prezentacije za ispitni deo gradiva - Visoka poslovna Å¡kola ...

ISPITNI DEO GRADIVAPOSLOVNO PRAVO

PREDMET ZAKONANOVI ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA(sl.glasnikRS”, , br.36/11 i 99/11) STUPIO NA SNAGU 1. februara2012. g., ČIME JE PRESTAO DA VAŽI I ZAKON OPRIVREDNIM DRUŠTVIMA IZ 2004. GODINE.Ovim zakonom ureñuje se pravni položajprivrednihdruštavatava, , a naročitonjihovo osnivanje, upravljanje,statusne promene, promene pravne forme, prestanak idruga pitanja od značajaaja za njihov položajaj, kao i pravnipoložajpreduzetnika.

POJAM I REGISTRACIJA PRIVREDNIHDRUŠTAVAPrivredno društvo je pravno lice koje obavljadelatnost u cilju sticanja dobiti.Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijomu skladu sa zakonom kojim se ureñujeregistracija privrednih subjekata.

DELATNOST PRIVREDNIH DRUŠTAVADruštvo ima pretežnu delatnost, a možeobavljati i sve druge delatnosti koje nisuzakonom zabranjene nezavisno od toga da li suodreñene osnivačkim aktom, odnosno statutom.Posebnim zakonom može se usloviti registracijaili obavljanje odreñene delatnosti izdavanjemprethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugogakta nadležnog organa.

FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA Pravne forme društva su:1) ortačko društvo;2) komanditno društvo;3) društvo s ograničenom odgovornošću;4) akcionarsko društvo.

ČLANOVI DRUŠTVALica koja osnivaju društvo i lica koja mu naknadnopristupe su:1) u ortačkom društvu - ortaci;2) u komanditnom društvu - komplementari i komanditori;3) u društvu s ograničenom odgovornošću – članovidruštva sa ograničenomodgovornošću;4) u akcionarskom društvu - akcionari.Član društva može biti fizičko i pravno lice.

OSNIVAČKI AKT, STATUT I UGOVORI U VEZI SADRUŠTVOMOsnivački akt je konstitutivni akt društva koji ima formu odluke oosnivanju ako društvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju akodruštvo osniva više lica.Osnivački akt i statut sačinjavaju se u pisanoj formi i registruju se uskladu sa zakonom o registraciji.Osnivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva sograničenom odgovornošću menja se odlukom ortaka, komanditorai komplementara, odnosno skupštine, u skladu sa ovim zakonom.Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut kojim seureñuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa zakonom oprivrednim društvima, ako posebnim zakonom nije drugačijepropisano.

IZMENE OSNIVAČKOG AKTA I STATUTAOsnivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva sograničenom odgovornošću menja se odlukom ortaka, komanditorai komplementara, odnosno skupštine, u skladu sa zakonom oprivrednim društvima.Osnivački akt akcionarskog društva ne menja se.Statut akcionarskog društva menja se odlukom skupštine, odnosnodrugog organa.Zakonski zastupnik društva je u obavezi da nakon svake izmeneosnivačkog akta, odnosno statuta sačini i potpiše prečišćeni tekst tihdokumenata.Izmene osnivačkog akta i statuta, kao i prečišćeni tekstovi tihdokumenata nakon svake takve izmene, registruju se u skladu sazakonom o registraciji.

UGOVORI U VEZI SA DRUŠTVOMČlan društva može zaključiti ugovor sa jednim ili više članova istogdruštva kojim se regulišu njihovi meñusobni odnosi u vezi sadruštvom, ako ovim zakonomnije drugačije odreñeno.Ugovor se zaključuje u pisanoj formi.Ugovorom članovi društva koji su ga zaključili mogu urediti:1) posebne obaveze tih članova prema društvu;2) prava i obaveze tih članova u vezi sa prenosom udela odnosnoakcija;3) kako će glasati u skupštini, po odreñenim ili svim pitanjima;4) način preraspodele dobiti izmeñu tih članova;5) način rešavanja blokade u odlučivanju;6) druga pitanja od značaja za njihove meñusobne odnose.

DEJSTVA UGOVORA U VEZI SA DRUŠTVOMUgovor proizvodi dejstvo isključivo izmeñučlanova društva koji su ga zaključili.Ugovor u slučaju ortačkog društva naziva seugovor ortaka, u slučaju komanditnog društva idruštva s ograničenom odgovornošću ugovorčlanova, a u slučaju akcionarskog društvaugovor akcionara.

ODGOVORNOST ZA OBAVEZEDRUŠTVAČlanovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladusa odredbama ovog zakona koje ureñuju pojedinepravne forme društva, kao i u slučajevima iz člana18.ovog zakona (Probijanje pravne ličnosti).

SEDIŠTE DRUŠTVASedište društva je mesto na teritoriji Republike Srbije izkoga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvoodreñeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.Odluku o promeni sedišta donosi skupština, akoosnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačijeodreñeno.Adresa sedišta društva registruje se u skladu sazakonom o registraciji.

POSLOVNO IMEPrivredno društvo posluje i učestvuje u pravnomprometu pod poslovnim imenom koje jeregistrovalo u skladu sa zakonom o registraciji.Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnuformu i mesto u kome je sedište društva.Naziv je karakteristični deo poslovnog imena pokome se to društvo razlikuje od drugih društava.

OZNAČAVANJE AVANJE PRAVNE FORME UPOSLOVNOM IMENUPravna forma se u poslovnom imenu označava na sledećinačin:1) za ortačko društvo: „ortačko društvo” ili skraćenicom„o.d.” ili „od”.2) za komanditno društvo: „komanditno društvo” iliskraćenicom „k.d.” ili „kd”.3) za društvo s ograničenom odgovornošću: „društvo sograničenom odgovornošću” ili skraćenicom „d.o.o.” ili„doo”.4) za akcionarsko društvo: „akcionarsko društvo” iliskraćenicom „a.d.” ili „ad”.Uz poslovno ime privrednog društva u postupkulikvidacije dodaje se oznaka „u likvidaciji”.

OGRANIČENJA U POGLEDUPOSLOVNOG IMENAPoslovno ime društva ne može biti takvo da:1) vreña javni moral;2) može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva;3) može izazvati zabludu u pogledu pretežne delatnostidruštva.Poslovno ime koje ne ispunjava navedene uslove nemože se registrovati u registru privrednih subjekata.

ZAŠTITA NAZIVA DRUŠTVA Naziv društva ne sme biti istovetan nazivudrugog društva i mora se razlikovati odnaziva drugog pravnog lica tako da neizaziva zabludu o identitetu sa drugimdruštvom.

ZASTUPANJE I ZASTUPNICIZakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovogzakona su lica koja su ovim zakonom kao takvaodreñena za svaki pojedini oblik društva.Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ilidruštvo registrovano u Republici Srbiji.Društvo mora imati najmanje jednog zakonskogzastupnika koji je fizičko liceOsim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smisluovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukomnadležnog organa društva ovlašćena da zastupajudruštvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom oregistraciji.

PUNOMOĆNICI PO ZAPOSLENJULica koja kao zaposleni u društvu rade na poslovima čijeobavljanje u redovnom poslovanju uključuje i zaključenjeili ispunjenje odreñenih ugovora ili preduzimanje drugihpravnih radnji, ovlašćena su da kao punomoćnici društvazaključuju i ispunjavaju te ugovore, odnosnopreduzimaju te pravne radnje u granicama poslova nakojima rade bez posebnog punomoćja.Pod pojmom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra sefizičko lice koje je u radnom odnosu u društvu, kao i licekoje nije u radnom odnosu u društvu, ako obavljafunkciju u društvu.

PROKURAProkura je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćujejedno ili više fizičkih lica da u njegovo ime i za njegovračun zaključuju pravne poslove i preduzimaju drugepravne radnje.Izuzetno, prokura se može izdati i samo za ogranakdruštva.Prokura je neprenosiva i prokurista ne može datipunomoćje za zastupanje drugom licu.Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora ikomplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkimaktom odnosno statutom nije drugačije odreñeno.Prokurista se registruje u skladu sa zakonom oregistraciji

OGRANIČENJA PROKUREProkurista ne može bez posebnog ovlašćenja da:1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje uvezi sa sticanjem, otuñenjem ili opterećenjemnepokretnosti i udela i akcija koje društvo posedujeudrugim pravnim licima;2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva;3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu;4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili predarbitražom

ODGOVORNOST I OGRANIČENJA ZA ZASTUPNIKE,PUNOMOĆNIKE PO ZAPOSLENJU IPROKURISTEZastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju iprokurista odgovaraju za štetu koju nanesu društvuprekoračenjem granica svojih ovlašćenjane odgovaraju za štetu ako su postupala u skladu saodlukom nadležnog organa društva, odnosno ako sunjihove radnje naknadno odobrene od strane togorgana.

IMOVINA I KAPITAL DRUŠTVAImovinu društva u smislu ovog zakona čine stvari i pravau vlasništvu društva, kao i druga prava društva.Neto imovina (kapital) društva jeste razlika izmeñuvrednosti imovine i obaveza društva.Osnovni (registrovani) kapital društva je novčanavrednost upisanih uloga članova društva u društvo kojaje registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

ULOZI U DRUŠTVOUlozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani iizražavaju se u dinarima.Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, akozakonom za pojedine forme društava nije drugačijeodreñeno.Po osnovu preuzete obaveze unošenja uloga u društvo,lica stiču udeo odnosno akcije društva.Ulozi koji su uplaćeni, odnosno uneti u društvo postajuimovina društva.

UTVRðIVANJE VREDNOSTI NENOVČANOG ULOGAVrednost nenovčanog uloga utvrñuje se:1) sporazumno od strane svih članova društva;2) putem procene, u skladu sa ovim zakonom.U javnim akcionarskim društvima vrednost nenovčanog ulogautvrñuje se isključivo putem procene.Vrednost nenovčanog uloga u društvo procenjuje ovlašćeni sudskiveštak, revizor ili drugo stručno lice koje je od strane nadležnogdržavnog organa Republike Srbije ovlašćeno da vrši procenevrednosti odreñenih stvari ili prava.Procenu može vršiti i privredno društvo koje ispunjava zakonompropisane uslove da vrši procene vrednosti stvari ili prava koja supredmet procene.

PREDUZETNIKPreduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice kojeobavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje jekao takvo registrovano u skladu sa zakonom oregistraciji.Fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavljadelatnost slobodne profesije, ureñenu posebnimpropisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovogzakona ako je tim propisom to odreñeno.Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smisluovog zakona.

POSLOVNO IME PREDUZETNIKAPreduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom.Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime iprezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku„preduzetnik” ili „pr” i sedište i adresu.Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje odnaziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu oidentitetu sa drugim preduzetnikom, odnosno zabludu upogledu predmeta poslovanja preduzetnika.

DELATNOST PREDUZETNIKAPreduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisuzakonom zabranjene za koje ispunjava propisane uslove,uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaćeradinosti.Ministar nadležan za poslove privrede bliže odreñujeposlove koji se u smislu ovog zakona smatraju starim iumetničkim zanatima, odnosno poslovima domaćeradinosti, način sertifikovanja istih i voñenje posebneevidencije izdatih sertifikata.

POSLOVOðA I OSTALI ZAPOSLENIPreduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveritiposlovoñenje poslovno sposobnom fizičkom licu (udaljem tekstu: poslovoña).Poslovoñenje može biti opšte ili ograničeno na jedno iliviše izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.Poslovoña mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika iima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovimzakonom.Poslovoña se registruje u skladu sa zakonom oregistraciji.

PREKID OBAVLJANJA DELATNOSTIPreduzetnik je u obavezi da o periodu prekidaobavljanja delatnosti istakne obaveštenje namestu u kome obavlja delatnost.Prekid obavljanja delatnosti se registruje uskladu sa zakonom o registraciji i ne može seutvrñivati retroaktivno.

IMOVINA I ODGOVORNOST ZAOBAVEZEPreduzetnik za sve obaveze nastale u vezi saobavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnomsvojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stičeu vezi sa obavljanjem delatnosti.Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjempreduzetnika iz registra.

GUBITAK SVOJSTVA PREDUZETNIKAPreduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registraprivrednih subjekata.Brisanje preduzetnika iz registra vrši se zbog prestanka obavljanjadelatnosti.Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po silizakona.Brisanje iz registra se ne može vršiti retroaktivno.

PRESTANAK PO SILI ZAKONAPreduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevima:1) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano naodreñenovreme;3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine, na osnovu zahtevaza brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije iliPoreska uprava;4) ako je pravnosnažnom presudom utvrñena ništavost registracijepreduzetnika;5) ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnog organaili suda časti komore u koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanjadelatnosti;6) u slučaju prestanka važenja odobrenja, saglasnosti ili drugog aktanadležnog organa koji je u skladu sa ovim zakonom, posebnim zakonompropisan kao uslov za registraciju;7) u drugim slučajevima propisanim zakonom.

KONTINUITET OBAVLJANJA DELATNOSTIOD STRANE NASLEDNIKAU slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika,naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračnidrug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovnosposobno fizičko lice može nastaviti obavljanje delatnosti na osnovurešenja o nasleñivanju ili meñusobnog sporazuma o nastavkuobavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članoviporodičnog domaćinstvaLice je dužno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnikaprijavi nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonomo registraciji.Poslovno sposobni naslednik može nastaviti obavljanje delatnostipreduzetnika i za života preduzetnika ako to pravo vrši na osnovuraspodele zaostavštine za života u skladu sa propisima kojima seureñuje nasleñivanje.

NASTAVAK OBAVLJANJA DELATNOSTI UFORMIPRIVREDNOG DRUŠTVAPreduzetnik može doneti odluku o nastavkuobavljanja delatnosti u formi privrednog društva,pri čemu se shodno primenjuju odredbe oosnivanju date forme društva.Nakon gubitka svojstva preduzetnika to fizičkolice ostaje odgovorno celokupnom svojomimovinom za sve obaveze nastale u vezi saobavljanjem delatnosti do trenutka brisanjapreduzetnika iz registra.

ORTAČKO DRUŠTVOOrtačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarnoodgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.Ako ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor izmeñu ortaka sadržiodredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredbanema pravno dejstvo.Osnivački akt (ugovor o osnivanju).Pored osnivačkog akta, ortačko društvo može e imati i ugovor ortaka društvakojim se ureñuje naročito poslovanje i upravljanje društvom.

UGOVOR O OSNIVANJU ORTAČKOGDRUŠTVAsadrži:1) ime, jedinstveni matični broj i prebivalište ortaka koji je domaćefizičko lice, odnosno ime, broj pasoša ili drugi identifikacioni broj iprebivalište ortaka koji je strano fizičko lice, odnosno poslovno ime,matični broj i sedište ortaka koji je domaće pravno lice, odnosnoposlovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedišteortaka koji je strano pravno lice;2) poslovno ime i sedište društva;3) pretežnu delatnost društva;4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.Ugovor o osnivanju može da sadrži i druge elemente od značaja zadruštvo i ortake.Izmene i dopune ugovora o osnivanju društva vrše se jednoglasnomodlukom svih ortaka društva, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačije odreñeno

ULOG I UDEOOrtaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanjunije drugačije odreñeno.Izuzetno, nenovčani ulog ortaka može biti i u radu i uslugama.Ortaci stiču udele u društvu srazmerne svojim ulozima u društvo, akougovorom o osnivanju nije drugačije odreñeno.Ortak nije dužan da poveća ulog iznad iznosa odreñenog ugovorom oosnivanju , ako ugovorom o osnivanju nije drugačije odreñeno.Ortak ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

PRENOS UDELAUdeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim izmeñuprenosioca i sticaoca, kao i na drugi način propisanzakonom.Potpisi na ugovoru overavaju se u skladu sa zakonomkoji ureñuje overu potpisa.Sticalac udela stiče udeo danom registracije prenosaudela u skladu sa zakonom o registraciji.

PRENOS UDELA IZMEðU ORTAKA Prenos udela izmeñu ortaka je slobodan,ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodreñeno.

PRENOS UDELA TREĆIM LICIMA Ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodreñeno, ortak ne može bez saglasnosti ostalihortaka:1) preneti svoj udeo trećem licu, što obuhvata iunos tog udela kao nenovčanog uloga u drugoprivredno društvo;2) dati svoj udeo u zalogu trećem licu. Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udelatrećem licu, ortak kome je saglasnost za prenosudela uskraćena može istupiti iz društva, uskladu sa članom

ODGOVORNOST KOD PRENOSA UDELAPrenosilac udela i sticalac udela odgovarajuneograničeno solidarno za sve obavezeprenosioca udela prema društvu na danregistracije prenosa udela u skladu sa zakonomo registraciji, osim ako se svi ortaci nesporazumeju drugačije.

POSLOVOðENJESvaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji uredovnom poslovanju društva (poslovoñenje).Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društvamogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, akougovorom o osnivanju nije drugačije odreñeno.Izuzetno, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovoromortaka odreñeno da su jedan ili više ortaka ovlašćeni zaposlovoñenje, ostali ortaci nemaju ovlašćenje zaposlovoñenje.

