Download (PDF) - Kuvendi

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuUvodna reè èelnika Skupštine Krasniqija u publikaciji „Izazovisocijalnog obuhvaæenja na Kosovu“Agenda socijalnog ubuhvaæenja na Kosovu se odvija na naovomistorijskom i poltièkom kontekstuMeðu razlièitim izazovima sa kojima se aktuelno suoèava Kosovo, izazovsocijalnog ukljuèenja je meðu najosetljivijim pitanjima.Socijalno obuhvaèenje bilo da je to kao posebna politika bilo kaosveobuhvatni proces teži proširenje spektra moguènosti graðana u vezi sazapošljenjem, blagostanjem, obrazovanjem, komunikacijom,uèestvovanjem ili razonodom.Socijalno obuhvaæenje znaèi aktivnije graðanstvo i uèestvovanje udonešenju odluka, informisanije društvo, znaèi odbijanje dominirajuèih idiskriminirajuèih sklonosti bilo koje forme i bilo kog nivoa unutar društva.Socijalno obuhvaèenje podrazumeva podršku onih koji se nalaze upoteškoèama kao i afirmacija ljudi koji pate zbog posledica prirodnog ilidruštvenog ogranièenja.U raznim zemljama i društvima u zavisnosti od poteškoæa sa kojima sesuoèavaju socijalno obuhvaæenje odnosi se na stare osobe, na decu, na licasa ogranièenim moguènostima, zatim na bezkuænike, graðane koji tražeposao ili informaciju, graðane bez osnovnog obrazovanja, graðane koji sulišeni od donošenja odluka i od društvenog i politièkog života. Tako da onine mogu ili nisu u stanju da imaju veèi uticaj u vezi njihove sudbine injihovih zasluga u društvu ili ne mogu da odbijaju nepravdu bez obzira štoim zakon to garantuje.Socijalno obuhvaèenje iziskuje potrebu da se preduzimaju politike,donošenja zakona, preduzimanje pravednih i balansiranih mera u raznimsferama za dobrobit graðana i to bez ijedne razlike. Socijalno obuhvaæenjebliže sudeluje i Razvijenim objektivima mileniuma koje je Skupštinausvojila Rezolucijom od 17. oktobra 2008. godine. Objektivi idu ka brisanjuekstremnog siromaštva i gladi, postizanju osnovnog obrazovanja za sve,promociju polne ravnopravnosti i osnaženje uloge žena u društvu, redukcijusmrtnosti odojèadi i majki tokom poroðaja, borbu protiv zaraznih bolesti,obezbeðenje trajnosti okoline i globalnog partnerstva.Smatrajuæi da je stanje graðana koji pripadaju raznim socijalnimkategorijama teška, socijalno obuhvaæenja isto tako znaèi finansijsko3

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuosnaženje i oroèivanje aktivnosti koje urgentno treba preduzeti uzananlitièki obzir. Ove aktivnosti u korist graðana koje zastupamo trebapreduzeti potpuno transparentno.Socijalno obuhvaèenje prevazilazi linije idvajanja i obezbeðujedemokratsko i unapreðeno partnerstvo radi stvaranja socijalne i politièkevrednosti koje direktno doprinose na bolji život za svakog bez izuzetka.Socijalno obuhvaèanje utièe ne poveèanje nergije, na njiovom mobilisanju,utièe prribližavanje meðu nama na dobro ili u teškim trenucima.Spisak socijalnog isljuèenja na Kosovu je veoma dugaèak i bolan u prvomredu kao posledica nepravedne istorije dugoroènoh iskorišæenja islostavljanja ali ne treba iskljuèiti niti unutrašnje aspekte koje su kaozajednièka karakteristika za društva koja su u razvoju u Evropi, kao što jezdravstvena zaštita, okolina ili svest za veèu solidarnost meðu graðanima.U našem društvu postoje èitave kategorije graðana koje su teže ošteæenekao što su politièki zatvorenici, ratni zarobljenici i ratni invalidi,zlostvaljene i silovane žene tokom rata, iseljeni tokom rata, traumatizovanadeca siroèadi. Ovo teško stanje graðana i društva u celini nastojanja naèihinstitucija èini težim ali ne nemoguèim radi sužavanja a zatim i otklanjanjaspiska iskljuèenja.Željeæi da u vezi ove situacije Skupština ima svoj glas i željeæi da pratitrendove napretka u što veèem socijalnom ukljuèivanju prema boljimprimerima koji se odvijaju unutar Evropske unije, Skupština je izradiladukument pod naslovom: „Izazovi socijalno obuhvaæenja na Kosovu“ kakobi identifikacija ljudi koji su islkjuèeni u socijalnom smislu, služiinstitucijama u njihovim planovima delovanja.„Izazovi socijalno obuhvaæenja na Kosovu“ izraðena je uz podršku agencijaUjednijenih nacija i u duhu evropskih težnji Kosova. Dokument tretirasvestrane aspekte socijalnog iskljuèenja prema evropskom konceptu ikonkretnih uslova Kosova.Agenda socijalnog ubuhvaèenja na Kosovu razvija se u novom istorijskom ipolitièkom kontekstu u kojem ustavni duh i evropska privrženost zaintegraciju služe nam ne samo kao inspiracija za preduzimanje isprovoðenje nezavisnih naprednih politika i nezavisnog zakonodavstva ali ikao potstrekanje da se stanje iskljuèenih u našem društvu pozitivno izmeni.To je duh kojim težimoda nastavimo izgradnju naše nove države idemokratskih institucija.4

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuKosovske institucije angažovane su u procesu koji nadovezuje ekonomskirazvoj sa socijalnom pravdom i sveokupnim socijalnim, politièkim ikulturnim napretkom. Ovo napredovanje æe obuhvatiti sve bez razlike.5

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuIzazovi socijalnog obuhvatanja na Kosovu, Belo pismoUVODIzrada Belog pisma o izazovima socijalnog obuhvatanja na Kosovu(ISOK), koje je izradila Skupština Kosova ( SK), predstavlja obavezuinstitucija Kosova za demokratske vrednosti, veæu socijalnu zastupljenost ibogatiju buduænost za sve. Ova inicijativa je služila Skupštini Kosova davrši svoju ulogu u zastupanju, zalažuæi se za najugroženije. Kao institucija,Skupština Kosova je pokazala veæe angažovanje postavljanja narodaKosova u prvi red, kao i izražavajuæi jasnu viziju i ambicije za evropskuintegraciju.Belo pismo je deklaracija politièke obaveze Skupštine Kosova, putem kojepredstavlja pitanje socijalnog izuzeæa i doprinosi pokretanju diskusija irasprava u vezi tih pitanja. Dokument se fokusira na siromašne, omladinu,starije osobe, žene, osobe sa ogranièenom sposobnosti, Romsku,Aškalijsku i Egipæansku zajednicu, interno raseljene, izbeglice i lica ilidruge grupe izuzete iz društva. Dokument pruža nagoveštaj o stanju ovihposebnih grupa koje se èesto nalaze na ivici kosovskog društva. Onopredstavlja koncept agende socijalnog obuhvatanja i podvlaèi obavezeSkupštine Kosova u pravcu Ciljeva razvoja milenijuma (CRM) i njihovouvrštavanje u agendu socijalnog obuhvatanja.Èlanovi parlamenta, žene i muškarci, iz raznih sredina, politièkih spektara iekspertiza, izrazili su jasnu nameru, liènu i politièku volju tokom izradeBelog pisma. Tokom razmatranja pitanja koja se odnose na najugroženije,èlanovi parlamenta su pokrenuli ova pitanja u svom elektoratu i formiraliparnterstvo sa civilnim društvom za spreèavanje sliènih pojava. Njihov radi entuzijazam je za pohvalu.Ova inicijativa je znaèajan korak Skupštine Kosova, koji pokazujeistorijski momenat o viziji Kosova za razvoj društva. Izrada Belog pisma oizazovima socijalnog obuhvatanja na Kosovu, samo je poèetak procesakoji æe biti nastavljen. Ovo æe imati velike politièke i strateške implikacijeza postizanje rezultata za najugroženije.6

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuKosovska ekipa Ujedinjenih nacija podržala je Skupštinu Kosova u ciljurazvoja ISOK i obavezala se da æe nastaviti svoje parnterstvo sainstitucijama kojima se adresiraju utvrðena pitanja Belog pisma ipodržaæe dostignuæa CRM i širem socijalnog prostiranju na lokalnom,regionalnom i globalnom nivou. Izražavajuæi ista globalna zalaganja, vizijaza iskorenjivanje siromaštva, veæe obuhvatanje i jaèanje položajaugroženih grupa, kao što su žene, omladina, starije osobe, osobe saogranièenom sposobnosti i manjinske zajednice mogu se poboljšati.Drugi korak u ovom procesu partnerstva je obeležen pokretanjemIspitivanja socijalnog obuhvatanja sa šest hiljada anketiranih, koji æe sezavršiti krajem ove godine. Ispitivanje æe pomoæi jasnom utvrðivanupitanja navedenim u ISOK i podržati dalje ispitivanje o pripremi politièkih istrateških implikacija i pitanja socijalnog obuhvatanja. Diskusije i politikeæe se nastaviti u korist najugroženijih u kosovskom društvu.7

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuI. PoglavljeIzazovi socijalnog obuhvatanja1Belo pismo Skupštine Kosova ima za cilj da prezentira koncept socijalnogobuhvatanja i da istakne oblasti izuzeæa lica, grupa ili ugroženih grupaunutar kosovskog društva. Drugi cilj ovog dokumenta je intenzifikacijaangažovanja Skupštine Kosova za širu diskusiju u vezi pitanja kojadoprinose sveobuhvatnijem razvoju društva, kohezivnog i veæegsocijalnog blagostanja.Belo pismo je prvi dokument ove vrste i rezultat je angažovanja SkupštineKosova za avanziranje socijalnog obuhvatanja i ljudskog razvoja, jaèajuæidirektnu posveæenost sa usvajanjem Rezolucije deklaracije milenijuma.Belo pismo teži utvrðivanje pitanja koja ugrožavaju lica i ugrožene grupeKosovskog društva. Dokument ne predlaže politike, strategije ili preporukekoje treba da preduzme Vlada Kosova, veæ se uglavnom fokusira na najavusituacije koja pogaða lica i izuzete grupe, kao i postavlja zahtev zaadresiranje njihovih pitanja.Konstatacije iz belog pisama teže da utièu na podsticanje šireinstitucionalne javne rasprave na osnovu Evropske agende za socijalnoobuhvatanje i doprinose formiranju politika u vezi ovog aspekta. Dokumentima za cilj da putem otvaranja i jaèanja diskusije vodi ka specifièniminstitucionalnim procesima koji æe avanzirati agendu socijalnogobuhvatanja na Kosovu.Konaèno, belo pismo ima za cilj da doprinese težnjama Kosova zasveobuhvatno društvo sa mnogim moguænostima za sve podjednako.Nadajuæi se da æe socijalno obuhvatanje kao proces ojaèati kapaciteteKosova za evropsku integraciju, Skupština Kosova je naroèitozainteresovano za sticanje boljih praksi socijalnog obuhvatanja iz regiona idržava èlanica Evropske unije (EU).Stavovi SkupštineZa Skupštinu Kosova, hitno adresiranje potreba lica i izuzetih grupa je odkritiènog znaèaja za jaèanje socijalnog obuhvatanja na Kosovu.Veæe obuhvatanje se tesno povezuje sa sprovoðenjem objektiva koje1Belo pismo je dokument ili Izveštaj, koji obièno izdaju državne instiucije, koje prezentira ili adresirakoncepte, politike, izazove ili probleme koji pomažu na informisanju i široj edukaciji za formiranjepolitika. Belo pismo nema obligativni karakter i kao takav ima konsultativan karakter. Izdavanje belihpisama je postala tradiciaj mnogih parlamenata i Vladi Evrpskih država.8

