01 OK_Layout 1

Godina VI Broj 116 15. jul 2010. cena 100 dinara 1,20 evrawww.odbrana.mod.gov.rsVe`ba u RumunijiSaber Dawn2010.IntervjuPukovnik prof. dr Bojan Zrni}na~elnik Uprave za odbrambenetehnologije

2234Prvi pontonirski bataqon na SaviODMERAVAWE SNAGA 29„EMPA Journalist Tour 2010”NOVO POVEREWE 30S V E TStrategija nacionalne bezbednosti SADOBNOVA SVETSKOG LIDERSTVA 34P A R A L E L ENESVRSTANA BRA]A 39K U L T U R ARado{ Baji}, glumac, scenarista, rediteqSA P[ENICOM ISPOD KREVETA 40F E Q T O NVijetnamski rat (4)NESTANAK JU@NOG VIJETNAMA 42S P O R TNajboqi takmi~ar skija{a reprezentacije Vojske SrbijeNA CRTI SA OLIMPIJCIMA 46S P E C I J A L N I P R I L O GARSENAL 43re~ urednikaPOVEREWEoruke koje su se ~ule na komemorativnim skupovimau Srebrenici i Bratuncu, povodom stradawa ne -vinih `rtava pre petnaest godina, u ratu koji nikomenije doneo dobro, potvr|uju da dolazi vreme za novopoverewe.Prisustvo brojnih delegacija, a posebno onih nanajvi{em nivou iz svih biv{ih jugoslovenskih republika,pokazuje opredeqenost da te{ko breme skore pro{lostitreba ostaviti iza nas. To ne zna~i, niti se moè, niti smezaboraviti, jer ti te{ki zlo~ini moraju ostati opomena, dase takvo ne{to nikada ne ponovi!Ne treba imati iluzije da je sada{we stawe dobro.Suvi{e je zla bilo, ali mr`wa polako ustupa mesto ra -zumevawu da samo pomirewe moè biti obe}awe koje trebaostaviti budu}im generacijama – da ne dozvole da budu jo{jedna generacija zatrovana zlom krvqu prethodnih zlo~ina.Onda spirali mr`we na ovim prostorima nema kraja.Trebagraditi novo poverewe i istinski verovati da otvarawezajedni~ke perspektive moè izle~iti mnoge rane i stvoritiuslove za napredak i boqu budu}nost, poru~uje se sa prostorakoji su, kao i ovde pre {ezdeset godina, imali rat, alii snage za pomirewe i izrastawe u region saradwe idobrog ìvota.Zato i u ovom regionu – balkanskom da, ali ne mora dazna~i i zauvek nesre}nom – treba afirmisati primeresaradwe i zajedni~kog rada.Na bezbednosnom planu izdvajamo tri doga|aja.Prvi je nedavno zavr{eno uve`bavawe jedinica izSrbije, Rumunije i SAD, koje iz iskustva zajedni~kog radasti~u nove mogu}nosti i prednosti za ispuwavawe zadatakao~uvawa mira, ma gde to zatrebalo u nedeqivoj globalnojbezbednosti. Na vojnom poligonu „Babadag“, ~etrdesetakkilometara od Konstance, lu~kog grada na istoku Rumunije,pripadnici Vojske Srbije proveli su sa vojnicima ameri~kei rumunske vojske gotovo dve nedeqe i imali priliku daprobaju wihovo naoruàwe i opremu, sagledaju wihovetakti~ke procedure, ali prikaù i svoja znawa i ve{tine.I {to nije mawe va`no, da steknu nova poznanstva, sve brojnijana zajedni~kim ve`bama, usavr{avawima ili mirovnimmisijama, u kojima ja~aju sposobnosti Vojske Srbije.Takva zajedni~ka aktivnost, koju gradimo sa Ma|arskomi Rumunijom posledwih godina u okviru trilateralne saradwena odbrani od poplava i u drugim vanrednim situacijama,imala je ovih dana jo{ jednu uspe{nu proveru na po -ligonu 37. inìwerijske regimente Oruànih snagaMa|arske u mestu Sente{. To je nastavak pro{logodi{weve oma uspele ve`be u Srbiji, odràne u Titelu, na obaliTi se, a naredne godine sli~na ve`ba bi}e odràna uRumuniji. I tre}i doga|aj, obnovqeni rad Grupe Srbija –NATO za reformu sistema odbrane, predstavqa novi po -~etak intenzivnije institucionalne saradwe i ukqu~ivaweSrbije punijim kapacitetom u Partnerstvo za mir. Do -stizawe ciqeva Procesa planirawa i pregleda i anga ò -vawe u Konceptu operativnih sposobnosti, tih sloènih izahtevnih mehanizama partnerske saradwe, ja~a sposobnostii unapre|uje interoperabilnost vojske, zna~ajne za we nusaradwu i delotvornost u okviru multinacionalnih snaga.Uz re{avawe specifi~nih problema reforme i una -pre|ewe koordinacije i efikasnosti bilateralne vojne sa -radwe sa NATO i EU, u ovim procesima teì{te je navojni~koj, zanatskoj strani posla, {to svakako dobro do|esvakoj vojsci u unapre|ewu obuke i ukupnog ja~awa.Radenko MUTAVXI]5

Zavr{eno {kolovawe oficira 53. klase general{tabnog usavr{avawaU stroju snaga miraDa bi Srbija imala visokme|unarodni kredibilitet,mora u~estvovati u mirovnimoperacijama. Ne postoji zemqa kojazasluùje po{tovawe, a koja name|unarodnom planu ne preuzimarizike u korist mira i stabilnosti,istakao je predsednik Tadi} nasve~anosti u Domu Narodneskup{tine. Zato Vojska Srbijemora biti sposobna zame|unarodnu interoperabilnost,u~e{}e u mirovnim operacijama,jer to predstavqa garancijuda je sposobna da za{titi iintegritet sopstvene zemqe.Sve~anost povodom zavr{etka {kolovawa44 polaznika 53. klase gene ral -{tabnog usavr{avawa [kole naci o -nalne odbrane Vojne akademije, u kojojje bilo 39 oficira iz Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije, trojica izoru ànih snaga Bosne i Hercegovine i pojedan iz Armije Republike Makedonije ioru ànih snaga Ruske Federacije, odr à -na je 2. jula u Domu Narodne skup{tine RepublikeSrbije.Prisustvovali su predsednik RepublikeSrbije Boris Tadi}, predsednica Na -ro dne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi},ministar odbrane Dragan [uta novac, na -~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikMiloje Mileti}, predsta v -ni ci ministarstava, verskih zajednica u Srbiji,Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,kao i diplomate i izaslanici od bra neakreditovani u na{oj zemqi, te po ro diceofi cira koji su zavr{ili najvi{e vo jno usavr{avawe.Predsednik Tadi} uru~io je oficirskesabqe oficirima koji su uspe{no okon~alijednogodi{we {kolovawe za najodgovornijedu`nosti u sistemu odbrane. Tom prili -kom rekao je da je Srbija danas faktor stabilnostiu regionu, da je wena vojska po -sve }ena bezbednosti gra|ana, ali je i ~inilacstabilnosti u jugoisto~noj Evropi, kaoi izuzetan potencijal za razvoj dràve.êstitaju}i oficirima zavr{etak usavr{avawa,predsednik Tadi} je povodomugroàvawa ìvota qudi i bezbednosti naKosovu i Metohiji zatraìo od me|unarodnihinstitucija najo{trije reagovawe io~uvawe reda i zakonitosti u ju`noj srpskojpokrajini. Naglasio je da Srbija ne}eodgovarati na provokacije koje mogu daugroze stabilnost u regionu, jer su Srbijai wena vojska kqu~ni faktori i nezaobi-Spremni za najodgovornije du`nostiU ime polaznika 53. klase gene ral {ta bnog usavr{avawa,pukovnik Slavoqub Dabi} istakao je da su na {kolovawu uspe {noovladali neophodnim znawima i ve {ti nama, sagledali potrebesistema od bra ne, te da }e dati pun doprinos u bu du }em radu na najodgovornijimdu`nostima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.– Oficiri 53. klase su tokom {kolovawa imali priliku dasagledaju savre mene izazove bezbednosti i integracije u ostvarivawubezbednosti, dostignut stepen i pravce modernizacije sistemaodbrane Srbije, ali i da pro{ire saznawa o aktu elnim ipotencijalnim izazovima, rizi ci ma i pretwama bezbednosti usvetu, okru èwu i na{oj zemqi – istakao je pukovnik Da bi}.15. jul 2010.

lazni ~inioci mira i stabilnosti u jugoisto~nojEvropi.Zahtev za stabilnostSrbija nijednim ~inom nije doprinelaugroàvawu bezbednosti qudi, istakao jepredsednik Tadi}, i ima me|unarodni kredibilitetda zahteva po{tovawe i reagovawekoje garantuje mir i stabilnost. Prema wegovimre~ima, Srbija je demo kratska zemqa kojazna da upravqa krizom i zato ne}e odgovaratina provokacije. Predsednik Srbije je poru~ioda je Vojska Srbije i faktor stabilnosti ifaktor razvoja dràve, kao i wenog me|unarodnogkredibiliteta.Predsednik Tadi} istakao je da je po no -san {to su na general{tabnom usa vr {a vawuu na {oj zemqi i oficiri susednih zemaqa.Srbija }e u narednom periodu, bez ob -zi ra na ekonomsku krizu, modernizovati iopre miti svoju vojsku. Pribliàvamo se tre -nutku kada }e srpska vojska postati profesionalana,{to ne zna~i da }e slu`we vojnogroka biti one mo gu }eno, te da }emo nataj na~in Vojsku udaqiti od gra |ana, naveoje predsednik Republike.Predsednik Tadi} istakao je da VojskaSrbije u projekcijama na{e zemqe ima jednuod kqu~nih uloga i tretira se kao razvojnipotencijal. Uz to, ona sadrì i nau~nepotencija le, dodaju}i da vojno {kolstvo trebada obe zbe di nove generacije najvi {ihoficira u redovima oficirskog kora, ali ivezu s tehnolo{kim razvojem, odnosno primenusavremenih znawa, te i tehno lo gijompreno{ewa znawa me |u pripadni cima na{ihoruànih snaga.Tokom vojnostru~nog {kolovawa oficirisu izu~avali vojnu strategiju, koman-UtisciPripadnik Oruànih snaga Bosne iHercegovine brigadir Esad [ejtanovi}, kojije sa jo{ dvojicom zemqaka poha|ao general{tabnousavr{avawe u [koli na ci o na lneodbrane u Beogradu, kaè da je tokom jednogodi{wegusavr{avawa obi {ao mnoga mesta{irom Srbije, te daje sa kolegama imaopriliku da posetilibro jne zna~ajne kulturno-istorijskespo menike u na{ojzemqi.– Upoznao sammnogo kolega, ali sesu sreo i sa ne ko li -ko kla si }a sa Vojneaka de mije – dodajebri ga dir [e jta no -vi}, na gla {a va ju}i da }e se prijateq stvakoja su se to kom {kolovawa me |u ko legamara zvi la sva kako nastaviti. Ka ko kaè, sveto je do prinelo ukupnom dobrom uti sku o{kolova wu.dovawe i rukovo|ewe i operatiku. Slu {a lisu predavawa iz oblasti teorije sukoba,me|unarodnih odnosa, stranih strategija idoktrina, te me|unarodnog humanita rnog pra -va i civilno-vojnih odnosa. Predavali su improfesori Vojne aka de mije, ali i predsednikVlade Republike Srbije, mi ni stri odbrane,finansija, energetike i ruda r stva, zatim, na -~elnik General{taba na{e vojske, dràvnisekretari Ministarstva odbrane i pomo -}nik ministra, te komandanti operativnihsastava Vojske. Tako|e su imali priliku daslu{aju predavawa ministara odbrane Ma -|arske i ê{ke, kao i predstavnika Od bra -mbene aka demije Velike Britanije.Zadovoqstvo{to je oficirskusabqu dobio izru ku pre dsednikaSrbije Borisa Ta -di}a nije skrivaoStani slav Pa v lov,pripadnik Oru à -nih sna ga RuskeFe de racije. Ka koka è, to visoko {ko lo va we pred sta vqa za wegaveliko is ku stvo.– Bilo mi je ve -oma interesantno daupoznam Srbiju, alii da vi dim kako ìviwen narod – nagla -sio je Pavlov.General{tabnousavr{avawe, pre mare~ima pu kovnika Ki -ra Gligorovskog izAr mije RepublikeMa ke do nije, naro ~i -– Pored kabinetske nastave, za pola -znike 53. klase organizovana su razli ~itastudijska putovawa u zemqi i inostra nstvu,ali i komandantska putovawa po Srbiji. Uzpodr{ku Kraqevine Norve{ke, boravili suu sedi{tu NATO-a u Briselu, Evropskoj komadiza pridruìvawe u Bri se lu, Komandiza zajedni~ke operacije u Mo nsu. Tako|e supo setili kompleks na kojem se odigrala ~uvenabitka kod Vaterloa – naveo je na~elnik[kole nacionalne od brane pu ko vnik MiloqubSretenovi}.Vladimir POÛ^Biqana MIQI]Snimio Goran STANKOVI]to je zna ~ajno jer su se obno vila mnoga pri -jate q stva iz ka detskih dana.– Veoma sam za dovoqan {to sam opetna Vojnoj aka demiji u Beogradu koju sampre 30 godina zavr{io – rekao je pukovnikGligorovski, dodaju}i da regionalnoj sa -ra dwi treba po sve -titi posebnu pa `wui ubudu}e.Kao uspomenu sproteklog {kolo va -wa, pukovnik VojskeSrbije Zoran Lu ~i}pored sabqe, kakokaè, pone}e i mnogole pih utisaka.– Brojni predava~i,stru~na pu -tova wa u zemqi iino stranstvu, kao i su sre ti i razmenaiskustava s kolegama iz os talih oruànihsnaga bili su drago ceni to kom {kolovawa– ocenio je pukovnik Lu ~i}.B. M.7

Ministar odbrane i na~elnik General{taba u Novom PazaruVojska je sa narodom– U sklopu svojihaktivnosti Vojska Srbijepoklawa posebnu pa`wu inerazvijenim delovimana{e zemqe. U Sanxakuimamo prilike da vidimovi{e puteva koje sre|ujeili revitalizuje vojska ièlimo da pomognemolokalnom stanovni{tvui u narednom periodu –rekao je ministar[utanovac obilaze}idve deonice putevana Pe{teru.Ministar odbrane Dragan [utanovac ina~elnik Gene ral {taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Miloje Mileti}sa sa ra dnicima posetili su 30. juna jediniceDruge brigade Kopnene vojske. Ukasarni „Ri fat Burxevi} Tr{o“u Novom Pa -za ru do~ekao ih je komandant kasarnepotpuko vnik Mu harem Fazli}.Posle obilaska jedinica u novo pa zar -skoj kasarni, ministar odbrane i na ~elnikGeneral{taba sastali su se sa predsednicimaop{tina Novi Pazar i Sje nica, MehomMahmutovi}em i Murizom Tur kovi}em. Sawima su, posle sastanka, obi {li novo i z gra -|enu deonicu puta u selu Be le Vode, gde je ministarodbrane prese kao vrpcu u prisustvupredstavnika lo kal ne vla sti i me {tana.Izvo|a~ radova na toj deonici je 210.inìwerijski ba ta qon Druge brigade izKraqeva, kojim komanduje potpukovnik IsmetAdemovi}. Izgradwa puta rezultat je dobrecivilno-vojne sa ra dwe.Ministar [utanovac i na~elnik General{tabaobi{li su i radove na putu izme |usela Muhovo i Svilenovo na Pe {te ru, gde sutako|e angaòvani pripadnici 210. in ì -werijskog bataqona Druge bri gade.Ministar je dodao da je vojska omo -gu}ila stanovnicima tog podru~ja i adekvatnelekarske preglede. Sanitetski timovii daqe }e obilaziti sela na teritorijiNovog Pazara, pogotovu u selima u kojima sete{ko stiè do domova zdravqa.– Veoma vaàn segment na{e posete jepromocija potpune profesionalizacije VojskeSrbije i vojnog poziva, imaju}i u vi du da uovom regionu ima dosta qudi koji su bez poslai da je vojska najve}i poslodavac ove godine uSrbiji. Mi èlimo da na adekvatan na~in promovi{emosistem odbrane i vojsku i da je {toje mogu}e vi{e uposlimo mla|e qude sa teritorijeSanxaka, rekao je ministar. On je podvukaoda je ova godina prakti~no zavr{etakve like reorganizacije Vojske Srbije.– Posle niza godina u Vojnoj akademijiima}emo multietni~ku generaciju, tako daVojsci Srbije vra}amo multietni~ki ka ra -kter. Veoma smo zahvalni lokalnoj sa mo -upravi i gradona~elnicima Novog Pa zara iSjenice koji nam daju podr{ku u na {im nastojawima,naglasio je ministar [u tanovac.Na~elnik General{taba VS general-potpukovnikMiloje Mileti} je istakao da pripadnicivojske izgradwom puteva po ka zuju dasu osposobqeni da izvr{e i svoju tre}u misiju– pomo} civilnom stano v ni {tvu. On je dodaoda Vojska time pokazuje da je jedan od oslonacadru{tva i naglasio da je svaki dinar uloèn uVo jsku opravdan i da se vi{estruko vra}a.D. GLI[I]Snimio R. POPOVI]815. jul 2010.

Ministar [utanovacprimio u~esnikemisije u âduMinistar odbrane Dragan [utanovac primio je 1. jula timMinistarstva odbrane i Vojske Srbije koji }e, u okviru tre}erotacije, u~estovati u mirovnoj misiji Ujediwenih nacija MINURCATu âdu i Centralnoafri~koj Republici.êtrnaest pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbijeprvi put }e samostalno biti prisutni u mirovnoj misiji u âdu iCentralnoafri~koj Republici, dok su do sada bili angaòvani uokviru norve{kog kontingenta.Ministar je podsetio na izuzetan zna~aj u~e{}a pripadnikasistema odbrane u mirovnim misijama pod okriqem UN i o~uvawaglobalnog mira, {to doprinosi vra}awu ugleda na{e dràve usvetu.Priznawe srpskimmirovwacima u KonguU okviru obeleàvawa pedesetogodi{wice nezavisnosti DRKonga, sanitetskom timu Vojske Srbije AMET-14, koji se nalazi u mi -ro vnoj misiji u toj zemqi, poveren je zadatak sanitetskog obe zbe -|ewa generalnog sekretara Ujediwenih nacija, Ban Ki Muna i delegacijeUN prilikom posete Kongu.Srpski sanitetski tim pokazao je svoj profesionalni odnosprema poslu i ranije, prilikom boravka podsekretara UN Alana LeRoja i Jon Holmsa u DR Kongo.Na osnovu takvog iskustva, srpskim mirovwacima dodeqen jezadatak organizovawa i sprovo|ewa medicinske podr{ke tokom boravkageneralnog sekretara UN.Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN u DR KongoAlan Dos, koji zavr{ava mandat u toj zemqi, li~no je zahvalio pripadnicimaVojske Srbije u toj misiji na odli~noj saradwi tokom wegovogmandata. I. P.Sastanak GrupeSrbija – NATOza reformu odbraneOdràvawem 12. sastanka Gru pe Srbija – NATO za reformuod brane, nakon dvogodi{we pauze, na stavqen je rad ovog mehanizmasa radwe Srbije i NATO.Sastankom u Domu Garde u To p~ideru, 30. juna, rukovodili sukopredsedavaju}i na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwuMilorad Peri} i direktor Direkcije za planirawe snaga NATOFrenk Bo land.Na osnovu predloga izvr{nog koordinatora Grupe, na~elnikaUprave za strategijsko planirawe general-majora drBoìdara Force, usvojen je radni plan Grupe u periodu od juna2010. godine do juna 2011. godine i uspostavqena su tela koja podràvajurad Grupe.Sastanku su prisustvovali i izaslanici odbrane i predstavniciambasada zemaqa ~lanica NATO i Evropske unije.Rad Grupe u periodu od 2005. do 2008. godine ocewen je kaoveoma uspe{an, a dosada{wa iskustva ukazuju da ona znatno ola -k{a va interresorni pristup u procesima bitnim za reformu sistemaodbrane i angaòvawe u Programu Partnerstvo za mir.Trilateralna ve`ba„Tisa 2010”Zamenik na~elnika General{taba VS general-potpukovnikMladen ]irkovi} prisustvovao je trilateralnoj ve`bi oruànihsnaga Ma|arske, Srbije i Rumunije, izvedenoj na poligonu 37.inìwerijske regimente Oruànih snaga Ma|arske u mestu Sente{.Trilateralna ve`ba odràna u Ma|arskoj predstavqa nastavaksaradwe oruànih snaga tri dràve radi pruàwazajedni~kog i koordiniranog odgovora u situacijama kada je civilnomstanovni{tvu potrebna pomo} zbog katastrofa izazvanihpoplavama.Aktivnosti izvedene tokom ve`be nastavak su pro{logodi{weve`be „Tisa 2009“ koja je odràna u Titelu, na obali reke Tise,kada su u {tabnom delu ve`be u~estvovali pripadnici oruànihsnaga Srbije, Ma|arske i Rumunije, dok su drugi, prakti~ni deove`be izveli pripadnici Re~ne flotile, uz sadejstvo vojne policijei 246. bataqona ABHO.Trilateralna ve`ba „Tisa 2011“ bi}e odràna u Rumuniji.9

Z a v r { e n o k o m a n d n o - { t a b n o u s a v r { a v a w e o f iPoja~awe za profesioKo mand no-{tab nousa vr {a va we za vr {i lasu 63 ofi ci ra, od ko jih57 iz Voj ske Sr bi je,trojica iz Oru à nihsna ga Bo sne iHer ce go vi ne, dvo ji ca izVoj ske Cr ne Go re i je danofi cir iz Ar mi jeRe pu bli ke Ma ke do ni jeNa sve~anosti povodom zavr{etka komandno-{tabnog usa vr{avawa56. klase oficira [kole nacionalne odbrane Vojne, odrànoj 9. julau Sve~anoj sali kasarne „Bawica 2“, ministar odbrane Dragan [u -tanovac, prema naredbi predsednika Srbije Borisa Tadi}a, uru~io jeoficirske sabqe sa posvetom trojici najuspe{nijih polaznika – majorimaDragi{i Simi}u (9,83), Goranu Radosavqevi}u (9,67) i Sla|anuTubi}u (9,50).Diplome komandno-{tabnim oficirima do delio je na~elnik Vojneakademije brigadni geleral dr Mladen Vuruna.Na ovom nivou {kolovawa u sistemu odbra ne polaznici suosposobqeni za komandovawe jedinicama ranga bataqona, diviziona,eskadrile, kao i za {tabne du`nosti u brigadama i ostale du`nosti usistemu odbrane.êstitaju}i oficirima 56. klase, ministar odbrane Dragan[utanovac istakao je da su sveukupne reforme koje su spro vedenezna~ajne sa aspekta odbrane zemqe, ali i za budu}e pozicije visokihoficira. Stoga }e, kako je istakao ministar, samo najuspe{niji i najupornijistizati do najvi{ih poloàja.– U toku je formirawe Univerziteta odbrane, prvi put na na{im prostorima,i ponosni smo na ~iwenicu da ve} sada na bazi~nim studijama, alii na visokom usavr{avawu, imamo i oficire stranih vojski, istakao je ministar[u tanovac, dodaju}i da }e se u godinama koje slede broj stranih studenatapove}avati.Nedavno potpisivawe sporazuma o saradwi sa Hrvatskom, pr e ma re -~ima ministra odbrane, podrazumeva i mogu}nost uzajamnog {ko lova wa

c i r a 5 6 . k l a s e [ k o l e n a c i o n a l n e o d b r a n eNajuspe{niji oficiri: Dragi{a Simi}, Goran Radosavqevi}i Sla|an Tubi}oficira u ok viru komandno{tabnog i ge ne ra l{tabnog us -avr{a vawa.Ministar [utanovac poru~io je oficirima da }e zbogpro fesiona lizacije vo jske wihov posao biti znatno teì,do da ju}i da je Sr bija posve}ena miru. Iako nema vojnog ugro -à vawa teritorije, na{a ze mqa je i daqe izloèna as i me -tri~nim pre twa ma.nalizacijuAsimetri~nirizici i pre twene ugroàvaju ni -je dnu zemqu u svetupo je di na~no,ka ko je nagla siomi ni star [u ta -novac, ve} su tobe zbednosni ri -zici celog re gi o -na, a uskoro }ebi ti i globalnapre twa. Upravozb og to ga, ista kaoje on, ve oma jezna ~ ajno {to da -nas ur u ~uj emo di -plo me pr i pa dni c -ima ino stra nihoru ànih snaga.Postigli smoi zna ~ajne rezultatena poqu ra -zvo ja odbrambenein du strije, podvu -kao je ministarKa dar za da qe re for meU ime 56. kla se ko mandno -{ tabno g usa vr {a va wa, m ajorDragi{ a Simi} i zrazi o je uve re we da j e na{ a zemqa do bi lanovu gen eraciju ko mandno -{ tabnih of ici ra koji su visoko o -sp osobqeni i u po tp unosti sprem ni da uspe{n o izvr{e svepo stavqe ne zadatk e, dod aj u} i da }e s e trudi ti da {t o vi{ eznawa ste ~e nih u t oj {ko li prene su os ta lim kole gama.– Svesni zn a~ aja, odgovo rn ost i i v r em ena u koj em ì -vimo, na st oj a} emo d a n a{e kom an de i jed in ice budu maksim -alno ob u~e ne i o sposobqene za izvr {avawe na mensk ih za da -taka, p or u~io je major Si mi}, nagl a{ avaju}i da }e na taj na ~ -in p ru ìti pu nu podr{ ku razvoju si stema o db rane i stvor itiuslov e za u spe{n u r ealiza ciju z apo~et ih reformi.Pr ipad nik Oru àn ih snaga Bosne i Hercego vin e puk ov -ni k Xeva d Xa ji} zahva lio je M ini star stvu odbra ne i Vo jsc iSrbije , a poseb no kole gama o fi ci rima iz klase na g ostopr -im stv u, us pe{noj s ar ad wi i pren etom zn awu u to ku { kolovawau i me svih stranih pol aznika ko ji su poha|ali kom andno -{t ab no usav r{avawe . O n j e poru ~i o da }e s e uspe{na sa -radwa m e|u ovim zemq am a nasta vi ti u kor ist za jedni~kih in -ter es a i m ira.O ve godin e pola zn ic i ovog vi sokog {ko lovawa u ~e st vo -vali su u osmi{q av aw u ve`be kadeta Vo jn e ak ademi je „Diplo -ma c” i pr va su gene racija to g ni vo a usavr{ avawa ko ja je ve -rifiko va la jedan od modela zadataka u Centru za simulacijei u~ewe na daqinu Vojne akademije.U okvi ru stu dij skih pu to va wa to kom stru~ nog usa vr {a va -wa, ofi ci ri 56. kla se ob i {li su mno ge je di ni ce i usta no veVoj ske, pri ~e mu su ima li pri li ku da po red upo zna va wa ra dana {ih je di ni ca, sa gle da ju i voj no stra te gij ske ka rak te ri sti kepro sto ra i deo pri vred nih i kul tur no-isto rij skih po ten ci ja laSr bi je.od b r a ne, i tako postali lideri na prostoru od Ankare doBe~a, dodaju}i da ukoliko Vlada na{e zemqe prepozna zna~ajtog kapaciteta, uz odre |ene investicije pro{iri}e se imogu}nost izvoza. Na taj na~in, prema re~ima ministra[utanovca, moè se do sti}i i izvoz u iznosu i od milijardudolara, koji bi zna~ajno doprineo smawewu deficita.Prema re~ima na~elnika [kole nacionalne odbranepu kovnika Miloquba Sretenovi}a, jednogodi{we us -avr{avawe oficira 56. generacije odvijalo se prema na -stavn om programu koji je uskla|en sa me|unarodnim pro cedu -ra ma i standardima, te se na taj na~in postiè interoperabilnostsa vojskama {irom sveta.Zavr{etkom {kolovawa ove generacije, kako je naglasiopukovnik Sretenovi}, sistem odbrane na{e zemqe dobijazna~ajno osveèwe i poja~awe neophodno za svakodnevne zadatkejedinica i uspe{an nastavak procesa reforme VojskeSrbije, posebno na takti~kom i operativnom nivou.Osim profesora sa Akademije, polaznicima su predavalii premijer Mirko Cvetkovi}, ministar odbrane Dragan[utanovac, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i},ministar finansija dr Diana Dragutinovi}, ministar energetikei rudarstva dr Petar [kundri}, na~elnik akademijaKoV Ruske Federacije general pukovnik Vladimir Ivanovi~Po pov, kao i predstavnici drugih zna~ajnih institucija izzemqe i inostranstva iz oblasti odbrane i bezbednosti.Sve~anosti su prisustvovali predstavnici Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije, vojno-diplomatskog kora, brojnipro fe sori, porodice, stare{ine i kolege oficira.Biqana MIQI]Snimio Goran STANKOVI]11

Pukovnik prof. dr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologijeRazvoj kaoimperativ– Vojska Srbije mora}e unarednom periodu da premostijaz tehnolo{kog zaostajawau odnosu na savremene armije.Resursi koji }e se za toopredeliti ne}e biti mali izahteva}e efikasan itransparentan proces kakobi se postigli èqeni rezultati.Uprava za odbrambenetehnologije Ministarstvaodbrane i svi u~esnici u tomprocesu moraju razvijatisopstvene kapacitete da bi se tokvalifikovano sprovelo.To je teì{te u na{em daqemradu – rekao je pukovnikdr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave.12Pukovnik prof. dr Bojan Zrni} novi je na~elnik Uprave za odbrambenetehnologije Ministarstva odbrane Srbije. Jedan je od mla|ih na~elnikauprava u sistemu odbrane. Wegove ideje su savremene, a potrebada kvalitetno mewa ono {to ne funkcioni{e dobro, jeste izraèna.Vojnu gimnaziju zavr{io je kao prvi u rangu, Vojnotehni~ku akademiju,smer Elektronika, specijalnost Raketni sistemi, kao prvi u klasi.Tokom vojni~ke karijere bio je i prakti~ar i teoreti~ar.Osetio je trupu, rat, ali i nadahnu}e koje donosi rad u vojnom {kolstvu– magistrirao je, doktorirao, bio nastavnik na elektro smeru Vojno -tehni~ke akademije, a na Katedri radarski i raketni sistemi pro{ao je putod asistenta pripravnika do na~elnika. Potom je u upravama – za strategijskoplanirawe Ministarstva odbrane i za planirawe i razvojGeneral{taba – dobro prou~io put razvoja i opremawa vojske sredstvimaNVO. Znawa u oblasti strategijskog planirawa usavr{io je na Kraqevskomkolexu za odbrambene studije u Velikoj Britaniji i na kursevima u Mar{alcentru u Nema~koj.Vezu izme|u {kolstva i nauke nikada nije prekidao. Objavio je 65nau~nih i stru~nih radova iz oblasti vojne elektronike i telekomunikacija,od toga 20 na me|unarodnim konferencijama. Sada, kao na~elnik Upraveza odbrambene tehnologije, naoruàn znawem i iskustvom, moèzna~ajno da uti~e na neke procese.Uprava za odbrambene tehnologije nadle`na je za istraìvawe,razvoj, modernizaciju, proizvodwu i odràvawe sredstava NVO. U15. jul 2010.

wenom sastavu su Vojnotehni~ki institut i TRZ u Kragujevcu,a na vezi su, kako se to vojni~kom terminologijom kaè, ifabrike odbrambene industrije. Prakti~no, re~ je o integracijisvih faktora koji su neophodni za proces nastankadoma}ih sredstava NVO. Takav model preìveo je najteègodine, ho}e li i ubudu}e?– U proteklom vremenu model je zaista pokazao efektivnost iprihvatqiv nivo efikasnosti, pa se moè smatrati pogodnim iodrìvim i ubudu}e. Svakako, prilago|ava}e se novim uslovima,pre svega kroz forme partnerstva sa privatnim sektorom,uvaàvaju}i postojawe sve ve}eg broja lokalnih kompanija koje usvoj portfolio ukqu~uju razvoj i proizvodwu naoruàwa i vojneopreme. Umesto uobi~ajene prakse da istraìvawe i razvoj sredstavaNVO za potrebe Vojske Srbije finansira samo Ministarstvoodbrane, koja se nije uvek pokazala i ekonomski efikasnom, svevi{e pa`we dobija}e projekti u kojima se partnerstvom u procesurazvoja i proizvodwe NVO unose komplementarne prednostijavnog i privatnog sektora, ali i zajedni~ki rizik.Kolika sredstva su ove godine odre|ena za finansiraweistraìva~kih i razvojnih projekata u Vojnotehni~kom institutu?– I u ovoj godini nastavqen je trend porasta izdvajawa sredstavaza razvojne projekte i ona su za oko 30 odsto ve}a. Za direktnematerijalne tro{kove istraìvawa, ukqu~uju}i usluge kooperanata,nameweno je oko 450 miliona dinara, dok }e se posledugogodi{we pauze u novu laboratorijsku opremu uloìti jo{ oko200 miliona dinara. Zna~ajna sredstva ulaù se i u obnovu vitalneinfrastrukture, kao {to je prostor aerotunela. Me|utim,va`nija od materijalne je kadrovska obnova.Vojnotehni~kom institutu potrebna je nova istraìva~ka energija,jer je prose~na starost istraìva~a ve}a od 50 godina.Ove godine primqeno je 15 novih stru~waka sa visokom stru~nomspremom, a izmenom formacije, koja je u toku, stvori}e se uslovida ove godine primimo jo{ najmawe trideset. I taj konkurs }emovrlo brzo objaviti. Da bismo ublaìli i premostili odlazak velikogbroja istraìva~a u penziju, na{ ciq je da u narednih petgodina zapo{qavamo najmawe 20 qudi godi{we i tako obe zbe dimotransfer znawa i iskustva. Tako|e, u VTI }e biti preme{tenodre|en broj mladih oficira koji suimali visok prosek na osnovnimstudijama, a pro{li su trupni sta`.Pored ovih mera, intenzivirali smointerakciju izme|u projektnih timovai krajwih korisnika i ve} imamopoziti vna iskustva u vezi sa tim, kaona primer kada je re~ o razvoju mini-bespilotneletelice.Ima li VTI konkurenciju ura zvoju i modernizaciji sredstavaNVO?– Vojnotehni~ki institut jestejedan od brendova sistema odbrane iverovatno je da, ukupno gledano, nemakonkurenciju u oblasti razvoja sredstavaNVO u zemqi i regionu. To, presvega, potvr|uju reference iz pro -{losti, ali i neke nove, kao {to jeavion za po~etnu obuku lasta. Naravnoda postoje institucije u na{ojzemqi koje u pojedinim oblastimarazvoja predwa~e u odnosu na VTI isa wima Institit uglavnom i sa ra -|uje, ali nema nijedne koja ima tako{irok spektar kapaciteta. Siguransam da }e vrednosti i kapacitete VTIprepoznati i Komisija za akreditaci-KODIFIKACIJAKrajem maja Srbija je pristupila programukodifikacije NATO-a, koriste}i jo{ jedan odraspoloìvih mehanizama u Programu Partnerstvoza mir. Tako se stvaraju uslovi pove}awa lo -gisti~ke interoperabilnosti u toku u~e{}a na {ihjedinica u multinacionalnim operacijama, i, {toje va`no, proizvodi srpske odbrambene industrijemo}i }e da se na|u na trì{tima koja zahtevaju ozna~avawesredstava NVO po kodifikacionom sistemuNATO-a. To nije samo trì {te zemaqa Alijanse,ve} mnogo {ire.Me|utim, postoje}i sistem nomenklature ne}ebiti uga{en. Uvo|ewem kodifikacionog sistemaNATO-a, na neki na~in proveri}e se postoje}ebaze nomenklaturnih brojeva u na{em sistemu iuspostaviti jednozna~na veza izme|u ta dva sistema.Na{ sistem nomeklature ima {iri obu hvatod kodifikacije jer, pored logisti~kog, ukqu ~uje iproizvodnu (konstruktivnu dokumentaciju) i normativnudimenziju (nadle`nosti takti~kih nosilaca).Moram naglasiti da uvo|ewe kodifikacionog sistemaNATO-a nije politi~ko ve} prakti~no pitawei da trenutno 63 zemqe u~e stvuju u tom programu,me|u kojima su Rusija, Indija i Brazil.ju nau~noistraìva~kih ustanova Republike Srbije, kojoj je nedavnopodneta kandidatura za akreditaciju Instituta. To }e otvoritimogu}nost za u~e{}e VTI na konkursima koje raspisuje Ministarstvoza nauku, ali }e stvoriti i okvir za objektivno vrednovawe istraìva~aiz VTI i wihovih rezultata u nacionalnom prostoru.Uprkos liderskoj poziciji u oblasti istraìvawa i razvojanaoruàwa, ima dosta prostora za unapre|ewe, jer se od stareslave ne ìvi. Nije tajna da postoji odre|ena, delimi~no irazumqiva frustracija oko mogu}nosti uspe{nog zavr{etka nekihdugogodi{wih razvojnih projekata. Zaboravqa se da je finansirawetih projekata u po~etnom periodu bilo znatno ispod obimapredvi|enog programskim dokumentima, te da je usled organizacionihpromena dolazilo do velike fluktuacije lica iz sastavaprojektnih timova. To je neminovno unosilo diskontinuitet. Procesistraìvawa i razvoja po definiciji jeste neizvestan i projektimogu biti neuspe{ni ~ak i kad su svi uslovi obezbe|eni. Ovozvu~i apologetski, ali ukazuje na potrebu objektivizacije pristupau analizi uspe{nosti razvojnih projekata u VTI-u.Bez obzira na mogu}a opravdawa, èlim da poru~im da }e seu narednom periodu mewati poslovna filozofija u Institutu.Teì{te }e biti na rezultatu, odnosno proizvodu, a ne na procesuistraìvawa. Ne}e vi{e biti prihvatqivo da pojedina odeqewaili grupe istraìva~a konstantno imaju konkretne rezultate, a daostale budu neprepoznatqive po rezultatima i sakrivene institucionalnimokvirom. U tom smislu primewiva}e se mehanizmi kojima}e se vrednovati rad na uspe{nim projektima, a nenagra|ivawe po principu uravnilovke.Usled skromnijih potreba Vojske Srbije za opremawemsredstvima NVO, podsti~e se izvoz. Najve}i pritisak je,stoga, na fabrike odbrambene industrije. U kojoj meri VTIpomaè namenskoj?– U posledwe tri godine evidentan je porast izvoza srpskeodbrambene industrije. To je, svakako, posledica sinergijskog efektaobnavqawa i razvoja politi~kih odnosa sa zemqama kupcima,ali i spremnosti na{e odbrambene industrije da ponudi kvalitetneproizvode. Suo~eni s ~iwenicom koja je implicirala va{e pitawe,u Vojnotehni~kom institutu odvojili smo deo kapaciteta kako bismoprihvatili zahteve preduze}a odbrambene industrije i pruìliim odgovaraju}u podr{ku u razvoju sredstva ili pokretawuproizvodwe. To je zna~ajan izvor prihodaza VTI, koji obezbe|uje adekvatnulogisti~ku podr{ku funkcionisawusame ustanove, koja, da podsetim, ima170.000 kvadratnih metara prostorakoji se zagreva, ali i podr{ku u sprovo|ewu samih istraìvawa, ukqu -~uju}i i stimulaciju uspe{nih istra -ìva~a. Potrebno je naglasiti da jeodràvawe postoje}ih i razvijawenovih sposobnosti Instituta preduslovodrìvog rasta na{e odbrambeneindustrije.Nove tehnologije za dugoro~nirazvoj Vojske jesu robotizovaneplatforme, razni elektronskisistemi, kao i senzorske platforme.Apsolutni hit pro{logsajma NVO Partner bila je„milica“. Da li }e se nastavitiprojekti robotizovane vojnetehnike?– Besposadne borbene platfo -rme, zemaqske i vazdu{ne, nisu vi{ebudu}nost, ve} realnost u tre nu tnimborbenim operacijama. Pra te}i tetrendove, u VTI-u je razvijen tehnolo{kidemonstrator robotizovane13

intervjuzemaqske borbene platforme – milica. Istraìvawa u oblastivojne robotike nastavqena su u Institutu i ove godine, a o~ekujemoda se Vojska Srbije, kao korisnik, uskoro odredi i konkretizujezahteve za takvim sredstvima. U oblasti razvoja bespilotnihletelica na pravqen je zna~ajan progres. Ambicija je da se razvije~itava paleta takvih letelica – od mini, koju je javnost upoznala –vrabac, do takti~ke bespilotne letelice i letelice za sredwe visines velikim vremenom zadràvawa u vazduhu.Dokle je odmakla inicijativa da Tehni~ki remontni zavodu Kragujevcu dobije status regionalnog centra za remont idelaboraciju municije?– Tehni~ki remontni zavod za remont ubojnih sredstava u Kra -gujevcu jeste regionalni lider i u pogledu kapaciteta za remont idelaboraciju {irokog asortimana ubojnih sredstava i kada je re~o kadrovskim i laboratorijskim kapacitetima za pra }ewe stawastabilnosti baruta. Deo tog sistema je i jedinstvena kolekcijabaruta. Zavod posluje stabilno, a ~iwenica da ima vi {e od 400radnika pred stavqa zna~ajan generator prihoda za lokalnu zajednicu.Pored generalnog remonta municije, kojim se produàva wenìvotni vek, posebno isti~em da je u periodu od 2005. delabo -risano oko 12.500 tona ubojnih sredstava koja su bila u vi{kuili pirotehni~ki nebezbedna. Prate}i taj trend, postoje realniizgledi da u naredne dve godine potpuno re{imo problem vi{kaubojnih sredstava, ~ime bi se stvorili uslovi za potpunu stabilizacijusistema upravqawa i piro te hni~ke bezbednosti uskladi -{te nih ubojnih sredstava.Predstoji obnavqawe de la in frastrukture Zavoda, a i izgradwate hno lo{kih ka paciteta za eko lo {kipri hva tqivu dela bo ra ciju tako -zvane G kla se mu nicije (di-mna i osve tqa va ju }a). Pra -te }i opre de qewe da se ufazi operativne upotrebesredstava NVO,u koja spa daju i ubojnasredstva, kapacitetiodràvawa {tovi {e pribli è sredstvimai krajwem korisniku,o~ekujem da unarednom periodu iRemontni zavod Kragu-jevac pre|e u sastav General{taba Vo jske, kao {to je to ve} u~i -weno sa Zavodom u â~ku i Vazduhoplovnim zavodom u Batajnici.Uprava za odbrambene tehnologije nadle`na je i za standardizaciju,kodifikaciju i metrologiju u sistemu odbrane.Te funkcije su u javnosti mawe poznate, a veoma su zna~ajneza sistem. Da li je do{lo do zna~ajnijih promena u wihovomorganizovawu i radu?– Javnost zaista nije u dovoqnoj meri upoznata sa va`no{}utih funkcija i ~ini se kao da su one pomerene u drugi plan. To nijedobro, jer one predstavqaju osnovu za podr{ku ìvotnom ciklususredstava NVO, skra}uju vreme razvoja, omogu}avaju efikasnijui ekonomi~niju proizvodwu i odràvawe, nastup na svetskimtrì{tima, te logisti~ku interoperabilnost.Standardizacija u sistemu odbrane ima tehnolo{ki i operativno-organizacioniaspekt. Tehnolo{ki aspekt odnosi se na sredstvaNVO, a operativno-organizacioni na taktike, tehnike i procedurepri obavqawu vojnih aktivnosti. Za tehnolo{ke aspektezaduèna je Uprava za odbrambene tehnologije, dok su operativnistandardi u nadle`nosti Uprave za planirawe i razvoj Gene ral -{taba. Primena standarda u odre|enoj oblasti zahteva struktuirani disciplinovan proces, {to jeste veliki izazov. êsto seeuforija posle usvajawa nekog standarda zavr{i pojedina~nimentuzijazmom, i to se mora promeniti.Broj standarda odbrane ve}i je od 6.000 i predstoji zna~ajanposao kako bi se dovr{ilo wihovo prevo|ewe u elektronsku formu.Pored standarda odbrane, tu su i tehni~ki propisi – najvi{eje onih koji se odnose na kva -litet proizvoda, koji bi tako|e trebaloda se prebace u elektronsku formu i tako olak{a pri stup iEKSPERTIZA– Veoma vaàn aspekt rada Vojnotehni~kog instituta,koji je javnosti mawe poznat jer ne zavr{avakonkretnim proizvodom NVO, a angaùje znatno kapaciteteVTI-a, jeste oblast ekspertize i stru~ne pomo}ikoja se realizuje po sistemu ad hok zahteva korisnikaiz Vojske Srbije i odbrambene industrije, a uformi funkcionalnih zadataka. Takvi zadaci naj~e{}ese odnose na procenu uzroka netipi~nih otkaza sredstvau eksploataciji, probleme u proizvodnom procesu,kao i pomo} u definisawu tehnolo{kih postupakaodràvawa.1415. jul 2010.