POSLOVOðENJE OD STRANE VIŠE ORTAKAAko ovlašćenje za poslovoñenje ima više ortaka, svaki ortak jeovlašćen da postupa samostalno, ali se drugi ortak ovlašćen zaposlovoñenje može usprotiviti preduzimanju odreñene radnje u komslučaju ta radnja ne može biti preduzeta.Ako je ugovorom o osnivanju odreñeno da ortaci ovlašćeni zaposlovoñenje postupaju zajedno:1) za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortakaovlašćenih za poslovoñenje, osim ako bi nepreduzimanje radnjeusled nedostupnosti nekog od ortaka moglo prouzrokovati štetudruštvu;2) svaki ortak je dužan da postupa po instrukcijama svakog od ostalihortaka ovlašćenih za poslovoñenje.

ODUZIMANJE OVLAŠĆENJA ZAPOSLOVOðENJE ORTAKAOvlašćenje za poslovoñenje ortaka može seoduzeti odlukom nadležnog suda po tužbidruštva ili svakog od ortaka ako se utvrdi da zato postoje opravdani razlozi, a naročito:1) nesposobnost ortaka da pravilno vodi poslovedruštva;2) teža povreda dužnosti prema društvu

PRAVA ORTAKAPravo na naknadu troškovaPravo na raspodelu dobitiPravo na informisanje

ODLUČIVANJE ORTAKA DRUŠTVA Ortaci odluke donose jednoglasno, akougovorom o osnivanju nije drugačije odreñeno. Ako je ugovorom o osnivanju odreñeno da seodreñene ili sve odluke donose većinom glasova,svaki ortak ima jedan glas, ako ugovorom oosnivanju nije drugačije odreñeno. Za donošenje odluke o pitanjima koja su izvanredovne delatnosti društva, kao i odluke oprijemu novog ortaka u društvo neophodna jesaglasnost svih ortaka.

ZASTUPANJE DRUŠTVASvaki ortak je ovlašćen da samostalno zastupa društvo, akougovorom o osnivanju nije drugačije odreñeno.Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju društvo zajedno:1) oni mogu da ovlaste jednog ili više ortaka da zastupaju društvo uodreñenim poslovima ili odreñenoj vrsti poslova; i2) izjava volje trećih lica učinjena bilo kom od ortaka ovlašćenih dazastupaju društvo zajedno smatraće se da je učinjena društvu.Ugovorom o osnivanju može se odrediti da svaki ortak koji jeovlašćen da zastupa društvo može zastupati društvo samo zajednosa prokuristom.

ISKLJUČENJE ORTAKA, ISTUPANJE ORTAKANa isključenje ortaka shodno se primenjuju odredbeovog zakona o isključenju člana društva s ograničenomodgovornošću.Ortak može da istupi iz društva podnošenjem pisanogobaveštenja o istupanju ostalim ortacima.Pisano obaveštenje podnosi se najmanje šest meseci preisteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačije odreñeno.Ortak koji podnese pisano obaveštenje o istupanju,istupa iz društva istekom poslovne godine u kojoj jeobaveštenje dato (dan istupanja).Pravo ortaka iz ovog člana ne može se ograničiti nitiisključiti.

PRESTANAK ORTAČKOG DRUŠTVA1. likvidacija društvausled:isteka vremena na koje je osnovanoodluke ortakasudske odlukeotvaranja stečajanad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom oosnivanju nije drugačijeodreñenoako je u društvuostao samo jedan ortak, , a u roku od tri meseca oddanakada je u društvuostao jedan ortak društvune pristupi novi ortaknastupanja bilo kojeg drugog razloga odreñenog ugovorom oosnivanju.2. zaključenjenje stečajadruštva3. statusne promene

PRESTANAK SVOJSTVA ORTAKAZakon predviña razloge za prestanak svojstva ortakausled:smrti ortakabrisanja ortaka koji je pravno lice iz nadležnognog registra,kao posledicelikvidacije ili zaključenjastečajaistupanja ortakaisključenjaortakau drugim slučajevimaodreñenim ugovorom o osnivanju.

ISTUPANJE ORTAKA IZ DRUŠTVAUkoliko jedan ortak istupa iz društva, njegov se udeoraspodeljuje ostalim ortacima na jednake deloveOrtaci koji ostaju dužni su da ortaku koji istupa isplate ,u novcu, ono što bi primio na osnovu obračuna koji bi senapravio kada bi u vreme njegovog istupanja društvoprestalo da postojiOrtak može da istupi iz društvapodnošenjempisanogobaveštenjao istupanju ostalim ortacima.Pisano obaveštenjepodnosi se najmanje šestmeseci preisteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačijeodreñeno.

KOMANDITNO DRUŠTVOprivredno društvokoje ima najmanje dva člana, od kojih najmanjejedan za obaveze društvaodgovara neograničenoenosolidarno(komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničenodo visine svog neuplaćenog,odnosnoenog,odnosno neunetog uloga (komanditor).na komanditno društvoprimenjuju se shodno odredbe o ortačkomdruštvutvu, ako zakonom o privrednim društvimanije drugačijeureñeno.komplementariimaju status ortaka ortačkogdruštvatva.pored elemenata zakona o elementima osnivačkog aktasvakog društva, ugovor o osnivanju komanditnogdruštva obavezno sadrži i oznaku koji je član društvakomplementar, a koji je komanditor.

OSNIVANJE I ULOG U KOMANDITNODRUŠTVONa uloge i udele komplementara u društvu shodno se primenjuju odredbezakona o ulozima i udelima ortaka.Na prenos udela komplementara shodno se primenjuju odredbe o prenosuudela ortaka.Komanditor može slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugogkomanditora ili na treće lice.Ulog komplementara i komanditora može e biti:novacstvaripravaradusluge

DOBIT I GUBITAK Komanditori i komplementari učestvuju udeobi dobiti i pokriću gubitka društvasrazmerno svojim udelima u društvu, akoosnivačkim aktom nije drugačije odreñeno

VOðENJE POSLOVA, ZASTUPANJE DRUŠTVAI PRAVA KOMANDITORAKomlementari vode poslove društva i zastupaju ga.Komanditori ne mogu voditi poslove društva niti gazastupati.Izuzetno, komanditor se može usprotiviti samopreduzimanju radnji ili zaključenju poslova od stranekomplementara koji su van redovnog poslovanjadruštva, u kom slučaju komplementar ne može preduzetitu radnju odnosno zaključiti taj posao.Komanditoru se može dati prokura odlukom svihkomplementara.

KOMANDITOROVO PRAVO NADZORAKomanditor ima pravo da zahteva kopije godišnjihfinansijskih izveštaja društva radi provere njihoveispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid uposlovne knjige i dokumenta društva.Ako komanditoru nije omogućeno vršenje ovog prava uroku od osam dana od dana kada je podneoodgovarajući zahtev, komanditor može tražiti da sud uvanparničnom postupku naloži društvu da postupi ponjegovom zahtevu.Postupak suda je hitan i sud je dužan da odluku pozahtevu donese u roku od osam dana od dana prijemazahteva.

ISPLATA DOBITI KOMANDITORUUdeo u dobiti isplaćuje se komanditorusrazmerno visini njegovog uloga, osim ako jeugovorom o osnivanju drugačije odreñeno, a uroku koji je odreñen ugovoromo osnivanju,odnosno odlukom komplementara ako taj roknije odreñen ugovorom o osnivanju.

ODGOVORNOST KOMANDITORA Komanditor ne odgovara za obaveze društva akoje u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovoromo osnivanju. Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji seobavezao ugovorom o osnivanju, on odgovarasolidarno sa komplementarima poveriocimadruštva do visine neuplaćenog odnosnoneunetog uloga u društvo.

SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI KOMANDITORAKAO KOMPLEMENTARAKomanditor odgovara kao komplementar prema trećimlicima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, unetou poslovno ime komanditnog društvatva.

PRESTANAK STATUSAKOMPLEMENTARA I KOMANDITORAKomanditno društvo ne prestaje u slučaju smrtikomanditora, odnosno prestanka komanditorakoji je pravno lice.U ovom slučaju naslednici komanditora stupajuna njegovo mesto odnosno pravni sledbenici,ako je u pitanju pravno lice.

PROMENAPRAVNE FORMEAko iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a najmanjejedan novi komplementar nije primljen u roku od šest meseci oddana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tomroku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvo sograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.U tom slučaju ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravneforme u roku propisanom u tom stavu pokreće se postupakprinudne likvidacije društva.Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, a najmanjejedan novi komanditor nije primljen u roku od tri meseca od danaistupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom rokudoneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortačkodruštvo, a u slučaju da je preostao samo jedan komplementar onmože odlučiti i da postane preduzetnik.

PRESTANAK KOMANDITNOG DRUŠTVA Na prestanak komanditnog društvashodno se primenjuju odredbe zakona oprivrednim društvima o prestankuortačkog društva.

DRUŠTVO SA OGRANIČENOMODGOVORNOŠĆUDruštvo s ograničenom odgovornošću je društvou kome jedan ili više članova društva imajuudele u osnovnom kapitalu društva, s tim dačlanovi društva ne odgovaraju za obavezedruštva.Član društva sa ograničenom dogovornošću u neodgovara za obaveze društva, osim do iznosaunetog uloga u imovinu društva.

SADRŽINA OSNIVAČKOG AKTAOsnivački akt društva sadrži naročito:1) lično ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište članova društva;2) poslovno ime i sedište društva;3) pretežnu delatnost društva;4) ukupan iznos osnovnog kapitala društva;5) iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog ulogasvakog člana društva;6) vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva;7) udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen uprocentima;8) odreñivanje organa društva i njihovih nadležnosti.Ako osnivački akt ne sadrži odredbe o nadležnostima organa društva, organidruštva imaju nadležnosti predviñene ovim zakonom.

IZMENE OSNIVAČKOG AKTAOsnivački akt društva s ograničenomodgovornošću menja se običnom većinomglasova svih članova društva, ako osnivačkimaktom nije predviñena veća većina.Odluka o izmenama osnivačkog akta kojom seumanjuju prava nekog člana društva može bitidoneta samo uz saglasnost tog člana.

STICANJE I PRESTANAK SVOJSTVAČLANA DRUŠTVASvojstvo člana društva stiče se danomregistracije vlasništva nad udelom u skladu sazakonom o registraciji.Svojstvo člana društva prestaje danomregistracije prestanka svojstva člana društva uskladu sa zakonom o registraciji.

MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL Osnovni kapital društva iznosi najmanje100 dinara, osim ako je posebnimzakonom predviñen veći iznos osnovnogkapitala za društva koja obavljajuodreñene delatnosti.

POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVASA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆUOsnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošćumože e se povećati:1) novim ulozima postojećih članova ili člana koji pristupadruštvu;2) pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital;3) pretvaranjem (konverzijom) potraživanja prema društvuu osnovni kapital;4) statusnim promenama koje imaju za posledicupovećanje osnovnog kapitala;5) pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovnikapital.Osnovni kapital povećava se na osnovu odluke skupštine.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA Osnovni kapital društva može se smanjitiodlukom skupštine članova društva, ali neispod minimalnog osnovnog kapitala.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA USLUČAJU GUBITKA Ako iz godišnjih finansijskih izveštaja proizlazi daje usled gubitka neto imovina društva manja odvrednosti osnovnog kapitala, društvo je uobavezi da, najkasnije u roku od 30 dana odposlednjeg dana roka za registraciju godišnjihfinansijskih izveštaja u skladu sa zakonom kojiureñuje računovodstvo i reviziju, sprovedepostupak smanjenja osnovnog kapitala.

UDELIUdeli nisu hartije od vrednosti.Udeli se ne mogu sticati, niti se njima možeraspolagati upućivanjem javne ponude u smisluzakona kojim se ureñuje tržište kapitala.Član društva može imati samo jedan udeo udruštvu. Ako član društva stekne više udela, tiudeli se spajaju i zajedno čine jedan udeo.

SUVLASNIŠTVO NA UDELUUdeo može pripadati većem broju lica (suvlasnici udela).Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udelaostvaruju preko jednog zajedničkog punomoćnika, očijem identitetu su dužni da obaveste društvo.Suvlasnici udela se u odnosu prema društvu smatrajujednim članom i neograničeno solidarno odgovarajudruštvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom.

PRAVA PO OSNOVU ULOGAČlan društva po osnovu udela ima sledećaprava:1) pravo glasa u skupštini;2) pravo na učešće u dobiti društva;3) pravo na učešće u likvidacionom ostatku;4) druga prava predviñena ovim zakonom.Prava člana društva srazmerna su učešću udelatog člana u osnovnom kapitalu društva, osimako je osnivačkim aktom odreñeno drugačije.

PRAVA ČLANOVA DRUŠTVAČlan društva sa ograničenom odgovornošću u stiče e udeo uosnovnom kapitalu srazmerno vrednosti ulogaPravo glasa, podela dobiti, raspodela likvidacionog viška,srazmerni su udelima članova društvaDruštvo sa ograničenom odgovornošću u izdaje svakomčlanu društva potvrdu kao dokaz članstva i njegovogudela, ako osnivačkim aktom ili ugovorm članova društvanije drugačije odreñenoSuvlasnici udela solidarno odgovaraju društvu za sveobaveze prema društvu koje se tiču u njihovog udela

SOPSTVENI UDELI DRUŠTVASopstvenim udelom društva u smislu ovog zakona smatra se udeo ilideo udela koji društvo stekne od svog člana.Društvo može sticati sopstvene udele na osnovu odluke skupštine:1) besteretnim pravnim poslom;2) po osnovu isključenja člana društva;3) po osnovu istupanja člana društva;4) otkupom udela ili dela udela od člana društva;5) prinudnim otkupom udela preminulog člana, ako je to pravo društvapredviñeno osnivačkim aktom;6) po osnovu statusne promene, u skladu zakonom.

Stečeni eni sopstveni udeli društva sa ograničenomodgovornošću u kojima se ne raspolaže e u roku odjedne godine od dana sticanja, poništavaju seDruštvo ne može sticati sopstveni udeo tako daostane bez članova društva.Jednočlano društvo ne može sticati sopstveniudeo.

OSNOVNA PRAVA ČLANOVA DRUŠTVA SAOGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU Prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom iliosnivačkim aktom drugačije odreñeno. Pravo raspolaganja udelom:- U slučaju statusne promene- U slučaju nasleña (udeo prenosioca može e se podeliti naviše e naslednika)- U slučaju prenosa drugom članu društva ili društvu- U slučaju prenosa bračnom drugu, bratu, sestri, pretku,potomku ili bračnom drugu potomka

PRENOS UDELAPrenos udela je slobodan, osim ako je ovimzakonom ili osnivačkim aktom drugačijeodreñeno.Članovi društva imaju pravo preče kupovineudela koji je predmet prenosa trećem licu, osimako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ilizakonom.

PRAVO PREČE KUPOVINEČlanovi društva imaju pravo preče kupovineudela koji je predmet prenosa trećem licu, osimako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ilizakonom.Prenosilac udela u obavezi je da pre prenosaudela trećem licu svoj udeo ponudi svim drugimčlanovima društva.

PRENOS UDELA TREĆEM LICUAko ni jedan član društva koji ima pravo preče kupovinene iskoristi to pravo u skladu sa odredbama zakona iosnivačkog akta, prenosilac udela može u roku od 90dana od dana isteka roka za prihvat ponude zaključitiugovor o prenosu udela sa trećim licem, pod uslovimakoji ne mogu biti povoljniji od uslova iz ponude koja jedostavljena drugim članovima društva, osim ako jeosnivačkim aktom drugačije odreñeno.

PRENOS UDELA UZ SAGLASNOST DRUŠTVAOsnivačkim aktom može se predvideti da se udeo udruštvu može preneti na lice koje nije član društva samouz prethodnu saglasnost društva.Prenosilac udela u obavezi je da društvu podnese zahtevza saglasnost koji, osim identiteta lica na koje se prenosiudeo, sadrži i sve bitne elemente ugovora o prenosuudela koji namerava da zaključi.Odluku donosi skupština običnom većinom glasova svihčlanova društva, osim ako je osnivačkim aktomodreñena druga većina.

PRAVO DRUŠTVA NA ODREðIVANJEKUPCA UDELADruštvo je ovlašćeno da umesto davanja saglasnostiodredi treće lice na koje prenosilac udela može prenetiudeo pod istim uslovima, u kom slučaju prenosilac udelamože svoj udeo preneti isključivo na to treće lice pod timuslovima.Odluku donosi skupština.Ako treće lice ne pristupi zaključenju i overi ugovora oprenosu udela u roku od 15 dana od dana kada jeprenosilac udela obavešten o toj odluci društva, izrazloga za koje nije odgovoran prenosilac udela,prenosilac udela ima pravo da udeo proda trećem licu posvom izboru pod istim uslovima.

