HOLANDIJA - Privredna komora Srbije

1www.pks.rs/izvoznikInformacija o privrediHOLANDIJAOpšti podaciKljučni ekonomski indikatoriEkonomski profil zemlje i projekcije rastaSpoljna trgovinaBilateralna razmena Srbije i HolandijePerspektivni sektori za saradnjuKako poslovati sa Holandijom

Sadržaj1. Opšti podaci 12. Ključni ekonomski indikatori 23. Ekonomski profil zemlje i projekcije rasta 24. Spoljna trgovina 55. Bilateralna razmena Srbije i Holandije 66. Perspektivni sektori za saradnju 97. Kako poslovati sa Holandijom 107.1. Ulazak na tržište 107.2. Carinska procedura 107.3. Carinske stope 117.4. Potrebna dokumentacija pri uvozu robe u Holandiju 127.5 .Zahtevi tržišta 127.6. Osnivanje privrednog subjekta u Holandiji 127.7. Porezi 137.8. Poslovna običaji 148. Primeri uspešnog poslovanja 149. Šta je potrebno za odlazak u Holandiju? 1510. Usluge koje nudi Privredna komora Srbije 1611. Korisni adrese 17

11. Opšti podaciLokacija - Holandija se nalazi na severozapaduEvrope. Severni i zapadni deo državeizlazi na Severno more, dok se na jugugraniči sa Belgijom, a na istoku sa Nemačkom.Sadašnje granice su formiranejoš 1839. godine.Ukupna površina - 41.526 km 2Regioni - Holandija predstavlja evropski deoKraljevine Holandije, koja se sastoji od 12provincija (Friesland, Groningen, Drente,Overijsel, Flevoland, Gelderland, Utreht,Severna Holandija, Južna Holandija,Zeeland, Severni Brabant i Limburg), anjeni sastavni delovi su još i HolandskiAntili i ArubaGlavni grad - Amsterdam sa 755 605 stanovnikaOstali veći gradovi - Hag, Roterdam i UtrehtStanovništvo - 16.652.323 (2010)Nacionalni (državni) praznici - 1. januar (Nova godina), mart/april – Veliki petak, mart/april - Uskrs (Holanđani obeležavaju Uskrs dva dana, u nedelju i ponedeljak), 30. april(Rođendan Kraljice), 4. maj (Dan sećanja na postradale), 5. maj – Dan oslobođenja(od 2005. Obeležava se svake pete godine), 40 dana posle Uskrsa (Voznesenje), 7nedelja posle Uskrsa (Duhovi-Svete trojice), 5. decembar – Sveti Nikola (prethodnikDeda Mraza), 25. i 26. decembar (Božić i Sv. Stefan)Valuta - EURInternet domen - .nlPozivni broj - +31Karakteristike klime - Holandija ima morsku klimu, sa hladnim letima i blagim zimama.Prosečna temperatura u januaru je 2ºC, a u julu 19ºC. Godišnja prosečna temperaturaje 10ºC. Oblaci su svakodnevna pojava, a zimu karakterišu česta magla i padavine.

22. Ključni ekonomski indikatoriBDP, svetski rang - 792.128 miliona dolara (16. mesto u 2009.)BDP, realna stopa rasta - -4,0% (2009)BDP po glavi stanovnika - 47.917 hiljada dolara (2009)Struktura dodate vrednosti (% BDP) po sektorima - poljoprivreda 2%, industrija 24%,usluge 74% (2009)Stopa inflacije - 1,2% (2009)Broj radne snage - 8,9 milliona (2009)Struktura radne snage prema glavnim aktivnostima - poljoprivreda 2,7%, industrija 18%,usluge 73%Stopa nezaposlenosti - 4,8% (2010)3. Ekonomski profil zemlje i projekcije rastaHolandija je prosperitetna, otvorena privreda, u kojoj je Vlada značajno ograničila svojuulogu u regulisanju privredne aktivnosti još od 1980-ih godina. Industrijska aktivnost ovezemlje se prvenstveno oslanja na prehrambenu, hemijsku i industriju električnih mašina iaparata, a ne mogu se zanemariti ni usluge (naročito transportne) imajući u vidu odličangeografski položaj. Čak sve više multinacionalnih kompanija odlučuje da svoje poslovneoperacije locira u ovoj zemlji, s obzirom na to da se uz efektivne i efikasne distributivneusluge povoljno mogu obaviti i neke druge aktivnosti, kao što su sklapanje, testiranjepakovanje, postprodajne usluge.Obrazovana radna snaga i aktivna istraživačko-razvojna delatnost čine Holandiju povoljnomlokacijom za sofisticirane, tzv. ’’high-end’’ industrijske grane. Takođe, razvoj industrijskogsektora znači da postoje mogućnosti i da je obezbeđena ponuda poluproizvoda i komponentiu različitim oblastima.U stalnom nastojanju da se pruži podrška ukupnom industrijskom razvoju, razvojinformacionih i komunikacionih tehnologija je postavljen kao prioritet. Permanentni cilj jeda Holandija postane elektronski poslovni centar za Evropu, a ona je na dobrom putu dato i ostvari. Vlada Holandije veruje da bi privatni sektor trebalo da ima liderstvo u daljemrazvoju i iskorišćavanju informacione tehnologije.Struktura privredne aktivnosti: industrijska revolucija zahvatila je Holandiju znatno kasnijenego Belgiju. Naime, nalazišta uglja otkrivena su u Limburgu tek početkom 20. veka, anjihova eksploatacija je završena 1960. godine. Posle kraćeg perioda razvoja industrije