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuproizilaze iz Lisabonskestrategije EU. Ova strategija imaza cilj da formira pozitivnem e ð u - p o s t u p k e i z m e ð upoveæane konkurencije ue k o n o m s k o j o b l a s t i izapošljavanju, sa potrebomsocijalnog obuhvatanja, kao ip o b o l j š a n j e b l a g o s t a n j apogoðenih pojedinaca i grupaunutar Evropskog društva. Uovom kontekstu, SkupštinaKosova putem Rezolucijedeklaracije milenijuma, usvojene17. oktobra 2008. godine, kao iRezolucije o prioritetima istrategiji Kosova za integraciju uEvropsku uniju, usvojena 26.f e b r u a r a 2 0 0 9 . g o d i n e ,obavezalo se da æe adresiratiMi, Narod Kosova,Odluèni za izgradnju buduænostiKosova kao slobodnu, demokratsku imiroljubivu zemlju koja æe bitidomovina svih svojih graðana;Posveæeni za formiranje državeravnopravnih graðana, koja æegarantovati prava svih graðana,slobodu i ravnopravnost svihgraðana pred zakonom;Obavezujemo se da æe Kosovo bitidržava ekonomskog blagostanja isocijalnog napredka;…Preambula Ustava RepublikeKosovarazne izazove integracionih2procesa . Veæe angažovanje za poveæanje socijalnog obuhvatanja i ljudskograzvoja, jaèa napore Kosova na njegovom putu u pravcu integracije uEvropsku uniju.Adresiranje ovih izazova je takoðe znaèajno za stremljenje Kosova u pravcu3 4postizanja Kriterijuma Laeken-a i Razvojne objektive Milenijuma(ROM). Meðutim, Skupština je svesna èinjenice da proces socijalnogobuhvatanja zahteva dugoroène napore, napori koji zahtevaju dobremehanizme planiranja, sprovoðenja i monitorisanja politika i drugefinansijske obaveze.Socijalno obuhvatanje je od posebnog znaèaja za Kosovo, zbog svoje gorkeistorije, naroèito zbog nepravdi i razaranja kojim se suoèilo 1990 – tihgodina. Kao posledica, veæi deo stanovništva Kosova je pogoðeno iosporena su mu osnovna prava, povezana sa jednom ili više dimenzija2Rezolucija Deklaracije Milenijuma i prioriteti i strategije Kosova za integraciju u Evropsku uniju nalazese u aneksu dokumenta.3Indikatori Laeken-a nalaze se u aneksu dokumenta.48 razvojnih objektiva Mileniuma nalaze se u aneksu dokumenta.9

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovusocijalnog ili liènog izuzeæa. U ovim okolnostima, pre traženja politièkogrešenja, institucionalni napori mora da se orijentišu na dva osnovnaaspekta. Prvo, da se identifikuju pojedinci i izuzete grupe na Kosovu idrugo, da se utvrde razlozi koji utièu na izuzeæe.KonceptSocijalno obuhvatanje je koncept koji teži da formira, oèuva i ojaèa procesegde pojedinci i grupe, nezavisno od njihovih razlika, mogu da vode boljiživot. Konstatovano je da se to može postiæi samo kada ljudi mogu daiskoriste svoj potencijal i budu korisnici socijalne moguænosti naraspolaganju. Socijalno obuhvatanje podrazumeva proces koji omoguæavasvim pojedincima i grupama da se stvori moguænost da imaju punu ulogu usvim aspektima socijalnog života. U cilju njihovog obuhvatanja, njimamora da se pruže sledeæe moguænosti:•Obrazovanje prema potrebi i njihovom interesovanju;•Zapošljavanje sa socijalnim osiguranjem;•Lakši pristup javnim uslugama i opštinskim uslugama;•Veza sa porodicom, prijateljima, poslom, liène interese i lokalnomzajednicom: i•Da se èuje njihov glas.U tom pravcu Skupština Kosova pozajmljuje definiciju socijalnogobuhvatanja EU, kao „proces koji garantuje da oni koji se nalaze uopasnosti od siromaštva i socijalnog izuzeæa da dobiju moguænosti ipotrebne izvore za puno uèešæe u ekonomskom, socijalnom i kulturnomživotu, da uživaju standarde života i blagostanja, to se smatra kao normalnistandard društva u kojem oni žive. Ovaj koncept garantuje da æe oni imativeèe uèešæe na donošenju odluka sa uticajem da njihov život, kao i da imajupristup u svoja osnovna prava“. U odnosu na ovu težnju proizilaze mnogiizazovi koji zahtevaju rešavanje na centralnom nivou, lokalnom ili nanižem nivou.Agenda socijalnog obuhvatanja teži suprotstavljanje socijalnom izuzeæu,pokušavajuæi da adresiraju socijalno rasformiranje, koje odvaja pojedincei grupe od socijalnih odnosa i institucija, onemoguæavajuæi njihovo punouèešæe u aktivnosti društva u kojom oni žive. Ovo izuzeæe se dogaða zbog:10

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovu-Ometanja pristupa u formalne i neformalne mreže, buduæi dapostoje barijere za znaèajno uèešæe u socijalni i institucionalniživot.-Nedostatka integracije meðu pojedincima i grupa kao rezultatrazlika u jeziku, malih moguænosti za obrazovanje, geografskihbarijera ili socijalnih predrasuda u odnosu na ovu grupu graðana.-Materijalno postupanje koje je uglavnom rezultat siromaštva iekonomske ugroženosti lica i grupa koje ne mogu da imaju pristupinformacijama, socijalnim mrežama, procesima sa donošenjeodluka ili zbog nedovoljnih finansijskih sredstava.Ovi faktori zajednièki ili pojedinaèno utièu na neadekvatan pristup usocijalne i institucionalne procese, na prava i moguænosti. Zatim, to rezultirapojavom prepreka na pružanju neophodne zdravstvene nege, kvalitetnoobrazovanje, zapošljavanje, socijalne usluge, socijalno osiguranje, smeštaj,pravnu pomoæ, kao i sa komercijalne usluge, kao banke i osiguranja.Izuzete grupeSocijalno izuzeæe je proces kad pojedinci ili grupe pogoðene siromaštvom,nedovoljnim obrazovanjem, nedostatkom profesionalnih veština, fizièkihili intelektualnih, prinuðeni su da žive na marginama društva.To ih udaljava od moguænosti za posao, prihode i obrazovanje, kao iudaljava od komunikacije i socijalnog umrežavanje. Još gore, nepovoljnasocijalna situacija u kojoj se nalaze ogranièava ih da utièu ili da se njihovglas èuje u odnosu na razvoj procesa odluka ili politika od kojih supogoðeni, sa manje šanse da direktno utièu na poboljšanje njihovog života.U ovom kontekstu, veliki broj graðana Kosova èini u deo bar jednekategorije izuzeæa. Pojedinci ili izuzete grupe su osobe sa ogranièenomsposobnosti, siromašnih, deca, omladina, starije osobe, romska, aškalijska iegipæanska zajednica interno raseljenih, izbeglice i povratnici, dijaspora,porodice èiji su èlanovi nestalih tokom konflikta, veterani i ratni invalidi,politièki zatvorenici, lica sa poremeæajima post-traumatskog stresa, žene,11

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovužrtve politièkog nasilja, zlostavljene žene tokom rata, beskuænici,homoseksualci, zavisnici narkotika i inficirani HIV/AIDS-om. U tomsmislu, buduæe inicijative socijalnog obuhvatanja mora da teže obuhvatanjupojedinaca i grupa koje pripadaju jednoj od ovih kategorija izuzetih.Razlozi izuzeæaVeoma je teško napraviti razliku izmeðu uzroka i posledica socijalnogizuzeæa. Meðutim, siromaštvo se odnosi na oboje. Nedostatak materijalnihmoguænosti za egzistenciju mogu biti uzroènik marginalizacije pojedinaca igrupa, a takoðe, nedostatak moguænosti za obrazovanje i uèešæe u društvumogu da vode ka siromaštvu. Diskusije sa relevantnim struènjacima naKosovu su rezultirali utvrðivanjem uzroènika socijalnog obuhvatanja kaošto je dole navedeno.Siromaštvo je jedan od dominantnih uzroènika koji utièe na socijalnoizuzeæe. Siromaštvo na Kosovu je ostalo nepromenjeno od konflikta sa oko545% siromašnih ljudi i 15% sa krajnjim siromaštvom . U ovimokolnostima, deca i omladina, žene i starije osobe suoèavaju se sa dodatnimpoteškoæama, i u veæoj su opasnosti od siromaštva u odnosu na druge grupe.Graðani koji pripadaju jednoj od ovih kategorija ili imaju visok stepennezaposlenosti ili niske prihode, a nemaju druge naèine za sticanje prihoda.Naroèito, samohrane majke i starije žene imaju niže prihode, s toga sesuoèavaju sa veæim siromaštvom. Ovim se povezuje i opasnost odsiromaštva dece. Takoðe, socijalno izuzeæe u veæini zemalja je u tesnoj vezisa starosnom dobi.Porodièna domaæinstva sa više od troje dece obièno su siromašniji u odnosusa porodicama koji imaju manje od troje dece. Zato i deca koja žive u ovimporodicama su siromašnija u odnosu na celokupno stanovništvo.Nezaposlenost je drugi uzroènik socijalnog izuzeæa, naroèito dugoroènanezaposlenost. Opasnost od siromaštva se poveæava sa poveæanjemnezaposlenosti . To se èesto dogaða u kombinaciji sa drugim faktorima, kaošto je nizak stepen kvalifikacije, starosna dob, kao i polna i kulturnapripadnost. Poznato je da je Nezaposlenost žena i mladih (15 do 24 godina)visoka, ali imajuæi u obzir globalnu krizu u poslednje vreme ova grupa je5Procena siromaštva na Kosovu 2008. godine Svetska Banka, Statistièki zavod Kosova.http://www.ks-gov.net/ESK/index.php?option=com_content&view=article&id=104&Itemid=9212

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovu6više u opasnosti od siromaštva .Razlozi socijalnog izuzeæaSiromaštvoDugoroèna nezaposlenostNedostatak pristupa javnimslužbamaEtnièki i kulturni faktoriNizak stepen obrazovanjaNedostatak civilnog popisaNedostatak infrastruktureInterno raseljeniRegionalna dimenzijaPolStarosna dobinformaciji negativno utièu na obuhvatanje.Etnièki i kulturni faktori takoðevidno utièu u odnosu na siromaštvo isocijalno izuzeæe. Pojedine grupe neveæinskih zajednica, kao romska,aškaljiska i egipæanska zajednica i IRLsuoèavaju se sa visokim stepenomsiromaštva. Suoèavajuæi se sa visokimstepenom nezaposlenosti, niskimnivoom obrazovanja, ili nedostatkomformalnih preduslova za realizacijuprava, pripadnici zajednica uèestvujuugroženim grupama. U tom konteksturazlike u jeziku postaju barijere meðugraðanskekomunikacije, postajuæiprepreka za veæe socijalno obuhvatanje.Takoðe, neadekvatno korišæenjesistema pravosuða i ogranièen pristupU socijalnom izuzeæu utièu i geografske barijere. U pojedinim sluèajevimaopasnost od siromaštva je veæi u regionima ili posebnim opštinama, kojanisu dobro povezana sa putnom infrastrukturom, dok u drugim sluèajevimakoncentrisano je u posebnim urbanim zonama koje su najsiromašniji deloviunutar velikih radova, koja, takoðe, nemaju infrastrukturu za pristup ujavnim službama.Jedan poseban i specifièan aspekat za Kosovsku realnost, koji utièe uizuzeæu jeste to da od 1981 godine nije bilo potpunog civilnog popisa. Kaorezultat nedostatka egzaktnih podataka i u ovom dokumentu se koristeosnovne procene po kojima na Kosovu živi oko 2.1 milion stanovnika. Oveprocene dolaze iz razlièitih izvora, kao što je Statistièki zavod Kosova,Svetska banka kao i druge agencije Ujedinjenih nacija, itd.6Statistika tržišta rada, Statistièki zavod Kosova.http:/www.kshttp://www.ks-gov.net/ESK/index.php?option=com_content&view=article&id=104&Itemid=9213

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuII. PoglavljePristup u javnim dobrima i u životu zajedniceSocijalno obuhvatanje predstavlja jedan širok aspekat, stoga, razne zemljesu prihvatile razlièite pristupe u vezi sa sprovoðenjem i praktiènimdostignuæima koja se nadovezuju sa ovim konceptom. Zemlje èlanice EU-a,kolektivno su usvojile strategije koja pretendiraju da realizuju objektivekoja se nadovezuju sa što veæim socijalnim obuhvatanjem. Na slièan naèin,ovaj koncept je postao veoma znaèajan i potreban za zemlje kojepretendiraju da se integrišu u EU.Kosovo ima ogranièenih moguænosti za realizaciju pretendiranih ciljeva zašto veæe socijalno obuhvatanje na nivou, u uporeðenju sa državamaèlanicama Evropske Unije, ali èini napore u svoja nastojanja na tom pravcu.Politièki životPostoje razne prepreke koja zadiru na pojedince i grupe u kosovskomdruštvu, ogranièavajuæi njih da oni uživaju realizaciju moguænosti prekoveæeg pristupa u politièkom životu. Meðu njima su žene, mladi i stare osobe.Sistem kvota o zastupanju žena u Skupštini je samo jedan odvojivimehanizam koji ima za cilj da poboljša što veæi pristup žena, ili drugih grupau politièkom životu. Žene i mladi imaju poteškoæa u pristupu i u što veæem7uticaju u politièkom i institucionalnom odluèivanju . Na sliènom položajuse nalaze i ostale grupe, posebno graðani koji su siromašni, koji nemajupristup, ili moguænost, da aktivno uèestvuju u politièkom životu, ili nainformacije. Poèev od tog stanja kao i nedostatka jedne sistematiène forme uosnaženju ovih pojedinaca i socijalnih grupa, postoji realna opasnostiskljuèenja i njihovog ne obuhvatanja.InformisanjePristup u službenim informacijama je garantovan Zakonom o pristupu uslužbenoj dokumentaciji. Èinjenice pokazuju da sprovoðenje tog zakona jesolidno. Jedan specifièan izazov se pojavljuje kod zahteva za informacije oinstitucionalnim razvojima, od strane široke javnosti. Osim toga, postojejedan veliki nedostatak u osvešæenje javnosti da uživaju prava koje su imdata ovim zakonom. To dolazi iz èinjenice da ima veoma malo zahteva za8pristup u službenim dokumentima . Pristup u informacijama u vezi sa7Žene i mladi nisu zastupljeni u potrebnom nivou na položajima odluèivanja u institucijama Kosova. Jedan takav zakljuèak jeizašao iz sastanaka sa opštinskim službenicima i civilnim društvom po opštinama – Gnjilane i Mitrovica, novembar 2008.8Izveštaj o sprovoðenju Zakona o pristupu u službene dokumentacije na opštinskom nivou, OSCE, novembar 2007.god. http://www.osce.org/documents/mik/2007/11/27791_sq.pdf14