PRESUDA KOJA ZAMENJUJESAGLASNOSTAko društvo obavesti prenosioca udela o tome da muuskraćuje traženu saglasnost, pri čemu ne odredi trećelice prenosilac udela može tužbom protiv društvanadležnom sudu zahtevati donošenje presude koja ćezameniti saglasnost društva.Sud će prilikom ocene naročito uzeti u obzir da li supostojali opravdani razlozi na strani društva zauskraćivanje tražene saglasnosti, uključujući i mogućnostnastanka štete za društvo, ostale članove društva ilipoverioce društva.Ako sud donese presudu koja zamenjuje saglasnostdruštva, društvo ima pravo na odreñivanje kupca udelapri čemu se rok računa od dana pravnosnažnosti tepresude.

PRENOS UDELA PUTEM NASLEðAU slučaju smrti člana društva naslednici togčlana stiču njegov udeo u skladu sa zakonomkojim se ureñuje nasleñivanje.Na zahtev društva ili jednog od naslednikapreminulog člana društva, sud nadležan zasprovoñenje ostavinskog postupka izapreminulog člana društva može postavitiprivremenog staraoca zaostavštine koji će u imei za račun naslednika preminulog člana društvavršiti članska prava u društvu.

ZALAGANJE UDELAČlan društva može založiti udeo ili deo udela,osim ako je osnivačkim aktom drugačijeodreñeno.Zalaganje udela vrši se u skladu sa zakonomkojim se ureñuje zaloga na pokretnim stvarimaupisanim u registar.

PRAVO NA ISPLATU DOBITINa isplatu dobiti članovima društva shodno seprimenjuju odredbe ovog zakona o isplatidividende i meñudividende akcionarima.Osnivačkim aktom može se odrediti da se isplatadobiti ne vrši u srazmeri sa udelom članova uosnovnom kapitalu društva.

RAZLOZI ZA PRESTANAK SVOJSTVAČLANAČlanu društva prestaje to svojstvo:1) smrću, ako je član fizičko lice, odnosnobrisanjem iz odgovarajućeg registra, ako je članpravno lice;2) istupanjem iz društva;3) isključenjem iz društva;4) prenosom celokupnog udela;5) povlačenjem i poništenjem celokupnog udela

ISTUPANJE ČLANA DRUŠTVA IZOPRAVDANOG RAZLOGAČlan društva može istupiti iz društva iz opravdanih razloga.Opravdani razlog za istupanje člana društva postoji naročito:1) ako mu jedan ili više ostalih članova ili društvo svojim radnjama ilipropuštanjem prouzrokuje štetu, ili ako je očigledno da će takvašteta, prema redovnom toku stvari, nastupiti;2) ako je u značajnoj meri onemogućen da ostvaruje svoja prava udruštvu;3) ako mu društvo nameće nesrazmerne obaveze.Član društva koji želi da istupi iz društva dužan je da otome dostavi pisani zahtev društvu, o kojem odlučujeskupština.

POSTUPAK ISTUPANJASkupština je dužna da donese odluku o zahtevu u rokuod 60 dana od dana prijema i da u istom roku o tomeobavesti člana društva koji istupa, a u suprotnomsmatraće se da je zahtev usvojen u celini.Skupština može samo usvojiti ili odbiti zahtev u celini.Odluka se donosi običnom većinom glasova svih članovadruštva.Udeo člana društva koji je istupio iz društva postajesopstveni udeo društva a istupanje člana iz društva isticanje sopstvenog udela registruju se u skladu sazakonom o registraciji.

ISKLJUČENJE ČLANA DRUŠTVAskupština odluku o isključenju člana društva donosidvotrećinskom većinom glasova preostalih članovadruštva, osim ako je osnivačkim aktom odreñena drugavećina.Isključenjem člana društva udeo tog člana društvapostaje sopstveni udeo društva, a isključeni član nemapravo na naknadu za svoj udeo.Isključeni član ostaje u obavezi da uplati odnosno uneseupisani ulog i izvrši dodatne uplate na koje je bioobavezan, ako je to neophodno za namirenjepoverilacadruštva.

ISKLJUČENJE ČLANA ODLUKOM SUDADruštvo može tužbom koju podnosi nadležnom sudu zahtevatiisključenje člana društva, iz razloga odreñenih osnivačkim aktom iliiz drugih opravdanih razloga, a naročito ako član društva:1) namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu;2) ne izvršava posebne dužnosti prema društvu propisane ovimzakonom ili osnivačkim aktom;3) svojim radnjama ili propuštanjem, protivno osnivačkom aktu,zakonu ili dobrim poslovnim običajima, sprečava ili u značajnoj meriotežava poslovanje društva.Odluku o podnošenju tužbe donosi skupština većinom glasovaprisutnih članova, osim ako je osnivačkim aktom odreñena većavećina.

ORGANI DRUŠTVA SA OGRANIČENOMODGOVORNOŠĆUUpravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ilidvodomno.U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:1) skupština;2) jedan ili više direktora;U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:1) skupština;2) nadzorni odbor;3) jedan ili više direktora.U jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva

SKUPŠTINASkupštinučine svi članovi društva.Svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno učešću unjegovog udela u osnovnom kapitalu društva, osim ako jeosnivačkim aktom drugačije odreñeno.Nadležnosti:1. Odlučivanju o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala2. Sticanju sosptvenih udela3. Emisiji hartija od vrednosti4. Isplati članovima društva na osnovu usvojenog finansijskogizveštaja5. Sticanju, promeni, davanju u zakup i druga raspolaganja imovinominomvelike vrednosti6. Dopunskim ulozima od strane članova društva

SEDNICE SKUPŠTINEREDOVNEVANREDNEKVORUM ZA ODRŽAVANJE SKUPŠTINE– VEĆINA ODUKUPNOG BROJA GLASOVA ČLANOVA DRUŠTVA

SAZIVANJE SKUPŠTINE DRUŠTVASednicu skupštine saziva:1) direktor, ako je upravljanje društvom jednodomno;2) nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno.Osnivačkim aktom može se predvideti da skupštinu može sazvati ičlan društva ili neko drugo lice.Sednica se može održati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svičlanovi društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije odreñeno.Sednica skupštine obavezno se saziva kada to u pisanom oblikuzahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 20%glasova, ako osnivačkim aktom nije odreñeno da to pravo imaju ičlanovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.

ODLUČIVANJESKUPŠTINA ODLUČUJE UJE PROSTOM VEĆINOM, AKO NIJE ODREðENODRUGAČIJE Izuzetno, skupština odlučuje uje konsenzusom (ilikvalifikovanom većinom) o:- Statusnim promenama- Raspodeli dobiti- Povećanju i smanjenju osnovnog kapitala (osimdodatnim ulozima članova)- Izmenama i dopunama osnivačkog akta ili ugovoračlanova društva- Raspolaganju imovinom velike vrednosti i drugo.

TELEFONSKE SEDNICE, PISANO GLASANJE IODLUČIVANJE BEZ SEDNICESednice skupštine mogu se održavati korišćenjemkonferencijske veze ili druge audio i vizuelnekomunikacijske opreme, tako da sva lica koja učestvujuu radu sednice mogu da meñusobno istovremenokomuniciraju.Smatra se da su lica koja na ovaj način učestvuju u radusednice ličnoprisutna.Član društva može glasati i pisanim putem, osim ako jeosnivačkim aktom ili poslovnikom skupštine drugačijeodreñeno i u tom slučaju, za potrebe izračunavanjakvoruma, smatra se da taj član društva prisustvujesednici.Svaka odluka može se doneti i van sednice, ako jepotpišu svi članovi društva sa pravom glasa po tompitanju.

GLASANJE NA SKUPŠTINI Glasanje na sednici skupštine društva jejavno.

DIREKTORDruštvo sa ograničenom odgovornošću u ima jednog iliviše e direktora koji su zakonski zastupnici društvaDirektora imenuje skupština, odnosno nadzorni odborako je upravljanje društvom dvodomno.Prilikom osnivanja društva, direktor se može imenovatiosnivačkim aktom.Ako u odluci o imenovanju nije odreñeno drugačije,mandat direktora počinjedanom donošenja odluke o imenovanju.Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nijeodreñeno drugačije, smatra se da mandat direktora nijeograničen.Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine mogu seodrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bibilo imenovano za direktora.

NADZORNI ODBORAko je upravljanje društvom dvodomno, društvo ima inadzorni odbor, koji nadzire rad direktora.Član nadzornog odbora mora da ispunjava uslovepropisane zakonom za direktora akcionarskog društva ine sme biti zaposlen u društvu.Predsednika i članove nadzornog odbora bira skupština.Prilikom osnivanja društva prvi predsednik i članovinadzornog odbora mogu se imenovati osnivačkim aktom.

DELOKRUG RADA NADZORNOGODBORA Nadzorni odbor:1) odreñuje poslovnu strategiju društva;2) bira i razrešava direktora i utvrñuje naknadu za njegov rad,odnosno načela za utvrñivanje te naknade;3) nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora;4) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva;5) vrši nadzor nad zakonitošću poslovanja društva;6) ustanovljava računovodstvene politike društva i politike upravljanjarizicima;7) daje nalog revizoru za ispitivanje godišnjih finansijskih izveštajadruštva;8) predlaže skupštini izbor revizora i nagradu za njegov rad;9) kontroliše predlog raspodele dobiti i drugih plaćanja članovima i dr.

PRESTANAK DRUŠTVADruštvo prestaje da postoji brisanjem iz registraprivrednih subjekata, po osnovu:1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije2) sprovedenog postupka stečaja u skladu sa zakonomkojim se ureñuje stečaj;3) statusne promene koja ima za posledicu prestanakdruštva

AKTI I DOKUMENTI KOJE DRUŠTVO ČUVADruštvo čuva sledeće akte i dokumenta:1) osnivački akt;2) rešenje o registraciji osnivanja društva;3) opšte akte društva;4) zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine;5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugogorganizacionog dela društva;6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinskaprava društva;7) zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako jeupravljanje društvom dvodomno;8) izveštaje direktora i nadzornog odbora društva, ako jeupravljanje društvom dvodomno i druga akta.

KORPORACIJE Marshall- ova definicija iz 1819.godine: “veštačko biće,nevidljivo, nedodirljivo, i koje postoji samo u mislimapravnika i zakona” Korporacije u pravu Velike Britanije: Period 1500-1700 1700 godine (Povelja kao legislativnidokument kojim se dozvoljava osnivanje korporacije) Period posle 1700.godine (donose se zakonodavni opštiakti kojima se omogućava osnivanje korporacija) U SAD- korporacije se osnivaju nakon 1787.godine,usled čega se uz nezavisnost razvija i sopstvenokorporativno pravo

OSNOVNE ODLIKE KORPORACIJA Centralizovan menadžmentment Trajnost postojanja Ograničena odgovornost akcionara Sloboda prenosa akcija

AKCIONARSKO DRUŠTVOAkcionarsko društvo je privredno društvo koje osnivajedno ili više e pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvuakcionara, radi obavljanja odreñene delatnosti podzajedničkim poslovnim imenom a čiji je osnovni kapitalutvrñen i podeljen na akcijeAkcionarsko društvo za svoje obaveze odgovaracelokupnom imovinom (akcionari ne odgovaraju zaobaveze društva, osim u slučaju“probijanja pravneličnostinosti”)

OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUŠTVAOsnivačkim aktom (ugovorom ili odlukom oosnivanju), koji treba da sadrže:Ime, JMBG i prebivalište/poslovno ime, matičnibroj i sedište akcionaraPoslovno ime, sedište i pretežnu delatnostdruštvaUkupan iznos novčanih uloga, opis nenovčanihuloga i rok uplate/unosaPodatke o akcijama koje upisuje svaki akcionarkoji osniva društvo (broj, vrsta, klasa, nominalnavrednost)Izjavu osnivača a da preuzimaju obavezuuplate/unosa uloga po osnovu upisanih akcija

Statut Akcionarsko društvo, pored osnivačkogakta može e da ima i statut kojm sedetaljnije ureñuju odnosi u poslovanju iupravljanje društvom Prvi statut donose akcionari koji osnivajudruštvo, a kasnije, statut, kao i njegoveizmene i dopune, donosi skupštinaobičnom većinom glasova svih akcionarasa pravom glasa

Statut akcionarskog društva sadrži naročito:1) poslovno ime i sedište društva;2) pretežnu delatnost društva;3) podatke o visini upisanog i uplaćenog osnovnogkapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj nominalnojvrednosti odobrenih akcija, ako postoje;4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase, a kodakcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos delaosnovnog kapitala za koji su one izdate, odnosnoračunovodstvenu vrednost, uključujući i eventualneobaveze, ograničenja i privilegije vezane za svaku klasuakcija;5) vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje jedruštvo ovlašćeno da izda;6) posebne uslovi za prenos akcija, ako postoje;7) postupak sazivanja skupštine;8) odreñivanje organa društva i njihovog delokruga, brojanjihovih članova, bliže ureñivanje načina imenovanja iopoziva tih članova, kao i načina odlučivanja tih organa.

ULOG AKCIONARA Ulog akcionara može e biti u: Novčani Nenovčani (stvari i prava)

UPIS I UPLATA ULOGA Pre registracije društva akcionari kojiosnivaju društvo dužni su da uplate,odnosno unesu uloge koji predstavljajunajmanje 25% osnovnog kapitala, pričemu uplaćeni iznos novčanog delaosnovnog kapitala ne može biti niži odiznosa minimalnog osnovnog kapitala.

Troškovi osnivanja društva i posebnepogodnostiPrvim statutom može se odrediti da društvo snosiodreñene stvarno nastale troškove po osnovuosnivanja društva, ili da akcionari koji osnivajudruštvo imaju pravo na naknadu tih troškova oddruštva, a u tom slučaju se utvrñuje najviši iznos tihtroškova.Ako se prilikom osnivanja društva akcionarima kojiosnivaju društvo ili trećim licima koja su učestvovalau osnivanju društva ili pribavljanju potrebnihsaglasnosti za obavljanje delatnosti daju posebnepogodnosti, u prvom statutu društva se navodivrsta tih pogodnosti, period na koji se daju i licakojima se daju.Posebne pogodnosti mogu se ukinuti izmenom statuta.

POJAM PROMOTERAPravo SAD, za razliku od našeg, poznaje kategorijupromoteraUgovori koje promoter najčešće e zaključuje uje su: lizing,prodaja, zakup, zapošljavanjeAko akcionarsko društvo ne zaživi, promoteri imajuzajedničku ličnu odgovornost za ugovore, osim ako ihtreća a strana ne izuzme od odgovornostiUkoliko je korporacija formirana, promoter ostajeodgovoran, osim ako strane ne uñu u novacijuNovacija predstavlja sporazum pomoću u koga korporacijapristaje da preuzme promoterovu odgovornost uzsaglasnost treće e strane (u našem pravu: preuzimanjeduga)

AKCIJEHartije od vrednosti koje društvo izdaje udematerijalizovanoj formi i glase na imeAkcija je nedeljiva Akcionarom se u odnosu prema akcionarskomdruštvu i trećim licima smatra lice koje je kaozakoniti imalac akcije upisano u Centralniregistar hartija od vrednosti Akcionarko društvo može e da vodi knjigu akcija

VRSTE AKCIJA U AKCIONARSKOMDRUŠTVU Akcionarsko društvo može e izdavati: Obične akcije Preferencijalne (povlašćene) akcijeObične akcije uvek predstavljaju jednu klasu akcija iimaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalnevrednostiPovlašćene akcije mogu biti podeljene u dve ili više e klasasa različitim itim pravima (stopa dividende, različita ita pravana isplatu imovine akcionarskog društva prilikvidaciji..i dr.)Broj glasova akcionara sa povlašćenim akcijama ne možebiti jednak ili preći i broj glasova akcionara sa običnimakcijamaObične akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcijeili druge finansijske instrumente.

OBIČNE AKCIJE daju imaocu akcijesledeća a prava:1) pravo učešća i glasanja na skupštini, tako dajedna akcija uvek daje pravo na jedan glas;2) pravo na isplatu dividende;3) pravo učešća u raspodeli likvidacionog ostatkaili stečajne mase4) pravo prečeg sticanja običnih akcija, i drugihfinansijskih instrumenata zamenljivih za običneakcije, iz novih emisija;5) druga prava.