pretraga. Planirano je da se tajpo sao zavr{i do sredine sle de -}e godine. Tako|e, potrebno jenormativno urediti oblast ko -ri {}e wa me|unarodnih civilnihstandarda, na pri mer ISO ispecifi~nih vojnih standarda –STANAG i MIL. U oktobru ove godinebi}e odr àn okrugli sto ostandardiza ciji u sistemu od -bra ne, na kojem }e se razgova ra -ti o tim pitawima.Kodifikacija predstavaqaproces kojim se sredstva i deloviNVO na jedinstven na~inozna~avaju, opisuju i klasifikuju.Tako se stvaraju uslovi za interoperabilnosti zamewivost,~ime se maksimizuje logisti~kapodr{ka, naro~ito u multinaci -onalnom okru èwu.Metrolo{ka delatnost usistemu odbrane obuhvata dono -{ewe propisa, etalonirawe,rad metrolo{kih laboratorija,nadzor i obuku kadra radi obezbe|ewa visokog kvaliteta proizvodai usluga i efikasnijeg i pouzdanijeg funkcionisawa sredstavaNVO. U sistemu ima 14 metrolo{kih laboratorija, koje posedujuvi {e od 1.400 etalona. Odràvawe tog sistema nije jeftino, alije nu `no, tako da }e se ove godine, posle duè pauze, odre|en brojprimarnih etalona poslati u strane referentne laboratorije naetalonirawe. U maju ove godine donet je Zakon o metrologiji u RepubliciSrbiji, pa sledi izrada novog Pravilnika o metrolo{kojdelatnosti u oblasti odbrane.Nosilac ovih aktivnosti unutar Uprave je novoformiranaDirekcija za standardizaciju, kodifikaciju i metrologiju. Predwom su veliki izazovi, a kqu~ni preduslov jeste popuna odgovaraju}imkadrom.U delatnosti Va{e uprave jeste i me|unarodna vojnote -hni ~ka saradwa. Kakve su perspektive u toj oblasti?INTELIGENTNA MUNICIJA– Perspektiva artiqerije nije u broju cevi, negou inteligentnoj municiji pove}anog dometa i u komandno-informacionomsistemu. U Vojnotehni~kom instituturazvija se artiqerijska vo|ena municija. Ambicijaje da se razvije familija inteligentne artiqerijskemunicije i jedinstvenog upaqa~a za sve artiqerijskeprojektile. Precizna municija obezbedi}e ve}u efi -kasnost na ciqu, a uz mnogo mawi borbeni kompletima }emo istu efektivu kao i prilikom upotrebe kla -si~ne municije.Sada imamo veliku vatrenu mo}, ali moramo brèi ta~nije znati gde su nam ciqevi. Zato VTI razvija projekatinteligentne multisenzorske platforme, koja }eintegrisati sve izvi|a~ke senzore na jedinstvenu platformu– televizijsku kameru, termovizijsku kameru,laserski obeleìva~ ciqa, laserski daqinomer,zvukometrijski sistem i radar za zemaqske ciqeve. Pomo}utakvih platformi, nezavisno od doba dana i atmosferskihuslova, mo}i }e da se vr{i akvizicija ciqevai navo|ewe artiqerijske vatre na te ciqeve.– Me|unarodnu vojnotehni~ku saradwu sprovodimo u kordinacijisa Upravom za me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za politikuodbrane. Smatram da postoji zna~ajan prostor za unapre|ewetrenutnog nivoa aktivnosti u toj oblasti, i bilateralno i multilateralno.Na bilateralnoj osnovi standardni format jesu me -{oviti komiteti za vojnotehni~ku saradwu, i takvih ima nekoliko,na primer sa Egiptom, Izraelom, Portugalijom. U toku je formirawekomiteta sa Ruskom Federacijom i Ukrajinom. Na multilateralnojosnovi, pored ve} pomenutog pristupawa komitetu NATO-aza kodifikaciju, èqa nam je da {to pre formalizujemo saradwu saagencijama Alijanse za snabdevawe i odràvawe (NAMSA) i zaistraìvawe i razvoj (RTO).U nadle`nosti Uprave je i priprema saglasnosti za davaweuvoznih i izvoznih dozvola za naoruàwe i robu dvostruke namene,i taj posao je veoma dinami~an jer raste obim uvoza i izvoza, ali ibroj doma}ih kompanija koje su registrovane za obavqawe spoqnotrgovinskogprometa u ovoj oblasti. Trenutno ih ima vi{e od150. Zna~ajan segment me|unarodne vojnotehni~ke saradwe koji realizujeUprava jeste i sprovo|ewe me|unarodnih konvencija uoblasti NVO. Na kraju da pomenem i {kolovawe u vojnotehni~kojoblasti za potrebe stranih zemaqa, koje se realizuje u VTI, usaradwi sa Vojnom akademijom. U toku je {kolovawe 20 slu{alacaiz Alìra i oni bi do kraja godine trebalo da odbrane magistarskeradove i vrate se u zemqu posle dve i po godine provedene u Srbiji.To su dugoro~no najvrednije investicije jer otvaraju vrata zarazvoj vojnotehni~ke saradwe u ostalim formama, kao {to je, naprimer, zajedni~ki razvoj ili transfer tehnologije.Kada }e biti gotov novi Pravilnik oopremawu Vojske Srbije, jedan u nizusistemskih dokumenata, veoma bitan,koji reguli{e oblast opremawa sredstvimanaoruàwa i vojne opreme?– Opremawe vojske sredstvimaNVO obuhvata istraìvawe, razvoj,testirawe, proizvodwu i moderniza -ciju. @elim da podsetim da je u procesuizrade Dugoro~nog plana ra zvojasistema odbrane do 2020. godineprimewena metodologija planirawarazvoja vojske zasnovana na sposobnostima.Kao model sposobnosti izabranje {iroko kori{}en konceptkqu~nih operativnih sposobnosti kojiobu hvata pravovremenu ra spolo -ìvost snaga, efektivno obave {ta jnoobezbe|ewe, efektivno anga ò vawe,komandovawe, otpornost i za {titusnaga, mobilnost i odr ì vost. Tako|e,prihva}en je model kojim se razvojnavedenih kqu~nih operativnihsposobnosti obavqa kombinacijomslede}ih materijalnih i nematerijalnih ~inilaca – doktrina, obuka,organizacija, naoruàwe, obrazovawe, kadar, infrastrukturai interoperabilnost. U tom smislu, opremawe vojske sredstvimanaoruàwa i vojne opreme iskqu~ivo je usmereno na operativnesposobnosti koje treba dosti}i da bi se izvr{ili zadaciproistekli iz misija vojske, a ne, kao {to je to neretko bio slu~aj,na uvo|ewe nove ili zamenu postoje}e platforme ili oru`nog sistemasamo zato {to je to ne~iji interes ili povr{na procena, aline i stvarna potreba.Opremawe NVO je, dakle, kqu~ni materijalni ~inilac razvojaoperativnih sposobnosti vojske, zbog ~ega je od visoke va`nostiu~initi ga efektivnim, efikasnim i ekonomi~nim. Novi Pravilniko opremawu Vojske Srbije naoruàwem i vojnom opremom trebada uspostavi organizaciju, upravqa~ke mehanizme i procedurekoje to treba da omogu}e.Uvaàvaju}i ~iwenicu da postoje}i sistem ima dugu i uspe{nutradiciju i da su u odnosu na wega razvijeni upravqa~ki i izvr{nimehanizmi kod svih u~esnika u procesu, ukqu~uju}i specifi~anvokabu lar i prepoznatqiv sistem dokumenata, u novom Pravilniku}e se zadràti zna~ajan deo organizacionih i tehnolo{kihprocedura iz vaè}eg Pravilnika, naro~ito kada je re~ o modelimaopremawa. Promene }e se vi{e desiti u oblasti upravqawaprocesom opremawa, uvaàvaju}i organizaciju sistema odbrane inadle `nosti koje su bitno izmewene u odnosu na konstelaciju izvremena kada je nastao postoje}i Pravilnik.Koja nova re{ewa donosi Pravilnik?– Osnovni principi na kojima }e se zasnivati novi sistemopremawa, a koji }e se reflektovati i na re{ewa u Pravilniku,jesu ve} pomenuta usmerenost na potrebne vojne sposobnosti,umesto na sama sredstva NVO, integralno pra}ewe sredstva NVOtokom ìvotnog ciklusa, ve}u ukqu~enost krajwih korisnika u svefaze projekta opremawa, razmatrawe ukupnih tro{kova ìvotnogciklusa, kao kqu~nog ekonomskog kriterijuma pri izboru sredstva,kontinuirano upravqawe projektom opremawa formirawem integralnihprojektnih timova, novi oblici saradwe s vojnom industrijom,ukqu~uju}i i partnerstvo s privatnim sektorom. Tako|e, ive}a primena modelovawa i simulacija u fazi definisawa zahteva,reafirmacija integralnog tehni~kog obezbe|ewa, te primenaantikorupcijskih mehanizama. Jedan od dokumenata koji ~ini osnovuza izradu ovog pravilnika jeste me|unarodni standard ISO15288, koji se odnosi na prime nu metoda i tehnika sistemskoginèwerstva u razvoju, eksplo ataciji i povla~ewu iz upotrebenekog sredstva ili sistema.15

intervjuPosebno }e se promovisatiinkrementalni pristup u opremawu,kojim }e se skratiti vremeuvo|ewa sredstva NVO u operativnuupotrebu tako {to se, pri -mewuju}i princip da je najve}ineprijateq dobrog re{ewa odli -~no re{ewe, ne}e ~ekati dasred stvo ispuni sve zahtevanefun kcionalnosti da bi po~elawegova primena. Naime, mnogo jeprimera koji pokazuju da odli~narazvojna re{ewa nisu u{la u operativnuupotrebu iako su ispu -wavala su{tinske zahteve iimala kapacitet za daqa una pre -|ewa, jer u datom trenutku nisu100 odsto ispunila ta kti~kotehni~kezahteve.Potrebno je i normativnoregulisati takozvana rojalitipra va, koja polaè sistem od -brane na proizvode NVO ~iji jerazvoj finansirao, kada supredmet prodaje tre}oj strani.Neke ra~unice govore da bi pritom nivou izvoza NVO sredstvadobijena od rojaliti prava biladovoqna za finansirawe mnogonovih razvojnih projekata.Kona~no, proces opremawaje potrebno ~vrsto uvezati sasistemom za alokaciju resursa,koji je u na{em slu~aju poznat kaosistem planirawa, programira -wa, buxetirawa i izvr{ewa(PPBI), tako da }e ubudu}e, po -red Glavnog vojnotehni~kog saveta,zna ~ajnu ulogu u opremawuima ti i Savet za planirawe od -brane.Da li }e se zbog toga me -wa ti i drugi propisi?– Da bi se proces opremawau potpunosti uredio i prilagodiopotrebama sistema odbrane, aliu isto vreme i zahtevima okru -èwa, pored pomenutog Pravilnikapotrebno je doneti i izmenitidruge propise. Pomenu}u neke odPOVRATNA SPREGAwih. Uprava za odbrambene tehnologije nosilac je izrade Zakona oproizvodwi NVO, koji treba da zameni Zakon o proizvodwi iprometu NVO iz 1996. godine. U wemu }e se preciznije ureditioblast proizvodwe NVO. Spoqnotrgovinski promet naoruàwa ivojne opreme i roba dvostruke namene bi}e regulisani posebnimzakonom, ~ija je izrada u toku, a nosilac je Ministarstvo ekonomijei regionalnog razvoja.Realizacija projekata opremawa sloènim borbenim sistemimazahteva vi{egodi{wi proces i bilo bi dobro da se ugovarawetakvih poslova tako|e sprovodi u okviru vi{egodi{wegbuxeta. Trenutni buxetski propisi to naàlost onemogu}avaju iume sto o celini, pregovara se o delovima projekta, koji se rea -lizu je unutar jedne buxetske godine, {to je s aspekta kupca sigurnosuboptimalno.– Svetsko trì{te je dinami~no, korisnici se mewajui traè ne{to novo i boqe. Bez novih proizvoda odbrambeneindustrije, kao {to su inteligentna municija, noveplatforme i sli~no, ne mogu se sa~uvati postoje}a i osvojitinova trì{ta. Odbrambena industrija ima nedovoqneistraìva~ko-razvojne kapacitete i ne moè da investira uistraìvawa i razvoj. Ali im u tome moè pomo}i VTI. Nataj na~in obezbedi}e se pozitivna povratna sprega – namenska}e od izvoznih poslova, na osnovu prava na intelektualnusvojinu, vra}ati deo novca u VTI kako bi pomoglaodrìvost te ustanove i razvoj wenih kapaciteta, a oni }eimati novi proizvod koji mogu da proizvode i prodaju. Deoprofita i poreze }e uplatiti u dràvnu kasu iz koje se opetpuni i vojni buxet.Po ugledu na zemqe u okru -èwu, trebalo bi urediti ob -last ofseta – recipro~ne eko -nomske kompenzacije ili pogodnostikoja proizilazi iz trgovineili sporazuma o nabavcivojne opreme – koja je ~esto deoprocesa nabavke skupih i slo -ènih borbenih sistema. To jeme hanizam kojim se, na primer,uslovqava kupovina nekog slo -ènog sistema zahtevom da ze -mqa kupac dobije neku va`nutehnologiju koja ne mora nu`nobiti u vojnoj sferi. Ofset aran -`mani zahtevaju zrelost ukupneadministracije zemqe koja jeprimalac, jer su po mi{qewimanekih analiti~ara upravo to najve}iizvori korupcije u odbrambenimnabavkama.Dono{ewe novog Pravilnikao~ekuje se do kraja oktobra, awegova primena od po~etka na -redne godine. Da bi impleme -ntacija re{ewa iz Pravilnikabila efikasna, potrebno je bla -govremeno pripremati sve u~esnikeu procesu. U tom smislu do}i}e i do organizacionih promenau Upravi za odbrambene tehno -logije, kojima bi se omogu}ilointe grisano upra vqa we procesomopremawa sre dstvima NVO,ukqu~uju}i i fazu sprovo|ewanabavke, zakqu ~ivawa i realizacijeugovora. Pored toga, po -trebno je spro voditi formalnuedukaciju i osposobqavawe ka -dra koji u~e stvuje u procesu od -bra mbenih na bavki, {to sada nijeslu~aj.U saradwi sa Vojnom aka -demijom, bilateralnom vojnomsa radwom i ugovorima na kome -rcijalnoj osnovi s referentniminstitucijama, kreira}e se razli~iteforme usavr {a vawa –od jednodnevnih radionica doposlediplomskih studija – na kojima}e se razvijati kompetencijaosobqa u oblasti sistemskoginèwerstva, upravqawa projektima,analize tro{kova, pregovarawa, poslovnog prava,stranih jezika i drugih specijalizovanih oblasti. Sve to ne trebatretirati kao tro{ak, ve} kao investiciju koja se vi{estrukovra}a.Vojska Srbije ima imperativ da u narednom periodu premostijaz tehnolo{kog zaostajawa u odnosu na savremene armije. Resursikoji }e se za to opredeliti ne}e biti mali i zahteva}e efikasan itransparentan proces koji }e ih transformisati u èqene operativneefekte. Uprava za odbrambene tehnologije i svi u~esnici u tomprocesu moraju razvijati sopstvene kapacitete kako bi taj proceskvalifikovano sproveli. To je teì{te u daqem radu na{e Uprave.Mira [VEDI]Snimio Zoran MILOVANOVI]1615. jul 2010.

VestiMINISTAR [UTANOVACPRIMIO DELEGACIJU LIBIJESUSRET NAÊLNIKAGENERAL[TABOVA SRBIJEI HRVATSKEU Kara|or|evu je 7. jula odràn pograni~ni susret na~elnikaGeneral{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Miloja Mile -ti}a i na~elnika General{taba Oruànih snaga Republike Hrvatskegenerala Josipa Luci}a.Tokom susreta razgovarano je o unapre|ewu bilateralne vojnesaradwe, u~e{}u pripadnika Vojske Srbije i OS Hrvatske u multilateralnimaktivnostima, a teì{te saradwe i u narednom periodubi }e na obuci i usavr{avawu.Budu}a saradwa pripadnika Vojske Srbije i OS Hrvatskepravni okvir ima u i nedavno potpisanom Sporazumu o saradwidveju zemaqa u oblasti bezbednosti, koji su potpisali ministri Dragan[utanovac i Branko Vukeli}.Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 9. jula delegacijuLibije na ~elu sa direktorom Departmana za oklopna sredstvai pe{adiju oru ànih snaga Libije brigadnim generalom [a -banom Almehdijem Abu ga radom.Na sastanku su konstatovani tradicionalno prijateqski odno -si dve zemqe i dva naroda, kao i veoma uspe{na saradwa u oblastiodbrane, koja predstavqa osnov za saradwu i u drugim oblastima.Glavna tema razgovora bila je unapre|ewe bilateralne vojnesaradwe, pre svega u oblasti vojnog obrazovawa, vojno-ekonomska ivojno-medicinska saradwa. Libijska strana je, pored zainteresovanostiza {kolovawe svojih oficira na Vojnoj akademiji i VMA uBeogradu, veliko interesovawe pokazala i za saradwu na obnovivojne bolnice u Libiji i razmenu stru~waka dve zemqe kao i pro -izvode odbrambene industrije.SARADWA SA AUSTRIJOMNa~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu MiloradPeri} sastao se sa na~elnikom Direkcije za bezbednosnu politikuSaveznog ministarstva za odbranu i sport Republike Austrije generalmajorom Johanom Puherom.STUDENTI IZ BOSTONAU TRE]OJ BRIGADIStudenti doktorskih studija Nortistern univerziteta u Bo sto -nu i stru~ni voditeq grupe profesor sociologije i antropologijeGordana Rabrenovi} boravili su 10. juna u Tre}oj brigadi VojskeSr bije.U kasarni „Kwaz Mihajlo“ u Ni{u gosti su posetili spomensobuTre}e brigade. Na~elnik [taba potpukovnik Zoran Naskovi}govorio im je o Brigadi, wenom mestu i ulozi u Kopnenoj vojsci, kaoi o najzna~ajnijim zadacima.Studenti su bili izuzetno zanteresovani za tradiciju i istorijujedinice, a tako|e i za mesto na{e vojske u procesu evropskih integracijai u~e{}e u Programu Partnerstvo za mir.Tokom studijskog putovawa i kursa „Balkanski dijalog – civilizacija2010“ studenti }e obi}i Srbiju, Bosnu i Hercegovinu iHrvatsku, kako bi znawa ste~ena tokom nastave integrisali s prakti~nimprimerima postkonfliktnih dru{tava i stekli objektivnijusliku o prostoru koji je pretrpeo ratna razarawa i etni~ke sukobe.Tokom boravka u Srbiji studenti iz SAD poseti}e Beograd,Ni{, Kosovsku Mitrovicu i manastir Gra~anicu. Z. M.Peri} je upoznao sagovornika sa procesom reforme sistemaodbrane, aktivnostima me|unarodne saradwe u oblasti odbrane isituacijom u regionu zapadnog Balkana.General Puher ocenio je bilateralne odnose u oblastiodbrane veoma dobrim i izneo da obe strane rade na tome da seidentifikuju mogu}nosti dodatnog unapre|ewa. Preneo je spremnostaustrijske strane da pomogne evropske integracione procese u Srbijiu oblasti ja~awa saradwe u okviru zajedni~ke bezbednosne iodbrambene politike EU.

O stam be nom zbri wa va wu u si ste mu od bra neKre di tomdo kro vaKa ko da nas pri pad ni ci Mi ni star -stva od bra ne i Voj ske Sr bi je mo gure {a Ka va ko ti stam da nas be ne pri pro pad ble me? ni ci S ko -jim te {ko}a ma se tom pri li kom su -sre }u i ka ko da ih pre va zi |u? [ta~i ne nad le `ne in sti tu ci je da biubr za le i po jed no sta vi le po stup kestam be nog kre di ti ra wa, kao i osta -le mo de le re {a va wa stam be nih te -{ko}a? Ko ji }e se kon cep ti stam be -nog zbri wa va wa u bu du} no sti pri -me wi va ti u si ste mu od bra ne?Mi ni star stva od bra ne i Voj skeSr bi je mo gu re {a va ti stam be nepro ble me? S ko jim te {ko}a mase tom pri li kom su sre }u i ka koda ih pre va zi |u? [ta ~i nenad le `ne in sti tu ci je da biubr za le i po jed no sta vi lepo stup ke stam be nogkre di ti ra wa, kao i osta lemo de le re {a va wa stam be nihte {ko }a? Ko ji }e se kon cep tistam be nog zbri wa va wa ubu du} no sti pri me wi va ti usi ste mu od bra ne?Eki pa iz Sek to ra za qud ske re sur se i Sek to ra za ma te ri jal nere sur se Mi ni star stva od bra ne in for mi sa la je to kom ma ja iju na pro fe si o nal ne pri pad ni ke Voj ske Sr bi je u {est gar ni zo -na o mo de li ma stam be nog zbri wa va wa u si ste mu od bra ne.Pri pad ni ci si ste ma od bra ne iz Ni {a, No vog Sa da, Kra qe -va, Kru {ev ca, Vra wa i Be o gra da in for mi sa ni su tom pri li kom oza kon skoj re gu la ti vi u obla sti stam be nog kre di ti ra wa, ku po vi nista no va, kao i o pro pi si ma ko ji pre ci zi ra ju na ~i ne kre di ti ra wa.Ta ko |e, oba ve {te ni su i o mo gu} no sti ma za do bi ja we sub ven ci o -ni sa nih kre di ta, te do de li sta no va u za kup, kao i o po sto je }im mo -de li ma pri ba vqa wa sta no va.In for mi sa wa su se sa sto ja la iz dva de la – pred stav ni ci Mi -ni star stva naj pre su pre zen to va li po je di na stam be na re {e wa ko -ja se u si ste mu od bra ne tre nut no pri me wu ju, a po tom od go va ra lina pi ta wa pri pad ni ka Voj ske bez sta na. Iz dva ja mo naj ~e {}a pi ta -wa i od go vo re na wih.Da li pri pad ni ci Voj ske Sr bi je ko ji ima ju neo d go va ra ju }istan u za kup mo gu kon ku ri sa ti za do de lu kre di ta po Pro gra mu iUred bi? Mo gu li kon ku ri sa ti za kre dit u bi lo kom me stu?– Pri pad ni ci Voj ske mo gu kon ku ri sa ti za stam be ni kre dit zaku po vi nu ne po kret no sti u bi lo kom me stu, ali kre dit za ku po vi nuno ve ne po kret no sti mo è se do bi ti u vi si ni raz li ke vred no stine kret ni ne ko ju po se du ju i iz no sa od 100.000 evra u di nar skojpro tiv vred no sti.Mo è li se sub ven ci o ni sa nim kre di tom ku pi ti mon ta `niobje kat ili obje kat u iz grad wi?– Uko li ko je obje kat ukwi èn, mo è se ku pi ti i mon ta `ni obje -kat. Pre ma Pro gra mu du go ro~ nog stam be nog kre di ti ra wa pro fe si -o nal nih voj nih li ca, uslov za do bi ja we kre di ta je ste da je obje kat1815. jul 2010.

iz gra |en. Na osno vu Ured be o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du -stri ji sub ven ci o ni sa wem ka ma ta za stam be ne kre di te i du go ro~ nimstam be nim kre di ti ra wem, neo p hod no je da obje kat u tre nut ku do no -{e wa od lu ke o do de li kre dit nih sred sta va iz bu xe ta Re pu bli ke Sr -bi je ima mi ni mal ni ste pen za vr {e no sti 80 od sto. Uko li ko je ban kakod ko je se pod no si zah tev za stam be ni kre dit in ve sti tor, ne zah te -va se da stam be ni obje kat ima od re |e ni ste pen za vr {e no sti.Da li se sub ven ci o ni sa nim kre di tom mo è ku pi ti is kqu ~i vostan struk tu re ko ja od go va ra onoj ko ju pred vi |a Pra vil nikore -{a va wu stam be nih pi ta wa u Mi ni star stvu od bra ne?– Mo è se ku pi ti stan bi lo ko je struk tu re, do mak si mal nogiz no sa kre di ta, od no sno do 100.000 evra.Pri pad ni ci Voj ske ko ji su stam be no pi ta we re {i li kre di tompre stu pa wa na sna gu Pra vil ni ka o na kna di put nih i dru gih tro -{ko va, ko ji se pri me wu je od 2008, u ne po voq ni joj su po zi ci ji odonih ko ji, uko li ko se da nas od lu ~e za kre dit, za dr à va ju na kna dude la tro {ko va za za kup sta na uve }a nu za de set od sto.– U Usta vu Sr bi je sto ji da „za ko ni i svi dru gi op {ti ak ti nemo gu ima ti po vrat no dej stvo“. To zna ~i da se od red be za ko na iosta lih pro pi sa ne mo gu pri me wi va ti na si tu a ci je ko je su na sta lepre wi ho vog do no {e wa, ta ko da ne ma mo gu} no sti da se tim li ci mapri zna pra vo na na kna du tro {ko va ko ji se od no se na re {a va westam be nog pi ta wa jer u mo men tu stu pa wa na sna gu Pra vil ni ka ni suostva ri va la pra vo na na kna du de la tro {ko va za za kup sta na, {toje pred u slov za ostva ri va we pra va na ta kvu vr stu na kna de.Uko li ko pri pad nik Voj ske do |e do sta na ta ko {to kre dit po -dig ne we go va su pru ga, da li mu se uki da na kna da de la tro {ko va zaza kup sta na?– No si lac pra va na na kna du de la tro {ko va za za kup sta natre ba da bu de i pod no si lac zah te va za stam be ni kre dit, na ~i jeime tre ba da gla si i ugo vor o ku po vi ni sta na na kre dit.Ako pri pad nik Voj ske kre di tom ku pi stan i ostva ri pra vo nana kna du tro {ko va ko ji se od no se na re {a va we stam be nog pi ta wa,da li se vi si na te na kna de me wa uko li ko do |e do pro me na we go vogpo ro di~ nog sta wa, od no sno da li se za dr à va na kna da ako se kre -dit is pla ti pre is te ka ugo vo re nog ro ka?– Na kna da tro {ko va ko ji se od no se na re {a va we stam be nogpi ta wa utvr |u je se u od re |e nom bro ju bo do va, ko ji se ne me wa ju dokra ja ot pla te kre di ta, bez ob zi ra na pro me ne u bro ju ~la no va po -ro di~ nog do ma }in stva. Ta na kna da ostva ru je se naj du è do pot pu neot pla te kre di ta, ali ne du è od 240 me se ci. Ot pla tom kre di ta upot pu no sti pre sta je i pra vo na tu na kna du.Da li se sub ven ci o ni sa nim kre di tom mo è ku pi ti ku }a ilistan od ro di te qa?– Pre ma sta vu Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam -be nih kre di ta, sub ven ci o ni sa nim kre di tom ne mo è se ku pi ti stanili ku }a od bli skih srod ni ka, jer se ve ru je da se u ta kvim slu ~a je -vi ma sred stva kre di ta mo gu upo tre bi ti za ne ku dru gu na me nu. Mi -ni star stvo od bra ne sma tra da ne ma smet wi za za kqu ~i va we kre -di ta iz me |u bli skih srod ni ka, s ob zi rom na to da je ciq kre di ti -ra wa is kqu ~i vo re {a va we stam be nog pi ta wa pro fe si o nal nihpri pad ni ka si ste ma od bra ne, me |u tim ko na~ na od lu ka o to me unad le `no sti je Na ci o nal ne kor po ra ci je.Mo è li Mi ni star stvo od bra ne da sklo pi ugo vor sa ko mer -ci jal nim ban ka ma ko je ima ju ka ma te ko je ni su ve za ne za de vi znukla u zu lu?– Mi ni star stvo od bra ne po zva lo je sve ban ke da za kqu ~e ugo -vor za spro vo |e we Pro gra ma, ali su to u~i ni le sa mo one ko je su uta kvoj si tu a ci ji pre po zna le sop stve ni in te res.Ko mer ci jal ne ban ke tra è broj ne ga ran ci je za osi gu ra wekre di ta, po put hi po te ka, ì vot nog osi gu ra wa... Mo è li Mi ni -star stvo od bra ne uti ca ti da se ta kve ga ran ci je ubla è?– Po slov na po li ti ka ba na ka je ta kva da tra è mno ge ga ran -ci je, na ko je Mi ni star stvo od bra ne ne mo è uti ca ti. Ciq osi gu -ra wa je, uz obez be |e we ba na ka, da se i ko ri snik kre di ta osi gu raod ne pred vi |e nih si tu a ci ja.Po sto je li rang-li ste za kre di te?– Ne ma rang-li sta za kre di te, ve} se oni do de qu ju na osno vuvre me na ka da se pri pad ni ci Voj ske re gi stru ju kod Na ci o nal ne kor -po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta. [to pre se pod ne sezah tev za kre dit, pre }e se i re a li zo va ti.Ima ju li pro fe si o nal ni pri pad ni ci si ste ma od bra ne pra vona na kna du de la tro {ko va za za kup sta na uve }a nu za de set od stoka da na sle de ne po kret nost?– Na kna du de la tro {ko va za za kup sta na ostva ru ju is kqu ~i vooni ko ji ne ma ju ni ka kav stan, a uko li ko stam be no pi ta we re {ekre di ti ra wem po sta ju ko ri sni ci na kna de tro {ko va ko ja se od no sina re {a va we stam be nog pi ta wa. Oni ko ji ima ju stan ili ku }u, aline ma ju re {e no stam be no pi ta we u pot pu no sti, od no sno na od go va -ra ju }i na ~in, ima ju mo gu} nost da pod ne su zah tev za stam be ni kre -dit za ku po vi nu no ve ne po kret no sti, ko ji mo gu do bi ti u vi si ni raz -li ke vred no sti ne kret ni ne ko ju po se du ju i iz no sa od 100.000 evrau di nar skoj pro tiv vred no sti. Ta da ne mo gu ostva ri ti pra vo na na -kna du de la tro {ko va za za kup sta na uve }a nu za de set od sto.Uko li ko pri pad ni ci si ste ma od bra ne ko ji ko ri ste sme {taj uvoj nom objek tu re {e stam be no pi ta we kre di ti ra wem, u kom iz no sui ka ko im se utvr |u je uve }a na na kna da – pre ma bro ju bo do va ko jeostva ru ju li ca ko ja ko ri ste sme {taj u voj nom objek tu ili kao osta -li ma ko ji ne ko ri ste taj sme {taj, od no sno pre ma bro ju ~la no va po -ro di~ nog do ma }in stva?– U ta kvim si tu a ci ja ma pri pad ni ci Voj ske do bi }e uve }a nu na -kna du za de set od sto, pre ma bro ju ~la no va za jed ni~ kog do ma }in stvai dru gim uslo vi ma pro pi sa nim Pra vil ni kom, kao li ce ko je neko ri sti sme {taj u voj nom objek tu ili voj nom ho te lu.Mo gu li pro fe si o nal ni pri pad ni ci Voj ske iz da ti stan ko ji suku pi li sub ven ci o ni sa nim kre di tom uko li ko do bi ju pre ko ma du?– Za raz li ku od li ca iz gra |an stva ko ji ma ni je do zvo qe no daiz da ju stan ako su ga ku pi la sub ven ci o ni sa nim kre di tom, pro fe si -o nal na voj na li ca mo gu iz da ti stan ka da se upu te u pre ko man du.[ta se do ga |a s voj nim ne po kret no sti ma ko je su Ma ster pla -nom pred vi |e ne za otu |e we?– Ma wi broj voj nih ne po kret no sti ko je su Ma ster pla nompred vi |e ne za otu |e we na la zi se na ak tak tiv nim lo ka ci ja ma, ucen tru ve }ih gra do va, a znat no ve }i broj na ne a trak tiv nim me sti -ma. Uz to, ve }i na lo kal nih sa mo u pra va ne ma fi nan sij skih mo gu} -no sti da obez be di sta no ve na svo joj te ri to ri ji za ta ko po nu |e nevoj ne objek te.19

Da li se ze mqi {te ko je ni je pred vi |e no za po tre be Mi ni star -stva od bra ne i Voj ske Sr bi je mo è is par ce li sa ti i po de li ti pri -pad ni ci ma si ste ma od bra ne za in di vi du al nu stam be nu iz grad wu?– Sve ne po kret no sti, ukqu ~u ju }i i ze mqi {te ko ja je ne ka dako ri sti lo Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je, naj pre se po nu -de lo kal noj sa mo u pra vi, od ko je i za vi si da li je pre ma we nim ur -ba ni sti~ kim pla no vi ma za te lo ka ci je pred vi |e na in di vi du al nastam be na iz grad wa. Da kle, to ne od re |u je si stem od bra ne ve} lo -kal na sa mo u pra va.Ka ko }e se do de qi va ti ili ot ku pqi va ti sta no vi ko ji bu du iz -gra |e ni na pro sto ru ne ka da {we vo `do va~ ke ka sar ne u Be o gra du –po prin ci pu stam be nog kre di ti ra wa uz ugo va ra we kre di ta sa ko -mer ci jal nim ban ka ma pre ma tr ì {nim uslo vi ma ili do de lom sta -no va u za kup na neo d re |e no vre me, ili ot ku pqi va wem sta no va ugo -vo rom sa Voj no gra |e vin skim cen trom?– Pri pad ni ci si ste ma od bra ne }e i na tom pro sto ru sta no vedo bi ja ti u za kup po Pra vil ni ku o re {a va wu stam be nih pi ta wa uMi ni star stvu od bra ne, uz mo gu} nost da ih ot ku pe pre ma Za ko nu osta no va wu Re pu bli ke Sr bi je.Ka ko }e se for mi ra ti ot kup na ce na po me nu tih sta no va na Vo -`dov cu – pre ma ce ni iz grad we ili ko mer ci jal noj ce ni, od no snotr ì {noj?– Ot kup na ce na }e se od re di ti pre ma od red ba ma Za ko na osta no va wu, a ne pre ma tr ì {nim vred no sti ma – pro se~ na bru topla ta u Sr bi ji mno ì }e se s po vr {i nom sta na, pri ~e mu }e bi tiuma we na jer je re~ o no vo grad wi. Sta no vi ko ji su ra ni je gra |e ni,ta ko zva na sta ra grad wa, ima }e ma wu vred nost jer }e se wi ho va ce -na sma wi va ti za je dan od sto za sva ku go di nu sta ro sti, i jo{ za 0,5od sto po osno vu sva ke go di ne rad nog sta à za kup ca sta na, pri ~e muse zbra ja i rad ni sta` bra~ nog dru ga, bez ob zi ra da li ra di u Mi -ni star stvu od bra ne ili ne. Na taj na ~in mak si mal no uma we we ot -kup ne ce ne sta na bi }e do 50 od sto.Ho }e li se usko ro me wa ti Pra vil nikore {a va wu stam be nihpi ta wa u Mi ni star stvu od bra ne?– U pri pre mi je no vi Na crt pra vil ni ka, gde se za re {a va westam be nog pi ta wa za sa da raz ma tra ju dve op ci je. Pr va, da sva li cako ja ima ju vi {e od 20 go di na slu `be ima ju pra vo na stan, dok oni20pri pad ni ci si ste ma od bra ne ko ji ima ju ma we od 20 go di na slu `bestam be no pi ta we mo gu re {a va ti kre di ti ra wem. Dru ga op ci ja je da sena ~i ni pre sek s da tu mom 1. av gust 1993, ka da je do net Za kon o imo -vi ni SRJ i od ka da je zva ni~ no pre sta lo iz dva ja we 4,5 od sto nov ~a -nih sred sta va od pla ta za stam be nu iz grad wu. Svi ko ji ima ju sta` dotog da tu ma ima li bi mo gu} nost da osta nu na li sti za stan, ili stam -be ni kre dit, a pri pad ni ci si ste ma ko ji ima ju sta` po sle tog pe ri o -da stam be no pi ta we mo gli bi da re {a va ju sa mo kre di ti ra wem.Da li je Mi ni star stvo od bra ne kao po slo da vac oba ve zno dapro fe si o nal nim pri pad ni ci ma si ste ma re {i stam be no pi ta we?– Po sto ji oba ve za Mi ni star stva od bra ne da re {a va stam be -no pi ta we pro fe si o nal nim pri pad ni ci ma si ste ma od bra ne pre -ma Pra vil ni ku o re {a va wu stam be nih pi ta wa, a ono se re {a va uskla du sa eko nom skim mo gu} no sti ma dr à ve.Za {to se du go ~e ka na pre i me no va we slu `be nih sta no va usta no veuza kup?– Po sle do no {e wa re {e wa mi ni stra od bra ne ko jim se do -zvo qa va pre i me no va we slu `be nih sta no va u sta no ve u za kup, od1.306 slu `be nih sta no va ko ji su bi li na spi sku Voj no gra |e vin skogcen tra za pre i me no va we, 1.106 sta no va je pre i me no va no. Osta lijo{ ni su jer ni je okon ~an po stu pak le ga li za ci je pred nad le `nimdr àv nim in sti tu ci ja ma. Upra va za in fra struk tu ru Mi ni star stvaod bra ne nad le `na je za pre ka te go ri za ci ju sta no va, ta ko da Voj no -gra |e vin ski cen tar Be o grad pri pre ma no ve spi sko ve da bi se svislu `be ni sta no vi ko ji is pu wa va ju gra |e vin sko-ur ba ni sti~ ke uslo -ve mo gli pre i me no va ti u sta no ve u za kup na neo d re |e no vre me.U ~e mu je pro blem ka da je re~ o use qa va wu sta no va iz Na ci o -nal nog in ve sti ci o nog pla na?– Pro blem je u od re |i va wu va lut ne kla u zu le ce ne sta na jer jevred nost evra po ko joj se ona ob ra ~u na va la ka da je ras pi san kon -kurs i da nas zna ~aj no raz li ~i ta. Pre ma in for ma ci ja ma iz Mi ni -star stva fi nan si ja, ce na bi se utvr di la pre ma vred no sti evra nadan 27. de cem bar 2007. go di ne. Di rek ci ja za imo vi nu Re pu bli keSr bi je upu ti la je svim li ci ma iz Mi ni star stva od bra ne i Voj skeSr bi je ko ja su ostva ri la pra vo na ku po vi nu tih sta no va akt sa zah -te vom da do sta ve neo p hod ne po dat ke za za kqu ~i va we ugo vo ra o ku -po vi ni sta no va.Pri re dio Vladimir PO Û^15. jul 2010.

