват Трешња иГубаревачке шуме, и спречити даље нарушавањеприродног амбијента.Овом приликом значајно је рећи даје Београд једино подручје које има Програмодржавања излетничких шума, којифинансира Скупштина града, а израдапрограма је превасходни задатак ЈП „Србијашуме“,ШГ Београд. Концепт одржавањаових шума живи у нашем главномграду од 1929. године.Није на одмет подсетити да Шумскогаздинство Београд, ШУ Липовицау оквиру програма обавља редовноодржавање зелених површина, уређењастаза, постављања рустик гарнитура,надстрешница, клупа, столова ..., заштитушума од ентомолошких и фитопатолошкихобољења, пошумљавање...По речима дипл. инж. Славка Ивановића,шефа Шумске управе Липовица,петогодишњим планом је предвиђенода се на Космају сваке године поставеи различите врсте мобилијара намењенеизлетницима, надстрешнице, клупе,столови, информативне табле, путокази,да се уреде изворишта, бициклистичке ипешачке стазе. У овој години планиранаје изградња Центра за посетиоце, где бисе могле добити основне информације оовој планини, њеним природним и културно-историјскимвредностима. Предвиђенаје и изградња видиковца, односномониторинг станице за праћење стања уовом заштићеном природном добру.У наредној 2009. години, планиранаје изградња етно куће, односно реконструкцијапостојећег објекта, с обзиромда локација припада зони II степена заштите,где је забрањена градња.– Жеља нам је да оплеменимо централнидео Космаја, да га уредимо и уз координацијуса туристичким организацијамаопштина Младеновац, Сопот и града Београдакао некада развијамо сеоски викендтуризам, да створимо услове за локалностановништво да пласира своје услугеи производе са ознаком здраве хране.За реализацију свих ових замисли ипрограмских опредељења, потребна сусвакако одређена финансијска средства,која за сада обезбеђујемо из буџета Града,а делом из сопствених извора, кажеСлавко Ивановић, додајући да је праксау свету да се плаћају надокнаде за коришћењезаштићених природних добара,али код нас још увек није погоданекономски тренутак, па ће се тзв. еколошкатакса уводити постепенио.Говорећи о богатству и разноврсностибиљних и животињских врста на Космају,наш саговорник је поменуо биљкуDelphinijum fissum и птицу „Creks-Creks“,које се налазе на Црвеној листи угроженихврста, као и 17 нових врста инсеката изфамилије краткокрилаца (Staphylinidae).У Студији о заштити и развоју планинеКосмај је констатовано близу 600 биљнихврста, око 100 врста птица, 300 врстајестивих, отровних и лековитих гљива, 50врста сисара и велики број инсеката.Рецимо и то да је Космај подручје одпосебног културно-историјског значаја, сабројним заштићеним културним добрима,манастирима и црквама. Богатство разнихсадржаја овог заштићеног природног добра,разлог је више да га посетите.■Нада Мијукдецембар 2008. 17

Споменик природе „Лазарев кањон“Свечаним отварањем Лазареве пећинеза посетиоце и представљањем књигепрофесора др Раденка Лазаревића „Уцарству таме и тишине“, Јавно предузеће„Србијашуме“ Београд, заједно са представницима,најважнијих шумарских институцијаи СО Бор обележелило Светскидан биодиверзитета.Светски дан биодиверзитета обеле жавасе 22. маја јер је на тај дан 1992. годинеу Најробију – Кенија, усаглашен текст Конвенцијео биолошкој разноврсности која једонета на VI Светском самиту о одрживомразвоју и заштити животне средине (1992.године у Рио де Жанеиру – Бразил). Конвенцијапредставља први глобални споразумкојим су обухваћени сви аспекти биолошкеразноврсности – генетички ресурси,врсте и екосистеми, и којим се потврђуједа је очување биолошке разноврсностизаједничка брига целог света и интегралнидео одрживог развоја. Циљ Конвенцијеје „Очување биолошке разноврсности, одрживокоришћење њених компоненти, поштенаи подједнака подела користи које произилазеиз коришћења генетичких ресурса,уз поштовање свих права доласка до тихресурса и технологија и са одговарајућимфинансирањем“.Наша земља је потписница Конвенцијео биолошкој разноврсности, а свака државапотписница мора да усвоји економскои социјално усаглашене мере у циљу подстицајаодрживог коришћења компонентибиолошке разноврсности и према својиммогућностима обезбеди одговарајућу финансијскуподршку.Биодиверзитет (биолошка разноврсност)је огроман али потцењен ресурс. Онобухвата сваки облик живота од најмањихмикроба до највећих биљака и животиња18 децембар 2008.

и екосистема чији су они део. Данас у светуима између 15 и 50 милиона биолошкихврста, али нажалост, процењује се да око100 врста нестаје дневно.Споменик природе„Лазарев кањон“Споменик природе «Лазарев кањон»установљен је Уредбом Владе РепубликеСрбије ( «Сл.гл.РС», број 16/2000), којом једео сливног подрчја Лазареве реке и планинеМалиник стављен под заштиту као природнодобро од изузетног значаја као споменикприроде «Лазарев кањон» и сврстану I категорију.Споменик природе «Лазарев кањон» одликујесе јединственим сплетом кречњачкихкањонских долина импозантних димензијаи изразитих морфолошких одлика,бројним и веома значајним спелеолошкимобјектима, интересантним појавама ипроцесима крашке циркулације вода, изузетномфлористичком и фитоценолошкомразноврсношћу, богатим и разноврснимживотињским светом и изванредном предеономразноврсношћу. Подручје је подименом „Злотска клисура“ уврштено уЛисту значајних орнитолошких подручјаЕвропе површине око 3.000 ха. Флору „Лазаревогкањона“ одликује изузетно богаствои разноврсност, као и ендемичности субендемичност. На овом подручју растепреко 80 дрвенастих врста и око 20% флореСрбије.Лазарев кањон по више обележја својеморфологије представља јединствен и редакфеномен флувијалне ерозије и другихгеоморфолошких процеса. Посебно требаистаћи Лазареву пећину (која положајеми дужином канала, начином настанка, археолошкими палеонтолошким налазима,одликама херпетофауне и других обликаживотињског света и стогодишњим присуствому науци представља реткост) ипећину Верњикицу (која се истиче својимположајем и старошћу, а по димензијамаканала и пећинских дворана, богаствуи разноврсности кристалне орнаментикепредставља јединствену и једну од најлепшихи најведнијих пећина Србије).Споменик природе „Лазарев кањон“налази се на подручју општина Бор и Бољевац,површине 1.755,00 ха, од чега је у државноји друштвеној својини 1.165,20 ха, ау приватној 590,30 ха. Од укупне површинеСпоменика природе „Лазарев кањон“1.018,50 ха су шуме, (односно 690,42 ха судржавне шуме, 328,00 ха су приватне шуме),а остало су голети, камењари, ливаде ипашњаци. О споменику природе „Лазаревкањон“ стара се Јавно предузеће за газдовањешумама „Србијашуме“ Београд, Шумскогаздинство „Тимочке шуме“ Бољевац,Шумска управа Бор.Уређење Споменика природе„Лазарев кањон“Основни циљеви пројекта УређењеСпоменика природе „Лазарев кањон“ су :уређење и опремање простора Споменикаприроде „Лазарев кањон“ за туристичкорекреативнеактивности и презентацијаприродних вредности и реткости и предеоноглика заштићеног природног добра.Пројекат је суфинансиран је од стране Министарствазаштите животне средине у износуод 2.300.000,00 динара.Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“, Шумско газдиснтво „Тимочкешуме“ Бољевац, Шумска управа Бор, уоквиру пројекта, урадило је техничку документацијуза уређење пешачких стаза ивидиковаца; израдило и поставило информативнетабле; уредило плато испред Лазаревепећине, односно поставило столовеса клупама и корпе за отпатке; уредило пешачкустазу до пећине Верњикице, уредиловидиковац и чишћење језера испред Лазаревепећине.Уређење Лазареве пећинеСкупштина општине Бор, сагласно Уговоруо пословној сарадњи са ЈП „Србијашуме“Београд и Условима заштите природеи животне средине за уређење Лазаревепећине које је прописао Завод за заштитуприроде Србије, извршила је уређење Лазаревепећине, чиме је омогућен поновнипријем посетилаца. Лазарева пећина налазисе у источној подгорини Кучаја и одЗлота је удаљена 3 километра. По легенди,која живи у Злоту, пећина је добила име покнезу Лазару. После Косовског боја, остацивојске, бежећи пред турцима, склонили сусе у пећину. Ту су живели неко време, ловилипо околини и хранили се, о чему сведочекости животиња, којих има свуда попећини. Постоји и прича, да се пећина зовепо неком Лазару, који се у њој крио од Татараили Турака. У турско време, пећина јебила зазидана да се не би могли склањатихајдуци и збегови. Прва пионирска спелеолошкаистраживања, потичу од оснивачасавремене геоморфологије и спелеологије- Јована Цвијића (1891. године). Пројекатуређења Лазареве пећине урадио је професордр Раденко Лазаревић (1976. године).Отварање Лазареве пећине за туристе билоје 1978. године.Хроника професора Лазаревића„У царству таме и тишине“Обраћајући се учесницима, помоћникминистра заштите животне средине господинДушан Пајкић је истакао да је овоправо место и згодна прилика да се каже инеколико речи поводом књиге др РаденкаЛазаревића „У ЦАРСТВУ ТАМЕ И ТИШИ-НЕ”, у чијем финансирању су скромно алипресудно учествовали Министарство заштитеживотне средине и наш домаћин - Јавнопредузеће „Србијашуме”.Спелеолошки објекти подједнако сузначајни као особени вид и репрезент разноврсностиморфологије и хидрологијекарста и као животна станишта и еколошкенише у којима обитава, осим слепих мишева,и један богат, обичном посетиоцу непознати тешко видљив свет тзв. ендогејскеинсекатске фауне. Најбројнија открића у доменутаксономије и екологије животињскогсвета Србије у последње 2-3 деценије везанасу за пећине и односе се на идентификацију,истраживање и опис више десетина занауку или фауну Србије нових врста, родо-децембар 2008. 19

У сарадњи са Мисијом OEBS-a у Србији и подпокровитељством Министарства заштите животнесредине одржана Конференција „ЕКО-ЈУСТУС I“Нови концепт система уређивања шумаПраво и животна срединау привреди и праксива и фамилија ових сићушних становникаподземних шупљина карста.Листајући ову књигу, задивљен самдостигнућима педесетогодишњих чика-Раденковихпутовања кроз то његово подземноцарство, која су свима препознатљива,многима изузетно корисна, ретко од когаоспоравана. Још више сам задивљен са коликоје бујне енергије, упорности, луцидностии ситематичности организовао и личнообављао истраживања и уређење пећина ипри том стизао да остави аутентични писанитраг о томе, укључујући и оно штоје у свему најделикатније – убеђивати, сакупљати,водити и сачувати људе.Многи од вас знају за дражи и изазове,тегобе, опасности и, понекад, на жалост,погибељност спелелошког рада. Међутим,сигуран сам да пећине крију и некитајанствени благотворни еликсир животаи здравља. Изгледа да је времешни, осамдесетпетогодишњиаутор ове књиге нашаотај еликсир младости и да ће нам данас откритимакар делић своје тајне коју дели сапећинама.Раденкова хроника ме додатно уверилаи подстакла да кажем да држава мора већједном решити нека од кључних питањакоја се односе на заштиту и коришћењепећина. Наше министарство је предложилода се то уради кроз нови Закон о заштитиприроде који ће, надам се, бити усвојенове године. Пећине су сада свачије и ничије,спелеолози Србије никако не могу да направесвоју јединствену организацију, катастриобјеката су расцепкани и неуједначени,већином стоје у фијокама клубова ипојединаца, вредности пећина се девастирају,не знају се ингеренције општине и државнихоргана у вези права коришћења, итако даље. Пећине су јавно добро у својиниРепублике и кључна питања истраживања,коришћења, заштите и евиденције тих јавнихдобара биће решена законом.■Гордана Јанчић, дипл. инж.Актуелне друштвене промене и глобализацијас једне стране, а са другетехничко-технолошки развој допринелису да улога права у систему заштитеживотне средине у привреди и праксиуопште, сваким даном постаје све доминантнијаи практично неизбежна, билода се ради о потреби, законској обавезиили обавезама преузетим из међународнихуговора или споразума.Полазећи од ове чињенице Форумквалитета (Еколошка секција) и привреднаКомора Србије (Одбор за заштитуживотне средине и Одбор запривредни систем) организовали суКонференцију почетком јуна на Копаонику.На Конференцији је презентовано40 радова из тематских области: Правнанаука – стуб одрживог развоја; Основнарегулатива ЕУ у области заштите животнесредине као услов приближавањаи придруживања Републике Србије ЕУ;Искуства земаља у транзицији у применирегулативе у области заштите животнесредине; Регулатива Републике Србијеу области заштите природе и животнесредине и њена примена; Место и улогавеликих привредних система у креирањуи спровођењу правне-законске регулативеРепублике Србије у области заштитеживотне средине; Улога инспектората,судства и извршних органа у систему заштитеживотне средине и Међународниуговори и споразуми у области заштитеживотне средине.На Конференцији испред ЈП „Србијашуме“активно је учествовала ГорданаЈанчић, дипл.инж.шум., која је презентоваларад Законска регулатива управљањазаштићеним природним добрима у Јавномпредузећу „Србијашуме“ Београд. Аутори,др Предраг Алексић и Гордана Јанчић, суу раду истакли да законско уређивање иорганизовање управљања заштићенимприродним добрима чини кључну претпоставкуза успешно остваривање заштите,коришћења и развоја заштићенихприродних добара.Учесници конференције донели суследеће закључке: убрзати процес доношењазакона из области заштите животнесредине и заштите биља; омогућитидоследну примену и поштовање донетихзаконских прописа из области заштитеживотне средине; укључити правосуђеу систем заштите животне средине;радити на едукацији свих субјеката којиучествују у систему заштите животнесредине (грађани, инспектори, судије,тужиоци, управљачи заштићених природнихдобара, мали и велики загађивачи,локална самоуправа и др.); подржатипостајање Министарства заштите животнесредине; у процедуру израде законскихпрописа укључити све субјектечији је рад и делатност везана за заштитуживотне средине; убрзати процесимплементације европских директивау национално законодавство као и применустандарда, чистије производње идр. у области заштите животне средине;радити на законском увођењу процесабиоремедијације и почетку рада Управногсуда.„Европска унија се базира напоштовању Закона. Регулатива ЕУ серазвија врло детаљно и успостављаприменом врло комплексне регулаторнепроцедуре. Успоствљена регулативамора да се поштује и примењује, и не смеда се запостави првом приликом. Да бисе обезбедило поштовање закона, његовапримена мора да иде руку под руку сазаконодавством“.■20 децембар 2008.