4(Royal Dutch Shell), proizvodnju električnih mašina (Philips), industriju aviona (Fokker) imašinsku i automobilsku industriju (Daf).Holandija je poznata po razvoju snažnih klastera u industrijskim sektorima povezanim satehnologijama kao što su biotehnologija, sofisticirana hemija, farmaceutska industrija,elektronska industrija, proizvodnja kompjuterskih proizvoda, medicinska tehnologija, kaoi tehnologija novih materijala.Hemijska industrija, učešćem oko 18% doprinosi ukupnoj industrijskoj proizvodnji i drugi jepo veličini industrijski sektor u Holandiji. Ovaj sektor se značajno oslanja na baznu hemiju,odnosno proizvodnju etilena, propilena, amonijaka, benzena, metanola, hlora i značajnihpoluproizvoda. Zapravo, proizvodnja bazne hemije donosi oko 60% prihoda holandskojhemijskoj industriji i predstavlja preko 10% ukupne proizvodnje bazne hemije u okviru EU.Energenti: Jedan od faktora blagostanja predstavljaju i velike rezerve zemnog gasa kojesu otkrivene 1960. godine. Takođe, razvijena je i industrija prerade energenata (rafinerijenafte) u blizini roterdamske luke. Nuklearne elektrane daju svega 10% električne energije(za razliku od Belgije gde daju 67%), Vlada stimuliše sve vidove alternativne proizvodnje(vetrenjače, solarna postrojenja).Sektor usluga: sve važniji sektor privrede. Više od dve trećine holandskog BDP rezultatuslužnog sektora. Najveći značaj u okviru uslužnog sektora ima trgovina, naročitomeđunarodna, jer su Holađani odavno poznati kao dobri trgovci.Ostali važni delovi uslužnog sektora su transport i telekomunikacije, građevinarstvo,bankarstvo i osiguranje, kao i ostale finansijske usluge.Luka Roterdam je jedna od najvećih u svetu (veći promet imaju samo Šangaj i Singapur)i kroz nju prolazi desetine miliona tona robe godišnje. Takođe, za saobraćajne usluge odznačaja je činjenica da je aerodrom Schiphol u Amsterdamu na četvrtom mestu u Evropi poveličini, kada je u pitanju i putnički i transport robe. Kao posledica, holandske transportnekompanije u pružanju usluga u međunarodnom transportu, usmerene su na jedan od ovadva značajna saobraćajna centra.Najpoznatije transportne kompanije su Nedlloyd, Frans Maas and Smit International. KLMRoyal Dutch Airlines, najstarija nacionalna avio kompanija na svetu, u 2003. godini moralaje da se integriše sa francuskom avio kompanijom Air France.Holandska privreda je pretrpela ogromne posledice svetske ekonomske krize 2008/2009.godine, ali je holandska država preduzela sve mere kako bi te posledice bile svedene nanajmanji mogući nivo. Tako je, pored sektora usluga: transporta i logistike i finansijskihusluga (bankarstvo i osiguranje), nastavila da razvija automobilsku industriju, posebnohibridne automobile (HV), ,,plug in’’ hibridna vozila (PHEV) i puna električna vozila(EV). Proizvodnja ovih novih vrsta vozila privlači veliki broj učesnika sa iskustvom kaopotencijalne dobavljače.