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuosnovnim pravima, zdravstvenim i socijalnim uslugama i moguænostimaobrazovanja, još je pod znakom pitanja zbog sledeæih razloga:•Ogranièeni pristup u informacijama zbog ogranièenog inedovoljnog proširenja informativne tehnologije;•Ne raspolaganje informacijama na sva tri službena jezika upojedinim opštinama;•Nedostatak pro-aktivnih metoda od strane institucija radi stizanjado veæ ciljanih grupa;•Analfabetizam pojedinih grupa, a posebno meðu žena i zajedniceRoma, zajednice Aškalija i Egipæana;•Nedostatak pristupaène sredine za osobe sa ogranièenimsposobnostima.Pristup u informacijama je preduslov za obuhvatanje u tokovima životadruštva.MedijiKosovska legislatura garantuje pravo za sve graðane Kosova, bez razlike, dadobijaju i pružaju informacije na njihovom jeziku preko medija. Za šta više,legislatura osigurava pravo svim zajednicama da osnivaju medije nanjihovom jeziku kao i pravo posebnog zastupanja u javnim medijima.Legislatura ispunjava najviše standarde u zaštiti slobode izražavanja islobode medija.Na Kosovu, aktuelno, dnevno se štampajuosam dnevnih novina na albanskom jeziku, trina srpskom kao i jedna na turskom jeziku.Kosovo ima najnižu normu tiraža dnevne9štampe u Evropi .Od 114 licenciranih transmitora na Kosovu, 44 prenose na ne-veæinskimjezicima (34 na srpskom jeziku, èetiri na bosanskom, tri na turskom, dva nagoranskom i jedna stanica na romskom jeziku). Dve stanice prenose naravnopravan naèin na albanskom i srpskom jeziku.Na Kosovufunkcioniraju i tri televizijske platforme –zemaljske, preko satelita ikablovske.9Helsinški monitor: Sigurnost i ljudska prava, 2007, br.2http:/www.uio.no/studier/emner/hf/imk/JOUR4330/h07/Zweeden%20The%Ostate%20of/20media%20in%20Kosovo.pdf15Osam dnevnih novina,zajedno, imaju dnevniprocenjeni tiraž ne veæiod 25000-30000primeraka.

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuNezavisno od toga, pojedinci ili socijalne grupe se suoèavaju sa naglašenimnedostatkom u pristupu i zastupanju u javnim medijima, kao i u10kvalitetnim programima za sve bez razlike . Programi koji pretendiraju neveæinskuaudijenciju u okviru Radio Televizije Kosova (RTK), i dalje èinimanje od 15% prenosa, to je nivo koji sa zahteva zakonom. Sa druge strane ,prenos javnog kanala RTK ne stiže pokrivati još 11% kosovske teritorije,odnosno zone u okolini Dragaš i Hani i Elezit (G. Jankoviæ). S ciljempoboljšanja opšte situacije, osnivan je jedan fond u okviru Kabinetapremijera koji ima za cilj da podeli grantove za medije manjinskih11zajednica . Do sada , potrebni financijski izvori nisu podeljeni za tunamenu.Postoje i druge prepreke koja spreèavaju realizaciju što boljeg pristupa zasve. Pojedinci ili grupe koji žive u dalekim predelima suoèavaju se brojnimpoteškoæama u pristupu elektronskim medijima, zbog nedostatkafinancijske održivosti. Takoðe postoji jedan nedostatak pristupainformacijama zbog materijalne i financijske nemoguænosti , kao iogranièenih moguænosti za raspolaganje tehnologijom od strane graðana.Lokalne zajednice i ugrožene grupe nemaju pristup u medijima kako biizrazili svoja viðenja i probleme, graðani koji žive pod ogranièenjimaelektriène energije, onima nedostaje oprema i tehnologija za informisanje,obuhvatajuæi tu i jedan veliki broj porodiènih gazdinstva, koja zbogfinancijskih poteškoæa, obrazovnih i infrastrukture, ne mogu pridobiti odpristupa informacijama , u medijima ili Internetu.Civilni popisStvaranje jednog sveobuhvatnog civilnog registra, integrisanog i efikasnogna celom Kosovu jeste jedan od izazova ka socijalnom obuhvatanju naKosovu. Civilni popis, kao jedno osnovno pravo, daæe njima statusdržavljanstva i prava koja proizilaze bivajuæi državljanin. Civilni popis jepreduslov za uèešæe u društvu. U suprotnom, nedostatak popisa, nedozvoljava svim graðanima da na adekvatan naèin uživaju njihovaosnovna prava , obuhvatajuæi tu i pravo na glasanje. Diljem Kosova imaljudi kojima i dalje nedostaje upis u registar roðenja. Pojedinci i grupeugrožene u tom smislu, meðu ostalima su i raseljena lica, oni koji žive udijaspori, deca, graðani koji pripadaju manjinskim zajednicama, kao i10Sa satanska sa opštinskim zvaniènicima i civilnom društvom u Opštini Mitrovica, novembar 2008.godine.11Stanje medijskih sloboda, Opservacije Preporuke, OSCE, 2006http://www.osce.org/documents/rfm/2006/07/10767/_en.pdf16

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovu12osobe sa ogranièenim sposobnostima .U takvim okolnostima, svi graðani, bez razlike, se suoèavaju sapoteškoæama i sa izuzimanjem iz socijalnog života i institucionalnihrazvoja. Èinjenica da su oni nepostojeæi za zakonski sistem èini njihovobuhvatanje još više komplikovanijem.Javna uprava (administracija)Najveæe obuhvatanje ugroženih pojedinaca i grupa iz manjinskih zajednicajoš nije postignuto u celosti. Na dva nivoa, na lokalnom i centralnom nivou•19,89% od rukovodeæih položaja nacentralnom nivou zauzimaju žene,•Na opštinskom nivou imaukupno7.83% žena,•U svim rukovodeæim položajimaunutar javne uprave, 14,36% su žene,•Manjine u javnoj upravi suzastupljene sa oko 12%.javne uprave, žene, osobe saogranièenim sposobnostima ipripadnici manjinskih zajednicaostaju ispod potrebnog nivoazastupljenosti. Na položajimaodluèivanja te grupe su u jednojjoš manje favorizirajuæojsituaciji.Jedan dobar deo efikasnostiusluga u javnoj upravi podiže sei jaèa uz poveæanje još veæesocijalne obuhvaæenosti. Strategija i Akcioni plan Vlade o reformi javneuprave 2009 – 2011 adresira potrebu za stvaranje potrebne institucionalneinfrastrukture kako bi dovelo do veæe efikasnosti u službama javneadministracije. Vlada je odvojila 6 miliona eura za sprovoðenje togAkcionog plana 2006-2009. Ova strategija ima u svom fokusu obuhvatanjeugroženih pojedinaca i grupa.Sad za sad graðani manjinskih zajednica èine 11,5% civilnih službenika nacentralnom nivou i 12% na lokalnom nivou. Cilja se da njihovo zastupanjebude uveæano i dalje u narednim godinama. Veže obuhvatanje graðana izmanjinskih zajednica u institucijama Kosova je preuzeta obaveza i stalan jeproces.Više pažnje treba pridodati obuhvatanju ugroženih pojedinaca i grupa kaošto su žene, mladi i osobe sa ogranièenim sposobnostima. Put za brži razvoj12Kancelarija za Demokratske institucije i ljudska prava, OSCEhttp://www.osce.org/odihr/item_2_19838.html17

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovukarijere mladih u javnoj upravi æe motivisati, posebno, dobro obrazovanepojedince i one diplomirane van zemlje i koji se vraæaju, borave i rade zasvoju zemlju.PRAVAZakonski okvir protiv diskriminacije na Kosovu sastavljen je od znaèajnihdelova direktiva zajednice EU-a. Meðutim sprovoðenje antidiskriminirajuæi mera ostaje slabo i nedovoljno.Unutrašnje suðenje ratnih zloèina je rukovoðeno jedino od meðunarodnihsudija i tužilaca. Pojedina suðenja se nastavljaju i da su brojni sluèajevi podistragom. Ima na stotine nerešenih sluèajeva. Približno oko 240 drugihsluèajeva za nestala lica su rešena, dok 1940 osoba se i dalje vode kao ne-13pronaðeni . To èini situaciju izuzetnom. U jednom društvu proizišlog izsukoba, traženje pravde kao rezultat unutrašnjih suðenja ratnih zloèinamože biti jedna snažna motivacija da se živi, da bi se postalo ponovnoaktivnim u socijalnom životu i u obnovi zemlje, za sve one graðane koji supreživeli takve zloèine.Razoèarani i nezadovoljstvo od nedostatka pravde sa sudskih procesa ikonstatacije sluèajeva o nestalim licima, može voditi da jedan broj graðanabude marginalizovan i samog iskljuèivanja od socijalnog života i društva.Za šta više, to može voditi ka stvaranju jedne nove grupe ugroženih koji æeimati potrebu za zasebno obuhvatanje.Na hiljade nerešenih sluèajeva ili na išèekivanju ostaju po sudovima, štoodslikava i neefikasnost sudskogsistema Kosova, uticajuæinegativno, na taj naèin, u štoveæem socijalnom obuhvatanju.Sa druge stane, zakonski sistemK o s o v a i m a p o t r e b u d auspostavlja posebne procedure zamaloletnike koji dolaze u sukobusa zakonom i da se uvode konceptii nove institucije koje imaju za cilj13Izveštaj o progresu Evropske komisije, novembar 2008http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/press_corner/key-documents/reports_nov-2008/kosovo_progress_report_en.pdfNa poèetku oktobra 2008 godine,ukupan broj civilnih sluèajeva, nerešenih, po opštinskim sudovima naKosovu je iznosio 16o.447predmeta. Nema sistem delovanja zaizvršenje svih sudskih odluka. Dalje,više od 36 hiljada kriviènihpredmeta još su nerešeni posudovima“.18

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovureformisanje sistema kriviènog pravosuða da bi se obezbedilo usklaðivanjeistog sa meðunarodnim i evropskim standardima o ljudskim pravima.„Na poèetku oktobra 2008 godine, ukupan broj civilnih sluèajeva, nerešenih, po opštinskim sudovima na Kosovu je iznosio 16o.447 predmeta.Nema sistem delovanja za izvršenje svih sudskih odluka. Dalje, više od 36hiljada kriviènih predmeta još su nerešeni po sudovima“.Decu treba tretirati humano, i sistem pravosuða mora da ima usredsreðenipristup prema deci, specijalizirani i multi-disciplinirani pristup.Ne efikasno funkcioniranje pravosudnog sistema na Kosovu oživljavasocijalna nezadovoljstva i ponekad, stvara jednu sredinu gde se krši zakon.KULTURNI ŽIVOT I CIVILNO DRUŠTVOMeðu-kulturni dijalog (muzika, pozorište, umetnost, religija, javne debate)ostaje i dalje slab. Meðu kulturne aktivnosti meðu zajednicama su sedogodila jedino na nivou NVO-a, koja imaju za cilj da podižu mostove iznadprepreka što dele zajednice, ali, tako nešto se dogodilo samo do jedneogranièene mere. Nezavisno od toga, tako reæi u potpunom nedostatkumeðu kulturnog dijaloga, svaki graðanin Kosova je potaknut od takvograzvoja.Približna je procena o tome da postoje oko 5oo aktivnih NVO-a koja rade uraznim socijalnim oblastima, ekonomskim i politièkim. Organizacijecivilnog društva u zemljisastavljene su, uglavnom od Svaki 6 Kosovar je aktivan na jednom ilimanjih organizacija koja su drugom nivou u organizacijama civilnogèesto zavisne od kratkoroènih društva, 10% kao èlanovi, 5% kaofinansiranja od jednog dobrovoljci i 2% kao zaposleni.donatora, posebno one nao p š t i n s k o m n i v o u . Izveštaj ljudskog razvoja za civilnoOrganizacije civilnog društvadruštvo, 2009.g.su uglavnom jedno-etnièke,meðutim, takoðe, oveorganizacije razvijaju nedovoljan nivo saradnje. Postoji potreba za19