Сертификација шума– следећи коракПревентива најбоља заштитаЈавно предузеће „Србијашуме“ је и овегодине предузело низ превентивнихпротивпожарних мера у циљу заштитешума и заштићених природних добара,о којима смо писали у претходномброју. Међутим, с обзиром на чињеницуда је у преко 95% случајева узрочникшумских пожара пре свега човек, предузећеје преко средстава информисањаи медија (писаних и електронских)упућивало АПЕЛ грађанству на појачануопасност од појаве шумских пожараи неопходност предузимања превентивнихмера заштите. ПредставнициСрбијашума, Шумских газдинстава иШумских управа, редовно су гостовалина ТВ емисијама, као и на радијо програмима(националне, регионалне и локалнепокривености) које се баве екологијоми заштитом природе и животнесредине, где су указивали на значај шумаза човека, на опасности које изазивајушумски пожари и на мере заштитешума од пожара које су усмерене пресвега према човеку као главном узочникушумских пожара.Такође стручне службе Шумскихгаздинстава и Шумских управа у сталномсу контакту са локалним становништвомкоме указују на неопходностпридржавања мера забране ложења ватреи паљења стрништа и других отпадакана парцелама и пољопривреднимземљиштима. Појачано је и интензивираноосматрање на терену од стране чуварскеслужбе ЈП «Србијашуме».У оквиру превентивних мера урађенје флајер „Спречимо шумске пожаре“ у190.000 примерака, који је инсертован(приложен) у часопису „Вечерње новости“(24.07.2008. године у 160.000 примерака).Такође у оквиру превентивних мерапостављен је и билборд у Београду, уУлици Краљице Наталије, са АПЕЛОМда се штите и чувају шуме од пожара.У другом критичном периоду појавешумских пожара, у јулу и августу месецу,када су биле тропске врелине наподручју ЈП „Србијашуме“ појавили сусе шумски пожари и то у ШГ Бољевац,на локалитету Црни врх код Бора где суу гашењу пожара учествовали раднициСрбијашума, ватрогасци, жандармеријаи хеликоптерске јединице (опожарено107 ха шума); у ШГ Кучево, ШУ Пожаревацгде је за врло кратко време на изуетнонеприступачном терену изгорело14,53 ха борових култура и на подручјуПријепоља, на локалитету Црни Врх кодПрибоја пожар је захватио 6,70 ха шумаи шумског земљишта, иначе на подручјуовог Шумског газдинства пожарима је,од почетка године, захваћена површинаод 42,68 ха. У ШГ Лепосавић у августумесецу изгорело је 96,5 ха шума и шускогземљишта.У протеклом периоду на подручју ЈП„Србијашуме“ регистровано је укупно 31шумски пожар са опожареном површиномод 404 хектара.■Гордана Јанчић, дипл,инж.Процес сертификације одрживоггаздовања шумама у Јавном предузећу„Србијашуме“, успешно је спроведен уделу предузећа ШГ „Борања“ Лозница.Ове године очекује се први редовни годишњинадзор, који је обавезан део 5 –годишњег поседовања сертификата.Као следећи корак у процесу сертификацијеодрживог газдовања шумамапо FSC стандарду, реализована је предоценаделова предузећа, групе газдинстава– кандидата за сертификат. Деловипредузећа, шумска газдинства „Београд“Београд, „Јужни Кучај“ Деспотовац, „Расина“Крушевац, „Столови“ Краљево,„Ужице“ Ужице и Генерална дирекцијаугостили су у периоду 21. – 24.07.2008.године представнике овлашћене сертификационекуће SGS Београд.Резултате предоцене овлашћениоцењивач доставиће предузећу у периодудо месец дана. Уочене неусаглашеностирада делова предузећа са захтевимастандарда, треба да се отклонедо периода главне оцене. Сада је добартренутак да неусаглашености групе газдинстава– кандидата, исправимо и уосталим деловима предузећа како бипреостали делови предузећа били једнакоприпремљени за сертификовањепредузећа у целини.Поседовање FSC FM (Forest Management– управљање шумом) и CoC(Chain of Custody – ланац надзора) сертификатаподразумева обавезне годишњенадзоре. Неорджавање надзораи/или велика неусаглашеност рада носиоцасертификата са захтевима стандардадоводи до суспензије, а у крајњеми до повлачења сертификата.Глобално, FSC сертификат поседује79 држава са 933 сертификата на површиниод 103.456.399 ха (стање на дан17.04.2008. године). У Европи, у 32 државеактивно је 409 сертификата на површиниод 51.738.120 ха.У односу на 25.02.2008. године бројдржава са најмање једним валиднимFSC FM сертификатом повећао се заједну државу (са 78 на 79), број сертификатаповећао се за 29 (са 904 на 933),а површина је повећана за 9,4 милионахектара са 94 на 103 милиона хектара.По питању FSC CoC сертификата,глобално, активно је 8.678 сертификата.У Европи, 4.384 предузећа определио сеза поседовање сертификата.Ови подаци показују да FSC у периодуод 2 месеца бележи и даље раст интересовањаза сертификат којим предузећаподижу степен не само друштвене одговорностипрема друштву у целини, негои потврђују намеру одрживог (еколошкиприхватљивог) односа према природи узекономски исплативо пословање. ■Зоран Тинтор, дипл. инж.децембар 2008. 21

Шумско газдинство „Тимочке шуме“ БољевацМеђуљудски односи кључ проблемаПодручјем Тимочке крајине доминирајубукове шуме високог квалитетакакве се у Европи ретко могунаћи. У записима путописца изXIX века остало је забележено да јеово подручје потпуно обрасло шумамаи разноврсним дрвећем, међу којимаје било и четинарских врста. Данассу многе од тих врста нестале или супотиснуте са првобитних станишта,а трагови четинарских шума су осталисамо на најнеприступачнијим местима.По степену шумовитости, који износи34 одсто, ово подручје је далекоизнад просека Србије. Највећа шумовитостје у општинама Кладово (37%) иБор (36%), а најмања у општинама Зајечар(22%) и Неготин (20%).Укупна површина шума и шумскогземљишта којим газдују „Тимочкешуме“ износи 82.750,82 хектара, садрвном масом од 7.485.255,50 м 3 и годишњимзапреминским прирастомод 187.819,10 м 3 . Богатство шумскогфонда, обиље шумских плодова, разнихврста гљива, шумског и лековитогбиља и велики ловни потенцијал, добрису параметри не само за успешнопословање газдинства, већ и за развојцелог овог подручја, а посебно ловногтуризма.Међутим, већ годинама уназадгаздинство „Тимочке шуме“ не постижезадовољавајуће резултате пословања.То је био и повод да питамодипл. инж. Горана Несторовића, којије од недавно на месту директора газдинства,који су проблеми и шта требаучинити да се превазиђу и ово газдинствокоје располаже са великимприродним потенцијалима и могућностима,поново се нађе у врху најуспешнијих,јер памтимо време када суДипл. инж. Горан Несторовић,директор газдинствабили међу најуспешнијим у системуЈП „Србијашуме“.– Један од основних проблема јестенеадекватан рад појединих стручнихслужби у газдинству, недостатакмеђусобне сарадње и координацијеизмеђу служби, али и са шумским управамаи стручним службама у ДирекцијиЈП „Србијашуме“. То је довелодо тога да су се поједине шумскеуправе понашале као да су ван система,те нису у потпуности остваривалесвоје планове производње, односнореализације, запостављајућирадове на гајењу шума, одржавању иизградњи шумских путева и другимстручно–техничким пословима. То јенеминовно утицало на међуљудскеодносе, који су погоршани, дисциплинурада и мотивацију запослених усмислу да се максимално потруде уизвршавању својих радних обавеза.Каснило се са исплатом зарада, анемогућност да се одвоји рад од нерададовео је до демотивације делазапослених, без чијег пуног ангажовањаније било могуће подићи нивоквалитета рада, а самим тим изаћи изкризе, рекао је Горан Несторовић.Проблеми у пласману огревногдрвета довели су до гомилања залиха,односно везивања обртних средставапредузећа и немогућности дасе покрене нови производни циклус.Проблем су и ненаплаћена стара22 децембар 2008.

потраживања која је тешкоили готово немогуће билонаплатити, јер се у газдинствунису придржавалиупутстава која је давао Секторза комерцијалне пословеЈП „Србијашуме“. Испорукаробе је вршена безправилно склопљених уговора,на одложено плаћање,без гаранције банке.Због великих залиха огревногдрвета посебно буковог,производњу смо смањилина минимум, а кренулисмо и са производњом дрвнихсортимената из културачетинара. То је једини начин,да спречимо даље гомилањезалиха, каже директор Несторовић,док не крене већапотражња за огревним дрветом.Недовољно одржавањепутева у протеклим годинамадовело је до тешкоћа утранспорту дрвних сортименатадо крајњих купаца,што је повећавало трошкове,а самим тим и смањивалодобит по јединици производа. Прилазнипутеви услед неодржавања су лоши,зато су потребна већа улагања у смислуодржавања, како би они у свако добабили оперативни и чије би путне карактеристикеомогућавале транспорткамионима са приколицом. У том смислује извршена и набавка камиона кипера,а планира се и набавкаваљка како би се квалитетпутева подигао на виши ниво.Тиме би се смањио одливсредстава према приватнимфирмама, које тренутно обављајуте радове.Само пре 12 година, унашем листу писали смо оразвијеној путној мрежина овом подручју, о углавномтврдим камионскимпутевима који се редовноодржавају и по потребиреконструишу, о завиднојотворености шума...– Када је о механизацијиреч, она је дотрајала па јепотребно да се обнови, односнопотребно је отписатисва возила која је немогућеоспособити за ра ционалнокоришћење, јер у противномсамо стварају трошкове.Због недостатка обртних средставазанемарен је и откуп споредних шумскихпроизвода и дрвних сортименатаиз приватних шума, што је некада биозначајан део прихода газдинства.Здравствено стање шума може сеоценити као задовољавајуће, каже нашШуме Тимочког шумског подручја простиру се на великомпростору Карпатско-балканског планинског система –планинских масива и њихових огранака: Ртањ, Честобродица,Јужнокучајске планине, Малиник, Црни врх, обронциСтаре планине, Тупижница, Тресибаба, Мироч. Дели Јован,Северни Кучај, Лишковац и неготинска котлина. Овоподручје се распростире на 215.083,20 хектара и обухвата82.650,00 ха уређених државних шума и 132.433,00 хектараприватних (неуређених) шума на којима газдинство вршистручно-техничке послове. У државним шумама евидентираноје 39 врста дрвећа, од чега 31 лишћарских и 8 четинарскихврста. Буква је апсолутно доминантна и аутохтонаврста и претежно се налази у чистим састојинама, санезнатним учешћем горског јавора и планинског бреста. Унеким деловима, заједно са грабом и китњаком, гради мешовитесастојине.Годишње се у газдинству сече 100.000 м3, што је далекоиспод етата, док се мере неге спроводе на око 3.000 хектара,укључујући и пошумљавања.Организационо шумско газдинство има седам шумскихуправа, које се налазе у седам општина: Зајечар, Бољевац,Књажевац, Бор, Неготин, Кладово и Доњи Милановац, натериторији општине Мајданпек.саговорник, и не треба предузиматирепресивне мереу циљу санирања таквогстања. Сва обољења иоштећења која се јављају могусе санирати редовним узгојнимрадовима (сечама).Буква као најзаступљенијаврста је и најосетљивија, ас тим и најугроженија врста.На њој су констатованеразне врсте трулежница,које долазе након оштећењаизазваног било пожаром,било оштећењем приликомунутрашњег транспорта идр. Храстове шуме, као аутохтоне,имају велики значај,али су изложене штетном деловањубројних инсеката, посебнооних који нападају иоштећују здрава стабла (примарни),као што су разни дефолијатори.Редовно се пратињихово здравствено стање иуколико има потребе примењујурепресивне мере.Расадничка производњау газдинству је била у запећку,али са постављањем новогруководиоца за расадничку производњу,очекујемо помак и у том делу.Расадник Селиште, укупне површине12 хектара основан је 1976. године,а налази се на раскрсници магистралнихпутева Зајечар-Бор-Бољевац, поредсела Шарбановац. Поред управнезграде и пратећих грађевинских објеката,опремљен је комплетнимзаливним системом,хладњачом за смештај и чувањесаднице, пластеницимаи стаклеником. Расадник себави производњом шумскоги хортикултурног садногматеријала. Основна делатностје производња садницаза пошумљавање: храста,јасена, јавора, багрема, црноги белог бора, смрче, аришаи дуглазије. Производњахортикултурног садног материјалаобухвата разноврстанрепроматеријал добијенуглавном вегетативним размножавањем,али и широкасортиман оформљен декоративногматеријала: разноврснеформе туја, пачемпреса,клека, листопадногжбуња и живе ограде.децембар 2008. 23

Тимочке шуме газдују и рибарскимподручјима и то рибарскимподручјем „Србија Исток“, које обухватадео реке Дунав од 845 км (ушћереке Тимок у Дунав), па до 941 км(острво Голул) што чини око 100 кмводе реке Дунав које су веома интересантнеза спортске и привреднериболовце. Веома је атрактивнои рибарско подручје „Стара Планина“,које због својих брзих вода ипастрмке – поточаре, пружа риболовцимапосебан доживљај.Недовољна је искоришћеност иловних потенцијала, рекао је даље директорНесторовић, с обзиром да сегаздује укупно са десет ловишта, наукупној површини од 89.808 ха одкојих је отвореног типа 87.908 ха, а затвореног1.900 ха. У отвореним ловиштимакао гајене врсте дивљачи присутнису: европски јелен, срна и дивљасвиња, а у затвореним ловиштима: европскијелен, јелен лопатар и муфлон.У ловишту „Злотске шуме – Црни Врх“као најатрактивнији у понуди је ловна дивокозе, а у ловишту „Јужни Кучај– Брезовица“ лов на вука са чеке.Од ловно-техничких објеката ловиште„Јужни Кучај – Брезовица“ има ексклузивансмештај за 15 ловаца, док осталаловишта имају објекте са задовољавајућимусловима за смештај гостију.Сва ловишта су позната по изузетноквалитетним трофејима и из године угодину њихов квалитет расте. ИсточнаСрбија са својим ловиштима и природомкао еколошки чиста средина, нудинезаборавне доживљаје у лову и уживањеу нетакнутој природи и као таквапожељна је дестинација.Тренутно је у газдинству запослено229 радника, на неодређено време221, а на одређено 8 радника. Са високомстручном спремом је 36 радника, одтога 31 шумарски инжењер; са средњомстручном је 104 радника, од тога 69шумских техничара. По мишљењу директорапотребно је пронаћи могућностза још један социјални програм у циљусмањења броја запослених, односно њиховогсвођења на оптималан ниво.Са доследним придржавањем пословнеполитике предузећа, рационализацијоми штедњом на свим нивоима узподизање мотивације запослених и превазилажењепроблема лоших међуљудскиходноса, остварење свих планскихзадатака за ову годину неће доћи у питање,рекао је на крају Горан Несторовић,директор газдинства.■Н. М.Авиотретирање боровихкултура на СувоборуЈавно предузеће за газдовање шумама„Србијашуме“ Београд спровело јеакцију авиотретирања борових културана Сувобору, у оквиру Програма сузбијањапаразитне гљиве Mycosphaerellapini, који се реализује од 2006. године.Акција је спроведена кроз два авиотретманаи то 12.05.2008. године и19.06.2008. године (на 360 ha), ангажовањемЈАТ – Привредне авијације и подстручним надзором Шумарског факултета.Циљ авиотретирања је да се заштитеборове културе које на подручју Сувобора,као јединственог природног комплекса,имају приоритетну функцију узаштити и очувању животне средине.Фото: Ј. Радојичић24 децембар 2008.