54. Spoljna trgovinaHolandska privreda svrstava se u dvadeset vodećih privreda u svetu. U razmeni robe sasvetom, Holandija konstantno ostvaruje suficit.Prema obimu izvoza, Holandija je u 2009. godini bila na šestom mestu u svetu (odmah izaKine, Nemačke, Amerike, Japana i Francuske).Kada se govori o uvozu, Holandija je u 2009. godini bila na osmom mestu (iza Amerike,Kine, Nemačke, Japana, Francuske, Velike Britanije i Italije).S obzirom na to da Holandija ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni robe, torezultira i dobrom pokrivenošću uvoza izvozom, što se vidi u narednoj tabeli.Tabela 4.1. Holandija: Robna razmena, u miliiona dolara• Izvoz:• Učešće Holandije u ukupnom svetskom izvozu u 2009. godini je bilo 3,5%• Najznačajniji izvozni proizvodi Holandije su: mašine, nuklearni reaktori, bojleri,mineralna goriva, ulja, destilati, električna i elektronska oprema, farmaceutskiproizvodi itd.• Među prvih pet glavnih izvoznih destinacija su zemlje Evropske unije: Nemačka (učešćeu izvozu Holandije 24,3%), Belgija (11,2%), Francuska (8,9%), Velika Britanija (8,4%) iItalija (5,2%), a zatim Amerika (4,5%)• Uvoz:2005 2006 2007 2008 2009Izvoz 349.813 400.685 477.640 545.853 431.502Uvoz 310.591 358.509 421.367 494.936 382.190Saldo 39.222 42.176 56. 273 50. 917 49.312Izvoz/uvoz racio u % 112,6 111,8 113,4 110,3 113,0Izvor : ITC, Trade Map (2010), www.trademap.org.• Učešće Holandije u ukupnom svetskom uvozu u 2009. godini bilo je 3,0%• Najzačajni uvozni proizvodi Holandije su: mineralna goriva, destilovani proizvodi, itd.,mašine, nuklearni reaktori, bojleri itd., električna i elektronska oprema, farmaceutskiproizvodi, vozila, osim železničkih i tramvaja, optički, foto, tehnički, medicinski i drugiaparati.

6• Glavna uvozna tržišta su Nemačka (učešće uvoza Holandije iz Nemačke 19,2%), Belgija(10%), Amerika (8,4%), Kina (8%), Velika Britanija (6,4%), Francuska (5%), RuskaFederacija (3,5%)Holandija se nalazi na 10. mestu u svetskom izvozu usluga (učešće Holandije u ukupnomsvetskom izvozu usluga je 2,71%, u vrednosti od 90,8 miliona dolara u 2009. godini).U uvozu usluga, Holandija se nalazi takođe na 10. mestu u ukupnom svetskom uvozu usluga(učešće Holandije u ukupnom svetskom uvozu usluga je 2,7%, u vrednosti od 84,7 milionadolara u 2009. godini).5. Bilateralna saradnja Republike Srbije i HolandijeHolandija spada u grupu srednjeznačajnih zemalja u robnojrazmeni Srbije sa inostranstvom.Među 156 zemalja u koje je Srbijaplasirala svoje proizvode u2010. godini, Holandija se našlana 17. mestu po vrednosti izvoza,a među 201 zemljom iz kojih jeSrbija uvezla proizvode u 2010.godini, Holandija je po vrednostiostvarenog uvoza Srbije bila na20. mestu.Grafikon 5.1 prikazuje rezultaterobne razmene Srbije i Holandijetokom poslednjih sedam godina.Podaci pokazuju da je vrednost srpskog izvoza u posmatranom periodu u Holandiju povećana2,8 puta, dok se istovremeno uvoz udvostručio. Međutim, posledica ovoga je smanjenjedeficita.Ukupna vrednost izvoza Srbije u Holandiju u 2010. godini iznosila je 159.478 hiljada dolarai veća je za 0,77% u poređenju sa 2009. godinom. U ukupnom izvozu Srbije u 2010.godini, izvoz u Holandiju je učestvovao 1,62%.U isto vreme, Srbija je iz Holandije uvezla robu u vrednosti od 232,2 miliona dolara, što jeza 1,3% manje u poređenju sa 2009. godinom. Od ukupne vrednosti uvoza Srbije u 2010.godini, 1,38% vodi poreklo iz Holandije.

7Grafikon 5.1. Robna razmena Srbije sa Holandijom, u milionima dolaraIzvor: Privredna komora SrbijeU 2010. godini deficit Srbije u razmeni robe sa Holandijom iznosio je 72,7 miliona dolara,što je za 5,65% manje u odnosu na deficit zabeležen u prethodnoj godini (2009. godinedeficit je iznosio 77,1 miliona dolara).Najzastupljeniji proizvodi u izvozu na holandsko tržište u 2010. godini bili su: ostala transportnasredstva i oprema iz odseka SMTK pod brojem 79 (učešće u izvozu od 30,94%), žitaricei proizvodi (11,46%), povrće i voće (9,19%), odeća (5,60%), gvožđe i čelik (5,28%).Grafikon 5.2. Proizvodi sa najvećim učešćem u izvozu Srbije u Holandiju u 2010. godiniIzvor: Privredna komora SrbijeNajveću prosečnu godišnju stopu rasta u izvozu iz Srbije u Holandiju, u periodu od 2006.do 2010. godine imali su mineralne rude i otpaci metala (450,8%), uljano semenje i plodovi(289,5%), žitarice i proizvodi (242,3) i kafa, čaj, kakao i začini (113,1%).