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovusnaženjem mreža izmeðu NVO-a.Saradnja izmeðu sektora civilnog društva sa javnim sektorom i sa sektorombiznisa nije zadovoljavajuæi. Za šta više nedostaje jedna strategija vlade zarazvoj sektora civilnog društva, posebno u oblasti javnog finansiranja zaNVO, ili stvaranja poreskih olakšica za biznise koje finansiraju delatnosti iprojekte koji se primenjuju od strane NVO-a. Saradnja izmeðu institucija icivilnog društva je od suštinskog znaèaja u avanziranju agende radisocijalnog obuhvatanja.Administrativni, finansijski i rukovodeæi kapaciteti organizacija civilnogdruštva su jako neravnopravna, i posebno su slabe na opštinskom nivou. Odživotnog znaèaja jeste da se grade i ojaèaju kapaciteti lokalne NVO-a,odnosno njihove sposobnosti za udruživanje, umrežavanje i lobiranje kakobi održavale regionalni razvoj Kosova. Mali broj NVO-a koja se razlikuju ukapacitetima, imaju potrebu da se poveæaju kako bi se rangirao taj sektordruštva, kao jedan agent promene i razvoja kosovskog društva.ZDRAVSTVOStanje zdravstvenih usluga na Kosovu je pod negativnim uticajem odbrojnih faktora: istorijski faktor koji se karakteriše sa neuspesima tipiènogsocijalistièkog sistema koji je podlegao neuspesima i politièkim diktatimašto su rezultirali sa preprekama u pristupu i adekvatno obuhvatanje zaveæinsko stanovništvo; razaranja i štete tokom ratnog perioda 1997-1999.Nakon 1999 godine dogodila se široka rehabilitacija i duboka reformasistema što je propraæena nedostatkom kapaciteta za obnovu i efikasnureformu.I pored toga da fizièki pristup u zdravstvnom staranju je veoma visok,pristup u zdravstvene usluge ostaje ogranièeno i da ovaj sektor zaslužujeveæu pažnju.Zdravstveni sistem Kosova je zaostao u razvoju i nedostaje dovoljno iodrživo finansiranje. Investicije za zdravstvo predstavljaju samo 3% BNP-ašto je ispod proseka u regionu.Pokazatelji u zdravstvu i ishrana na Kosovu su daleko od susednih zemalja i20

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuonih iz EU-a. Proseèan životni period za muškarce je 69 godina a za žene 71godina što je ispod proseka u regionu. 20 od 1000 novoroðenèadi umirunakon roðenja, dok 35 od 1000 novoroðenèadi ne doživljavaju prvu godinunjihovog roðenja. Jedna treæina dece ispod 5 godina pati od nedostatkavitamina A, i jedno od 10 dece pate od hroniène loše ishrane. Stepensmrtnosti majki je 28 na 100 hiljada što ostajeNa Kosovu nemadovoljnog održivogfinansiranja u zdravstvoiznad korespondentnih pokazatelja iz14Zapadnog Balkana . Stanje mentalnog zdravljadece, žena, majki i ljudi koji pate od posttraumatiènogstresa ne adresira se na adekvatannaèin.U principu, svi graðani Kosova imaju pristupa u zdravstvenom staranju ipored toga da u praksi to nije sluèaj. Ali, ima i sluèajeva kada pojedinci igrupe imaju ogranièen pristup u zdravstvenim suštinskim uslugama kao što15je imunizacija . Zdravstveni troškovi i troškovi za lekove koje treba kupitipojavljuju se kao barijera u pristupu na zdravstvenom staranju.Slabo javno finansiranje u zdravstvu prenosi troškove kod pacijenata i kodkorisnika zdravstvenih usluga, što utièe direktno na njihovomosiromašenju. Najviši troškovi, koji troše iz svojih džepova za zdravstvo sutroškovi za lekove, kako one esencijalne, takoðe i one koji se traže tokombolnièkog tretiranja, troškovi za dijagnostiku kao i neformalni troškovi kojise èine od strane osoblja da bi se obezbedile zdravstvene usluge.Koincidencija neformalnih isplata èesto se pripiše , bar delimièno, niskimplatama za osoblje zdravstvenog staranja. Manjinske zajednice, èesto putaimaju dodatne poteškoæe u pristupu zdravstvenim uslugama, kao i graðanikoji žive u siromaštvu, žene, deca, stare osobe, osobe sa ogranièenimsposobnostima, veterani i PŽBV.Potrebno je dalje i permanentno angažovanje da bi se obezbedilointegrisanje zdravstvenom sistema.14Izveštaj Perinatalno stanje na Kosovu za god. 2000-2008. Ministarstvo zdravstva, maj 2009.15Izveštaj Upravljanje decom, UNICEF, 2008.21

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuSocijalna pomoèGraðani èesto nisu informisani na adekvatan naèin o svojim pravima, omoguènostima pristupa socijalnoj pomoèi i socijalnim uslugama koja senude. To je uglavnom zbog institucionalnog organizovanja koji se smatraveoma kompleksim i nedovoljno prijateljski prema korisnicima. Na razvojupružanja socijalnih usluga postoje veliki izazaovi u vezi postepenedecentralizacije nadležnosti od cntralnih institucija , kod opština. Opštinenemaju dovoljne kapacitete i fondova radi pružanja kvalitetnih socijalnih16usluga . Osim toga na oba nivoa, na centralnom i lokalnom nivou nedostaje17kvalifikovani kadar .Na Kosovu postoje neke šeme finansijske pomoèi: šema socijalne pomoèi,penzijska šema sa posebnim potrebama, za ratne invalide i njihove èlanove,penzijske šeme za za ostarele ljude, osnovne penzije za one koji plaèajudoprinos, penzije za invalide i penzijska šema za radnike Trešæe. Preko ovihšema socijalne pomoèi obuhvaèena su 300.000 lica ili 15% kosovkse18populacije koja ima potrebu za socijlanu pomoè . Ali nema šeme socijalnepomoèi za posebne kategorije koje su iskljuèene kao što su zlostvaljenežene tokom konflikta i za bivše politèke zatvorenike u prošlim decenijama.Postoje solidni kriterijumi sistema socijalng blagostanja zasnovanim nazakonu ali èesto se ne sprovode na dovoljan naèin i u merljivim indikatotima19koji poizilaze iz realnog života nedostaje podrška . Što se tièe programasocijalne pomoæi postaje kao problem poboljšanje kategorisanje graðana igrupa koje imaju potrebu za socijalnu pomoæ. U kvantitetnom smisluprogrami socijalne pomoæi su oskudni. To je razumljivo kada se uzimaju uobzir materijalni kapaciteti i fiskalna potroživanja zemlje. U šemamasocijalne pomoæi postoje tri identifikovane slabosti. Najpre, programiimaju nisko pokrièe u kvantitentnom smislu a to se dešava delimièno zbogoskudnog fiskalnog prostora. Drugo, vrednost zarade porodièni ekonomijakoje su korisnici socijalne pomoæi nije idenksovano i revalizovano radiprikazivanja ekonomskih razlika u zemlji, u prvom redu inflacija indeksacena što je ostalo otvoreno i zaostala u realnom smislu od godine dogodine. Treèe kao posledica niskog pokrivanja slabe kategorizacije iveoma niske zarade, uticaj socijalne pomoæi u asetnom poboljšanjusocijalnog blagostanja i na uvlaženju siromaštva smatra se kao nedovoljno.16Putokaz za održvo upravljanje , 2008.17Izvešta progresa Evropske komisije , novembar 2008.18Strateški dokument o izradi socijalnih politika 2009.-2015. Ministarstvo rada i socijalne pomoèi19Iz susreta sa opštinskim zvaniènicima i civilnom društvom u opštinama Mitrovica i Gnjilane, novembar22

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuPenzijski sistem je u finansijskom smislu neodrživ za to što je stepennezaposlenosti visok i neformalno zapošljavanje i dalje nastavlja da budekao normalna pojava. Aktuelni sistem penzijskog osiguranja predstavlja sekao vulnerabilan u uticaju na globalnu finansijsku krizu. Isto tako nemazakonskog okvira koji bi povezivao aktuelni sistem sa penzijskimsistemom bivše jugoslavije u kojem je kosovska populacija plaæala doprinos10 ljeèima.ZapošljavanjeStepen nezaposlenosti na Kosovu (smatra se da je oko 45%) je najveèa naZapadnom Balkanom. Prema anketi radne snage gotovo polovina aktivnesnage radnika je nezaposlena. Ova stopa za ljude i izuzetne grupe je vidnoveæa od proseka zemlje. S topa nezaposlenosti za žene i mlade je utrendupoveæanja. Stopa nezaposlenosti kod žena je iznad 55% i za 17% veæanego kod muškaraca. Nezapošljenost mladi (izmeðu 15 -24 godina) je20posebno visoka . U strukturi dobi nezaposleni, 64% pripadaju starosnedobi od 20 – 24 godina. Svake godine 30.000 omladinaca stupaju uredovnima za posao a tokom jedne godine najviše 15.000 novih radnihmesta se stavljaju na raspolaganje. Èitava ova grupacija je stavljena uopasnosti u pravcusiromaštva. Meðutim postoji podaci koje sugerišu daveliki broj lica registrovanih kao nezaposleni, mogu biti aktivni uneformalnoj ekonomiji.Nivo nezaposlenostiTotal Muškarci Žene Mlaði od 25.godine dugoroènonezaposlenost 43.6 % 38.5% 55.2% 70% 37.1%Izveštaj progresa Evropske komisije 2008. godineKosovo nema sveobuhvatajuæu strategiju na kojoj bi se zasnivali politika ispecifièni planovi u postizanju ciljeva koji teže ka veæem zapošljavanju.Ponuda za zaposlenje ostaje niska a kvaliteti i sposobnosti aktivne radnesnage uvek nisu uskladu sa potrebama koja ova ponuda traži. Sadašnjestanje Kosova otežava zakonske moguænosti radi finaliziranjameðunarodnih dogovora za sezonsko zapošljavanje.Opasnost od siromaštva je u više struko veæa za nezaposlene. Osim toga svinezaposljeni radnici ne žive u siromašnim porodiènim ekonomijama a isto20Izveštaj o ljudskom razvoju, UNDP-2006. godine23

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovutako nisu svi nezaposleni siromašni ljudi. Durgim reèima dok nezaposlenisiromašni ljudi u kvantitentnom smislu èine najveæu grupu meðusiromašnima, stopa opasnosti da budu siromašni je veæa za nezaposlene.Dominirajuèi uslovi slabog tržišta rada objašnjavaju ono što se sumnja da jetrend poveèana u delu neformalnog zapošljavanja. Sa druge strane zanezaposlene trajanje ne zaposlenosti je duga. A za zaposlene realne plategotovo su ostala ne izmenjene u poslednjim godinom.U sluèaju Kosova, kljuèni sektori gde generisanje zapošljavanja može da seoèekuje da budu visok obuhvaèaju transport i infrastrukturu saobraèaja,gradnje, usluge i poljoprivrede. Poseban naglasak treba stavljati napoboljšanju klime investicija za mala i srednja preduzeæa, posebnostavljajuæi na raspolaganje redovno elektrièno energiju i poverljivosnabdevan.Javna administracija ne postiže da u kontinuitetu sugeriše odgovarajuæesprovoðenje postojeèeg zakonodavstva u radu. Imjuæi u obzir velikerelativne okvire neformalne ekonomije, veliki broj nezaposlene nisu svesnia nisu ni u poziciji da ostvaruju njihova prava na posao. Sindikati ostaju21slabi i prava na rad uopšte ne poštuju se . Zakon o radu koji bi moglo dapoboljša stanje radnika, još nije usvojen od strane Skupštine Kosova.Privatni sektor koji èini srce svake dugoroène održive strategije zasmanjenje nezaposlenosti, je u stalnom porastu ali traži se bolja okoljina zanjegov dalji razvoj.ObrazovanjeIzveštaj o objektivima razvoja milinejuma 2006 o Kosovu, ukazuje naalarmantnu nisku stopu pred školskog upisa. Samo jedan u deset maledece pohaðaju pred školske aktivnosti a ovi aktiviteti vidno utièu na razvojdece i na kasnije postizanje redovnog obrazovanja. Situacija sapredškolskom edukacijom posebno je teška u ruralnim oblastima i na takavnaèin ova deca zaostaju još na poèetku njihovog opšteg formisanja.Postoji prošireno ubeðenje da kvalitet školovanja uopšte je slab. Kaoposledica rezultati uèenja za mnoge dece èesto su niži tako da oni napuštajuškolu. Škole, posebne škole u urbanim zonama nastavljaju da rade u èetirismene zbog nedostatka adekvatnog prostora. Fizièko stanje školske21Izveštaj progresa Evropske komisije, 2008. godine24