PREFERENCIJALNE AKCIJE dajuimaocu akcije sledeća a prava:1) pravo na dividendu u unapred utvrñenom novčanom iznosu ili u procentuod njene nominalne vrednosti, koja se isplaćuje prioritetno u odnosu naimaoce običnih akcija;2) pravo da mu se neisplaćena dividenda kumulira i isplati pre isplatedividendi imaocima običnih akcija (kumulativna preferencijalnaakcija);3) pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima običnih akcija, usvim slučajevima isplate dividende imaocima običnih akcija ili po ispunjenjuodreñenih uslova (participativna preferencijalna akcija);4) pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili stečajne mase uodnosu na imaoce običnih akcija;5) pravo pretvaranja tih akcija u obične akcije ili u drugu klasupreferencijalnih akcija (zamenljive preferencijalne akcije);6) pravo prodaje tih akcija akcionarskom društvu po unapred utvrñenoj ceniili pod drugim uslovima.Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo učešća u radu skupštine, bezprava glasaAkcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo prečeg sticanja akcija isteklase iz novih emisija

VREDNOSTI AKCIJANominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takvautvrñena odlukom o izdavanju akcija (ne može biti niža od100 dinara).Sve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost.Nominalna vrednost preferencijalnih akcija društva nemože biti niža od nominalne vrednosti običnih akcija togdruštva.Ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenihpreferencijalnih akcija ne može biti veća od 50% osnovnogkapitala društva.Emisiona cena je vrednost po kojoj se izdaju akcije iutvrñuje se odlukom o izdavanju akcija (ne može biti nižaod tržišne i nominalne vrednosti akcije, odnosnoračunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalnevrednosti).Kada je emisiona cena po kojoj se izdaju akcije veća odnjihove nominalne ili računovodstvene vrednosti, razlikaizmeñu te dve vrednosti predstavlja emisionu premiju

Akcija može pripadati većem broju lica Suvlasnici akcije smatraju se jednimakcionarom u odnosu prema društvu isolidarno su odgovorni prema društvu zaobaveze koje imaju po osnovu akcije Akcije se mogu slobodno prenositi, osimako je statutom prenos akcija ograničenpravom preče kupovine ostalih akcionaraili prethodnom saglasnošću društva.Akcionarsko društvo, pored izdatih, možeimati neizdate (odobrene) akcije

ZAMENLJIVE OBVEZNICE I VARANTIAkcionarsko društvo može e emitovati i druge hartije odvrednosti, uključujuujući i zamenljive obveznice i varanteZamenljive obveznice su obveznice koje imaocu dajupravo na zamenu za obične akcije društva.Varanti su hartije od vrednosti koje njihovom imaocudaju pravo na sticanje odreñenog broja akcija odreñenevrste i klase po odreñenoj ceni, odreñenog dana ili uodreñenom perioduZamenljive obveznice i varanti koji daju pravo na sticanjeobičnih akcija ne mogu se izdati ako broj običnih akcijana koje daju pravo, zajedno sa ukupnim brojem običnihakcija na koje daju pravo već izdate zamenljiveobveznice i varanti, prelazi ukupan broj odobrenihobičnih akcija osim ako je za tu razliku skupština donelaodluku o uslovnom povećanju osnovnog kapitala.

EMISIONA CENA ZAMENLJIVIHOBVEZNICA I VARANATAEmisiona cena zamenljivih obveznica i varanata jevrednost po kojoj se izdaju zamenljive obveznice ivaranti i utvrñuje se odlukom o njihovomizdavanju.Emisiona cena zamenljivih obveznica ne može bitimanja od:1) nominalne vrednosti akcija za koje se moguzameniti, odnosno u slučaju akcija bez nominalnevrednosti njihove računovodstvene vrednosti;2) tržišne vrednosti akcija za koje se moguzameniti.

STICANJE I REŽIM SOPSTVENIH AKCIJASopstvene akcije – akcije koje je društvo steklo od svojihakcionaraSopstvene akcije ne daju pravo glasa, pravo nadividendu ili druga primanja, niti mogu biti osnov zaplaćanja akcionarima osim u slučaju smanjenja kapitala.Ako je društvo steklo sopstvene akcije čija je nominalnavrednost, odnosno računovodstvena vrednost kod akcijabez nominalne vrednosti veća od 10% osnovnogkapitala, u obavezi je da ih u roku od dve godine oddana sticanja otuñi tako da ukupna vrednost takostečenih sopstvenih akcija društva ne bude veća od 10%osnovnog kapitala.U protivnom, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor uobavezi je da ih, bez posebne odluke skupštine, odmahpo isteku roka poništi i po tom osnovu smanji osnovnikapital društva.

STICANJE SOPSTVENIH ZAMENLJIVIHOBVEZNICA I VARANATA Na sticanje zamenljivih obveznica i varanatashodno se primenjuju pravila koja važe e zasticanje sopstvenih akcija. Ako društvo stekne svoje zamenljive obvezniceili varante, odbor direktora, odnosno nadzorniodbor u obavezi je da ih, bez posebne odlukeskupštine, odmah po sticanju poništi. Poništavanjem zamenljivih obveznica i varanatasmanjuje se uslovno povećani osnovni kapitaldruštva, pri čemu se ne sprovodi postupaksmanjenja osnovnog kapitala

MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL Akcionarsko društvo mora imatiminimalni osnovni kapital u visini od3.000.000,00 dinara

POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALADo povećanja osnovnog kapitala može e doći i naosnovu odluke skupštine akcionara, osim uslučaju odobrenog kapitala kada takvu odlukumože doneti odbor direktora, odnosno nadzorniodborOsnovni kapital može e se povećati:Novim ulozimaPretvranjem zamenljivih obveznica i varanata uakcije (uslovno povećanje kapitala)Iz nerasporeñene dobiti i rezervi društvaraspoloživih za te namene (povećanje iz netoimovine društva)Kao rezultat statusne promene

UPLATA AKCIJA PO OSNOVU NOVIHULOGA I UNOS NENOVČANIH ULOGAUpisane akcije uplaćuju se u skladu s odlukom onjihovom izdavanju, s tim što se neposredno po istekuperioda za vršenje upisa uplaćuje iznos koji ne može bitimanji od 25% njihove nominalne, odnosnoračunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalnevrednosti, kao i celokupan iznos emisione premije, akopostoji.Uplata preostalog iznosa upisanih akcija mora se izvršitiu roku od pet godina od dana registracije odluke opovećanju osnovnog kapitala (u roku od dve godine uslučaju javnog akcionarskog društva)Ako se povećanje osnovnog kapitala vrši nenovčanimulozima, isti u celosti moraju biti uneti u društvo u rokuod pet godina od dana registracije odluke o povećanjuosnovnog kapitala (u roku od dve godine ako jedruštvo javno)

REGISTRACIJA POVEĆANJA KAPITALANOVIM ULOZIMA U roku od osam dana od dana upisa akcijaizdatih u postupku povećanja osnovnogkapitala u Centralni registar, društvo je uobavezi da povećanje osnovnog kapitalaregistruje Osnovni kapital društva smatra sepovećanim danom registracije povećanjaosnovnog kapitala

USLOVNO POVEĆANJE KAPITALAUslovno povećanje osnovnog kapitala društva sprovodi se samo uobimu potrebnom za:1) ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica na konverziju uakcije društva;2) ostvarivanje prava imalaca varanata na kupovinu akcija društva;3) ostvarivanje prava zaposlenih, direktora i članova nadzornogodbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, na kupovinu akcijadruštva, ako je to odreñeno statutom;4) sprovoñenje postupka statusne promeneIznos povećanja osnovnog kapitala u momentu donošenja odluke nemože biti veći od: 1) 50% osnovnog kapitala društva, u slučaju tačke 1) i 2) 2) 3% osnovnog kapitala društva, u slučaju tačke 3) 3) 10% osnovnog kapitala društva, u slučaju tačke 4)

POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA IZNETO IMOVINE DRUŠTVAAkcionarsko društvo može e odlučiti da se osnovni kapitaldruštva poveća a pretvaranjem rezervi i nerasporeñene dobiti uosnovni kapitala društvasamo ako društvo nije iskazalo gubitak u finansijskimizveštajima na osnovu kojih se donosi odluka o povećanjuosnovnog kapitala.Pravo na akcije po osnovu povećanja osnovnog kapitaladruštva iz neto imovine društva imaju:akcionari društva na dan donošenja te odluke u srazmeri sanjihovim uplaćenim odnosno unetim ulogom u odnosu nauplaćeni odnosno uneti osnovni kapital društvadruštvo po osnovu sopstvenih akcija društvaimalaoci zamenljivih obveznica društva (srazmerno sepovećavaju prava u pogledu broja akcija na koje imaju pravo ilinjihove nominalne, odnosno računovodstvene vrednosti kodakcija bez nominalne vrednosti)

Akcije stečene povećanjem osnovnogkapitala iz neto imovine društva, dajupravo na dividendu za celu poslovnugodinu u kojoj je doneta odluka opovećanju osnovnog kapitala

ODOBRENE AKCIJE Akcionarsko društvo pored izdatih akcija možeda ima i odobrene akcije odreñene vrste i klase,ako je to predviñeno statutom, s tim što brojodobrenih akcija uvek mora biti manji odpolovine broja izdatih običnih akcija.Odobrene akcije mogu se izdavati kodpovećanja kapitala društva novim ulozimaili za ostvarivanje prava imalacazamenljivih obveznica i varanata.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALAOdluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi: skupština tročetvrtinskom većinom glasova prisutnihakcionara svake klase akcija koja ima pravo glasa popredmetnom pitanju. odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako jeupravljanje društvom dvodomno, u slučaju poništenjasopstvenih akcija društva, ako je to ovlašćenje datoodlukom skupštineOsnovni kapital društva moŃe se smanjiti: 1) povlačenjem i poništenjem akcija u poseduakcionara; 2) poništenjem sopstvenih akcija društva; 3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija, odnosnoračunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalnevrednosti

SMANJENJE OSNOVNOGKAPITALAAko iz godišnjih finansijskih izveštaja proizilazi da jeusled gubitka neto imovina društva manja od vrednostiosnovnog kapitala, društvo je u obavezi da najkasnije uroku od šest meseci od kraja poslovne godine na koju seodnose ti finansijski izveštaji sprovede postupaksmanjenja osnovnog kapitala.Ako bi nakon smanjenja osnovnog kapitala isti imaovrednost nižu od iznosa minimalnog osnovnog kapitala,društvo je dužno da istovremeno izvrši i povećanjeosnovnog kapitala po drugom osnovu kako bi osnovnikapital društva bio najmanje jednak minimalnomosnovnom kapitalu ili da promeni pravnu formu u formudruštva za koju ispunjava uslov u pogledu minimalnogosnovnog kapitala (ako društvo tako ne postupi, pokrećese postupak prinudne likvidacije društva).

POVLAČENJE I PONIŠTENJEAKCIJA U POSEDU AKCIONARA samo ako je ta mogućnost bila predviñenastatutom pre nego što je izvršen upisakcija koje se povlače i poništavaju, osimkada se odluka o smanjenju osnovnogkapitala povlačenjem i poništenjem akcijadonosi uz saglasnost svakog akcionara čijese akcije povlače i poništavaju, kao i trećihlica koja imaju prava na tim akcijama kojasu upisana u Centralnom registru

ISTOVREMENO SMANJENJE IPOVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA Društvo može doneti odluku kojom seistovremeno osnovni kapital društvasmanjuje po jednom osnovu i povećava podrugom osnovu.

RASPODELA DOBITI Po usvajanju finansijskih izveštaja zaposlovnu godinu dobit te godinerasporeñuje se sledećim redom: 1) za pokriće gubitaka prenesenih izranijih godina; 2) za rezerve, ako su one predviñeneposebnim zakonom (zakonske rezerve).

PRAVO NA DIVIDENDUPlaćanje dividende akcionarima može se odobritiodlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnojsednici skupštine, kojom se odreñuje i iznos dividendeDividenda se može plaćati u novcu ili u akcijamadruštvaDruštvo može plaćati i privremenu dividendu(meñudividendu) u bilo koje vreme izmeñu redovnih sednicaskupštine ako:1) izveštaji o poslovanju društva i njegovim finansijskim rezultatima jasnopokazuju da je društvo u periodu za koji se isplaćuje meñudividendaostvarilo dobit i da su raspoloživa novčana sredstva društva dovoljna zaplaćanje te meñudividende;2) iznos meñudividende koji se isplaćuje nije veći od ukupne dobitiostvarene nakon završetka prethodne poslovne godine za koju su sačinjenifinansijski izveštaji, uvećane za nerasporeñenu dobit i iznose rezervi koje semogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrñene gubitke i iznos koji semora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.

ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVAU slučaju jednodomnog upravljanja, organidruštva su: 1) skupština; 2) jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora.U slučaju dvodomnog upravljanja, organidruštva su: 1) skupština; 2) nadzorni odbor; 3) jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršniodbor.U jednočlanom društvu funkciju skupštine vršijedini akcionar društva.Sednice skupštine mogu biti REDOVNE iVANREDNE.

SKUPŠTINA AKCIONARSKOG DRUŠTVA Skupštinu čine svi akcionari društva. Akcionar ima pravo da učestvuje u raduskupštine, što podrazumeva:1) pravo da glasa o pitanjima o kojima glasanjegova klasa akcija;2) pravo na učešće u raspravi o pitanjima nadnevnom redu skupštine, uključujući i pravo napodnošenje predloga, postavljanje pitanja kojase odnose na dnevni red skupštine i dobijanjeodgovora

SKUPŠTINA AKCIONARSKOG DRUŠTVARedovna sednica: održava se jednom godišnje,najkasnije u roku od šest meseci od završetka poslovnegodine. Saziva je odbor direktora, odnosno nadzorniodbor ako je upravljanje društvom dvodomno.Vanredna sednica: održava se po potrebiU slučaju da se prilikom izrade godišnjih ili drugihfinansijskih izveštaja utvrdi da društvo posluje sagubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine društvapostala manja od 50% osnovnog kapitala društva,vanredna sednica skupštine se obavezno saziva. Sazivaje odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako jeupravljanje društvom dvodomno.

SKUPŠTINA AKCIONARA ODLUČUJE UJE O:1) izmenama statuta;2) povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija odvrednosti;3) broju odobrenih akcija;4) promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija;5) statusnim promenama i promenama pravne forme;6) sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti;7) raspodeli dobiti i pokriću gubitaka;8) usvajanju finansijskih izveštaja, kao i izveštaja revizora ako su finansijskiizveštaji bili predmet revizije;9) usvajanju izveštaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako jeupravljanje društvom dvodomno;10) naknadama direktorima, odnosno članovima nadzornog odbora ako jeupravljanje društvom dvodomno, odnosno pravilima za njihovo odreñivanje,uključujući i naknadu koja se isplaćuje u akcijama i drugim hartijama odvrednosti društva;11) imenovanju i razrešenju direktora ili članova nadzornog odbora, ako jeupravljanje društvom dvodomno;13) pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnošenju predloga za stečajdruštva;14) izboru revizora i naknadi za njegov rad;

KvorumKvorum za sednicu skupštine čini obična većinaod ukupnog broja glasova klase akcija sapravom glasa po predmetnom pitanjuSopstvene akcije date klase, kao i akcije dateklase čije je pravo glasa suspendovano, neuzimaju se u obzir prilikom utvrñivanja kvoruma.U kvorum se računaju i glasovi akcionara koji suglasali u odsustvu ili elektronskim putem.

Donošenje odluka Skupština donosi odluke običnom većinomglasova prisutnih akcionara koji imajupravo glasa po odreñenom pitanju Glasanje može biti javno ili tajno

MOGUĆNOST POBIJANJA ODLUKESKUPŠTINE PRED NADLEŽNIM NIM SUDOMPOSTOJI:AKO: 1) sednica skupštine nije bila sazvana u skladu sa zakonom istatutom; 2) je akcionar od strane društva ili uz znanje bilo kog direktora iličlana nadzornog odbora bio onemogućen da učestvuje u radusednice na kojoj je odluka doneta; 3) odluka skupštine iz drugih razloga nije doneta u skladu sazakonom, statutom ili poslovnikom skupštine; 4) je odluka skupštine suprotna zakonu ili statutu; 5) bilo koji akcionar vršenjem svog prava glasa ima nameru da zasebe ili treće lice pribavi korist na štetu društva ili drugih akcionarakroz donošenje ili izvršenje te odluke;Pravo na podnošenje tužbe nadležnom sudu kojom semože pobijati odluka doneta na sednici skupštine i tražitinaknada štete, ima jedan ili više akcionara koji su imalipravo na učešće u radu sednice skupštine

UPRAVNI I IZVRŠNI ODBOR Može e se govoriti o tzv.” troglu” korporativnogupravljanja Njega čine:- Skupština akcionara, organ upravljanja (upravniodbor), i izvršni organ- U engleskom pravu se govori o board-udirektora – sastavljen od izvršilaca ilaca (izvršnidirektori), a ponekad i o neizvršnih nih direktora

U Nemačkoj prisutan je model two-tiertierboarda-a a direktora, koji podrzaumevaformiranje nadzornog odbora sastavljenogod predstavnika akcionara, zaposlenih,koji predstavljaju menadžment ment odbor radidetaljne podele u poslovima upravljanjakompanijom

DIREKTORDirektor može biti svako poslovno sposobno liceDruštvo ima jednog ili više direktora. Akodruštvo ima tri ili više direktora, oni čine odbordirektora društvaJavno akcionarsko društvo ima odbor direktora,koji se sastoji od najmanje tri direktora.Direktore imenuje skupština.Direktori se imenuju na period odreñenstatutom, koji ne može biti duži od četiri godine

Direktori mogu biti: 1) izvršni direktori;DIREKTOR 2) neizvršni direktori. Ako društvo ima manje od tri direktora,svaki direktor je izvršni direktor. Javno akcionarsko društvo mora imatineizvršne direktore, čiji broj mora biti većiod broja izvršnih direktora.