8U 2010. godini iz Holandije smo najviše uvozili: plastične materije u primarnim oblicima(učešće od 11,68% u uvozu iz Holandije), hemijske materije i proizvodi,drumska vozila(6,33%), medicinski i farmaceutski proizvodi (5,95%), industrijske mašine za opštu upotrebu(4,27%).Grafikon 5.3. Proizvodi sa najvećim učešćem u uvozu Srbije iz Holandije u 2010.godini.Izvor: Privredna komora SrbijeNajvišu prosečnu godišnju stopu rasta u uvozu Srbije iz Holandije u periodu od 2006. do2010. godine, imaju uljano seme i plodovi (373%), meso i prerađevine od mesa (121%)i ostala transportna sredstva i oprema (110%). To znači da je postojala tražnja za ovimproizvodima na srpskom tržištu.U skladu sa privremenim Sporazumom o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja EU,skoro svi izvozni proizvodi iz Srbije mogu da uđu na holandsko tržište bez carina ili ograničenja.Proces pristupanja omogućava Srbiji posebne trgovinske mere, koje podrazumevaju bescarinskiizvoz svih proizvoda srpskog porekla, izuzimajući vino i teletinu. Dodatno, Sporazumsa EU ukida carinske tarife i kvantitativna ograničenja za uvoz srpskih tekstilnihproizvoda, te garantuje sprovođenje iste politike u budućnosti. Koristeći ovu strategiju,srpski izvoz navedenih proizvoda biće u potpunosti slobodan.

96. Perspektivni sektori za saradnjuMeđu najznačajnijim proizvodima u uvozu Holandije u 2009. godini bili su: mašine,nuklearni reaktori, bojleri; mineralna goriva, mineralna ulja i proizvodi njihove destilacije;električne mašine i oprema i njihovi delovi; vozila, osim železničkih ili tramvajskih šinskihvozila i njihovi delovi i pribor; optički, fotografski, kinematografski, merni, kontrolni,precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati; njihovi delovi i pribor itd.Proizvodi koji imaju najvišu stopu rasta u uvozu Holandije u periodu od 2005. do 2009.godine su: prirodni ili kultivisani biseri, drago ili poludrago kamenje, plemeniti metali,metalni novac (37%), igračke, rekviziti za društvene igre i sport, njihovi delovi i pribor(33%), proizvodi mlinske industrije, slad, skrob, insulin, gluten od pšenice (29%), žitarice(23%), brodovi, čamci i ploveće konstrukcije (25%) itd.Holandija je jedan od najdinamičnijih trgovačkih i industrijskih centara Evrope i jedna odnajotvorenijih i međunarodno orijentisanih privreda u svetu. To je visoko konkurentno,rastuće tržište sa mogućnostima trgovine u svim sektorima, posebno za mala i srednjapreduzeća.Holandija je u vrhu (među 20 najvećih) svetskih proizvođača u oblasti automobilskeindustrije. Specijalizovani dobavljači sistema postali su strateški partneri, ne samoholandskim nego i velikim međunarodnim automobilskim grupama.Istraživanja pokazuju da informacione tehnologije (IT) imaju sve veći privredni značaj uHolandiji sa prometom od 25 milijardi evra i bruto dodatom vrednošću od 17,3 milijardeevra godišnje. Stručnjaci iz ove oblasti rade na razvoju i primeni informacionih tehnologijau svim privrednim subjektima i drugim organizacijama.Holandija je prepoznatljiva u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti iima vodeću poziciju u iskorišćenju energije vetra na moru, preradi biomase i proizvodnji ustaklenicima. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku Holandije (CBS) uvoz biomaseje veoma bitan za ovaj sektor. Holandija ima dovoljno prostora za masovnu proizvodnjupa se u narednih nekoliko godina planira povećan uvoz, kao i da luka Roterdam postanebiočvorište.Holanđani su zainteresovani za naše usluge u oblasti saobraćaja (transport, logistika išpedicija). Druge značajne oblasti za saradnju su poljoprivreda (proizvodnja hrane, međukojom dobar plasman mogu imati jagodičasto voće i naša vina - uz adekvatan marketing),zatim brodogradnja (ne samo izgradnja brodova već i opremanje brodova) i vodoprivreda.