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuinfrastrukture je slaba tako da škole nemaju pristupaène zgrade nemajuprateèeg prostore za uèenje i rekreaciju a nemaju ni nastavne materiale iopremu.Pristup dece sa posebnim potreama i ogranièenim sposobnostima je joškomplikovanije zbog nedostatka adekvatne infrastrukture, nedostatka22nastavnih sredstava i specializovanih uèitelja . Devet od desetoro dese saposebnim potrebama ne pohaðaju školu. Pripadnici manjinskih zajednicaisto tako nemaju uèitelje, knjige i potrebne materijale koje bi njimaomoguèili obrazovanjena njihovom maternjem Edukacija isto tako igra znaèjanu ulogu u23jeziku . Èesto oni se stanju zapošljavanja. Oko 66.50% sas u o è a v a j u s a univerzitetskim obrazovanjem su nezaposlenaproblemima pristupa a oni sa srednjom obrazovanjem samo 50%visokom obrazovanju. od njih su zaposleni. Broj nezaposlenih kojiPreko pomoæi donatora, imaju formalnu obrazovanju je samo 14%.Vlada je nastavila dainvestira u treniranju i prekvalifikaciji sa fokusom na mlade, pripadnikemanjinskih zajednica, žena i lica sa ogranièenim moguènostima.22Iz susreta sa opštinskim zvaniènicima i civilnom društvom u opštinama Mitrovica i Gnjilane, novembar2008.23Izveštaj o objektivama razvoja milenijuma za Kosovu, UNDP – 2006. godine25

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuVeza izmeðu obrazovanj ai siromaštva je realna. Incidencija siromaštva uporodicama gde domaèin je neobrazovan ili sa niskim nivoom obrazovanjaje više puta veæa nego u porodicama èiji je domaèin obrazovanja. To sedešava èjer obrazovanje imaju bolje šanse za zapošljavanje i za veæe plate.Razlièito od objektiva EU za uèenje tokom èitavog života, situacija uobrazovnom sektoru Kosova ima i dalje velike probleme i nedovoljnerezultate. Budžet za obrazovanje nije dovoljan da bi se suoèio sa velikimbrojem omladinaca, sa paralelnim sistemom obrazovanja i sa slabimkvalitetom nastavnog procesa na èitavom Kosovu.U odnosu na druge zemlje regije, Kosovo zaostaje sa procentom graðanakoji uspešno završavaju univerzitetske studije. Meðutim, procenat upisastudenata na univerzitetima je u poveèanju u zadnjem godinama24zahvaljajuæi otvaranju velikog broja privatnih univerziteta . Evidencijeisto tako utvrðuju da performansa Kosova u vezi sa pohaðanjem osnovnog isrednjeg obrazovanja je visoko. Upis na primarnu edukaciju je 95% i oko triu èetiri dece registruju se u srednjem i visokom obrazovanju. Meðutim ovirezultati skrivaju potencijalne poteškoæe u stvaranju populacije sadobrim obrazovanjem. Broj uèenika koji napuštaju školu i dalje je visok.24Istraživanje socijalnog obuhvaèenja, UNDP 209.godine26

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuRazlozi su razlièiti ali u glavnom se vežu sa maerijalnim uslovima.Procenjuje se da 33% uèenika školu napuštaju zbog ekonomskih razlogakoji se direktno povezuju sa siromaštvom, a 15% od njih zbog toga što sutrebali da poènu rad i da zarade sredstva za život. To je izraženije u seoskimzonama.FinansijeBankarsko izuzeæe – Transakcije pristup - bankama (usluge bankarskihtransakcija posebno) smatra se da je univerzalna potreba. Nedostatakpristupa ili korišæenje ove finansijske odredbe ima negativne efekte nakojoj bi se socijalno obuhvaèenje može da se štiti na kontinuiran naèin, tose dešava zato što pristup bankarskim uslugama je glavni kljuè za pristupdrugim finansijskim uslugama (krediti/ štednja). Nedostatak ovog pristupaspreèava pristup tržištu i rezultira se sa nejednakim moguènostima zaobuhvaèenje i razvoj, prema tome kao posledica tome može da budepoveèanje rizika siromaštva. Pošto nije dovoljan pristup bankarskomraèunu radi kvalifikacije kao „finansijski obuhvaèen“ mogu se uzeti u obzirsledeæe stope radi adresiranja veèeg ukljuèenja; 1) bez bankarskog raèunakoje uopšte su ljudi bez bankarskog raèuna, 2) marginalni bankarski raèuni,graðani sa depozitnim raèunom inemaju moguènosti elektronskog plaæanjaa nemaju isplatnu kartelu ili èek. Isto tako mogu biti ljudi da imaju ovekapacitete ali ih koriste malo ili uopšte, i 3) ,potpuni bankarski paket, sugraðani koji imaju pristup velikom gamom usluga gankarskih transakcijašto su pristupaène za njihove potrebe i za sociološko - ekonomsko stanje.Izuzeæe od kredita – kredit je glavno finansijsko sredstvo radi olaškanjapristupa na materijalnim dobrama ili za potrošnju koja proizilazi meseènibudžet, kao što su oprema (Npr. Vozilo, smeštaj, nameštaj, garancije zakiriju),kao i za moguènost samo zapošljavanja putem stvaranja sopstvenogbiznisa. Predložena iskustva o mikro kreditnim šemama sa ponuðaèima bezprofita dokazuju na pozitivan socijalni uticaj da mali kredit i pristupaèanmože da pridonosi porodiènim ekonomijama. Preko omoguèenjapovoljnjeg statusa ovog finansijskog sredstva, znaèi obuhvaèenje mikrokreditom stvorili bi se preduslovi za: pobolšanje kretanja i komunikacije,poboljšanje kvaliteta stanovanja poboljšanje stanja zapošljavanja uporodiènim ekonomijama i na porast moguènosti za obrazovanje.27

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuNedostatak pristupa ili korišæenja ove finansijske odredbe može imatinegativni uticaj na socijalnom ukljuèivanju na razlièite naèine: 1)nedostatak pristupaènim kreditima onemoguèuje pristup na nekimmaterijalnim dobrama preko kojih može se postièi minimalni standardživota i može se stinimatizirati i smanjiti nivo blagostanja isamopouzdanja; 2) nedostatak pristupa pristupaènim kreditima može daprouzrokuje nedostatak samo zapošljavnaje i moguènosti biznisa, može dapoveæava debalans budžeta porodiène ekonomije na duži rok, i 3) može dadovodi do preteranog zaduženja, a preterano zaduženje može da dovodido finansijskog i socijalnog izuzeæa.Bankarski krediti za privatni sektor Kosova poveèani su ali interesna stopaostala je veoma visoka i to na 10.4% što je percepcirane kao smetnja25pristupu kredita .Izuzeèe od siguranja danas neke vrste osiguranja u organizovanjumodernih društava su znaèajni a neke od njih su obavezne (npr. Osuguranjaza korišæenje vozila ili da bi završili neki posato). Meðutim nema nijednejasne definicije o tome koje vrste osiguranja smatraju se suštinske kako bida svakako ih nema, može se smatrati izuzetim u finansijskom smislu. Usluèajevima kad osiguranje je obavezno za pristupe u nekim uslugama,blagi pristup i korišæenje treba da se smatraju kao deo jednog cilja radiobuhvaèenja. Sredstva osiguranja u cilju penzije su upoveèanju zbogpoznatih poteškoæa državnih sistema blagostanja.Ekonomsko okruženje (foto)Broj registrovanih biznisa na Kosovu je u poveèanju. A nesigurnost okoregulatornih politika, troškova i finansijskog pristupa biznisima stvarajuprobleme. Više od 80% novih investicija finansirani su iz sopstvenihizvora. Glavni naglašeni razlozi za nedostatak podrške od zvaniènihpozjamica bile su veoma visoke norme interesa. I pored toga što su novetaksene norme stupilo na snagu od 1. januara 2009, 70% percepciranihbiznisa naznaèili da taksene norme su veoma visoke i svaki drugi biznissmatra da su pravilnici o radu su veoma ogranièavajuæi. Korišèenje sudovaradi rešavanja imovinskih pitanja i dalje ostaje nedovoljan. Korupcija i25Izveštaj progresa Evropske komisije, 2008. godine.28

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovunesigurnost nad imovinskim pravima ostaje velika prepreka za ekonomskedelatnosti, delimièno zbog zakonskih sporova a delimièno zbog nesigurnihspiskova zemljišta ili zbog gubitka katastra biznisa. Uopšte, nedostatakvladavine zakona spreèava razvoj biznisa.Interesne norme za bizniseInstitut Gap, 2009Slaba infrastruktura transporta i telekomunikacije ometa proširenjeaktivnosti privatnog sektora. Mnoge male i srednje predueæa (MSP)pateod ogranièenog pristupa online uslugama ( na internetu). Nedostataktransporta kao i usluge koje se povezuju sa informativnog tehnologijom29

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuometaju pristup kosovskih biznisa tržištu EU i ogranièavaju zarade odregionalne tržišne integracije. Tehnološka ekonomska baza ostala je veomaslaba. Struktura preduzeæa u glavnom se sastoji od mikro preduzeæa.Gotovo polovina svih biznisa su biznisi koji se bave kupo prodajom naveliko i malo proceni od prerade ishrane, izgradnja i druge socijalne i lièneusluge. Neformalna ekonomija je i dalje velika koja utièe na konkurentnusposobnost privredi. Poljoprivreda i dalje pati od nerešenih pitanjaimovinskihprava i niskih nivoa kapitalnih investicija. Kao posledica,Kosovo nije u stanju da koristi svoj potencial radi zamene uvoza svojimproizvodima koje je u stanju da ih proizvodi. Tako zemlja je zaostala uproizvodnji ne preraðeni i preraðenih prehambeni artikala. Ovo može dabude snažan trgovinski mehanizam ali isto tako i za zapošljavanje koji biuticao na smanjenje spljašnih i trgovinskog deficita ali i na generisanjeradnih mesta.Poljoprivredni sektor Kosova ima poseban potencijal za razvoj u ruralnimzonama, gde živi najveæi broj stanovništva(oko 60%). Trenutno ovaj sektor26doprinese samo 30% na Domaæem bruto produktu (DBP) godišnje . Ovapovezanost izmeðu poljoprivrednog sektora, stanovništva u ruralnimzonama, i privrednog razvoja je vrlo znaèajan i treba biti više naglašen kadase odluæuje o vladinim troškovima ili naporima za reformisanje ovogsektora. Nedostatak politiækog vlasništva, kombinovano i sa veoma teškimbudžetskim preprekama kao i nedostatak dovoljnih finansijskih izvora,ometalo je sprovoðenje vladinog programa za poljoprivredni i ruralni razvoj272007-2013Javne uslugeSmeštaj i imovina (ukljuèujuæi i poljoprivredno zemljište) u pogledusocijalnog obuhvatanja zaostaju. Postoji nagomilisani problemi u vezi saimovinskim odnosima: otvoreno ignorisanje protiv graðevinskih dozvola iurbanistièkog planiranja nezavršeni proces imovinskih pretenzija poslekonflikta kao i preduzete procedure ekpropropisanja od strane opština ucilju izgradnje javne infrastrukture nisu uspešne u obaveštavanju inadoknadu vlasnika imovine kao rezultat toga je pristup u kvalitetnomsmeštaju što je jedan izazov.Socijalno obuhvatanje usko se nadovezuje sa moguènošæu pravednog26Domaæi brutoprodukt (DBP) po glavi stanovnika na Kosovu prema statistièkom zavodu Kosova je oko 1612 € dok na regionuKosovo uporeðuje se na najnižem nivou. DBP Kosova je skoro 4 puta niži od Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije.http://www.ks-gov.net/esk/index.php?option=com content&view=article&id=73&itemid=5927Plan za poljoprivredni ruralni razvoj 2007'2013 za Kosovu, Ministarstvu poljoprvirede, šumarstva iruralnog razvoja.30

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuostvarivanja, punog i efikasnog prava vlasništva. Aktuelno na Kosovupostoji mnogobrojni izazovi koji ošteæuju ostvarivanje pravo vlasništva odsvih graðana svuda na Kosovu bez ikakve razlike. Ovakvo stanje odnosi sesa potrebom za poboljšanje zakonodavstva u toj oblasti kao i infrastrukturekoja omoguæuje efikasno ostvarivanje ovakvog zakonodavstva. Ne svigraðani imaju moguænosti da budu bezbedni od raznih zloupotrebadokumentacije vlasništva, ili da imaju moguænosti da koriste usluge jednogsavremenog katastarskog sistema i registracije njihovog vlasništva.Drugi znaèajni aspekt je i ekspriroisanje na neadekvatan naèin buduæi da jeeksproproisanje nekorektna i arbitrarna od strane institucija ugrožavapravo vlasništva kao neotuðivo pravo demokratskog društva. Sdruge straneobuhvatanje se nadovezuje i sa efikasnošæu sprovoðenja zakona za gradnjeod strane graðana, buduæi da ilegalno izgradnje ošteæuju prava graðana navisokom nivou. Prvi korak kojeg treba preduzeti i adresirati ove izazove suispravljanja u zakonodavstvu, infrastrukturi kao i poveæanje odgovornostikada je reè o obavljanju javnih funkcija od strane angažovani zvaniènika u28toj oblasti .Romska, aškaljijska i egipèanska zajednica nisu još obuhvaæena. Još postoje28Korupcija u upravljanju imovine / minažiranje imovine na Kosovu Transparenciy International, 2008:http//www.u4.no/helpdesk/helpdesk/query.cfm?id=17531