Visoko francuskopriznawe pukovnikuSlavoqubu Dabi}uNa sve~anosti u francuskoj ambasadi uBeogradu, 2. jula, ambasador @an Fransoa Teraluru~io je visoko priznawe pukovniku SlavoqubuDabi}u, vojnom izaslaniku Srbije u Parizu od2005. do 2009. godine, kojim ga je imenovao u rang oficira Nacionalnogreda za zasluge.Sve~anosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan [u -tanovac, izaslanik odbrane Francuske u Beogradu potpukovnikPa skal Mi{el Josef Art, predstavnici Ambasade Francuske iMinistarstva odbrane Srbije.Prilikom uru~ivawa visokog priznawa ambasador Teral jeistakao da je pukovnik Dabi} bio glavni pokreta~ obnove odnosaSrbije i Francuske uobla sti odbra ne, „poka -zuju}i da uvek stoji naraspolagawu prilikomizvr {avawa brojnih ite{kih zadataka”.„Umeo je veoma brzoda ostvari neophodnekontakte s ciqem razvojana{e vojne saradwe, uzimaju}ina sebe odgovornostza odvijawe misijana teritoriji na kojojbio akreditovan, u Fra -ncuskoj. Energi~nan poprirodi i diplomata, saodli~nim znawem na{egjezika, pukovnik Dabi} jeposebno cewen zbog svogsmisla za ostvarivawekontakata, zbog ume}a da slu{a sagovornika i zbog odràvawaveza sa francuskim vlastima”, rekao je ambasador Teral. Pritom je ocenio da je rad pukovnika Dabi}a u vojnodiplomatskojmisiji za primer, jer se „bezrezervno posvetio i na taj na~instvorio visoko cewenu sliku svoje vojske i svoje zemqe”.„Uzimaju}i u obzir izvanredan kvalitet obavqenih zadatakau okviru razvoja odnosa poverewa izme|u na{e dve vojske, ali izato {to sam bio u prilici da se sa wim sretnem u vi{e navratai {to ga cenim kao ~oveka i oficira, posebno mi je drago dapukovnika Slavoquba Dabi}a imenujem u rang oficira Nacionalnogreda za zasluge”, istakao je francuski ambasador @anFransoa Teral prilikom uru~ivawa priznawa vojnom izaslanikuSrbije u Francuskoj. Pukovnik Dabi} zavr{io je general{tabnousavr{avawe u [koli nacionalne odbrane. R. M.Obeleèn DanDruge brigadeU kraqeva~koj kasarni „Ribnica“ 12. jula odr` ana jevojna sve ~anost kojom je obe leèn Dan Druge bri ga de Ko -pnene vojske. Na taj dan 1805. go di ne srpski usta nici oslo -bo di li su tada{wi Karanovac, dana{we Kra qe vo.Pripadnicima Druge brigade praznik su ~estitali komandantKopnene vojske general-potpukovnik Qubi{a Dikovi},na~elnik Ra{kog upra vnog okruga Mateja Mijatovi}i komandant brigade brigadni general Du{an Stojanovi},koji je tom prilikom istakao da je od po~etka godine u jedinicuprimqeno vi{e od 400 profesionalnih vojnika.Povodom praznika, za najboqu ~etu-bateriju izabranaje Prva tenkovska ~eta 26. tenkovskog bataqona, a za najboqeodeqewe-posadu-poslugu Prvo mehanizovano odeqewe 2.mehanizovanog voda 1. mehanizovane ~ete 27. mehanizovanogbataqona. Priznawe za najboqu straù ili ~uvarsku slu`bupripalo je ~uvarskoj slu`bi kasarne „Rifat Burxevi} Tr{o“u Novom Pazaru, dok je za najboqeg voza~a progla{enQubomir \u ra{kovi}. Z. M.Dva nova vozilaZastava-kamionaNa padinama planine Rajac nedavno je demonstrirana vo`wadva nova vozila iz fabrike Zastava-kamioni. Re~ je o vojnom voziluNew Turbo Rival 40.12 KPKW (4h4), koje je nameweno radu unajteìm uslovima eksploatacije. Taj petobrzinac, s hodom unazad,moè da preveze pet putnika (i voza~a), a korisna nosivost u terenskimuslovima je 1,4 tone. Prvu javnu promociju terenac je imaona ve`bi Diplomac na poligonu Pasuqanske livade.Iz pogona Zastava-kamioni je i New Turbo Rival 49.10 HNMPK,minibus – panorama, ekolo{ki nezaga|uju}e vozilo koje ima pogonna komprimovani prirodni gas – metan (CNG). Moè da preveze 19putnika, a ukupna masa vozila je pet tona. M. [.Se}awe koje ne blediPovodom Vidovda na, praznika se }awa na junake Ko so vskog boja,Udruèwe porodica pa lih boraca ratova od 1990. do 1999. godinei General{tab Vojske Srbije organizovali su 28. juna, za~lanove porodica palih boraca i pripadnike Vojske, druèwetokom kojeg su posetili brojne kulturne, istorijske i verske znamenitostiu Srbiji.U manastiru Rainovac u Grockoj, prvoj stanici obilaska,sve{tenici su odràli moleban za borce koji su na ovim prostorimatokom {est vekova herojski poginuli.Vidovdansko putovawe nastavqeno je do Smedereva iPoàrevca, gde su u~esnici obi{li spomenike, muzej i Centar zaobuku Kopnene vojske. B. M.Snimio R. POPOVI]21

Me|unarodna ve`ba „Saber Dawn 2010”Put u partnerstvoIskustvo iz multinacionalnihve`bi donosi realnu slikukoliko vrede vojnici VojskeSrbije i gde su mogu}nostida se wihova obuka unapredi.Samo tako moè se posti}ipotreban nivo osposobqenostiza zadatke iz druge misije Vojske.ojni poligon „Babadag“, ~etrdesetakkilometara od Konstance, lu~kog gradana istoku Rumunije, mesto je gde supripadnici Vojske Srbije proveli sakolegama iz SAD i zemqe doma}inatri naest dana na zaje di~koj obuci pe{adijskihodeqewa. Iako su zajedni~ki kursevi iobuke sa pripadnicima stranih armija po -stali uobi ~ajene aktivnosti u na{oj vojsci,u Rumuniji je vi|ena nesvakida{wa slika –vojnici 31. pe{adijskog bataqona Tre}ebri gade Kopnene vojske proveli su sa vojnicimaameri~ke i rumunske vojske, rameuz rame, gotovo dve nedeqe pod {atorima,dele}i hranu, iskustva i te{ko}e koje nosiposao vojnika pe{adije.Osnovni ciq ve`be, kako su organizatorinaveli, bilo je „ja~awe odnosaoru ànih snaga SAD, Rumunije i Srbije“.Me |utim, trinaestodnevna obuka gotovo1.000 ki lometara od domovine donela jesrpskim vojnicima mnogo vi{e – mogu}nostda se li~no upoznaju s kolegama iz instranstva,pro baju wihovo naoruàwe iopremu, sa gle daju osnovne takti~ke procedure,ali i da prikaù sopstvena znawa ive{tine. Stare{inama majoru BranislavuSteva no vi}u, kapetanima Ivanu Vu~i}u iAleksandru @ivaku, te potporu~niku DaliboruMi trovi}u, u nadle`nosti je bilozaje dni ~ko komandovawe i koordinacija saofici ri ma ameri~ke i rumunske vojske.Wihovi izve {ta ji i analize posluì}e zaunapre |ewe procesa osposobqavawa pripadnikaVo jske Srbije za drugu misiju.Poligon „Babadag“, povr{ine oko 25kvadratnih kilometara, nalazi se ne da le -ko od istoimenog gradi}a, na retko nase -qe nom podru~ju. U blizini je obala Crnogmora i bro jna jezera i mo~vare. Breù -qkast teren, na kojem su zastupqene livade,nisko rastiwe i gusta {uma, pogodanje za pe{a dij sku obuku. Plan ve`be pred-15. jul 2010.

vi|ao je da pe{adijska odeqewa postupnoprolaze sva ki segment obuke, koriste}isopstvene procedure. Na taj na~instare{ine su ima le priliku da sagledajusve pozitivne stra ne, ali i slabosti postupakakoje primewuju na{e i partnerskejedinice.Dve tre}ine boravka na poligonu vojnicisu sa stare{inama proveli u {umi,pod {atorima, nekoliko kilometara odba znog kampa. Pri tome su svakodnevno„DAJS“lazilo kla si ~nu odeqensku obuku. Vojnicipartnerskih ze maqa èleli su da iskoriste„Babadag“ za krajwu proveru preduslove koji ih o~e kuju u nekim od misija.Najve}i problem ameri~kih vojnikabilo je no{ewe 40 kilograma tereta nale |ima tokom mar{eva. Mla|i i neiskusnijipla tili su danak i prekomernom unosuvode tokom mar{a, zbog ~ega su gubiliminerale iz organizma. Me|utim, Ameri -kanci su pri likom takti~kih radwi u na-Generali Dikovi} i Hammewa li me sto preno}i{ta, {to je u kombinacijis du gim mar{evima i zahtevnim takti~kimpro cedurama predstavqalo pravuproveru izdr`qivosti.Kretawe odeqewa do kontakta, odeqeweu napadu, izvi|awe i osmatrawe,napad na bunker i takti~ka ve`ba sa bojnimga|awem kojoj je prethodilo takozvano„fa mili raciono ga|awe“, odnosnokori {}e we naoruàwa vojske SAD, bilesu defi ni sa ne aktivnosti. Ipak, ono {tose odvijalo na terenu daleko je prevazipadupokazali mnogo ve}u agresivnost, asa mim tim i efi ka snost vatre.Budu}i da je zna~ajan broj srpskihvojnika imao priliku da izvr{ava zadatkeu Kopnenoj zoni bezbednosti, gde sukilome ta rski mar{evi svakodnevna pojava,fi zi~ka kondicija nije predstavqalate{ko }u. Ipak, nerazgaène ~izme donelesu puno problema, posebno zbog ùqeva.Ono po ~emu }e vojnici 31. pe{adij -skog bataqona ostati u se}awu kolegama izino stranstva bez sumwe je savr{eno pri -GENERALI SA VOJNICIMAKomandant Kopnene vojske VojskeSrbije general-potpukovnik Qubi{aDi kovi} sa generalom Karterom Hemom,komandantom Evropske komande oru -ànih snaga SAD i general-majoromDan Gika Raduom, komandantom Kopnenevojske Vojske Rumunije, posetio je 8. julavojnike 31.pe{adijskog ba taqona u Rumuniji.General Dikovi} je tom prilikomrekao da su mu kolege iz SAD i Rumunijeprenele izuzetno pozitivne utiske o na -{im vojnicima, {to, kako je naglasio,raduje i ohrabruje. On je istakao da jeovo najboqi na~in obuke na{e vojske zadrugu misiju. Dikovi} je rekao da se uzmalu pomo} partnera sli~na obuka veomaefikasno moè organizovati i u Srbiji.General Ham je istakao da su srpskivojici pokazali da su pravi tim, daimaju zavidna vojni~ka znawa i ve {ti -ne. Impresioniran je veoma dobrom komunikacijomkoju su vojnici iz tri zemqebrzo ostvarili. General Ham je rekaoda }e sa kolegama Dikovi}em i Gikomrazgovarati o budu}im koracima sara -dwe i izrazio uverewe da su vojnici tikoji èle da razvijaju saradwu i da ubu -du}e rade zajedno.General Gika Radu naveo je da jeve `ba bila odli~na prilika da se nastaviaktivnost koja je po~ela pro{le godine,kada su stare{ine iz Srbije biliposmatra~i. Istakao je da su vojnicipo ka zali sposobnost da u budu}nostizajedno izvode operacije, te da su takti~keprocedure koje primewuju srpskivojnici u potpunosti komaptibilne proceduramarumunske vojske. General Gikaje rekao da vojnici Srbije i Rumunijedele istoriju i prijateqstvo, izra ziv -{i o~ekivawe da }e i ubudu}e imati zajedni~kihangaòvawa.Potpuna novina za na{e vojnike bila je upotreba sistema pra}ewatakti~ke obuke koje koristi Kopnena vojska SAD – „Dajs“. Specijalni senzorina prslucima i {lemovima vojnika detektuju „pogotke“ i oba ve{tavajuvojnika na terenu da li je po go|en i u kojoj je meri one sposobqen za da quborbu. Satelitskim pra}ewem sistem omo gu}ava rukovodiocu ve`be da naekranu posmatra kretawe vojnika i pro ve rava pra vilnost ta kti ~kih radwi.Posle odre|ene takti~ke radwe komandir ili eva luator, zajedno sa vojnicima,analizira rad svakog pojednina~nog vojnika, tima ili odeqewa. Sistemse sa stoji od centralne jedinice sa specijalnim ra~u na rom i LCD ekranom,te kompletom za svakog vojnika koji nosi senzo re na pr slu ku, {lemu, kao ilaser montiran na cev nao ruàwa.Prilikom ni{awewa i opaqewa ma ne varskom municijom, sistem „ispaquje”la serski zrak. Ukoliko je vo jnik pravilno na ni {anio i opalio, sistemto registruje i glasom obave{tava pogo|enog kakva je po vre da u pitawu.Da li je vojnik „smrtno“ po go|en, da li je re~ o rawavawu u neki deo tela ikoja je ozbiqnost po vre de zna u istom trenutku i evaluator koji pra ti rad naekra nu. Prsluk automatski oba ve{tava vojnika zvu ~nim signalom, nalik zvukuriko {e ta, da protivni~ki vojnik ni{ani blizu wega.23

VLADANU GENERALSKI „KOIN“Brigadni general Majkl Rajan, zamenik komandanta5. korpusa ameri~ke Kopnene vojske, prisustvovaoje 7. jula takti~koj ve`bi s bojnim ga|awem. On jepohvalio takti~ke procedure koje su primewivalisrpski vojnici, naglasiv{i da je ve} imao prilike dase uveri u spo -sobnosti i kva li -tet pripadnikana {e vojske. GeneralRa jan je tomprilikom, u znakvojni~kog po {to-vawa, poklonio„koin“ – amblem5. koprusa – desetaruVla da nuMilo sa vqevi}u.ZABAVA NA MAMAJIPovodom Ameri~kog dràvnog praznika 4. jula,svi u~esnici ve`be proveli su dan na plaì Mamajana Crnom moru. Posle prvog i veoma napornog delave`be, to je bila prilika da se pripreme za budu}eizazove.Uz sport, muziku i igru vojnici su na trenutakzaboravili pravi razlog boravka u Rumuniji. PlaàMamaja, tog dana bila je svadok mnogih novih prijateqstava.meweno maskirawe i disciplina u takti ~kim procedurama. U prvoj ve`bivojnici je dnog srpskog odeqewa pri{li su markirantima na nekolikometara, a oni ih nisu ni ~uli ni videli.I rumunske i ameri~ke stare{ine za divila je i po`rtvovanost vojnikaVojske Sr bije u svakom segmentu obuke. Prilikom izvla~ewa rawenika iz zoneoperacija helikopterom „Black Hawk“, gde postoje ta~no utvr|ene procedure,na{i vojnici pokazali su izuzetnu prilagodqivost i snala `qi vo st, naro~itokada se ima u vidu da se sli ~ne ve`be gotovo nikada ne izvode kod nas.Nesumwivo da je dvonedeqna ve`ba u Rumuniji bila koristna za svewene u~esnike, i u profesionalnom i u li~nom smi slu. Bilo je zanimqivovideti srpske, ru mu n ske i ameri~ke vojnike kako u retkim trenucima slobodnogvremena u~e jezik jedni od drugih, {ale se i razgovaraju o temama izsvakodnevnog ìvota. Vojnici su, na kraju, bili ti koji su sa puno entuzijazmatraìli od svojih pretpostavqenih da „Saber Dawn 2010” ne bude posledwave `ba koja }e ih okupiti.Aleksandar PETROVI]2415. jul 2010.

Srpski mirovwaci ponovo u âduMisija humanostiU misijama {irom sveta trenutno jeangaòvano oko 40 pripadnika sistemaodbrane Srbije, a plan je da se ove godinevi{e od 100 srpskih mirovwaka prikqu~i„plavim {lemovima”Sanitetski tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji}e u okviru tre}e rotacije u~estvovati u mirovnoj misiji Ujediwenihnacija MINURCAT u âdu i Centralnoafri~koj Republici,otputovao je 7. jula sa aerodroma Batajnica, avionom Ujediwenihnacija, put afri~kog kontinenta.êtrnaest pripadnika sistema odbrane prvi put }e samostalnou~estvovati u mirovnoj misiji u âdu i Centralnoafri~koj Republici.Na zahtev Ujediwenih nacija, posle povla~ewa norve{kepoqske bolnice, u okviru ~ijeg kontingenta je ranije i bio raspore|ensrpski tim, nastavqeno je angaòvawe pripadnika iz Srbijeu okviru mirovne misije. U misiji MINURCAT do sada jeangaòvano 27 „plavih {lemova“ iz na{e zemaqe, me|u wima i{est èna.Sre}an put i uspe{nu misiju srpskim mirovwacima, koje }epredvoditi pukovnik dr Neboj{a \eni}, poèleo je na~elnik Centraza mirovne operacije General{taba Vojske Srbije pukovnikJelesije Radivojevi}. On je podsetio da je Narodna skup{tina nedavnousvojila godi{wi Plan upu}ivawa u multinacionalne operacijegde je pored âda predvi|eno u~e{}e pripadnika MO i VSi u Liberiji, Kongu, Obali Slonova~e, Libanu i na Kipru.– Dve nove misije bi}e prekretnica za daqe angaòvawe jerna{a Vlada i Skup{tina prepoznaju misije kao bitan element spoqnepolitike Srbije, istakao je pukovnik Radivojevi}, dodaju}i dase na taj na~in u~vr{}uje pozicija na{e zemqe i pokazujemo damoèmo da budemo faktor mira i bezbednosti u regionu i svudagde je potrebno. On je naglasio da je interesovawe za mirovneopreacije zaista veliko, budu}i da je vi{e od 3.500 qudi iz sistemaodbrane zainteresovano za angaòvawe u misijama.Zadatak na{ih mirovwaka u âdu, kao i do sada, bi}e zbriwavawei le~ewe osobqa angaòvanog u misiji, a tako|e i lo ka l -nog stanovni{tva.B. MIQI]Snimio G. STANKOVI]Evropsko takmi~eweekipa prve pomo}i uBeogradu – FACE 2010Od 8. do 11. jula u Beogradu je odr à no 24. evropsko tak mi -~ewe ekipa prve pomo}i (First Aid Convention in Europe – FACE2010). U prikazivawu stru~nih znawa u~e stvo valo je vi{e od1.000 ta kmi~ara iz 26 zemaqa, posmatra~a i volontera, raspo -re |enih u 27 ekipa.Pobednik prvenstva je ekipa Crvenog krsta Velike Britanije,drugo mesto osvojila je ekipa Slovenije, a tre}eplasirani subili predstavnici Crvenog krsta iz Irske.Posle ~etiri uzastopne pobede na toj manifestaciji proteklihgodina, ekipa Crvenog krsta Srbije nije u~estvovala u takmi~ewu,ali je zato imala ~ast da bude doma}in ovogodi{weg nadmetawa.Manifestaciju su ~inila dva doga|aja – Konvencija i takmi~arskideo. Konvencija je odràna 9. jula u sve~anoj sali DomaVojske Srbije. U~esnicima se najpre obratio prof. dr DraganRadovanovi}, predsednik Crvenog krsta Srbije, a potom i ostalistru~waci koji su govorili o pruàwu prve pomo}i prilikom razli~itihnesre}a.Posle sve~anog defilea takmi~arskih ekipa Knez Mihajlovomulicom do Partizanovih ko{arka{kih terena na Kalemegdanu,zapo~ela je ceremonija sve~anog otvarawa 24. evropskogtakmi~ewa ekipa pr ve pomo}i.Drugog dana 179 takmi~ara iz 27 eki pa demonstriralo jeznawe u pruàwu prve pomo}i na 28 radnih poligona raspo re -|enih po Kalemegdanskom parku.Takmi~ewe je sadràlo devet zadataka iz prve pomo}i, s razli~itimsituacijama nesre}a i ve}im brojem povre|enih. Ta -kmi~ari su za re{avawe svakog zadatka ima li deset minuta,posle ~ega su pre la zili na slede}i poligon.Bogatom scenografijom, brojnim spe ci jalnim efektima i najve}imbrojem u~esnika, poligon na kojem je demonstriranasituacija nesre}e na snimawu filma pri vukao je najve}u pa`wuprolaznika. Osim na radnim poligonima, posmatra~i su mo gli dauìvaju i na nekom od deset poligona zabavnog karaktera, na kojimase oce wi vala spretnost i snala`qivost takmi~ara, kao iwihovo znawe o Crvenom krstu.Pobednici takmi~ewa progla{eni su 10. jula i tom prilikomsu najuspe{nijima uru~ene nagrade i priznawa, kao i zahvalnicevolonterima, kojih je ove godine bilo vi{e od 300 iz~itave Srbije.N. DRA@OVI]Snimio D. ATLAGI]25

Centar za obukulogistike u Kru{evcu[kolakorisnih znawaPraksa je pokazala da su mnoge ve{tinekoje su mladi}i na sluèwu vojnog rokaponeli iz kru{eva~kog centra bile i tekako korisne i po{to su skinuliuniformu. U~ewe stranih jezika,informati~kih ve{tina uz visokezahteve profesija koje podrazumevalogistika, jeste put kojim se odva`no ide.26Uokviru reformi Vojske Srbije, od {est nastavnih centara zaobuku kadra logistike, po~etkom 2007. godine formiran jeCentar za obuku logistike u Kru{evcu. Centar obu~ava vojnikena sluèwu vojnog roka i osposobqava profesionalnevojnike, podoficire i civilna lica za obavqawe zadatakalo gisti~ke podr{ke u jedinicama i ustanovama Vojske SrbijeiMinistarstva odbrane Republike Srbije.Samo u posledwih godinu dana u kru{eva~kom centru obuku jezavr{ilo 2.260 vojnika. Za to vreme oni su osposobqeni za du -`nosti: mehani~ara za pe{adijsko naoruàwe, pogonske manipul -ante, mehani~ara za artiqerijsko-raketne sisteme, protivpo -àraca, elektromehani~ara, pekara, kuvara, sanitetskog bo -lni~ara i druge. Organizovana su i realizovana 52 kursa i dr ugaoblika usavr{avawa za 24 oficira, 234 podoficira, 287 pro-15. jul 2010.

fesionalnih vojnika, 41 vojnog slu -`benika i name {te nika, 113 studenatai 160 voj nika na redovnom slu -èwu vojnog roka.Kada se ve} pomenutim rezultatimadoda i veliki doprinos Centrau profesionalizaciji Vojske Srbije– u devet ciklusa obuke osposobqenoje 459 kandidata za profesionalnevojnike – jasno je da pripadnici togsastava imaju ~ime da se ponose. Odometima obuke, planovima, najboqimkolektivima i pojedincima idrugim pitawima, razgovarali smo uKru{evcu sa komandantom Centra zaobuku logistike pu kovnikom MiloradomDimitrijevi}em i wegovim najbliìmsara dnicima.Centar za obuku logistike razme{tenje u vi{e garnizona. U Kr -u{evcu se nalaze komanda, koman dna~eta i ~ete za obuku tehni~ke i intendantskeslu`be, a u Ni{u ~eta zaobuku vodi~a pasa, uzgoj i dresuru pasa i ~eta za obuku sanitetskeslu`be. Bataqon za obuku saobra}ajne slu`be sme {ten je u Kraqevu.To, svakako, usloàva komandovawe i logisti~ku podr{ku jedinica.CiqeviIpak, pripadnici Centra uspevaju da kvalitetno sprovedustru~no-specijalisti~ku obuku vojnika ro~nog sastava za vojnoevidencionespecijalnosti u tehni ~koj, inte nda ntskoj, sa ob ra}ajnoj, sa -nitetskoj i veterinarskoj slu `bi i organizuju dod atne ku rseve za potrebeslu`be lo gistike.– Na{ ciq je da naprednom individualnom obukom omo gu }i mousva jawe stru~no-spe cijali sti~k ih znawa i ve{tina za slu `bu logistike.Samo tako }e mo stvoriti samo uverenog i disci plinovanogvojnika, koji je fiz i~ ki sposoban, dobro motivisan, obu ~en i sakvalitetima borca da preìvi na bojnom poqu i izvr{ava zadatkekao ~lan posade ili tima – kaè komandant Centra pukovnik MiloradDimitri jevi}.Nakon zavr{ene faze stru ~no-specijalisti~ke obuke izvodise evaluacija i sertifikacija obu ~enosti vojnika i drugih lica.Tako je sertifikate o ospo so bqe nosti ve} dobilo 4.216 vojnikana odsluèwu vojnog roka i 497kandidata za profesionalne vojnike.Zna~aj sertifikata nijesamo u dokazivawu sposobnosti zarad u jedinicama Vojske Srbije,ve} i u ~iwenici da pred stavqajusvojevrsnu preporuku poslodavcimau gra|a nstvu da su odre|ena licaobu~ena za neka interesantnazanimawa. Mnogi vojnici posleodsluèwa vojnog roka prona{lisu posao upravo zahvaquju}i sertifikatimaobu ~e nosti iz Centraza obuku logistike.Trenutno se u Centru obu ~a -va 440 vojnika martovske ge ne -racije, a u toku su tri kursa za189 kandidata za profesionalnevojnike. Tokom obuke, realizovanoje 86 bojnih ga|awa i{est ve`bi sa minsko-eksplo zi -vnim sre dstvima, dok je pri izvr -{a vawu zadataka pre |eno vi{eod 430.000 kilometara, pre-Priznawavezeno 9.300 lica i preko 700tona tereta.SastaviU bataqonu za obuku saobra}ajneslu`be, kojim komandujemajor Zoran Vukovi}, obu -~avaju se vojnici, studenti Vojneakademije i profesionalnivojnici za voza~e neborbenihmotornih vozila i rad na sredstvimaintegralnog transporta.Obuku izvode iskusne stare -{ine i instruktori u savreme -no opremqenim kabinetima, naautodromu „Bera novac” i u ja -vnom saobra}aju Kraqeva ioko line.Ocene rada pripadnikakra qeva ~kog bataqona iz u ze -tno su povoqne kada se vrednujetrud qudi tokom obuke, ali i kadase pogleda broj pre|enih kilometara motornim vozilima bez sao -bra}ajnih udesa i vanrednih doga|aja. Oni su se istakli i organizacijomi izvo|ewem sloènih kurseva, me|u kojima se posebno izdvajajuobuka voza~a vu~nih vozova i voza~a koji se upu}uju u mirovnemisije. Sve to uticalo je da na kraju 2009. godine ba taqon za obukusaobra}ajne slu`be bude progla{en za najboqu jedinicu tog rangame|u jedinicama Komande za obuku.U ~eti za obuku tehni~ke slu`be osposobqavaju se vojnici za~ak devet specijalnosti i 18 usmerewa. Major Vladimir Pe ri {i} iwegovi qudi ~ine sve {to je u wihovoj mo}i da {to boqe od{kolujumehani~are i ru ko va oce za razne vrste nao ruàwa, motorna vozila,inìwerijske ma{ine, ubojna i pogonska sredstva, raketne sisteme,ra~u nar sku opremu i telekomunikacije, dok najve}i broj kursistaimaju protiv poàrci. U obuci protiv poàraca uspostavqenaje dobra saradwa sa vatrogasnom spasila~kom jedinicom MUP-a izKru{evca, sa kojom se vi{e puta godi{we organizuju zajedni~keve`be iz oblasti protivpoàrne za{tite.Na sli~an na~in i major Igor Luku} i wegovi saradnici iz~ete za obuku intendantske slu`be organizuju obuku kuvara,pekara i hidrotehni~ara. Vojnici kuvarske specijalnosti obu -~avaju se za pripremawe jela koriste}i ratnu kuvarsku tehniku iopremu vojnih re storana, a pekari se uve `bavaju za proizvodwuhleba u vojnim pe karama i uterenskim uslovima.êta za obuku sanitetskeOdli~ne rezultate pripadnika Centra za obuku logistikezapazile su i pretpostavqene komande. Tako je komandant Komandeza obuku general-major Aleksandar @ivkovi} proglasiobataqon za obuku saobra}ajne slu`be iz Kraqeva za najboqu jedinicuranga bataqona, dok je komandantu Centra za obuku logistikepukovniku Miloradu Dimitrijevi}u, za ostvarene rezultateu radu na izgradwi i ja~awu Vojske Srbije, pripalo priznawekao najuspe{nijem komandantu centra za obuku u 2009. godini.Hidrotehni~ariVojnici hidrotehni~arske specijalnosti obu~avaju se zarukovawe sredstvima za dobijawe, pre~i{}avawe i transportvode, te za snabdevawe vodom u ratnim uslovima. Od komandiraodeqewa za obuku vojnika hidrotehni~ara i pekara zastavnikaSr|ana Kurti}a saznajemo da se vojnici tako dobro osposobe zaizvi|awe izvori{ta i objekata za vodu, obradu i kontrolukvaliteta vode za pi}e i distribuciju do potro{a~a, da poslesluèwa vojnog roka lako prona|u posao u zdravstvenim ustanovamai op{tinskim vodovodima.slu`be, pod vo|stvom potpu -kovnika Slobodana Andre ji -}a, namewena je za obuku sanitetskihbolni ~ara i te hni -~ara Vojske Srbije, ali ima iposeban zna~aj u obuci ka n di -data iz sanitetske slu `be zamirovne misije. êta za obukusanitetske slu`be opremqenaje uz pomo} do nacije Mini -starstva odbrane Kra qevineNo rve{ke i u toku su akti vno -sti za formirawe regiona -lnog centra za obuku sanite -tske slu`be.PlanoviKadar kojim Centar zaobu ku lo gistike raspolaèi po stoje}a infrastrukturapru àju sve preduslove da27

~e ta za obuku sanitetske slu`be i ~eta za obuku vodi~a pasa, uzgoji dresuru pasa formiraju dva centra regionalnog karaktera.U wima bi se obu~avalo qudstvo sanitetske i veterinarskeslu`be za potrebe oruànih snaga u regionu i wihovoosposobqavawe za u~e{}e u mirovnim operacijama.– Na dobrom smo putu da ove ~ete, uz donacije KraqevineNorve{ke, zaista i prerastu u regionalne centre – tvrdi pukovnikMilorad Dimitrijevi}.Centar za obuku logistike znatno je unapredio modaliteteme|unarodne vojne saradwe, o ~emu dovoqno govore posete stranihvojnih predstavnika, delegacija Ministarstva odbrane Austrije iOruànih snaga Nema~ke, na~elnika G[ KoV Republike Gr~ke i predstavnikamedicinskih slu`bi stranih armija koje su u~estvovale nave`bi „MEDCEUR”.Preduzete su i brojne mere na unapre|ewu uslova ìvota irada vojnika i profesionalnih pripadnika, naravno, u saradwisa komandama i jedinicama u rejonima razme{taja organizacijskihcelina Centra. Na tom poqu posebno je vidqiv napredak ugarnizonu Ni{.– Do ovakvih rezultata – smatra pukovnik Dimitrijevi} – Centarne bi mogao do}i bez svesrdne pomo}i Komande za obuku, Centralnelogisti~ke baze, Druge i Tre}e brigade Kopnene vojske,tehni~ko-remontnih zavoda Kragujevac i â~ak, 98. avijacijske baze,komandi i jedinica u garnizonu Kru{evac i Kulturnog centra uKru{evcu.Namena i zadaci Centra u narednom periodu jasno su definisani,tako da }e se pripadnici tog sastava i nadaqe baviti obukomi usavr{avawem kadra logistike, pri ~emu }e se poseban zna~ajdati osposobqavawu podoficira, zanavqawu dela materijalnebaze za obuku i dogradwi infrastrukture. Velika pa`wa posveti}ese usavr{avawu instruktorskog kadra iz oblasti stranih jezika iinformati~kih tehnologija, dok }e se sistem obuke sve vi{e prilago|avatisavremenim pojedina~nim i kolektivnim standardima profesije.Zato }e se pripadnici Centra sve vi{e ukqu~ivati u programeme|unarodnog vojnog obrazovawa, razmene iskustava i zajedni~keobuku sa inostranim partnerima. Samo tako uspe}e da i ubudu}nosti kvalitetno obu~avaju qude, na kojima leì logisti~kapodr{ka u Vojsci Srbije.Zoran MILADINOVI]VestiObuka prvegeneracijepodoficirau Pan~evuKomadant Centra za obuku i usavr{avawe podoficiramajor Milovan Vasi} obi{ao je prvu genera ciju po -laznika osnovnog kursa za podoficire. Po~etkompro{log meseca oni su zapo~eli prvi modul usa vr{avawakoji traje {est nedeqa, ili 240 nastavnih ~asova. MajorVa si} je prilikom obilaska naglasio da prva generacijabudu}ih vodnika broji 55 polaznika, od kojih je {est èna.Posle bo ravka u Pan~evu ~ekaju ih jo{ dva modulaobu~avawa – obuka u specijalizovanim centrima za obukui staìrawe u jedinicama Vojske Srbije.Formirawem Centra za obuku i usavr{avawe podoficira,8. juna otpo~elo je novo poglavqe u osavremewavawuobuke te zna~ajne slu`be u na{oj vojsci. KomadantCentra istakao je da je prva generacija polaznikakursa za prve podoficire tako|e po~ela {kolovawei da je ube|en da }e kao stoèri podoficirskog koraste~ena znawa primewivati i prenositi na najboqina~in. Dvadeset i pet polaznika }e za pet nedeqa imati190 ~asova predavawa, posle kojih }e postati oslonacko mandirima mati~nih jedinica u kojima }e voditira~una i o obuci budu}ih profesionalnih vojnika.Major Vasi} zahvalio je na pomo}i vojsci Holandije,koja je pomogla prilikom formirawa Centra, odnosnoobu~ila prvu grupu na{ih instruktora koji su kasnije po -stali baza transfera znawa i savremene metodologije zapreostala trideset i ~etiri instruktora – sada na -stavni~ki kadar Centra. Dva instruktora holandske vojsketrenutno borave u Centru, pruàju}i smernice i pomo}tokom izvo|ewa prvog osnovnog podoficirskog kursa.Go sti iz Holandije isti~u da su ponosni na rezultate obu -ke na{ih instruktora i uvereni da }e Vojska Srbije do bi -ti kvalifikovan, stru~an i savremen podoficirski kor.P. VOJINOVI]Sinimio Z. MILOVANOVI]15. jul 2010.

P r v i p o n t o n i r s k i b a t a q o n n a S a v iOdmeravawesnagaPored namenskih, pripadnicipontonirskog bataqona angaùje se i zabrojne zadatke humanitarnog karaktera,poput spasavawa qudi, stoke i imovineprilikom elementarnih nepogoda,najpre poplava, {to zahteva izuzetnustru~nost i profesionalizamaba~ki pontonirci koriste svaku priliku za obu~avawe naSavi, odmeravaju}i tako znawe, snage i sredstva sa {irokomi pitomom, ponekad s prole}a nabujalom rekom.Sem toga, specijalizovana jedinica Vojske Srbije u [apcuraspolaè plovnim ~lancima za formirawe skela, remorkerima,ve}im brojem desantnih ~amaca kojima u jednom talasu moèda preveze i oko tri stotine qudi. U wenom sastavu je i odre|enbroj inìwerijskih ma{ina, jer pre silaska u reku vaqa izraditistotinak pa i vi{e metara prilaznog vojnog puta.Uve`bavawa pontoniraca na Savi nedavno su pratili i oficiri53. klase general{tabnog usavr{avawa.Pored mu{karaca, za upravqa~ima vanbrodskih motora i remorkeranalazi se i osam èna profesionalnih vojnika. Premaoceni potpukovnika Zorana Stani}a, komandanta bataqona, oneni u ~emu ne zaostaju za kolegama, ve} ih u nekim situacijama iprema{uju.Razvodnik Aleksandra Vuji} nalazi se u jedinici, na formacijskommestu rukovalaca vanbrodskog motora na desantnom ~amcu ko-jim se moè prevoziti 15lica ili dve i po tone tereta,od oktobra pro{le godine.Bojana Bawac, tako|era zvo dnik, na du`nosti jerukova oca remorkera od~e tiri i po tone, a sestrebli znakiwe razvodnici Ta -wa i Sawa Mitrovi} upra -vqaju robusnim amfibij -skim transpo rte rima kojimase rekom pre voze i qudii borbena te hnika.Po{to je vodostaj Sa veprema{io granicu van re dneodbrane od po pla va, u pontonirskojjedinici u stalnojpripravnosti su sna ge za od -branu od elementarne nepo -gode, pre svega za za{tituvojnih objekata, ali i civilnihpo pozivu lokalne samo -u prave, uz odobrewe pretpostavqenekomande.Uskoro }e, na radostturista, stanovnika Beograda,Zemuna i okolnih mesta,ponotnirci Prvog ponto ni -r skog bataqona postaviti ~etrdesetak pontona kako bi premostiliDunav, na {irini od oko 300 metara, i na taj na~in povezaliZemunski kej i poznato ostrvo – izleti{te Lido.B. M. POPADI]

„EMPA Journalist Tour 2010”Novo povereweDeset novinara iz redakcijavojnih listova iz Austrije, Norve{ke,Letonije, Srbije, Slovenije i Hrvatskeprovelo je pet dana u Hrvatskoj i Bosni iHercegovini, idu}i putevima koje jeposledwih vekova obeleìla istorijaratovawa na podru~ju zapadnog Balkana,a danas je to prostor intenzivnih naporaza ja~awe stabilnosti i poverewaiq posete vojnih novinara, koju je organizovalo Evropskoudruèwe vojnih novinara (EMRA), bilo je upoznavawe savojnom istorijom zapadnog Balkana u tri vremenska perioda:formirawe Vojne krajine i austro-turski ratovi u16 i 17. veku; Drugi svetski rat i borbene operacije nema~kihsnaga protiv partizanskog pokreta; dana{we nastojaweEvropske unije za stabilizaciju situacije u Bosni i Hercegovinii olak{awe wenog puta u Evropsku uniju.Poseta je po~ela u Zagrebu, 18. juna, brifingom u RACVI-AC – Centru za bezbednosnu saradwu, gde je zamenik direktorapukovnik @eqko Cepanec predstavio organizaciju, misiju irezultate rada ove, kako je rekao, „internacionalne, nezavi -sne, neprofitne, akademske, regionalne organizacije, koja na -stavqa razvijawe dijaloga i saradwe u bezbednosnim pitawimana prostoru Jugoisto~ne Evrope, kroz partnerske odnosezemaqa u regionu i pomo} koju im u tom procesu pruàju partneriiz Evrope i sveta”.U popodnevnim ~asovima u~esnici su posetili Samobori kulturno-istorijske znamenitosti ovog mesta kod Zagreba.Narednog dana, 19. juna, novinari su pre podne proveli sakolegama iz Odeqewa vojne {tampe, koje je u sastavu Uprave zaodnose sa javno{}u i informisawe Ministarstva odbraneHrvatske. Glavni i odgovorni urednik @eqko Stipanovi} i za-menica glavnog urednika Vesna Pintari} upoznali su kolege sazadacima i poslovima kojima se bave, posebno u izdava~koj delatnostii ure|ivawu lista „Hrvatski vojnik”.Popodne su novinari krenuli na put, u dva minibusa kojeje obezbedilo Ministarstvo odbrane Austrije.Prvo zadràvawe bilo je u Karlovcu, gradu bogate vojneistorije, koji je iznikao iz tvr|ave podignute 1579. godine zaodbranu od Turaka. Osmanlijska vojska je u 16. i 17. veku ~ak se -dam puta opsedala Karlovac, ali nije ga uspe la osvojiti. Grad je svevreme bio sredi{te Vojne krajine za Hrvatsku, formirane 1580. godineza odbranu Habzbur{ke monarhije od turskih osvaja~kih pohoda.Vojna krajinaU vojnim formacijama bili su Srbi, koji su se u dugipograni~ni prostor od Hrvatske do Vojvodine doseqavalibeè}i od turskih odmazdi, ali i privu~eni direktnimcarskim privilegijama za vojno sluèwe. Te privilegiestalno su rasle, po~ev od 1538. godine, kada dobijaju garancijena 20 godina da mogu koristiti imawa na koja su se doselili,a da zauzvrat u~estvuju u ratovima na strani Austrije. Taimawa ostala su slobodna posle povla~ewa hrvatskih kmetovapred ratnim sukobima, a naseqavali su ih Srbi iz Bosne i Srbije,koji su se sklawali od turske vlasti i odmazdi zbogu~e{}a u ratovima protiv Turaka na strani Austrije.Vojna krajina je tek 1881. godine ponovo pripojena BanskojHrvatskoj i prestala da postoji kao zasebna celina.U mestu Turaw, ju`no od Karlovca, novinari su posetili„Muzejsku zbirku naoruàwa Domovinskog rata”, gde je naotvorenom, na prostoru stare austrougarske kasarne, izlo -èno naoruàwe kori{}eno u posledwim ratovima na timprostorima.Put je nastavqen preko Vojni}a, Gline i Dvora do Biha}a, teritorijekoja je tako|e bila obuhva}ena Vojnom krajinom.Hotel „Opal“ u Biha}u, gde su novinari preno}ili,me{tani zovu draguq na Uni. S razlogom, jer moderno{}u ikvalitetom usluge pokazuje ekonomski oporavak i boqu bu du -}nost prostora na kojima su ratovi devedestih godina ostavilidubok trag i u du{ama qudi i u pusto{ewu nekada razvijeneekonomije.3015. jul 2010.