DIREKTORIZVRŠNI- vode poslove društva i zakonski suzastupnici društvaGENERALNI - koordinira rad izvršnih direktora iorganizuje poslovanje društva (bira se iz redaizvršnih direktora društva)NEIZVRŠNINI - nadziru rad izvršnih direktora,predlažu poslovnu strategiju društva i nadzirunjeno izvršavanje (ne može biti lice koje jezaposleno u društvu)NEZAVISNI - lice koje nije povezano lice sadirektorima

NEZAVISNI DIREKTOR je lice koje uprethodne dve godine nije:1) bilo izvršni direktor ili zaposleno u društvu, ili u drugom društvu kojeje povezano sa društvom;2) bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na druginačin angažovano u drugom društvu koje je od društva ostvarilo višeod 20% godišnjeg prihoda u tom periodu;3) primilo od društva, ili od lica koja su povezana sa društvom u smisluovog zakona, isplate odnosno potraživalo od tih lica iznose čija jeukupna vrednost veća od 20% njegovih godišnjih prihoda u tomperiodu;4) bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala društva koje je povezanosa društvom;5) bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja društva.Ako nezavisni direktor tokom trajanja mandata prestane daispunjava uslove, tom licu prestaje svojstvo nezavisnog direktora iono nastavlja da obavlja dužnost kao neizvršni direktor akoispunjava uslove za neizvršnog direktora, odnosno kao izvršnidirektor ako ispunjava uslove za izvršnog direktora.

ODGOVORNOST DIREKTORA Direktor odgovara društvu za štetu koju muprouzrokuje. Izuzetno, direktor neće biti odgovoran za štetuako je postupao u skladu sa odlukom skupštine. Ako šteta nastane kao posledica odluke odboradirektora, za štetu odgovaraju i svi direktori kojisu za tu odluku glasali (čak i direktor koji je biouzdržan od glasanja). Zahtev društva za naknadu štete zastareva uroku od tri godine računajući od dananastupanja štete.

ODBOR DIREKTORA1) utvrñuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva;2) vodi poslove društva i odreñuje unutrašnju organizacijudruštva;3) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva;4) ustanovljava računovodstvene politike društva i politikeupravljanja rizicima;5) odgovara za tačnost poslovnih knjiga društva;6) odgovara za tačnost finansijskih izveštaja društva;7) daje i opoziva prokuru;8) saziva sednice skupštine i utvrñuje predlog dnevnog redasa predlozima odluka9) izdaje odobrene akcije10) utvrñuje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti11) utvrñuje trŃišnu vrednost akcija12) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija13) izračunava iznose dividendi14) donosi odluku o raspodeli meñudividendi akcionarima

ODBOR DIREKTORA Kvorum za rad sednice odbora direktorajeste većina od ukupnog broja direktora Odbor direktora odluke donosi većinomglasova prisutnih direktora Ako su glasovi direktora pri odlučivanjujednako podeljeni, odlučujući je glaspredsednika odbora direktora

IZVRŠNI ODBOR Ako društvo ima tri ili više izvršnihdirektora, oni čine izvršni odbor. Izvršne direktore imenuje nadzorni odbordruštva. Nadzorni odbor mora imenovati igeneralnog direktora ako u društvu postojiizvršni odbor. Generalni direktor koordinira rad izvršnihdirektora i organizuje poslovanje društva.

IZVRŠNI ODBOR1) vodi poslove društva i odreñuje unutrašnjuorganizaciju društva;2) odgovara za tačnost poslovnih knjiga društva;3) odgovara za tačnost finansijskih izveštajadruštva;4) priprema sednice skupštine društva i predlažednevni red nadzornom odboru;5) izračunava iznose dividendi6) izvršava odluke skupštine

NADZORNI ODBOR Nadzorni odbor ima najmanje tri člana. Broj članova nadzornog odbora odreñujese statutom i mora biti neparan. Članove nadzornog odbora imenujeskupština.

NADZORNI ODBOR1) utvrñuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva i nadzirenjihovo ostvarivanje;2) nadzire rad izvršnih direktora;3) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva;4) ustanovljava računovodstvene politike društva i politikeupravljanja rizicima;5) utvrñuje finansijske izveštaje društva i podnosi ih skupštini nausvajanje;6) daje i opoziva prokuru;7) saziva sednice skupštine i utvrñuje predlog dnevnog reda;8) izdaje odobrene akcije;9) utvrñuje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti10) utvrñuje trŃišnu vrednost akcija11) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija,12) donosi odluku o raspodeli meñudividendi akcionarima,13) predlaže skupštini politiku naknada izvršnih direktora i predlažeugovore o radu, odnosno angažovanju izvršnih direktora;14) daje saglasnost izvršnim direktorima za preduzimanje poslova iliradnji;

SEKRETARSekretara društva imenuje odbor direktora, odnosnonadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno iutvrĎuje mu visinu zarade, odnosno naknade za rad idruga pravaMandat sekretara društva traje četiri godineSekretar je odgovoran za:1) pripremu sednica skupštine i voñenje zapisnika;2) pripremu sednica odbora direktora, odnosno izvršnogodbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvomdvodomno, i voñenje zapisnika;3) čuvanje svih materijala, zapisnika i odluka sa sednica4) komunikaciju društva sa akcionarima i omogućavanjepristupa aktima i dokumentima.

INTERNI REVIZORDruštvo svojim aktima ureñuje način sprovoñenja iorganizaciju rada unutrašnjeg nadzora poslovanja.Poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhvataju:1) kontrolu usklañenosti poslovanja društva sazakonom, drugim propisima i aktima društva;2) nadzor nad sprovoñenjem računovodstvenihpolitika i finansijskim izveštavanjem;3) proveru sprovoñenja politika upravljanja rizicima;4) praćenje usklañenosti organizacije i delovanjadruštva sa kodeksom korporativnog upravljanja;5) vrednovanje politika i procesa u društvu, kao ipredlaganje njihovog unapreñenja.

POSEBNA I VANREDNA REVIZIJAPosebna revizija je revizija kojom se može proveravati:1) procena vrednosti nenovčanog uloga ili2) vrednost i uslovi pod kojima je vršeno sticanje ili raspolaganjeimovinom velike vrednostiVanredna revizija je revizija finansijskih izveštaja koji suveć bili predmet revizije, a koja se može preduzeti ako:1) postoji sumnja da revizija finansijskih izveštaja nijesprovedena u skladu sa zakonom i propisanim računovodstvenimstandardima i postupcima ili2) finansijski izveštaji ne sadrže napomene propisaneračunovodstvenim standardima ili su ove napomene nepotpune.Odluku o sprovoñenju posebne ili vanredne revizijedonosi skupština akcionara običnom većinom glasovaprisutnih akcionara.

Prestanak društva Društvo prestaje da postoji brisanjem izregistra privrednih subjekata, po osnovu: 1) sprovedenog postupka likvidacije iliprinudne likvidacije 2) sprovedenog postupka stečaja 3) statusne promene koja ima za posledicuprestanak društva.

Prestanak društva po odluci suda1) ako odbor direktora, odnosno izvršni i nadzorni odborako je upravljanje društvom dvodomno, ne mogu davode poslove društva, bilo zbog meñusobnog neslaganjaili iz drugih razloga, a skupština ne može da prekineblokadu, što za posledicu ima da se poslovi društva nemogu više voditi u interesu akcionara;2) ako su akcionari blokirani u odlučivanju na skupštinina najmanje dve uzastopne sednice skupštine, što zaposledicu ima da se poslovi društva ne mogu više voditiu interesu društva;3) ako direktori, odnosno članovi nadzornog odbora akoje upravljanje društvom dvodomno, delujuprotivzakonito, nepošteno ili prevarno, a protivnointeresima akcionara koji podnose tuŃbu;4) ako se imovina društva rasipa i umanjuje.

PRINUDNI OTKUP AKCIJANa predlog akcionara koji ima akcije kojepredstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitaladruštva i koji ima najmanje 90% glasova svihakcionara koji poseduju obične akcije (otkupilac)skupština donosi odluku o prinudnom otkupusvih akcija preostalih akcionara društvaCena akcija utvrñuje se prema vrednosti akcijana dan koji ne prethodi više od tri meseca danudonošenja odluke o prinudnom otkupu

PRAVO NA PRODAJU AKCIJAKontrolni akcionar koji stekne akcije kojepredstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitaladruštva obavezan je da kupi akcije svakog odpreostalih akcionara društva na njegov pisanizahtev.Društvo je dužno da u roku od 60 dana od danaprijema zahteva o tome obavesti kontrolnogakcionara i akcionara podnosioca zahteva. Kontrolni akcionar je dužan da u roku od 30dana od dana prijema obaveštenja isplatiutvrñene vrednosti akcija akcionaru podnosiocuzahteva, čime se vrši prenos akcija nakontrolnog akcionara

STICANJE I RASPOLAGANJEIMOVINOM VELIKE VREDNOSTIAko društvo stiče, odnosno raspolaže imovinom čijanabavna i/ili prodajna i/ili tržišna vrednost u momentudonošenja odluke o tome predstavlja 30% ili više odknjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društvaiskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, smatrase da društvo stiče, odnosno raspolaže imovinom velikevrednosti.Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako jeupravljanje društvom dvodomno, priprema predlogodluke kojom skupština odobrava sticanje, odnosnoraspolaganje imovinom velike vrednostiOdluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganjaimovinom velike vrednosti skupština donositročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara sapravom glasa.

PROMENA PRAVNE FORMEPromenom pravne forme društvo prelazi iz jedne pravneforme u drugu pravnu formuOdluka o promeni pravne forme društva donosi se:1) jednoglasno od strane ortaka, komplementara, odnosnočlanova društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkimaktom nije drugačije odreñeno;2) tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, akostatutom nije odreñena veća većina.Istovremeno sa odlukom o promeni pravne forme članovidruštva, odnosno skupština usvaja:1) izmene osnivačkog akta;2) statut, u slučaju promene pravne forme u akcionarskodruštvo;3) odluku ili odluke kojom se imenuju članovi organadruštva.

PROMENA PRAVNE FORMEPromenom pravne forme društva nastupaju sledećepravne posledice:1) udeli članova u društvu pretvaraju se u akcije iliobratno, odnosno udeli jedne pravne forme društva sepretvaraju u udele druge pravne forme društva, uzavisnosti od konkretne promene pravne forme;2) zakonitim imaocima zamenljivih obveznica i varanata,odnosno drugih hartija od vrednosti sa posebnimpravima, osim akcija, obezbeñuju se najmanje istaposebna prava nakon promene pravne forme3) ortaci i komplementari koji su promenom pravneforme postali članovi društva koji su ograničenoodgovorni ostaju solidarno odgovorni sa društvom zaobaveze društva nastale do registracije promene pravneforme

STATUSNE PROMENEStatusnom promenom se društvo (društvoprenosilac) reorganizuje tako što na drugodruštvo (društvo sticalac) prenosi imovinu iobaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stičuudele, odnosno akcije.Statusne promene su:1) pripajanje;2) spajanje;3) podela;4) izdvajanje.

STATUSNE PROMENEPRIPAJANJE - Jedno ili više društava može sepripojiti drugom društvu prenošenjem na todruštvo celokupne imovine i obaveza, čimedruštvo koje se pripaja prestaje da postoji bezsprovoñenja postupka likvidacijeSPAJANJE - Dva ili više društava mogu se spojitiosnivanjem novog društva i prenošenjem na todruštvo celokupne imovine i obaveza, čimedruštva koja se spajaju prestaju da postoje bezsprovoñenja postupka likvidacije.

STATUSNE PROMENEPODELA - Društvo se može podeliti tako što ćeistovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:1) dva ili više novoosnovanih društava (podela uz osnivanje) ili2) dva ili više postojećih društava (podela uz pripajanje) ili3) jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili višepostojećih društava (mešovita podela)IZDVAJANJE - Društvo se može podeliti tako što ćepreneti deo svoje imovine i obaveza na:1) jedno ili više novoosnovanih društava (izdvajanje uzosnivanje) ili2) jedno ili više postojećih društava (izdvajanje uz pripajanje) ili3) jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili višepostojećih društava (mešovito izdvajanje).

STATUSNE PROMENEOdluka o statusnoj promeni društva donosi sejednoglasno od strane ortaka, komplementara, članovadruštva s ograničenom odgovornošću, odnosnoakcionara.Izuzetno u slučaju javnog akcionarskog društva odluka ostatusnoj promeni društva donosi se tročetvrtinskomvećinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nijeodreñena veća većina.Ako je društvo sticalac kontrolno društvo sa najmanje90% udela u osnovnom kapitalu društva prenosioca,odnosno sa najmanje 90% akcija sa pravom glasa udruštvu prenosiocu, statusna promena pripajanjasprovodi se bez odluke o statusnoj promeni skupštinedruštva sticaoca.

POVEZIVANJE PRIVREDNIHDRUŠTAVADruštva se mogu povezivati putem:1) učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkimudelima (društva povezana kapitalom);2) ugovora (društva povezana ugovorom);3) kapitala i ugovora (mešovito povezanadruštva).Privredna društva povezivanjem formiraju: 1) grupu društava (koncern); 2) holding; 3) društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu.

POVEZIVANJE PRIVREDNIHDRUŠTAVAGrupa društava postoji kada kontrolno društvopored upravljanja zavisnim društvima obavlja idruge delatnosti.Holding društvo je društvo koje kontrolišejedno ili više društava i koje za isključivudelatnost ima upravljanje i finansiranje tihdruštava.Društva sa uzajamnim učešćem u kapitalusu društva od kojih svako od tih društavaposeduje značajno učešće u kapitalu drugogdruštva

LIKVIDACIJA DRUŠTVALikvidacija društva se moŃe sprovesti kada društvo imadovoljno sredstava za namirenje svih svojih obavezaLikvidacija društva pokreće se:1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosnokomplementara, ako ugovorom o osnivanju nijedrugačije odreñeno;2) odlukom skupštine članova društva s ograničenomodgovornošću3) odlukom skupštine akcionaraZa vreme likvidacije društva ne isplaćuje se učešće udobiti, odnosno dividende niti se imovina društvaraspodeljuje članovima društva pre isplate svihpotraŃivanja poverilaca.

LIKVIDACIJA DRUŠTVAU odluci o pokretanju likvidacije društvo imenujelikvidacionog upravnika (društvo može imati višelikvidacionih upravnika).Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicimadruštva prestaju prava zastupanja društva.Likvidacioni upravnik moŃe preduzimati sledećeaktivnosti:1) vršiti radnje na okončanju poslova započetih prepočetka likvidacije;2) preduzima radnje potrebne za sprovoñenje likvidacije,kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplatapotraživanja;3) vrši druge poslove neophodne radi sprovoñenjalikvidacije društva.

LIKVIDACIJA DRUŠTVAOglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od90 dana na internet stranici registra privrednih subjekatai sadrži naročito:1) poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja;2) adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijempošte na koju poverioci dostavljaju prijave potraživanja;3) upozorenje da će potraživanja poverilaca bitiprekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije uroku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa.Likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocimauputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacijedruštva, najkasnije u roku od 15 dana od dana početkalikvidacije društva.

LIKVIDACIJA DRUŠTVADruštvo je dužno da sve prispele prijave potraživanjaevidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listupriznatih i osporenih potraživanja.Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana početkalikvidacije sastavlja početni likvidacioni bilans kaovanredni finansijski izveštaj i u istom roku ga podnosiortacima, komplementarima, odnosno skupštini nausvajanjeLikvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godišnjelikvidacione izveštaje o svojim radnjama, saobrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja,a nije završena, ortacima, komplementarima, odnosnoskupštini na usvajanje, najkasnije u roku od tri mesecapo isteku svake poslovne godine.

LIKVIDACIJA DRUŠTVAU toku likvidacije društvo odlukom ortaka,komplementara, odnosno skupštine moŃe obustavitilikvidaciju i nastaviti sa poslovanjem.Odluka o obustavi likvidacije može se doneti samo uslučaju da je društvo namirilo u potpunosti svepoverioce.Ako se iz početnog likvidacionog bilansa ili početnoglikvidacionog izveštaja utvrdi da imovina društva nijedovoljna za namirenje svih potraŃivanja poverilaca(prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan danadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečajau roku od 15 dana od dana sastavljanja početnoglikvidacionog bilansa, odnosno početnog likvidacionogizveštaja.

LIKVIDACIJA DRUŠTVAImovina društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenjasvih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje sečlanovima društva u skladu sa odlukom o raspodelilikvidacionog ostatka društva.Ako osnivačkim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnomodlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine nijedrugačije odreñeno, raspodela se vrši na sledeći način:1) ortacima, komplementarima i komanditorima i članovimadruštva s ograničenom odgovornošću srazmerno njihovimudelima u društvu;2) akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imajupravo prioriteta u odnosu na likvidacioni ostatak, a nakonnjihove isplate akcionarima sa običnim akcijama srazmernoučešću njihovih akcija u ukupnom broju običnih akcija udruštvu.Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknadetroškovi koje je imao u sprovoñenju likvidacije kao i naisplatu naknade za rad.