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuneformalna boravišna mesta, koja pružaju uslove štetne za život.Protivreènosti izmeðu razlièitog zakonodavstva u toj oblasti i raznimakterima na èelu odluèivanja i preduzimanja mera, mogu dovesti unemoguènosti pristupa smeštaja i imovine (ukljuèujuæi i poljoprivrednozemljište) odnosno izuzetak pojedinih grupa kao što su raselena lica romske,aškaljijse i egipèanske zajednice.Prvi koraci koji bi adresirali ove izazove su poboljšanje zakonodavstveneinfrastrukture kao i poveèanje odgovornosti kada se radi o obavljanju javnihfunkcija od strane angažovanih zvaniènika u toj oblasti.Snabdevanje elèektriènom energijom ostaje nepouzdan faktor na Kosovu,posebno u ruralnim sredinama i dalekim krajevima. Prekidi elektrièneenergije su veoma èesti. Sprovoðenje mera renovisanja glavnih ureðaja upovršinskom kopu lignita je neophodan, pripreme za blagovremenootvaranje rundika u jugozapadnom delu Sibovca kao i poboljšanjeprikupljanja naplate i iskljuèenje nezakonitih potrošaæa su od velokogznaèaja na Kosovo.Prikupljanje fondova za sprovoðenje programa Kosova o efikasnostienergije i regenerisajuæih izvora ostaje veliki izazov. Postoji nedostatakrazvojne prilagodljive infrastrukture i investicije u distributivnoj mreži. Tonegativno utiæe na snabdevanju elektriènom energijom ruralnih zona aposebno dalekih.Održiv i redovan pristup u snabdevanju sa elektriènom energijom pružalo bisolidnu osnovu za normalan razvoj u mnogobrojnim oblastima društvenogživota, posebno u prostoru biznisa.Ogroman deo stanovništva izveštava da je lišen u mnogobrojnimdimenzijama. Npr. pojedini su materijalnm pogledu siromašni i da nemajupristup na pijaæu vodu u svojim porodicama i na potrebnim hidrosanitarniminstalacijama. Samo 79.1% domaèinstava na Kosovu imaju pristup na29pijaæu vodu i vodovodu ostali nemaju pristup na telefonskim linijama ili30namaju kupatilo u porodici Usluge zajednice su vrlo znaèajne zaekonomski razvoj.29Istraživanja socijalnog obuhvatanja UNDP, 200930Prema istraživanju socijalnog obuhvatanja, , UNDP, 2009, oko 40% domaèinstava imaju pristup ufiksnoj telefoniji, dok 82% od njih poseduju mobilne telefonije.32

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuIII. PoglavljeIzuzete grupeGrupe u veèoj opasnosti od izuzetkaGrupe izuzetaka suoèavaju se sa raznim oblicima pretnje, ukljuèujuæi ovdesiromaštvo i izuzetaka. Ove grupe raspolagaju sa raznim resursima, aliuopšte nedovoljne da se suoèavaju sa ovim pretnjama. Povredljivost neodnosi se samo na njihovom pripadnosti ili poreklom pojedine grupe; to jepitanje suoèavanja sa pojedinim opasnostima za graðane koji su izuzeti.Pored siromašvta, ljudi mogu se naèi u pozicijama izuzetaka poèev odnedostatka registracije stanovništva od 1981 godine, nedostatka dovoljnihstatistièkih podataka, civilne registracije, zatim i zbog nedostatkamoguènosti obrazovanja, lièna bezbednost neodgovarajuæa (fizièka), slabsmeštaj, ili slab pristup u zdravstvenom osiguranju, fizièke nesposobnosti,mentalne, ili emocionalne; godišnje dobe ili porodièno stanje (nrp.osamljeni roditelji). Ovako može se izraditi i sprovoditi jedan celokupnilist povredljivosti i za posebne osobe i za posebne grupe.Meðu ovim grupama koji su posebno ugroženi od siromaštva i izuzetaka suogromne porodiène privrede, žene, deca, osobe sa ogranièenimsposobnostima, osobe poremeæenim sa post-traumatiènim stresom,romske, aškalijske i egipèanske zajednice, raselena lica unutar zemlje,izbeglice i povratnici, kao i diaspora. Nedostatak obrazovanja kao inezaposlenost su dve najznaèajnije teme koje vidno utièu kod svih ovihgrupa.Osobe sa ogranièenim sposobnostimaOsobe sa ogranièenim sposobnostima boluju od mnogobrojnih izuzetaka:adekvatan pristup dece sa posebnim potrebama u kvalitetno obrazovanje,nedostatak pristupa u socijalnoj šemi pomoæi zbog nepovoljnih kriterijuma iminimalne moguænosti zapošljavanja. Pristup u inofrmacijama i socijalnaprava su posebno otežane za osobe sa ogranièenim sposobnostima,31uglavnom zbog nedostatka javne infrastrukture radi obaveštavanja istihŽeneŽene boluju od mnogobrojnih izuzetosti. One imaju nizak nivoobrazovanja, manje moguènosti zapošljavanja, suoèavanje sa ranijim31Sa susreta sa opštinskim zvaniènicima i civilnog društva u opštinama Mitrovica i Gnjilane, novembar2008.33

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuudajama, kao i u pojedinim sluæajevima, sa vrednostima, tradicijom i nefavorizajuæem stereotipima. Uprkos zakonodavnih kvota u pojedine oblasltione još se suoèavaju sa rodnomdiskriminacijom, pogotovo u pristupuodluèujuæih pozicija i u ekonomskom životu.U pojedinim sluæajevima žene su subjekt nasilja u porodici i trgovineljudskim biæama. Žene èešæe puta su subjekt ekonomske diskriminacije kaoi nedostatka u pristupu na prihodima ili kapitalu. Samo 2% od ukupnogbroja kredita je podeljen ženama. Samosvešæivanje za ženska prava udruštvu je nizak.DecaŽivot deteta na Kosovu karakterizuje se slabim zdravstvenim tretmanom,nedostatak u pristupu predškolskog vaspitanja, slab kvalitet obrazovanja,rano naspuštanje škole uglavnom zbog potreba za rad održavajuæi njihoveporodice, kao i udaje u ranijim godinama. Rad deteta ostaje jedan od glavnihproblema, buduæi da siromaštvo i izuzetci su glavna obeležijamnogobrojnih porodica sa mnogobrojnim èlanvima a posebno samnogobrojnom decom i žene kao jedine hraniteljke porodice. Siromaštvokod dece je veæa uporedo sa ukupnom stanovništvom. Deca saèine jednu32treèinu stanovništva koja živi u krajnjoj siromaštvu (16,7%)Rasporeðeni budžet za zaštitu prava deteta je nedovoljan za postizanje cilja.33Stepen smrtnosti novoroðenih na Kosovo ostaje na najvišem nivou.Zaštitni mehanizmi su nepovoljni za zaštitu dece iz nasilja, trgovinedecom, radnika, radi poveæanja ukljuèenje dece sa posebnim potrebama idece koji pripadaju ne veèinskoj zajednici, po gotovo na obrazovanje.Predškolsko obrazovanje nije obavezajuæe, i èešæe puta je slabog kvaliteta.Zakoni o socijalnim i porodiènim uslugama se ne sprovode, a u pojedinimsluæajevima su kontradiktorni, posebno u vezi sa adaptacijom i staranje zadecu.Romska, aškalijska i egipèanska zajednicaRomska,aškalijska i egipèanska zajednica suviše su optereèeni dugovima –njihvoi neisplaèeni raèuni za opštinske komunalije prekoraèuju preko 12puta njihove meseène troškove. Porodièno domaèinstva su nagomilisane saneisplaèenim raèunima za elektriènu energiju, snabdevanje sa vodom i za32Siromaštvo dece na Kosovu UNICEF, unverzitet York, i Social policy Research Unit, 200833Izveštaj obektive razvoja mileniuma, UNDP 200634

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovusmeštaj. Pohaðenje u školi od uèenika romske, aškalijske i egipèanskezajednica je na niskom nivou na svim nivoima obrazovanja. Bolji pristup nakvalitetno obrazovanje èešæe puta je preduslov za poveæanje zaposlenosti a izbog tog razloga i za potencijal dohodaka.Žene ovih zajednica imaju manje moguènosti zapošljavnaja i slab pristupkapitalnim dohodcima nego muškarci. To njima nemoguæuje poboljšanjesiromaštva i kvaliteta njihovg života. Stepen nezaposlenosti u naèelo je vrlovisok kod romske, aškalijske i egipèanske zajednice nego kod veèinskezajednice. Zapošljavanje graðana od ovih zajednica je usredsreðen utrgovini, poljoprivredu, graðevinarstvo i u raznim opštinskim uslugama.Savladava zapošljavanje sa niskim kvalifikacijama koji je usko povezan saniskim prihodima, slabog kvaliteta rada, i slabe socijalne zaštite kao izapošljavanja. Samo zapošljavanje je manje zakonit izmeðu njih.Ogranièeni pristup u bankarskim financijama je ozbiljno ogranièen.Zajmoprimaoci èešæe puta su spremni da dobijaju kredite zbog nedostatkaistorije kredita i kolateralnog nedostatka (koji su glavni problemi zasiromaštvo uopšte, ne samo za romsku, aškalijsku i egipèansku zajednicu).Godine starosti je pristupaæan manji faktor na njihovo zapošljavanje.Lokacija je jedan znaèajan elemenat nezaposlenosti; godišnje doba takoðesu znaèajni, buduæi da romi, aškalèije i egipèani ukljuèuju se upoljoprivrednim sezonskim poslovima (žetve i vršidbe) i proleène(useva).Zdravlje i uslovi hranjenja, razne percepcije pretnje i stanje smeštaja suznaèajni aspekti povredivosti. Romska, aškalijska i egipèanska zajednicaimaju nendostatak u pristupu zdravstvenih usluga, ukljuèujuæi porodiènumedicinu, i èešæe puta ne mogu se suoèiti sa visokim cenama lekova. Inedostatak potrebne dokumentacije njihovog identiteta i zdravstva jenaglašena prepreka za pomenute zajednice.Raseljena lica unutar zemljeRaseljena lica unutar zemlje saèine grupu sa visokim rezikom povredivostiimajuæi u vidu da se ova lica suoèavjau se sa visokim opasnostima i neobiènim, sa posebnim naglaskom siromaštva i socijalnih izuzetaka.Raseljena porodica obièno se suoèavaju sa manjim moguènostima35

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuzapošljavanja ili sa preprekama za pristup osnovnim uslugama. Upojedinim sluèajevima oni imaju nedostatak civilnog stanja registracija,34liène karte, i dr.) Raseljene porodice imaju tendenciju da upadaju uduboko siromaštvo. Stepen siromaštva izmeðu raseljenih lica su takoreèidvostruko viša nego u gradovima dok u ruralnim zonama izgdela da onidobijaju veæu podršku od porodiène mreže i naèin njihovog života.Radnici raseljenih lica su veoma zastupljeni u sektorima manuelnog rada sanižim kvlaifikacijama, i oni su pod – zastupljeni u zapošljavanju u javnomsektoru. Takoðe raseljena lica se suoæavaju sa ogranièenim moguænostimaza samozapošljavanje i u pristupu na kreditima zatim postoje tendencije dase podržavaju u porodici i u drugim nezvaniènim izvorima kreditiranja.Raseljena lica takoðe imaju manje izglede da imaju zemljište u njihovomvlasništvu. Ogroman deo njihovih porodiènih privreda dobijaju raznepozajmice za poboljšavanje i renoviranje kuæe i to se može objasnitipredomišljenjem banaka radi davanja kredita.Nezaposlenost izmeðu mladih je nešto veæi izmeðu raseljenih porodica.Stepen nezaposlenosti za žene raseljenih porodica je mnogo veæi nego kodmuškaraca, i taj stepen još je veæi zavisno od njihvoe etnièke pripadnosti.Podaci pokazuju da se raseljena lica suoèavjau sa situacijom neizvesnom zasmeštaj. Veèina žive u kolektivnim smeštajnim uslovima za raseljena lica saogranièenom infrastrukturom vodovoda i kanalizacije pod predviðenimstandardima. Ovi uslovi, i èinjenica da su takva mesta èešæe puta neispunajvaju uslove za život, što to znaèi da raseljena lica imaju manjeosnovne porodiène stvari, kao što je nameštaj i knjige.Pristup u informativnoj tehnologiji i komuniciranja èešæe puta suogranièeni i neadekvatni. Stepen zdravstvenog stanja kod raseljenih lica jeveoma nizak. Pojedine znaèajne polne razlike postoje i u vezi saevidencijom hroniènih bolesti; žene su više napadnute od hroniènih bolesti.Raseljeni imaju više šanse da boluju od neuroze i raznih traumatoloških,psiholoških optereèenja zbog raseljenja. Ogromni fizièki rasponizdravstvenih objekata, niski dohodci i nendostatak potrebnedokumentacije identiteta, ogromne su prepreke za pristup u zdravstvenimslužbama za reseljene porodice. Nedovoljno porkiæe vaksinisanjem (èešæe34Raseljeni romi i imovinsko pravo Jose-Maria Arraiza and Linda Öhman. Forced Migration Review.http://www.fmreview.org/FMRpdfs/FMR32/43-45.pdf36