âs istorijePredavawa o ranijim i novijim istorijskimdoga|ajima u zapadnom Balkanu pripremio je pukovnik drJerg A{enbrener, predsednik EMRA, odli~an poznavalacistorije, geografije i kartografije, ~ime se dugo bavio uaustrijskoj vojsci, do sada{we du`nosti glavnog i odgovornogurednika vojnog lista „Truppendienst“.Pukovnik dr A{enbrener objavio je pro{le godine,zajedno sa vi{e koautora, obimnu monografiju onema~kim vojnim operacijama na isto~nom frontu u Drugomsvetskom ratu, u kojima se daje i geneza sukoba naprostoru Balkana od sredweg veka do posledwih ratova.Ovo putovawe bilo je svojevrstan ~as istorije,odràvan na mestima gde su se odigrali sudbonosni doga|aji.âsovi su bili na otvorenom, uz mape i skicepri~vr{}ene magnetima za karoseriju minibusa, te niznovih detaqa, posebno o operacijama nema~ke vojske uDrugom svetskom ratu u poku{aju da uni{ti partizanskesnage.Uz predavawa kustosa muzeja u gradovima kojima smoprolazili, Karlovcu, Jajcu i Jablanici, stekla se novauporedna slika ratnih operacija koje su za ove gradove idanas predmet stalnog interesovawa brojnih posetilacai zanimqiv deo turisti~ke ponude.1944. godine sa ciqem da se uni{ti partizanski Vrhovni{tab i Tito. Ra~unaju}i na efekat iznena|ewa, za dan napadaizabran je Titov ro|endan.U~esnici putovawa su sa brda iznad Drvara sagledaliprostor desanta nema~kih jedinica i tada dobro skrivenupe}inu iznad grada, iz koje se Tito, koriste}i rezervniizlaz, izvukao sa svim ~lanovima Vrhovnog {taba.Na jo{ jednoj istorijskoj lokaciji, u Jajcu, gde je ro|ena TitovaJugoslavija, Muzej AVNOJ-a ~uva se}awe na taj doga|aj.Bitka na Neretvi bila je bitka za spas vi{e od 4.000Regionalni centar u ButmiruNa brifingu u Centru za obuku za operacijepodr{ke miru (PSOTC – Peace Support Operations TrainingCenter) sagledani su uslovi i na~in rada i nastojawa daovaj centar preraste u regionalni, jer je za tu namenuve} deklarisan u okviru saradwe zemaqa Jugoisto~neEvrope.Novinari su se u Butmiru sastali sa predstavnicimavojne {tampe BiH i pozvali ih da prisustvuju predstoje}em31. kongresu Evropskog udruèwa vojnih novinara(EMRA), koji se od 8. do 12. septembra odràva uBeogradu.rawenika, koju su vodile i dobile partizanske jediniceprotiv udruènih nema~kih, italijanskih, usta{kih i~etni~kih snaga u februaru i martu 1943. godine. Po humanosti,istrajavawu u borbi za rawenike i narod, kao iTitovoj strate{koj zamisli izvla~ewa iz obru~a vlastitimsnagama, ova bitka u{la je u vojne uxbenike.Posle Jablanice, ekipa je nastavila put do Sarajeva.Bitka za rawenikeTre}eg dana putovawa, 20. juna, ekipa je krenula putBosanskog Petrovca i Drvara, pa Kqu~a i Mrkowi} Gradado Jajca, te daqe, preko Bugojna, do Jablanice.Taj put obeleìla je u Drugom svetskom ratu nema~kaofanziva protiv glavnine partizanskih snaga sa Vrhovnim{tabom i Titom na ~elu, zavr{ena herojskom bitkom zarawenike na Neretvi, jednom od najhumanijih vojnih operacija u istoriji ratovawa.Nema~ka operacija po~ela je u januaru 1943. godine sanamerom da uni{ti partizanske snage koje su tada bile koncentrisanena Grme~u. U na{oj istoriji to je poznata êtvrtaofanziva, u kojoj su se partizanske snage povla~ile predjakim nema~kim snagama kroz Bosnu. Iza we je usledila Petaofanziva, u kojoj je bitka na Neretvi najva`niji doga|aj.Na toj deonici puta ekipa je posetila Drvar i lokalitetejo{ jedne nema~ke ofanzive, „Kowi}ev skok“, preduzete 25. majaEvropska orijentacija Bosne iHercegovineDva dana, 21. i 22. juna, ekipa vojnih novinara prove -la je u poseti kampu u Butmiru, gde su imali vi{e brifinga,u {tabu EUFOR-a i Centru za obuku za operacije podr{kemiru (PSOTC – Peace Support Operations Training Center), aprisustvovali su i pokaznoj ve`bi policijskih snaga EU-FOR-a.O misiji u BiH i organizaciji mirovnih snaga novinarimaje govorio komandant EUFOR-a austrijski generalmajorBernard Bair i wegovi saradnici.Misija EUFOR-a ALTHEA, pokrenuta 2. decembra 2004.godine, deo je politike Evropske unije i wene po dr {ke Bosnii Hercegovini da stabilizuje sutuaciju posle svih ratnih doga|awai brè ide izabranim putem u evropske integracije. Mandatmisije traje do novembra ove godine.Na po~etku misije snage su brojale 7.000 vojnika, kao iprethodne snage SFOR-a pod vo|stvom NATO-a. Sada EUFOR imaoko 2.000 vojnika iz 25 zemaqa, od kojih pet nisu ~lanice EU.Integrisane policijske snage EUFOR-a priredile suza vojne novinare vrlo sloènu ve`bu na poligonima u Butmiru,u kojoj su angaòvane specijalne snage za suzbijawedemonstracija i protesta gra|ana koji napadaju va`neli~nosti i objekte. U ve`bi su, kao podr{ka specijalcima,ko ri{}eni helikopter i specijalna vozila.Na kraju posete Bosni i Hercegovini, novinare u~esnike„EMPA Journalist Tour 2010“ primio je visoki predstavnikEU, austrijski diplomata dr Valentin Incko, koji ihje upoznao sa aktuelnom politi~kom situacijom u BiH i perspektivamaove zemqe u evropskim integracijama.R adenko MUTAVXI]31

{kolstvoDiplomac 2010Zavr{na ve`ba kadeta Vojne aka -demije „Diplomac 2010” na analizi 8.jula ocewena je kao vrlo uspe{na. Tomprilikom zamenik na~elnika Vojne aka -demije pukovnik mr Branko Bo{kovi}dodelio je zahvalnice svim organizacionimcelinama Vojske Srbije i Ministarstvaodbrane koje su pomogle uorganizaciji ve`be.Poseta britanskoj OdbrambenojakademijiDelegacija Vojne akademije boravila je krajem juna u Odbrambenoj akademiji Velike Britanijeu [rivenhemu. Ciq posete bilo je unapre|ewe saradwe dveju obrazovnih institucija ipriprema projekta o reformi visokog obrazovawa u bezbednosnom sektoru. Tokom posete,na~elnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen Vuruna odrào je predavawe pripadnicimaOdbrambene akademije – „Military Education Reform in the Republic of Serbia“.U britanskoj Akademiji, pored generala Vurune, boravili su pukovnici Vladisav Obrenovi}i Novica Coni} i potpukovnik Dejan Ran|elovi}. Na{i oficiri obi{li su i Kolex zamenaxment i tehnologiju i Zdruèni komandno-{tabni kolex Odbrambene akademije. BritanskaAkademija u svom sastavu ima i Centar za obuku vojnih sve{tenika te Kraqevski kolex zaodbrambene studije u Londonu.Akreditovan Univerzitet odbraneKomisija za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije donela je Uverewe oakreditaciji visoko{kolske ustanove Univerziteta odbrane, ~ije je sedi{te u Beogradu, uUlici Pavla Juri{i}a [turma 33. Nosioci Univerziteta odbrane bi}e Vojna akademija iVojnomedicinska akademija.– Akreditacijom Univerziteta odbrane, vojno {kolstvo Republike Srbije dobilo jemogu}nost da uspostavi doktorske studije – izjavio je na~elnik Vojne akademije brigadnigeneral dr Mladen Vuruna.Analiza sportskogprvenstva VojskeDodelom zahvalnica i stimu la -tiv nih mera zavr{ena je analiza or -ganizacije ovogodi{weg Tre}eg sport -skog prvenstva Vojske Srbije. Plaketei zahvalnice dobile su organizacijei pojedinci koji su dali izuzetan doprinosu organizaciji prvenstva Voj -ske, koje je ove godine okupilo vi{eod 400 tak mi ~ara.Pripremio Jovan KRIVOKAPI]Ameri~ki studenti naVojnoj akademijiGrupa studenata Severnoisto~nog univerziteta iz Bostona,iz dràve Masa~usets, bila je 5. juna u poseti Vojnoj akademiji.Izraziv{i zahvalnost na inicijativi da upoznaju srpsko vojno{kolstvo, na~elnik Vojne akademije brigadni general dr MladenVuruna prezentovao je studentima na~in na koji se obrazuju oficiriVojske Srbije, od sredwe {kole do akademskih studija inajvi{eg stru~nog usavr{avawa u [koli nacionalne odbrane.32

Prva trans pla -tacija bubregau RepubliciSrpskojEkipa stru~waka Vojno -me dicinske akademije, koju jepred vodio na~e lnik gene ralmajorprof. dr Miodrag Jev -ti}, bo ravila je nedavno u Ba -woj Lu ci. Do ma}ini gostimaiz Srbije bili su i ministarzdra vqa Repub like Srpskeprof. dr Ranko [krbi}, di -re k tor Fon da za zdravst venu za{t itu Goran Kqaj~in i generalni direktor Zdrav stvenog ce n -tra Baw a Luka pro f. dr Mir ko Stan eti}. To k om pos ete potpisan je Protokol o nau~notehni~kojsaradwi izme|u VMA i KC Bawa Luka. U toku boravka u Bawoj Luci transplantacionitim VMA, predvo|en pukovnikom prof. dr Sidorom Mi{ovi}em, uz asistenciju kolegaiz tamo{weg Klini~kog centra, uspe{no je izveo prvu transplantaciju bubrega u RepubliciSrpskoj. Posle KC Ni{, VMA intenzivno radi da i KC Bawa Luka bude osposobqen zasamostalnu realizaciju programa transplantacije bubrega i neposredno podràva nacionalnuakciju „Produì ìvot“.Timski rad u zdravstvuU VMA je nedavno izvedena visceralna hibridna rekonstrukcijaaneurizme grudne i trbu{ne aorte, jedna od najteìh i najkompleksnijihoperacija u oblasti vaskularne hirurgije. Operacija je trajala duè oddeset sati.Visceralna hibridna rekonstrukcija grudno-trbu{ne aorte predstavqakombinaciju klasi~ne vaskularne otvorene hirur{ke tehnike s endovaskularnomrekonstrukcijom aorte. Su{tina jeste u kompletnojendovaskularnoj rekonstrukciji grudne i trbu{ne aorte stent graftom, uzistovremeno by pass premo{}avawe ìvotno bitnih visceralnih arterijakoje polaze iz aorte. Multidisciplinarnim pristupom operacija je izvedenai u VMA, pri ~emu je iskazana vrhunska osposobqenost i spremnostna{ih vaskularnih hirurga, radiologa, kardiologa, anesteziologa, neurologai transfuziologa za takvu hirur{ku proceduru.Jubilej vojne trasfuziologijeU organizaciji Instituta za transfuziologiju VMA nedavno je sve~ano obeleèno 60 godinavojne transfuziolo{ke slu`be. Pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi}, na~elnik Instituta, istakaoje da se weni po~eci vezuju za prvu transfuziju konzervisane krvi koja je primewena kod rawenikana Solunskom frontu. Pre {ezdeset godina ustrojena je vojna transfuziolo{ka slu`ba u nekada{wojJugoslaviji.– Danas je Institut za transfuziologiju moderno opremqena organizacijska celina VMA,koja u radu po{tuje najvi{e standarde struke i nauke te sara|uje sa sli~nim centrima u zemqi iregionu – rekao je pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi} na sve~anosti.zdravstvoSaradwa saKraqevinomDanskomPukovnik Kurt Refsgard iz Mini -starstva odbrane Danske posetio jeKli niku za psihijatriju VMA, gde je sastru~ wacima te ustanove razmatrao mo -gu} no sti saradwe u okviru informa ti~ -ke po dr{ke prilikom formirawa Cen -tra za psiholo{ku selekciju ko gni tiv -nih sposobnosti i procene li~nosti.Zajedno uinterventnojradiologijiInterventni kardiolog iz Sofijeprof. dr Aleksandar Doganov, sa sa ra d -nicima, posetio je VMA. Tom prilikom jesa potpukovnikom dr Sini{om Ru sovi}emrealizovana prakti~na ob uka u oblastiprimene transradijalnog pri stupa u dijagnosti~kimi terapijskim proceduramana srcu i krvnim sudovima. Dogovorena jedaqa saradwa u toj ob lasti, radi uvo -|ewa novih procedura u rutinsku dijagnosti~kupraksu.Na~elnikGeneral{tabaItalije obi{aosrpski sanitetNa~elnik General{taba Oru à nihsnaga Italije general Vi }en ce Kamporiniboravio je neda vno u VMA, gde je sagledaoorganizaciju i mogu}nosti te ustanove,kao i najva`nija dostignu}a u na{oj vojnozdravstvenojslu`bi. Sa gostima su ra -zgovarali na~elnik Uprave za vojnozdravstvo brigadni general Veqko Todorovi}i zamenik na~elnika VMA pukovnikprof. dr Nikola Filipovi}.Pripremila Elizabeta RISTANOVI]DelegacijaMinistarstvaodbrane Turskeu VMAU okviru posete Ministarstvuodbrane Republike Srbije, delegacijaMinistarstva odbrane Turske, koju jepredvodio general-potpukovnik AhmetTurmu{, generalni sekretar Mini -star stva, posetila je VMA. Goste jeprimio na~elnik general-major prof.dr Miodrag Jevti}. Zvani~nici su razgovaralio mogu}nostima saradwe uoblastima od zajedni~kog interesa –stru~nog usavr{avawa i nau~noistra -ìva~kog rada.

Strategija nacionalne bezbednosti SADPi{e Dr Todor MIRKOVI]Obnova svetskogliderstvaU proceni savremene me|unarodnesituacije, podlo`ne ~estim ineo~ekivanim promenama iizazovima, te mesta i ulogeSjediwenih Dràva u woj, zapaènoprovejava ose}aj izvesnog gubitkakredibilnosti SAD u svetu i wihovemo}i i uticaja, ali i optimizam zbogmogu}nosti revitalizacije ratovimaoptere}enog i krizom posrnulogameri~kog dru{tva, kao iobnavqawa ameri~kog liderstva34Prema ustaqenoj praksi, svaka nova administracija SAD donosi svojustrategiju nacionalne bezbednosti (National Security Strategy). Osnovnesmernice za takvu strategiju, po pravilu, daje predsednik SAD,a ona se daqe razra|uje i oblikuje u Savetu za nacionalnu bezbednost,najvi{em kolektivnom telu ameri~ke izvr{ne vlasti.Prethodne administracije SAD svojim strategijama nacionalnebezbednosti obi~no su davale nazive koji su ozna~avali wenu su{tinu.Strategija predsednika Ajzenhauera, na primer, bila je nazvana „Strategijaobuzdavawa” (spre~avawa {irewa me|unarodnog komunizma i uticajaSSSR-a u svetu), administracije predsednika Klintona „Strategija angaòvawai {irewa” (politi~kog i vojnog angaòvawa radi {irewa prisustvai uticaja SAD u svetu), a administracije predsednika Bu{a „Antiteroristi~kastrategija” (odraàvala je reagovawe SAD nateroristi~ki napad na glavne ekonomske i vojne objekte SAD 11. septembra2001. godine).Strategija nacionalne bezbednosti administracije predsednikaObame nema poseban naziv. Ona je ozna~ena kao Nacionalna strategijabezbednosti – maj 2010 („National security strategy – May 2010”).Strategija nacionalne bezbednosti (SNB) utvr|uje osnovna na~ela idaje glavne smernice delovawa spoqne politike i vojne strategije. Vojnastrategija proizlazi iz SNB i oslawa se na wu. Predsednik Barak Obamau svojoj predizbornoj kampawi i posle preuzimawa du`nosti iznosioje neke stavove kojima se trasiraju smernice spoqne i vojne politikeSAD, ali one su se uglavnom odnosile na vojno angaòvawe SAD na Sred-15. jul 2010.

wem istoku i u jugozapadnoj Aziji (Irak, Avganistan, Pakistan).Sveobuhvatnija SNB administracije predsednika Obame, me|utim,doneta je tek nekih petnaest meseci posle wenog ustoli~ewa – maja2010.Tekstu SNB prethodi jedan dokument (Uvod u SNB) Bele ku}esa potpisom Baraka Obame, kao wegovim autorom. U tom dokumentuizneta su kqu~na pitawa iz domena spoqne i vojne politikeSAD, koja se detaqnije razmatraju u tekstu koji sledi, obima 52stranice. Ta pitawa, krajwe uop{teno, su: procena savremenesituacije u svetu, mesta i poloàja SAD u wemu; opasnosti(pretwe) Sjediwenim Dràvama, wihovim interesima u svetu isaveznicima; mere koje se preduzimaju u odgovoru na neposredne ipotencijalne opasnosti po bezbednost SAD, wihovih saveznika inacionalnih interesa; ciqevi i vidovi vojnog angaòvawa SAD usvetu; neki aspekti ja~awa vojne mo}i i odbrambenih sposobnostiSAD.Odlike savremenog svetaU uvodu se nagla{ava, a u tekstu SNB daqe razra|uje i obja{wava,da savremeni svet ìvi u vremenu brzih („bri{u}ih”)promena koje su dovele do nezapam}ene globalizacije, koja je, samnogim pozitivnim aspektima, dovela i „do intenzivirawa opasnostis kojima se suo~avamo – od me|unarodnog terorizma i proliferacijesmrtonosnih tehnologija, do ekonomskog sunovrata iklimatskih pereme}aja”.U SNB se daqe nagla{avaju i neizvesnosti koje savremenadostignu}a i pona{awa izazivaju, pa se s tim u vezi citiraju re~upredsednika Obame iz govora odrànog u Vojnoj akdemiji VestPoint, da „tehnologije koje razvijamo mogu da osvetle stazu miraili da je zauvek zatamne, a energija koju koristimo moè da oplemenina{u planetu, a moè i da je razori“.Isti~e se, tako|e, da su dve decenije posle kraja hladnog rataobeleène kako obe}awima, tako i rizi~nim promenama. Prostormiroqubivih demokratija je pro{iren, a opasnost od velikognuklearnog rata otklowena. Velike sile danas ìve u miru, globalnaekonomija je porasla, a trgovina zbliìla narode i dràve.Ovi uspesi, ipak, pra}eni su rizicima. Ratovi ideologija zamewenisu ratovima religija, etni~kim i plemenskim identifikovawem,nuklearna apokalipsa je pro{irena, ekonomska nejednakosti nestabilnosti su intenzivirani. Ugroàvawe ìvotnesredine sve je ve}e, kao {to su i nedostatak hrane i zdravstveneza{tite u mnogim delovima sveta. „Isti alati koji su omogu}ili~oveku da stvara, omogu}ili su mu i da razara“, kaè se u SNB.Revitalizacija ameri~kog dru{tvaPojmovi „revitalizacija” ameri~kog dru{tva i „obnova”liderstva SAD u svetu kqu~ni su pojmovi u tekstu Strategijenacionalne bezbednosti.„Na{a zemqa poseduje atribute – sna`no savezni{tvo,najmo}nija vojna sila, najja~a svetska ekonomija, jaka i obnovqivademokratija i drugo – koji su podràvali weno liderstvodecenijama... Tako, s pogledom unapred, ne trebasumwati, SAD }e nastaviti da odràvaju globalnu bezbednost,one moraju obnoviti svoje liderstvo u svetu putem gradwe ikultivisawa izvora vlastite mo}i i mo}i uticaja...”Obnavqawe ameri~kog liderstva u svetu oslawa se prvenstvenona ja~awe unutra{we mo}i na bazi raspoloìvih igotovo neiscrpnih resursa, kao i na odràvawe i daqe ja~awesavezni{tva i partnerstva.U dokumentu se neskriveno iznosi da je mo} SAD gotovo usvim domenima, sem u vojnom, opala, kao {to je opao i wihovuticaj u svetu. Me|utim, istovremeno se veoma sna`no isti~epotreba i mogu}nost revitalizacije ameri~kog dru{tva i obnovaameri~kog globalnog liderstva, s napomenom da revitalizacijadru{tva mora da prethodi obnovi liderstva.Nagla{ava se da je pretwa ameri~kom narodu, wihovim domovimai interesima SAD u svetu tokom posledwih dvadeset godinadramati~no izmewena. Umesto jedne ekspanzionisti~ke imperije,„mi se sada suo~avamo sa {irokom lepezom izazova – od {irokemreè nasilni~kih ekstremista do dràva koje kr{e me|unarodnenorme pona{awa i suo~avaju se sa unutra{wim kolapsom“. Pritome posebno se nagla{avaju: me|unarodni terorizam, {ireweoru`ja masovnog ubijawa i razarawa i ugro à vawe/ometawesavremenih (internet) komunikacija. Na to se na dovezuje organizovanikriminal, a ne zaobilazi se ni potencijalna pretwa od ja~awaregionalnih sila sa mogu}im ekspa nzi o nisti~kim pretenzijama.Za uspe{an odgovor na navedene i druge pretwe traì se presvega revitalizacija i ja~awe sveukupne mo}i SAD, daqa izgradwai ja~awe savezni{tva sa vode}om ulogom SAD. „Na{a naci -onalna bezbednost zavisi od na{ih sposobnosti da revitalizujemoi izbalansiramo na{e jedinstvene atribute, upravo kao {to iglobalna bezbednost zavisi od mo}nog i odgovornog ameri~kog liderstva“,kaè se u SNB. „To obuhvata na{u oruànu silu, eko no -msku konkurentnost, moralno liderstvo, globalno anga òvawe isposobnost da oblikujemo me|unarodni sistem koji sluì zaje dni -~kim interesima dràva i naroda“.Ratom do ciqaRadi ostvarivawa bezbednosnih ciqeva, SAD vode dva ratau kojima su angaòvane hiqade qudi u izuzetno surovima uslovimai sa stotinama milijardi tro{kova za to angaòvawe. Povoqanishod tog angaòvawa, u smislu razbijawa Al Kaide i stabilizacijeprilika u Iraku, Avganistanu i {irem podru~ju, jedan je odglavnih ciqeva i zadataka vojske i drugih organa vlade SAD. Naplanu ostvarivawa navedenog ciqa, sem vojnog angaòvawa, preduzimajuse i druge mere. U Avganistanu i Pakistanu, na primer,pomo} se ukazuje zvani~nim organima vlasti, bezbednosnim i vojnimstrukturama i wihovom osposobqavawu za preuzimawe odgovornostiza budu}nost vlastitih zemaqa, kao {to se ~ini i u Iraku.Protiv opasnosti od me|unarodnog terorizma i Al Kaide,kao wegovog glavnog nosioca, borbe se {ire na wihova upori{tau Jemenu, Somaliji, Mogadi{u i drugim delovima sveta – tamo gdese identifikuju wihovi saveznici. Borba protiv me|unarodnogterorizma jedan je od glavnih zadataka oruànih snaga i drugihorgana vlasti SAD.U SNB sna`no je nagla{ena opasnost za ameri~ki narod iglobalnu bezbednost od oru`ja za masovno uni{tewe i razarawe,naro~ito od nuklearnog oru`ja, s naznakom mogu}nosti kori{}ewatih oru`ja i u teroristi~ke svrhe. Pri tome, iznosi se procena da35

se opasnost od mogu}e upotrebe nuklearnih oru`ja pove}ava. Zaliheostvarene u vreme hladnog rata u arsenalima velikih sila sezadràvaju, a broj zemaqa sa nuklearnim oru`jem se pove}ava.Probe s nuklearnim oru`jem se nastavqaju, a na crnom trì{tutrguje se sa nuklearnim tajnama i materijalima. Teroristi su odlu~niu nastojawu da nabave, proizvedu ili ukradu nuklearnooru`je i upotrebe ga u teroristi~ke svrhe. Proliferacija nuklearnogoru`ja moè voditi i do razmene nuklearnih udara, kaèse u SNB, mada se ne navodi gde i izme|u koga.Opasnost po mir i bezbednost u SAD i u svetu dolazi i oddrugih sredstava sa mogu}nostima masovnog ubijawa i razarawa.Tako, na primer, efikasna upotreba smrtonosnih biolo{kih agenasau visoko urbanizovanim centrima moè da ugrozi stotinehiqada qudi i da nanese nepredvi|ene ekonomske, socijalne ipoliti~ke posledice. Zbog toga SAD preduzimaju odgovaraju}emere, kod ku}e i u svetu, da do takvih slu~ajeva ne do|e.U SNB veliki zna~aj je pridat pitawu bezbednosti elektronskihkomunikacija, tj. za{titi od ometawa u radu sredstava kojarade u prostoru (space) i kibernetskom prostoru (syberspace).Pretwe kibernetskom prostoru (sistemu kompjuterskih mreà)predstavqaju jednu od najozbiqnijih pretwi po nacionalnubezbednost, javnu sigurnost i ekonomske izazove. Sredstva kojarade u tom prostoru, kao proizvodi najsavremenijih tehnologija,obezbedila su vode}u ulogu i globalno liderstvo SAD, ali ona suistovremeno postala osetqiva na ometawa i napade koje mogu dakreiraju i preduzmu potencijalni protivnici SAD.Isti~e se da su javne (dràvne i komercijalne) mreè u kibernetskomprostoru stalno napadane od raznih „uqeza”, ~ime sunanete {tete od vi{e stotina miliona dolara. Pretwa te vrste senastavqa i dolazi od pojedina~nih kriminalizovanih hakera i organizovanihkriminalnih grupa i, u krajwem, moè do}i i od tehnolo{kirazvijenih zemaqa, potencijalnih protivnika SAD. U kiber-Suprotstavqawe terorizmuNajneposrednije ugroàvawe ameri~ke nacionalnebezbednosti u sada{wim uslovima predstavqaorganizovani terorizam, „mada je to, ipak,samo jedan elemenat ameri~kog strategijskog okru -èwa”.Kao glavni predstavnik me|unarodnog terorizmaozna~ena je Al Kaida, ~iji je „epicentar u Avganistanui Pakistanu”, sa upori{tima u Jemenu,Somaliji i Mogadi{u, ali i u drugim delovima sveta.Polaze}i od procene i izvora te pretwe, „pobedaAl Kaide i wenih podru`nica u Avganistanu,Pakistanu i {irom sveta glavni je zadatak svih subjekataodbrane i za{tite SAD”, kaè se u SNB.„Al Kaida i weni saveznici ne smeju daodrè i oja~aju bilo kakvu mogu}nost planirawa iizvo|ewa me|unarodnih teroristi~kih napada,naro~ito protiv SAD. U Avganistanu Al Kaidimoramo oduzeti ’sigurno nebo’ (slobodu delovawa)i da spre~imo Talibane da svrgnu vladu u Kabulu”.Terorizam, nagla{ava se u SNB, mora bitipobe|en.3615. jul 2010.

netskoim prostoru, naime, moè do}i do nevidqivog rata, sa ogromnimi vi{ezna~nim posledicama, vo|enim samostalno ili uporedosa oruànom borbom. Tako „pored suo~avawa s neprijateqem natradicionalnim boji{tima, mi sada moramo da se pripremamo i zaasimetri~ne pretwe, takve kao {to su napadi na na{u pouzdanu delatnostu prostoru i kibernetskom prostoru”, kaè se u SNB.Ja~awe oruàne sileU dokumentu je zna~ajno mesto dato oruànim snagama SAD,wihovom stawu i daqem razvoju, mada se konkretnije ne govori owihovoj ja~ini, strukturi i opremqenosti. Nagla{ava se, me|utim,da su one, uprkos te{ko}ama kroz koje u novije vreme prolaze SAD,zadràle i pove}ale svoju celokupnu vojnu mo} i odbrambenusposobnost i „bez pre sedana su u svetu”. Navodi se i da su SAD jedinazemqa sposobna da projektuje svojuoruànu silu i da vodi vojne operacije {i -rokih razmera i na velikim udaqenostima.Nagla{ava se i da oruàne snage SAD imajupouzdane mogu}nosti da odvrate i porazeneprijateqa raznih mogu}nosti i namera.Od wih se zahteva da odrè svoju konvencionalnusuperiornost i da, sve dotle dok usvetu postoje nuklearna oru`ja, budu sposobneda odvrate potencijalnog protivnika i daga poraze, ukoliko odvra}awe ne bi bilouspe{no. „U prilazu (planirawu, programirawu)odbrane i ostvarivawu ciqeva na{enacionalne bezbednosti, me|utim, uloga nu -kle arnog oru`ja bi}e smawena”, kaè se uSNB.Najva`niji zadatak oruànih snagaSAD je odbrana dràvnog suvereniteta iteritorijal~nog integriteta SAD. „Oruà -ne snage su kamen temeqac na{e nacio na -lne bezbednosti”, kaè se u dokumentu, s na -pomenom da se – u ciqu odbrane vlastitedo movine i saveznika ili radi {irego~uvawa mira u svetu, „ukqu ~uju}i i za{titucivila izloènih opasnoj humanitarnojPretwekrizi” – oruàne snage SAD mogu upotrebiti i izvan vlastite tritorije.S obzirom na to da se vojno angaòvawe SAD u svetu preduzimaprvenstveno u podr{ci ameri~ke spoqne politike – „na{avojska nastavqa da podràva na{u nacionalnu bezbednost i globalnoliderstvo” – to se ono gotovo redovno koristi u saradwi sadru gim organima vlasti SAD. Polaze}i od te ~iwenice, SNB zahtevada qe usavr{avawe ve{tine integrisawa vojske i civilnihinstitucija, tako da „one nadome{taju jedni druge i dejstvuju jedinstvenona planu ostvarivawa ciqeva SNB“.Prema novoj Strategiji nacio na lnebezbednosti, postoje realne (nepo sre -dne) i potencijalne opasnosti po be -zbednost SAD i me|unarodnu bezbednost.Neposredna je me|unarodni terorizam,koji ugroàva bezbednost SAD imnogih drugih dràva, a potencijalna –{irewe oru`ja za masovno ubijawe irazarawe, koje moè da dovede do nuklernograta, postojawe tzv. otpadni~kihdràva, koje predstavqaju opasnost odmogu}ih regionalnih i globalnih sukoba(pomenut samo Iran) i mogu}a pojava no -vih regionalnih sila sa ekspanzionisti~kimpretenzijama.Posebno je nagla{ena opasnost,koja je vi{e nego potencijalna, od ugro -àvawa kibernetskog prostora – pretwasistemima na kojima funkcioni{u iopstaju dràva, privreda i vojska.„Diplomatija je od vitalnog zna~aja za na{u nacionalnubezbednost. Diplomate su na prvoj liniji angaòvawa u saradwisa saveznicima i u identifikovawu potencijalnih protivnika”.Bezbednost i prosperitet SAD zavise i od efikasnog i kvalitetnogobave{tajnog delovawa, u smislu blagovremenog sticawa uvida urealne i potencijalne pretwe nacionalnoj bezbednosti i interesimaSAD u svetu. U tom ciqu SNB zahteva daqe organizaciono ifun kcionalno usavr{avawe ameri~kih obave{tajnih slu`bi, kakostrategijskih, tako i onih na niìm novoima. Objediwavawe {ta -bova Saveta za nacionalnu bezbednost i Saveta za otaxbinskubezbednost na najvi{em strategijskom nivou (u Beloj ku}i) najve}ije i najzna~ajniji poduhvat na tom planu.U novoj SNB sna`no je nagla{ena potreba odràwa i daqegrazvoja savezni{tva i partnerstva, jer „nijedna zemqa, ma kako ve -lika i mo}na bila, ne moè sama, bez pomo}i drugih isto mi {qe nihsaveznika i partnera da obezbedi liderskuulogu u gradwi novog svetskog poretka”. U tomkontekstu, posebno, ali ne i izrazito afirmativno,apostrofiran je NATO, koji jedanas „jedinstven bezbednosni savez”, ~iji}e novi strategijski koncept obezbediti wegovurevitalizaciju i reformu. U SNB setako|e kaè da SAD nastoje da unapredesaradwu sa Rusijom, „kao odgovornim partneromu Evropi i Aziji”, kao i sa „centrimauticaja u 21. veku, ukqu ~uju}i Kinu i Indiju”.Sjediwene Ameri~ke Dràve, premanovoj SNB, nameravaju da odrè, mo`da ioja~aju, vojnu superiornost u odnosu na bilokojeg potencijalnog protivnika. Nastavi}etehni~ko ja~awe svojih oruànih snaga i wihovoosposobqavawe, kako za odbranuvlastite teritorije, tako i za uspe{no angaòvaweu kriznim situacijama, lokalnimi regionalnim ratovima. Iz terminologijesu izba~eni pojmovi kao {to su preventivniudari, preemptivni rat i opreznije se prilaziupotrebi vojne sile u podr{ci {irewademokratije i obezbe|ewu ameri~kog liderstvau svetu.Nagla{ena je odlu~nost u angaòvawu na porazu me|unarodnogterorizma, sa izraènim uverewem da }e se to i ostvariti. U novesukobe SAD }e ulaziti sa vi{e opreza i na bazi solidnijih procena,jer „prekomerno kori{}ewe oruàne sile optere}uje ameri~kodru{tvo i vodi shvatawu da se na{e liderstvo identifikuje sa vojnomsilom”, kaè se u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti.Dr Todor MIRKOVI]37

Priprema Mirjana SANDI]MERIDIJANIObnova saradwe Rusije i UkrajineRusija i Ukrajina obnavqaju vojnu i vojnotehni~kusaradwu, izjavio je ruski ministar odbraneAnatolij Ser|ukov, nakon tre}e sednicepododbora za pitawa bezbednosti me|uvladinogkomiteta odràne na Krimu.Prema re~ima ruskog ministra sporazum oproduèwu stacionirawa ruske Crnomorskeflote na teritoriji Ukrajine daje veliki dorpinososigurawu stabilnosti i bezbednosti u crnomorskomregionu i na Kavkazu. „Sada predstojiobiman posao na uspostavqawu konstruktivne saradweizme|u na{ih flota“, rekao je Ser|ukov,posle sednice pododbora, osnovanog 2005. godine.Ministar odbrane Rusije rekao je da dve zemqe nastavqaju aktivno da rade nazajedni~koj proizvodwi vojnotransportnog aviona „antonov-70“. „Ruska strana preduzimasve {to je neophodno za {to skoriji zavr{etak faze probno-konstruktorskih radovai prelazak na serijsku proizvodwu i isporuke aviona“, rekao je Ser|ukov, dodaju}ida do 2012. godine treba u potpunosti da budu zavr{eni testovi aviona.[vedska ukinula sluèwe vojnog roka[vedska je ukinula stogodi{wu tradiciju obaveznog sluèwa vojnog roka zamu{karce, zameniv{i ga dobrovoqnim sistemom koji postavqa rigorozne zahteve zapridruìvawe vojsci. Obavezan vojni rok bi}e primewen samo u slu~aju ako [vedskaoseti pretwu.Vlada je saop{tila da }e novi sistem, koji se podjednako primewuje na mu{karcei ène, poboq{ati kvalitet odbrane zemqe i omogu}iti ve}u fleksibilnost i mobilnost.Dobrovoqci }e sada morati, da bi se prijavili u {vedske oruàne snage, da sepodvrgnu rigoroznoj obuci pre nego {to ih vojska primi. Trenutno ima oko 1.700 aktivnihregruta, a nova pravila omogu}i}e da izaberu da li ho}e da nastave ili da prekinuvojni rok.Obavezan vojni rok u [vedskoj usvojen je 1901. godine. Mu{karci od 18 godinabili su obavezni da odsluè vojni rok u trajawu od 80 do 450 dana. Na po~etku osamdesetihgodina i ène su primane kao profesionalci u vazduhoplovne snage, a kaodobrovoqci u oruàne snage od 1989. godine.Bez odluke o smawewu KforaMinistri odbrane NA-TO-a u Briselu zakqu~ili suda su nu`ne dodatne po -liti~ko-vojne procene bezbednosnesituacije da bi se donelaodluka o smawewu trupaKfora na Kosovu na pet hiqadavojnika i prelazak te misijeu tzv. fazu odvra}awa.Ministri odbrane NA-TO-a i drugih zemaqa ~ije sutrupe u Kforu ocenili su da„uprkos povremenim bezbednosnimincidentima na Kosovu, op{ti razvoj i daqe ide u vaqanom smeru ka ve}oj bezbednostii stabilnosti, kao i sna`nijim lokalnim institucijama”.To je saop{tio generalni sekretar NATO-a Anders fog Rasmusen stavqaju}i doznawa da zasad ministri nisu utvrdili nikakav ta~an program smawewa ipreobra}awa Kfora u misiju odvra}awa, mada je ciq da se to postepeno ostvari .Rusija kupuje novo oru`jeRusija se priprema da se upusti u najve}uprekomorsku kupovinu u svojoj novijoj istoriji, za{ta je odvojila osam milijardi dolara za nabavkunajsavremenije vojne opreme. Ovo predvi|awesadràno je u izve{taju uticajnog vojnog institutabliskog ruskom Ministartstvu odbrane.Izve{taj moskovskog Centra za analizustrategija i tehnologija navodi da Rusija nameravada potro{i osam milijardi dolara u narednihpet ili {est godina na kupovinu vojneopreme u inostranstvu. U izve{taju se navodi dasu Rusi ve} odmakli u pregovorima sa Francuzimao kupovini ~etiri nosa~a helikoptera, a razmi{qajui o nabavci 3.000 najsavremenijihoklopnih vozila iz Italije. Rusija je ve} kupilamali broj bespilotnih izvi|a~kih letelica odIzraela, (i verovatno }e ih kupiti jo{).Izve{taj se poklopio sa mno{tvom novinskih~lanaka u kojima se tvrdi da Rusija pregovarai sa nekoliko francuskih firmi o kupovinisofisticirane vojne opereme za ciqawe i borbenihuniformi za specijalne snage.Hrvatska podràva CrnuGoru na putu u NATOHrvatska podràva Crnu Goru na putu u NA-TO, a saradwa dve zemqe u oblasti odbranemoè biti primer za ugled u regionu, potvrdilisu ministri odbrane Boro Vu~ini} i Branko Vukeli},posle razgovora u Podgorici. Hrvatskiministar Vukeli} je kazao da Zagreb èli daCrna Gora {to pre postane ~lanica NATO-a ina tom putu daje joj punu podr{ku.Ministri su najavili mogu}nost formirawazajedni~kog tima koji bi u~estvovao u me|unarodnojmisiji ISAF u Avganistanu. Pri tome su istaklida bi u zajedni~ki tim mogli biti ukqu~enii predstavnici oruànih snaga Bosne i Hercegovinei Makedonije.Poqska napu{taAvganistanV l asti Po qs kepo zva le su NA TO sa -ve zni ke da izra denovu „izl aznu” stra -te gi ju za Avgan i stani saop{ tile da }esvo je vo jne trupe, kojeu toj zemqi u~es -tvuju u okvi ru Me|unarodnih snaga za pomo} usta bilizaciji (ISAF), vratiti ku}i do 2012, bezobzira na odluku drugih zemaqa saveznica.Poqska se, kao i ostale NATO zemaqa,su o~ava sa sve ve}im protivqewem javnostiratu u Avganistanu, koji je do sada odneo 18ì vota poqskih vojnika. Var{ava ima 2.600vojnika u okviru me|unarodne misije kojom rukovodiNATO.3815. jul 2010.

P A R A L E L EPi{eAleksandar RADI]Do pre nekugodinu ~ekalo sena procenebudu}eg stavavelikih silakakvi }e bitiodnosi naBalkanu, da bise ne{to u~inilou reformisistemaodbrane.Razlozi za takvopona{awepronalaèni suizvan granicadràve jer sumistifikatorime|unarodnihodnosa, koji susvoja znawauglavnomzasnivali nanovinskimvestima,nametalifatalisti~kipristup.î ni lo se, u jed nom tre nut ku, da }e od -bram be na in du stri ja Sr bi je ti ho ne sta -ti, jer ni su vi {e tra è ne ve li ke se ri je,a dr àv ne po rux bi ne ni su bi le za ga ran to va -ne. Naj bo qe {to se iz va na nu di lo bi li su se -mi na ri o to me ka ko fa bri ke pre tvo ri ti uskla di {ta ili par kin -ge, i to na zva ti tran zi -ci o nim pro ce som do -bro do {lim za de mo -kra ti za ci ju dru {tva.Bi lo je po treb nou~i ni ti po tez iz van za -cr ta nih okvi ra – i tose ostva ri lo u obla stiod bram be ne pro iz vod -we. No vi po slo vi stra di ci o nal nim part -ne ri ma, sa ko ji ma je se -dam de se tih i osam de se -tih go di na pro {log ve -ka po sto ja la bli ska sa rad wa u od bram be nimpo slo vi ma i grad wi in fra struk tu re, kao {tosu Irak, Al ìr, Li bi ja, Ku vajt, pre ra sta ju una ju no sni ji po sao ko ji su po ma ga le iz vr {nevla sti.U dr à va ma ko je po se du ju znat no ve }e re -sur se od Sr bi je vla di ne in stu tu ci je ne su zdr -à va ju se od po dr {ke iz vo zu i po li ti~ kim po te -zi ma, a ako je po treb no i kre di ti ma, in te gri sa -wem vi {e raz li ~i tih obla sti eko no mi je u of -set ugo vo re i na dru ge na ~i ne ko ji mo gu da po -boq {a ju {an se za po be du na ten de ri ma.Me|u tim, mi se tek u~i mo is ku stvi ma in -te gri sa nog pri stu pa, ka ko otvo ri ti pri -stup no vim teh no lo {kim pro ce si ma ipro iz vo di ma, ko i ka ko tre ba da ih vo di, ko ji sudi rekt ni in te re si si ste ma od bra ne u po je di nimpo slo vi ma, ka ko na pu sti ti pro jek te na sle |e neiz pro {lo sti... Zna ~aj no je da se, ko na~ no, po -kre nu la pro iz vod wa, da se za po ~i wu sve ve }ipo slo vi, iz u zet no vred ni ~ak i po stan dar di mave li kih dr à va. Po red to ga, na ovaj na ~in obez -be |u ju se po slo vi za qu de ko ji bi mo gli osta tibez za po sle wa.Pri mer neo ~e ki va ne re ne san se od bram be -ne in du stri je pred sta vqa pro je kat {kol skogavi o na la sta, ko ji je po kre nut jo{ 1982. go di ne.Po sle par ude sa, gu bit ka pred se ri je u dej stvi maNA TO-a na ha le fa bri ke „Utva”, ni za teh ni~ kihpro ble ma, mno gi su mi sli li da la sta vi {e ne ma{an se. I pre ne ko li ko go di na svi re le vant niele men ti za pro ce nu bu du} no sti tog avi o na uka -zi va li su da }e se pro je kat ti ho uga si ti. „Utva”se, po sle ne ko li ko pro pa lih po ku {a ja pri va ti -za ci je, na la zi la pred ste ~a jem.Ipak, Ira ~a ni su se od lu ~i li za na bav kula ste-95. Mno go tru da ulo è no je u po kre ta wese rij ske pro iz vod we, ta ko da da nas la ste ve}le te u Ira ku. Osim 20 avi o na za Irak, bi }epro iz ve de no i 15avi o na za na {evoj no va zdu ho plov -stvo, i to sa „sta -kle nom” in sru men -tal nom ta blom, {toje u skla du sa sa -vre me nim sta dar -di ma. U ovaj pro je -kat se ukqu ~io iVTI.Iako la sta-95 ne pred sta vqateh no lo {ko ~u do,to je ve li ki na -pre dak u od no su na dve de ce ni je u ko ji ma jein du stri ja dr à ve pro pa da la, ko ji po bu |u jese }a wa na dav nu1988. go di nu, ka da se na aeorodro mu Ze mu nik kod Za dra na la zi la eks a -Ka da se go vo ri o iz vo zu do ma }ih pro -iz vo da na men ske in du stri je za pra vo jere~ i o to me da se kroz {i rom otvo re navra ta u|e i u po slo va we sa ci vil nimfir ma ma, te da se ta ko po stig ne zna ~aj napo li ti~ ka do bit. U tom po gle du, Mi ni -star stvo od bra ne Sr bi je po ka za lo se kaood li ~an pro mo ter na men ske in du stri je.Ja sno je da od bram be na pro iz vod wa bezpo dr {ke Vla de, po seb no si ste ma od bra -ne, u iz vo znim po slo vi ma ne ma {an se.dri la tek pro iz ve de nih ga le bo va G-4.Afirma ci ja od bram be ne in du stri je Sr bi -je ne }e bi ti lak po sao. Tre ba po vra ti tiugled ste ~en u dr à va ma ne ka da {weg Po -kre ta ne svr sta nih. U wi ma su da nas, ne ret ko,na vi so kim po lo à ji ma ofi ci ri ko ji su se {ko -lo va li u voj nim {ko la ma biv {e Ju go sla vi je, ana pri me ru Li bi je mo è se vi de ti ko li ko zna ~eta kve ve ze iz pro {lo sti.Od 1970. go di ne, uz po dr {ku Ju go sla vi je, uLi bi ji su for mi ra ne va zdu ho plov na i va zdu ho -plov no teh ni~ ka voj na aka de mi ja, ko je su u pot pu -no sti pre sli ka va le ove ju go slo ven ske in stu ci je.U pa ke tu za opre ma we aka de mi ja bi lo je 112{kol skih mla znih avi o na ga leb G-2 i 34 ju ri -{ni ka i iz vi |a ~a ja streb. Sa gra |en je i re -mont ni za vod u Ta man hit nu, za tim voj no po mor -ska ba za Homs. Ta ko |e, ta da {wa Ju go sla vi ja iz -ve zla je u Li bi ju {kol ski brod pred vi |en zaukr ca va we 250 stu de na ta po mor stva, brod zaspa sa va we pod mor ni ca sa gra |en u Be o gra du,kao i pro tiv a vi on ska oru |a, raz li ~i to pe {a -dij sko na o ru à we, la ser ske me ra ~e da qi ne, teve li ku ko li ~i nu mu ni ci je, za tim ma qut ke, mi no -ba ca ~e i mi no ba ca~ ke mi ne. Da nas bi, po sli~ -nom prin ci pu, tre ba lo da za ì vi i li bij ska voj -no me di cin ska aka de mi ja, a li bij ska voj ska bi,za po ~e tak, po ne la „Za sta vi no” pe {a dij sko na -o ru à we.39

Rado{ Baji}, glumac, scenarista, rediteqSA P[ENICOMISPOD KREVETASelo je prirodna inajhumanija mogu}nostda ~ovek optimalno,smisleno i razlo`noprovede svoj ìvot.U neposrednom kontaktus prirodom i zemqom kojaga hrani, ~ovek najboqemoè da odredi gde mu jemesto i da poku{a dauspostavi sklad izme|uuniverzuma i wega samog.Da nau~i osnovnezakonitosti ìvota,trajawa i umirawa – dashvati svoju ni{tavnost ive~nost istovremeno.P„... amtim boì}no jutro, moj deda Mirko Boì}, ~estiti Srbin, Moravac, budi me presvitawa. Mraz je, deda otvara vrata na{e ku}e. Imali smo ku}u sa dva odeqewa u kojojsam se ja rodio, u kuhiwi je bio zemqani pod i jedan krevet u }o{ku, koji je bio ankerisanjer je pod bio neravan. Na wemu sam ja spavao, na posteqini od kukuruzovine. Nisambio gazdinsko dete. Kad do|e prole}e moja majka pomera taj krevet da bi kre~ila, aispod nikla p{enica. To je moj ìvot. Deda nato~io crnog vina, meni jedna noga na krevetu,druga viri kroz otvorena vrata, a deda me u~i da se krstim dok gledamo Sunce koje izlazi.Deda izgovara molitvu prvog boì}nog jutra. Odatle sve kre}e.”Svoje se}awe o srpskom po{tewu i porodi~noj idili, koje nas uvek u~ini boqim, Rado{Baji} preneo je na ekran na{ih TV prijemnika na kome sve mawe i sve re|e pronalazimotakve sadràje. Wegova serija Selo gori a baba se ~e{qa postala je najgledanija u istorijiRTS-a. Najnoviji pokazateqi nadle`nih institucija kaù da je prose~an rejting serije 36 asher, to jest udeo u gledanosti 70 odsto, {to prevedeno zna~i da svaku epizodu gleda oko trii po miliona gledalaca (bez dijaspore), odnosno da se od 100 ukqu~enih televizora na 70gleda Selo gori. To je rezultat koji nije zabeleèn na medijskoj sceni nigde u Evropi.Tako se sve nastavilo – tkawem du{e sa~uvane u ogwi{tu sela.* Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama oblikovani, na{i ìvoti odvijajuse na razli~ite na~ine. [ta je to {to je odredilo Va{ ìvot, {to ga je u~inilo ba{ovakvim kakav jeste? To naravno mogu biti qudi, doga|aji, procesi, izbori, trenuci...– Dokle je mogu}e u pam}ewu pradedova tragati za lozom Baji}a, koji su nekada davno saârnojevi}em krenuli iz dinarskih vrleti i naselili sliv i pitominu Zapadne Morave, naobroncima Gledi}kih planina i skutovima Go~a i @eqina desno i Jastrepca levo – svi mojipreci bili su seqaci. Staroslavne crkvene kwige beleè prve Baji}e u moravskoj dolini od1832. godine, ba{ u vreme kada je u mom selu sagra|ena prva osnovna {kola u Jagodinskojnahiji – i, otprilike, u isto vreme kada su na drugom kraju sveta stvarane Sjediwene4015. jul 2010.