Борба за опстанакУ Шумској управи Лепосавић 19.августа избио је пожар великих размера.Укупна опожарена површина је 96ха, од тога 46 ха културе четинара, којесу потпуно изгореле, 37 ха изданачкихшума и 13 ха шикара и шибљака које суоштећене. У гашењу пожара учествовалоје 125 радника ЈП „Србијашуме“, 45ватрогасаца и локално становништво.Према првим проценама трошковиизазвани пожаром износе око 100 милионадинара (директни и индиректни),трошкови гашења и санације пожариштаоко 12 милиона динара, доксу еколошке штете немерљиве.Шумско газдинство „Ибар“ Лепосавић брине о шумама на северу Косова иМетохије. Шуме као ресурс су и гарант опстанка на овом просторуШумско газдинство „Ибар“ Лепосавићбави се узгојем, негом, заштитом и коришћењемшума и шумског земљишта напростору северног Косова и Метохије, односноу општинама Лепосавић, Звечан, КосовскаМитровица и Зубин Поток.Како данас раде шумари газдинства Лепосавић,говори нам дипл. инж. Миле Вукојевић:– Упркос многобројним политичким, безбедоносним,финансијским и другим проблемимаса којима се суочава Шумско газдинство„Ибар“ Лепосавић успешно бринео шумама на том простору. О томе сведочии око 100.000 нових садница смрче и боровазасађених овог пролећа на више од 40 хектараголети у газдинским јединицама „Столови“,„Јарик-Бело Брдо“, у општини Лепосавићи газдинској јединици „Мокра Планина“ уопштини Зубин Поток. У плану је, а тренутносе реализује и још низ активности на очувањуи унапређењу шумског фонда на овомделу Косова и Метохије.Повољне временске прилике у пролећномделу омогућиле су нам да знатно премашимоплан узгојних радова за овај део годинеи обавимо друге потребне радове у шумама.Поред бриге о шумама у државном власништвуводимо бригу и о шумама у приватнојсвојини, којима смо посредством Министарствапољопривреде и шумарства РепубликеСрбије обезбедили око 40.000 бесплатнихсадница четинара. Такође, власницимашума у приватној својини Шумско газдинство„Ибар“ Лепосавић обезбеђује стручно-техничкуи другу помоћ у газдовању. Газдинствоподржава и друге активности назаштити и унапређивању шума, едукацијомстановништва о значају очувања шума каообновљивог природног ресурса, као и хортикултурнимактивностима на уређењу површинау урбаним насељима.Шумско газдинство „Ибар“ Лепосавићрасполаже са 53.000 хектара државних шумаи шумског земљишта, али због безбедоноснеситуације, стварну контролу има на око 33.000хектара шума и шумског земљишта.Добар део шумског фонда, након ратнихдешавања на Косову и Метохији 1999. годинеје остао ван домашаја нашег газдинства, јер серади о пределима где је настањено шиптарскостановништво, и стога тај део није безбедан забило какав наш рад, а пре свега наших лугара.На овим теренима, али и на другим деловима,где Срби чине већинско становништво,у послератном периоду, било је, а и данас јемного бесправних сеча, организованих крађадрвета, па и правог пустошења шума.Знајући значај шума, каже инж. Вукојевић,неопходно би било у наредном периодууложити значајна средства за њиховоунапређење јер је, слободно се може рећи, шу-ма на овом простору гарант опстанка становништва.– Захваљујући доброј сарадњи са УН-МИК-ом и полицијом на локалном нивоу, упоследње време знатно је смањена бесправнасеча шума и друге злоупотребе. Након проглашењалажне државе Косово, обустављен јеи промет дрвних сортимената, па је и интересовањеза рад у шуми опало. То је, са једнестране, допринело смањењу бесправних сеча,а са друге и смањењу активности локалногстановништва за рад у шуми.Тежак период кроз који пролази Шумскогаздинство „Ибар“ Лепосавић, резултирало јеи још чвршћом одлучношћу свих запосленихда опстану на овим просторима и очувају вековнаогњишта.Њихов труд и очекивања уско су повезанаса активностима државних органа РепубликеСрбије, а и предузећа „Србијашуме“, чијеје руководство у досадашњем раду показалонедвосмислену подршку раду дела предузећаШумског газдинства „Ибар“ Лепосавић.Данас у газдинству ради и своју егзистенцијуобезбеђује 117 стално запослених радника,а такође значајна средства од сезонскихактивности у ШГ има и велики број радникаиз грађанства са овог терена.Значај овог газдинства у борби за бољиживот и опстанак је немерљив.■Н. М.децембар 2008. 25

О некудовској шумиЈош у праскозорју људске историје, шуманам је постала дом, заштита и местогде смо први пут освојили ватру. Из шумесмо понели бакљу нашег постојања,симбол наше победе али и велике одговорности.С њом не смемо уништити самогатворца. Њему дугујемо живот. Занас, којима је шума пред вратима, онамного значи.Свакога јутра, шуме у сливу реке Некудова,Ресавице, Јабланице и Црнице,дарују све нас пуним боцама чистог издравог ваздуха, допремљеног са пространихвисова Кучаја. Наша срца стохиљада пута у току дана куцају и свакипут кроз нас протиче дах те велике непоновљивекучајске шуме. Кучајска шума језа српски народ исто што и славонска занарод Славоније. И данас у њој има огромнихи прелепих стабала букве којепамте већ четири века свог постојања. Тигоростаси су пре три века били тек проклијалебиљке. Било их је ту, под недримавећ остареле букве на хиљаде.У свету биљака, буква која рађа, тоувек чини обилато, а све с циљем да себиживот продужи кроз живот тих младица.Младице су витке, жилаве и упорне; борбуза простор и нови живот воде скороцели век. Све поникле биљке ни прву годинуне преживе јер позни мразеви спаленабубреле котиледоне и њихове младелистиће. Биљчице пожуте, полегну и вишеза њих нико не зна. Низ страну доле,неколико метара даље, биљке су већ метарвисоке. Многе су издужиле свој врату небо, те као јато гладних гушчића тискасе око мајке, поносне букве.У густишу брбљиви косов умрсиогнездо и четири полетарца храни. Тамојош даље стабла су скоро двадесет метарависока, права. Ту поред најлепшегстабла стоји осушена младица. Чека времеда заувек нестане. Одавде, па свуда наоколошума је зрела. Стабла су осам додесет тона тешка и са скоро осам метаракубних дрвне масе. Крошње ових дивовапружају своје снажне руке у небо, тесвојим лишћем као чаробним прстимахватају сунчеве зраке. Из дана у дан овечаробне струне откидају комад по комадСунца и граде сунчани колач. Сунцеје триста година слало живот и даровеовом колосалном бићу. У њему и садаима толико „топлине“ да скоро пола годинеможе грејати наш дом и нашу породицу.Ноћу, кад тама умота непровиднимплаштом сва наша рударска насеља и Ресавицуград, кучајска шума оживи. Милионии милиони светиљки се тада упале.Буде се Сунца. Сва шума јечи. Чују сеуздисаји, љубавни позиви, крици, јаукањеи плач. Овај живот, многи људи неразумеју. У њима тумарају болесне душекоје су слепе, глуве и безосећајне. Истинаје то болна. У свету кога не разумете и неосећате не можете бити срећни. По старомзакону природе и међу звездама морапостојати равнотежа, као и међу нама,биљкама и животињама с којима делимоово небо божије.Пише: Витомир Рудолф, дипл. инж.Лето у кучајској шуми увек започнесвоју причу у гранама највише букве.Овде Сунце цео дан чучи, па чини седа и оно понекад зажели да сиђе с неба ипод крошњу било ког стабла одмори. Облациму понекад ту жељу испуне. Једногадана у подне навукоше се облаци прекоПалчине, па паде таква киша да се свастабла окупаше до голе коже. До малопре сиве и глаткокоре букве потамнеше,а њихова дебла као олуци сакупише водуса свих грана и исту спустише у жеднуземљу. Вода је у млазевима текла низ деблаи сливала се доле између две издигнутеи маховином обрасле жиле. Од кишницеоживеше каменчићи што су лежалиу недрима обе жиле,. Као деца из себе издувашена стотине белих мехура и онискакуташе на води. После, можда једногсата, Сунце се поново насмеја.У увалама и дуж целог тока Некудова,тињала је топла летња магла, као димпосле угашеног пожара. За кратко и магласе распрши, те ваздух замириса мирисомЗемље, шуме и наших до коже покислихтела. Са два радника и пословођомсиђем до лагера. После купања у природи,природа се постара и да вас осуши, аи умије мирисом кога нигде на овом светуне можете купити. Лудујете без разлогаза најскупљим мирисима јер шума јенајопремљенија парфимерија на свету.По грању прошлогодишње сече тумарајумале, чиле волухарице, налик намиша животиње. Шумски радници ихсматрају домаћинима шуме. Врло вештознају да проврте хлеб, сланину и сир, и26 децембар 2008.

да се нашале са радницима, до суза. Раднициих никада не могу уловити јер немаместа у шуми где не могу нестати.У подне више голуба гриваша стојина вршним сувим гранама букве. Овајпризор увек ме подсети на детињствои мој лов с оцем пре двадесет година. Уоно време, боје голубова за мене су биленајлепше боје на свету. Не знам збогчега, али увек сам носио у џеповима подва три најлепша њихова пера. Тада нисамни сањао да ћу ту шуму и те голубовеволети више него што свевишњи волиовај свет. Године су ево прошле, али јошувек се питам: Зар је могуће да човек морада руши, да би научио да воли?У ловиште Валкалуци, једног лета посетишеме, драги професори са факултетаи њихова два асистента. У то време нарадилиште Некудово водио сам сечу, палично узех обавезу да будем њихов домаћин.Јутра смо заједно дочекивали начекама, расутим по ловишту слично светионицимана мору и на клупама, пододабраним буквама. Букве су као сунцобранистајале крај лугарске куће. Журилисмо после доручка свако на свој посао.На радилишту, са радницима, као са жетаоцима,снопове шумског жита везиваосам и вукао по влакама, гомилао их налагеру и припремао за одвоз. Професорису целог дана остајали у Некудовскомрају. Њега је Бог стварао по шумарскојмери. Они су Некудовску шуму доживеликао огромну лабораторију, а ја као великушумску економију.У Некудову, на окретници забранимда се сече једно огромно стабло букве. Тоје споменик природе у овом делу Некудовскешуме. Са једним колегом, који нажалостданас више није са нама, то огромностабло оградити али ме радниции осталие колеге слатко исмејаше. Носмејање је смејање, а збиља је збиља, темноги схватише да греше, и стабло остада живи у шуми и овој причи што је пишем.Једног предвечерја нађем се са једнимод асистената на чеки близу ВеликеЛиваде. На Валкалуцима је већ сумрак.Сунцу је требало још пет, шест коракапа да зађе. Топлим и тананим зрацимагрејало је чеку и дрвену хранилицуна чистини. Скоро смо престали да дишемо.Прво долетеше два голуба гриваша,а кад зрикавци замрсише своју песмуи мало захладни, мирно дођоше двекошуте. Испод чеке прође срна и уплашенонестаде у густе смрче ту одмах пореднас. Ни најлепше речи не могу описатисве што се у једном сату дешавалопред нама. Све је журило да живи, Сунце,ливада, кошуте, ноћни лептири и невидљивитајанствени цврчци. На западу,полако, скоро непримтно утону Сунце изатвори своје златне очи. Сиђосмо са чеке,а оно из горње смрчеве културе каона паради иду две крмаче и можда једанаестили дванаест прасића. По мракупређосмо преко два дрвена моста. Свудаје наоколо тама. А у нама, у успоменама,оста да живи ова рајска Некудовсказемља. Њу и у сну сањам.■Вечни природни ритмовиДанијел Боткан, професор биологијеи еколошких наука на Калифорнијскомуниверзитету у Санта Барбари,написао је књигу „Нескладне хармоније– Нова екологија за XXI век.На једном месту он наводи да семи још држимо старих, сентименталнихзаблуда о природи, односно јошверујемо да природа достиже непроменљиво,савршено стање и да ју јенајбоље препустити самој себи, а те заблудеби могле да угуше ново схватањенаше биосфере. С тога Боткин доказуједа би природу требало схватитикао „мозаик сложеног система“ на којуутичу случајни догађаји и да „људи нисууљези, ни туђинци на планети, којипамте вечне природне ритмове, већ сусаставни део природног поретка“.децембар 2008. 27

Биро за планирање и пројектовањеу шумарству, који од 1992. годинепослује као самосталан део ЈП „Србијашуме“је данас модерна, солидно опремљенашумарска пројектантска организацијакоја ради по тржишнимпринципима.– Уређивање шума је најзначајнији,али и најтежи посао у шумарству, с обзиромда уређивачи у просеку годишњепроведу и до 7 месеци на терену како биконачно дошли до главних планских докумената.То поред интелектуалног захтеваи огроман физички напор, који можеда поднесе само млад човек у добројкондицији. Једном речју уређивање шумаје темељ шумарства на којем све почиваи надограђује се, каже мр Брано Вамовић,искусни шумарски стручњак.Данас је у Бироу укупно запослен 21радник, од којих је 1 магистар, 16 шумарскихинжењера, два геометра, једаноператер и пословни секретар. Малаекипа одабраних стручњака годишњеуради 10-15 посебних основа у исто толикогаздинских јединица, што је једнатрећина површине којом газдује ЈП „Србијашуме“,односно 30-35 хиљада хектара.Углавном теренске послове обављајуу сарадњи са стручним службама из газдинстава,каже наш саговорник.Стручњаци Бироа ангажовани су ина пројектима ресорног министарства.Израда програма газдовања приватнимшумама је у завршној фази, а реч је о пилотпројекту (за општину Жагубица иДеспотовац), који ће одговорити на којиначин ће се у будућности уређивати приватнешуме. Други пројекат, који се радиБиро за планирање и пројектовање у шумарствуДугорочно планиратикадровска решењавећ две године је Израда ГИС-а за државнешуме Републике у делу дигитализацијеосновних карата.Прошле године завршено је око450.000 хектара површине, што је половинакојом газдује ЈП „Србијашуме“, а докраја новембра треба да се заврши читавпројекат. Следи имплементација у ЈП„Србијашуме“ у циљу савременог управљањашумским ресурсима.На овом пројекту су ангажованистручњаци Бироа који не иду на терен.Рецимо и то да од 17 инжењера шумарствана терену је ангажовано само десет,што је мало. Оваква кадровска структурапоследица је наслеђеног стања из претходногпериода с једне стране и нерешеногпитања организације и финансирањауређивања шума на нивоу система ЈП„Србијашуме“ с друге стране, тако да сеу оквиру Бироа не могу дугорочно планиратикадрови.У претходном периоду, информишенас Брано Вамовић, од укупно 17 општихоснова за шумска подручја чији јекорисник ЈП „Србијашуме“, Биро је урадио11 општих основа.Треба рећи да неким од наведенихопштих основа истиче рок важности (10година) и по свему судећи чека се доношењеновог Закона о шумама, којим ће сеодредити суштина и карактер овог стратешкогпланског документа.Када је реч о пословању Биро постижезадовољавајуће резултате. Потешкоћанаравно има, али сви евентуални проблемирешавају се тимски у оквиру системаЈП „Србијашуме“.У годинама за нама доста је улагано иу опрему, и ако узмемо за пример 2002. годину,када су недостајала основна средстваза рад, од теренских возила, па доелементарних инструмената без којих јепосао уређивача незамислив, данас су типроблеми сведени на минимум. Данас свизапослени имају своје персоналне рачунаре.На свака два теренска извршиоца долазипо једно теренско возило (Лада Нива).Сваки извршилац на терену поседујеелектронски висиномер (даљиномер),хаглоф пречницу и ПДА рачунар са интегрисанимГПС. Набављена је потребнаопрема за увођење и имплементацијуГИС-а (ГИС софтвери за рад у канцеларији,софтвери за мобилни ГИС, плотер...). Тако да је са тог аспекта посао коликотолико олакшан, каже мр Брано Вамовић.Међутим, када је о кадровским решењимареч, потребно је стално подмлађивањекадрова, уз пуно разумевањеза шумарске стручњаке који су годинепровели на месту уређивача и имају великознање и искуство које би било драгоценона неким другим пословима ушумарству. Сходно томе потребно је дугорочнопланирати кадровска решења,што до сада није био случај. Само са довољнимбројем високо стручних, младихи способних људи, Биро може одговоритисложеним задацима који стоје предшумарском струком у времену савременогпланирања газдовања шумама, рекаоје мр Брано Вамовић, врсан шумарскистручњак и уређивач са искуством од 16година.■Н. М.28 децембар 2008.

