Trgovina ljudima: trauma i psihoterapija – zbornik radova - Astra

Ovaj model se učvršćuje i, dugoročno gledano, učvršćuje modelponašanja i uverenje žrtve da je nasilje, ako ne baš legitiman, a onosocijalno prihvatljiv način rešavanja problema i konflikata. Tako nasiljedobija kvalitet „zaraze” i „prenosi” se na narednu generaciju, pa gapominjemo kao „transgeneracijsko prenošenja nasilja”.Žena stara 60 godina koja je rešila da izađe iz braka sa nasilnimsuprugom je godinu dana bila u intenzivnom terapijskom procesu.Put od odluke do realizacije je bio dug i neretko bolan. Pre ovogbraka sa nasilnikom, žena je u mladosti imala još jedan brak sačovekom koji je često bio odsutan, imao je paralelne veze, kockao se.Nakon nekoliko godina braka ju je napustio i otišao da živi u drugomesto, a klijentkinja je ostala u svojoj maloj sredini. „Udala sam se zaprvog koji me je hteo. Kako sam ja, kao raspuštenica, imala prava dabiram? Ko bi hteo ’polovnjaču’ koja drugome nije valjala?”Podriveno samopoštovanje i društvena stigma su trasirale put ka novomnasilju. Zlostavljano dete često ne zna da je drugačiji život moguć, ženakoja živi u nasilju uverava se da je ono normalno, i iznova ulaze u ono štoim je poznato, čak iako je to bolno. Na taj način imaju doživljaj da moguda kontrolišu situaciju. Za odrasle sa istorijom poremećaja ponašanja udetinjstvu važi tri puta veća verovatnoća, u odnosu na vršnjake, da ćepočiniti teško fizičko nasilje nad partnerom. Ovo zvuči paradoksalno,ali zapravo ovo osećanje „poznate nesreće” je ponekad za dete lakšepodnošljivo od potpune neizvesnosti novog odnosa. Ovaj mehanizampomaže da žrtva ostane u stanju podređenosti, izolovana od drugih i odnovih, reparirajućih iskustava.Upravo taj mehanizam moći, fizičke i psihološke kontrole i izolovanostikoriste nasilnici, bilo da su oni u porodici ili van nje. Taj mehanizamkoriste i trgovci ljudima, držeći svoje žrtve odvojene od spoljnog sveta ipovećavajući jaz između slobode i ropstva. Osim prisile, trgovci ljudima,koriste jedan još perfidniji mehanizam kojim žrtvu vezuju za sebe. Mladedevojke, naročito one koje su u svojim porodicama bile zlostavljane/zanemarene i odbačene od šire sredine, vape za tim da budu nekomebitne i da budu voljene. Neki od nasilnika koriste ovu potrebu zavodećisvoje žrtve, obasipajući ih „ljubavlju”, pažnjom i poklonima, čineći ihekskluzivnim, a zauzvrat tražeći „sitne usluge” za svoju „dobrotu”. Timponašanjem pojačavaju zavisnost, potencirajući da žrtva treba da imbude zahvalna, jer je posebna i odabrana.174TRGOVINA LJUDIMA • TRAUMA I PSIHOTERAPIJA • ZBORNIK RADOVA