OGRANAK PRIVREDNOGDRUŠTVAOgranak privrednog društva je izdvojeni organizacionideo privrednog društva preko koga društvo obavljadelatnostnema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupau ime i za račun privrednog društvaU pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnimimenom društva, uz navoñenje:1) da je reč o ogranku;2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedištadruštva;3) naziva ogranka, ako ga ima.Ogranak prestaje:1) odlukom koju donosi skupština, odnosno ortaci ilikomplementari, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nijedrugačije odreñeno;2) prestankom postojanja privrednog društva u čijem je sastavu.

POSLOVNA UDRUŽENJAPoslovno udruženje je pravno lice koje osnivajudva ili više privrednih društava ili preduzetnika,radi postizanja zajedničkih interesa.Poslovno udruženje ne može obavljati delatnostradi sticanja dobiti, već samo radi postizanjazajedničkih interesa svojih članova.Pravna forma poslovnog udruženja se uposlovnom imenu označava sa: "poslovnoudruženje" ili "p.u." ili "pu".Poslovno udruženje stiče svojstvo pravnog licaregistracijom.Osnivački akt poslovnog udruženja je ugovor kojipotpisuju svi članovi čiji se potpisi overavaju.

POSLOVNA UDRUŽENJA Za obaveze u pravnom prometu poslovnoudruženje odgovara celokupnom svojomimovinom, a članovi na način odreñenosnivačkim aktom. Svi članovi poslovnog udruženja imajujednaka prava i obaveze. Poslovno udruženje ne može promenitipravnu formu u formu privrednog društva.

Pojam stečaja Stečaj je institut kolektivnog namirenjapoverilaca generalnim izvršenjem naimovini stečajnog dužnika,čime onprestaje da postoji kao pravni subjekt. Osnovni indikator mogućeg stečaja jestefinansijsko stanje u kojem se nalazipotencijalni dužnik. Izvor: Zakon o stečaju(“Sl. Glasnik RS” ,br. . 104/20009 i 99/2011-dr.zakon).

Pokazalo se da dužnici stečaj pokrećunerado i kasno , kada više e ni nemajuimovine koju treba zaštiti.Kod nas sestečajni postupak doživljava kao fatalniishod, odnosno kao «smrt»privrednihdruštava. Ovakav odnos prema stečajuverovatno predstavlja nasleñe sistema, , kojiideološki nije priznavao poslovni neuspehpreduzeća. U pojedinim bivšimimsocijalističkim zemljama išlo ise tako dalekoda je stečaj preduzeća a bio zakonomzabranjen.

Premahttp://www.novosti.rsnadan22.11.2011. godine 2099 privrednihdruštava je bilou postupku stečaja.Takoñe, , isti dnevni list navodi da prosečanstečajni postupak traje 21 mesec a imamoi primere kada traje i po 15 godina kao štoje slučaj kod „Sportsmankompani“ .

Stečaj se sprovodi bankrotstvomilireorganizacijom. Podbankrotstvom sepodrazumevanamirenje poverilaca prodajom celokupneimovine stečajnog dužnika, odnosnostečajnog dužnika kao pravnog lica. Podreorganizacijom sepodrazumevanamirenje poverilaca prema usvojenom planureorganizacije i to definisanjem dužniničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenamadužnika ili na drugi način koji je predviñenplanom reorganizacije.

Reorganizacija Predstavlja noviji institut našeg prava,bitan , jer njegovim uspešnimsprovoñenjem stečajni dužnik serevitalizuje. Ona se može e definisati i kao mogućnost dastečajni dužnik ponovo živi. Reorganizacija se sprovodi u sudskompostupku.

Reorganizacija se sprovodi prema planureorganizacije koji se sačinjava u pisanojformi. Plan reorganizacije se podnosizajedno sa predlogom za otvaranjestečajnog postupka ili nakon otvaranjastečajnog postupka. Po pravosnažnosti nosti rešenja enja o potvrñivanjuusvajanja plana reorganizacije, stečajnipostupak se obustavlja.

Ciljevi stečaja Prvi cilj je najpovoljnije kolektivnonamirenje stečajnih poverilaca. Drugi cilj je nastavakdelatnostistečajnogdužnika putem unapredpripremljenog plana reoraganizacije. Trećii cilj jeonemogućavanjeposlovanja privrednog subjektasaposlovnim teškokoćama (onog kome pretistečaj) sa vitalnim privrednim subjektom.

Stečajni razlozi Materijalnopravni uslovi:Trajnija nesposobnost plaćanjaanja, , kojapostoji ako stečajni dužnik u roku od 45dana ne izvrši i svoje novčane obaveze ili jeobustavio sva plaćanja anja u trajanju od 30dana.Preteća a nesposobnost plaćanjaanja, , kojapostoji ako stečajni dužnik učini uverovatnim da svoje obaveze neće e moći i daispuni po dospelosti.

Prezaduženostenost , koja postoji kada jeimovina stečajnog dužnika manja odnjegovih obaveza. Nepostupanje po usvojenom planureorganizacije i u slučaju da je planreorganizacije usvojen na prevaren n inezakonit način.• Formalnopravni uslov zapokretanjestečajnog postupka je postojanjeinicijative i propisanogpredlogaovlašćenog lica.

Subjekti stečajnog postupka Subjekti stečajnog postupka jesu: Stranke u stečajnom postupku(predlagač,, stečajni dužnik, stečajnipoverioci i stečajna masa (kao stranka suigeneris), potom odbor poverilaca i stečajniupravnik. Drugi učesnici uu stečajnom postupku(svedoci, veštaci i procenitelji).

Ovlašćeni predlagači i za pokretanjestečajnog postupka Stečajni postupak pokreće e se predlogompoverioca,dužnikaililikvidacionogupravnika.

Stečajni dužnik Stečajni dužnikje stranka prema kojoj se vodistečajni postupak. To je ono pravno lice nadčijom imovinom je otvoren stečaj. Stečajni postupak se ne može otvoriti premafizičkim licima. Prema stečajnom zakonu, stečajni postupakne sprovodi se prema: Republici Srbiji,autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalnesamouprave, fondovima ili organizacijamaobaveznog osiguranja, Narodnoj banci,Centralnom registru, depou i kliringu hartijaod vrednosti i javnim agencijama, pravnimlicima čiji je osnivač RepublikaSrbija,autonomna pokrajina ili jedinica lokalnesamouprave.

Stečajni poverilac Stečajni poverilac je lice koje na danpokretanja stečajnog postupka imaneobezbeñenopotraživanjepremastečajnom dužiku. Stečajni poverioci sesvrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog redamogu se namiriti tek pošto se namirestečajni poverioci višeg isplatnog reda.

Isplatni redovi U prvi isplatni red spadaju neisplaćene ene netozarade zaposlenih i bivših ih zaposlenih, u iznosuminimalnih zarada za poslednjih godinu dana preotvaranja stečajnog postupka sa kamatom oddana dospeća a do dana otvaranja stečajnogpostupka i neplaćeni eni doprinosi za penzijsko iinvalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dvegodine pre otvaranja stečajnog postupka, a čijuosnovicu za obračunčini najniža a mesečnaosnovica doprinosa, saglasno propisima odoprinosima za obavezno socijalno osiguranje nadan otvaranja stečajnog postupka, kao ipotraživanjapo osnovu zaključenih ugovora saprivrednim društvima.

U drugi isplatni red spadaju potraživanjapo osnovu svih javnih prihoda dospelih uposlednja tri meseca pre otvaranjastečajnog postupka,osim doprinosa zapenzijsko i invalidsko osiguranjezaposlenih. U treći i isplatni red spadaju potraživanjaostalih stečajnihpoverilaca.

Razlučni poverioci Razlučni poverioci su poverioci koji imajuzaložno pravo, zakonsko pravo zadržavanjaavanja ilipravo namirenja na stvarima i pravima o kojimase vode javne knjige ili registri i imaju pravo naprvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenihprodajom imovine na kojoj su stekli to pravo.Razlučni poverioci su privilegovani poveriocistečajnogdužnika, pa oni namiruju svojapotraživanja pre ostalih poverilaca. Oni imaju pravo prioritetnosti ,jer r je njihovopravo obezbeñeno pravom hipoteke ili nekimdrugim odgovarajućim pravom. Oni nisu stečajnipoverioci.

Izlučni poverilac Izlučni poverilac je lice koje, na osnovusvog stvarnog ili ličnog prava, , ima pravo datraži i da se odreñena stvar izdvoji iz stečajnemase. Izlučni poverilac traži i izlučenje izstečajne mase i povraćaj aj individualnoodreñene stvari npr. . pogrešne uplate. Izlučni poverilac nije stečajni poverilac. Ako je stečajni dužnik neovlašćeno eno otuñiostvar u toku stečajnog postupka, izlučnipoverilac ima pravo da traži i namirenje iznosakoji odgovara tržišnoj vrednosti stvari, koji seizmiruje kao obaveza stečajne mase.

Pojam stečajne mase Stečajna masa je celokupnaimovinastečajnog dužnikau zemlji i inostranstvuna dan otvaranja stečajnog postupka, kao iimovina koju stečajni dužnik stekne tokomstečajnog postupka. Imovinu čine sredstva za proizvodnju idruga sredstva rada, osnovna i obrtnasredstva, potraživanje dužnika, udeo udrugom društvu, hartije od vrednosti iliprava industrijske svojine.

Stečajni upravnik Stečajniupravnik vodi poslove i zastupastečajnogdužnika. On je nazavisan inepristrasan. Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudijarešenjem enjem o otvaranju stečajnogpostupka. Izbor stečajnog upravnika vrši i se metodomslučajnog odabira sa liste aktivnihstečajnihupravnika. Licencu za obavljanje poslovastečajnog upravnika izdaje ovlašćenaorganizacija (Agencija za licenciranje stečajnihupravnika) rešenjem enjem o izdavanju licence.

Nadležnost Stvarna nadležnostnostStečajni postupak sprovodi sud odreñenzakonom kojim se ureñuje nadležnostnostsudova. Mesna nadležnostnostStečajni postupak sprovodi sud na čijempodručju je sedište stečajnogdužnika. Organi stečajnog postupkaOrgani stečajnog postupka su stečajnisudija, stečajni upravnik, skupštinapoverilaca i odbor poverilaca.

Tok stečajnog postupka Prvi korak je podnošenje predloga zapokretanje stečajnog postupka od stranepoverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika.

Prethodni stečajni postupak Nakon podnošenje inicijalnog akta, slediprethodni stečajni postupak. Stečajnisudija u roku od tri dana od danadostavljanja predloga za pokretanjestečajnog postupka donosi rešenje enje opokretanju prethodnog stečajnogpostupka. Prethodni stečajni postupakpokreće e se radi utvrñivanja razlogazapokretanje stečajnog postupka.

Ako je pokrenut prethodni stečajnipostupak, stečajni sudija zakazuje ročišteradi raspravljanja o postojanju stečajnograzloga za otvaranje stečajnog postupkanajkasnije u roku od 30 dana od danaprijema predloga za pokretanje stečajnogpostupka.

Rasprava o otvaranju stečajnogpostupka Ako stečajni sudija ne donese rešenje enje opokretanju prethodnog stečajnogpostupka, zakazuje ročišteradiraspravljanja o postojanju razlogazaotvaranje stečajnog postupka u roku oddeset dana od dana prijema predloga zapokretanje stečajnog postupka.

Rešenje enje o otvaranju stečajnogpostupka Stečajnisudija otvarastečajnipostupakdonošenjemrešenja enja o otvaranju stečajnogpostupka kojim se usvaja predlog za pokretanjestečajnogpostupka. Stečajni sudija odmah po donošenju rešenjaenjaizrañuje oglas o otvaranju stečajnog postupkakoji se objavljuje se na oglasnoj tabli suda, ujednom visoko tiražnom dnevnom listu koji sedistribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kaoi u „Službenom glasniku Republike Srbije”, , amože e se objaviti i u drugim domaćim i stranimsredstvima informisanja.

Ročišta posle otvaranjastečajnog postupka Rešenjem enjem o otvaranju stečajnog postupkastečajni sudija zakazuje ročište zaispitivanje potraživanja(ispitno ročište)iprvo poverilačko ročištete.

Zabrana izvršenja i namirenja Od dana otvaranja stečajnog postupka nemože se protiv stečajnog dužnika, odnosnonad njegovom imovinom, odreditiisprovesti prinudno izvršenjeenje.

Dejstva stečajnog postupka Pravne posledice otvaranja stečajnogpostupka nastupaju početkom danaisticanja oglasa o otvaranju postupka naoglasnoj tabli suda. Bez obzira u koji je satu toku dana istaknut oglas, pravneposledice će e nastupiti u 00:00 časovanadan isticanja oglasa.

Posledice otvaranja stečajnogpostupka po stečajnog dužnika Menja poslovno ime jer se dodaje oznaka“u u stečajuaju”. Računistečajnog dužnika- danomotvaranja stečajnog postupka bankablokira račune stečajnog dužnika,čimeprestaju prava onih koji su bili ovlašćeni daraspolažu sredstvima sa tih računa.

Prestanak radnog odnosa - otvaranjestečajnog postupka je razlog za otkazugovora o radu. Prelazak prava i obaveza na stečajnogupravnika -danom otvaranja stečajnogpostupka prestaju zastupnička iupravljačka prava direktora, zastupnika ipunomoćnika, nika, kao i organa upravljanja inadzornih organa stečajnog dužnika i taprava prelaze na stečajnog upravnika. Punomoćjakoja je dao stečajni dužnik, akoja se odnose na imovinu koja ulazi ustečajnu masu, prestaju otvaranjemstečajnog postupka.

Pravo preče e kupovine - otvaranjemstečajnog postupka gase se ranije stečenaenaprava preče e kupovine u pogledu imovinestečajnog dužnika. Naslednička izjava - ako je stečajni dužnikstekao nasledstvo posle otvaranjastečajnog postupka, nasledničku izjavudaje stečajni upravnik.

Obligacionopravna dejstva otvaranjastečajnog postupka Danom otvaranja stečajnog postupkadospevaju sva potraživanja poverilacaprema stečajnom dužniku, jer se pookončanju postupka stečaja ne bi imala odkoga naplatiti. Potraživanja u stranoj valuti obračunavajuse u dinarskoj protivvrednosti premazvaničnom nom srednjem kursu Narodne bankeSrbije na dan otvaranja stečajnogpostupka.

Nenovčana potraživanjakonvertuju se unovačana.ana. Prijavljivanjem potraživanja prekida sezastarelost potraživanja koja postoji premastečajnomdužniku. Zastarelostpotraživanjastečajnog dužnika premanjegovim dužnicima zastaje danomotvaranja stečajnog postupka i ne tečegodinu dana od dana otvaranja stečajnogpostupka.

Za neobezbeñena potraživanjaustečajnom postupku, obračunavanjeugovorenih i zateznih kamata prestajedanom otvaranja stečajnog postupka. Na obezbeñena potraživanjau stečajnompostupku obračunava se ugovorena izatezna kamata, ali samo do visinerealizovane vrednosti imovine koja služi i zaobezbeñenje potraživanja.

Procesnopravne posledice otvaranjastečajnog postupka Stečajni upravnik u ime i za računstečajnog dužnika pokretanjem stečajnogpostupka preuzima eventualne parnicekoje se vode u vreme pokretanja stečajnogpostupka.

Posledice otvaranja stečajnog postupkana pravne poslove Dvostranoteretni ugovori - ako stečajnidužnik i njegov saugovarač do otvaranjastečajnog postupka nisu u celosti ilidelimično izvršili ili dvostranoteretni ugovorkoji su zaključili, stečajni upravnik može,umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovori tražiti ispunjenje od druge strane.

Finansijski lizing - ako se stečajnipostupak otvori nad primaocem lizinga,davalac lizinga podnosi zahtev da mu se izstečaja izluči i predmet lizinga. Nalozi i ponude - nalog koji je izdaostečajnidužnik gubi dejstvo danomotvaranja stečajnog postupka, ako stečajniupravnik ne odluči i drugačije.

Zakup - zakup nepokretnosti ne prestajeotvaranjem stečajnog postupka. Roba u prevozu – prodavac kome cenanije isplaćena u celosti, može e tražiti da muse vrati roba koja je poslata stečajnomdužniku, a do dana otvaranja stečajnogpostupka nije prispela u mestoopredeljenja, odnosno nije preuzeta odstečajnog dužnika-pravo na potragu.

Pobijanje pravnih radnji stečajnogdužnika Pravne poslove i druge pravne radnje zaključeneodnosno preduzete pre otvaranja stečajnogpostupka, kojima se narušavaava ravnomerno namirenjestečajnih poverilaca ilioštećuju poverioci, , mogupobijati stečajni upravnik, , u ime stečajnog dužnika ipoverioci. Znači i kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovida su pravni poslovi preduzeti pre pokretanjastečajnogpostupka i da se time narušavaavaravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ilioštećuju poverioci. Kada ne bi postojala mogućnost pobijanja pravnihradnji stečajnog dužnika, ne bi bili zaštitićenipoverioci, jer bi mogao da npr. prenese imovinu natreće e lice uz malu nadoknadu.