VII Сабор шумараШумаријада 2008.Половином септембра, у једној однајлепших бања у Србији, ВрњачкојБањи, одржан је VII сабор шмара – „ШУ-МАРИЈАДА 2008“, који је окупио преко800 шумара и гостију. Међу бројним гостимабили су делегације шумара из РепубликеСрпске, Македоније и Бугарске,представници ЈП „Војводинашуме“, Републичкогсиндиката шумарства и прерадедрвета, ресорног министарства иУправе за шуме, Института за шумарство,Националног парка „Копаоник“ иПокрета горана Србије. Сабору је присуствоваодекан и професори Шумарскогфакултета из Београда, који су уједнобили и судије на такмичењу секача.Уз велику подршку, помоћ и разумевањеменаџмента, и ове спортске игреорганизовала је Јединствена синдикалнаорганизација нашег предузећа.Спортске игре је прогласио отворенимВладан Живадиновић, генералнидиректор ЈП „Србијашума“ и рекао да јеовај велики скуп шумара прилика да семакар на тренутак у други план потиснусве професионалне обавезе и у другарскојатмосфери коректно одмере снагена спортским теренима.Поздрављајући учеснике Сабора игосте, председник ЈСО ЈП „СрбијашумеМиле Сладојевић је рекао да је ово најмасовнијеокупљање шумара и добарпример сарадње синдиката са пословодствомкоје је имало разумевања и свесрднопомогло ову манифестацију.На спортским теренима ВрњачкеБање играо се мали фудбал, баскет,одбојка, пикадо, шах, гађање глиненихголубова, повлачење конопца, скок у даљ,трчање 100 метара за жене и 200 метараза мушкарце, а уведена је и нова дисциплина,шумарски вишебој.Такмичење секача је изазвало великупажњу, а победник је Грујица Радоњићиз ШГ Ивањица, друго место заузеоје Радојко Ћировић из ШГ Ужице,а треће Драган Гајовић ШГ Краљево. Узсвесрдну помоћ компаније „STHIL“ и судијаса Шумарског факултета из Београдатакмичење је протекло беспрекорно.У ревијалном делу такмичења учешћесу узели и репрезентативци Србије којаће нас представљати на светском такмичењусекача, која ће се одржати почеткомоктобра месеца у Немачкој.У спортском делу такмичења победникшумаријаде је газдинство Ужице,други су шумари из Лознице, а трећи изКрушевца. Екипно у малом фудбалу најбољирезултат су показали, такмичарииз газдинства Ужице, друго место припалоје шумарима из Кучева, а треће шумаримаиз Крушевца. У баскету прво местозаузела је Лозница, друго Биро, а трећегаздинство Краљево. У одбојци најбољису били Краљевљани, другопласирани суиз Пријепоља, а треће место припало јеГенералној дирекцији.У древној дисциплини надвлачењеконопца најбољи су шумари из Крагујевца,следе их Лозница, а трећи су шумарииз Куршумлије. Екипно у пикаду најбољису били и ове године Ужичани, други шумарииз Лознице, а треће место припалоје екипи из Лепосавића. Појединачноу пикаду, где су се такмичиле само жене,најбоља је била Душица Тијонић – Ужице,друга је Слађана Петровић – Бољевац,а треће Весна Деспотовић – Ужице.У шаху, игри ума, најбољи је био ТуранМихаљ – Београд, други је ЗлаткоМилановић – Деспотовац, а трећи НебојшаСтанковић – Лесковац.У стрељаштву – дисциплина гађањеглинених голубова, далеко најбољи резултатии ове године је постигао НенадБјелановић – Генерална дирекција, другоместо освојио је Живко Петровић –Београд, а треће Мирослав Марковић –Ниш.У новој дисциплини шумарски вишебојпрво место заузео је Милан Томоћ изЛознице, други је Бобан Тасић из Лесковца,а трећи Вељко Јанковић из Ужица.У стоном тенису за мушкарце првоместо је припало Лесковцу, друго Рашкој,а треће Краљеву. У женској конкуренцијипрво место припало је Ужицу, другоГенералној дирекцији, а треће Ивањици.У трчању 100 метара за жене прво местозаузела је Наташа Николић из Крушевца,друга је Јасна Ђурић из Лознице,а треће Нада Славковић из Краљева. Најбољиу трчању на 200 метара за мушкарцебио је Бобан Тасић из Лесковца, другије Миланко Косовац из Краљева, а трећеСлавко Теовановић из Лознице.У ревијалном делу шумари из РепубликеСрпске и репрезентација домаћинаодиграли су утакмицу у маломфудбалу са нерешеним резултатом, којаје изазвала велико интересовање свихучесника и гостију.Победницима су уручени пехари имедаље, а за све остале утешна наградаигра и песма. И овај VII Сабор шумарапротекао је у доброј атмосфери, спортскоји фер игри, навијало се и бодрилокао на правим професионалним утакмицама,а била је и понека замерка судијама,али ипак на крају није изосталоспотрско честитање и заказан реванш заследећу шумаријаду.■Припремила Н. М.децембар 2008. 29

Шумско газдинство „Столови“ КраљевоЗадаци се испуњавајусептембру 2007. године, основано јеУ Добровољно ватрогасно друштво„Каменица“. На Оснивачкој скупштини,којој су присуствовали представнициДВД Краљево, представници ШГ„Столови“ Краљево, председник општинеКраљево и многи други уважени гости,је закључено, да су превентива и ширењепротивпожарне културе основнемере заштите шума од пожара, али даморамо бити спремни и на брзо деловањеу случају да дође до избијања пожара.Један од првих задатака је био набавкаватрогасне цистерне и изградњаводозахвата на угроженим безводнимпланинским теренима.Завршена санацијапожариштаПожари који су беснили 2007. годиненису заобишли ни краљевачкогаздинство. У ШГ „Столови“ пожаромје захваћена површина од 65 ха, од тогау ШУ „Краљево“ 55 ха и у ШУ „Ушће“ 10ха. Ватрена стихија је потпуно уништилаи иза себе оставила пустош на 46 хакултура црног бора. Током 2008. годинеизвршена је санација на целој површини,а у току пролећа и јесени пошумљеноје 30 ха. Укупно је засађено 75.000садница црног бора, белог јасена и храстакитњака. Површина од 16 ха пошумићесе у 2009. години садницама храстакитњака и црног бора.■ИЗ ШУМСКИХ ГАЗДИНСТАВА, УПРАВА, РЕВИРА...На Светски дан шума ове године, испуњенје први задатак. Председник ДВДКраљево Мирослав Милићевић је предаокључеве ватрогасне цистерне ДВД Каменица,а испуњен је и други задатак, изградњаводозахвата. На врховима Столова,на надморској висини око 1.300метара изграђен је водозахват запремине24 m 3 . Водозахват су заједнички направилиШГ „Столови“ и ДВД Краљево.У плану је изградња још два водозахвата,чије ће локације заједнички одредитиШГ „Столови“ и ДВД Краљево. Изградњаових водозахвата омогућиће брже допремањеводе до места пожара, што је веомаважно за локализацију и стављање шумскихпожара под контролу.■„Освајачи висина“ ибициклисти захвалнишумаримаПараглајдинг клуб „ЕОЛ“ основан је1986. године, када су неорганизованозапочели прве летове са планине Гоч.Сада је то клуб који броји око 40 активнихчланова и 22 летилице. Краљевачкипараглајдинг клуб „ЕОЛ“ 1993. године јебио први званични државни првак, вицешампиони су били, 2002. и 2005. године,а једанаест пута освајали су шампионатдржаве и два пута друго место. На свимдосадашњим међународним првенствимапрве категорије, чланови „ЕОЛ“ клубаосвајали су најбоље националне пласмане.Тренинзи се најчешће одржавају у Богутовцуи на планини Столови. У плануим је да осим такмичарских и летова за„своју душу“ организују и летове у комерцијалнесврхе на Столовима. Зато се„освајачи висина“, који горе негде високоса орловима и птицама, утопљени у небескоплаветнило уживају у пространствуприроде, захваљују шумарима ШГ „Столови“,који су направили добре камионскепутеве и редовно их одржавају, јер упротивном ни они не би могли да стигнудо својих почетних тачака са којих изводелетове.Захвалност стиже и од бициклиста –бициклистичког клуба „ЧИКЕР“, који носеиме једног од највећих врхова Столова,а који током целе године уживају возећисвоје „бајсове“ по Гочу и Столовима.Манифестацију „Нарцису у походе“,ове године су посетили не само Краљевчани,него и планинари и љубитељи приородеиз целе Србије, а само захваљујућидобрим шумским камионским путевима,могли су и са луксузним возилима изаћина врхове Столова, и уживати у опојноммирису нарциса.■Даринка Воркапић, дипл. инж.30 децембар 2008.

ИЗ ШУМСКИХ ГАЗДИНСТАВА, УПРАВА, РЕВИРА...Шумско газдинство „Јужни Кучај“ ДеспотовацЛовиште „Јужни Кучај IV“Једна од основних делатности Јавногпредузеђа за газдовање шумама „Србијашуме“– Београд је и гајење дивљачи,у склопу чега, Шумско газдинство „ЈужниКучај“ – Деспотовац, газдује ловиштима„Јужни Кучај IV“ и „Јухор“.Ловиште „Јужни Кучај IV“ је установљено1979. године, Решењем Министарствапољопривреде, шумарстваи водопривреде Републике Србије, наукупној површини од 26.360 ха, од чегана територији општине Деспотовац на20.480 ха и на територији општине Параћин5.580 хектара.Удаљено је од Београда свега 150км, са добрим комуникациским везама.У близини ловишта је више већихнасељених места, Деспортовац, Јагодина,Ћуприја, Параћин, Свилајнац и друга(са хотелским смештајем и другимпратећим садржајима). Непосредна околиналовишта богата је културним и туристичкимсадржајима, као што су: споменицикултуре, манастири Манасија иРаваница; споменици природе: Ресавскапећина, водопад Лисине, прашума Винатовача,Клисура реке Ресаве, Клисура рекеСуваје и излетишта: Грза, Сисевац …Подручје Јужног Кучаја је пространависораван, благо нагнута од североистока,према југозападу. Највиши врх јеБељаница (1.339 метара), а најнижа тачкаловишта је 317 метара надморске висине.Иако је висинска разлика велика, највећидео ловишта лежи између 700 и 1.000 мнадморске висине.Од укупне површине ловишта, 83%је под шумом, а остало су пашњации ливаде, земљиште за остале наменеи пољопривредно земљиште. Ово јеподручје, првенствено планинских ибрдских букових шума, мада су присутнеи друге еколошке јединице, као на примершуме китњака и шибљаци грабића,као и вештачки подигнуте састојине четинарана свим наведеним стаништима.Поред основних врста дрвећа (букваи храстови), у овим шумама има доставрста које поред зелене масе дају и обиљеплодова (дивља крушка, леска, глог, дрен,купина, дивља јабука, јаребика, малина,трњина...) и обезбеђују квалитетну хрануза дивљач која живи у ловишту.У ловишту су присутне следеће врстедивљачи:Ловостајем заштићене врсте дивљачи: европски јелен, срна, дивља свиња,зец, медвед, јазавац, веверица, куна златица,дивљи голуб, грлица, јаребица, препелица,јастреб итд.Трајно заштићене врсте дивљачи:ласица, рис, видра, сиви соко, орао крсташ,сури орао, сова ушара, орао мишари други.Дивљач ван режима заштите: вук,шакал, лисица, дивља мачка, сива вранаи сврака.Од ловно-техничких објеката у ловиштупостоје: чеке на стубовима, отворених31; затворених 26, хранилишта задивљач 35 и солишта 48.У ловишту постоје и три куће засмештај ловаца (Јаворак, Пештерац иВалкалуци), које располажу солиднимкомфором.Ловачка кућа Валкалуци, налази сеу централном делу ловишта, на територијиШУ Ћуприја и капацитета је дванаесткревета у једнокреветним, двокреветними петокреветним собама. Имакухињу и трпезарију, купатила, струју. Узсаму зграду изграђен је атрактивни објекатод дрвета (брвнара) који омогућаваорганизацију састанака, скупова и обедаза педесетак особа.Ловачке куће Јаворак и Пештерацналазе се на територији ШУ Параћин,немају струју али имају агрегатеза обезбеђивање електричне енергије ирасполажу са укупно осамнаест места засмештај ловаца и туриста. Опремљене сукупатилима и заједничким просторијама(трпезарије и собе за дневни боравак).У овој години, на територији Ловишта,пребројавањем је установљенследећи број дивљачи којом се газдује:европски јелен 302 ком; срна 882 ком; дивљасвиња 346 ком; зец 270 ком; вук 38ком; лисица 88 ком; дивља мачка 24 ком.План одстрела за ову годину предвиђаследећи обим одстрела: срнећа дивљач118 ком; дивљих свиња 108 ком. ијеленске дивљачи 36 ком.Стручан рад у Ловишту и организацијалова, обезбеђени су у складу са Законима,подзаконским актима, у сарадњии на основу упутстава Сектора залов и остале ресурсе Генералне дирекцијеЈавног предузећа „Србијашуме“. Лов сеорганизује по правилнику и ценовникукоји је јединствен за Јавно предузеће„Србијашуме“.У ловишту се одстрељују високотрофејнипримерци свих гајених врста дивљачи.Последњих година нарочито је атрактиванлов на вука чекањем, за који супосебно заинтересовани странци.Ловиште годишње посети великиброј домаћих ловаца и ловаца из иностранства.Треба напоменути да је у ово ловиштеу току 2006. и 2007. године, у сарадњиса Управом за шуме Министарствапољопривреде, шумарства иводопривреде Републике Србије, пуштенпар медведа, у склопу Пројекта насељавањамедведа на стара станишта.■Небојша ЛукићПештерац Валкалуци Јаворакдецембар 2008. 31

ИЗ ШУМСКИХ ГАЗДИНСТАВА, УПРАВА, РЕВИРА...БољевциШумско газдинство „Београд“Нова дечја игралишта у СурчинуБечмен – изградњаБеограђани са уживањем проводевреме у излетничким шумама Београда(Авала, Кошутњак, Ада Циганлија,Миљаковачка шума, Космај, шумадуж аутопута Београд – Шид, Обреновачкизабран, Трешња, Бојчин, Макиши Степин луг), чије одржавање је Градскауправа поверила ЈП „Србијашуме“ШГ „Београд“. Пријатан амбијент уовим шумама додатно је побољшан редовнимграбуљањем и кошењем, као иодржавањем чистоће површина које излетницинајвише користе, одржавањемпостојећег шумског мобилијара (клупа,настрешница и корпи за отпатке), као ихигијене око јавних чесми и изворишта ихигијене јавних тоалета, које газдинствообавља у оквиру редовних послова.Поред радова на редовном одржавањуизлетничких шума Београда, ШГ„Београд“, обавља и послове који се односена изградњу и реконструкцију објекатапејзажне архитектуре (паркови, дечијаигралишта, блоковско зеленило,школска дворишта, резиденцијални паркови,зеленило око пословних објеката,цркава, манастира, историјских споменика...).Ове године газдинство је извело радовена изградњи два и реконструкцији једногдечијег игралишта у Општини Сурчин,која је и финансирала цео посао.Служба за пројектовање и маркетинг и РЈ„Инжењеринг“ су урадили идејни пројекатза дечија игралишта и извели пројектованерадове у месним заједницамаБечмен, Прогар и Бољевци.У Бечмену, у центру месне заједнице јеизграђено дечије игралиште на бетонској32 децембар 2008.