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuputa zbog nepotrebne dokumentacije identiteta, nedostatku karticaimunizacije) je utvrðujuæi faktor povredivosti, posebno za raseljene dece.Deca raseljenih porodica posebno su izloženi nepravdama zbog opasnostiobrazovanja zbog nedostatka škole ili jezièkih smetnji. Hroniène bolesti,nedostak potrebne odeèe, kao i netolerancija od lokalnih stanovnika moguda poveæaju postojeæe poteškoæe. Kada su deca zainteresovana zapohaðanje škole, imaju psihološke i praktiène smetnje za pohaðanje škole.Pojedina deca žive u sirotište, ostali su pod porodiènom starateljstvom apojedina žive kod bližnih ili dalekih roðaka. Opasnosti od zloupotrebetakoðe su prisutni a do danas, obroci na školu nisu bili deo programaobrazovanja. U meðuvremenu ovi opasnosti su prisutni za celostanovništvo, ali one mogu biti posebno teški za raseljenu decu.Osobe sa poremeæenim post – traumatiènim stresomNije dovoljno jasno do koje mere su identifikovane osobe koja boluju odpostraumatiènog stresa. Konflikt je dodirao posebno mentalno ipsihološko bolesne. Njihova uznemirenja upuæuju na jedan ili na druginaèin, ali smatra se da postoje jedna grupa ljudi koje boluje iz razlièitognivoa prekrivenog post-traumatiènog stresa koji se reflektuje krozmnogobrojnih naèina depresije. U mnogim sluæajevima to nije poznato niprihvatljivo.Velike porodiène privredeProfilizacija siromaštva na Kosovu pokazuje da siromaštvo porodiènihgazdinstva sa više od 7 èlanova je nešto veæa nego kod porodiènih35domaèinstava sa 1-3 èlanaIzuzev velièine porodice, sastav porodice predstavlja dodatnu obavezu upoboljšanju socijalnog stanja. Porodièna gazdinstva sa mnogobrojnimzavisnim èlanovima (deca, starci, osobe sa ogranièenim sposobnostima),nego odraslih èlanova koji su zaposleni sa veèem stepenu siromaštvauporeðenju sa porodiènim gazdinstvima sa mnogobrojnim poraslimosobama nego zavisnih osoba. Porodièno gazdinstvo sa ženama kaodomaèice, porodièno gazdinstvo sa mnogobrojnom decom i zastarelim su uposebnoj opasnosti od izuzetaka.35Procena siromaštva 2007, Svetska banka37

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuIzbeglice i povratniciBroj izbeglica koji se oèekuje da se vrate u njihovim kuèama na Kosovu jevrlo visok. Socio-ekonomski otežani uslovi i nizak standard života,karakterizirana sa visokim stepenom nezaposlenosti kao i sa nižim šemamasocijalne pomoæi, otežava da se osigurava održiva reintegracija onihpovratnika na Kosovu nedostatak moguènosti zapošlavanja na Kosovu kao idugoroèni prekid za tržište rada može biti optereèenost za njihove uslove.DijasporaBroj kosovskih graðana koji žive van raèuna se da je više od pola milijona.Oni koji su rešili njihov status smeštaja suoèavaju se sa poteškoæama kako biposedovali dokumentaciju Kosova. Oni sesuoèavaju sa poteškoæama za realizacijunjihovih prava za posedovanje liènedokumentacije zbog nemoguènosti da budufizièki prisutni u kancelarijama koja izdajuovu dokumentaciju.10% stanovništva živi uvišeèlanim porodicama sa8-9 osoba, i 12% sa 10 iliviše osoba.Nedostatak proaktivnih metoda kako bi se stiglo kod glasaæa van Kosovakao i nedostatak informacija, nije pružala ovom delu stanovništvamoguænsot kako bi uèestvovali na glasanje.38

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuIV. PodglavljeDodate dimenzije izuzetostiRegionalna dimenzijaKoncept socijalnog obuhvatanja vidno se karakterizuje i od regionalnedimenzije. U regionalnom aspektu socijalno obuhvatanje kao konceptatimplicira razvoj politika obuhvatanja u jednoj geografskoj zoni koja ztevaposebno prilogoðavanje u spornoj zoni. Iz ovoga proizilazi da (1) politikena nacionalnom nivou mogu biti neadekvatne ili manje efikasne negoprilagoðeni izbori unutar regiona ili dobrog definisanog lokaliteta, i (2)izazovi obuhvaæanja koje treba adresirati i da imaju multisektorijalnikarakter, i kao takvi zahtevaju konsistentan i integrisan odgovor.Lokalni problemi èesto su povezani sa tenzijama, konfliktima ili podelu ulokalnim zajednicama, posebno na etnièkim i verskim podelama. To možeda stavi u opasnost politiku i programe koje se koncentrišu na identitet ipripadnost grupe. Ovaj pristup istièe sveobuhvatne multisektorialneodgovore za izazove ukljuèivanja u jednu geografsku odreðenu zonu , èestosa akcentom na poljoprivredni sektor. Obuhvaæanje u zonama èestozamenjuje ruralni razvoj sa spreèavanje kriza ili tema obnove nakonkonflikta. Bilo kako bilo ona sadrži razvojnu multi sektorialnu i geografskuosnovu (nasuprot tematskoj). Podrška i aktivno ukljuèivanje lokalnihzajednica su èesto bili preduslovi za uspeh i vidljive rezultate projekatazasnovanih u zonama.Uopšte, nejednakost ruralna – urbana kao i regionalna na Kosovu je niska,ali pokazuje znakove poveæanja, posebno u ruralnim zonama. Kao što seoèekivalo, urbana nejednakost, pošiljke iz vani oèigledno poveæavajunejednakost, jer je primeæeno da porodice koje ekonomski su stabilnijeimaju više pošiljka iz vani.Migracija ostaje jedan od efektivnih mehanizama za smanjenje siromaštvana Kosovu. Dok se migracija nastavi, Kosovo se može podržati na pošiljkeiz vani , koje štite veliki deo stanovništva od siromaštva. Ali je jasno darazvojna strategija koja se zasniva na pošiljkama nije ni poželjno niodržljivo. Razlozi su mnogi, ali tri treba pomenuti. Jedan je da emigranti semenjanju. Prolaskom vremena , kada emigranti se smeste u zemlji –domaæin , veze sa njihovom „domovinom“ imaju tendenciju pada. Ova39

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovutendencija ubrzano se nastavlja i na naredne generacije.Drugi razlog je da politika zemlje – domaæina se menjaju. To je veomadirljivo za Kosovo., jer odreðen broj zemalja EU-e koje imaju najveæi brojemigranata sa Kosova su zatvorili svoje granice ili su pretili da æe to uraditi.Poslednji razloge je, jer finansijska sredstva iz vani, koji su u biti privatnitransferi, ne mogu biti efektivni zamenici za izvore financiranja koje segenerišu unutar zemlje koje financiraju javne investicije u infrastrukturu,ljudskom kapitalu, socijalnim uslugama i tako dalje. To znaèi da postojipotreba za tranziciju od visoke zavisnosti od migracije i finansijskasredstva iz vani.Aktuelno, oko 1.5 miliona kosovara kažu da imaju najmanje jednog èlanaporodice koji je emigrant. Ako uporedimo, samo 13% stanovništva primasocijalnu asistenciju, koja fokusira najsiromašnije grupe. Deo stanovništvakoji ima porodicu van zemlje, takoðe izveštavaju o veæim nivoimakonzumiranja i ocenjuje se da su manje siromašniji. Ove konstatacijesugerišu da bez migracije, stepen siromaštva bi bio mnogo veæi i višekoncentrisan u ruralnim zonama. Tako da svaki napor za drastiènoreduktiranje u aktuelnim modelima migracije ima potencijala da ugrozidobrobit stanovništva Kosova, da proširi ruralnu – urbanu ne jednakost kojaje veæ aktuelna u dobrobiti i sa moguænošæu da odvede u neodržljivost,posebno u ruralnim zonama.Stepen siromaštva u ruralnim zonama je viša u odnosu na urbane. Štaviše,ruralne porodice imaju mnogo manji pristup snabdevanjem pijaæom vodomiz vodovoda, adekvatnu sanitariju i centralno grejanje u odnosu na urbaneporodice. U urbanim zonama 88.3% domaæinstva su povezana savodovodom, dok u ruralnim zonama samo 59.1%. Takoðe, zna se dakvalitet vode, kvalitet zdravstvenih usluga i kvalitet života su niži ururalnim zonama.U stvari dokaz od migracije unutar zemlje govori da siromašni se kreæu izruralnih u urbane zone u cilju omoguæavanja što boljih moguænosti za život.Urbane zone imaju više moguænosti za bolji život. Urbane zone su u boljempoložaju, iako su finansijska sredstva iz vani manje u odnosu na ruralnezone. Osim otklanjanja potrebe za meðunarodno migriranje, urbanorenovisanje æe uzeti dugo vremena do rešavanja teških problema u40

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovururalnom razvoju. Posebno, najveæi tokovi migracije ruralnog – urbanogmože smanjiti dalju fragmataciju zemljišta, poboljšaæe poljoprivredniproduktivitet i ruralnu dobrobit.Dimenzija životne sredineStanje životne sredine usko je povezano sa siromaštvom i osnovnimljudskim pravima. Svaki negativni uticaj na životnu sredinu izazivadirektnu štetu na ljudski život. Zagušen vazduh, nedostatak pijaæe vode, idegradacija ekosistema ozbiljno ošteæuju zdravstvo stanovništva. Mnogahronièna oboljenja, meðu njima i bolest raka koja je vidljivo poveæana uposlednje vreme može rezultirati od ovih negativnih razvoja. Globalnogrejanje direktno utièe na izmenu atmosferskih uslova koji mogu rezultiratisa setvom i žetvom u ruralnim zonama. Problemi životne sredine izazivajupoteškoæe za grupe i mnoge graðane, a posebno siromašne. Siromašninemaju moguænosti da se brane od efekta zagaðenog vazduha, pokrijuzdravstvene troškove , pristupe sistemu pijaæe vode ili da poènu saponovnom setvom na svojim zemljištima, koja služe kao jedino sredstvoprihoda. Ti izazovi stavljaju u opasnost njihovu dobrobit , koje je i osnovnopravo svakog lica.Aneks 1Tekst rezolucije Deklaracije Milenijuma Republike KosovoSkupština Republike Kosova,Osnivajuãi novu, suverenu državu, i uèvršãujuãi funkcionalnudemokraciju;Ponovo potvrðujuãi odredbe Ustava Republike Kosovo o njenoj dužnosti dapostupa u skladu s principima I vrednostima meðunarodnih konvencija;Pozdravljajuãi napore Ujedinjenih nacija za bolji, pravedniji, mirniji inapredniji svet i u cilju davanja aktivnog doprinosa tim naporima;Prihvatajuãi da ãe usvajanje Milenijumske deklaracije, iz koje proizilazemilenijumski ciljevi razvoja, pomoãi daljem napretku svih razvojnihprocesa na Kosovu;Prihvatajuãi da je agenda milenijumskih ciljeva razvoja Ujedinjenih nacijau skladu sa evropskim integracijama, potvrdjujuãi na taj naèin našastremljenja ka evropskim integracijama;U uverenju da ãe ostvarenje milenijumskih ciljeva razvoja ojaèati buduãu41

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovuregionalnu i meðunarodnu saradnju;U dobroj nadi da ãe poboljšanje dobrobiti svih graðana Kosova putempostizanja milenijumskih ciljeva razvoja pomoãi zemlji da postane izvorstabilnosti u regionu;U duhu sa svim zemljama koje su usvojile Milenijumsku deklaraciju i ustremljenjima ka dostizanju milenijumskih ciljeva razvoja;Na sednici održanoj 17. oktobra 2008. godine usvaja sledeãu:Skupština Republike Kosovo1. Prihvata Milenijumsku deklaraciju, po tekstu rezolucijeGeneralne Skupštine UN-a, A/RES/55/2odobrene 8-og septembra 2000;2. Poverava Vladi Republike Kosova da se angažuje u globalnimparnterstvima i pozdravlja meðunarodnu podršku u mobilizacijinapora i resursa ka ostvarenju milenijumskih ciljevarazvoja;3. Ohrabruje centralne i lokalne vlasti Republike Kosovo,42