Zakon obuhvata i pogodovanje poverilaca iprevarne radnje, koje su podeljene u petrazličitih itih vrsta pravnih poslova (pravnesituacije kojima se narušava ava ravnomerantretman stečajnih poverilaca): uoobičajeno namirenje neobičajeno namirenje neposredno ošteotećenje enje poverilaca namerno ošteotećenje enje poverilaca poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnunaknadu.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnogdužnika pobijaju se tužbombom. Pravni posao ili pravna radnja stečajnogdužnika mogu se pobijati i podnošenjemprotivtužbeili prigovora u parnici. Aktivno legitimisani su stečajni upravnik, , uime stečajnog dužnika i poverioci. Tužba se podnosi protiv lica sa kojim jepravni posao zaključen.

Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ilidruge pravne radnje bude pravosnažnonousvojen, , pobijeni pravni posao odnosnopravna radnja nemaju dejstva premastečajnoj masi, a protivnik pobijanja jedužan da u stečajnu masu vratisvuimovinsku korist stečenu enu na osnovupobijenog posla ili druge radnje.Protivnikpobijanja, nakon što vrati imovinsku koristima pravo da ostvaruje svojeprotivpotraživanje ivanje kao stečajni poverilac,podnošenjem naknadne prijavepotraživanja.

Rešenje enje o bankrotstvu Stečajni sudija donosi rešenje enje obankrotstvu ako:je očigledno oda u roku za podnošenjeplana reorganizacije stečajni dužniknepokazuje interesovanje za reorganizaciju;na prvom poverilačkom ročištuza to glasaodgovarajući i broj stečajnih poverilaca;stečajni dužnikne sarañuje sa stečajnimupravnikom iliodborom poverilacaradiispunjavanja objektivnih zahteva zapružanje podataka i obaveštenja u skladusa odredbama zakona;

stečajnidužnikne izvršava nalogestečajnog sudije;nijedan plan reorganizacije nije podnet upropisanom roku;nijedan plan reorganizacije nije usvojen naročištu za razmatranje planareorganizacije.

Po donošenju rešenja enja o bankrotstvu,stečajni upravnik započinje i sprovodiprodaju celokupne imovine ili dela imovinestečajnog dužnika. Prodaja imovine vrši i sejavnim nadmetanjem, javnimprikupljanjem ponuda ili neposrednompogodbom, u skladu sa ovim zakonom i uskladu sa nacionalnim standardima zaupravljanje stečajnom masom.

Deoba Stečajnu masu za podelu stečajnimpoveriocima (deobnu masu), činenovčanasredstvastečajnogdužnikanadanotvaranja stečajnog postupka, novčanasredstva dobijena nastavljanjem započetihposlova i novčana sredstva ostvarenaunovčenjemstvari i prava stečajnogdužnika, kao i potraživanja stečajnogdužnikanaplaćenau toku stečajnogpostupka. Deoba sredstava radi namirenjastečajnih poverilaca vrši i se pre ili posleglavne deobe, a prema dinamici prilivagotovinskih sredstava stečajnog dužnika.

Svrha i cilj formiranja stečajne mase jeste:utvrñivanje imovine koja pripada dužnikuunovčenje kojim se obezbeñuju novčanasredstvai tim novčanim sredstvima namiruju sepoverioci stečajnog dužnika.Iz stečajne mase, koju nakon unovčenjačinenovačana ana sredstva, najpre senamiruju troškovi stečajnog postupka , patek onda stečajni poverioci.

Pre glavne deobe stečajne mase, stečajniupravnik je dužan da sastavi nacrt rešenjaenjaza glavnu deobu deobne mase.Stečajniajnisudija van ročišta donosi rešenje enje o glavnojdeobi po isteku roka od 15 dana od danadostave nacrta za glavnu deobu odborupoverilaca, ako nije podneta primedba nanacrt za glavnu deobu od strane odborapoverilaca odnosno poverilacapojedinačno.no.

Deobi stečajne mase odnosno namirenjustečajnih poverilaca pristupa se popravnosnažnosti nosti rešenja enja o glavnoj deobi.

Zaključenje stečajnog postupka Stečajni sudija donosi rešenje enje ozaključenjustečajnog postupka nazavršnom ročištu.Rešenje enje objavljuje sena oglasnoj tabli suda i u„Službenomglasniku Republike Srbije”, apopravnosnažnosti nosti se dostavlja registruprivrednih subjekata ili drugomodgovarajućem registru radi brisanjastečajnog dužnika iz tog registra.

Z A K O NO SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJUPRIVREDNIH DRUŠTAVA Zakonom o sporazumnom finansijskomrestrukturiranju privrednih društava („Sl.(glasnik RS“, , br. 36/2011 od 27. maja2011. godine, stupio na snagu 4. juna, aprimenjuje se od 24. juna 2011. 2godine)ureñuju se uslovi i način sporazumnogfinansijskog restrukturiranja privrednihdruštava u Republici Srbiji koje se sprovodinajkasnije pre pokretanja stečajnogpostupka u skladu sa Zakonom o stečaju.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imajusledeće e značenje:1. finansijsko restrukturiranje jeste ponovnoureñivanje dužniničko-poverilačkih odnosa izmeñuprivrednog društva u finansijskim teškokoćama,kao dužnika, i poverilaca;2. finansijsketeškokoće jesunesposobnostplaćanjaanja (nelikvidnost),pretepreteća a nesposobnostplaćanjaanja (preteća a nelikvidnost) ili prezaduženostenost;3. mirovanje dugova jeste privremena obustavaispunjenja obaveza i zabrana pokretanjaizvršenja, odnosno odlaganje izvršenja premaprivrednom društvu, u pogledu poverilaca kojiučestvuju u finansijskom restrukturiranju.

Ciljsporazumnog finansijskog restrukturiranjaprivrednih društava jeste blagovremenoprepoznavanje i rešavanje finansijskih poteškokoćai stvaranje uslova za normalan nastavakposlovanja privrednog društva. Treuntno veliki broj privrednih društava prolazikroz finansijske teškokoće, pre svega usledposledica globalne finansijske krize, povećanjarizika likvidnosti i kriza dužniničko-poverilačkihodnosa. Prema poslednjim podacima, oko 65000privrednih društava , ustanova, radnji, agencijaima blokirane račune u bankama na ime dospelihdugova, koji bez kamate premašuju 299 milijardi. Na ovaj način, privrednom društvu u finansijskimteškokoćama omogućava se opstanak i nastavakposlovanja, a istovremeno se izbegava stečaj bezobzira što postoji trajnija nesposobnost zaplaćanje.anje.

Za razliku od sličnog pravnog institutareorganizacije, kao jednog od dva mogućapravca u sprovoñenju stečajnogpostupaka, sporazumno finansijskorestrukturiranje privrednih društava vrši i seu vansudskom postupku.

NačelaNačelo podobnostiNačelo dobrovoljnostiNačelo održivosti poslovanja dužnikaNačelo postupanja u dobroj veriNačelo saradnje i koordinacije poverilacaNačelo ravnopravnosti položaja poverilaca ipoložajsrazmeran visini potraživanjaNačelo pristupa podacima i poverljivostipodataka

Uslovi za finansijsko restrukturiranje Može e se sprovoditi ako u njemu učestvuju unajmanje dve domaće e ili strane banke usvojstvu poverilaca.

Ugovor o mirovanju dugova U toku finansijskog restrukturiranja uvodi semirovanje dugova koje proizvodi pravnodejstvo danom zaključenja ugovora o mirovanjudugova. Ugovor o mirovanju dugova predstavlja osnovza: obustavu izvršenjau prinudnoj naplati sa računaprivrednog društva kao i za zabranu pokretanja odnosno odlaganjeizvršenjakoje je pokrenuto na predlog izvršnogpoverioca koji jezakljuzaključio taj ugovor. Period mirovanja dugova utvrñuje se ugovoromo mirovanju dugova.

Ugovor o finansijskom restrukturiranju Finansijsko restrukturiranje se okončavaugovorom o finansijskom restrukturiranju. Ugovor obuhvata naročito: predviñanje otplate u ratama izmenu rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova kredita,zajma ili drugog potraživanja iliinstrumenta obezbeñenja; otpust duga zaključivanje ugovora o kreditu, odnosnozajmu...

Dužnik mora da najkasnije u roku od dvaradna dana od dana zaključenja ugovoradostavi zaključeni ugovor registruprivrednih subjekata radi registracijezabeležbe o postojanju tog ugovora.

UGOVOR O PRODAJIugovor kojim se prodavac obavezuje da robu kojuprodaje preda kupcu, tako da ovaj stekne pravoraspolaganja, odnosno, pravo svojine, a kupac seobavezuje da prodavcu plati cenuImenovan, konsensualan, dvostranoobavezan ugovor, popravilu komutativan ugovor samostalne prirodeBitan elemenat ugovora je roba (vrstu treba precizirati, akoličinu inu učiniti uodredivom)Cena nije bitan elemenat ugovora

Kupac će e biti dužan platiti cenu koju je prodavacredovno naplaćivao u vreme zaključenjaugovora, a u nedostatku nje: razumnu cenu.Ako se ni ona ne može e utvrditi, cenu utvrñujesud prema okolnostima slučaja.

OBAVEZE KUPCA I PRODAVCAObaveze prodavca:obaveza isporuke robeobaveza isporuke robe bez materijalnih (kvalitativnih i kvantitavnih) vnih) ipravnih nedostatakaObaveze kupca:obaveza preuzimanja isporukeobaveza plaćanje anje cenePosebne vrste ugovora o prodaji:kupoprodaja sa pravom otkupakupoprodaja sa zadržavanjem avanjem prava svojine odnosno prava raspolaganjaugovor o prodaji sa pravom preče e kupovinekupovina na probuugovor o prodaji po uzorku ili modeluugovor o prodaji sa specifikacijomkupoprodaja sa pravom preprodaje

UGOVOR O TRGOVAČKOMPOSREDOVANJUUgovor o trgovinskim odnosno privrednimuslugama, na osnovu koga se posrednikobavezuje da će e nastojati da drugu stranu( svogklijenta) dovede u vezu sa nekim trećim licem sakojim će e on (klijent) zaključiti neki ugovor robnogprometa

OBAVEZE I PRAVA POSREDNIKApostupanje pažnjom dobrog privrednikačuvanje poslovne tajnevoñenje posredničkog dnevnikaizdavanje mešetarskog etarskog listačuvanje uzoraka robepružanje potrebnih obaveštenjaPosrednik je dužan da istupa nepristrasno tj. u svoje ime iza svoj račun.Posrednik ima pravo na proviziju i na nadoknadu troškovakoje je imao prilikom ispunjenja ugovora o trgovinskomposredovanju.

UGOVOR O TRGOVINSKOMZASTUPANJU (AGENTURI)Ugovor kojim se trgovinski zastupnik obavezujeda u trgovinskim poslovoma zastupa druguugovornu stranu, vlastodavca (principala,komitenta)Zastupnik se obavezuje da će e nastojati da nañe treće e licesa kojim će e komitent zaključiti ugovor robnog prometa,kao i da će e po dobijenom ovlašćenju on zaključiti satrećim licem ugovor u ime i za račun komitenta.Obavezna je pismena forma

OBAVEZE ZASTUPNIKAda postupa pažnjom dobrog privrednikada ispuni nalog za trgovinsko zastupanjeda štiti interese komitentada čuva poslovnu tajnuda sastavi zaključnicu o zaključenom posluda ne sme da radi za drugoga ko je u konkurentskimodnosima sa komitentomda položi i račun osvom poslovanjuZastupnik ima pravo na proviziju, na naknadu troškova sa pravomna predujam, kao i zakonsko pravo zaloge na robi u ciljuobezbeñenja svojih ugovornih prava

VRSTE UGOVORA O TRGOVINSKOMZASTUPANJUdomaći i i inostranizastupnici ugovora robnog prometa i zastupnicihartija od vrednostilokalni, regionalni, generalniposebni i opštiobičan i „ del credere”

UGOVOR O KOMISIONUje ugovor robnog prometa kojim se komisionarobavezuje da će u svoje ime, a po nalogu i zaračun druge ugovorne strane (komitenta) obavitijedan ili više poslova robnog prometa uz nagraduVrste ugovora o komisionukupovni prodajniTransportni„ star del credere”ugovor o konsignaciji

OBAVEZE I PRAVA KOMISIONARA da postupa pažnjom dobrog privrednika da postupa po nalozima komitenta da štiti interese komitenta da polži i račun komitentu da preda sve koristi iz izvršenog posla da čuva poslovnu tajnuPrava komisionara su pravo na proviziju, nanaknadu trškova i zakonsko pravo zaloge ipridržaja.

UGOVORI O KONTROLI ROBEje takav ugovor kojim se kontrolor obavezuje daćeizvršiti iti stručno i nepristrasno utvrñivanje svojstava robe(usluga), uz izdavanje certifikata o tome, a komitent daće e za to platiti proviziju.Vrste ugovora o kontroli:kontrola robe sa preuzimanjem (kontrolor je ovlašćen dapored izvršenja pregled arobe, radi i pojedine pravneradnjeu ime i za račun komitenta, na osnovu čega stičepravo i na posebnu proviziju)kontrola robe a garancijom (kontrolor garantujekomitentu da kontrolisana roba neće e menjati utvrñenasvojstva u ugovorenom garantnom roku, na osnovu čegastiče e pravo na posebnu proviziju)

UGOVOR O SKLADIŠTENJUje takav ugovor kojim se skladištar obavezuje daodreñeno vreme čuva i održava robu ostavioca(KOMITENTA), a i da mu je vrati po protekuugovorenog vremena, a ostavilac se obavezujeda za to plati odgovarajuću u provizijuUgovor o skladištenju je realan ugovor

VRSTE SKLADIŠTA I SISTEMIOSNIVANJAVrste skladišta:privatna i javna (ovlašćena da izdaju skladišnicu)carinska skladišta, carinska smestišta ta i konsignacionaskladištaSistemi osnivanja javnih skladišta: liberalni normativni koncesijaSkladišni ugovori mogu biti pojedinačni ni igenerični.ni.

PRAVA I OBAVEZE SKLADIŠTARA IDEPONENTAPrava i obaveze skladištara:pravo na proviziju koja je ugovorom utvrñena kao i na naknadutroškovapravo na zalogu i pridržajPrava i obaveze deponentada od skladišta traži i izdavanje robe pre ugovorm utvrñenog rokanaknadu za izgubljene i ošteotećene ene stvariraskid ugovorapravo da traži i da se skladište striktno pridržava ugovorenih obavezadužnost da obavesti skladište o svojstvima stvaripravovremeno plati ugovorm utvrñene obavezenadoknadi skladištu sve troškove

UGOVOR O ŠPEDICIJItakav ugovor kojim se špediter obavezuje da će e u svojeime a po nalogu i za račun komitenta otpremiti robu uznagraduOtpremanje obuhvata preduzimanje niza pravnih ifaktičkih kih radnjiŠpediter je odgovoran za sve radnje koje je on obavio,kao i za radnje podšpeditera, peditera, te za izbor trećih lica (npr.prevozioca)

PRAVA I OBAVEZE ŠPEDITERAŠpediter ima pravo na:Provizijunaknadu troškovazakonska sredstvaobezbeñenja svojih potraživanjaObaveze špediterapostupanje pažnjom dobrog privrednikada primi robu komitenta pod jednakim uslovimada čuva robuda izabere prevozni put i vrstu transportada zaključi i potrebne ugovoreda položi i račun

VRSTE UGOVORA O ŠPEDICIJI fiksna špedicija zbirna špedicija samostalno istupanje špeditera podšpedicija pedicija i meñušpedicija

UGOVOR O PREVOZU ROBEŽELEZNICOMje ugovor kojim se železnički prevozilac obavezuje darobu koju je predao pošiljalac preveze od otpremne douputne stanice u stanju i količini ini u kojima ih je primio naprevoz, a pošiljalac se obavezuje da za to plati provizijuUgovor je dvostrano-teretan, teretan, adhezioni i realanIma elemente ugovora o ostavi, o delu i ugovora onalogu

TOVARNI LIST I PRENOSIVI TOVARNILIST Žigosani tovarni list je dokaz o prijemu robe na prevoz izaključenom ugovoru o prevozu robe železnicom Tovarni list se sastavlja u većem em borju primerakaOriginal prati robu u toku prevoza i predaje se primaocuprilikom izdavanja robe u uputnoj stanici. Duplikattovarnog lista se predaje pošiljaocu Prenosivi tovarni list ima svojstvo hartije od vrednosti (može e da glasi po naredbi i na donosioca). Klauzulaprenosivosti se stavlja na duplikat tovarnog lista itovarnu kartu koja prati robu u prevozu

ODGOVORNOST ŽELEZNIČKOGPREVOZIOCAŽeleznički prevozilac je po principu objektivneodgovornosti odgovoran za:potpun ili deimičan gubitak robe u toku prevozaoštećenje enje robe od trenutka prijema na prevoz dotrenutka izdavanja robe primaocuprekoračenje enje roka isporukeMože e se osloboditi odgovornosti ako dokaže e da je štetanastupila usled :radnji ili propusta korisnika prevozaviše e sileGornja granica nadoknade štete koju je železničkiprevozilac dužan platiti je zakonski limitirana