ИЗ ШУМСКИХ ГАЗДИНСТАВА, УПРАВА, РЕВИРА...Излет у БољевцимаТог прелепог једанаестог дана јунанаставници Основне школе „ВождКарађорђе“ Мурар, Маја и Биљана,организовали су излет у ловиште Црнилуг у Бољевцима, на који је пошло70 ђака. Пешачећи по долми крајреке Саве сви смо били преплашенида нам из неког грма, буџака не искочинека малена змија. На улазу у самоловиште којим, како смо сазнали,газдује ЈП „Србијашуме“ дочекаланас је огромна, метална капија којомсу заштићене животиње од насртљивихловокрадица. Пролазећи утабанимпутем кроз шуму, вођени цвркутомвеселих птица угледали смодва прелепа бунгалова, пред којиманам је добродошлицу пожелео пословођаловишта Жикица Петровић. Доксу домаћини били окупирани спремањемоброка, водич нас је повео уразгледање шуме. Шетајући угледалисмо једног јелена са великим роговимаи неколико дивљух свиња које сувесело трчкарале. По повратку из шетњеса уживањем смо ручали и засладилисе леденом посластицом.За дивно проведен дан у природи,захваљујемо се организаторима нашегизлета у ловиште Црни луг, а посебнодомаћинима који су нас срдачнодочекали. Надамо се да ћемо и мињима, као и они нама, остати у прелепомсећању.Ученици V 2 , VI 2 и VI 3ОШ „Вожд Карађорђе“подлози, чија је површина 215м 2 на којемсу постављени дрвени реквизити за игрудеце (две љуљашке, две клацкалице), као ичетири клупе за седење. Травнати део дечијегигралишта је површине од 2.700м 2 ина њему су ободно засађене саднице високихлишћара и четинара. Уз бетонскиплато постављена је дрвена надстрешница„Сеник“ у чијој непосредној близини сеналази новоизграђена чесма, која ће омогућитиредовно заливање, па самим тим иквалитетно одржавање ове површине.Дечије игралиште у месној заједници„Прогар“ се налази уз фудбалски теренклуба „Борац“. Површина бетонскогплатоа, као и количина дечијих реквизита, клупа за седење као и надстрешница„Сеник“ је индентична игралиштуу Бечмену, а површина новоподигнутеУченици ОШ „Вожд Карађорђе“травне површине износи 1.440м 2 . Засадилишћарског дрвећа су формирани у видудрвореда по дужим странама ове правоугаонеповршине.За разлику од претходна два новоизграђенаигралишта у месној заједници„Бољевци“ тежиште радова је стављенона побољшање постојећег дечијегигралишта. У ту сврху су поправљенепостојеће клупе и реквизити за игру децеа постављене су још две нове клупе ,клацкалицаи једна надстрешница „Сеник“.Сви наведени радови који су уговорениса СО „Сурчин“, од израде идејногрешења, па до завршетка извођења радована терену су обављени за двадесетрадних дана.■Анђелка Јевтовић, дипл. инж.Прогардецембар 2008. 33

ИЗ ШУМСКИХ ГАЗДИНСТАВА, УПРАВА, РЕВИРА...Шумско газдинство „Шума“ ЛесковацНа Острозубу, природном резервату „Качер-Зеленичје“Зелениче поново цветаЗелениче је врста биљке која је преживела све недаће леденог доба.Данас, након много година, зелениче поново цвета. Шта је узрок тогцветања – расправа је која се води међу научницимаорганизацији ЈП“Србијашуме“ Београд,Шумског газдинства „Шума“УЛесковац и лесковачког Техноло шкогфакултета на Чемернику обележен јеДан зеленичета. Љубитељи природе илековитог биља из Лесковца, Ниша иПрокупља обишли су природни резерват„Качер-Зеленичје“ на падинама Острозуба.Природни резерват „Качер-Зеленичје“,од 1950. године, је под заштитомдржаве. Заштићена површина данасизноси 41.7 ha и налази се на подручјуопштина Лесковац и Црна Трава.Заштићена биљна врста зеленичета(Prunus laurocerasus) или ловор вишњерасте у делу чисте букове шуме на планиниОстрозуб, на надморској висини1250-1280 метара.Откриће биљке зелениче везано језа име нашег највећег ботаничара ЈосифаПанчића, који је са својим сарадницимамаја 1886. године, на падинамаОстрозуба, пронашао ниске повијенешибове. Јосиф Панчић је о постојањузеленичета, публиковањем, информисаоЕвропу за коју је ова вест биласензација. Овај тренутак оповргаоје изјаву ауторитета европске ботаникеГризебаха, који је тврдио да „Србијамало обећава ботаничарима“. Од тадаје прошло много времена. Београдскиботаничари су долазили и истраживализелениче. Једна експедицијакоју је 1951. године предводила ВераИлић, на путу према Острозубу, у двориштукуће у Доњој Лопушњи, виделаје зелениче у цвату. То је био првидокумент који је оправдао Панчићевоверовање да зелениче цвета. Цвет миришена филипенду и јасмин. Свуда улитератури може се наћи податак даје водни екстрат од лишћа зеленичетаотрован. Међутим, професор докторСпас Сотиров је окупљенима у резерватуиспричао занимљив догађај. Проучавајућизелениче, разговарали су сабаком која је живела у селу Бистрици.Када су јој показали зелениче и питалије да ли зна ову биљку бака је одговорила:“Како па не, од тој си правимчај,па га пијем“.Професор доктор Новица Ранђеловић,човек који је већи део своградног века посветио пручавању, измеђуосталог, зеленичета – са својеомиљене катедре у природи окупљенимаје говорио о развоју зелениче-та, о његовом открићу и Јосифу Панчићу,а о флори околине Грделичкеклисуре говорио се проф. др ВластимирСтаменковић.Запослени у Шумској управи Предејане,која газдује овим природнимрезерватом, били су добри домаћиниљубитељима природе, а огајењу,нези,подизању и коришћењушума присутнима је говорио дипл.инж. Бора Миленовић.Редитељ Петар Лаловић и докторНебојша Вељковић договорили су синопсиси драматуршку скицу за научно-популарнифилм под радним називом„У потрази за зеленичетом“.Како доктор Вељковић објашњав драматуршкаскица филма одвијаће се подокументарној причи учесника и истраживачазеленичета. Наратор филмаби био Петар Краљ, који би имао двојакуинерпретацију – поетичну и алармантну.Он ће повремено повезивати, анекад и супротстављати документарноказивање професора Новице Ранђеловића,који би служио као инспирацијаза визуелну подлогу.Зелениче је врста биљке која је преживеласве недаће леденог доба. Данас,након много година, зелениче поновоцвета. Шта је узрок тог цветања– расправа је која се води међу научницима.Да ли је отопљавање климеи стварање ефекта тзв. стаклене баште?Или је пак разлог превазилажењеантропогеног деградирања? Време ћепоказати.А све је то, како је рекао професорРањеловић, од велике важностиза људски род.■Марина Јовановић34 децембар 2008.

Развој и спровођење Националног акционог планау циљу унапређења управљања шумама и контроле бесправних сечау земљама источне Европе и централне АзијеСпречавање бесправних активностиу шумарству приоритетГенерална дирекција ЈП „Србијашуме“,била је домаћин одржавања радионицеинтересних страна у пројекту:„Развој и спровођење Националног акционогплана у сврху унапређења управљањашумама и контроле бесправних сечау земљама источне Европе и централнеАзије“. На радионици је било присутно30 представника различитих интереснихгрупа, институција, организација и предузећа,како домаћих, тако и страних.Радионица и читав процес је у ствариобавеза коју је наша земља прихватила усвајањемДекларације из Санкт Петерсбурга2005. године. Наиме, новембра 2005. године,Ст. Петерсбуршка Министарска Декларацијао спровођењу закона о шумама иуправљању шумама у Европи и СевернојАзији (ЕНА-ФЛЕГ), у организацији ВладеРусије и Светске банке, укључила је развојНационалних акционих планова (НАП)за бесправне сече као највиши приоритет.Као одговор на овај позив, Светска банкафинансира пројекат који ће помоћи развојоваквих планова у одабраним земљама Европеи централне Азије.Поред ефикасности спровођења НАП-а,пројектом је обезбеђена и изградња капацитетарелевантних заинтересованих страна.Пројекат спроводе две консултантскекомпаније; Индуфор из Финске и Интерцооператиониз Швајцарске, а има два основнациља:Формулација Националних акционихпланова у одабраним земљама (Молдавији,Србији, Црној Гори и Албанији).Изградња капацитета унутар и измеђуодабраних земаља, као и у Јерменији, Азербејџану,Босни и Херцеговини, Грузији,Киргистањну, Таџикистану и Узбекистану.Уважавајући Националне акционе планове,биће обезбеђена ефикасна подршказа сваку земљу учесницу у припремањусвојих специфичних НАП са циљемунапређења управљања шумама и контролебесправних сеча. Борба са бесправнимактивностима у шумарском сектору морасе сагледавати кроз неколико нивоа, а акциониплан ће имати широку међусекторскупокривеност, а такође ће укључити упроцес и све заинтересоване стране. Акционипланови ће бити чврсто повезани саосталим процесима и постављеним циљевимау самом шумарском сектору и сроднимсекторима.Када је у питању изградња капацитетаунутар и између земаља, теме ће се идентификоватина основу акционог плана иосталих релевантних процеса (нпр. процеснационалног шумарског програма илисличних секторских планова). Потенцијалнеактивности укључују обуку у формулацији/ревизијишумарских закона и регулативе,мониторинга коришћења шумаи транспорта дрвета, односно извлачењедрвета, сарадња са царином у циљу откривањатрговине бесправно посеченимтрупцима и дрветом, итд. Изградња капацитетаће се спроводити кроз радионице иобуку.Бесправне сече на подручју Бујановца, ШГ ВрањеПројекат ће се спроводити у периодуод 16 месеци, од децембра 2007 до априла2009. године. Кључне основе су:Национални акциони планови• покретање пилот радионица у Молдавијиу периоду фебруар-март 2008.године,• остале радионице у Србији, Црној Гории Албанији, покренуте у периодумај-јун 2008. године,• завршетак НАП до октобра 2008. године.Изградња капацитета• прелиминарна идентификација потребаза изградњом капацитета, завршенадо краја јуна 2008. године,• спровођење радионица за изградњукапацитета у периоду август 2008 –април 2009. године.Актуелност поменутог пројекта огледасе и у чињеници да су бесправне сечеу Србији у 2007. години биле у порасту уодносу на 2005 и 2006. годину и то за око27%, што довољно говори о неопходностипокретања једнаог оваквог пројекта у којиби се, поред шумарског сектора укључилии остали релевантни сектори, а пре свих:животна средина, полиција, судство и тужилаштво,просторно планирање, царина,тржишна инспекција, НВО и други. Цеопроцес води Управа за шуме, Министарствапољопривреде, шумарства и водопривредеРепублике Србије, а подршку дају свирелевантни чиниоци у шумарсву, пре свихјавна предузећа за газдовање шумама.Према званичним евиденцијама ЈП„Србијашуме“, на подручју административнелиније са АП Косовом и Метохијом,у периоду 1999-2007, посечено је више од280.000 м 3 дрвета, а сведоци смо и великогпритиска на шуму у урбаним срединама,као и све чешћој појави корупције (где секао земља налазимо на 101. месту, од укупно146 земаља), тако да је доношење НАП-аоцењено као један од глобалних приоритетане само у шумарском сектору.Такође, потребно је ускладити и законодавствоу овој области, пошто се глобалнеи националне дефиниције бесправнихактивности у шумарству разликују, тесе често дешавају терминолошка неразумевањашумарског и осталих сектора, алии унутар самог шумарског сектора, те јенамера да се у скоријој будућности извршиусаглашавање термина и дефиницијабесправних активности у шумарству и шумарствублиских сектора.■Душан Јовићдецембар 2008. 35