107. Kako poslovati sa HolandijomZa firmu koja je odlučila da posluje sa Holandijom, mnogostruke pripreme i brižljivosačinjen plan ulaska i nastupa na tržište jesu dugoročne i isplative investicije.7.1. Ulazak na tržišteNajbolji način za prisustvo na holandskom tržištu je sopstveno predstavništvo. Pošto ovavrsta prisustva u početku iziskuje znatna sredstva, najbolje je naći uvoznika distributerasa kojim se snosi zajednički rizik. Pored toga, na ovaj način se tržište upoznaje sa Vašimproizvodom kao i Vi sa tržištem, a kasnije, kada se stekne pozicija, može se razmišljati opredstavništvu. Pronalazak i imenovanje lokalnog partnera jeste prvi korak. Treba imatina umu da je Holandija poznata po tome da svoje poslovno okruženje stiče direktnimkontaktima, ličnim odnosima, odnosno po preporuci. Angažovanje zastupnika zahtevaulaganje vremena i pre svega lično prisustvo. Isto tako, od suštinske važnosti je i obukalokalnog partnera u vezi sa proizvodom, kao što su redovne informacije o događajima uvezi sa proizvodom, eventualne modifikacije, aktivnosti konkurencije itd. Redovne posetetržištu, posebno u ranoj fazi, jesu važan deo uspešne interakcije sa agentom-distributerom.Na holandsko tržište može se ući na više načina. Preko distributivnih lanaca, što neznači ulazak samo na holandsko, već i šire tržište. Drugi način ulaska je i izlaganje naspecijalizovanim sajmovima, izložbama i sličnim manifestacijama, kojih u Holandiji ima uvelikom broju i koji su podeljeni po regionima i granama privrede.Barijere za ulazak na tržište su relativno niske, zakonski okvir je transparentan, finansijskeusluge na visokom, zavidnom, nivou, što sve zajedno čini holandsko tržište atraktivnim.Geografskim položajem i uz odličnu saobraćajnu infrastrukturu Holandija je praktično vrloblizu Srbije.Holandski potrošači cene visok stepen kvaliteta proizvoda i usluga i rado će da kupe neštokada vide da je cena u proporciji sa kvalitetom. Vole reklame i dobra marketinška kampanjamože da bude odlična odskočna daska za prodaju.7.2. Carinska proceduraHolandska carina, kao jedna od 27 carinskih uprava EU primenjuje carinski zakon Zajednice.To podrazumeva da 27 carinskih uprava EU mora da radi kao jedna. Do nedavno, ulogacarine se prvenstveno odnosila na naplatu carine i indirektnih dažbina prilikom uvoza.Mnogobrojni događaji, uključujući proširenje i razvoj elektronske trgovine, kao i opasnostod terorističkih napada i internacionalizacija organizovanog kriminala, izmenili su usloveu kojima carina funkcioniše.Očekuje se da će modernizovani carinski zakon (MCC) Evropske unije u potpunosti početida se primenjuje od 2013. a zameniće postojeću Uredbu 2913/92 i pojednostaviti razne

procedure, kao što je uvođenje poslovanja bez papira, centralizovano carinjenje, itd.Preferencijalne tarife se koriste kada se uvozi iz zemalja u razvoju. Međutim, za većinuuvozne robe mora da se pribavi potvrda o poreklu robe, a postoje ograničenja za određenepoljoprivredne proizvode koji se uvoze iz Srbije, kao što su mlečni proizvodi. Za srpskekompanije EUR 1 predstavlja potvrdu o poreklu robe.Više informacija o carinskoj proceduri može se pronaći na veb adresama:• Carina Holandije:http://www.douane.nl/zakelijk/invoer/en/invoer.html#P0_0 ili• Svetska trgovinska organizacija:http://stat.wto.org/TariffProfile/WSDBTariffPFView.aspx?Language=E&Country=E277.3. Carinske stopeHolandija je deo zajedničkog harmonizovanogtrgovinskog sistema EU. Zajedničkacarinska tarifa Evropske unije seprimenjuje na robu sa poreklom izvanEvrope. Tarife ili druge dažbine se u Holandijizaračunavaju na osnovu vrednostiproizvoda (ad valorem). Holandija primenjujemeđunarodno priznat koncept ‘carinskevrednosti“. Posebne tarife, kao štosu porezi na količine nekog artikla, kaocenti po kilogramu, bez obzira na cenu,koriste se za ograničeni broj proizvoda.Vrednost uvezene robe je jedan od tri‘elementa oporezivanja’ koji obezbeđujeosnovu za procenu carinskog duga, što je tehnički izraz za visinu carine koja treba da seplati, a ostali su poreklo robe i carinska tarifa.Preferencijalne tarife se koriste kada se uvozi iz zemalja u razvoju. Međutim, za većinuuvozne robe mora da se pribavi potvrda o poreklu robe, a postoje ograničenja za određenepoljoprivredne proizvode koji se uvoze iz Srbije, kao što su mlečni proizvodi. Za srpskekompanije EUR 1 predstavlja potvrdu o poreklu robe.Za više informacija može se pogledati na:• Carina Holandije:http://www.douane.nl/zakelijk/invoer/en/invoer.html#P0_0 или• Svetska trgovinska organizacija:http://stat.wto.org/TariffProfile/WSDBTariffPFView.aspx?Language=E&Country=E2711Foto: Markus Bernet