OBAVEZE ŽELEZNIČKOG PREVOZIOCAda robu preveze prevoznim putevima predviñenim uprotokolu tarifa, izuzev kada je prevozilac ovlašćen dasam odredi prevozni put i da je preda primaocu iliovlašćenom licuda robu čuva od trenutka prijema do momenta predajeda primi robu na prevozda izbroji i izvaga pošiljke ako to zahteva korisnikprevozada pretovari robu ako je potrebnoda dostavi vagone i utovari robu

PRAVA PREVOZIOCA pravo na prevozninu i naknadu troškova pravo retencije i zaloge na robi pravo da odbije prevoz robe čiji je prevozzabranjen ili je nepropisno pakovana pravo da sravni robu sa navodima utovarnom listu

UGOVOR O PREVOZU ROBE MORSKIMPUTEM ugovor kojim se brodar obavezuje dapreveze robu brodom, a naručilac prevozada plati odreñeni iznos na ime prevoznine Pismom spremnosti brodar obaveštavanaručioca prevoza da je brod spreman zaukrcavanje

VRSTE UGOVORA O PREVOZU ROBEMOREMBrodarski ugovorbrodar se obavezuje naručiocu prevoza da mustavi na raspolaganje ceo brod, deo broda ilibrodski prostor na odreñeno vreme- vremenskičarter, ili na odreñeno putovanje- čarter naputovanje)pomorsko-vozarski ugovorbrodar se obavezuje naručiocu prevoza da ćeprevesti brodom odreñenu robu od luke ukrcajado luke iskrcaja za odgovarajuću u prevozninu

KONOSMAN I STOJNICEKonosman (teretnica) je hartija od vrednosti kojombrodar potvrñuje prijem robe na brod i kojom preuzimaobavezu da robu po završetku prevoza preda legalnomimaocu konosmana (čista(i nečista teretnica)Jedan ili dva originalna primerka konosmana saodgovarajućim brojem prepisa koji nisu podobni zaprenos, jer sadrže e oznaku „ kopija neprenosiva”Stojnice (vreme kojim naručilac raspolaže e radiukracavanja odnosno iskrcavanja robe sa broda);reverzibilne stojnice; prekostojnice; vanredneprekostojnice

ODGOVORNOST BRODARAOdgovornost brodara ima karakter pretpostavljenesubjektivne odgovornosti:to znači i da je brodar odgovoran za svako ošteotećenje, enje,manjak ili gubitak robe kao i za zakašnjenje u predajrobe, osim kao dokaže e da je do njih došlo iz uzroka kojinisu mogli da se spreče, e, niti otklone pažnjom dobrogbrodara.Odgovornost je ograničena limitom, koji se ne možesmanjiti, ali se ugovorm može e pooštriti

POJAM HAVARIJE Havarija - podrazumeva sve vanredne troškovekoji su prouzrokovani u vezi sa brodom iliteretom, a koji su rezultat pomorskih opasnostiprilikom prevoza robe posebna (šteta(na brodu ili robi usled više e sile),kada štetu snosi onaj kome je naneta opšta (štete(koje su namerno nanete brodu iliteretu radi njegovog spasavanja; troškovezajedno snose svi učesnici uu prevozu srazmernonjihovom učešću u u u plovidbenom poduhvatu;šteta je naneta radi opšteg spasa)

UGOVOR O OSIGURANJUstvara obavezu osiguravaču u da osiguraniku nadoknadi štetuili isplati u ugovoru odreñenu sumu novca ukolko nastupislučaj koji je predviñen ugovorom, , a osiguranik se obavezjeda osiguravaču u plati u ugovoru odreñenu sumu novca,premiju osiguranjaUgovor o osiguranju je neformalan. Njegovi bitni elementitsu: predmet rizik suma osiguranja( kod ličnih osiguranja) odnosnoosigurana vrednost; u poslovnoj praks franšizapredstvlja ugovorom utvrñen iznos štete koji snosiosiguranik premija osiguranja

VRSTE OSIGURANJALično, imovinsko i osiguranje od odgovornostiKopneno, pomorsko i vazdušnokasko i kargošomožno (osiguranje od poslovnog neuspeha)reosiguranje i saosiguranje

OBELEŽJA UGOVORA O OSIURANJUUgovor o osiguranju je neformalan. Njegovi bitnielementi su:predmetriziksuma osiguranja( kod ličnih osiguranja) odnosno osiguranavrednost; u poslovnoj praks franšiza predstvlja ugovoromutvrñen iznos štete koji snosi osiguranikpremija osiguranjaU poslovnoj praksi je ugovor o osiguranju najčešćepraćen izdavanjem polise osiguranju (u transportnomosiguranju, ona može e biti pojedinačna i generalna)

UGOVOR O GRAðENJUugovor kojim se grañevinar obavezuje da izgradiodreñeni grañevinski objekat ili da izvrši i odreñenegrañevinske radove naručiocu gradnje (investitor). kojise obavezuje da izvrši i sve potrebne radnje kojima seomogućava izvršenje grañevinskih radova, , kao i da platiugovorenu cenu.Naručilac radova obavlja prethodne radnje (izradastudija, istraživanja, ivanja, investicionih programa), agrañevinar pripremne radove, , ako drugo nije ugovoreno.

OBELEŽJA UGOVORA O GRAðENJUUgovor se zaključuje uje u pismenoj formi, a njegovi bitnielementi su: ugovorne strane predmet ugovora cena grañenja: na osnovu jediničnih nih cena za vrstu i količinu inu radova paušalna alna cena – kod ugovora „ključ u ruke“

UGOVOR O INŽENJERINGUkojim se regulišu u odnosi prilikom izgradnjekompletnih objekata, isporuke kompletneopreme, kao i prenosa znanja i iskustava u veziupotrebe i funkcionisanja opreme

UGOVOR O PRUŽANJU TURISTIČKIHUSLUGAonaj ugovor kojim se jedna ugovorna strana (turističkaorganizacija) obavezuje da će e drugoj strani (korisnik)pružiti odgovarajuću u vrstu turističke usluge, a drugaugovorna strana se obavezuje da će e za tu uslugu da platiugovorom utvrñenu naknadu.Turistička organizacija se obavezuje da će e da preduzmesve mere radi popunjavanja ugostiteljskog objekta uugovorm predviñenom obimui da u utvrñenim rokovimaobaveštava ugostiteljsko preduzeće e da nije u mogućnostida popuni ugovorom utvrñene kapacitete, , kao i da platicenu za korišćenje ugostiteljskih usluga.

POSEBNE VRSTE UGOVORA OTUSRISTIČKIM USLUGAMAugovor o organizovanju putovanja (turistička agencija se obavezujeda će e organizovati putovanje i u toku njega pružiti drugoj ugovornojstrani, korisniku, ugovorom predviñene usluge, , a putnik seobavezuje da za to plati ugovorom utvrñenu cenuposrednički ugovor o putovanju stvara obavezu posredniku da u imei za račun putnika zaključi i odreñeni oblik ugovora o pružanjuturističke usluge, a putnik se obavezuje da posredniku za to isplatiugovorm predviñen iznos novčanih sredstava.ugovorom o angažovanju turističkih kapaciteta (ugovorom aalotmanu), ugostiteljsko preduzeće e se obavezuje da za ugovormodreñeno vreme stavi na raspolaganje turističkoj organizacijiodreñeni broj ležajeva u odreñenom turističkom objektu i da pružiugostiteljske usluge licima koje uputi turistička organizacija, te da ćeistoj da plati ugovorenu proviziju

UGOVOR O LIZINGUugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da ustupiprimaocu lizinga ugovorenu stvarna korišćenje (opremi ilicelokupna postrojenja), i da izvrši i ugovorene radnje uvezi urednog privrednog iskorišćavanja te stvari uznagradu.

PREMA OSOBINAMA LIZING OBJEKTAMOŽEMO RAZLIKOVATIlizing potrošnih dobarainvesticioni lizing (davalac lizinga daje krediti korisnikulizinga u obliku investicione opreme)lizing nepokretnih stvarilizing pokretnih stvarilizing upotrebljenih stvari

PREMA ROKU TRAJANJA UGOVORARAZLIKUJEMO kratkoročni lizing dugoročni lizing rotirajući i lizing povratni

PREMA POLOŽAJU DAVAOCA LIZINGARAZLIKUJEMOlizing preko lizing društva (razlikuje se proizvoñač lizingobjekta od davaoca lizinga, lizing društvaproizvoñački lizingKONCERN LIZING, Lizing društvo se uključuje uje ukoncerne sa proizvoñačima, ima, finansijskim organizacijama,trgovcima, te na osnovu ove povezanosti ostvarujepovoljne privredne aranžmane

OBAVEZE DAVAOCA LIZINGA da postupa pažnjom urednog privrednika da ustupi privredno korišćenje lizing objekta da održava lizing objekta da prenese svojinsko pravna ovlašćenja na primaoca lizinga akoje tako ugovoreno (što(ovaj ugovor čini različitim itim u odnosu naugovor o zakupu, kada zakupac nema ta ovlašćenja)U tom smislu postojestandardni lizing ugovorilizing ugovori sa pravom opcijelizing ugovori sa klauzulom o pravu kupovine

UGOVOR O FRANŠIZINGUtakav ugovor kojim se davalac franšize obavezuje da vrši i periodičnei pojedinačne ne privredne usluge, takoda prenosi svoje znanje iiskustvo u proizvodnji i poslovanju na sticaoca franšize, a on seobavezuje da za to plati ugovorenu naknadu, kao i da će e sepridržavati preuzetih obavezaUspeh kod ovog ugovora zavisi od:jedinstvenog upravljanjajedinstvenog poslovanjaefikasne kontroleUgovor se razlikuje od ugovora o osnivanju privrednih društava, kaoi od ugovora o prodaji sa sukcesivnim isporukama.

VRSTE FRANŠIZINGA robni franšizing nerobni, odnosno, poslovni franšizing

UGOVOR O FAKTORINGUtakav ugovor kojim se faktor (banka) obavezuje dapreuzme klijentovo nenaplaćeno eno potraživanje i da garealizuje za svoj račun, te da isto isplati klijentu ozodbitak svoje provizije(2-20%), 20%), a klijent garantuje dapotraživanja koja na banku prenosi imaju veritet.

VRSTE UGOVORAPravi (funkcija naplate, funkcija pružanjastručnih usluga i obezbeñenja kredita) ) i kvazifaktoringstarinski faktoring i faktoring dospelostiotvoreni i skriveni faktoringUgovor se zaključuje uje u pismenoj formi, aredovno se radi o otkupu kartkoročnihpotraživanjaivanja.

UGOVOR O FORFETINGUje takav ugovor kojim forfeter (banka ili drugafinansijksa organizacija) kupuje pojedinačna, na, dugoročnanedospela spoljnotrgovisnka potraživanja obezbeñenanekim sigurnim ugovorenim sredstvom obezbeñenja, , uz uodreñeni diskont i pravo regresa prema klijentu(prodavcu), ako treća a lica ne plate potraživanje.

Nedospelo potraživanje se može e preneti na trinačina:putem ugovora o cesiji, kada raniji poverilacodgovara samo za veritet potraživanjana osnovu otkupa meničnog nog potraživanjaprenosom prenosivog dokumentarnog akreditivasa odloženim rokom plaćanja,anja, čime komitentprenosi na banku akreditiv ugovoren u njegovukorist,i to pre roka dospelosti.

UGOVOR O KNOW-HOWje takav ugovor kojim se davalac know-howobavezuje da prenese u ugovoru nazančenaznanja i iskustva u pogledu tehnike i tehnologije,kao i poslovna i finansijska znanja i iskustva nasticaoca know-how, koji se obavezuje da za opalti ugovorenu naknadu, kao i da stečenaenaznanja i iskustva čuva na principu poslovnetajne.Ugovor se zaključuje uje u pismenoj formi, najčešćekao tipski tj.adhezioni ugovor.

VRSTE UGOVORAčisti i kombinovani (kada ima elemente i drugihugovora, kao npr. ugovora o inženjeringu)sa prenošenjem enjem isključivog ivog prava korišćenjaznanja i iskustva, ili sa zadržavanjem avanjem pravaprenosa znanja i iskustva i na druga lica.

UGOVOR O TIME-SHARINGUugovorom se davalac time-sharinga obavezuje da ustupidrugoj ugovornoj strani, korisniku time-sharinga, pravoekonomskeog iskorišćavanja odreñenog privrednogobjekta, u ugovorenim vremenskim periodima i naugovoren način, a korisnik time-sharinga se obavezujeda za to platiodgovarajuću u nagradu.primena, najčešće e u turizmuObe ugovorne strane ne moraju biti privredni subjekti.Najčešće, e, davalac time–sharinga snosi investicionetroškove, a korisnik, troškove tekućeg eg održavanja

BANKARSKI POSLOVIse dele u aktivne, pasivne i neutralne bankarskeposlove

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVIugovor o kreditulombardrelombardeskontreeskont

PASIVNI BANKARSKI POSLOVIemisioniizdavanje obveznicaizdavanje založnicaizdavanje blagajničkih zapisaizdavanje potvrda o deponovanim sredstvimaulog na štednju

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVIdepozitsefdevizni posaoklirinški ki posaobankarska garancija

UGOVOR O KREDITUje pismeni ugovor kojim se banka obavezuje daće e korisniku kredita staviti na raspolaganjeodreñeni iznos novčanih sredstava, na odreñenoili neodreñeno vreme, , za neku namenu ili beznamene, uz istovremenu obavezu korisnika davrati dobijeni novac uz ugovorenu kamatu, uvreme i na način utvrñen ugovorom.

LOMBARD I RELOMBARD lombard je davanje kredita uz zalogpokretnih stvari, kao i obezbeñenje oda ćeuzeti kredit biti vraćen na vreme relombard pretpostavlja da banka koja jeklijentu po osnovu lombarda odobrilakredit, zalogu prenosi na drugu banku i odnje dobija novčana sredstva

ESKONT I REESKONT eskont je kupovina odreñenih hartija odvrednosti, od njenih korisnika, pre njihovedospelosti za naplatu, uz odbitak pripadajućekamate od dana eskontovanja do danadospelosti. reeskont pretpostavlja preprodaju hartiju odvrednosti izmeñu dve banke, , za potraživanjakoja nisu dospela, pri čemu banka koja jeobavila eskontovanje prodajom hartije drugojbanci obezbeñuje time sebi potrbna novčanasredstva.

EMISIONI POSLOVI, OBVEZNICA, BANKARSKAZALOŽNICA, BLAGAJNIČKI ZAPIS, POTVRDA ODEPONOVANIM SREDSTVIMAemisioni poslovi su oni u okviru kojih ovlašćena banka obavljaemisiju novčanica, kovanog novca i hartija od vrednosti.obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezujeda će e licu naznačenom na obveznici, ili i donosiocu, isplatitiodreñenog dana iznos naznačen na obveznici, odnosno iznosanuitetskog kupona.bankarska založnica je pismena isprava koju bankarskaorganizacija, hipotekarna banka, izdaje klijentu kada mu naosnovu njegovih nepokretnosti odobrava kredit.blagajnički zapis je kratkoročna hartija od vrednosti koja služi i zaregulisanje količine ine novca u opticaju i za regulisanje likvidnostibanaka.potvrda o deponovanim sredstvima je pismena o deponovanimsredstvima bez namene kod banke, sa rokom vraćanja anja dužim odjedne godine.

ULOG NA ŠTEDNJU, UGOVOR ODEPOZITU, UGOVOR O SEFU ulog na štednju je ugovor kojim lice koje raspolaženovčanim sredstvima (ulagač) ) predaje ista banci načuvanje uz njenu obavezu da mu ih čuva i na njegovzahtev isplati u željenom iznosu, kao i da mu zakorišćenje tih sredstava isplati ugovorenu kamatu. ugovor o depozitu je ugovor kojim se bankaobavezuje da primi, a deponent da preda bancipredmet depozita (novac, hartije od vrednosti,predmeti od zlata i drugo). ugovor o sefu je ugovor kojim se banka obavezuje daće e korisniku staviti na raspolaganje sef za odreñeniperiod vremena, uz uslov uda za to korisnik banci platiodreñenu naknadu.

DEVIZNI POSLOVI, KLIRINŠKI KI POSLOVI,BANKARSKA GARANCIJA devizni poslovi su oni poslovi koji se obavljajuu vezi da platnim prometom sa inostranstvom. klirinški ki poslovi podrazumevaju obračunmeñusobnih dugovanja i potraživanja koji seobavlja prebijanjem posredstvom nekebankarske organizacije, što se u unutrašnjemnjemplatnom prometu naziva kompenzacijom. bankarska garancija je pisani dokumet kojimbanka kao garant preuzima na sebe obavezuda će e obaviti plaćanje anje umesto dužnika ako onto ne učini uu odreñenom roku.