шумарских центара са око 1200 запослених.Имају 2 основне делатности. Прва је пружањеуслуга приватним власницима шума,и то израда планова за газдовање шумама,пројектовање путева, одржавање тренинга.Центри се финансирају делом из Буџета,а делом кроз пружање услуга власницимаприватних шума.У пракси то изгледа овако:На захтев власника шуме радници центраприступају изради плана за газдовањешумом, који није обавезан према важећемзакону, али се без њега не могу користитифинансијске мере подршке. Такође, израдапланова за газдовање шумама није монополизованау корист Регионалног шумарскогцентра, тј, израђују га и друге институцијеи појединици за потребе власника.Јединична цена израде плана за газдовањеизноси око 17 еур/ха. Половину од ценеплаћају сами власници шума директноцентру, док се друга половина покрива изБуџета, као вид субвенције.Друга делатност је контрола спровођењашумарског законодавста, коју обављајушумарски инспектори. Они су такођенадлежни за пријем и обраду захтевавласника шума за субвениционирањепојединих радова у шуми, а према државномБуџету. Поједине субвенције, нпр. заузгојне радове, исплаћују се након извршењарадова. Период од подношења захтевадо исплате субвенције износи око годинудана (аплицира се у текућој за нареднугодину). Субвенције добијају само власнициприватних шума, док државно предузећенема право аплицирања. Не постојимогућност да се субвенција не добије, уколикосу испуњени сви захтеви из конкурса.Редослед исплата је према датуму предајеисправне документације, односно копрви преда први добија и субвенцију.Након исплате субвенција шумарскиинспектори су обавезни да изврше контролуна терену обиласком 5% приватнихпоседа који су користили субвенције.Исправност рада шумарског инспектораконтролише „генерална инспекција“,која се налази у саставу Министарствапољопривреде и шумарства.Кроз програм субвенционирања финансијскисе подржавају шумарске активнстикао што су: израда планова за газдовањешумама, 50% од јединичне цене којаизноси 17 еур/ха; вештачка обнова садњом,20-35% од јединичне цене која се креће од1800-1900 еур/ха; санација пожаришта, 250-350 еур/ха; прореде и чишћење, 60-70% одјединичен цене која се креће од 85-120 еур/ха, у зависности у ком делу Финске се налази,уколико власник шуме сам проређује ичисти сам или од 126-177 еур/ха уколико зато ангажује неку фирму. Уколико су изузетнотешки терени са великим бројем садницацене су од 135-189 еур/ха када ради самили 210-294 еур/ха када ангажује фирму;биомаса за енергију, 7 еур/ м³ за сакупљањеи транспорт до камионског пута и 1.7 еура/м³ за прераду/иверање; чишћење од грана,60-80% од јединичне цене, која се креће од168-235 еур/ха; изградња шумских путева,20-40% од јединичне цене за изградњу и 40-60% од јединичне цене за репарирање и осталекао што су ђубрење, одводњавање/копањеровова итд.Финасирање у сектору шумарства регулисаноје Законом о финансирању одрживогшумарства (Act on the Financing ofSustainable Forestry).Централна унија пољопривреднихпроизвођача и власника приватних шумау Финској МТК, представља кровну организацијукоја заступа интересе својих члановау националним и интернационалнимкруговима. За потребе шумарства у оквируМТК функционише тзв. Шумарски саветкоји се посебно бави проблематикомприватног шумарства. Чланице МТК суРегионалне Уније асоцијација за газдовањеприватним шумама које заступају интересесвојих чланова на регионалном нивоу, акроз Регионалне уније и саме Асоцијацијеза газдовање приватним шумама. Асоцијацијепредстављају основне оперативне организационејединице, које обезбеђујупланирање и спровођење планова у шумамаприватних власника на терену. Рад асоцијацијадефинисан је Законом о асоцијацијамаза газдовање приватним шумама(Act on Forest Management Associations).У Финској постоји 154 асоцијација загаздовање приватним шумама са око 300локалних канцеларија. У локалним асоцијацијамазапослено је 1100 шумарсихинжињера, 750 теренских радника и уговоромје ангажован велики број извођачарадова. Асоцијације су финансиране иконтролисане од стране власника шума.Чланарина је обавезна и служи за финансирањедела услуга које власници могу дадобију од локална асоцијације. Услуге којеасоцијација пружа својим власницима су:тренинзи, планирање газдовања шумама,узгојни радови, продаја дрвета, конкурисањеу име власника за субвенције код шумарскихцентара, итд.Асоцијације планирају и спроводе око80% свих узгојних радова у приватним шумама.Готово целокупни износ цене по јединиципроизвода/услуге служи за покривањеплате самог радника на терену.Само мали део издваја се за административнетрошкове асоцијације. Асоцијацијеприрпемају 75% од свих продајних плановасвојих чланова. Око 40% продатог дрветаиде преко асоцијације.У пракси то изгледа овако:На захтев власника шуме професионалноособље асоцијације обилази локалитетна коме ће се радити. Прикупљајуподатке о терену како би потенцијалнимкупцима доставили што више информацијанеопходних за формирање цене. Оглашавајуна продају одређену количинудрвета. Прикупљају понуде и на крајузаједно са власником шуме доносе одлукуо купцу. Власник шуме има сва права дапрода дрво коме год хоће. За потребе организацијепроизводње-сече на терену запослениу асоцијацији обележавају сечину,дефинишу путању извлачења и местоскладиштења обловине,а током сече конторлишуизвођача радова.Пример организације једне Асоцијацијеза газдовање приватним шумама:Асоцијација ОМА има око 2600 члановаи покрива 72 000 ха шума са просечномдрвном запремином од око 120 м³/ха. Има13 запослених шумарских инжењера, 14теренских радника и 5 уговора са извођачимарадова. Годишњи план продаје је око120 000 м³, док је план продаје за потребечланова удружења око 82 000 м³. Годишњиобим пошумљавања је 1.300 хектара.ЗакључакЗначај шума и шумарства у Финској јевелики. Доминира приватно власништвокако у површини под шумом тако и у производњидрвета. Процес подршке приватнимвласницима шума стар је готово 100година. Тренутно стање и значај шумарстварезултат су организованог рада, крозјавно и приватно партнерство.Шумарство Финске представља једанвисоко децентрализован систем, сајасно дефинисаним правима и обавезама,како институција које пружају подршкувласницима шума тако и самих власникашума. Власници имају апсолутно праворасполагања својим шумама, као и правоизбора институција које ће им пружатипрофесионалне услуге.Са друге стране, држава је свесна важностишуме као јавног добра, без обзира наоблик власништва. Значајан је „инвеститор“у приватне шуме, кроз субвенционирањенепрофитабилних, али националнозначајних активности у приватним шума.Без обзира на велике разлике шума уСрбији и Финској, позитивна искуства уразвоју шумарства Финске, посебно у делукоји се односи на приватне шуме, могусе применити у Србији. Јачање постојећихи/или оснивање нових државних институцијаза подршку власницима шума, оснивањеи јачање приватног шумарства уззначјнија заједничка улагања требало бида представљају приоритет српског шумарствау будућности.Непосредна комуникација са запосленимау инситуцијама, које чине шумарскусаветодавну службу Финске, али и сасамим власницима приватних шума, кроздобро осмишљен програм студијског путовањаод стране канцеларије пројектаРазвој сектора шумарства у Србији и Шумарскогразвојног центра ТАПИО, недвосмисленоми је указала да је рад шумарскесаветодавне службе орјентисан ка власникукао „муштерији“.Јасно је да је то једини исправни путу развоју српске шумарске саветодавнеслужбе – стварање службе која ће радитии развијати се у складу са потребама власникашума у Србији.■Александар Радосављевићдецембар 2008. 37

Сајам екологије: Италија – БариЗЕМЉА – ВОДА – ВАТРААсоцијација за развој Ибарске долинеиз Краљева – ИДА (IDA - IbarDevеlopment Association), у оквиру активностина промоцији Парка природе„Голија“ и Резервата биосфере „Голија –Студеница“, добила је позив од организацијеFederparchi из Италије, да учествујена Сајму заштићених делова природемедитеранских земаља који се одржао уБарију под мотом „ЗЕМЉА – ВОДА –ВАТРА“.Пројекат „Заштита, развој и промоцијатуристичких потенцијала Паркаприроде „Голија“, који финансира ВладаРепублике Италије и УН ХАБИТАТ,заједнички су реализовали невладинаорганизација ИДА, старалац ПП „Голија“- ЈП „Србијашуме“ и СО Краљево.Захваљујући УН ХАБИТАТ-у частда присуствују сајму, као и да представенаш Парк природе „Голија“ и први Резерватбиосфере у Србији, имали су председникУправног одбора ИДА Драган Ро-гановић и мр Братислав Кисин, испредЈП „Србијашуме“.За представнике Србије организаторје обезбедио посебан штанд. На изузетнопосећеном сајму своја заштићена природнадобра представили су, поред домаћинаИталије, и земаље медитеранскогрегиона (северне Африке, блискогистока и јужне Европе).Посета сајму била је и јединственаприлика да се види како друге земље, пресвега Италија, презентују своја заштићенаприродна добра, акције које спроводеу посебно заштићеним деловима природе,омогућавајући одрживи развој. Посебноинтересантна је била и разменаискустава са арапским земљама, у којимадоста заштићених природних добараима карактер полупустињских ипустињских екосистема. Многи су крозпрезентацију природних лепота и специфичностимау својим заштићенимСвети Никола – заштитник Барија(испред руске цркве у Барију)природним добрима представили и туристичкупонуду своје земље.Наш штанд је изазвао велику пажњу,пре свега лепоте Голије, а посетилису нас и представници конзуларногодељења Републике Србије у Барију игрупе наших управљача и стараоца заштићенихприродних добара, који су боравилиу Италији у оквиру студијскогпутовања.Сајам је обиловао различим стиловимапрезентације, уз мноштво пратећихдогађаја у виду различитих перформансибројних уметника и других забављачакако за децу тако и за одрасле.На крају, доћи у Бари, а не посетитицркву Св. Николе где се налазе моштиовог светитеља, било би неопростиво.Обишли смо ову светињу, као ируску православну цркву Св. Никола.Управо тих дана (9. маја – по грегоријанскомкалендару), одржавала се тродневнасвечаност поводом празника преносамоштију Св. Николе из града Мира Ликијског(Мала Азија) у Бари (код нас сеовај празник слави 22. маја у народу познаткао летњи Св. Никола). Овај догађајје био 1087. године и обележавала се 921.годишњица. Цео град (од око 400.00 становника)је био у празничној атмосфери,а центар је био затворен за саобраћајзбог мноштва људи и различитих манифестацијау част Св. Николе.Љубитеље спорта треба подсетити даје у Барију фудбалски клуб Црвена Звезда1991. године достигао кров Европе,на стадиону Св. Николе. Делегација ЦрнеГоре посебно је била поносна на спомениккраља Николе I Петровића, који сналази скоро у самом центру Барија. ■Мр Братислав Кисин38 децембар 2008.

Шумарскиенглеско-српски речникМр Ана ТонићРечник стручних термина из области шумарства намењен је стручњацимаи студентима као допуна уз стандардни енглеско-српски речник, поштосе многи стручни термини не могу наћи у стандардним речницима, илисе налазе у својим другим значењима.Због мултидисциплинарног прилаза газдовању шумама, опште ко риснихфункција шума, нових иницијатива и директива, као и глобалнихпромена, речник шумарства се проширује и уносе се стално нови терминииз разних дисциплина.Mmature – зреоmaximum admissible concentration (MAC)– максимално дозвољена концентрација(МДК)meadow black soil – ливадска црницаmean – средина, средња вредностmean annual increment (MAI) – средњи годишњиприрастmean stand height – средња висина састојинеmedicinal plants – лековите биљкеmedulary rays – сржни трациmensuration – мерењеmerchantable height – меркантилна висинаmesophilic – мезофиланMetla – Finnish Forest Research Institute –Фински шумарски истраживачки институтmid diameter – средњи пречник (пречник насредини дужине)migratory birds – птице селицеmine timber; mine props – рудничко дрво,јамско дрвоMinistry of Agriculture and Forestry (MAF)– Министарство за пољопривреду и шумарствоmistletoe (Viscum album) – имелаmixture by groups – групимична смесаmixture by stems – стаблимична смесаmoisture content – садржај влагеmoisture holding capacity – способност задржавањавлагеmonoecious plant – једнодома биљкаmoon rings – двострука бељикаmottled umber moth (Erannis defoliaria) – великимразовацmountain ash (Sorbus azcuparia) – јаребикаmow – коситиmulching – прекривање земљишта, малчирањеmull – зрели хумусmultiple blade saw frame – пуна јармачаmultiple heart – вишеструко срцеmultiple use – вишенаменски, универзаланmultiple-use forestry; multiple-purposeforestry – вишенаменско шумарство (општекориснефункције шума)multipurpose tree (MPT) – вишенаменскостаблоmultistorey; multilayered – вишеслојниmushroom – печуркаmutual benefit – обострана користmutual committment – обострана обавезаmutually coordinated measures – узајамноусклађене мереmutually satisfactory solution – решење задовољавајућеза обе странеNnailed joint – спој ексерима, спајање ексеримаNAP; National Allocation Plan – Националниплан расподеле укупних количина емисијеCO 2narrowest width – најмања ширинаnative – природни, урођен; аутохтонnative plant – домаћа биљкаnatural circulation kiln; natural draught kiln –сушара са природном циркулацијомnatural drying, natu ral seasoning – сушењеприродноnatural durability – природна отпорностnatural reproduction – природно размножавањеnature conservation – очување природеnature reserve – природни резерватneedle – четинаneedle cast; needle shedding – опадање четинаneedle fascicle – рукавац четинаnest – легло, гнездоnettle tree (Celtis sp.) – копривићnetwork – мрежаNFP National Forest Programme – Националнипрограм шумарстваNGO Non-governmental Organization – невладинаорганизацијаnitrogen – азотnitrogen-fixing – азотофиксирајућиnon adhering knots – несрасле квргеnon calcareous – бескарбонатниnonrenewable resource – необновљиви ресурсNorway maple (Acer platanoides) – јавор млечNorway spruce; European spruce; commonspruce (Picea abies) – (обична) смрчаnose bar – притисна гредаnotch – засек код обарања стабла, усекотинаNTFP; Non-timber Forest Products; NWFPNon-wood Forest Products – Недрвни шумскипроизводиnursery – расадникnursery bed – леја, гредицаnutrient – храњива материјаnutrition – исхранадецембар 2008. 39

Студијски боравак у ИталијиМинистарство истатвозаштите животнесредине у оквиру пројекта „Развоји јачање централне и локалне администрацијеу региону Балкана у областиуправљања заштићеним природним добрима“,заједно са Републиком Италијоми FORMEZ-ом, Агенцијом за образовањеи обуку државне и локалне администрацијеВладе Републике Италије, организовалоје почетком маја месеца студијскупосету заштићеним природним добримаиталијанске регије Emilia-Romagna.Учесници студијског путовања билису представници: Министарства заштитеживотне средине, Завода за заштитуприроде, националних парковаКопаоник, Тарa и Фрушкa горa, ЈП „Србијашуме“и представници старалацаЗаштићених природних добара „СтариБегеј-Царска Бара“, „Слано Копово“, „Пашњацивелике дропље“.Посета је имала за циљ упознавањеса организацијом, функционисањем, начиномрада и основним проблемима сакојима се срећу управљачи ЗПД у Италији,односно регији Emilia-Romagna.Emilia-Romagna је административнарегија у Северној Италији коју чинедве историјске регије Emilia и Romagna.Регија се простире од Јадранског морана истоку, реке По на северу и планин-скогмасива а Апенини на југу и по величиније шеста у Италији (22.123 км 2 или7% површине Италије). Главни град регијеје Bologna, а иначе има девет провинција(градова): Bologna, Ferrara, Forli-Cesena, Modena, Parma, Piacenza, Ravenna,Reggio Emilia и Rimini и 341 општину(месне заједнице). Регија Emilia-Romagnaје једна од најразвијенијих регија у Италији.Најзначајнија грана привреде јепољопривреда (житарице, кромпир, парадајз,црвени лук, те разне врсте воћа,а посебно грожђе за производњу винанајпознатијеLambrusco). Има развијенуиндустрију, посебно прехрамбену (индустријумлека и млечних прерађевина-Parmalatи Parmigiano Reggiano) и аутомобилску(Ferrari и мотори Ducati),туризам и риболов уз обалу Јадранскогмора и саме делте реке По. Главни градBologna има близу 400.000 становникаи најстарији је универзитетски град насвету са више од 100.000 студената (универзитетоснован 1088. године).Регија Emilia-Romagna на својој територијиима 2 национална парка, 13 регионалнихпаркова, 14 природних резервата,50 еколошки рестаурираних подручја,што чини више од 7% површине регије.Прво смо посетили регионални паркParco Delta del Po, површине око 54.000ха, којисе простире ре на територији т рији двејупровинција (градова) Ferrara и Ravenna.Парк чине веће или мање водене површине(језера, баре и канали) и копненеповршине у непосредном окружењу истих,обрасле шумом, углавном бор (Pinuspinea) и у мањој мери топола. Парк је зоналнозаштићен као влажна стаништаи зоне специјалне заштите. Највећа воденаповршина у оквиру Парка је језероComacchio, близу 12.000 ха, са добро организованомводичком службом, са лепоутврђеним каналима (шиповима и плетерима)којима, бродићем, проводе туристеза разгледање некадашњих рибарскихкућа (сада музејима), посматрањептица и предивне околине. Око језера сустрого уређена места за кампере, за излетнике,за посматрање птица, паркинге,ресторане и слично. Центри за посетиоце(има их више) су уједно и музеји (традиције,историје, опреме, алата и сл.). Наовом језеру и осталим воденим површинамаПарка је, наравно, забрањен ловптица и риболов, осим изловњавања јегуљеу организацији Парка. Парк се осимизловљавања бави и прерадом-маринирањемјегуље. На самом језеру постоји иСолана, која такође ради под надзоромУправе парка Delta del Po. Проблеми сакојима се среће Управа Парка су интен-40 децембар 2008.