Ameri~ke Dràve. Moji ~vornovati i ìlavi dedovi, Radoje, Sava,Obren, Mirko, Milutin, sve do mog oca Milo{a, obra|ivali su zemqu,orali, kopali i kr~ili {ume. Legenda kaè da se ba{ zbog tih {umovitihnizija u dolini plodonosne reke, na obroncima opevane [umadije, imno{tvu medveda sa kojima su ìveli i otimali im ìvotni prostor mojipreci – moje selo i zove Medve|a.Prvi Baji} koji je prekinuo vekovni sled seqa~ke, zemqoradni~kei paorske tradicije bio sam ja. Verujem da je godinama ta lozaumetni~kog i artisti~kog preno{ena sa jednog na drugog mog pretka, a daoni toga nisu ni bili svesni. Moj deda Mirko O. Baji}, kao redovstarog kadra u Beogradu, od bak{i{a koji je dobijao kao posilnipukovnika @ivojina Trifunca, od wegove gospo|e i druge beogradskegospode koju je vozio fijakerom na balove kod Ruskog cara i u Krunu uTop~ideru, kupio je 1929. godine staru violinu u jednoj beogradskojbakalnici. Posle odsluèwa vojnog roka deda je violinu doneo u selo ido kraja ìvota svirao na woj, samouk i sam za sebe. Zvuci wegove violine,posle te{kog i teà~kog dana na poqu, u kasno letwe ve~e, u mrakuispod stare lipe u na{oj avliji – i danas odzvawaju u mojim u{ima, umom pam}ewu, i u mojoj du{i. Verujem da je to najbitniji trenutak koji jeodredio moj profesionalni i ìvotni put.* Va{a biografija jasno upu}uje na selo koje je vi{estrukoodre|uju}e u woj. Ro|eni ste na selu, proslavili se filmovima oìvotu sela, kada ste silom prilike bili izop{teni iz poslaglumca i rediteqa, vratili ste se na selo, obra|ivali zemqu...[ta je za Vas selo?– Selo je prirodna i najhumanija mogu}nost da ~ovek optimalno,smisleno i razlo`no provede svoj ìvot. U neposrednom kontaktu saprirodom i zemqom koja ga hrani, ~ovek najboqe moè da odredi gde mu jemesto i da poku{a da uspostavi sklad izme|u univerzuma i wega samog kaopojedinca. Da nau~i osnovne zakonitosti ìvota, trajawa i umirawa – dashvati svoju ni{tavnost i ve~nost istovremeno. Poeti~no i uzbudqivo,naàlost, samo u na{em pam}ewu. Blede slike o ìvotu mnogo~lanih srpskihporodica – zadruga, koje su trajale vekovima, a nestale dlanom odlan, u haosu komunizacije i drobilici socijalisti~ke planske poqoprivrede,koja je smi{qena na Zapadu, a na bajonetima nam do{la sa crvenogIstoka, u ~iju ni{tavnost smo i sami, vaqda pod prisilompoverovali. U ovim istorijskim procesima srpsko selo izgubilo je korakka budu}nosti, dok mu je samim tim iskasapqena pro{lost. Naàlost –ponekad se u~ini sve do zaborava, uz skrajnutost svake vrste, zanemarivawe,pa ~ak i ismevawe. Jadan sam od onih, kojih hvala bogu jo{ ima – kojipoku{ava da tu samosvojnu i neponovqivu lepotu i poetiku srpskog selasa~uva i zabeleì.* Va{a serija „Selo gori a baba se ~e{qa” svojevrstan je sociolo{kii kulturni fenomen – najgledanija serija u istoriji RTS-a.Kako tuma~ite to {to na jednoj strani srpsko selo odumire, a nadrugoj strani toliko qudi èli da gleda seriju o ìvotu sela?– Rekao bih da su to damari u bi}u na{eg naroda koji jo{ otkucavaju.âk iako smo se potpuno odrekli svojih korena, ~ak iako smo zaboraviligde su na{a imawa i pradedovska grobqa – te{ko se moèmo odre}isami sebe. Tapija na{ih seqa~kih predaka je neuni{tiva i ja tu vidimnadu da se nekada ponovo konektujemo sa na{im precima, da ponovo saznamo{ta smo i ko smo. To nam nikako ne}e smetati da se sna`no borimoda sustignemo savremeni svet u svakom civilizacijskom smislu, utehnologiji, nauci, ekonomiji, u kulturi rada i ìvqewa. Natprose~namnoìna Srba i drugih Slovena i neslovena kojima je putem televizijskogsignala dostupna na{a serija – duè od tri godine u sve ve}em broju gledaSelo gori... Mislim da smo ih pogodili u ìcu, da su ih istine, kao idobrota i po{tewe mojih junaka, podsetili da prepoznaju odakle su, gdesu ro|eni, koja im je krsna slava, kom narodu pripadaju.* êmu nas selo u~i?– Od po~etka rada na seriji namerno èlim da potenciram dobrotu,plemenitost i po{tewe srpskog sela i na{eg naroda, koje svimatreba da bude za nauk. Kada je re~ o po{tewu, veoma je tanka linijarazdvajawa sa naivno{}u. @elim posebno da istaknem muku, tegobu i~emer seqa~kog leba od sedam kora. Istovremeno, moje tuma~ewe je dasu humor i smisao da komikom reagujemo na najteè ìvotne okolnosti –genetska osobenost srpskog seqaka, i rekao bih da mi ne zamere naposeqa~ivawu, i celog serpskog naroda. Zbog toga je Selo gori ànrovskiveoma te{ka forma jer u strukturi ima izrazito komi~ne iizrazito dramske celine.* „Hteo sam da u qudima probudim ose}awe da ne smemo nikada dazaboravimo korene i ku}ne pragove, ma gde da samo, u Be~u, uParizu ili u Beogradu, u krugu dvojke” ... – rekli ste u jednom razgovoru.Znate li koliko ste u tome uspeli?– Verujem da ono {to radim sa kolegama u ovoj seriji ima globalnizna~aj za na{u kulturu, za o~uvawe samosvojnosti na{eg naroda i zasrpsko selo. U istorijskom smislu zna~aj na{eg sela se ~estopoistove}ivao sa trajawem i bitisawem srpske dràve. Kao jedan odkqu~nih segmenata identiteta na{eg naroda, raznoliko{}u, bogatstvommentaliteta i karaktera, a delimi~no i ekonomskim aspektom – srpskoselo je uveliko zaboravqeno i prepu{teno samo sebi.Najsna`nija slika koja opomiwe, a mene mobili{e da progovorim otome – jesu prazne i napu{tene ku}e. Roditeqske ku}e koje avetiwski zjapepo celoj Srbiji tragi~ni su spomenici na{ih zabluda da }emo biti sre}nii spokojni ako se odreknemo svog porekla i zaboravimo drvo sa kojeg smokao deca prvi put ubrali {qivu ranku. Nijedan narod u Evropi se nijetako nasumice i odjednom odrekao svojih korena kao mi. Zbog toga sam radostani uzbu|en ako sam ne{to u~inio da nam, kada je re~ o tome –budu}nost bude boqa od stvarnosti.* Selo kao ishodi{te je i put za prepoznavawe pravih vrednosti,koje i jesu sa~uvane u korenima. Nekoliko misija, u~itano jenaknadno u neverovatne efekte koje serija ima. Serija jesabrala i okupila srpski narod, ali je isto tako na specifi~anna~in potcrtala mesto vere u narodnom ìvotu, obi~aje... Jesu lite dodatne misije namerne ili nenamerne? Kako ste prona{lina~in da TV program bude zabavan, a i da tako sna`no edukuje?– Ogromna podr{ka publike, oli~ena u najve}oj gledanosti, mi{qewai veoma dobre reakcije svih socijalnih slojeva, od seqaka pa doakademika, enormna popularnost junaka TV serije, prihva}enost i prijem~ivostmedija i javnog mwewa u naj{irem smislu te re~i – uveravaju meda sam uspeo da potvrdim svoj eti~ki postulat koji stoji u zaglavqu mojihnamera i mog rezultata. Wega ~ine: Iskrenost, Istinitost i Po{tewe.Dragana MARKOVI]41

Pi{u: Dragi IVI] i Danko BOROJEVI]Vijetnamski rat (4)Nestanakju`nog VijetnamaPlanirawe i izvo|ewe kona~neofanzive oslobodila~ke armijeJu`nog Vijetnama predstavqalo jenajsloèniju, ali istovremenoi najuspeliju operacijustrategijskih razmera na tluIndokine. Za nepuna dva meseca(od po~etka marta do 2. maja)razoren je celokupni sistemsajgonske marionetske dràve,razbijeno 15 divizija i zaplewenaogromna koli~ina ratnog materijala.Za razliku od operacija uprethodnim godina, ova je izvedenagotovo u jednom dahu, a intenzitetudara neprekidno je pove}avan,da bi kulminirao u bici za Sajgon.Sporazumom o okon~awu rata i obnavqawu mira u Vijetnamu, potpisniceugovora i sve druge zemqe obavezale su se da }e po{tovatinezavisnost, suverenitet, jedinstvo i teritorijalni integritet Vijetnama,priznate @enavskim sporazumom o Vijetnamu iz 1954. godine.Od 27. januara 1973. godine SAD su obustavile svaku vojnuaktivnost su vozemnih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga protiv teritorijeDR Vijetnama, prekinule minirawe wegovih teritorijalnih voda, luka ipristani{ta i obavezale se da }e odmah ukloniti minska poqa. Svezara}ene strane obavezale su se da }e po{tivati prekid vatre iodràvati trajan i stabilni mir.Utvr|eni su i osnovni principi ostvarivawa prava naroda Ju`nogVijetnama na samoopredeqewe. Ju`novijetnamski narod }e odlu~iti o sopstvenojpoliti~koj budu}nosti na slobodnim i demokratskim op{tim izborimapod me|unarodnom kontrolom, a FNO i sajgonski reìm trebaodmah da obezbede osnovne demokratske slobode gra|ana. U pogleduponovnog ujediwewa Severnog i Ju`nog Vijetnama, dogovoreno je da to treba~initi postepeno, mirnim sredstvima, bez pritisaka ili anektirawa,kao i bez stranog me{awa. Do tog vremena 17. paralela osta}e samoprivremena demarkaciona linija, a ne politi~ka i teritorijalna granica,a Severni i Ju`ni Vijetnam obavezali su se da se ne}e pridruìvatinikakvim vojnim savezima i blokovima i da ne}e dozvoliti stranim silamada drè vojne baze, trupe i vojne savetnike na svojoj teritoriji.4215. jul 2010.

Ofanziva u KamboxiReìm u Sajgonu samo je formalno prihvatio odredbe Spora -zuma, a SAD su u Kamboxi nastavile sa jo{ intenzivnijim pru à -wem vojne i materijalne pomo}i ve} diskreditovanom Lon No -lovom reìmu u borbi protiv oslobodila~kog pokreta. Si tu acijaje i nadaqe bila najteà u Ju`nom Vijetnamu. Vojni efektivi armijeRepublike Vijetnam pove}ani su na oko 700.000 qudi, a snageunu tra{we bezbednosti na oko 550.000, od kojih 150.000 qudi upoliciji i oko 400.000 u teritorijalnoj i lokalnoj policiji. Isto -vre meno je otpo~eo i masovni teror nad sta no vni {tvom. Oko200.000 gra|ana je zatvoreno, a vi{e od milion seoskog ìvqadoterano je u gradove kao radna snaga.Po~etkom 1975. godine strategijska situacija u Kamboxi iJu`nom Vijetnamu iz osnova se promenila. Korumpirani marionetskireìmi Lon Nola i sajgonskog diktatora Ngujen Van Tijanalazili su se pred rasulom. Pomo} SAD Ju`nom Vijetnamu bilaje svedena na minimum, dok je DR Vijetnam dobijala veliku pomo}od Kine i SSSR-a.U januaru 1975. godine u Kamboxi je do{lo do ofanzive u kojojje pala cela provincija Puok Long. Sam tok operacije izveden je utri etape, precizno razra|ene i uskla|ene u Vrhovnoj komandi SevernogVijetnama. Za ofanzivu su angaòvane najboqe i te hni ~ki najopremqenijejedinice, a glavni ciqevi napada bili su gra dovi, operativnegrupacije protivnika, baze i upori{ta. Zbog na sta lihproblema predsednik Ju`nog Vijetnama Ngujen Van Tije je 14. martado{ao u operativni centar 2. armijske oblasti u Na Trangu. Tamo jena~inio gre{ku koja }e na kraju dovesti do nesta n ka Ju`nog Vijetnama.Naime, ameri~ki savetnici i generali armije Republike Vijetnamtraìli su povla~ewe sa severnih planina jer ih je, kako sutvrdili, bilo te{ko braniti. Predsednik je nevo q no pristao na to.Povla~ewe se ubrzo pretvorilo u neorganizovano beàwe.Kada su vojnici i izbeglice izbili blizu Tui Hoa, vojska SevernogVijetnama otvorila je artiqerijsku vatru, dodatno pogor{avaju}inastalu situaciju. Oslobodila~ke snage u potpunosti su porazilejedinice 2. armijske oblasti vojske Ju`nog Vijetnama, koje su bileu povla~ewu. Posle pada istorijskog carskog grada Hue, pa`waoslobodilaca usmerena je na grad Da Nang, gde se nalazila jednaod najve}ih i najboqe opremqenih ameri~kih baza. Iako jepredsednik Ju`nog Vijetnama Tije naredio da se grad brani poRATNI ZLOÎNIRatni zlo~ini agresora nad vijetnamskim narodom na i {li suna o{tru osudu svetskog javnog mwewa. Me|unarodni sud za ratnezlo~ine, osnovan 1966. godine u Londonu od uglednih javnih, politi~kihi kulturnih radnika iz raznih zemaqa, osudio je ameri~keratne zlo~ine u Vijetnamu i vladu SAD za zlo~in genocida nad vijetnamskimnarodom.Tokom ratnih godina bilo je slu~ajeva nepo{tovawa ratnogprava prema vojnim zarobqenicima, naro~ito prema pripadnicimasnaga FNO. Tokom ofanzive Tet u gradu Hue prona|eno je 19masovnih grobnica, u kojima je pokopano vi{e od 1.000 qudi,uglavnom iz gradske uprave, ali i drugih, od kojih su neki biliìvi zakopani. Tokom tih borbi ameri~ki vojnici izvr{ili suteàk zlo~in u selu Song Maj, gde su ubili 109 civila. Teì zlo~indogodio se 16. marta 1968. godine, kada su vojnici ~ete C 1.bataqona 20. pe{adijskog puka izvr {ili masakr u selu Mi Lajusmrtiv{i izme|u 347 i 504 civila. Za taj zlo~in saznalo se teku novembru 1969. godine. Tokom su|ewa pred vojnim sudomoptuèno je 14 oficira. Ve }ina optu`bi je odba~ena, a poru~nikVilijam Keli osu|en je na doìvotnu robiju, koja je kasnijepreina~ena na tri godine ro bije.Javno pogubqewe kapetana Vijetkonga Ngajen Van Lijema, od{efa sajgonske policije Ngujen Nok Loana, snimio je Edi Adams, ata fotografija kasnije je nagra|ena Pulicerovom na gradom.svaku cenu, oslobodila~ke snage uspele su da razbiju i uni{te jedinice1. armijske oblasti i da ga zauzmu.Po~etkom aprila Sajgon je bio prepun izbeglica, a vlada jekontrolisala rejon od oko 60 km od grada. Ameri~ka ambasada iaerodrom Tan-[on-Wut bili su pretrpani qudima koji suo~ajni~ki nastojali da napuste zemqu. Evakuisano je oko 143.000Ju`novijetnamaca. Odbranu grada ~inile su jedinice 3. i 4. armijskeoblasti, ukqu~uju}i i elitne jedinice padobranaca i renxera.Po{to SAD nisu odgovarale na wegov apel za pomo}, Ngijen VanTije je 21. aprila 1975. godine podneo ostavku i u opro{tajnomgovoru èstoko napao SAD, optuùju}i ih za izdaju.Pobedonosna zavr{nicaPo{to je Tije podneo ostavku, zamenio ga je potpresednik VanHunong, koji je poku{avao da izdejstvuje pregovore sa DR Vijetnamom.Nakon odbijawa, nespreman da pruì otpor severnovijetnamskojvojsci, i Hunong je podneo ostavku. Wega je zamenio generalMin, ~lan opozicije u skup{tini Republike Vijetnam, ~ovek kojije 1963. godine izvr{io dràvni udar i s vlasti zbacio Dijema.Tre}a etapa oslobodila~ke operacije nosila je naziv Ho [iMin. Nakon {to su oslobodila~ke snage uspele da probiju odbrambenuliniju u rejonu Zvan Loka, gde su se krvave i èstoke borbevodile gotovo dve nedeqe, pristupile su opsadi Sajgona. Opsadaje po~ela 25. aprila, da bi se obru~ stegao 28. aprila. Istogadana Min je postao posledwi predsednik Ju`nog Vijetnama. AmbasadorSAD pobegao je iz Sajgona 19. aprila 1975. u 16 ~asovai 30 minuta, a sa wim su oti{le i diplomate drugih zapadnih zemaqa.U dvori{te ambasade SAD 30. aprila u 7 ~asova i 53 minutasleteli su helikopteri CH-53D, koji su evakuisali ameri~kevojnike iz ambasade, posledwe vojnike SAD koji su napustili Sajgoni Vijetnam. U 11 ~asova 30. aprila 1975. godine zvani~no jeprestala da postoji Republika Vijetnam (Ju`ni Vijetnam), nakonpredaje koju je objavio predsednik Min.U operaciji Ho [i Min oslobodila~ke snage FNO i narodnearmije DR Vijetnama uni{tile su snage 3. i 4. armijskeoblasti, oslobo|en je Sajgon (koji je 1. maja 1975. promenio ime uHo [i Min) i podru~je delte reke Mekonga, gde su borbe zavr{ene2. maja 1975. godine. Ve} 7. maja odràna je velika parada pobede,koja je ozna~ila kraj tridesetogodi{we borbe naroda Vijetnamaza slobodu.Na skupu u Wu Orleansu vr{ilac du`nosti predsednika SADXerald Ford sve~ano je objavio kraj rata u Vijetnamu, govore}ida su SAD spasile ~ast i pobedile.Uprkos ogromnim qudskim i materijalnim gubicima, rat u Vijetnamuimao je za SAD i druga~ije dimenzije, jer je podsticao industrijskirazvoj i istovremeno donosio veliki profit dràvi i43

BILANSOslobodila~ki rat naroda Vijetnama spada u najduè, najkrvavijei najskupqe ratne sukobe HH veka. Po angaòvanim qudskim imaterijalnim efektivima, `rtvama i raza ra wi ma, upotrebqenimsredstvima ratne tehnike, me |u narodnim politi~kim i socijalnimimpli kaci jama, rat naroda Vijetnama prevazila zio je gotovo sveoruàne konflikte savre mene epohe, a na me|unarodnoj sceni godinamaje pre d stavqao jedan od osnovnih problema.Za petnaest godina rata u Ju`nom Vijetnamu izvedeno je nekolikohiqada vojnih akcija ve}ih ili mawih razmera, a izvr{eno gotovoisto toliko bombardovawa. Skoro da nije bilo naseqenog me -sta koje nije osetilo strahote rata, a pojedini regioni su ~ak potpunouni {te ni. Samo kroz logore sajgonskog reìma pro{lo je oko3,5 miliona qudi, a `rtve ci vilnog stanovni{tva na teritorijiJu`nog Vijetnama procewuju se na oko 2 miliona, od kojih oko milionpoginulih i oko 935.000 ra wenih. Na teritoriji Severnog Vijetnamapogi nulo je oko milion qudi, mada ove brojke treba uzeti srezervom jer ta~an broj poginulih jo { nije utvr|en.Prema nepotvr|enim podacima, poginulo je dva miliona Vijetnamaca,tri miliona je raweno, a nekoliko stotina hiqada deceostalo je bez roditeqa. Procewuje se da je bilo oko 12 milionaizbeglica. Oko 1,3 milona qudi iselilo se u 16 zemaqa u perioduod 1975. do 1982. godine.O vojnim gubicima nema potpunih i ta~nih podataka. ArmijaJu`nog Vijetnama imala je 183.000 poginulih i oko 500.000 rawenihvojnika. Podaci o gubicima snaga FNO i armije DR Vijetnama su oskudnii ~esto protivre~ni. Prema neutralnim procenama, do kraja1968. godine bilo je oko 400.000 izba~enih iz stroja.Podaci o broju poginulih vojnika SAD su, tako|e, prili~no konfuzni.Prema ameri~kim podacima, poginulo je 58.209, a ra wenooko 305.000 vojnika. Mnoge elitne jedinice su uni{tene ili desetkovaneu borbama na vijetnamskom rati{tu, a naro~ito velike gubitkeimale su jedinice mornari~ke pe{adije i RV. Iz gu bqeno je oko 3.700aviona i oko 4.800 helikoptera, od ~ega oko 40 odsto nad teritorijomDR Vijetnama. Gubici ratne tehnike bili su jo{ ve}i, s obziromna prezasi}enost jedinica oru`jem, opremom i motornim vozilima.Od ameri~kih saveznika najve}e gubitke imala je Ju`na Koreja,oko 4.000 poginulih vojnika (postoje podaci i o 5.000 poginulih),zatim Tajland sa 351 poginulim vojnikom, pa Australija kojaje imala 521 poginulog i 3.000 rawenih vojnika i Novi Zeland sa38 poginulih vojnika.vlasnicima kapitala. Rat u Vijetnamu apsorbovao je u proseku 30odsto vojnog buxeta SAD. To je najskupqi ameri~ki rat od 1945.godine do danas, koji je ko{tao 686 milijardi dolara (rat u Irakuko{tao je SAD 648 milijardi dolara).Planirawe i izvo|ewe generalne ofanzive oslobodila~kearmije predstavqalo je najsloèniju, ali istovremeno i najuspeli-ju operaciju strategijskih razmera na tlu Indokine. Za nepuna dvameseca (od po~etka marta do 2. maja) razoren je celokupni sistemsajgonske marionetske dràve, razbijeno je 15 divizija i zaplewenaogromna koli~ina ratnog materijala. Za razliku od operacijaiz ranijih godina, ova je izvedena gotovo u jednom dahu, a intenzitetudara neprekidno je pove}avan, da bi kulminirao u bici zaSajgon.Kraj

vremeplovV E R S K I P RA Z N I C I16-31. julPra vo slav ni17. jul – Sveti sve{tenomu~enikSava Gorwokarlova~ki21. jul – Sveti velikomu~enik Prokopije22. jul – Sveti novomu~eniciGlamo~ki i Kulenfakuvski25. jul – Ikona Presvete БogorodiceТrojeru~ice26. jul – Sabor svetog arhangela Gavrila28. jul – Sveti mu~enici Kirik i Julita28. jul – Sveta velikomu~enica Marina– Ogwena MarijaJevrejski20. jul – Ti{a BeavI K O N A B O G O R O D I C ET R O J E R U ^ I C ENajpo{tovanijaikona manastiraHilandara,kojoj se odaju po -~asti. Od we se uHilandaru uzimablagoslov i dobijaposle slu`be, wojse klawa i metani{epred svaku ozbiqniju odluku ili pred put, odwe se moli savet i zahvaquje joj se za uspe{noobavqen posao. U tradiciji manastira ikona jejedno vreme bila ~ak i igumanija, jer neslo`nobratstvo nije umelo samo da izabere najboqegme|u sobom. Nastala je kao dar Bo`ji iz ruke svetogJovana Damaskina, velikog pesnika i slikara.Posle usrdne molitve, ikona koju je sam naslikaozale~ila mu je odse~enu ruku, a sveti Jovan je izzahvalnosti na ikonu postavio jo{ jednu, tre}u,srebrnu ruku.Po predawu, svetu ikonu je iz svete zemqedoneo сveti Sava i postavio u svetili{te, u budu}usrpsku prestonicu, Skopqe. Po propasti srpskogcarstva, ikona se na ~udesan na~in obrelau blizini mananstira Hilandara. Na tom mestu jekasnije, u znak zahvalnosti, podignut paraklisTrojeru~ici. Ona se danas nalazi u velelepnomprosinktaru, pored igumanskog prestola, gde jojsvi odaju po~asti, molitve i zahvalnice, a najvernijijoj ostavqaju i bogate poklone.DOGODILO SE...16. jul 1858.Ro |en je voj vo da Pe -tar Bo jo vi}. U~e stvo -vao je u rato vi ma1876–1878. i 1885.go di ne. U Pr vom bal -kan skom ra tu 1912.bio je na ~el nik [ta -ba Pr ve ar mi je, a u Dru gom bal kan -skom ra tu 1913, pro bo jem bu gar skihpo lo à ja u Bre gal ni~ koj bit ci, od -lu ~io je is hod ra ta. U Pr vom svet -skom ra tu ko man do vao je Pr vom ar -mi jom, a ja nu a ra 1916, ume sto obo -le log voj vo de Ra do mi ra Put ni ka, po -stao je na ~el nik [ta ba Vr hov ne ko -man de. Umro je 1945. u Be o gra du.17. jul 1945.Po ~e la je Ber lin ska (Pots dam ska)kon fe ren ci ja, na ko joj su se sa sta latro ji ca li de ra sa ve zni~ ke ko a li ci jeiz Dru gog svet skog ra ta. Ha ri Tru -man, Vin ston êr ~il i Jo sif Sta qintre ba lo je da oba ve broj ne po slo ve,ko ji su ukqu ~i va li i do go vor o re pa -ra ci ja ma, ali i bu du} nost Ne ma~ ke,te sta tus ne ma~ kih sa ve zni ka17. jul 1946.Na kon {to je na sud skom pro ce supro gla {en iz daj ni kom, u Be o gra du jepo gu bqen ge ne ral Dra go qub Mi ha i -lo vi}, vo |a na ci o nal nog po kre ta ot -po ra u oku pi ra noj Ju go sla vi ji.19. jul 1945.Na ~el nik Ge -ne ral {ta baJu go slo ven skear mi je ge ne -ral Ar so Jo -va no vi} pot -pi sao je od lu -ku o po vla ~e wu ju go slo ven ske (par -ti zan ske) voj ne mi si je iz Ve li ke Bri -ta ni je. Po vla ~e we mi si je usle di loje po sle zah te va bri tan ske vla de 6.ju la da voj no-di plo mat ske od no sedve ju ze ma qa tre ba na sta vi ti po sta -vqe wem voj nih iza sla ni ka.20. julPre ma Ju li jan skomka len da ru ver skipra znik sve ti Ili jaGro mov nik. U voj sciKra qe vi ne Sr bi jetaj dan obe le à vaose kao pra znik Upra -va stra te gij skih ba ru ta na.20. jul 1917.Pot pi sa na je Krf ska de kla ra ci jaiz me |u srp ske vla de i pred stav ni kaJu go slo ven skog od bo ra, zva ni~ nogte la ju go slo ven ske emi gra ci je. De -kla ra ci jom je is tak nu to da su Sr bi,Hr va ti i Slo ven ci „tro i me ni na rod,je dan isti, po kr vi, po je zi ku, go vor -nom i pi sa nom, po ose }a wi ma svo gaje din stva, po kon ti nu i te tu i je din -stvu te ri to ri je“.28. jul 1914.Ob ja vom ra ta Austro-Ugar ske Kra -qe vi ni Sr bi ji po ~eo je Pr vi svet -ski rat. Ob ja vi ra ta pret ho di la jeul ti ma tiv na no ta austro u gar skevla de, upu }e na 23. ju la 1914. go di -ne. Po {to {to je srp ska vla da od bi -la zah tev da austro u gar ska po li ci jatra ga za or ga ni za to ri ma sa ra jev -skog aten ta ta na prin ca Fer di nan -da, usle di la je ob ja va ra ta.29. jul 1958.U SAD je osno va na Dr àv na upra vaza va zdu ho plov stvo i va si on ska is -tra ì va wa (NA SA). For mi ra na jetran sfor ma ci jom Dr àv ne upra veza va zdu ho plov ne kon struk ci je (NA -CA).30. jul 1839.Dan sa ni tet ske slu `be Voj ske Sr bi -je. U pr vom za ko no dav nom ak tu u srp -skoj voj sci, Us tro e ni ju gar ni zo ne vo -i ske od 29. ma ja 1839. go di ne, bi loje pro pi sa no da u Slu `be nom ode -qe wu Glav nog {ta ba gar ni zo na po -sto ji voj ni le kar. Uka zom od 30. ju lapo sta vqen je pr vi {tab ni le kar.30. jul 1898.U 83. go di ni umro jene ma~ ki dr àv nikOto fon Bi zmark.„Gvo zde ni kan ce -lar“, ko ji je „kr vqui gvo `|em“ uje di nioNe ma~ ku, na pu stioje me sto kan ce la ra1890. go di ne, po sle 28 go di na go to -vo neo gra ni ~e ne vla sti.Pripremio mr Miqan MILKI]45

Najboqi takmi~ar skija{a reprezentacijeVojske SrbijeNa crti saolimpijcimaIako su o~e ki va li pla smanu sre di ni ta be le, na {iski ja {i vra ti li su se izIta li je oki }e ni bron zom. Ve li keza slu ge za taj pod vig pri pa da juvoj ni ku u re zer vi Vla di sla vuMan di }u.r ve zim ske voj ne olim pij ske igre odr à ne su od 20. do 25. mar -ta na pa di na ma ita li jan skog ski ja {kog cen tra Val d’ Ao sta, uor ga ni za ci ji Me |u na rod nog sa ve ta za voj ne spor to ve (CISM).Voj nik u re zer vi Vla di slav Man di} i we go vi dru go vi, naj bo qiski ja {i Voj ske Sr bi je, do bi li su pri li ku ì vo ta. [an su dasta nu na cr tu sa pro fe si o nal nim spor ti sti ma, me |u ko ji ma su iosva ja ~i me da qa na tek za vr {e noj Olim pi ja di u Van ku ve ru.[an su su is ko ri sti li i za jed no po sti gli naj ve }i uspeh srp skogski ja wa u isto ri ji – bron za nu me da qu ekip no u di sci pli ni sla lom.Di plo mac Bo go slov skog fa kul te ta, ~lan Gor ske slu `be spa sa -va wa i in struk tor ski ja wa Vla di slav Man di} na sne gu je od svo jetre }e go di ne. Na pr va tak mi ~e wa kre nuo je ve} sa {est godina. Ia -ko je ski ja we we go va qu bav, pri zna je da je po dr {ka zim skim spor to -vi ma u Sr bi ji da le ko od po treb ne.– Ovo je ze mqa fud ba la i ko {ar ke. Ski ja we ni iz da le ka ni je to -li ko po pu lar no. Po red ma we me dij ske pa `we pro blem je i u fi nan si -ja ma. Za ~a ra ni krug po ~i we ve li kom ko li ~i nom nov ca ko ja je po treb naza raz voj mla dog spor ti ste i za vr {a va se ot pri li ke u 15. go di ni ì vo -ta. Ako do ta da ni {ta ne ura di{ na tak mi ~ar skom pla nu, ni je re al nora ~u na ti na pro fe si o nal nu ka ri je ru – po ~i we Vla di slav svo ju pri ~u.On ipak is ti ~e da qu bav pre ma ski ja wu i pla ni ni ne za vi si od nov ca.– Pro na {ao sam ne ko li ko na ~i na da sva ku zi mu pro ve dem na Ko -pa o ni ku i ve} ne ko li ko go di na ra dim kao pro fe si o nal ni in struk torski ja wa. Do ovog tak mi ~e wa Svet ski kup u ski ja wu gle dao sam sa mo nate le vi zi ji. Mo gao sam je di no da sa wam da jed nog da na de lim sta zu sanaj bo qi ma. Ve ruj te, ni je kao na te le vi zi ji – iskren je na{ sa go vor nik.Voj nik sport skog vo daVla di sla vqe va voj na pri ~a po ~i we pre dve go di ne. Pri li komre gru ta ci je sa znao je da po sto ji sport ski vod ko ji ostva re nim spor -ti sti ma omo gu }a va da to kom voj nog ro ka ne pre ki da ju kon ti nu i tettre nin ga. Na{ naj bo qi ski ja{ ta da po ~i we da uvi |a ja sno po sta -vqe nu vi zi ju voj nog spor ta.– Sport ski vod mi je po mo gao da na naj bo qi na ~in is pu nim svo -ju oba ve zu pre ma ze mqi i osta nem u tak mi ~ar skoj spre mi – ka è Vla -di slav i do da je da je i po sle iz la ska iz voj ske ostao u kon tak tu saqu di ma iz Voj ne aka de mi je ko ji su ga i po zva li da kao re zer vni voj -nik bu de ~lan na {e ski ja {ke re pre zen ta ci je.– Pro {le go di ne po stao sam sve stan ko li ko su ozbiq ni pla no vivoj ske u do me nu spor ta. Ja sna stra te gi ja dr àv nog se kre ta ra Zo ra naJef ti }a po ~e la je vr lo br zo da se ma te ri ja li zu je. Za pr vi i do sa danaj ve }i ciq iza bra ne su Svet ske zim ske igre. Pri pre me su po ~e le me -sec i po pre po ~et ka iga ra i Mi ni star stvo od bra ne, Voj ska i Voj naaka de mi ja da li su sve od se be da do bi je mo naj bo qe uslo ve. „Ski ja li -{ta Sr bi je” su nam omo gu }i la ko ri {}e we ski-sta za na Ko pa o ni ku.Za i sta se ni je {te de lo na re sur si ma i put Ita li je po {li smo kao pra -va re pre zen ta ci ja ko joj ni {ta ni je ne do sta ja lo – ob ja {wa va on.Re pre zen ta ci ja Voj ske Sr bi je zna la je gde do la zi. Zna li su dadru ge, po seb no alp ske ze mqe, ta mo idu sa ja snom na me rom da do mi -ni ra ju. Uz bu |e we pred put do bi lo je do zu pre ko po treb nog adre na li -na de set da na pred po la zak ka da su vi de li ko na ~an spi sak u~e sni ka.4615. jul 2010.