127.4. Potrebna dokumentacija pri uvozu robe u HolandijuZa robu čija je vrednost manja od 1.000 kg ili 1.000 eura, dovoljna je usmena izjava na carinii faktura. Kod većih vrednosti, roba mora da se prijavi u carinarnici. Potrebna dokumenta su:• kratka izjava (avionski ili brodski manifest) da bi se zaključila naplata robe• izjava po običajnom pravu (SAD – jedinstveni administrativni dokument), kao i propratnadokumenta da bi se omogućilo njihovo carinjenje. Obrazac SAD može da se dobijeod privrednih komora ili ovlašćene štamparije. U carinarnicama ili nekim privrednimkomorama možete imati pristup kompjuterizovanoj platformi za carinjenje (SOFI:Kompjuterski sistem za međunarodni teret)Za uvoz, izvoz i ponovni izvoz trgovačkih uzoraka može da se koristi ATA karnet (privremeniuvoz). Proizvod mora da prati naznaka da je besplatan uzorak i da se neće koristiti ukomercijalne svrhe.Više o porezima i carini na veb sajtu Evropske komisije:http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/procedural_aspects/general/sad/index_en.htm7.5. Zahtevi tržištaVažno je znati da Holandija, kao članica EU, primenjuje standarde koji su harmonizovani usvih 27 zemalja članica i u zemljama Evropskog ekonomskog prostora kako bi se omogućioslobodan protok robe. Međutim, u nekim slučajevima kompanije treba da imaju na umu dase uz obavezna i dobrovoljna pravila EU, možda još uvek primenjuju nacionalna dobrovoljnapravila. Ova pravila mogu da budu izuzetno cenjena kod potrošača, te zbog toga postajuneizbežna u marketinške svrhe. Na primer, kod mnogih proizvoda, a naročito kod hrane idodataka ishrani postoje precizni zahtevi u pogledu ambalaže i etiketiranja. Ambalaža trebada bude obeležena rečima „zeleno mesto“ – dati i naziv na holandskom (Napomena:ovde seradi o zelenoj tačci – sistemu koji se primenjue u zemljama EU) što ukazuje da su plaćenitroškovi povraćaja i reciklaže. U Holandiji, sve etikete i uputstva na njima moraju biti naholandskom jeziku i obavezno moraju da sadrže kontakt u okviru EU.Više o ovome možete pronaći na sajtu:http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/procedural_aspects/general/community_code/index_en.htm7.6. Osnivanje privrednog subjekta u HolandijiHolandija ima fleksibilan (i dostupan) pravni okvir koji se odnosi na osnivanje preduzećaod strane nerezidentne kompanije ili pojedinca. Načelno, ne postoje posebna ograničenjau vlasništvu stranih kompanija koje žele da započnu posao u Holandiji, a prvo mesto za(pokretanje) osnivanja firme je Privredna komora Holandije, gde se dobijaju informacije oprocesu ,,korak po korak’’. Takođe, u Privrednoj komori Holandije se mogu naći i odgovori