Језеро Comacchio – плетарЈезеро Comacchio – хватаљка за Јегуљезивна пољопривредна производња у непосредномокружењу, али децентрализованимрешавањем проблема на нивуопштина (месних заједница) и поштовањемрегионалних, државних и европскихЗакона и прописа, проблеми се врлобрзо и ефикасно решавају.Следећа дестинација коју смо обишлибио је национални парк Parco Nazionaledell‘ Appenino Tosco-Emiliano, површине24.209 ха. Простире се на територијидвеју регија (Toscana и Emilia-Romagna),односно три провинције (града)-ReggioEmilia, Parma и Massa. Парк чине углавномвиши делови Апенина, са мањимнасељима која су окружена шумом (углавномсредњедобна буква а у вишим деловимаима јеле и смрче и наравно самврх је без шуме). Врсте крупне дивљачикоје насељавају простор Парка су: јелен,срна, муфлон, вук и др. Лов је у Паркузабрањен, али је интересантан податакда, у просеку сваки Италијан има бар једанкомад ловачког оружја.У готово напуштеном селу Cecciola,где под патронатом Парка почињу са развојемруралног туризма, у близини самогсела, постоји и шума питомог кестена чијеплодове мештани (њих десетак-само триђака) сакупљају, суше, мељу кестен и правебрашно од кога на традиционалан начинсправљају хлеб. Делатност којом сеуглавном баве становници ових насеља јесточарство, прерада млека и производњамлечних производа (познат качкаваљParmigiano Reggiano). Занимљиво је да језа килограм овог квалитетног качкаваљапотребно 16 литара крављег млека које суза исхрану користиле само одређену врстутраве са овог подручја. Читава регијаје позната по својој доброј кухињи. Приликуда се у то уверимо имали смо на ручкукоји је организован поводом нашегдоласка. Било је ту равиола, таратела разнихбоја и величине, са месом, сиром, спанаћем,шаргарепом, пармезана, салате одмаслачка и наравно врхунског Lambruscoцрног вина.Лепе утиске из Националног паркаупотпуњује и стена Bismantova, која својимположајем доминира околином и са којесе пружа предиван поглед на готово цеоНационални парк. Потврда импресивногпогледа са стене Bismantova је и то што јеDante Aligieri у свом делу Божанствена комедијанаписао... да само онај ко се будепопео и погледао са стене Bismantova можесхватити шта је живот…У оквиру посете регији Emilia-Romagna обишли смо градове Bolognа,Ferrara и Modena, градове који су историјски,културни и туристички центрирегије. Осим туристичког обиласка овихградова, наши домаћини су нам омогућилии сусрете са представницима локалнихвласти. У тим разговорима пренелису нам своја искуства, у сарадњикоју пружају управљачима заштићенихприродних добара у области просторногпланирања, у спровођењу законске регулативеи подршци за приступ међународнимфинансијским фондовима.Завршни део овог студијског путовањабила је посета међународном сајмунационалних паркова у регији Puglia,провинција (град) Bari, „Mediterre 2008.“Овде смо учествовали на радионици сатемом „Размена искуства и методологијеу управљању заштићеним подручјима наБалкану и у Италији“. Учесници ове радионицебили су представници: Албаније,Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније,Црне Горе и Србије.■Дипл. инж Славко ИвановићФото: С. ИвановићПоглед са стене БисмантоваГнездо галеба – језеро Comacchioдецембар 2008. 41

Међународни скупЖене у шумарству ЕвропеКлуб жена инжењера шумарства, приШумарској комори Словачке у периодуод 25. до 31. маја 2008. године организоваоје Десети међународни скуп,„Жене у шумарству Европе“.При Шумарској комори Словачке,која је основана по посебном закону 1996.године. постоји Клуб жена у шумарству.Комора има за циљ да штити и заступасталешке интересе чланова, да омогућавањихово стручно усавршавање, да ради наунапређењу струке, науке и привреде и даразвија сарадњу између чланова. Са таквиммотивом, Клуб жена традиционално,сваке године организује, скуп жена запослениху шумарству. На самом почетку,скупови су одржавани само у Словачкој,али су после неколико година посталиинтернационални, јер су се прикључилидругим удружењима жена запослених ушумарству широм Европе.Жене, инжењери шумарства из Словачке,су ове године, по трећи пут, биледомаћини Међународном скупу „Женешумарства Европе“. Учествовале суделегације из Немачке, Румуније, Чешке,Босне и Херцеговине, Србије и Словачке.Основни мото оваквог скупа је дружење,боравак у природи и размена искуства изпраксе. Тема овогодишњег скупа је била„Едукативни центри за шумарство у Словачкој“.У оквиру државних шума СловачкеРепублике налазе се два едукативнацентра: Педагошки шумарски центар уТренчинској Бањи и Отворени музеј природеи музеј шумарства у Черном Балогуу близини Бањске Бистрице.То су уско стручни пројекти шумарскепедагогије, којима је обухваћено комплетношумарство са циљем да се, одсамог почетка, едукује млади нараштај.Стручни тим сачињен од шумарскихстручњака и педагога, је основао „педагошкецентре“, где се деци, од најранијегузраста, директно и у контакту са природом,указује на значај шумарства. Те едукативнецентре од априла до октобра, посећујудеца узраста од 10 до 16 година.Деци се кроз маштовите игре у природи,у директном контакту са шумом указујена заштиту човекове околине, значајшуме и опхођење са њом, узимајући у обзирзаконе природе и посматрајући шу-Учесници скупаПедагошки шумарски центар у Тренчинској Бањи42 децембар 2008.

му комплексно као животну заједницуфлоре и фауне. На тај начин се код децеразвија љубав према шумарству и природиуопште.Други, едукативни центар се налазиу Черном Балогу, недалеко од Бањске Бистрице,а познат је по називу „Отворенимузеј природе“. Намењен је првенственоза едукацију омладине и на истомпростору повезује шумарство и уметност.Млади уметници Словачке, али истранци који су гостовали у том едукативномцентру, су дали допринос овоммузеју под ведрим небом уклапајући уприродни амбијент своје уметничке радовеод дрвета и другог природног материјала.Тако, док идете стазом кроз шуму,која је дугачка неколико километара,уз помоћ информационих табли, скрећевам се пажња на битне чињенице из областишумарства, од фотосинтезе и производњекисеоника, преко неге подмлаткасве до извлачења трупаца из шуме. Насамом крају стазе, смештен је Музеј шумарства,где се преко изложених експонатаможе сагледати историјски развојшумарства.Према програму организатора, а уциљу едукације обишли смо једну, од тризаштићене области Републике Словачке,која се налази у округу Бањске Бистрице,а простире се у срезовима: Бањска Бистрица,Брезна, Детна и Зволен. На укупнојповршини од 20.360 ha, под шумом је85%, а најзаступљенија је буква, затим јела,јасен, брест и др. Од 1990. године топодручје је проглашено и резерватом биосфере.Велики значај се даје заштићенимврстама зељасте флоре и заштити птица.У долини Ракитово код Доњег Харманца,у шумама којима газдује БањскаБистрица, налази се јединствени културно– историјски споменик, подигнут засплаварење дрвета – водена рижа. Воденарижа је направљена још у 19. веку,а као историјски споменик је проглашена2001. године, када је и обновљена. Данасслужи само као туристичка атракцијастудентима и ђацима, да виде како се некадтранспортовало дрво.Укупна дужинаводене риже је 2.450 m, а у време када сеинтензивно користила, могла је да транспортује10.000 m 3 огревног дрвета и 9.500m 3 трупаца.У Словачкој високо образовање у шумарствудатира још од 1770, када је аустријскацарица Марија Тереза основалаАкадемију за високо образовање уБањској Штавници. Оснивањем прве високообразовне установе постављени сутемељи за образовање у природним наукама,па и у шумарству.Први Институт за шумарство је основан1807. године, такође у Бањској Штавници.Данас се Шумарски факултет иИнститут налазе у Зволену и обједињујуфакултет за шумарство, прераду дрвета,екологију и животну средину. Научноистраживачки институт за шумарство уЗволену има 5 истраживачких одсека ито: шумска екологија и биодиверзитет,шумска технологија и гајење шума, интегралназаштита шума и управљање шумама,шумска инвентаризација и управљањешумсаким ресурсима и шумскаекономика и политика.Наши домаћини су се трудили да намдочарају, поред стручног дела и културнубаштину Словачке. Тако смо обишлиград Тренчин, који је био граница са турскомимперијом, Тренчинску Бању, гдесе одржава међународни филмски фестивал,замак светог Антуна, у оквиру когапостоји музеј ловства, рударски град– музеј Бањска Штавница и у Черном Балогумузеј шумске железнице.О значају овог међународног скупаговори и то што је комплетну акцију снималаНационална телевизија Словачке запосебан програм, који се односи на шумарство.Поред тога, свечано, са великимпоштовањем, примили су нас вицегувернерградоначелника града Тренчина, генералнидиректор Државног предузећа,а добили смо и писмо подршке које јепослао, лично, ресорни министар.Учешће на овом међународном скупуобогатило је наше искуство и пробудиложељу да и у нашој земљи направимосличне едукативне центре по узору наоне које смо посетили и видели у СловачкојРепублици.■Дубравка СекулићМирјана СтингићОтворени Музеј природе и Музеј шумарства у Чрном БалогуНаше представнице дају интервју за државну ТВ Словачкедецембар 2008. 43

Ботаничка баштау Рио де ЖанеируБотаничка башта у Риу је једна однајвећих тропских ботаничких баштаи арбо ре ту ма на свету. Основао је 30.јуна 1808. године John, принц регент Уједињеногкраљев с тва Бразила и Португалије(касније краљ John VI), ради интродукцијеи аклиматизације еко ном скикорисних биљака донетих из других тропскихрегиона у свету. Врт, који је лоциранна повр ши ни од 141 ха, испод високихврхова околних планина, имаколекцију од 6.500 биљних врста, а налазисе недалеко од једне од најлепших плажау Риу - Ипанема.Ботаничка башта је у почетку биластворена да би се на бразилску климуадаптирале поједине биљке, као штосу мушкатни орах (Myristica fragrans), бибер(Schinus molle) и камфоровац (Cinnamomum),које су биле донете из ЗападнеИндије. За јавну посету от ворена је тек1822 године за време влада вине Pedra I,сина Johna VI. Године 1937. увршћена јеу бразилску ку л т урну баштину, а 1992.године и у резерват биосфере од странеUNESCO-a.Биљне колекције у врту су организованена научној основи у складу са различитимбразилским екосистемима, каошто су Атлантске шуме, Амазонске кишнешуме, Рес тин га, заједно са другимегзотичним врстама, представницимадругих земаља.Најпознатији симбол парка сукраљевске палме (Roystonea regia), одкојих неке датирају још из времена JohnaVI. Ово дрвеће је у почетку било искључиворезервисано за потребе краљевскефамилије. Све палме су пореклом од једногстабла. Палма мајка је била настрадалау пожару. Семе је, такође, било изложенопожару, тако да није могла дабуде коришћена за првобитну намену.Куриозитет је био да су га робови понекадскривали и прокријумчарили изванграница вртова. Многи од њих су добилисвоје папире за слободу за хваљујућиновцу кога су добили продајући ово семе.Неколико алеја у врту је управо формираноод ове краљевске палме, која заистаимпозантно делује.Врло је интересантна врста Ceibapentandra, једно од највећих стабала у ТропскојАмерици, свето дрво старих Маја.Препознатљива је по свом деблу, које јеу основи проширено, а интересантно је ипо круни, која пружа предивну сенку, пасе стога врло много користи за садњу наскверовима и трговима.Такође је интересантно и „мајмунскостабло“ (Couroupita guianensis) са цве-44 децембар 2008.

товима сладуњавог мириса ружичастебоје и плодовима у виду фудбалске лопте,пречника од 18-25 цм, који се налазедуж стабла у исто време када и цветовии немају везу са лишћем које се налазина врху стабла. Сам плод има непријатанмирис и укус, али га мајмуни једу, па га изову „мајмунско дрво“.Не сме се заборавити ни импресивнаVictoria regis, која плута по језеруФреи Леандро. Шетајући између кокосаи каучуковог дрвета (Hevea brasiliensis),можете удах ну ти оштру арому мајмунскогдрвета (Couroupita guianensis) и посматратипале пло дове, који су величинефудбалске лопте.Врло је популарна и оранжерија сабромелиацеама и орхидејама. У њој јесмеш тено око 700 врста и још стотине упарку око оранжерије са мноштвом обликаи боја. Бро ме лиацеае су врло значајнебиљке у екосистему. Оне акумулирајукишницу и тако сва ка врста из овефамилије постаје микрокосмос живота.Међу осталим инсектима комарац (AedisEgyptus) их понекад користи за полагањесвојих јаја. Како овај комарац преносигрозницу, свака индивидуа из овефамилије мора преко лета да буде третиранаинсектицидима.Парк обилује скулптурама и фонтанама.Централна фонтана, окруженакраљев ским палмама, је направљена уЕнглеској и у парк је донео Лапа 1905 године.Исте године су из центра града набављенедивне скулптуре од скулптораValentim-a, укљу чу јући и статуу Eco-a иNarcso-a, као и високих птица. Оне су данассмештене у специјалним нишама.Интересантне су и ограде око појединихврста од кованог гвожђа уметничкиобликоване.За врсте које расту у води или поредводе формирано је мање језеро, по комеплу тају локвањи и врло интересантнаVictoria regis, већ споменута и приказана.Међутим ту је и мноштво другихврста које овај амбијент чине изузетноатрактивним. У овом делу су у крошњамадрвећа настањени и мајмуни, који својомигром и сталним пењањем и спушта њему крошњама дрвећа изузетно привлачепажњу посетиоца.Међу славним интернационалнимпосети оцима парка су Einstein и енглескаКраљица Elizabeth.Једно од великих изненађења Ботаничкогврта је изузетна визура наCorcovado и ста туа Христа Спаситеља.Ботанички врт у Риу представља једнуод најсимпатичнијих и добро заштићенихи одр жа ваних зелених површинау граду, који пружа добар примербиодиверзитета Бразила, са 6.500 различитихбиљних врста, укључујући и многеугрожене врсте.■Проф. др Љиљана Вујковићдецембар 2008. 45