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuAneks 2meðunarodne organizacije, civilno društvo i privatni sektor da seukljuèe u proces ostvarenja milenijumskih ciljeva razvoja do 2015.godine;4. Obavezuje se da usvoji neophodan pravni okvir na osnovu kojegãe se osnovati potrebne politike koje ce omoguãiti ostvarenjemilenijumskih ciljeva razvoja po odrazu na nacionalni plan razvoja;5. Obezbeðuje odgovarajuãe mehanizme i institucionalnekapacitete, kao i finansijska sredstva u svrhe pospešivanjaostvarenja milenijumskih ciljeva razvoja;6. Održava godišnju plenarnu sednicu u cilju voðenja diskusije oostvarenom napretku ka milenijumskim ciljevima razvoja, naosnovu izveštaja Vlade Republike Kosovo;Tekst rezolucije o prioritetima i strategijama Kosova za integraciju uEvropsku UnijuBazirajuãi se na èlan 65 (1) Ustava Republike Kosova i pravila 31 Pravilnikao radu Skupštine, Skupštine Republike Kosova, na plenarnoj sedniciodržanoj 26. februar2009.god. na predlog Komisije za EvropskeIntegracije, usvojila sledeãuR E Z O L U C I J UO PRIORITETIMA I STRATEGIJAMA KOSOVA ZA INTEGRACIJU UEVROPSKU UNIJUImajuãi u vidu strateški cilj i potpunu saglasnost institucija RepublikeKosova i njegovih graðana za integraciju Kosova u Evropskoj uniji;Imajuãi u vidu izgradnju države, bazirane u vladavini zakona, održivoprivredom i funkcionalnom demokratijom ravnopravnih moguãnosti za sve,u skladu sa vrednostima i naèelima evropske porodice;Izražavajuãi spremnost institucija Republike Kosova za ispunjenjeevropskih standarda,kao uslov za èlanstvo u Evropskoj uniji;Ceneãi dosadašnju saradnju institucija Republike Kosova sa Evropskomunijom i sa meðunarodnom prisutnošãu na Kosovu i obavezujuãi se za još43

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovutesnu saradnju u buduãnosti;Ceneãi meðu parlamentarnu saradnju izmešu Skupštine Republike Kosova iEvropskog parlamenta i obavezujuãi se za još tesnu saradnju;Uzimajuãi u obzir dosadašnja dostignuãa u Procesima prateãeg mehanizmaza stabilizaciju i pridruživanja, iniciranih u 2004. godini te svesni oizazovima koji nas oèekuju za postizanje Sporazuma za stabilizaciju ipridruživanja ka potpunom èlanstvu u Evropskoj uniji;2 Bivajuãi svesni o utvrðenim kriterijumima od strane Saveta Evrope uKopenhagi, 1993. godine, u Madridu, 1995. godine, koje su suštinske zaèlanstvo u Evropskoj uniji;Imajuãi u vidu i ocene koje su proizašle iz Izveštaja o progresu Kosova za2008. godinu, koji je pripremljen od strane Evropske komisije, uzeto uopšte,oni su realni, kao i potrebu da se tretiraju izazovi koji stoje na tom izveštaju;Ceneãi to da primaran cilj Republike Kosova za 2008. godinu jesteavanziranje svih procesa za evropske integracije, sa posebnim naglaskom zapostizanje pozitivnih procena iz Izveštaja o fizibilitetu od strane EvropskeKomisije.Bazirajuãi se na Akcioni plan o Evropskom parnterstvo Kosova nazakljuèke plenarne sednice od 11. decembar 2008.godine kao i dugoroènojorijentaciji Kosovskih institucija za èlanstvo u Evropskoj uniji, SkupštinaRepublike Kosova1. Potvrðuje preuzetu obavezu institucija Republike Kosova zaispunjavanje traženih standarda za integraciju u Evropsku uniju;2. Obavezuje se da ãe intenzivirati napore na ispunjenju zahteva izProcesa za stabilizaciju i pridružvivanje koji vode na potpisivanjuSporazuma za stabilizaciju i pridruživanje;3. Nastavlja sa preuzetim obavezama za garantovanje potpunoprimenjivanje naèela za vladavinu zakona, postojanjedemokratskih institucija, zaštite ljudskih prava i prava manjina,konkurentne privrede i slobodnog tržišta, kapaciteta da sesuoèavaju sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama unutarEvropskoj unije, sprovoðenje glavnih principa iz AcquisCommunautaire, kao i saradnja sa drugim zemljama iz regiona,kako je utvrðeno u Kriterijumima iz Kopenhagena 1993. godine, iMadrida iz 1995. godine;44

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovu4. Potvrðuje spremnost institucija Republike Kosova zaprodubljene saradnje sa Evropskoj unijom i meðunarodnomprisutnošãu na Kosovu, s ciljem ojaèanja položaja Kosova uprocesima Evropskih integracija;5. Zahteva od svih institucija Republike Kosova da koordinirajunjihove napore ka ispunjenju utvrðenih preporuka u „Izvešajuprogresa o Kosovu za 2008. godinu, propraãenog sa SaopštenjemEvropske komisije, upuãene Evropsku parlamentu i Saveta Evropeo „Strategiji proširenja i glavnih izazova 2008 -2009. god. „ kaoglavni dokument za evropsku integraciju Kosova.6. Smatra se meðu glavnim prioritetima za 2008. godinu, za sveinstitucije Republike Kosova, jeste ojaèanje Evropske dimenzije naKosovu, što ãe uticati na postizanju pozitivne procene od straneEvropske komisije u Izveštaju fizibiliteta;7. Izražava spremnost za još tesnu saradnju izmeðu SkupštineRepublike Kosova i Evropskog parlamenta u svim nivoima;8. Ostaje opredeljena za postizanje vladavine zakona preko reformisistema sudstva, dopune institucionalnog okvira i sprovoðenje svihzakona koji su osnovani u naèelu „niko nije iznad zakona“;9. Konstatuje se izvanredan znaèaj stabilnosti na Kosovu i zahtevaod Vlade Republike Kosova da proširi svoj autoritet na celomteritoriju s ciljem integrisanja svih zajednica u Kosovskom društvu;10. Naglašava da je ekonomski razvoj glavni prioritet i izražavapunu podršku za sve ekonomske, javne i privatne aktere radiprivlaèenja direktnih stranih investicija, koja ãe rezultiratistvaranjem moguãnosti za zapošljavanje i transparentno okonèanjeprocesa privatizacije;11. Zahteva od Vlade Republike Kosov da intenzivira njene naporeu reformi javne administracije, bazirajuãi se u naèelo jedna javnasavremena administracija, i efikasna, bez politièkog umešanja.45

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovu12. Zahteva od institucija Republike Kosova da preduzimajuodluèujuãe postupke radi borbe protiv negativnih pojava, kako bi seispunili zahtevi iz Poglavlja o pravdi, slobodi i sigurnosti izIzveštaja o progresu za 2008. godinu za Kosovo, obuhvatajuãikorupciju, organizovanje kriminal i fiskalnu evaziju;13. Angažuje se za zajednièke strategije sa Vladom RepublikeKosova radi realizacije Evropskih standarda u unutrašnjem tržištu,kako se utvrðuje u Izveštaju o progresu za 2008. godinu za Kosovu,obuhvatajuãi konkurenciju, edukaciju, istraživanje, javne nabavke,carine i poreze;14. Angažuje se za zajednièke strategije sa Vladom RepublikeKosova za realizaciju Evropskih standarda iz sektorijalnih politika,kako su utvrðene u Izveštaju o progresu za 2008. godinu za Kosovu,kao što su politike za energiju, životnu sredinu, industriju, mala isrednja preduzeãa, transport, informisanje i medije, statistiku,finansijsku kontrolu, poljoprivredu i ribarstvo;15. Zahteva od parlamentarne Komisije za Evropske integracije zaispunjenje zadataka i obaveza koje su proizašle iz zakljuèaka saplenarne sednice od 11. decembra 2008. godine za analiziranje,planiranje, izveštavanje i nadziranje sprovoðenja Akcionog planaSkupštine Kosova o izazovima iz Izveštaja o progresu za 2008.godinu za Kosovu. Takoðe, poziva sve parlamentarne komisije dase angažuju u potpunoj realizaciji Akcionog plana;16. Angažuje se za jednu koherentnu strategiju i usaglašavanjezakonodavne agende o saradnji izmeðu institucija RepublikeKosova, posebno uz uzimanja u obzir izazova koje proizilaze izIzveštaja o progresu za 2008. godinu;17. Poziva Vladu Republike Kosova da redovno i na sadržaj naèinupozna Skupštinu Republike Kosova o postignutom progresu i dakomunicira sa institucijama Evropske unije;18. Posveãena je za nadziranje procesa o sprovoðenju gore46

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na Kosovunavedenih obaveza za institucije Republike Kosova.1.Indikator Laeken-aBr. Indikator1 Stepen relativnog siromaštva1.a Stepen relativnog siromaštva prema porodicama1.b Stepen relativnog siromaštva po intensitetu rada porodice1.c Stepen relativnog siromaštva prema vrsti aktivnosti1.d Stepen relativnog siromaštva prema statusu stanovanja2 Linija e relativnog siromaštva (u ilustrovanim vrednostima )3 Izveštaj kuintila o prihodima4 Nivo ponavljanja opasnosti od siromaštva5 Provalija relativnog siromaštva6 Regionalna kohezija7 Stepen dugoroène nezaposlenosti8.a Stanovništvo koje živi u nezaposlenim porodicama: deca8.b Stanovništvo koje živi u nezaposlenim porodicama: adoleshenti9 Oni koji se rano udalje sa školovanja, ne obrazuju se i ne osposobljavjau više10 Zdrava dugoveènost11 Zdravstveno stanje, deklarisano po nivou potrošnje12 Koncentracija oko linije siromaštva13 Stepen siromaštva koje se trenutaèno uraèunava14 Stepen relativnog siromaštva pre socijalnih transfera keš-u15 Koeficient Gini16 Stepen neprekidnog sirimaštva, (prihodi manje od 50% od proseka stanovništva)17 Stepen siromaštva kod zaposlenih18 Deo dugoroènog nezapoðljavanja19 Stepen nezaposlenosti u veoma dugo vremena20 Lica koja imaju malo godina obrazovanja.Aneks 4. Objektivi razvoja milenijumaBr. Objektivi1 Smanjenje siromaštva i gladi2 Postizanje osnovnog obrazovanja za sve3 Promovisanje polne jednakosti i ojaèanje položaja žena4 Smanjenje smrtnosti novoroðenèadi5 Poboljšanje zdravlja majke6 Borba protiv HIV/AIDS, tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti7 Obezbeðivanje održljivosti ambijenta8 Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj9* Objektivi za dobru vladavinu* U toku irade drugog Izveštaja ORM na Kosovu, civilno društvo i predstavnici kosovskih autoritetaodredili su i deveti autoritet za Kosovo.47

Belo Pismo: Izazovi Socijalnog Obuhvatanja na KosovuZavršni navodiU specifiènim okolnostima Kosova, socijalno obuhvatanje predstavljakompleksan izazov, kojem institucije Kosova mora da pristupe hitno,koristeæi politièke, zakonske i finansijske kapacitete na raspolaganju, kao itražeæi podršku zajednice i meðunarodnih organizacija u ovom pravcu.Skupština individualno, u saradnji sa ekzekutivom i drugim institucijamacentralne ili lokalne vlasti, zalagaæe se za planiranje specifiènijih koraka,koji utièu na poboljšanje socijalnog stanja, sa posebnim naglaskom nasocijalno obuhvatanje, suprotstavljajuæi se i na ovaj naèin izuzeæu odsocijalnog obuhvatanja.Na adresiranju izazova ljudskog razvoja i socijalnog obuhvatanja ukontekstu razvoja i boljih praksi, koje dobijaju formu regionalnih ilizemljama evropske unije, Skupština Kosova izražava interesovanje zadobijanje pomoæi koje pružaju meðunarodne i domaæe organizacije,konkretnije putem pomoæi kojoj bi mi, kao institucije i društva mogle lakšeda pristupimo, u suštinu oblasti navedenih u Belom pismu. U ovomkontekstu, u kombinaciji sa iskustvima i boljim regionalnim i evropskimprimerima, Skupština Kosova ohrabruje i podržava preduzimanjeinicijativa istraživaèkog i analitièkog karaktera, tehnièko i savetodavnouèešæe, kako bi se evropska agenda socijalnog obuhvatanja neprestanodopunjavala sa realnim poslednjim podacima u vezi situacije pojedinaca iizuzetih grupa. Podrška putem navedenih inicijativa æe olakšati procespokretanja i razvoja politika, strategija i planiranje aktivnosti, obuhvatajuæii obogaæivanje i monitorisanje procesa u vezi socijalnog obuhvatanja iispunjavanje objektiva milenijuma.U cilju realizacije težnji koje se nadovezuju na socijalno obuhvatanje,Skupština æe se angažovati i za promovisanje institucionalne meðunarodnesaradnje Kosova sa zemljama regiona i šire.Belo pismo sadrži osnovu u kojoj se oèekuju druge forme razvoja u odnosuna socijalno obuhvatanje. Skupština Kosova, naroèito æe se zalagati ipodržavati specifiène procese koji teže konkretnom poboljšanju situacijena terenu. Skupština æe pratiti sa interesovanjem razvoj ovih procesa, kaodeo sveobuhvatnog pristupa Kosova, shodno posveæenosti, težnji i sadržajuBelog pisma, a naroèito Deklaraciji milenijuma.48