na pitanja, kao što su:• koji uslovi treba da se ispune za osnivanje firme• koje pravne forme privrednih društava postoje u Holandiji• da li je potrebna diploma (koga) za osnivanje firmePrvi korak u osnivanju firme započinje upisom u Privredni registar koji posluje u okviruPrivredne komore Holandije, a posle ovoga, vrši se prijava Poreskoj upravi.Podrobne informacije o oblicima pravnih lica, osnivanju firme i potrebnoj dokumentacijimožete pribaviti na veb sajtovima:• http://www.kvk.nl/english/startingabusiness/default.asp• http://www.expatax.nl/startingbusiness.htm i• http://ec.europa.eu/youreurope/business/starting-business/setting-up/netherlands/index_en.htm7.7. PoreziHolandija je vekovima poznata kao zemlja trgovaca. Da bi osigurala ovu dugogodišnjutradiciju, holandska vlada je uspostavila konkurentan poreski režim koji stimulišepreduzetništvo i strane investicije u Holandiji. Ne samo da su korporativne poreske stopeniže, u poređenju sa većinom svojih evropskih suseda, već postoje i drugi brojni podsticajikoji su usmereni na privlačenje stranih investicija u Holandiju.Fiskalna godina u Holandiji traje od 1. januara do 31. decembra.Glavne poreske obaveze u Holandiji su:• Porez na dodatu vrednost - standardna stopa PDV u Holandiji iznosi 19% i ona seprimenjuje na veći deo roba i usluga. U primeni je i stopa od 6%, koja važi za hranu,knjige, novine, novinske oglase, lekove, putnički prevoz i hotelski smeštaj. Za robu kojase izvozi stopa je 0%, kao i izvoz određenih usluga, mada se mora primeniti posebanpostupak u tom slučaju. Procedura zavisi od toga da li se radi o izvozu u druge zemljeEU ili treće zemlje.• Porez na dohodak – zavisi od visine primanja jer je u primeni progresivna stopa poreza• Porez na dobit korporacije – Osnova je prihod koji je ostvarila kompanija sa sedištemu Holandiji, a koja može svoje aktivnosti obavljati globalno. Ukoliko se radi o filijalistrane kompanije koja nema sedište u Holandiji, a postoji sporazum između zemlje ukojoj je sedište i Holandije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Holandijei zemlje u kojoj se nalazi sedište firme, onda ne postoji poreska obaveza za tu filijalu.Više o porezima u Holandiji pogledati na:http://www.expatax.nl/contentstaxation.htm13

147.8. Poslovni običajiIako preferiraju holandski jezik, obzirom da su veliki trgovci, engleski jezik je u širokojprimeni. U pisanoj korespondenciji se preporučuje upotreba holandskog, ali ona može dabude i na engleskom, i na francuskom jeziku.Prilikom prvog sastanka preporučuje se angažman prevodioca za holandski jezik jer to kodpartnera stvara utisak profesionalnosti i ozbiljnosti.Holanđani preferiraju uspostavljanje kontakta po preporuci onoga u koga imaju poverenje.Pre susreta preporučuje se uspostavljanje kontakta telefonom ili elektronskom poštom iveoma je važno znati pravu osobu za kontakt tj. ko ima uticaja u donošenju odluka. Sastanakse zakazuje 1 do 2 nedelje unapred, a nekoliko dana pre odlaska se još jednom vrši provera.Holanđani drže do tačnosti i ukoliko se kasni, preporučljivo je javiti se, u protivnom ćesteći utisak nepoverenja. Prilikom susreta rukovati se sa svima, čak i sa decom (ukoliko ihima). Rukovanje treba da bude kratko i formalno i pri svakom rukovanju ponoviti ime. Neobraćati se ličnim imenom, sve dok to sami ne predlože. Holanđani vole lične susrete (višenego telefonski poziv ili meil), striktno se drže programa rada i sastanak je veoma poslovnoorijentisan, konkretan, brz i dinamičan, jer za njih važi deviza ,,vreme je novac’’.Kao pregovarači, Holanđani su veoma direktni, efikasni i agilni. Na sastanku obaveznoiznose svoje mišljenje. Predloge prihvataju veoma ozbiljno i ne bi trebalo davati obećanjakoja ne mogu da se ispune. Odluke uglavnom donose konsenzusom i konsultuju se svirelevantni nivoi. U poslovnom smislu, Holanđani su prilično konzervativni i veoma voderačuna o ponašanju. Cene skromnost, ne vole hvalisavost i prikazivanje statusa, izbegavajubilo koju vrstu superiornosti. Često vole da kažu ,,biti svoj, sasvim je dovoljno’’. Poštujulični prostor i prepuručljivo je držati određenu prostornu distancu. Ne bi trebalo držatiruke u džepovima, to se smatra veoma nekulturnim. Van poslovnog prostora, veoma volekonverzaciju na temu istorije, putovanja, umetnosti i sporta (posebno fudbala). Politiku,religiju ili socijalne teme bi trebalo izbegavati.8. Primeri uspešnog poslovanjaBrodograditelji iz Srbije uspešni su u svojim poslovima sa holandskim partnerima. ,,TimBilding’’ d.o.o. iz Sremske Mitrovice, koji je prvi na listi izvoznika iz Srbije u Holandijuu 2010.god. od svog osnivanja 1998. godine, prodao je preko dvesta plovnih objekatana tržišta Beneluksa i Nemačke, odakle su isporučivani krajnjim kupcima u Evropi, naBliskom Istoku, Africi i Aziji, dok je ,,Rine-Danjub’’ iz Kladova (drugi po redu izvoznik u2010.godini) do sada izvezao 16 plovila u Holandiju iz ovog brodogradilišta. Međutim,brodograditelji rade na tome da povećaju svoj izvoz tako što će uključiti i druge delatnosti