Sni mio Da ri mir BAN DA– Ia ko for mal no voj ni ci, ve }i na tak mi ~a ra bi li su pro fe si o -nal ni ski ja {i, u~e sni ci FIS svet skog ku pa. Ne ko li ko wih se par ne de -qa ra ni je vra ti lo sa Olim pi ja de. Ve }i na sa me da qa ma. Oti {li smota mo sa na me rom da na naj bo qi na ~in pred sta vi mo svo ju ze mqu tihpet da na. Po {to smo, iskre no, mo `da bi li za te ~e ni kva li te tom su -par ni ka, srp ski inat po ~eo je da ti wa. Do sta je ulo è no u nas i nane ki na ~in ni smo sme li da bu de mo za stra {e ni. Oti {li smo ta mo dase kao pra vi voj ni ci bo ri mo – se }a se na{ sa go vor nik. On pod vla ~ida je bi la ~ast na }i se u ta kvoj kon ku ren ci ji, iz bli za vi de ti tre nut nonaj bo qe ski ja {e na sve tu i vo zi ti se naj bo qim tak mi ~ar skim sta za -ma, niz ko je ni ko od wih do ta da ni je imao pri li ke ni da se spu sti.Re zul tat za isto ri juPr vi dan bio je od re |en za upo zna va we sa sta za ma, a ve} su -tra dan, nor dij ci i alp ski ski ja {i Voj ske Sr bi je po ~e li su sa tak mi -~e wi ma.– Mo je di sci pli ne su sla lom i ve le sla lom. Po red ~i we ni ce dase ni ko od ~la no va na {e re pre zen ta ci je ne tak mi ~i u svet skom ku pu,do bro smo zna li ko je ko i ko na~ no smo mo gli da vi di mo ka ko to iz -gle da uì vo – ka è Vla di slav.Iz ne na |e wa su, pre ma we go vim re ~i ma, po ~e la vr lo br zo.Svet ske zve zde alp skih ze ma qa pri stu pi le su tak mi ~e wu mo `da ipre vi {e ozbiq no. Su sti za li su je dan dru gog u sto tin ka ma i ne ko li kowih u od lu ~u ju }im vo `wa ma iz le te lo je sa sta ze. Ne ko bi mo `da touzeo kao olak {a va ju }u okol nost za osta le tak mi ~a re, ali Vla di slavne mi sli ta ko.– Ta~ no je da su naj bo qi tak mi ~a ri prak ti~ no sa mi se be is kqu -~i li pre a gre siv nom vo `wom, ali i psi ho lo {ka sta bil nost je bit na.Mo `da smo tu od i gra li pa met ni je. Na kon za vr {e nih de o ni ca sa bi -ra ju se vre me na po je di na~ nih tak mi ~a ra iz iste ze mqe i na taj na ~indo bi ja se ukup no vre me i me sto na ta be li sva ke re pre zen ta ci je uekip nom pla sma nu. Tak mi ~e we u ve le sla lo mu za vr {io sam na tri de -set i pr vom me stu, a u sla lo mu na de ve tom – ob ja {wa va na{ ski ja{.Dok je na {a re pre zen ta ci ja pri vo di la tak mi ~e we kra ju svi suo~e ki va li pla sman na sre di ni ta be le. Me |u tim, pot pu no neo ~e ki va -no sa zna we da je Sr bi ja tre }a u sla lo mu iza zi va op {tu eu fo ri ju uti mu na {e voj ske. Bron za! Du go go di {wa ula ga wa, trud i tim ski radda ju svoj re zul tat.– Po no san sam na svo je dru go ve iz re pre zen ta ci je. Bez wih nebi ni bi lo ovog uspe ha. Osvo je no tre }e me sto zbir je svih nas, jasam sa mo imao sre }u da bu dem naj bo qi me |u naj bo qi ma. Po seb nome ra du je ~i we ni ca da su nam Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska obez -be di li ap so lut no sve {to nam je po treb no. Sle de }i ciq je Svet skozim sko pr ven stvo u Sa ra je vu. Ovo ga pu ta ta mo od la zi mo da po be di -mo – po ru ~u je Vla di slav Man di}.Pe tar VO JI NO VI]Drugo mesto zana{e xudistePredstavnici srpske vojne re prezentacije – vojnik Uro{ Ne -nkovi} i ka det Stevan Stojanovi} osvojili su bronzane medaqe naEvropskom vojnom prvenstvu u xudu koje je odr` ano od 28. juna do2. jula u Novom Me stu u Sloveniji.Pukovnik Dragan \ini bio je na toj manifestaciji zva ni~nipredsta vnik Me|unarodnog saveta za vojne spo rtove iz Srbije.Takmi~ewe je organizovano u dve kvalifikacione grupe, kojesu brojale od tri do pet takmi~ara, prema me|unarodnim propisimau dva do ~etiri me~a.Evropski seniorski prvak u kategoriji do 81 kilogramaRobert Krawzik osvojio je prvo mesto, srebrnu medaqu poneo jewegov kolega iz Poqske Lukas Blac, dok su tre}u poziciju izboriliFaruh Bulekulov iz Nema~ke i Uro{ Nenkovi} iz Srbije.U kategoriji do 73 kilograma prvo mesto osvojio je nema~kitakmi~ar Fabijan Seldmajer, srebrno odli~je poneo je MiroslavFrgawa iz Bosne i Hercegovine, a tre}u poziciju podelili su Peter[aringer iz Austrije i Stevan Stojanovi} iz Srbije.Zlatna medaqasrpskoj vojnoj ekipiTre}e regionalno vojno takmi~ewe u tr~awu, u okviru manifestacije„Sportom protiv droge“, odràno je 26. juna u Sarajevu.Predstavnici osam ekipa iz oruànih snaga iz regiona –Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Ma|arske,Makedonije, Slovenije i Srbije – pretr~ali su stazu od osamkilometara.U na{oj ekipi bili su kapetan Aleksandar Ne{evski istariji vodnik Goran êgar sa Vojne akademije, kao i profesionalnivojnik Mirko Stankovi} iz Tre}eg centra za obuku.Ekipno su osvojili prvo mesto, dok se na drugu poziciju plasiralaekipa BiH, a na tre}e predstavnici oruànih snaga Hr va -tske.Stariji vodnik Goran êgar ubedqivo je pobedio u pojedina~nojkonkurenciji, a kapetan Aleksandar Ne{evski osvojio jetre}e mesto. Na {estoj poziciji na{ao se vojnik MirkoStankovi}.G. ÊGAR47

MI NI STAR STVO OD BRA NERE PU BLI KE SR BI JE SEK TORZA QUD SKE RE SUR SEUPRA VA ZA KA DRO VEras pi su jeK O N K U R Sza po pu nu for ma cij skih me stavoj nih slu `be ni ka, pri je momli ca iz gra |an stva, u rad ni od nosna neo d re |e no vre me1) re fe rent za fi zi~ ko vas pi ta we, VSS, je dan (1) iz vr {i lac,u Voj noj po {ti 1097 Ni{,2) na stav nik en gle skog je zi ka–pre vo di lac, VSS, je dan (1)iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 1097 Ni{,3) na stav nik en gle skog je zi ka–pre vo di lac, VSS, je dan (1)iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 1414 No vi Sad,4) na stav nik en gle skog je zi ka–pre vo di lac, VSS, je dan (1)iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 3920 Kra qe vo,5) na stav nik en gle skog je zi ka–pre vo di lac, VSS, je dan (1)iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 4976 Vra we,6) na stav nik en gle skog je zi ka–pre vo di lac, VSS, je dan (1)iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 8486 Pan ~e vo i7) na stav nik en gle skog je zi ka–pre vo di lac, VSS, je dan (1)iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 5302 Po à re vac.Na ~in kon ku ri sa waKan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa pod -no se mol bu Voj noj po {ti 1084 Be o grad, Ne zna nog ju na ka 38, Be o -grad, po {tom pre po ru ~e no ili pre da ju li~ no u de lo vod stvu Voj nepo {te 1084 Be o grad. Uz mol bu se pri la è sle de }a do ku men ta ci ja:– CV ili krat ka bi o gra fi ja,– uve re we o dr à vqan stvu,– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,– ove re na fo to ko pi ja di plo me o ste ~e noj {kol skoj spre mi,– fo to ko pi ja rad ne kwi ì ce,– uve re we nad le `nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri -vi~ ni po stu pak,– uve re we nad le `nog or ga na MUP-a da kan di dat ni je kri vi~ noosu |i van,– po tvr da voj nog od se ka da je od slu ìo voj ni rok sa oru` jem(za kan di da te mu {kog po la) i– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti.Iz vod i uve re wa ko ji se pri la ù uz mol bu ne mo gu bi ti sta ri ji od6 ({est) me se ci.U mol bi oba ve zno na gla si ti za ko je for ma cij skome sto kan di dat kon ku ri {e.Rok za pod no {e we pri ja va za pri jem u slu `bu je 30 da na od da naob ja vqi va wa kon kur sa.Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le `ni sta re {i na, a o iz -bo ru }e svi kan di da ti bi ti oba ve {te ni u za kon skom ro ku.Na kon kurs se mo gu pri ja vi ti kan di da ti ko ji su dr à vqa ni Re pu -bli ke Sr bi je a is pu wa va ju sle de }e uslo ve:OP [TI USLO VI KON KUR SA:– da su zdrav stve no spo sob ni za slu `bu u Voj sci Sr bi je,– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nogde la za ko je se go ni po slu `be noj du `no sti, od no sno da ni suosu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du èm od{est me se ci,– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr àv nom or ga nuzbog te è po vre de du `no sti iz rad nog od no sa i– da su od slu ì li voj ni rok sa oru` jem (za kan di da te mu {kogpo la).PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:a) za for ma cij sko me sto na red nom bro ju 1:– di plo mi ra ni pro fe sor fi zi~ kog vas pi ta wa (kul tu re),– za vr {e na [ko la re zer vnih ofi ci ra,– pro ve ra fi zi~ ke spo sob no sti u skla du sa va è }im nor ma ma i– po zna va we ra da na ra ~u na ru;b) za for ma cij ska me sta na red nom bro ju 2–7:– di plo mi ra ni pro fe sor en gle skog je zi ka i– po zna va we ra da na ra ~u na ru.Pre pri je ma u rad ni od nos, za kan di da te ko ji is pu wa va ju uslo vekon kur sa i u|u u naj u ì iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla snost, bi }eiz vr {e na bez bed no sna pro ve ra.4815. jul 2010.

pregled). Pregled traje 2 (dva) dana,– kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca ikoji ispuwavaju sve uslove konkursa dolaze na selektivnu obuku(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).SPECIJALNA BRIGADAVOJSKE SRBIJEr a s p i s u j eK O N K U R Sza prijem kandidata naselektivnu obuku1. USLOVI KONKURSAZa prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu brigadumogu konkurisati profesionalni oficiri i podoficiriiz jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebneuslove:a) op{ti uslovi:– da ispuwavaju uslove propisane odredbama ~lana 39. Zakonao Vojsci,– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa,– da nisu osu|ivani;b) posebni uslovi:– da nisu stariji od 28 godina,– da su on i ~lanovi wegove uè porodice (bra~ni drug i deca)dràvqani Republike Srbije,– da imaju radno iskustvo u Vojsci najmawe dve godine,– da nemaju negativnih slu`benih ocena i da su im posledwedve slu`bene ocene najmawe „vrlo dobar”,– da su psihofizi~ki zdravi i sposobni za rad u jedinicamaSpecijalne brigade, {to se utvr|uje nalazom nadle`ne vojnolekarskekomisije, psiholo{kim testirawem za obavqawepadobranske slu`be, testom iz op{te kulture i proveromfizi~kih sposobnosti,– da su na redovnoj proveri obu~enosti ispunili propisanenorme,– da su pliva~i.2. NAÎN KONKURISAWA:– kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku uSpecijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) u svojim mati~nim komandama,– uz molbu, kandidati obavezno prilaù: kratku biografiju,izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dràvqanstvu zasebe i ~lanove svoje uè porodice, overeni obrazac KOLP izprogramskog paketa KaIS, izjavu da èle da obavqaju padobranskuslu`bu, uverewe o izvr{enoj proveri fizi~kihsposobnosti sa naturalnim pokazateqima i mi{qewe komandantaranga bataqona,– po pristizawu molbi i wihovoj analizi kandidati kojizadovoqe op{te uslove konkursa dobi}e poziv iz pretpostavqenekomande, sa navedenim ta~nim datumom i vremenomupu}ivawa na lekarski pregled za padobranca (pregledse realizuje na IVM Zemun, a poziv je ujedno i uputnica zaSelektivna obuka planirana je u periodu od 27. septembra do26. decembra 2010. godine.Konkurs je otvoren do 15. avgusta 2010. godine.OGLASSusret 40. klase Sredwevojne {kole KoVPovodom 15 godina od zavr{etka {kolovawa, pitomci 40.klase Sredwe vojne {kole KoV organizuju 24. jula proslavu. Zau~e{}e je potrebno uplatiti 3.000,00 dinara na teku}i ra~unbroj 160-3710200003193-76. U svrhu uplate upisati ime i prezime,aprimalac jeAleksandar Stanojevi}.Kontakt telefoni: Neboj{a Mileti} 23-816, 064/8080-105, Aleksandar Stanojevi} (Glavowa) 064/8111-849.Odmor u Vrwa~koj BawiVojno odmarali{te u Vrwa~koj Bawi nudi gostimapoboqan boravak u vili Sombor, koja se nalazi u blizinihotela Breza. Cena polupansiona (no}ewe, doru~ak ive~era) za sve korisnike u letwoj sezoni iznosi 1.750 dinarau dvokrevetnoj i 1.550 dinara u trokrevetnoj sobi.No}ewe je u vili Sombor, a ishrana u hotelu Breza.Mogu}nost pla}awa na rate. Za sve dodatne informacijemoète se obratiti Vojnoj turisti~koj agencijiu Beogradu ili direktno na recepciji hotela Breza.NARUXBENICAPretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu(zaokruìte)1. Polugodi{wa pretplata (1.7 – 31.12. 2010.godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinaraUkoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka,uplatiti odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primerakasa pretplatnom cenom).Pla}awe unapred na ìro-ra~un 840-49849-58.Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:MC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovuove naruxbenice.Kupac ______________________________________Ulica i broj ________________________________Telefon ____________________________________Mesto i broj po{te __________________________M.P.Potpis naru~ioca________________________________49

[AHIZA BRA NA PAR TI JADA MANI JE PO MO GLAMo ro ze vi~ – Vo lo ki tinBil, 2006.1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4Sf6 5.Sc3 a6 6.Le3 e5 7.Sb3 Le68.Dd2 Le7 9.f3 0-0 10.0-0-0 Sbd711.g4 b5 12.g5 b4Na su per tur ni ru u Bi li ube dqi voje tri jum fo vao Alek san dar Mo ro ze -vi~, ko ji je i pre ma rej tin gu (2731)bio glav ni fa vo rit. We go vog ime -wa ka Vo lo ki ti na zna mo sa na {ihpr vo li ga {kih tak mi ~e wa; osvo jio jena {e sim pa ti je zbog bes kom pro mi -sne igre. We gov 6. po tez ni je ba{naj zdra vi ji, ali – ta kva je ova va ri -jan ta Si ci li jan ke.13.Se2 Se8 14.h4 a5 15.Kb1 Sb616.Sg3 a4 17.Sc1 d5 18.Lb6 Db619.ed5 d8 20.Lc4 Sc7 21.de6 Td222.ef7 Kh8 23.Td2Po gled na po zi ci ju ot kri va dacr ni ima da mu za dva to pa i ini ci -ja ti vu na da mi noj stra ni, dok je be -li usi drio vr lo ne u god nog pe {a kana f7.23…Dc6Sa Sb5 par ti ja bi se ras pli nu laAROSAUKR[TENE REÎwSRu re mi, ali cr ni, kao {to re ko smo,igra o{tro i, jo{ uvek - na po be du.24.b3 Sb5 25.Lb5 Db5 26.Sf5Tf7 27.Se7 Te7 28.Td8 Te8 29.Thd1g6 30.T1d5 Dc6 31.T5d6 Db5 32.Tb6Db6 33.Te8 Kg7 34.ba4 Dc5 35.Tb8Dd5 36.Tb5 Df3 37.Te5 h5 38.a5Dc6Be li: Kb1, Te5, Sc1, a2, a6, c2, g5, h4Cr ni: Kg7, Dc6, b4, g6, h5Ni je te {ko pogo di ti da ov de napo be du igra be li. Ka da osvo ji cr nogb-pe {a ka, we gov a-pe {ak }e opa snona pre do va ti. Usa mqe na da ma ov dene ma ni ka kve {an se, sa mo {to }ere a li za ci ja po tra ja ti.39.a6! Da6 40.Te4VODORAVNO:20. Pristalica probabilizma (npr. Ciceron ili Hjum), 21. Biv{i gr~kifudbaler, Dimitris, 22. Mesto u Hrvatskoj, kod Ozqa, 23. Pristalicaposibilizma, 24. Staviti u izolaciju, izolovati, 25. Pozajmqivawe naka mate, zelena{tvo, 26.Plemenici plemena Mora~a u Crnoj Gori, 27.Pri ~awe, pripovedawe (lat.), 28. Sena, senka, 29. Izdaje, potka zi va -wa, 30. Naprava za podmazivawe, 32. Dvadesettre}e i 18. slovo az -bu ke, 33. Mre`wa~a oka (mn.), 34. Autonomna republika u sastavuRuske fe de racije, 35. Avionska akrobacija, 36. Sawati, 37. Splet -ka{ko dru {tvo, klika, 38. Pojavni oblici, fenomeni, 39. Dvanaesto i24. slovo az buke, 41. Sme{no ili podrugqivo podraàvawe ozbiqnogdela, 42. Francuski pisac, Gi de, 43. Ispitna telefonska kombinacija(skr.), 44. Ime glumica Gojkovi}, @uti} i Radivojevi}, 45. Li~iti, na -li kovati, 46. Biolo{ki sateliti, 47. Prelepa i otrovna biqka, na -prstak, 48. Ob rukati, 49. Kretati se u talasima, 50. Strugati ren de -tom, 51. En gleski pas lisi~ar.OGQARSa da ovaj top sto ji ma e stral no,bra ni h-pe {a ka, a osvo ji }e bez pro -ble ma cr nog usa mqe ni ka.40.Kf7 41.Sd3 Da3 42.Tf4 Ke743.Tb4 Kd8 44.Tc4 Ke7 45.Sb4 Ke646.c3 Da4 47.Kb2 Kf7Sve be le fi gu re isto vre me nobra ne i na pa da ju, a to je je dan od{a hov skih ak si o ma.48.Td4 Db5 49.Kb3 Df1 50.Kb2Kb5 51.a3 Kf8 52.Kb3 Df1 53.a4Kb1 54.Kc4 Da1 55.Kb5 Dc3 56.Sc6Par ti ja je tra ja la i tra ja la, pa secr ni pre dao tek u 85. po te zu. Na red -ne po te ze }e mo iz o sta vi ti zbogu{te de u pro sto ru.1:0ZA NI MQI VO STIKO STI ]E VA PLO ÂU Sid ne ju, iz nad {e stog spra -ta jed ne zgra de, po sta vqe na jespo men-plo ~a u ~ast bo rav ka Bo -re Ko sti }a u Au stra li ji. U sre -di ni te plo ~e ukle sa na su tri ~o -ve ka za {a hov skom ta blom. Pr vije Bo ra Ko sti}. Ta sli ka je ka -sni je bi la na me da qi ko ja je do -de qi va na {am pi o ni ma i {a hov -skim za slu `ni ci ma.USPRAVNO:AMPripremio @arko \OKI]NLPROBLEMV. L. Iton1930.Beli: Kg5, Ta2, Td8, Lf2, Lf3, Se2, d2Crni: Kd1,Lb1,c2,c4, c5Mat u 2 poteza.1. d4!Na 1…Kd2 2.dc5 mat.Na 1…c1D+ 2.Sf4 mat.Na 1…c1S 2. Sc3 mat.Na 1…cd3 2.Td3 mat.Na 1…cd4 2.Td4 mat.KPripremioRade MILOSAVQEVI]majstor FideBVTRE[EWE IZ PRO[LOG BROJA VODORAVNO: aromatika, budala{tine,lepa kata, k, romantizam, Ag, zabadava, mandatori, tip, Na liparu, Tarn, Lun,Nora, Nikolina, do groba, aneks, Kali~ina, slavuj, mamiti, dotakati, Anapa,[Xa la kart, nenadano, Inah, {it, Tora, Titikaka, Omo, izotonija, naratori, ev,namirivati, n, matirati, amerikanist, Zaninovi}.S1. Vrsta sredozemnog ~etinara, 2. Svu}i se, skinuti se, 3. Dovr{iti ora -we, 4. Pri~ati gluposti, smarati ({atr.), 5. Stanovnici Atike, 6. Dobi -jawe bora, 7. Ime glumica @igon i Mihi}, 8. Te}i u mlazevima, 9. Hodati,kretati se, 10. Simbol silicijuma, 11. Dràva u Africi, 12. Kuvawe jelau sopstvenom soku, 13. Prwa, krpica, 14. Pokriva~ od abe za kowa, aba -ija, abahija, 15. Otpaci od zaklane stoke (pokr.), 16. Amiotrofi~na late -ral na skleroza (skr.), 17. Engleski pesnik, Dòn, 18. Svetiti se, 19. Igra~stonog tenisa, 21. Turisti~ka destinacija u Gr~koj, 23. Italijanski re -ìser, Mario (“Posledwi dani Pompeje”), 25. Izdati nare|ewe, 27. Za -laziti u godine, stariti, 28. Oja~ati, osnaìti, 30. Okameweni koral,31. @ivotiwa sa kopitama, 32. Rusko mu{ko ime (biv{i {ahist Smislov),34. Stranica pravouglog trougla, 35. Isprave o osigurawu, 37. Pod od da -saka, 38. Nema~ki fudbalski trener, Feliks, 40. Nema~ki fizi~ar, Artur,41. Francuski pisac, Alber, 42.Ime fizi~ara-nobelovca Bora, 44. Ovog~asa, sada, 45. Oznaka za Dakotu (SAD), 47. Pokazna zamenica, ovo.\5015. jul 2010.

Societe Generale SrbijaPosebni uslovi za stambene kredite vojnim licimaSociete Generale banka Srbija jedan je od lidera na trì{tu stambenihkredita u Srbiji. Kao banka koja u fokus svog poslovawa stavqapotrebe klijenata, pored olak{ica koje su predvi|ene programom subvencionisawa,Societe Generale je za vojna lica pripremila i dodatnepogodnosti u vidu niìh kamatnih stopa.Societe Generale banka Srbija profesionalnim vojnim licima sprebivali{tem u Republici Srbiji odobrava, pod izuzetno povoqnimuslovima, stambene kredite sa subvencijom dràve. Iz buxeta RepublikeSrbije obezbe|uju se sredstva u iznosu od 14 do 25 odsto kupoprodajnecene nekretnine, a ostatak finansira banka. Vojna lica koja odlu~e dana ovakav na~in re{e stambeno pitawe nisu u obavezi da obezbede sopstvenou~e{}e, a u trenutku dospe}a posledwe rate kredita ne smeju bitistariji od 70 godina. Kamatna stopa na subvencionisane kredite za profesionalnavojna lica je promenqiva, a kre}e se od 2,54 do 3,72 odsto.U procenu kreditne sposobnosti ukqu~uje se, pored zarade iliudruènih primawa, i celokupni iznos mese~ne naknade dela tro{kovaza zakup stana koje profesionalno vojno lice dobija od Vojske Srbije.Pored dokumentacije koja je potrebna ostalim klijentima, profesionalnavojna lica dostavqaju i izjavu da svoje stambeno pitawe re{avaju trajnoputem kredita i da se odri~u prava na re{avawe stambenog pitawapo propisima o stambenom obezbe|ewu u Ministarstvu odbrane, kojuoverava nadle`ni stare{ina, zatim, potvrdu o procentu kreditnih sredstavaiz buxeta Srbije na koji imaju pravo i re{ewe o visini sredstavakoje korisnik kredita ostvaruje po osnovu mese~ne naknade dela tro{kovaza zakup stana.Pored stambenih kredita uz subvenciju dràve namewenih vojnimlicima, dostupni su im i komercijalni stambeni krediti, krediti za refinansirawestambenih kredita, kao za renovirawe, adaptaciju i rekonstrukciju,pod posebnim uslovima. Kod komercijalnih stambenih i kreditaza refinansirawe stambenih kredita, klijenti mogu da biraju izme|ukredita sa fiksnom kamatom, koja ostaje ista tokom celog perioda otplate,i kredita sa promenqivom kamatom.Detaqnije informacije mogu se dobiti u ekspozituriSociete Generale banke u Beogradu – Masarikova 4,na telefon 011 30 11 690 ili putem Korisni~kog centra bankena broj 011 30 11 555

43IZ LA BO RA TO RI JABU DU] NO STIVojna nanotehnologijaSA BERLINSKOGVAZDUHOPLOVNOGSAJMA ILA 2010Dominacija evropskihproizvo|a~aLAKI TENKHO^KISVredan ratni plen

IZ LA BO RA TO RI JA BU DU] NO STIVOJNAVojnici, oprema inaoruàwe u2030.NANOTEHNOLIz laboratorija budu}nostiVojna nanotehnologija 2Snajperska pu{ka PAW 20Sasvim novo iz Afrike 16Te{ki oklopni transporter namerIzraelski tigar 18Sa Berlinskog vazduhoplovnog sajmaILA 20Dominacija evropskihproizvo|a~a 21Laki tenk ho~kisVredan ratni plen 28Urednik prilogaMira [vedi}2Na no teh no lo gi ja pro {i ru je vi di ke do ko jih voj nistru~ wa ci mo gu re al no pred vi |a ti ka ko }e se od vi ja tiraz voj rat ne ve {ti ne Ka ko }e bu du }i raz voj i pri me nasa vre me ne voj ne teh ni ke uti ca ti na iz gled i de lo va wesa vre me ne voj ne or ga ni za ci je Ostva re ni na pre dak ipro jek ti da li su voj nim stru~ wa ci ma osno vu da sa ~i nesce na rio za na no ra to va we Na no teh no lo gi ja no vihma te ri ja la obez be |u je da se bo ja le te li ca mo è me wa tito kom le ta ka ko bi se sto pi la s oko li nom î me }epro tiv nik od go vo ri ti? To pom na ko mar ca! Klej tro ni kaomo gu }i la bi stva ra we bi }a ko ja bi isto vre me no bi lai su per voj ni ci i su per o ru` je Da li smo na pra guostva re wu ~o ve ko vog du go go di {weg sna te le por to va wa?Vojna nauka, od kada se bavi istra ì -vawima i razvijawem vojne opreme inaoruàwa, neprekidno teì prona -la èwu savremenijih i efikasnijihbor benih sredstava kojima bi se ostvarila nadmo}nost i pobeda nad protivnikom.Svaki epohalni pronalazak u tojoblasti izmenio je fizionomiju ratovawa.Barut je znatno promenio razvoj i proizvod-wu naoruàwa, a rat u~inio dinami~nijimi ubojitijim. Uvo|ewe tenkova, brodova,podmornica i aviona pro{irilo jeratovawe u kopnenoj, vodenoj i vazdu{nojdimenziji. Kompjuter je doneo jo{ jednu dimenziju– virtuelnu realnost. Raketa jeomogu}ila da se ratovawe preseli i u kosmos.Laserska, elektromagnetska, kompjuterskai druge vrste tehnologija un-15. jul 2010.

43Kompletnaoprema odnanomaterijalaprema projektuFuture forcewarriorNanocev~iceOGIJA[lem od nanomaterijalaapredile su mogu}nosti usavr{avawa idaqeg razvijawa ratne tehnike i vojneopreme do neslu}enih mogu}nosti.Zasnivaju}i svoja saznawa na dostignutomstepenu razvoja nauke i tehnologije, vojnistru~waci sa~inili su planove pro iz -vodwe savremene ratne tehnike sa velikomprecizno{}u do 2025. godine. Da bi sevidelo daqe od toga pospe{uju se istra -ìvawa u svim nau~nim oblastima, kako bise u razvoj uvele nove tehnologije. Me|ubrojnim istraìva~kim, razvojnim i nau~ -nim oblastima je i nanotehnologija.Nau~ni i tehnolo{ki prodor u oblastnanotehnologije omogu}io je istraìvawa irazvoj savremene vojne opreme i naoru -àwa u svim oblastima. Svojom pojavom iprimenom nanotehnologija znatno je unapredilafundamentalna istraìvawa i doprinelada se razvoj ratne tehnike sagledavai usmerava na nov na~in. Naime, omo -gu}ila je da se pro{ire vidici do kojih vojnistru~waci mogu realno predvi|ati kako}e se odvijati razvoj ratne ve{tine, i kako}e budu}i razvoj i primena savremene vojnetehnike uticati na izgled i delovawe savre -me ne vojne organizacije.Brojne su oblasti u kojima je na no -tehnologija postala primewiva. Stru~wacikoji poseduju sposobnost predvi|awa doga -|a ja i brzo usvajaju nova tehnolo{ka re {e -wa, danas nanotehnologiju koriste u oblastibazne nauke i inìwerstva, fizike i teh -nologije sinterovawa materijala, biomedicini,integraciji tehnologije za industrijskuprimenu, avionskoj, raketnoj i kosmi~koj industriji,u oblasti mikroelektronike, robotici,proizvodwi komponenata za savre -mene ra~unare i mobilnu telefoniju, primenite~nih kristala i drugo. Nesumwivo,moglo bi se re}i da ve} sutra ne}e bitioblasti proizvodwe u kojoj se ne}e mo}ipri mewivati nanotehnologija. Naravno,pri tome vaqa imati u vidu da postoje i dru -ge oblasti i tehnologije koje su tako|e veomazna~ajne i jedinstvene u proizvodwi materijalai komponenti koje ~ine ili omogu -}avaju fizi~ku i hemijsku transformacijusavremenih proizvoda.Na sada{wem nivou nau~nih saznawai prakti~ne primene nanotehnologije, glavnaistraìvawa odvijaju se u oblasti mate -rijala i novih proizvodnih tehnologija, radiunapre|ewa konkurentnosti nove indu -strije zasnovane na novoste~enim znawima.Tako su i odvojena sredstva za finansirawenauke koja prou~ava nanomaterijale i novenanotehnologije u SAD, Evropi, Rusiji, Ja -panu, Kini, Indiji i drugim nau~notehnolo{ -ki razvijenim dràvama izuzetno velika, jerse od tih ulagawa o~ekuje ne samo velikipro fit ve} i unapre|ewe savremene proiz -vod we integracijom novih tehnologija u industriji.Zemqe ~lanice EU predvidele su dauloè tri i po milijarde evra do kraja2010. godine samo u razvoj novih projekatau oblasti temeqnih istraìvawa i primenenanotehnologije u savremenoj proizvodwi.VOJNA PRIMENAKad se posmatra primena nanotehno -logije u vojne svrhe, prakti~no ni tu nemaoblasti u kojoj nije mogu}e koristiti naj -novija saznawa, kako danas tako i u bliskoji daqoj budu}nosti. Me|utim, mnogi projektizbog svoje sloènosti i primene u neatraktivnimoblastima nisu toliko zanimqivi,koliko nanotehnolo{ka oru`ja ili oru|a.Me|u takvim, veoma skupim i kompleksnimprojektima su istraìvawa u nove materijaleza proizvodwu vojne tehnike, opreme iPro jekat Bor be ne sna gebu du} no stiPro je kat Bor be ne sna ge bu du} no -sti do ne }e una pre |e wa u sle de }imobla sti ma: na glav ni pod si stem (He ad -ge ar Subsystem), pod si stem bor be ne uni -for me (Com bat Uni form Subsystem), pod -si stem na o ru à wa (We a pons Subsystem),pod si stem za kon tro lu i nad zor psi ho -fi zi~ kog sta wa voj ni ka (War fig hter Phi si -o lo gi cal Sta tus Mo ni tor Subsystem), pod si -stem za mi kro kli ma ti za ci ju (Mic ro-cli -ma te Con di ti o ning Subsystem) i pod si ste -ma na pa ja wa (Po wer Subsystem).3

Nan ot eh nolog ij anaoruàwa. Ti materijali daju dodatni kva -litet vojnoj tehnici i neslu}ene su mogu}no -sti primene u vojne svrhe. Na primer, nau~ -nici iz Politehni~kog instituta u Renselarui Univerziteta Rajs (SAD), istraùju}i u ob -lasti nanotehnolo{kih materijala, otkrilisu crnu materiju koja upija 99,9 odsto svetlosti.Ona je 90 puta mrkija od ugqenikovogmaterijala, koji je vaè}a jedinica za crnilomaterijala. Re~ je o svojevrsnom malompremazu sa~iwenom od mno{tva gusto isprepletenih„dla~ica”, napravqenih od nano -~estica. Taj premaz na nekoj povr{ini istovremenoupija elektromagnetsko zra~ewai uop{te ga ne odbija.O primeni tog otkri}a jo{ nema informacija,me|utim moè se pretpostavitida }e se u budu}nosti poku{ati koristiti zaizradu „nevidqivih” aviona, brodova ilinekih drugih vozila, ili za izradu sun~anihplo~a za napajawe elektri~nom strujom. Ve}sada se na kosmi~kim sondama i satelitimakoriste sun~evi paneli presvu~eni folijomod nanomaterijala.Kada je re~ o fundamentalnim istra -ìvawima u oblasti nanotehnologije, naj -vi{e se eksperimenti{e sa nanocev~icama(tanki listi}i grafita, smotani u tubu,a u zavisnosti od toga u kom pravcu je tubasmotana mogu da imaju svojstva metala iliLetelica premazanabojama odnanokomponenataDragon flypoluprovodnika, od kojih mo guda se proizvode tran zi sto ri).Pri proizvodwi tak ve vrstematerijala, sa jednostrukimzidom, dobija se me {avinananocev~ica sa svoj stvimametala ili polu pro vodnika.[tavi{e, polu pro vodni~kenanocev~ice su razli~itogpre~nika, a svaka od tih ve -li~ina ima druga~ija elek -tronska ili opti~ka svojstva.Nije te{ko zamisliti koliko je kom -plikovano cev~ice milijardu puta mawe odmetra razdvajati na metali~ke i polu pro -vodni~ke, a o sortirawu po veli~ini da nine govorimo. Upravo taj problem uspeli suda re{e nau~nici ameri~kog UniverzitetaRajs, u Hjustonu. Najpre sukonstruisali usku elek -tri~ nu komoru i opremilije nizom mikroelektrodakoje stvaraju neravno mer -no elektri~no poqe. Kadase u komoru ubrizga te~ -nost u kojoj plivaju iz me -{a ne nanocev~ice, usta -nov qe no je da se one u ne -rav nomernom elektri~ -nom poqu grupi{u po svoj -stvima u razli~itim de lo -vima komore.Nau~nici se nadaju da}e na osnovu ovog ot kri}auspeti da konstru i{u automatskiure|aj za sortirawenanocev~ica, {toobe}ava napredak uproizvodwi nove gene ra -cije veoma malih i veomabrzih kompjuterskih procesora.Nanot ehnol og ija j este v rsta sa -vremene te hn ol og ij e ~ij e je po qe d elova -wa v e l i~ine reda m il ija rditog de la metra.To su te hn ologij e koje manipul i{ u mo -lekul am a i sa po je dina~ nim atom ima . Re~je o pr im ew enoj nauc i koja se o dnosi n ap ro iz vo dwu u re |a ja ~ije s u d imenzi je 100nanom et ara i li mawe.Stru ~waci na no tehno log iju defi -ni{u ka o ve{t in u pravqewa ili izrademalih stvari koje je mogu}e posmatratisamo pomo}u najja~ih mikroskopa. To je,ta ko |e, spo sob nost pra vqe wa ve o ma ma -lih ma {i na uz po mo} kom pju ter ske teh no -lo gi je, atom po atom. Da se na gla si tajsmi sao, ~e sto se na no teh no lo gi ja na zi vai mo le ku lar na na no teh no lo gi ja.Mo è se re }i da je na no teh no lo gi japo qe pri me we ne na u ke za sno va ne na sin -te zi i pri me ni ma te ri ja la i ure |a ja re dana no ve li ~i ne. Mo è se de fi ni sa ti i kaona ~in re {a va wa pro ble ma u mo der noj na -u ci. Ta kav pri stup na {ao je pri me nu usvim obla sti ma pri me we ne i fun da men -tal ne na u ke.Naj ve }a is tra ì va wa u obla sti na -no teh no lo gi je oba vqa ju se u SAD, Taj va nu,Ju `noj Ko re ji, Ja pa nu, Ne ma~ koj, Fin skoj,Izra e lu, Ru si ji i Ki ni.Na fun da men tal nom ni vou, ma te ri jase sa sto ji od ato ma. To, na rav no, ni je pot -pu no ta~ na de fi ni ci ja, po go to vo ne za fi -zi ~a re vi so kih ener gi ja (ele men tar nih ~e -sti ca) ko ji bi re kli da se ma te ri ja nafun da men tal nom ni vou sa sto ji od kvar ko -va i lep to na.U stva ri, na no teh no lo gi ja je po jamko ji je iz ne dren u okvi ri ma na u~ ne fan ta -sti ke (SF), a ko ji su na u~ ni ci pri hva ti li ida li mu od re |e ni smi sao.IPod ra~unar na snajperuza balisti~ke prora~une4

43Ovo je samo jedna od ilustracija kojeukazuju na to kakvi se sve materijali i oblicimogu dobiti manipulacijama atomima imolekulama materije i drugim nanotehnolo{kimprocesima.SCENARIO ZANANORATOVAWEOd kako su nau~nici postigli zna~ajnerezultate u istraìvawima na podru~junanotehnologije vojni stru~waci, pre svega uSAD, ve} su po~eli razmi{qati o budu}nostioruàne borbe i upotrebi savremenih na -nooru`ja za ratovawe. Ostvareni napredaki projekti u toku realizacije dali su im os -novu da sa~ine scenario za nanoratovawe.U razradi scenarija u~estvovale su brojnestrukture me|u kojima i Ameri~ki savet zaOUN (ACUNU), Masa~usetski institut zavojne tehnologije (MIT), ameri~ka Agencija zausavr{ena istraìvawa i projekte (DARPA),a sve to pod rukovodstvom Ministarstva od -brane (DoD).Scenario je zasnovan na projekcijamarazvoja nanotehnologije i istraìvawima do2025. godine. Razra|ene su brojne opcijeprimene nanotehnolo{kih oru`ja, oru|a idrugih proizvoda te vrste u svim oblastimaratovawa: na kopnu, u moru, vazduhu, kosmosui informacionoj sferi. âk se predvi|aupotreba nanotehnologije za kontrolu stawaatmosfere i mewawe klime. Mnoge od tihinformacija skrivene su od o~iju javnosti.Nesumwivo je da su nanotehnolo{kaoru`ja i vojna tehnika u sferu asmetri~nihvojnih tehnologija ~ime oruànoj borbi ubudu}nosti daju asimetri~ni karakter, o ~e -mu su pisali Alvin i Hajdi Tofler u kwizi„Rat i antirat”.Tvorci scenarija za nanoratovawe ut -vrdili su da postojebrojne vojne nano -teh nolo{ke apli ka -cije koje predvi|ajuupotrebu razli~itihnanosistema za vo -|e we oruàne bor -be. Me|u wima su iod brambeni nano ro -bo ti, protoni~ke na -no ma{ine, neubojitenanotehnologije, voj -ni~ ka oprema i li~ -no naoruàwe od na -nomaterijala...Razradili su ilogiku nanoratnogsce narija, koju suproveravali i jo{proveravaju u rat -nim igrama i simu -lacijama nano bor -bi u hipoteti~kimsi tuacijama. Na rav -no, scenario pred -vi|a pokretne vojne snage za globalne ilokalne razmere (macro i local level). Saz -nawa do kojih su vojni stru~waci do{liukazuju da nanoratovawe prati visok ste -pen neizvesnosti. âk je utvr|eno da u ve -likoj asimetri~nosti upotrebe najsa vre -me nije tehnologije leì i kriti~na neiz -vesnost. Ta kriti~na ta~ka onemo gu }avada se u razradi scenarija ide pre daleko.Scenario predvi|a da }e se u blis -koj budu}nosti desiti prvi nanokonflikti nazivaju ga „hladni nanokonflikt”. Udrugoj fazi razvi}e se nanopodzemqe,snage koje }e primewivati nanooru`ja inajsavremeniju tehnologiju za terorizami kriminalne delatnosti, te proli fera -ci ja (prodaja tre}im zemqama) nano opre -me, sistema i oru`ja zasnovanog na tojtehnologiji. Zbog toga }e u me|unarodnimokvirima biti potrebno formirati, utre }oj fazi, miroqubive nanosnage.U scenariju su razra|eni detaqi upo -trebe nanoopreme, oru|a i oru`ja, bor be -nih sistema i druge vojne opreme, od labo -ratorije do bojnog poqa. Tako su osmi{qenesituacije kori{}ewa nanosenzora, uni for -mi od nanomaterijala, nanoelektronike inanora~unarske tehnike, robota nanodi men -zija (ukqu~uju}i samorepliciraju}e „nano -bote”), hibridnih kombinacija mehani~kih,biolo{kih i mehani~kih sistema, sve do ~et -vrte generacije nuklearnog oru`ja.Naravno, detaqi nisu poznati javnosti,osim da takvi scenariji postoje na stra te gij -skom nivou, da je razra|en prvi nano teh no -lo{ ki udar, te da su vojni stru~waci poku {a -li da sagledaju sekundarne posledice kori -{}ewa nanotehnologije u budu}im ratovima.Ne{to od sadràja scenarija ~ulo se ina konferencijama o nanotehnologiji, pa setako, u Londonu 2005, glavna tema sadràjarasprave odnosila na pitawa globalnesigurnosti i bezbednosti u eri kori{}ewananotehnologije u vojne svrhe. Bilo je re~i io realizovanim nanotehnolo{kim sistemi -ma i oru`ju, a prikazane su neke aplikacijezasnovane na nanotehnologiji koja se pri me -wuju u odbrambene svrhe. Najvi{e se ras -pra vqalo o prakti~noj primeni nano tehno -logije za poboq{awe opreme i naoruàwavojnika na bojnom poqu, minijaturnim leti -licama za odbrambene namene, te o primeninanotehnologije u kriptografiji.Stru~waci za nanotehnologiju iz ne -li su iskustva i poglede o kori{}ewu no -vih nanomaterijala u mikrosistemima, ai o pri meni nanoalata u nanobiologiji.Sa ~i wen je i Plan razvoja vojne tehno -logije do 2025, koji }e se zasnivati nananotehno lo{kom razvoju. Slede}a, ju -bilarna deseta konferencija odràna je2007. u Santa Klari (Kalifornija, SAD),a osnovna tema bila je Nanotehnologija ibudu}nost rato va wa.ProjektiVi {e od 60 ze ma qa sve ta po kre nu loje na ci o nal ne na no teh no lo {ke pro gra me.U te pro jek te ukqu ~e na je i Sr bi ja, a je danod vo de }ih i svet ski po zna tih stru~ wa kaiz te obla sti je pro fe sor dr Mi lan Dam -wa no vi} sa Fa kul te ta za fi zi ku u Be o -gra du. Srp ska aka de mi ja na u ka i umet no -sti ima Cen tar za no ve ma te ri ja le i na -no teh no lo gi je, i is tra ì va wi ma u tojobla sti ba vi se od 1974. go di ne.Da nas se vi {e od 200 na no pro i zvo -da pro da je u sve tu, naj vi {e u obla stielek tro teh ni ke i te le ko mu ni ka ci ja, me di -ci ne, far ma ci je, a u voj noj in du stri jipro iz vo de se i mo gu se ku pi ti na no ka me -re, na no le te li ce i na no ro bo ti.Is tra ì va wa u na no teh no lo gi ji spa -da ju u jed no od pet naj sku pqih na u~ nih pro -gra ma u sve tu (Me |u na rod na sve mir skasta ni ca, Is tra ì va wa u Cer nu sa ve li -kim har don skim ak ce le ra to rom, Ter mo nu -kle ar ni re ak tor, kon fi gu ri sa we ma pequd skog ge no ma i na no teh no lo gi ja i we napri me na). Po seb na oblast is tra ì va waje su no vi na no a la ti, me |u ko ji ma se da nasis ti ~e „atom ski br zi mi kro skop” (AFM –Ato mic for ce mic ro sco pe) ko ji se ko ri sti zaot kri va we ne ~i sto }a od hro ma na po vr -{i ni gvo `|a (u in du stri ji me ta la). Tajalat je kon stru i san u IBM.NOVA TAKTIKA BORBENIHDEJSTAVAScenario oruàne borbe u eri nano -tehnologije predvi|a brojna dejstva na glo -balnom (makro), lokalnom (operativnom) itakti~kom nivou (mikro). Dok su aktivnostina globalnom i lokalnom nivou usko po ve -zane sa politikom, taktika upotrebe nano -ratnika, na mikro nivou, najvi{e zavisi odneposrednih borbenih okolnosti. Za borbe -na dejstva na najnièm nivou, oprema i nao -ruàwe vojnika prilago|ena su novoj tak -tici. Za tu taktiku zna~ajno je da nanoratnikne deluje samostalno, ve} se posmatra kaosistem za borbu. To je jo{ sredinom zadwedekade pro{log veka definisao generalmajorXeri Harison (Jerry Harrison), biv{ina~elnik laboratorije za istraìvawe irazvoj KoV SAD.Ve} je u to vreme, tokom razrade kon -cepta SIPE (Soldier Integrated Protective Ensem -ble – Integrisani za{titni komplet vojnika),predvi|eno da se razvije odelo koje {titi odnuklearnog, hemijskog i biolo{kog oru`ja,obezbe|uje dnevno i no}no osmatrawe inaglavni displej za prikazivawe podataka. Usistemu su i ure|aji za ni{awewe koji pratekretawe oka tako da automatski usmeravaoru`je u ono {to vojnik na boji{tu gleda.5