У Новој Вароши стартује пројекат заштите природе одзагађења дрвним отпадомПиљевину пакују у брикетеУ оквиру пилот пројекта, који ће ако се покаже успешним бити реализован и уосталим крајевима Србије, локална самоуправа и Немачка агенција ГТЗнабавиле теретно возило за одвоз пиљевине и пиланџијама обезбедили 50типских контејнера. Прикупљени дрвни отпад послужиће за производњубрикетапилот пројекат, који ће ако се покажеУ успешним бити реализован и у осталимкрајевима Србије, локална самоуправаи Немачка агенција ГТЗ улажу по 25 хиљадаевра. Општина Нова Варош је, према договору,већ набавила опрему и теренско возило„лада-нива“ за инспекцијске службе изапочела набавку 50 типских контејнера запилане, док је Агенција ГТЗ купила камионза одвоз пиљевине. Прикупљање и одвоз дрвноготпада биће највероватније поверениКомуналном предузећу „3. септембар“, докће власници пилана, према одлуци која ће сенаћи на првом наредном заседању општинскескупштине, бити у обавези да сву „произведену“пиљевину одлажу у типске контејнере,запремине од по пет кубика.– Трошкове набавке контејнера,чија јеукупна вредност око 20 хиљада евра, сносићеопштина и власници стругара. Премаприпремљеним изменама и допунама Одлукео комуналној чистоћи, власници пиланабиће у обавези да контејнере поставена наткривеном месту и обезбеде услове занесметан одвоз суве пиљевине. Изјаву данису у могућности да сами реше проблемпиљевине већ је потписало тридесетаквласника гатера, а прва количина металнихконтејнера биће подељена пиланамаподигнутим на територији ваздушне бањеЗлатар и ободима Специјалног резерватаприроде у кањону реке Увац – каже АлександарМаринковић, општински комуналниинспектор и члан радног тима за реализацијупројекта.Сва пиљевина прикупљена на овај начинбиће прерађена у брикете и пелете,све траженију врсту еколошког енергента,у погону чија је изградња започела у центруАкмачића, села удаљеног око 15 километараод Нове Вароши. Према уговору осарадњи, који је недавно са „Интербриком“потписала локална самоуправа, обе странесу у обавези да се приликом прикупљања,одвоза и прераде пиљевине придржавајуопштинске одлуке о чистоћи и комуналномуређењу. Цена по којој ће „Интербрико“од општине откупљивати прикупљенупиљевину биће накнадно договорена,а прикупљена средства послужиће за подмиривањетрошкова одржавања возила ифинансирање рада запослених на пословимаприкупљања и одвоза пиљевине.– Заинтересовани смо за откуп целокупнихколичина пиљевине која се прикупиод пиланџија у нововаошкој општини,јер ће капацитети погона са савременомопремом, износити две тоне пелета и брикетана сат. У погону, који ће се простиратина површини од око хиљаду и по квадрата,посао ће поливином маја добити 30нових радника, а вредност целокупне инвестицијеизноси око милион евра. Фабрикаће бити саграђена, а производња организованапо светским стандардима, тако да јепотпуно елиминисана могућност загађењаживотне средине – каже Радојица Илић изпредузећа „Интербрико“, основаног капиталомпредузећа „Интеркомерц“ из Београдаи „Брико“ из Нове Вароши.Греју ресторанПредузеће „Вихор“ које има пилануу селу Бистрица, уз магистралнипут ка мору, једино је на територијиопштине Нова Варош до сада самосталноуспело да реши проблем одлагањапиљевине.Од пре седам година сву пиљевинудобијену стругањем трупаца бацају укотлове, уз помоћ којих загрејавајусушару за столарску грађу и производнипогон, а од недавно и ресторанотворен уз пилану. У зимским месецимакада је производња слабијег интензитета,користе и пиљевину прикупљенуса пар пилана у општиниПријепоље. Поред економске уштедена овај начин чувају и приороду, јергде год и на било који начин да се лагерује,пиљевина је стална претња заприродно окружење.На штетне последице по животну срединунепрописног одлагања дрвног отпадаиз пилана,протеклих година у више навратаупозоравали су еколози и представниципредузећа „Резерват Увац“, али су сви њиховивапаји остали без одјека. Највеће дивљедепоније пиљевине, тврде еколози, налазесе на обалама Злошнице и просторумесне заједнице Акмачићи.– Допунама одлуке о општем уређењу,чистоћи и комуналној хигијени општине,донетим пре две године, прописано је да сепиљевина и други отпад добијени прерадомдрвне грађе може одлагати једино на начини под условима које пропише општинскиорган за послове комуналне инспекције.Међутим, и након тога настављено је сапраксом лагеровања пиљевине у корита рекаи на планинским пропланцима, јер нијеодређена локација за депонију.Пројектомчија је реализација у току,коначно ћемо сеослободити и овог баласта – каже СанијаХаџисалиховић,комунални инспектор приопштинској управи у Новој Вароши. ■Ж. ДулановићПроизводе за странцеЗа целокупну производњу брикетаи пелета у погону у Акмачићима, предузеће„Интербрико“ већ је обезбедилопласман на инострано тржиште.Како пиљевина прикупљена у оквирупројекта општине Нова Варош иАгенције ГТЦ ни издалека неће битидовољна да подмири потребе фабрике,већ су потписани уговори и са власницимапилана на Јабуци код Пријепоља,а у току су преговорима и са пиланџијамаиз других општина.Обала Злошнице46 децембар 2008.

Сувенири од чамових окоракаМотиве за своје рукотворине дрводеља Јусуф Козица проналази у живописној природи златарског краја иликовима комшија горштака, а захваљујући својој аутентичности његови сувенири до сада су на сајмовиманародних рукотворина освојили више наградаОд окорака који се на стругарама наконобраде чамових трупаца одбацујукао шкарт, у својој занатској радионициу селу Дрмановићи Јусуф Козицаизрађује уникатне сувенире, од којих сувећина права уметничка дела. Мотивеза своје рукотворине проналази у живописнојприроди златарског краја и ликовимакомшија горштака, а захваљујућисвојој аутентичности његови сувениридо сада су на сајмовима народних рукотворинаосвојили више награда.У уметничко-занатској радионициопремљеној са свега пар најпростијихмашинa, Козица је за протекле две године,колико се бави овим послом, направиостотинак сувенира. Мада су мурукотворине које ствара, уз бављење сеоскимтуризмом једини извор прихода,овај, како за себе каже, „усамљени дрводељаса Златара“ највећи део сувенира јепоклонио пријатељима и гостима планинекоји одседају код њега.– Обичај је у овом крају да домаћинна растанку дарује госта обично онимшто има у кући - кајмаком, сиром, тегломмеда... Како се не бавим пољопривредом,госте на пут испраћам са сувениром, такода моје рукотворине красе домове широмСрбије и Црне Горе. Због своје оригиналностинајбољу прођу код туристаима сувенир „Златарац“, у који су утканесве особине горштака препознатљивихпо шајкачи, брковима и густим, косматимобрвама и сувенир „Златарка“, одивеса бистрим оком и раскошном косомод јелове коре, каже Козица, који је до губиткапосла у државној служби радио уинформисању и култури.Уколико изнађе средства, планира дау свом новосаграђеном дому на падинамаЗлатара отвори галерију са продајномизложбом сувенира. У плану је и организовањеликовне колоније у којој би иконописции дрводеље, боравећи у живо-НамештајЈусуф Козица, иначе по занимањудипломирани социолог, длето и чекићпрви пут је узео у руке пре две године,када је стицајем околности породичногнездо са градског асфалта пренеоу село Дрмановићи надомак Нове Вароши.То му међутим није сметало дасам ручно изради намештај и опремисобе које издаје туристима. Захваљујућињеговим умешним рукама,ормари, кревети, столови и шкрињеодишу старином и потпуно су наликкомадима намештаја који су некадабили саставни део домова овогакраја.писним пределима планине, стваралисвоја уметничка дела у дрвету.– Од израде сувенира би се солидномогло живети, да је више разумевања државеза финансирање оваквих програма.Запослени у државним кредитним фондовиманикако да схвате да је израда сувениравид уметности и да нисам у могућностида напрвим класичан бизнисплан, јер чамове окорке не купујем већдобијам потпуно бесплатно са депонијапилана, а пањеве необичних облика проналазиму шуми одбачене од горосеча –каже Козица.■Ж. Дулановићдецембар 2008. 47

Еколошка порукаКад стигнеш до своје школе,немој да ти је свеједно,да двориште које волишбуде ружно, неуредно.Свак ће тада помислити,„Овде уче лоши ђаци!“По дворишту кад се видеПапирићи и отпаци.Молила бих све другове:„НЕ БАЦАЈТЕ СВУДА СМЕЋЕ!око школе у дворишту,ПОСАДИМО РАЗНО ЦВЕЋЕ!“Покрет горана СрбијеЗа дан животне срединенаграде најмлађим члановимаУ паркове и крај реке,поставите лепо клупе,а и корпе за отпаткеда по трави се не купе!Милена Голубовић VI разредОШ „Драгољуб Илић“ ДрачићВећ традиционално, Покретгорана Србије Светскидан животне срединеобележава оригинално, додељивањемнаграда својимнајмлађим члановима. У сарадњиса Министарствомпољопривреде, шумарства иводопривреде – Управом зашуме, Министарством заштитеживотне средине, РадиоБеоградом II програм,Еколошким магазином „Чекајућиветар“ ЈУ ЕКО радиом,Ревијом „ШУМЕ“, ЈКП„Зеленило Београд“, поводомСветског дана зажтитеживотне средине расписујенаградни Конкурс за прознисастав, песму, цртеж, карикатуру,плакат, горанскуеколошку поруку и фотографију.Ова данас невладина организација,готово пола века пошумљава,озелењава простореи унапређује животну средину,а што је најважније окупљанајмлађе које учи како се волии чува природа, брине о свакојтравци, биљци, цвету, бубамари,лептиру…Ове године на 27. конкурсупо реду је учествовало 25општинских одбора Покретагорана из целе Србије. Додељеноје укупно 77 награда усвим категоријама, а награђенасу деца из 18 општина.Пред никад лепшом ираздраганом публиком, награденајбољима уручили суАлександар Васиљевић, РадиславМомиров, представникМинистарства за заштитуживотне средине иНовица Милојковић, председникГорана Србије, пожелевшиим још много успеха инаграда.Овом приликом издвајамонајбољу Еколошку поруку,рад Милене Голубовић, првонаграђеницртеж ЈасминеОбрадовић и првонаграђенуфотографију Уроша Јонића,ученика VIII 1 ОШ „Вук Караџић“,Пирот.■48 децембар 2008.

Стопе и трагови дивљачи- сисари -Књижицу Стопе и трагови дивљачи – сисари, коју је издао Ловачки савез Словеније, а чији оригинални наслов гласиStopinje in svedovi divjadi – sesalci, као корисно и веома интересантно штиво Ловачки савез Србије је превео на српскијезик и учинио је приступачном ловцима Србије и свим другим корисницима и љубитељима природе и дивљачи.Бићете зачиђени, колико се лако животињски „записи“ на блатним шумским путевима, у снегу или око каљуга могупрепознати. Препознавање стопа и трагова, као и других знакова присуства дивљих животиња је знање које, у овосавремено доба све бржег развоја и отуђења од природе, има на жалост све мање људи. Објављивањем и у нашемлисту ове књижице, настојимо да вам што више приближимо тај тихи а „гласни“ говор дивљих животиња.Фото: Л. Скварча, DianaФото: Л. Скварча, DianaКуна белицаДивља мачкаТелесна маса: 1,5 до 2,5 кгТелесна дужина са репом: 65 до 85 цмВреме парења: јуни/августВреме коћења: април/мајБрој младунаца: 2 до 4.Станиште: рубови шума,у близини људи,па и у парковимаПонашање: активна ноћу,изванредно прилагодљива,месојед је али радо једевоће и друге плодове.Посебности: уочено је да радогризе аутомобилскеелектро водове.Блиски рођак јеи куна златица,али она живиу старим шумама.Од куне белицеИзметСтопало (шапа)се разликује по златастој кецељицииспод врата.Боље се вере по дрвећу.Месојед је.ТрагТелесна маса: јелени 5 до 12 кгВисина у гребену: 30 до 40 цмВреме парења: фебруар/мартТелење кошута: април/мајБрој мачића: 2 до 6.Станиште: веће површинешума, претежно топлијихстаништа, са околином.Понашање: углавном суусамљеници, храна им јепре свега ситни глодарии птице.Посебности: вешто хватаи рибу.Стопало (шапа)ТрагСтопаСтопаИзметдецембар 2008. 49

Јестиве гљивеи отровни двојнициАутор: дипл. инж. Драгић ТомићЈЕСТИВАЖута цапица (Ramaria flavescens)ОТРОВНАОловаста Рудолиска (Romaria pallida)СличностиЈестива жута цапица и отровна бела цапица личе на корале,имају дуге и круте гране, једнаке су висине, део трупа им је белебоје, а у старости су смеђе.РазликеКод јестиве жуте цапице загребана површина гљиве и трупапоцрвени, док се код отровне беле цапице то не дешава. Гранејестиве жуте цапице су округле на пресеку, док су код отровнебеле цапице оне спољоштене.ЈЕСТИВАСунчаница (Macrolepiota procera)ОТРОВНАХарингача (Lepiota cristata)СличностиЈестива сунчаница и отровна харингача имају шеширепрекривене смеђим љуспицама, беле листиће и дршке сапрстеном.РазликеКод отровне харингаче шешир је мањи од 6 центиметарау пречнику, дршка је тања од 1 центиметар, прстен на њојје једноставан, танак а сама гљива има оштар, непријатанмирис. Насупрот томе, шешир јестиве сунчанице је већи од 6центиметара, дршка је дебља од 1 центиметар, прстен на њој јесложен, дебео и по рубу ресаст; ова гљива је пријатног мириса.50 децембар 2008.

ЈП „СРБИЈАШУМЕ“ – ШГ „БЕОГРАД“Пословница општег туризмаЊегошева 44, 11000 Београд ■ Тел/фах: 244-09-08; 2454-467ж.р. 355-1043928-86Лиценца Министарства за туризам бр. 283 А кат.ПИБ. 100002820e-mail:sumetours@yubc.netВРЊАЧКА БАЊА 2008.ХОТЕЛПун пансион1/1 1/2 1/3 АППЗВЕЗДА *** Реновирани део 2.300,00 1.900,00 1.600,00 2.650,00ФОНТАНА ** Реновирани део 2.300,00 1.900,00 1.600,00 2.650,00ФОНТАНА ** 1.700,00 1.400,00 1.200,00 /1/1 АПП 1/2 АПП 1/3 АПП 1/4 АППВИЛА САН – КОНАЧИШТЕ 3.950,00 3.400,00 3.000,00 2.900,00КОПАОНИК 2008/2009. ГОЧ – ГВОЗДАЦ 2008.АПП „СРБИЈАШУМЕ“ КОПАОНИК 2008/2009.ХОТЕЛПУН ПАНСИОННајам 1/4 апартмана за 7 данаСМЕНЕЦЕНАХотел ПИРАМИДА 2.270,00Виле ВЛАСТА и ПЛАНИНКА 2.000,00до 13. 12. 2008. 9.000,0013. 12. – 27. 12. 2008. 17.500,0027. 12. 2008, 03. 01, 10. 01. 2009. 36.500,0017. 01, 24. 01 2009 20.000,0031. 01, 07. 02, 14. 02, 21. 02, 28. 02 2009. 24.000,0007. 03, 14. 03. 2009. 20.000,0021. 03, 28. 03, 04. 04. 2009. 15.000,0011.04, 18.04, 25.04, 02.05, 09.05, 16.05, 23.05, 30.05. 2009. 12.000,00ТУРИСТИЧКИ АРАНЖМАНИ * Нова Година 2008/2009.• ПРАГ• БУДИМПЕШТА• АТИНА• РИМ• ДВОРЦИ ТРАНСИЛВАНИЈЕ• И МНОГИ ДРУГИ АРАНЖМАНИ СЕ МОГУ НАЋИУ НАШОЈ ТУРИСТИЧКОЈ АГЕНЦИЈИМогућност плаћања свих аранжмана у више месечних рата преко административне забране !Информације можете добити на телефоне пословнице: 011/244-09-08; 2454-467

Фото: З. Павловић