u izgradnju brodova a po sistemu ključ u ruke.Agrotrejding iz Novog Sada je na trećem mestu izvoznika iz Srbije u Holandiju u 2010.godini i bavi se uvozom i izvozom ratarskih proizvoda (žitarice, uljarice), trgovinommineralnim đubrivom i komponentama za stočnu hranu, kao i uvozom i izvozom ratarskihproizvoda.Iz Srbije u Holandiju se godišnje plasira 800 000 sadnica ruža. Jedan od uzgajivača/dobavljača je i ,,Rasadnik Aca i Milan Topalović’’ iz Lipolista čiji predstavnici kažu da senajkvalitetnije ruže uzgajaju na jugu Francuske i u Srbiji i da se ruže sa ovog područjaplasiraju u kategoriji najskupljih na evropskoj pijaci,pa i na najprobirljivijim tržištima.15Foto: Julian Ilcheff Borissoff9. Šta je potrebno za odlazak u Holandiju?Od 19. decembra 2009. godine građanima Srbije koji poseduju biometrijski pasoš, zaulazak u Holandiju, kao i na celu teritoriju EU, nije potrebna viza. Osobe koje imaju stari,plavi pasoš, u Holandiju ulaze sa vizom koju dobijaju u Konzulatu Ambasade Holandije uSrbiji. Putnicima iz zemalja EU, za ulazak u Holandiju dovoljna je samo lična karta.Više o ovome na sajtu Ambasade Holandije u Srbiji: http://www.nlembassy.rs/You_and_the_Netherlands/Visiting_the_Netherlands/See_also/Visa_for_the_Netherlands

16U Holandiji postoje dva glavna aerodroma: u Amsterdamu i Roterdamu preko kojih postojebrojne veze kako sa evropskim, tako i sa ostalim zemljama sveta.Aerodrom u Amsterdamu: http://www.schiphol.nl/Aerodrom u Roterdamu: http://www.rotterdamthehagueairport.nl/Takođe, Holandija ima veoma razvijen železnički prevoz. Iz Brisela se može stići Eurostarvozom.Korisne informacije o ovom vidu transporta možete naći na: www.eurostar.comKorisne informacije o poseti HolandijiMinistarstvo turizma: http://www.holland.com/global/Hoteli: www.booking.comŽeleznice Holandije: http://www.ns.nl/cs/Satellite/travellersLuke Holandije: http://www.worldportsource.com/ports/NLD.phpGradski prevoz, Amsterdam: http://www.gvb.nl/english/Pages/default.aspx10. Usluge koje nudi Privredna komora Srbije• Analiza tendencija u trgovini i investicijama na svetskom tržištu, po sektorima izemljama• Pružanje informacija o sajmovima u inostranstvu i organizacija učešća ili posetaodabranim sajmovima• Organizacija multisektorskih ili sektorskih trgovinskih misija po odabranim zemljama• Organizacija individualnih studijskih poseta stranih partnera srpskim privrednimdruštvima u skladu sa unapred pripremljenom agendom i logističkom podrškom• Usluge pružanja informacija o poslovanju u Srbiji, kako stranim tako i domaćimpreduzećima• Seminari i kursevi o međunarodnoj trgovini, carinama i raznim drugim relevantnimpitanjima• Informacije o regulativi u bilateralnoj i međunarodnoj trgovinskoj saradnji• Registar sertifikovanih preduzeća• Izveštaj o bonitetu preduzeća

• Usluge spoljnotrgovinske arbitraže, koja rešava potencijalne sporove u međunarodnojtrgovini• TIR i ATA karneti• Overavanje i izdavanje uverenja i isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu• Izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i elektronskih sertifikata za Webservere1711. Korisni linkoviPredstavništvo Privredne komore Srbije u Briselu: www.pks.rsAmbasada Republike Srbije u Holandiji: www.thehague.mfa.rsAmbasada Kraljevine Holandije u Srbiji: www.nlembassy.rsPrivredna komora Holandije: http://www.kvk.nlVlada Kraljevine Holandije: http://www.government.nl/Ministarstvo ekonomije, poljoprivrede i inovacija: http://www.onderzoekinformatie.nl/en/oi/nod/organisatie/ORG1234875/Ministarstvo turizma: http://www.holland.com/global/Carina: http://www.douane.nl/zakelijk/invoer/en/invoer.html#P0_0Sajmovi u Holandiji: http://www.biztradeshows.com/netherlands/Zavod za statistiku: http://www.cbs.nl/en-GB/menu/home/default.htm

Februar 2011