43Sada{we vojni~ke za{titne prslukezameni}e plazmeni ogrta~i odnanomaterijalapodatke, interpreti raju ih i odlu~uju. Alido kog nivoa, te{ko je re}i.Me|utim, neprijateq moè da imapa metne mine, inteligentne tenkove, bes -pi lot ne letilice sa ve{ta~kom inteli -genci jom, brojne automatske autonomnesen zore velikih mogu}nosti. Moè darazvije pametan oklop. A, dakako, i sa -mo repliciraju}e borbene nanoma{ine?Govori se i o plazma-oru`ju. Time infor -mati~ko, elektronsko i digitalizovano bo -ji{te dobija vi{e drugih dimenzija. Kako}e nanoratnik delovati u tom slu~aju?Od kada je profesor Xouns G. Smits(Johannes G. Smits) rekao da bi nanorobotaveli~ine mrava mogao da u{eta u Pentagon,a da ga niko ne primeti, pojavile su setehnolo{ke novine koje su mrava smawilena veli~inu molekule. Ali, to je sve pro -duètak danas postoje}e tehnologije. Novageneracija nanoma{ina za ratovawe mo}i}e da raspoznaje rasu, pol, {to bi biofinale realizacije projekta vezanog za ot -krivawe tajni qudskog genoma i DNA (pro -jekat je imao ime „Qudska genetska inici -jativa”). To je naznaka nove forme ratovaTre}eg talasa, o ~emu su pisali Alvin iHajdi Tofler u kwizi „Rat i antirat”.Me|utim, vojnim stru~wacima kojikre iraju tehnologiju za ratove Tre}eg ta -lasa, nanoborac jo{ i te kako treba. Pro -tivnikova teritorija se ne osvaja dok voj -ni~ka noga ne kro~i na wu. A ne sme biti niopusto{ena...ODELO ZA BORBENE USLOVEDo nedavno su mnogi projekti razvojavojne opreme i naoruàwa bili vezani zaklasi~ne tehnologije. Me|utim, kako suis traìvawa i rezultati u primeni novihvrsta tehnologija uznapredovali velikimkoracima, ve}ina projekata se modi fi ku -je i sagledava kroz prizmu primene naj -no vijih saznawa u oblasti nanotehno lo -gije. Tako i najzna~ajniji projekti ame -ri~kog Ministarstva odbrane Borbenesnage budu}nosti (Future force warrior) iBor beni sistem budu}nosti (Future Com -bat Systems) dobijaju sasvim druga~iju fi -zionomiju kada se posmatraju kroz prizmuprimene novih tehnologija.Shvataju}i da }e i u ratovima bu du} -nosti ~ovek (ratnik, borac) biti i daqeosnova oruàne borbe, vojni stru~wacinajvi{e pa`we posve}uju wegovoj za{titi,pove}awu borbenih sposobnosti, ubojiti -jem naoruàwu, te mogu}nostima za pre -ìvqavawe u veoma sloènim borbenimuslovima. To treba da omogu}e ode}a odapsorpcionih nanomaterijala, mehani~kiaktivni materijali i ure|aji, senzori sasposobno{}u protivaktivnosti, nanoure -|aji od biomaterijala, a i materijali koji}e mo}i sami da se reprodukuju i zamewuju.Tako ve} danas stru~waci Masa ~u -set skog instituta za nanotehnologije, for -mirani u timove, konstrui{u nove uni -forme, {lemove, rukavice, ~izme i drugedelove vojni~ke ode}e, koji }e imati funk -ciju mehani~ke i balisti~ke za{tite odprotivni~ke municije.Drugi istraìva~ki tim radi napro nalaèwu materijala za vojni~kuode}u koja }e, u oruànoj borbi, pruàtii vi sok nivo sigurnosti od biolo{kihage na sa ili hemijskih supstanci, s obzi -rom na to {to se pretpostavqa da }epro tivnik u budu}em oruànom sukobuînilac politikeNa o ru à we i voj nu opre mu ve }i nesa vre me nih ar mi ja ~i ne naj slo è ni jabor be na sred stva i si ste mi ve li ke va tre -ne mo }i i pre ci zno sti, auto ma ti zo va nipo na ~i nu dej stva, po u zda ni i kva li tet nipo teh no lo gi ji iz ra de i, na da sve, sku pi.Op {ti pra vac raz vo ja usme ren je ka po -ve }a wu do me ta, br zi ne ga |a wa, pre ci zno -sti, udar ne i va tre ne mo }i. Pre o vla |u jemi {qe we da se no vi si ste mi oru` ja neusa vr {a va ju sa mo ra di po ve }a wa sna ge iosi gu ra wa bez bed no sti, ve} zbog ~i we ni -ce da je teh no lo {ka pred nost bi tan ~i ni -lac svet ske po li ti ke. Ne sme se, sto ga, za -bo ra vi ti da se me |u na rod ni od no si za -sni va ju mno go vi {e na sna zi ne go na po ve -re wu.Na pre dak teh no lo gi je u 20. ve ku bioje re vo lu ci o na ran po uti ca ju ko ji je imaona go to vo sva ku dr à vu. Isto vre me no, tajteh no lo {ki na pre dak do neo je nu kle ar neboj ne gla ve, in ter kon ti nen tal ne ba li -sti~ ke ra ke te, bi o lo {ko i he mij sko oru` -je, pre ci zno vo |e nu mu ni ci ju, su per so ni~ -ne mla zne avi o ne, nu kle ar ne pod mor ni cei bes kra jan iz bor si ste ma ko ji ma se vo dirat. Tem po teh no lo {kih ino va ci ja ne po -ka zu je zna ke po pu {ta wa, a op ti mi sti sena da ju da }e bu du }a una pre |e wa ob li ko -va ti ka pa ci te te za per spek ti vu glo bal nehar mo ni je, bez bor be za re sur se, te ri to -ri ju ili mo}. Su prot no, ne slu }e ni na pre -dak u sfe ri voj nih na u~ nih do stig nu }a nu -di efi ka sni je na ~i ne vo |e wa ra ta i to ta -ko da uvek bu de ukqu ~en ve }i broj na ro da(na ci ja), et ni~ kih gru pa, di si de na ta ilite ro ri sti~ kih or ga ni za ci ja.Da nas se mo è kon sta to va ti da jeteh no lo gi ja jo{ vi {e is ko ra ~i la u mno gimobla sti ma, kao {to su fi zi ka ve li kihener gi ja, ra ~u nar ska teh ni ka, nu kle ar nafi zi ka, sve mir, he mi ja, ma te ri ja li, bi o -teh no lo gi ja, na no teh no lo gi ja, ma te ma ti kai elek tro ni ka. Ne sa mo u tim obla sti ma,is ku stva i no va ot kri }a u re la tiv no krat -kom pe ri o du ostva re na su eks po nen ci jal -nim ra stom, a br zi na ino va ci ja u voj nojsfe ri br à je od pro iz vod nog i raz voj nogci klu sa. Na toj osno vi, no va oru` ja ba zi -ra ju se na „sta roj” teh no lo gi ji pre ne go sei uve du u ope ra tiv nu upo tre bu.upotrebiti razli~ite nanobicide, nano -viruse i mikrospore.Istraìvawa u oblasti aktivnihnanodetektora u nadle`nosti su tre}egtima u MIT. Oni bi trebalo da stvorenanodetektore koji }e otkriti krvarewe,prelom kostiju i infekcije i odmah pre -duzeti aktivne mere da se to imobili{eili neutrali{e. Ima indicija da su nau~ -nici na tragu nano~estica koje mogu daizazovu zaceqivawe povreda ili zara -7

sta we lomova kostiju, te da spre~e svakurespiratornu infekciju.êtvrti tim razvija mikroklimatskisistem za uniformu koji }e rashla|ivativojnika u ekstremnim vru}inama ili gazagrejavati ako je okolina hladna.Slede}i tim razvija municiju od na -nomaterijala, koriste}i nanoalumi ni jumi nanonikl, ~ime municija dobija i dru -ga~ije balisti~ke karakteristike i, na -rav no, ve}u ubojitost.Jedan od timova razvija nove ba -terije i izvore energije za vojni~ko odeloi sisteme koje }e vojnici koristiti. Ba -terije bi trebalo da obezbede velikuautonomnost i neprekidnost rada, te dabudu sposobne da obnavqaju energiju. Ve}sada su na~iwene baterije koje se mogupuniti 20.000 puta, {to }e biti novi voj -ni~ki standard za puwive izvore elek -tri~ ne energije.Drugi timovi razvijaju ve{ta~ke mi -{i}e, eksoskelete za poja~avawe qudskesnage...KoristNa no teh no lo gi ja }e, kao pr vo, po -boq {a ti po sto je }e ma te ri ja le, od no snou~i ni }e ih ~vr {}im i ot por ni jim na de -for ma ci je. Ne ~i sto }e i ne pra vil no sti ukri stal noj struk tu ri bi }e sma we ne ilieli mi ni sa ne na atom skom ni vou.Dru gi pra vac u ko me }e se raz vi ja tita vr sta na u ke o ma te ri ji na ni vou po je -di na~ nih ato ma i mo le ku la, bi }e raz vi ja -we no vih ma te ri ja la ko ji }e za me ni ti kla -si~ ne, re ci mo na no cev ~i ce od ugqe ni ka(car bon na no tu bes). Te cev ~i ce otva ra jupot pu no no ve per spek ti ve u mno gim obla -sti ma – od teh no lo gi je ma te ri ja la, doelek tro ni ke. Na u~ ni ci su za mi sli li da bise od ugqe nih na no cev ~i ca mo gao na pra -vi ti lift ko ji bi po ve zi vao po vr {i nu Ze -mqe sa sa te li tom u ge o sta ci o nar noj or -bi ti (Spa ce ele va tor). To je ve} pred vi deoje dan ru ski na u~ nik po ~et kom 20. ve ka,ali ni ko ni je ozbiq no raz mi {qao o raz -vit ku ta kvog lif ta zbog ne po sto ja we do -voq no ot por nih ma te ri ja la.Tre }i pra vac je teh no lo {ki stro gokon tro li sa na pro iz vod wa ve {ta~ kih bi -o kom pa ti bil nih tki va, {to otva ra no vufa zu u me di ci ni.ê tvr ti pra vac je imi ti ra we pri ro -de, od no sno raz vi ja we auto nom nih si ste -ma na no me tar skih di men zi ja po ugle du navi ru se i bak te ri je. To }e bi ti vi so kor ga -ni zo va ni si ste mi, ko je }e bi ti mo gu }epro gra mi ra ti da oba vqa ju slo è ne za dat -ke, kao {to je na pri mer di stri bu ci ja le -ko va (ci to sta ti ci ko ji ubi ja ju sa mo }e li jekar ci no ma bez uti ca ja na okol na tki va,po pra vqa ju o{te }e ne ner vne }e li je isli~ no).POKRETNE LABORATORIJERadi re{avawa problema na licumesta formirane su i pokretne labo -ratorije (portable-lab), od kojih jedna izwujor{kog „Istraìva~kog parka” pov -re meno deluje u Avganistanu i Iraku, naproveravawu efikasnosti nanomate ri -jala i nanosistema koji se tamo koristeu vojnim jedinicama. To se posebno od -nosi na razli~ite elektronske i ra~u -narske komponente, ~ija proizvodwa jezasnovana na nanotehnologiji, a kojekoriste ameri~ki i drugi vojnici na ra -ti{tima gde su angaòvani.Po~etkom 2009. ameri~ki vojnicikoriste foto-}elije od nanomaterijaladobijenog na osnovu titanijum-dioksida(photovoltaic cells) sa sposobno{}u ap -sorp cije (upijawa) svetlosne energije.Poznato je da foto-}elije trans for -mi{u svetlost u elektricitet neophodanza puwewe baterija ili napajawe elek -tronskih i ra~unarskih ure|aja. Ve} je za8–10 puta pove}ana wihova upotrebqi -vost, a pretpostavqa se da }e do kraja2009. sposobnost konvertovawa sun~eve uelektri~nu energiju biti pove}ana i za 13puta. Hibridne nano}elije trebalo bi daimaju sposobnost ve}u od 20 odsto kako biobezbedile neophodnu dnevnu po tro{wu zaelektri~nom energijom voj ni ~kih sistemaza mikroklimatizaciju, ko mu nikacije, sen -zore, automatsku detekciju biolo{ke ihemijske opasnosti, ra~unare na oru`ju isistemima za osmatrawe i ni{awewe...Do 2025. nanobaterije trebalo bida imaju sposobnost puwewa od 100.000puta za vreme svog veka upotrebe.U odnosu na zajedni~ke projekte Mi -nistarstva odbrane Amerike, od sistemaza globalno osmatrawe i obave{tavawe,gde se najbrè i prioritetno upotrebqa -vaju nanotehnolo{ka dostignu}a, pa sve dovojni~kog odela za ratne uslove, op reme ili~nog naoruàwa, svaki vid i rod vojskeima svoje projekte i planove razvoja.Nisu sva istraìvawa i razvoj vojnenanoopreme i naoruàwa vezani samo zaSAD, koje najvi{e ulaù u tu oblast.NanoleteliceI-bird (levo) imodel DARP-e(desno)Umetni~ka verzija nanoleteliceInteres u razvoju nanotehnolo{ke vojneopreme ima i Japan sa preko 40 mili -jardi dolara ulagawa, Velika Britanijasa ne{to niìm buxetom, a tu su i Rusija,Kina, Francuska i mnoge druge zemqe.NANORADIOU Centru za integrisane nanosis -teme, ameri~ke Nacionalne nau~ne fon -dacije, tim nau~nika predvo|en AleksomZetijem, sa Kalifornijskog univerziteta,napravio je radio-prijemnik od jedneugqene nanocev~ice, odnosno od jednogugqenog vlakna, {irokog svega nekolikomolekula i dugog nekoliko stotina nano -me tara. Jedan kraj tog vlakna zalepqen jeza katodu od tungstena. Oko jednog mi -lionitog dela metra od we postavqena jeanoda od bakra. Kada su elektrode pri -kqu~ene na bateriju, mlaz elektrona po -~eo je da preska~e mali jaz izme|u vrhananocev~ice i anode, ali u ritmu radiosignalaiz obli`weg radio-predajnika.Promenom duìne nanocev~ice nau~nicisu mewali wenu rezonantnu frekvencijudok nije po~ela da vibrira u ritmu me -lodije koja je emitovana. Drugim re~ima,8

43cev~ica je istovremeno funkcionisalakao antena, antensko kolo, demodulatorsignala i poja~ava~. Wene vibracijemewale su u istom ritmu struju elektronakoji su stizali na anodu. Taj signal mogaoje dodatno da se poja~a i da se ~uje uzvu~niku. Nema sumwe da }e ovaj ure|aju}i u istoriju elektronike kao prvi ra -dioprijemnik deset hiqada puta mawi oddebqine dlake ~ovekove kose.Najve}u revoluciju u toj oblasti na -notehnologije izazvala su dva dostignu}a:razvoj novih tranzistora uz pomo} kri -stal nih materijala lantan-aluminata istroncijum-titanijata. To je omogu}ilopro izvodwu do sada najstabilnijih tran -zi stora, promera svega nekoliko atoma.Drugo nau~no dostignu}e odnosi se naraz voj tankog poluprovodqivog filma zakoji nau~nici tvrde da bi mogao znatnopromeniti pohranu digitalnih podataka.Na~iwena je poluprovodni~ka mreà oko15 puta gu{}a od postignutih mreà zaskladi{tewe digitalnih podataka. Prematvrdwama nau~nika, na povr{inu nov~i}apresvu~enog takvom mreòm moglo bi seuskladi{titi toliko podataka za koje bitrebalo 250 DVD-medija.Ve} samo ta dva nanopronalaska dajustru~wacima osnovu za razmi{qawe o eli -minisawu problema komunikacije u vojscii stvarawu sistema koji }e omogu }avatineprekidnu i stabilnu vezu izme|u svih ni -voa komandovawa, odnosno od vrha do naj -nièg takti~kog nosioca u jedinici. Veli -~i na tih sistema za vezu, u nano di men -zijama, bi}e bezna~ajna u odnosu na neka -da{we radio-ure|aje, koji su bili te{kii preko desetak kilograma. A mo gu}nostiodràvawa veze preko releja i satelitadodatak su vi{e za one koji }e ih ko ris ti -ti. I svi podaci koji se budu skladi{tilivi{e ne}e zauzimati velik prostor.ZAMENA ZA KLASI^NEMATERIJALETipi~an primer promena i una pre -|ewa koja pruà nanotehnologija vidqivje u razvoju nekih projekata. Jedan od tak -vih je projekt Zajedni~ki bespilotni bor -beni vazduhoplovni sistem (Joint Unman -ned Combat Air System J-UCAS). Kori{ -}ewem najnovijih istraìvawa u oblastistelt tehnologije trebalo je da obezbedive}u upotrebqivost najnovijeg tipa bespi -lotnih letelica. Me|utim, program jeotka zan po~etkom ove godine jer nije po -stignut mawi radarski odraz u odnosu nadruge letelice. Te letelice namewene suza precizne udare po ciqevima na zemqi,dawu i no}u, bez obzira na snagu pro tiv -vazdu{ne odbrane. Nivo stelta (nevidqi-vo sti) trebalo je da bude takav da lete -lica ne bi imala sisteme za elektronskoometawe ili mamce. Trebalo je da to buduborbene bespilotne letelice bez verti -kalnih i horizontalnih stabilizatora,malih dimenzija i posebnog oblika koje biimale mawi radarski odraz. ProjektJUCAS trebalo je da ima i ne{to potpunonovo – vizuelni stelt.Kad su analizirali napredak u mi -kro elektronici i nanotehnologiji novihmaterijala, stru~waci su do{li do zak -qu~ ka da se boja letelica moè mewatitokom leta kako bi se stopila s okolinom.To je bilo poznato jo{ 1942. i projekat sezasnivao na primeni protivilu mina cij skogsistema. Nova tehnologija visoko efikas -nih LED dioda, kontrolisanih ra~unarom,u~inila je je vizuelni stelt mogu}im.Boeing je projektovao Bird of Prey –eksperimentalni avion sa vizuelnimsteltom koriste}i maskirne premaze zas -no vane na nanotehnologiji, koji su smawi -vali senku na trupu. Britanska firma BAESystems razvila je sistem vizuelne nevid -qi vosti na avionu houk (Hawk). Istraì -va~ima na Dràvnom univerzitetu u No -vom Meksiku (New Mexico State University)odobrena su nov~ana sredstva iz fondaameri~kog ratnog vazduhoplovstva, kakobi mogli nastaviti rad na svojim nano teh -nologijama. Wihova re{ewa omogu}ilabi promenu boje ili prividnog oblika le -telice. Smawewem kontrasta na krajevi -ma letelice smawuje se i mogu}nost da jequdsko oko primeti. Sli~an niski radar -ski odraz moè se o~ekivati i od steltbespilotne letelice koju razvija firmaLokid Martin u okviru tajnog projekta.Posebna pa`wa pridaje se projekto -vawu i razvoju borbenih bespilotnih le -telica koje bi delovale dawu, pri ~emu jeod velike va`nosti niski radarski odraz,ali i vizualna nevidqivost. U slu~aju teletelice ~ini se da je re{ewe za sma we -we mogu}nosti vizuelnog otkrivawa pro -na |eno u kombinaciji nanopremaza i le -te wu na visinama iznad 23.300 metara.Na tim visinama neprekidno je mrak i tune leti nijedan lova~ki avion.BAE Systems upotrebila je svojustelt-tehnologiju da bi izradila dveradarski „nevidqive” bespilotne lete -lice koje je iskoristila za predstavqawenevidqivih tehnologija. Letelica RavenPri me naPen ta gon iz dva ja 300 mi li o na do -la ra go di {we za na no teh no lo {ka is -tra ì va wa. NA SA za te na me ne iz dva -ja 42 mi li o na go di {we. U Ki ni se u na -no teh no lo gi ju go di {we ula è vi {e odtri mi li jar de do la ra, Ju `na Ko re ja dvemi li jar de... Svet ska si la broj je dan bi -}e ona ko ja pr va ovla da na no o ru` jem.Broj ni su pri me ri raz vi je nih iupo tre bqi vih na no si ste ma ko ri snih iza voj nu pri me nu. Na Uni ver zi te tu u Za -pad nom Mi ~i ge nu (West Mic hi gan Uni ver -sity) raz vi jen je si stem za ra no upo zo -ra va we od ra di o lo {ko-he mij ske opa -sno sti, za sno van na na no teh no lo gi ji.Upo tre bqi va se pr ven stve no za ci vil -nu za {ti tu i u voj ne svr he. Na Tek sa -{kom uni ver zi te tu (Uni ver sity of Te xas)raz vi je ni su mi {i }i od na no cev ~i cako ji su br ì i ja ~i od pri rod nih te semo gu ko ri sti ti za ve {ta~ ke udo ve. Na -me we ne su za pro jekt su per voj ni ka upro gra mu „Fu tu re war ri or 21”. U sa rad -wi s Na to om raz vi ja ju se oru` ja za sno -va na na na no teh no lo gi ji i tzv. ne u bo ji -ta oru` ja. Ta ko |e, raz vi ja ju se mi ni ja -tur ni, po kret ni, ne za vi sni sen zo ri ko -ji mo gu ula zi ti u za {ti }e ne i uda qe neobjek te pro tiv ni ka.Ta ko je kom pa ni ja DynCorp jo{2000. te sti ra la sen zo re ute me qe ne naMEMS (mic ro-elek tro-mec ha ni cal systems)sen zo ri ma is pa qe nim iz pu {ke. Ame -ri~ ko mi ni star stvo od bra ne (DoD –De part ment of De fen ce) raz vi ja pa met neobla ke – ma li ro bo ti ve li ~i ne in se ka -ta. Mi li o ni ta kvih spra vi ca mo gu seis pu sti ti na ne pri ja teq sku te ri to ri jui is ko ri sti ti za iz vi |a we ili uni {ta -va we ci qe va. Na no ~e sti ce u sli~ nimobla ci ma mo gu ome ta ti elek tron ske iko mu ni ka cij ske si ste me, uti ca ti na ne -vi dqi vost...Ciq is tra ì va ~a u kom pa ni ji Du -Pont-a je ste da se stvo ri bor be no ode -lo ko je }e bi ti ne pro boj no, la ga no,udob no, opre mqe no s ko mu ni ka cij skimsi ste mi ma, auto nom nim kon tro lo romzdrav stve nog sta wa i ure |a ji ma ko jipo ve }a va wu psi ho fi zi~ ke spo sob no stivoj ni ka.Sa mo sa sta vqa ju }e he mi ka li je (na -no a gen si) ko je ima ju me mo ri ju mo gu bi tiopa sne i za okol nu. U raz ra di sce na ri -ja na no ra to va wa ko ri sti se i na no a gensko ji raz gra |u je pro tiv ni~ ko oru` je,naf tu i vo du ~i ni ne u po tre bqi vom zaqud sko ko ri {}e we. Ako na no teh no lo gi -ja do |e u po gre {ne ru ke, mo gu se raz vi tii ge no cid ni na no ro bo ti ko ji bi mo glibi ti opa sni i za svo je stvo ri te qe.9

napravqena je u tipi~noj konfiguracijijuri{ne bespilotne letjelice, dok je Co -rax dobio krila ve}eg raspona koja su po -trebna izvidni~kim letelicama. Na wimasu ispitane mogu}nosti upotrebe nano -tehno logija za smawewe vidqivosti. Obeletelice nisu radarski nevidqive, iakooblici wihovih trupova i krila podse }a -ju na stelt-re{ewa. Da bi postali ra dar -ski nevidqivi morale bi biti premazanenanosmesom koja smawuju radarski odraz.Taj se program razvija odvojeno od pro -grama bespilotne letelice.NEVIDQIVI OGRTA^ ULABORATORIJIMaterijali od kojih }e se pravitinevidqivi ogrta~i ve} su napravqeni ula boratorijama. Koriste}i nanotehno lo -gi ju i osobine svetlosti, nau~nici su izu -meli materijale koji mewaju sliku stvar -nosti. Re~ je o dva nova tipa materijalakoji uti~u na to da se svetlost prelamaDAR PANanobespilotnaletelicaDAR PA je skra }e ni ca Agen ci je zana pred na od bram be na is tra ì va wa, ko -ja de lu je u sklo pu Pen ta go na. Wi hov za -da tak je na iz gled jed no sta van – pra te na -pre dak ci vil ne teh no lo gi je i pro ce wu juko li ko je mo gu }a we na pri me na u voj nesvr he. Rad agen ci je je pri li~ no ta jan, save li kim bu xe tom, ali to je ne {to sa svimnor mal no u Ame ri ci. Za tu agen ci ju supro jek ti po put „Air For ce 2025” ma san za -lo gaj. Sa mo u pr ve dve go di ne od ob ja vqi -va wa stu di je, DAR PA je po kre nu la vi {eod 70 raz li ~i tih is tra ì va wa ci vil nihteh no lo gi ja ko je bi mo gle na }i svo ju pri -me nu kao deo pro jek ta mi kro i na no o ru` -ja. Ko li ko su us pe li i {to su na pra vi li,na rav no, osta je taj na.druga~ije. Jedno re{ewe je vrsta ri bar -ske mreè koja pomo}u vi{e metalnihslo jeva mewa pravac svetlosti, dok sedrugi materijal sastoji od srebrnih ì -ca. Oba su napravqena kori{}ewem na -no tehnologije i ve{ta~kim inèwe rin -gom. To su takozvani metamaterijali saosobinama koje se ne sre}u u prirodi iposeduju negativni refraktivni indeks.Na tom projektu radila su dva timane zavisno jedan od drugog, pod ruko vod -stvom Ksijanga Zanga iz Centra za naukui inèwering nanotehnologija pri Uni -verzitetu Kalifornije i svoje rezultateobjavili su u ~asopisima Sajens (Science)i Nej~er (Nature).Proizvedeni metamaterijali mewajupravac svetlosti u okviru ograni~enihta lasnih duìna, odnosno uti~u na svet -lost oko vidqivog spektra, u oblasti kojase koristi i kod opti~kih vlakana. Onipo seduju sposobnost negativne refrak -cije. Za to su iskoristili mno{tvo malihkomada srebra i metalnih, neprovodnihslojeva pore|anih jedan preko drugog,koji su zatim izbu{eni, formiraju}i ma -te rijal nalik na mreù.Koriste}i kalup oksidnog jediwewadrugi tim konstruisao je materijal od sre -br nih nanoìca koje su raspore|ene sa ve -o ma malim razmakom – mawim od ta lasneduìne vidqive svetlosti, po unu tra{wemdelu poroznog aluminijumskog oksida.Materijali bi ve} sada mogli da sepri mene kao nevidqivi pla{t. Primewujese na taj na~in {to se u wih uvije ono {toho }emo da u~inimo nevidqivim i obasjasvet lo{}u. Time se postiè da predmetpo sta ne nevidqiv, tvrde nau~nici koji suu~e stvo vali u izradi prete~e nevidqivogpla{ ta.PANCIRI NOVE GENERACIJENau~nici u Jekaterinburgu, u Sibi -ru, primenili su nanotehnologiju za prav -qewe nove generacije pancira, na zvanih„plazmeni oklop”. Iako je nova tehno -logija za sada velika tajna, stru~ waci izSibira saop{tili su u osnovnim crtamaprincipe na osnovu kojih }e se rus ki voj -nici {tititi neprobojnim panci rima.Mikroskopske ~estice metala bi}erastvorene u specijalnoj te~nosti kojane}e imati kristalnu strukturu. Glavnataj na je u tome {to }e nano~estice i te~ -nost biti u vezi. Kad metak ili geler do -takne „plazmeni oklop”, nano~estice seskupe u klaster (buket) i ìtki rastvor semomentalno pretvori u tvrdi kompozitnimaterijal. Proces pretvarawa iz plazmeu tvrdi materijal dogodi se u mili se kun -di. [to je ja~i udar, tj. ve}a energija met -ka, pancir je automatski tvr|i. U trenutkukad vi{e nema udara pancir se vrati uplazmenu formu.NanohelikopterI Amerikanci razvijaju „plazmenioklop”. Za tvrde ~estice izabrali sukvarc, a za te~ni deo glikol-polietilen.Ruski nau~nici oti{li su daqe jer ihnije zanimalo samo da naprave pancireza qude ve} i za vojnu tehniku. Eks pe ri -men ti{u sa pancirima kojima bi za{ti ti -li helikoptere ~uvene crne ajkule. Prvaispitivawa dala su odli~ne rezultate.Ruski materijali, zahvaquju}i speci -jalnom tajmeru, mogu da se vrate u ìtkostawe posle pet minuta, a na helikopteruposle jednog sata.Oni sa bujnom ma{tom kaù da }e senova tehnologija jednog dana koristiti iza za{titu automobila pri sudaru.U Velikoj Bri -taniji eks peri men -ti {e se sa pri -menom nanovlakanaod ugqenika zaproizvodwubalisti~kihprsluka. IIzraelci po ku -{avaju da otkrijunajefikasnije na -nomaterijale zaza{titne prslukeili pancire.1015. jul 2010.

43NANOKOPTERIDanas se u prodavnicama de~je op -reme i ve}im marketima mogu kupiti tzv.nanokopteri, minijaturne letelice (ne -{to ve}e od kutije {ibice) sa rotorimapromera do tridesetak centimetara. Wi -ma se upravqa daqinski beì~nim ko -mandama, a imaju autonomnost leta od 20minuta do pola sata. Pogon im moè bitielektri~ni ili benzinski motor. To jesamo replika ve} proizvedenih nano kop -tera za vojne namene.Tako je, na primer, Izrael, ko ris -te}i nanotehnologiju, razvio minijaturnubespilotnu letelicu na daqinsko uprav -qawe veli~ine str{qena, ~ije ime i nosi.Letelica je u stawu da detektuje, foto -grafi{e, pa ~ak i usmrti svoje mete. Taj„bioni~ki str{qen”, kako je nazvan, smr -tonosna je naprava, sposobna da is paqujeminijaturne rakete, moè da leti kroz uskeprolaze u prenaseqenim pale stinskimgra dovima i da ostane nezapa èna. Ve{ -ta~ki str{qen je deo projekta izraelskihstru~waka koji razvijaju fu tu risti~kenaprave uz pomo} nano teh nologije.Izraelski stru~waci imaju idru ge ideje, ukqu~uju}i mini jatur -ne senzore za otkrivawe bom -ba{a samoubica na osnovumi risa, toplote i teìneeksplozivnog materijala,te „superrukavice” kojekorisniku daju snagurobota. Rat u Li -banu i nepre kid -ni sukob sa Pa -lestincimanametnuoje iz ra el skojvojsci potrebuko ri{}ewami nijaturnognaoruàwa, jernije logi~ no sla -ti avion koji vre -di 100 mi liona do -lara na teroristusamoubicu. Smatra seda je Izrael, zajedno saVelikom Bri tanijom iSAD, vode}a zem qa napoqu nano teh no lo{kog is -traìvawa za vojne potrebe.MINIJATURNI ROBOTI ZAVAZDUHOPLOVSTVO 2025Projekat Vazduhoplovne snage 2025(Air Force 2025) tako|e je ameri~ki vojniodgovor na izazove nanotehnologije. Stu -di ja prikazuje kako bi ratovi mogli iz gle -dati oko 2020–2025, odnosno kako da seAme rika pripremi za wih. To je bio op -seàn i ozbiqan projekt ura|en na oko~e tiri hiqade stranica, koliko je studijavelika. Ve}i deo studije odnosi se na raz -voj i proizvodwu malih robota i oru`ja,koji izgledom, veli~inom i karakte risti -ka ma podse}aju na male ìvotiwe veli ~i -ne kukaca. Takvo oru`je budu}nosti jesteidealno, prvenstveno zato {to je jeftinou proizvodwi, bez obzira na ogromnetro{kove istraìvawa i razvoja, multi -funkcionalno, jer se roboti mogu progra -mirati i opremiti prema potrebi. Mikroili nanooru`je ima brojne prednosti. Presvega re~ je o autonomnim ure|ajima saoru`jem i vojnom opremom koji imaju spo -sobnost kretawa po zemqi, u vazduhu, vo -di i, ~ak, pod zemqom. Tako mogu neopa -è no do}i do svakog ciqa. âk i da deotih nanoboraca bude uni{ten, to ne pred -stavqa problem koliki izazivaju qudske`rtve ameri~kih vojnika.Strategija Air Force 2025 projektazasniva se na premisi Misli maleno, alibrojno. Po ameri~kom scenariju upotrebenanooru`ja to moè da izgleda ovako: Rojrobota komaraca u Avganistanu. Wima sedaqinski upravqa iz AWAKS aviona. Sva -ki robot naoruàn je malom injekcijom sotrovom. Takav roj ule}e u talibanski ba -zu. Te{ko da bi se iko od wih izvukao, ajo{ teè da bi netko te robote zaustavio.Ili roj robota skakavaca napada oklopnudiviziju ira~ke vojske. Svaki od robotaimao bi ugra|eno malo eksplozivno pu -wewe, a bili bi programirani da ulaze utenkove ili vozila, sle}u na opremu i ak -tiviraju eksploziv.Nanorobot moè da li~i na muvu ili{korpiona i da nosi malu {pijunsku ka -me ru (kao u filmu Peti element). Ope -rater minijaturnog robota u obliku muveneopaèno uvodi u protivni~ku komandugde je spu{ta na neki ormar. Odatle dis -kretno snima sadràj razgovora i snima{ta se doga|a. Dobijene podatke moèodmah emitovati ili snimiti u memoriju ionda se vratiti, kako bi operativci iz -vuk li i analizirali podatke.Sasvim je sigurno da je re~ o zani -mqivom konceptu koji otvara puno mo gu} -nosti. Me|utim, jo{ su ti projekti, ve}i -nom, u fazi ideja i ne mogu biti reali -zovani jer postoje brojni problemi kojise moraju re{iti. Osnovni problemi suiz oblasti mikromehanike, koja omogu}ujeda svi sistemi i podsistemi mikrorobotauspe{no funkcioni{u. Lako je izbacitiroj nanoletelica robota iz stelt-aviona,ali, jednom kada su u vazduhu trebalo bida se sami kre}u poput komarca, radomsvojih krila ili drugog pogona. Upravo jeu tom problem, mikromehanika jo{ nijedovoqno razvijena da bi se takav robotmogao kretati. Za sada se radi na mawimi jednostavnijim ure|ajima, koji se kre}upomo}u gusenica, to~kova ili mehani~kihnogu, ali rezultati obe}avaju.îme }e protivnik odgovoriti? To -pom na komarca! To je najo~igledniji pri -mer asimetri~nog ratovawa kojeg donosinanotehnologija i wena primena u vojsci.To zna~i da }e svaka zemqa u budu}nostimorati da razmi{qa i o takvim opcijama.JAPANSKANANOMEHANIKANanomehanika posebno je razvijenau Japanu. Vozila veli~ine kutije {ibicasa toplinskim senzorima ve} se nekolikogodina koriste u prostorijama wihovihkorporacija gde se nalaze serveri i kom -pjuterski centri. Wihov zadatak je jed no -stavan – kontrolisati da li je tempe ra tu raOpa sno stiOpa sno sti pri me ne na no teh no lo -gi je ni su jo{ is tra `ne. Ako se ne kon tro -li sa no oslo bo di na no ro bot ski oblak,mo gao bi tran sfor mi sa ti or gan ske sup -stan ce u ne ki no vi ma te ri jal ili pro -dre ti u tlo i o{te ti ti, od no sno uni {ti -ti bi os fe ru. Upo tre ba na no teh no lo gi jemo gla bi ima ti po sle di ce na po qo pri -vre du kao i ge net sko mo di fi ko va we hra -ne. Na no ~e sti ce su ve} iza zva le za bri -nu tost eks pe ra ta i osi gu ra va ju }ih dru -{ta va. Isto kao i kod azbe sta, o~e ku juse hro ni~ ne, a ne akut ne, po sle di ce na -no ~e sti ca. One ne mo ra ju bi ti une te na -mer no, ne go se mo gu udah nu ti iz bo ja,spre jo va ili pra {i ne s ko jom oso ba do -|e u kon takt.Naj zna ~aj ni je opa sno sti ko je pre tequ di ma i oko li ni su sle de }e: ~e sti cemo gu uti ca ti na rad plu }a zbog iri ta ci -je; sup stan ca na no ~e sti ce mo è bi ti po -zna ti tok sin ko ji }e pro }i kroz kon ven -ci o nal nu za {ti tu zbog svo je ve li ~i ne;ne ke na no ~e sti ce ima ju ka ta li za tor skespo sob no sti ko je ubr za va ju stva ra weslo bod nih ra di ka la po ve za nih s raz vo -jem tu mo ra i sup stan ca mo è bi ti bez o -pa sna na ma kro skop skom ni vou, a na na -no ve o ma opa sna.Pro blem je i ne po sto ja we re gu la -ti ve za pod ru~ je na no teh no lo gi je. Mo gu} -nost nad zo ra i {pi ju ni ra wa upo tre bomna no teh no lo gi je ve }a je od Or ve lov ske.To do vo di do ni za pi ta wa o na ru {a va -wu pri vat no sti i qud skim pra vi ma.11

Iz ra da na no struk tu raMi kro i na no e lek tro ni ka je supod ru~ ja ko je su naj vi {e za in te re so va -na za re {e wa na no teh no lo gi je, jer seide da qe u mi ni ja tu ri za ci ji. Da na {ware {e wa mi kro ~i po va ve} su bli zu gra -ni ca f i zi~ kih mo gu} no sti, te se iz lazvi di u od la sku u pod ru~ je mo le ku la iato ma. Ve} po sto je i prak ti~ ni re zul -ta ti i niz na ~i na za grad wu struk tu rama wih od 10 nm.Da na {wa fo to li to gra fi ja, ko jomse iz ra |u ju ~i po vi, mo è se mo di fi ko -va ti za pro iz vod wu na no me tar skihstruk tu ra ko ri {te wem mla za elek tro -na, rend gen skih zra ka ili eks trem no ul -tra vi o let ne sve tlo sti. Me |u tim, ko ri -{te we mla za elek tro na za kro je westruk tu ra je sku po i spo ro. Rend gen skezra ke i eks trem no UV sve tlo mo gu o{te -ti ti i ure |a je ko ri {te ne u pro ce su.Me ka li to gra fi ja do pu {ta is tra -ì va ~i ma jef ti ni je re pro du ko va we uzo -ra ka slo è nih li to gra fi jom i srod nimpo stup ci ma. Ne zah te va po seb ne ure |a jei mo è se ko ri sti ti u obi~ nom la bo ra -to ri ju.Po stup kom bot tom-up he mij skim re -ak ci ja ma mo gu se jef ti no i la ko sla ga tiato mi i mo le ku le u struk tu re od 2 do 10nm. Ovim po stup kom ne mo gu se pro iz ve -sti me |u sob no spo je ne struk tu re, pa ni jepo de sna za iz grad wu ~i po va.strane, postoji i opasnost od elek tron -skog ometawa, koje bi takve robote one -spo sobilo. S obzirom na to {to je na -bro jen samo deo problema, jasno je koli -ko jo{ posla ~eka tvorce novih oru`ja.Drugi pristup re{avawu tog pro ble -ma izgleda boqe, ali je i daqe jo{ dalekood primene. Naime, roboti oru`ja bilibi opremqeni ~ipovima i nanora ~una ri -ma sa ograni~enom ve{ta~kom inteli gen -cijom. Bili bi programirani za odre|enitip zadatka, poput napada na tehni~kuopremu ili vojnike, ali bi se snalazili sobzirom na uslove na terenu. Tehnologijaograni~ene ve{ta~ke inteligencije nijefikcija. Re~ je o sposobnosti ure|aja doanalizira okolinu i prilago|ava joj se.Ta primena je najboqe vidqiva na svepopularnijim robotima ku}nim qubimci -ma. Me|utim, da bi dobila svoju vojnuprimenu, treba je minijaturizovati, tepro{iriti. Puno je lak{e programiratiure|aj prema relativno poznatim obras -ci ma pona{awa ku}nih qubimaca, negonanooru`je za brze takti~ke odluke i nag -le promene situacije. No, svake godinesvedoci smo sve ve}ih mogu}nosti robotaku}nih qubimaca i androida, tako da jepitawa {to se sprema i {to je spremno utajnim vojnim laboratorijima.Vlakno odnanomaterijalauvek unutar zadanih granica, a ako nije,odvesti se na mesto gde je vi{a i alar mi -rati administratore. Procewuje se da }ejo{ desetak do petnaest godina pro}i doktakva tehnologija ne dobije svoju vojnu pri -menu kakvu prièqkuju vojni stru~waci.Kako se radi o jo{ nedovoqno is -tra ènom podru~ju, problem je navo|ewananooru`ja. Bi}e lako programirati ro -bote za delovawe na poznatom terenu,ali nije isto poslati ih u nepoznati kom -pleks. Dva su mogu}a re{ewa, a oba sujo{ poprili~no daleko od primene. Prvoje spomiwano beì~no navo|ewe s uda -qene lokacije, pomo}u AWAKS aviona. Zato bi roboti trebalo da budu opremqenikamerama i drugim senzorima, koji bipri kazivale wihovo kretawe. Na osnovusnimka i podataka sa senzora udaqe no -sti, operateri bi ih usmeravali na ciqe -ve. Premda postoje minijaturne kamerepotrebne za takvu misiju, wihov domet jejo{ ograni~en. Drugi i ve}i problem biobi u razli~itim signalima potrebnim zanavo|ewe delova roja za posebne zadat -ke. Signali za pojedine delove roja tre -balo bi da budu sli~ni, ali opet dovoqnorazli~iti da ih delovi detektuju. S druge1215. jul 2010.

43MIKROSKOPSKESONDE – UBICENanooru`ja mogu izgledati i kao mi -kroskopske sonde. Wihov jedini vojni ciqjeste da u|u u organizam protivnika i re -pli ciraju se u dovoqnom broju da bi ga li -kvidirali. Nanosonde mogu u}i u telo nabezbroj na~ina. Recimo, avioni koji izba -cu ju kontejnere nanosondi na poqa, spre -mi{ta hrane, izvore vode, tr`ne centre, itako daqe. Sonde su neaktivne sve dok neu|u u organizam, kada ih qudski ele ktri ci -tet aktivira. Nakon toga se re pli ciraju dokih ne bude dovoqan broj da zaustave radsrca ili nanesu drugu smrto nos nu ozledu.Primewena u medicini i mikro bio -lo giji, nanotehnologija jedna je od pro -pulzivnijih tehnologija na svetu. Svakako}e se upotrebqavati u humanoj medicini,~ime bi mogla izazvati revolucija le~e wu.Me|utim, ostaje pitawe „{to bi bilo kadabi bilo” da je gospodari rata re zervi{usamo za svoju upotrebu. Pre~esto se do ga -|a da se nova tehnologija proglasi od po -sebnog zna~aja za nacionalnu bezbednosti zavr{i u nekoj tajnoj laboratoriji.TEHNOLO[KASINGULARNOSTKad se govori o primeni nanoteh -nologije u vojne svrhe, ali i o privredi idrugim oblastima, pomiwe se termin„teh nolo{ka singularnost”. To je podru~jeXojstikratnika nasistemuSWORDSfuturista koji pro u~a va -ju budu}nost razvoja teh -nologije. Tehnolo{ka sin -gularnost mogla bi sepredstaviti hipote ti~ komkreacijom sa ve{ta~kominteligencijom. Na odre -|enom stepenu razvoja ve -{ta~ka inteligencija mo -gla bi da stvara nove en -titete, nezavisno od qu -di, i time ostvari ubrza -ni tehnolo{ki razvoj, iz -van mogu}nosti samog qud -skog uma.Pojam sin gular no -sti ina~e dolazi iz as -tro fizike gde ozna~avata~ku u prostor-vremenuu kojem matemati~ke jed -na~ine neke teorije nevrede, jer neka veli~inapostaje beskona~na. Dru -gim re~ima, u bliskoj bu -du}nosti tehnologija bimogla napredovati i nad -ma{iti mogu}nosti po ima -wa qudskog uma i pri bli -ìti se veli~inama blis -kim reda beskona~nosti.Jedna grupa tehno -lo{ kih futurista, pod na -zivom Acceleration Watch,bavi se stimulisawem teh -nologa, akademika, neza -Ra to va we po mo }u xoj sti kaNa no teh no lo gi ja pru à ne slu }e ne mo gu} no sti za iz ra -du mi ni ja tur nih le ti li ca ko je mo gu no si ti na no ka me re, mi -ni ja tur na oru` ja i eks plo zi ve, ili ne ke dru ge si ste me za voj -ne ili po li cij ske po tre be. Pro je kat ma lih le te li ca na likna in sek te (vi lin ko wic), opre mqe nih mi ni ja tur nim ka me ra -ma, CIA je po ~e la da raz vi ja jo{ se dam de se tih. Pro gram jeob u sta vqen zbog pro ble ma sa bo~ nim ve tro vi ma. Me |u tim,kad je teh no lo gi ja uz na pre do va la ro bo ti zo va ni vi li ni ko -wi ci, mi ni ja tur ni he li kop te ri, lep ti ri ili me ha ni~ ki sle -pi mi {e vi pro me ni li su ob lik ta ko da je do sta te {ko pre po -zna ti de ta qe ko ji bi mo gli oda ti ne ke po dat ke o sa mom ure -|a ju i we go vim per for man sa ma.Wi ma se upra vqa iz za {ti }e nih pro sto ra, bez o pa snihza qu de jer su do voq no uda qe ni od fron ta, po mo }u xoj sti ka.U fo te qa ma, li {e ni opa sno sti po ì vot i bes kru pu lo znikao ve li ka ve }i na igra ~a kom pju ter skih iga ra, ko ji te è dapo stig nu {to ve }i skor (re zul tat) u uni {ta va wu pro tiv ni ka,ta kvi rat ni ci bu du} no sti vo di li bi oru à na dej stva. I tone sa mo na kop nu, ve} i u vo di, va zdu hu, ko smi~ kom pro sto rukao da se na la ze u vir tu el noj stvar no sti.Po sta vqa se pi ta we – ko ga re gru to va ti za ta kveza dat ke. Da li su za to upo tre bqi vi i pa ci fi sti ko ji u svo -jim rad nim so ba ma ve o ma ve {to igra ju kom pju ter ske pu ca~ keigri ce, a jav no su pro tiv ra to va wa i ko ri {}e wa oru` ja!Ni je taj na da su ve {ta~ ki vi li ni ko wi ci nad gle da lian ti rat ni pro test zbog pri su stva SAD u Ira ku, u Va {ing to -nu sep tem bra 2008. go di ne.Ma ko li ko ve} i da nas bi li usa vr {e ni mi ni ja tur ni me -ha ni~ ki le te }i ro bo ti, pred sto ji jo{ uvek ogro man po sao dase po stig ne po tre ban ob lik ko ji omo gu }a va upo tre bu u spe -ci jal nim i dru gim voj nim ak ci ja ma. Na pri mer, ogra ni ~e waza kla si~ ne ob li ke pru à ve li ~i na. Is ku stva go vo re da he -li kop ter ve li ~i ne jed nog cen ti me ta ra ima pro ble ma sa vi -sko zno {}u i gu sti nom va zdu ha. To je pro ces ko ji su na u~ ni citek po ~e li da shva ta ju. Ve }i nu ra do va u toj obla sti fi nan -si ra ame ri~ ko rat no va zdu ho plov stvo, ~i ji je zva ni~ ni ciqda stvo ri ve o ma ma lu bes pi lot nu le ti li cu.Ame ri kan ci su u Ira ku ve} ko ri sti li i jo{ ko ri steWASP, ure |aj ko ji li ~i na avion igra~ ku sa ra spo nom kri laod 15 cen ti me ta ra. Slu ì im za iz vi |a we u do me tu od 800me ta ra ili vi {e, a ka ko je re~ o bu kval no ne ~uj noj spra vi,mo è se pri {u wa ti sva kom ci qu ve o ma bli zu.Me |u tim, na u~ ni ci è le ne {to jo{ ma we od to ga. Tre -ba lo bi da na no le te li ca ima sa mo 7,5 cm u obi mu, te ì nuod 10 gra ma i spo sob nost da leb di mno go vi {e ne go {to da -na {we le te li ce mo gu. Po red to ga mo ra bi ti spo sob na dano si vi {e gra ma ma se – sen zor, ka me ru ili ure |aj za obe le -à va we ci qa.Od ne dav no se na no le ti li ce pro iz vo de u ame ri~ kojfir mi „Lo kid”. To je, u stva ri, mi ni he li kop ter ko ji se br zovr ti u krug, a po kre }e ga mi ni ja tur na ra ke ta.Voj na is tra ì va wa u SAD sa da se okre }u kon struk ci -ja ma mi kro le te li ca kod ko jih }e se kom bi no va ti sen zor ne ikom pju ter ske spo sob no sti.Pre ma pred vi |a wi ma na u~ ni ka, na kon 2020, pod ru~ jepri me ne tre ba lo bi se pro {i ri ti na mo le ku lar ne na no si -ste me – u ko ji ma bi mo le ku li i su pra mo le ku lar ne struk tu rebi le sa mo stal ni voj ni ure |a ji ili ma {i ne. Ta kvi bi su per -mi ni ja tur ni ure |a ji funk ci o ni sa li na prin ci pu pro te i na una {im }e li ja ma, me |u tim, bi li bi na vod no ~ak i uspe {ni ji,bu du }i da se ne bi osla wa li na vo du kao me dij, ni ti bi bi liose tqi vi na tem pe ra tur ne pro me ne.Pri me na na no teh no lo gi je omo gu }i }e da se ve li ~i nako m pj u te ra i ro bo ta sve de na ne za mi sli vo si }u {ne ure |a -je. A mo g li bi da se pr i me wu ju u me di ci ne, te le ko mu ni ka -ci ja ma itd.13

visnih nau~nika i lai~kih futurista dase ukqu~e u proces posmatrawa, kritikei oblikovawa ubrzanog ritma promene napodru~ju kompjuterizacije i informatike.Oni isti~u da }e na{a generacijaprva iskusiti {ok budu}nosti, opisan uistoimenoj kwizi Alvina Toflera, usledubrzanog rasta i sve ve}e kompleksnostikompjuterizacije i napretka infor ma ti~ -kih nauka i ve{tina.NANOROBOTINa{e predstave o robotima uvelikosu podlo`ne mewawu pod uticajem novihtehnologija. Vi{e to nisu glomazne meha -ni~ke ma{ine koje obavqaju brojne fi -zi~ ke radwe u industriji na osnovu pro -grama. Nisu toni humanoidi koji pomaùqudima u brojnim socijalno-psiholo{kimsituacijama. Iako ve} postoje robotiku}ni qubimci, to vi{e ne moè da sepodvede pod simpatiju ili antipatiju.Nanoroboti su sistemi na mole ku -larnom nivou. Kao takvi, oni lako moguprodreti u qudski organizam. ZamisliteNanoletelica u oblikupti~icebudu}nost gde }emo se mo}i le~iti teh ni -kom intravenskog ubrizgavawa nanoro -bota. Takvi minijaturni mehanizmi mo}i}e da budu programirani za borbu protivrazli~itih {tetnih }elija (na primer}elija raka) ili parazita. Nanoma{inei nanoroboti ~istili bi na{e za~epqeneili zama{}ene krvne sudove, vodili bor -bu sa bakterijama i virusima, obnavqalio{te}ene organe, skenirali mozak, na la -zili i reparirali o{te}ena mesta... Fu -turisti govore da bi takvi proizvodi do -veli do poboq{awa op{teg fizi~kog ipsi hi~kog zdravstvenog stawa, {to bi znat -no produìlo ìvotni vek.Nanoroboti bi u medicini trebaloda naprave revoluciju u le~ewu, otkla -wa ju}i i one bolesti koje su danas naj -opa snije poput karcinoma, sr~anih i mo` -danih oboqewa, sida i sli~no. Svi bièleli da znaju da li je taj dan blizu ilije to jo{ uvek samo san i nada. Na puturealizacije nanorobota mnogi problemisu danas re{eni, neki su na putu da sere{e, a neki su jo{ u fazi ma{te. Vi{eje razli~itih smerova razvoja, od kojihNanorobot Little dogjedan ide i prema bionanorobotima. Bio -medicinska istraìvawa i dostignu}a da -ju nadu da je taj pravac veoma realan. Nakraju, postavqa se pitawe da li je realnoo~ekivati da }e prvi mehani~ki ili bio -nanoroboti biti uskoro u upotrebi.Ide se ~ak i daqe. Radovali bi se ioni koji veruju u hibernaciju, jer bi na -noroboti bili u stawu da, posle odle |i -vawa, ponovo aktiviraju (oìve) svaku }e -liju u organizmu ponaosob. Nanotehno -logija bi bila u stawu da poboq{a imentalne kapacitete qudi. Predvi|a se imogu}nost preno{ewa podataka iz mozgana kompjuter. Specijalne nanoma{ineske nirale bi mozak atom-po-atom i ne -uralna mreà mozga bila bi preneta nakompjuter. Na kraju, nanotehnologija do -ve la bi i do socijalnog blagostawa jer bise zdravi qudi ose}ali zadovoqno i mi -roqubivo, ìveli bi u harmoniji, per -fekt nog telesnog zdravqa i blistavog uma.Me|utim, timovi vojnih stru~wakaod mah u takvim pronalascima nalaze iprimenu u vojne ili odbrambene svrhe.Na primer, za le~ewe vojnika nepo sred -no u borbi gde bi nanoroboti bili ubriz -gani u telo, kao vakcina, pre borbe.Opasniji je scenario upotrebe na -no robota koji se raspr{uju kao spore iliaerosoli. [ta je sve mogu}e posti}i kodprotivnika, na wegovoj teritoriji, sainteligentnim aerosolima (koje posedujuve{ta~ku inteligenciju). To im omogu}ujeda prepoznaju protivnika, da onesposobewegovu borbenost i unaprede poslu { -nost. Ideja je u domenu nau~ne fan -tastike. Me|utim, prema predvi|awimafuturologa, ona moè da se izvede u broj -nim varijantama. A {ta ako se takva teh -nologija na|e u rukama teroristi~kihorga nizacija? Jasno je da onda kada po -stane jevtina i dostupna svakome, pro iz -vodwa nanorobota moè biti zloupo -treb qena u vojne i tero ri sti~ ke svrhe jer}e proizvodi nano teh nologija biti jedno -stavni za distribuciju i raspr{ivawe.Najgori scenario koji se pomiwe jesteproizvodwa nanoma{ina koje bi kao glisteimale mogu}nost samorepro dukci je. Bile bigotovo neuni{tive jer bi se iz wihovihsastavnih delova razvijale nove nano ma -{ine. Wihov rast bi se odvijao po eks -ponencijalnom zakonu. Kada bi se ovakva~udesa ubacila u biosferu, ona bi vrlobrzo postala siva lepqiva masa (gray-gooscenario). Vojni stru~waci mi sle da je mo -gu}e kontrolisati takve pro dukte nano teh -nologije i selektivno je ko ristiti na tlupro tivnika, kao {to je to ve} vi|eno u Vi -jetnamu, Kamboxi ili drug de {irom sveta.Dokle ide primena ove vrste tehno -lo gije govori i podatak da je NASA testi -14

SNAJPERSKA PU[KA PAW 20Sasvim novIako se Ju`noafri~ka Republikane moè uvrstiti me|u vode}e zemqekoje uspe{no proizvode i distribuirajusvoje streqa~ko oru`je, posledwihgodine iz te zemqe, ipak, dolaze veomazanimqivi primerci te{kih snajperskihpu{aka. Prvenstveno se misli na pu{kuNTW20. Ona se moè dobiti u dva kalibra– ruskog te{kog mitraqeza KPV 14,5 h 114mm i u kalibru 20 h 83,5 mm. Ovaj posledwirazvijen je iz kalibra upotrebqavanogna topovima MG-151/20 koje su imali iNemci na svojim lova~kim avionima tokomDrugog svetskog rata.Ta pu{ka izaziva strahopo{tovawezbog samog kalibra, ali je najve}i nedostatakvelika teìna koja iznosi od 26 do 29kilograma. To zna~i da NTW 20 posluùju iprenose dva vojnika. Prilikom preno{ewa,oru`je se rasklapa u dva odvojena sklopa ipre upotrebe mora da se sklopi. Sve to uve-I pored potencionalnihkvaliteta, naro~ito u urbanimuslovima ratovawa, gde bi torelativno lako i okretnooru`je sposobno da ispaquje„topovsku” municiju moglo daima zastra{uju}i efekat, jerje domet dovoqno mali dapreciznost ne bi trpela,trenutni status pu{ke PAW 20nije u potpunosti definisan.liko usloàva wenu upotrebu i bitno smawujepokretqivost snajperskog tima.Zbog svega toga pojavila se potreba dase iz korena promeni koncepcija te{kogsnajpera – da se koristi balisti~ki dalekoinferiornija municija i da se i daqezadrì efikasnost na ciqu, ~ime se stvarajuuslovi za drasti~no smawewe mase samogoru`ja. Taj pristup sli~an je ameri~kom kojije primewen kod poluautomatskog baca~agranate XM 25. Me|utim, za razliku od ameri~kog,najnovija ju`noafri~ka pu{ka kojanosi oznaku PAW 20 predstavqa daleko jeftinijualternativu, jer ne koristi sistemza upravqawe vatrom (SUV) i municiju sasloènim programabilnim upaqa~ima. Ustvari, nova pu{ka nudi povoqan kompromisizme|u te{kih snajpera i konverzije juri{nihpu{aka na veliki kalibar – na primerkonverziju M 16 u Leitner-Wise LW 499 ukalibru 12,7 mm, ~ije su osnovne prednostive}a probojnost i zaustavna mo}.ORU@JE ÛDNOG IZGLEDAJu`noafri~ki PAW 20 svetlost danaugledao je 2006. na izlo`bi naoruàwa ivojne opreme Africa Aerospace & DefenceShow (AAD) u Kejp Taunu. Ina~e, tvorac temalo ~udne snajperske pu{ke je ~uveni ju`noafri~kikonstruktor Tony Neophytou, koji jesvoj pe~at dao i ~uvenoj avangardnoj sa~mariciNeostesd. Na izlo`bi je odmah uspostavqenasaradwa poznate kompanije „Denel”,odnosno wegov ogranak Lend System Group,za municiju, i firme „NeoPUP” koja je is -kqu~ivo zaduèna za oru`je.Naziv PAW 20 zna~i Personal AssaultWeapon, odnosno li~no juri{no oru`je, dokbrojka „20” ozna~ava kalibar.Prema konfiguraciji ta pu{ka je ivi{e nego neobi~na. Ako je davnih pedesetihKraqevski admiralitet Engleske proglasioNeobi~nostDo sada smo navikli da je rukohvatsa mehanizmom za okidawe iza ili ispredokvira, ali ispod linije cevi, a kod PAW20 rukohvat je „preme{ten” i pomeren vankonture sanduka, tako da se prakti~no nalazitik pored sanduka sa desne strane.To u startu zna~i da levoruki strelci tooru`je ni pod ta~kom razno ne mogu da koriste,jer pristup rukohvatu onemogu}avasam okvir. Me|utim, qudima koji sudràli to oru`je u ruci, tvrde da je re~ oveoma komfornoj pu{ci, ali samo malo~udnog izgleda. Ipak, dosta brzo moè dase navikne na „neobi~nost” tog oru`ja.nove pu{ke u konfiguraciji bul pap za futuristi~ke,bilo bi zanimqivo ~uti wihovomi{qewe i za PAW 20. Kada se oru`je gledasa leve strane moè se zakqu~iti da ima svedelove i izgled kao najobi~nija pu{ka, samovelikog kalibra. Ima cev, dowu oblogu, gasnicilindar, okvir, nosa~ opti~kih ure|ajaza ni{awewe, kundak... Jedino {to se ne vidijeste rukohvat sa mehanizmom za okidawe.On se nalazi sa desne strane u visini samogokvira.Do sada smo navikli da je rukohvat samehanizmom za okidawe iza ili ispred okvira,ali ispod linije cevi, a kod PAW 20 rukohvatje „preme{ten” i pomeren van kontu-1615. jul 2010.

43TOPOVSKI KALIBARKori{}ewem balisti~ki inferiornemunicije konstruktori su poku{ali da dobijuoru`je koje je prihvatqivih dimenzija imase. Iz tog razloga razvijena je sasvim novamunicija za tu neobi~nu pu{ku – kalibra20 h 42 mm, {to je prakti~no ne{to izme|uruskog M 43 (39 mm) ili SS 109 (45 mm).Kalibar od 20 mm jeste stvarno „topovski”i uprkos mnogim poku{ajima da se stvori razornaili razorno-zapaqiva municija mawegkalibra, taj kalibar je najmawe „rentabilan”a sposoban za no{ewe upotrebqiverazorne sme{e.Kada je oru`je stvarano za wegovu potreburazvijene su dve vrste municije – razorno-zapaqiva(HEI – High Explozive Incendiary)i ve`bovna (TP – Target Practice) – kojesu bili sasvim solidne mase od 110 grama.Oba tipa municije pojavquju se i u varijantisa traserom. Iako mnogi sumwaju u efikasnostirazorno-zapaqive municije na ciqu,jer ima kalibar od samo 20 mm, to moè dase odnosi samo na ubojni radijus koji nemoè da bude ve}i od dva metra (iako suJu`noafrikanci na poqu municije oti{likorak daqe od mnogih proizvo|a~a jer sewihova artiqerijska municija 105 mm serijeIGALA smatra mnogo efikasnijom od ranijestandardne ameri~ke 155 mm M 107).Me|utim, s obzirom na namenu PAW 20 kojase su{tinski ne razlikuje od klasi~nihte{kih snajperskih pu{aka, nije u prvom redudejstvo po protivni~kim grupnim ciqevima– vojnicima ve} po daleko „rentabilnijim”ciqevima poput raznih letelica na stajankama,vozila, skladi{ta goriva, radara...U takvim slu~ajevima, kada ga|a „rentabilne”ciqeve, o~ekuje se da HEI municija20 mm direktno pogodi ciq ili ispoqipar~adno dejstvo u wegovoj neposrednoj blioiz Afrikere sanduka, tako da se prakti~no nalazi tikpored sanduka sa desne strane. To u startuzna~i da levoruki strelci to oru`je ni podta~kom razno ne mogu da koriste, jer pristuprukohvatu onemogu}ava sam okvir. Me|utim,qudi koji su dràli to oru`je u ruci tvrdeda je re~ o veoma komfornoj pu{ci, ali samomalo ~udnog izgleda. Ipak, dosta brzomoè da se navikne na „neobi~nost” togoru`ja.Nekonvencionalni poloàj rukohvata imehanizma za okidawe ima i prakti~anzna~aj jer se na taj na~in osloba|a dovoqanprostor za trzawe unutra{wih komponente,koje su isto nekonvencionalne kao mehanizamrada automatike. Nekonvencionalniprincip rada zasniva se na pozajmici barutnihgasova sa klipom, koji je kombinovansa trzajem cevi. Zatvara~ je konvencionalni,rotacioni. Ceo trzaju}i sklop posleopaqewa ima relativno dug hod unazad, unutarsamog oslonca za rame. Taj princip radaprimewen je zbog sloènosti oru`ja iretkost je u konstrukcijistreqa~kog naoruàwa.U odnosu na klasi~nupozajmicu barutnihgasova sa klipom i dodavawemOsnovni TT podaciKalibar (mm)20 h 42Duìna oru`ja (mm)845/775Duìna cevi (mm)355Po~etna brzina projektila305 m/sKapacitet okvira7 projektilaTeìna projektila (g)110 gVrste projektilaHEI – razorno-zapaqivii TP – ve`bovniPrincip radaPozajmica barutnih gasova saklipom i trzajem cevitrzawa cevi pove}ava se samo trzaju}a masa,{to u kombinaciji sa velikom duìnomtrzawa, odnosno duìne puta koji prevaqujedelovi sistema rada automatike, ublaàvatrzaj i smawuje ukupnu masu oru`ja (svega 5,9kg, kada je oru`je prazno).Ukupna duìna pu{ke iznosi 845 mm,ali postoji mogu}nost uvla~ewa kompletnogmehanizma u kutijasti kundak i tada se wenaduìna smawuje na 775 mm (ne prelaziduìnu kod aktuelnih juri{nih pu{aka). Cevje duga 355 mm, {to je neobi~no malo za or -u`je koje ima kalibar 20 mm. Me|utim, svepostaje jasnije kada se vide performansemunicije. Upravo zahvaquju}i wima, snajperskupu{ku PAW 20 uslovno moèmo uvrstitii me|u baca~e granata.zini, a ona ima neuporedivo ve}u efikasnostod zapaqive ili pancirno zapaqivemunicije standardnog kalibra te{kih snajperskihpu{aka kalibra .50 Browning (12,7h 99 mm).Jedini problem koji postoji kod municijejeste wena po~etna brzina od 305 m/s.Naime, projektilu kalibra 20 mm, teìne110 g koji iz cevi izle}e brzinom od 305m/s, potrebno je najmawe od 3,3 do ~etirisekunde do deklarisanog efikasnog dometaod 1.000 m, {to uz dosta zakrivqenu puta -wu moè da oteà ni{awewe, a u uslovimaja~eg vetra da izazove ve}e rasturawe pogodakanego kod klasi~nih snajperskihpu{aka velikog kalibra. Ali, to se doneklekoriguje par~adnim dejstvom. S druge strane,po dzvu~na brzina municije pruà i mogu}nostuspe{nog kori{}ewa prigu{iva~apucwa.Nasuprot PAW ameri~ka XM 25 koristimuniciju kalibra 25 mm i od we seo~ekuje da eksplodira iznad samog ciqa,{to dokazuje da je primarni ciq upravoprotivni~ko qudstvo, a to navedeno ameri~kooru`je ~ini „pravim” baca~em granata.Amerikanci jo{ kubure sa navedenommunicijom jer im se ~ipovi koji se nalazena projektilu ponekad „zbune” pa aktivirajuprojektil u pogre{no vreme. Pored toga imunicija kalibra 25 mm koju koristi XM 25jeste balisti~ki mnogo slabija od one zaju`noafri~ku pu{ku – 20 h 42 milimetara.Za uspe{no ni{awewe sa XM 25 potrebanje sistem za upravqawe vatrom, aon drasti~no pove}ava cenu oru`ja. Pu{kaPAW 20 ima dve pikatini {ine. Jedna je postavqenana samoj osi cevi na sanduku, i nawu se obi~no montira refleksni ni{an,dok je druga {ina postavqena iznad samogrukohvata i na wu se uglavnom montira nekipomo}ni ni{anski ure|aj kao na primer laserskiobeleìva~ ciqa. Pored navedenihni{ana na {ine se mogu montirati i drugioptoelektronski ure|aji za ni{awewe i dawui no}u.I pored potencionalnih kvaliteta,naro~ito u urbanim uslovima ratovawa, gdebi to relativno lako i okretno oru`je sposobnoda ispaquje „topovsku” municiju mogloda ima zastra{uju}i efekat, jer je dometdovoqno mali da preciznost ne bi trpela,trenutni status pu{ke PAW 20 nije u potpunostidefinisan. Ni ju`noafri~ka vojskase nije odlu~ila za nabavku, a kamolineka druga vojska. Me|utim, tako je uvek sanovim idejama koje po pravilu nailaze naotpor posebno tradicionalno nastrojenihvisokih vojnih krugova, pa takav stav uop{tene treba da ~udi. Da li }e prednosti PAW20 biti prime}ene ili ne, vide}e se.I{tvan POQANAC17

IzraelskTE[KI OKLOPNI TRANSPORTER NAMERIdeja o razvoju 55 tona te{kogoklopnog transporteraproiza{la je iz zahtevaizraelskihmehanizovano-desantnihjedinica za dobijawemoklopnog vozila na najvi{emtehnolo{kom nivou,maksimalno za{ti}enogOklopnom arsenalu izraelskih odbrambenihsnaga (IDF), sastavqenom odtenkova merkava i te{kih oklopnihtransportera ahzarit, 2008. godineprikqu~io se i 55 tona te{ki oklopnitransporter namer (HA IFV). Ideja o wegovomrazvoju proiza{la je iz zahteva izraelskihmehanizovano-desantnih snaga (sajeret)za dobijawem maksimalno za{ti}enog oklopnogtransportera, sposobnog da ustopu prati najnovije tenkove merkava 4na svim terenima i u svim oblicimaborbe nih dejstava, posebno u urbanimsre dinama, ali i na iskustvima iz rata uLibanu 2006. godine.PROGRAM TEFEN 2012Posle neuspe{ne misije u Libanu2006. godine, na~elnik General{taba, gen-eral Gabi A{kenazi, potpisao je 3. septembra2007. dugoro~ni ambiciozni programmodernizacije svih oklopnih vozila izra -elske armije. Programom Tefen 2012 predvi|enoje osavremewivawe oklopne flotesa vi{e stotina tenkova merkava 4 i istoto liko te{kih oklopnih transportera na -mer, za {ta je nameweno 60 milijardi ame -ri~kih dolara.Pojava namera posledica je generacijskogra zvoja osnovnih borbenih tenkovamerkava i izraelske vojne doktrine o ve}ojta kti~koj mobilnosti oklopnih transpo -rtera, posebno u urbanim sredinama, kojaje za{titu stavqala ispred vatrene mo}i.Do pojave tog tenka izraelska armija koristilaje ameri~ke oklopne transportereM113 i doma}e te{ke oklopne transportereahzarit. Prvi, napravqeni od aluminijuma,1815. jul 2010.

43KONSTRUKCIJAI ZA[TITAKonstrukcija namera poverena jeMerkavinom projektantskom timu (MANitigaruprkos dodatnoj vi{etonskoj za{titi, po -kazali su se veoma rawivim na dejstvo protivtenkovskihmina i RPG (posebno hodnideo). Drugi, napravqeni od prepravqenihsovjetskih tenkova T-54/55, pruàli su efi -kasnu za{titu, ~ak i od dejstva RPG, ali suuslovi boravka iskrcnog dela posade bilinemogu}i. Uvo|ewem u operativnu upotrebute{kih oklopnih transportera namer, zapravoje ostvarena vizija izraelskog generalaTala, komandanta 6. divizije steel iz rata1967. godine, koju danas u asi metri~nomratovawu maksimalno koriste Nemci, Fra -ncuzi i posebno Amerikanci.Poreklo nazivaTe{ki oklopni transporter namerime je dobio iz kombinacije re~i NAgma{(oklopni transporter) i MERkava, iz kojihje izveden akronim {to na hebrejskomjeziku zna~i tigar ili leopard. Inìwerijskovozilo namera zna~i tigrica.TAR), koji je zakqu~io da klasi~natenkovska {asija ne odgovara zahtevimani IDF ni maksimalnoj za{titi, pa su {a -siju tenkova merkava 1 i 2 uzeli samo kaoosnovu za izgradwu novog te{kog oklopnogtransportera. Kqu~nu razliku (osim dimenzija)predstavqaju posebno zakri -vqene ~eli~ne plo~e koje zamewuju varenedelove. Patos vozila izveden je u obli ku{irokouganog slova V. Un utra{wost vo -zila, osim postavqawa moto ra napred,jeste klasi~na: levo je vo za~, iza komandir,a desno od wega ni {anxija. Izawih je sme{teno ukrcno odeqewe od osamvojnika. Na zidove vozila pri~vr{}enasu 4+4 sedi{ta sa hi drauli~nim amortizerima.Za ukrcavawe iskrcavawe desantnogdela pozadi se nalaze dvokrilnavrata, koja se otva raju kao rampa. Uvozilu ima mesta za jo{ jedan-dva vojnikai jednih nosila.Iskustva iz rata u Libanu pokazalasu da su oklopna vozila najvi{e izlo è -na dejstvu na predwim bo~nim stranama,a mawe frontalno pod klasi~nim uglovima30 0 +30 0 . Projektantski tim merkavepotrudio se (i uspeo) da namer ma -ksimalno za{titi koriste}i najsavremenijutehnologiju koja je danas poznata usvetu. Primewen je dobro poznati aktivniza{titni sistem trophy, odnosno AS-PRO (Armoured Shield Protection-A). Navozila bez ove za{tite ugra|en je sistemaktivne za{tite IMI iron fist. Za za{titu jeupotrebqena kombinacija te{kog kompozitnogoklopa (IMI), a za dodatnu za{titukori{}en je pasivno-eksplozivni reaktivnioklop (IMI-Rafael). Bo~ne strane sudodatno za{ti}ene, a posebno je od dejstvatop attack osiguran gorwi deo (krov)vozila. Stru~waci navode da je namermaksimalno za{ti}eno od dejstva proti -vtenkovskih mina, IEP/EFG i RPG. U vozilasu ugra|eni RHB za{titni sistem, filtroventilacionisistem i automatskiure|aj za ga{ewe poàra.Program ugradwe motora u namerodvijao se u nekoliko faza. U prvoj, u 55tona te{ki oklopni tra nsporter ugra|enje klasi~ni turbodizelski motor V-12AVDS-1790 od 1.200 KS, proizvod ame -ri~ke kompanije Teledyn Continental Motors.Zajedno sa automatskim mewa~em(4+2), taj motor, koji je ugra|en u tenkovemerkava 3 baz, nije bio kona~no re{ewe.Izraelci su u drugoj fazi testirali~uveni nema~ki biturdizelski motor MTU883 Ka 531, koji je ugra|en u tenkovemerkava 4. Razlog za ugradwu tog motorau oklopne transportere namer iz zahtevada se odnos snaga/masa sa 20 KS/tpodigne na nivo od 24 KS/t, kako binamer mogao da prati tenkove merkava 4.Tako|e, eksperimenti{e se sa ugradwommewa~a Allison, ali }e kona~na odlukabiti doneta do kraja ove godine.NAORU@AWEIzraelci oklopni transporternamer proizvode u ~etiri konfiguracije:oklopni transporter (naoruàn sa RCWSmini-samson), borbeni oklopni transporter(naoruàn sa RCWS samson),19

inìwerijski vozilo za izvla~ewe (namera)i sanitetsko vozilo za evakuacijurawenika (MEDEVAC).Daqinski upravqan oru`ni sistemRCWS mini-samson sastoji se od mitraqezakalibra 7,62 mm (borbeni komplet 320metaka), mitraqeza kalibra 12,7 mm (borbenikomplet 200 metaka) i baca~a granatakalibra 40 mm (borbeni komplet 32 granata).Pokre}e se elektri~nim putem. Najve}abrzina iznosi 1,0 rad/sek, a najmawa 0,5rad/sek. Elevacija se kre}e u rasponu od -20 0 do + 60 0 . Za osmatrawe i ni{awewedawu opremqen je sa CCD kamerom, a za no}Oklopni arsenal Izraela: tenk„merkova” MK4 i transporter„namer”je ugra|ena termalna nehla|ena osmatra~kabolometarska kamera (opcija je LLLTV kamera).Ostali senzori (meteo, audio itd.)ugr a|uju se na zahtev kupaca. Svi podaciem ituju se na LCD ekranu. Opcija tog sistemaje: stabilizacija oru`ja, sistem ko -ntrole vatre, mogu}nost daqinskogupravq awa vatrom, automatsko pra}eweciqa, laserski daqinomer, broja~ ko -li~ine ostatka municije, ugradwa jednogili dva lansera protivoklopnih vo|enihraketa Spike.Samson-RCWS jedini je u svetu oru`nisistem sme{ten na dvojnom hidrauli~nomnosa~u, {to mu omogu}ava dejstvo iz po -dignutog poloàja na visini od 1.010 mm,odnosno iz spu{tenog poloàja na visiniod 545 mm. Samson-RCWS od na oruà waima automatski top kalibra 30 mm ATK Mk-44, spregnuti mitraqez kalibra 7,62 mm iprotivo klopne vo|ene rakete Spike. Borbenikomplet za top iznosi 200 granata, aza mitraqez 460 metaka. Elevacija sekre}e u rasponu od -20 o do +60 o . Dnevnuoptiku ~ini kolor CCD kamera (10x zoom),a no}nu hla|eni FLIR. Za osmatrawe se koristivi {e funkcionalni kolor LCD monitor.U sva vozila ugra|en je minobaca~ ka -Oruàna stanica Rfael-RCWS 30u podignutom poloàjulibra 60 mm sa pro ti vpe {a dijskim, os -vetqa vaju}im i dimnim minama. Na bo~nimstranama namera postavqeno je po {est baca~adimnih kutija.Uvo|ewem u operativnu upotrebu te -{kog oklopnog transportera namer izra -elske oklopne snage (tenkovi) dobile su sigurnuza{titu u toku izvo|ewa borbenih dejstava.Cena tog tenka od oko dva milionaameri~kih dolara ve oma je pristupa~na zatu vrstu borbene tehnike, pa su prvi namerive} ispo ru~eni Maleziji, a veliki interespokazala je i Turska.Stanislav ARSI]2015.jul 2010.

SA BERLINSKOG VAZDUHOPLOVNOG SAJMA ILA 201043Dominacija evropskihproizvo|a~aBerlinski vazduhoplovnisajam ILA spada u rednajve}ih i najva`nijihevropskih, ali i svetskihizlo`bi te vrste. Sledistogodi{wu tradicijuodràvawavazduhoplovnih izlo`bina tlu Nema~ke.Ove godine po prvi put natoj manifestacijiu~estvovalisu i vazduhoplovciVojske Srbije.Prva me|unarodna vazduhoplovna izlo`baILA (Internationale Luft und Raumfahrtausstellung)odràna je davne 1909.u Frankfurtu na Majni i trajala je100 dana. Zbog velikog interesovawasle de}a izlo`ba (odràna 1912) pre me -{tena je u Berlin, nema~ku prestonicu. Po -liti~ke prilike nakon Drugog svetskog ratauticale su da se ta manifestacija preseli uHanover, u tada{woj Zapadnoj Nema~koj.Me|utim, samo nekoliko godina posle padaBerlinskog zida, ta~nije 1992, sajam jeponovo vra}en u prestonicu, na aerodrom[enefeld, koji je dugo sluìo kao glavnicivilni aerodrom Isto~ne Nema~ke. Ove godineILA je po deseti put od 1992. odràna uBerlinu, odnosno na [enefeldu.Aerodrom [enefeld danas je velikogradili{te i najve}a evropska vazdu{na lukau izgradwi. Zatvarawe istorijski poznatogaerodroma Tempelhof u centru Berlinai planirano smawewe i obustavqawesaobra}aja na aerodromu Tegel, uslovili sudono{ewe odluke da se u rejonu aerodroma[enefeld zapo~ne sa izgradwom novogme|unarodnog aerodroma, poznatog i podskra}enicom BBI (Berlin Brandenburg International).To }e biti jedan od deset najve}ihcivilnih aerodroma u Evropi. Wegovo otvaraweplanirano je za kraj naredne godine,sa inicijalnim prometom od 27 mili -ona putnika godi{we.Iako su ovi radovi ozbiqno doveli upitawe mesto odràvawa narednog sajma ILA21

(koji se odràva svake druge godine), nedavnoje ipak odlu~eno da se ta manife -stacija i daqe odràva na tom aerodromu,ali na posebnom sajamskom prostoru, koji}e tek biti izgra|en.VELIKI BROJ NOVIHVAZDUHOPLOVAILA je prevashodno sajam industrijskogkaraktera, a u prilog tome govore ipodaci o obimu zakqu~enih poslovatokom te manifestacije, ~iji se iznosimere milijardama evra. Koliki ekonomskii svaki drugi zna~aj ILA ima za ~itavuNema~ku potvr|uje i podatak da je ovogodi{wisajam, koji je trajao od 8. do 13.juna, otvorila nema~ka kancelarka AngelaMerkel, uz prisustvo mnogobrojnihministara iz nema~ke vlade.Sama manifestacija podeqena jeprakti~no na dva dela: prva ~etiri danaposve}ena su prvenstveno izlaga~ima,zvani~nim delegacijama i akreditovanimposetiocima i tada se odràvaju po -slovne prezentacije, prikazi, radni sastancii drugo. Tek posledwa dva dana sajmau potpunosti su otvorena za brojne po -setioce i tada leta~ki program poprimaizgled koji se vi|a na velikim evropskimaero-mitinzima. Zbog toga vazduhoplovniprogram u prva ~etiri dana ne obilujeakrobatskim atrakcijama i uobi ~ajenim„va{arskim“ egzibicijama, ve} pre -vashodno novitetima i vazduhoplovnimproizvodima, koji tek zauzimaju mesto natrì{tu i trebalo bi da se dobro pla -siraju kupcima.Samo mesto odràvawa sajma na -me}e centralnu poziciju evropske i nema -~ke vazduhoplovne industrije, {to seuo~ava i po zastupqenosti i po veli~nizakupqenog izlo`benog prostora. Na tajna~in centralnu ulogu imaju Eurofighter,BDLI (Udruèwe nema~ke vazduhoplovneindustrije) i naravno EADS, kompanija u~ijem se sastavu nalaze giganti kao {tosu Airbus, Airbus Military, Astrium, Eurocopter,EADS CASA.Ovogodi{wi sajam obeleìo je velikibroj novih letelica. Centralnupoziciju na sajamskoj stajanci imao jete{ki transportni avion erbas A400(Airbus A400), koji je prvi put predstavqenna jednoj javnoj izlo`bi ovakvogtipa. [tavi{e, prisutnoj stru~noj javnostiu prvim danima sajma demonstriran jeimpresivan prikaz letnih osobina togaviona. Prikazani let bio je utoliko impresivnijiako se ima u vidu ~iwenica daje taj prototip poleteo samo {est meseciranije i da je u trupu bila instaliranabrojna ispitno-merna i ostala oprema(za koju smo nezvani~no saznali da jete{ka 18 tona!).Kao ponos doma}oj javnosti predstavqalasu i dva giganta – avioni erbasA380, sa oznakama kompanija „Luftha -nza” i „Emi rati”. To su trenutno i najve}iputni~ki avioni na svetu, koji su tek nedavnoiza{li iz fabri~kih hala. Ni{tamawe impozantnu galeriju vazduhoplovnihgrdosija nije prikazalo ni ameri~ko vazduhoplovstvo,koje je na jednom mestuparkiralo jedno pored drugog avione poputC-17, C-5A, C-130, izme|u kojih su„ugurani“ strategijski bombarderi B-52i B-1B!Sajam u brojkamaOvogodi{wi sajam posetilo je235.000 qudi. Na toj avio-smotri u~e -stvovalo je 1.153 izlaga~a iz 43 dràve.U vazduhu i na zemqi prikazano je oko 300letelica.Tokom trajawa sajma sklopqeni suugovori u vrednosti od oko 14 milijardievra, a proizvo|a~ putni~kih aviona Ai -rbus prodao je 67 aviona.Prvi put prikazanna jednoj javnojizlo`bi –evropskitransportniavion A400Nemci, kao doma}ini, prikazali suposebne postavke Bundesvera i Luftvafea,sa pra kti~no kompletnim vazduhoplovniminventarom koji se nalazi u nema~komnaoruàwu.Helikopteri su, po mi{qewu mnogihstru ~waka, ove godine dominirali izlo -`be nim prostorom. To je o~igledno jedanod pouzdanih znakova rasta potra`we,{to su potvrdili i pojedini proizvo|a~i.Na postavci su predwa~ili evropski helikopteriNH-90 u razli~itim verzijama,francusko-nema~ki tigar i CH-53GA, mo -der nizovana verzija ameri~kog te{kogtra nsportnog helikoptera koji je veomacewen u nema~kom Bundesveru. Svi ti helikopteripredstavqeni su i u letnompro gramu. Posebno je impresivan bionastup te{ka{a CH-53, ~iji se programprikazivawa sastojao od veoma zahtevnihmanevara.Ove godine proizvo|a~ helikoptera„Agusta Vestlend” (Agusta Westland) prvi putje u svoj asortiman uvrstio i helikopterekoje proizvodi poqski PZL svidwik, jer jepromenom svojinske strukture ta fabrikapostala deo „Aguste Vestlenda”. Na taj2215. jul 2010.

43Tender za helikoptereO~ekivani tender nema~ke armije zahelikopter namewen borbenom tragawu ispasavawu imao je za posledicu pojavqivawenekoliko varijanti helikopteraopremqenih za tu specifi~nu ulogu.na~in se i laki helikopter SW-4, sa oznakamapoqskog va zdu hoplovstva, po javiokao wihov proizvod.BESPILOTNE LETELICEPosetiocima nisu bili zanimqivisamo klasi~ni helikopteri ve} i bespilotneletelice sa rotorom, tj. bespilotnihelikopteri, koji tako|e beleè ekspanziju.Austrijski proizvo|a~ „[ibel”(Schiebel) u letnom programu prikazao jesvoj model S-100 i, {to je jo{ uvek neuobi -~ajeno, sliku sa senzora bespilotnog helikopteramogli su da vide posetioci sajmana velikim video-bimovima. Iako jedan odlidera u proizvodwi i plasmanu heli ko -ptera, ruski pro izvo|a~i nisu izloìlinijedan primerak.Prisustvo velikog broja bespilotnihletelica, kako najmawih tako i najve -}ih, zna~ilo je uvaàvawe stvarnosti.Osim pomenutog {i bela S-100, najve}upa`wu privukao je model u prirodnojveli~ini „Nortrop Gra menovog” globalhouka (Northrop Grumman Global Hawk), ito sa nema~kim oznakama. U Evropi }e teletelice biti poznate pod nazivom eurohok(Eurohawk). Osim impresivnih dimenzija(duìna 13,54 m, raspon krila 35,41m) global houk odlikuje ve lika visina sakoje izvr{ava zadatke iz vi|awa, te vremeostajawa u vazduhu – vi{e od 30 sati.Lete}i na visini od oko 20.000 me tara,on nadilazi sve atmo sferske neprilike ine ometa civilni saobra}aj koji se odvijau niìm slojevima troposfere. Petprimeraka eurohoka za Luftvafe ima}edruga~iju opremu zastrategijsko izvi -|awe u odnosu naameri~ki original.Nemci su ta ko |eprikazali i be spi -lotnu le telicu he ron,na mewenu iz vi |a wu sasredwih visina. Te le -telice ne ma ~ke oru -à ne sna ge iznajmilesu od izra elske ko -mpa nije IAI i ve} nekolikome se ci ih uspe -{no ko riste u Avganistanu.He ron je opre -m qen ele ktro opti~kimi IC se nzo rima, a uvazduhu mo è bez pre -kida da ostane i do 36~asova.U posebno za -{ti}e nom prostoru EADS je ove godineprikazao i bespilotnu letelicu barakuda(Barracuda), koja je godinama bila wihovavrhunski ~uvana tajna i ~ije je postojaweu odre|enim fazama ~ak i negirano.Evropska industrija poku{ava da sa timmodelom uhvati tehnolo{ki prikqu~ak urazvoju sredwih bespilotnih letelica velikogvremena ostajawa u vazduhu, {to jekategorija u kojoj trenutno dominirajuSAD i Izrael.Pored izlo`benih prostora i {ta ndo -va postavqenih u velikom broju hala, na kojimasu u~estvovali prakti~no svi renomira -ni evropski proizvo|a~i vazdu hoplova, ko -mponenti, sklopova i opre me, sva ko dnevnoje odràvan i leta~ki program.LETA^KI PROGRAMTokom prva ~etiri sajamska dana leta~kiprogram se razlikovao iz dana u dan,pre svega zbog toga {to su pojedini eksponati,poput A400 ili „Lufthanzinog”A380, odlazili nazad u mati~ne baze,odnosno u saobra}aj. Standardni, svakodnevnideo prikaza bili su nema~ki eurofajter,{vedski gripen sa ma|arskim oznakama,te helikopteri NH 90 i tigar.Boje akro-grupa branila je {vajcarskaakro-grupa Patrouille de Suisse, koja je lete}iu sastavu {estorke prikazala veoma precizanprogram.U leta~kom delu programa u~estvovalisu i austrijski „Dajamondi”, koji su tokomletne demonstracije upotrebqavali iskqu -~ivo bio-gorivo proizvedeno od algi!Stru~wacima je mo`da najinteresantnijata~ka leta~kog program bio takti~kiscenario koji je predstavila Luftvafe, akoji je ukqu~ivao borbene avione tipa eurofajter,tornado, F-4 fantom, tra -snportni avion C-160 i helikoptere UH-1.Prikaz je po~eo simuliranom lova~komborbom para eurofajtera potiv para lovacaF-4 fantom, kojim je obezbe|ena vazdu{naprevlast. Potom je usledilo sletawetransportera C-160 transal, koji se nakonvrlo strmog prilaza za sletawe zaustavioposle samo par stotina metara.Iz wegovog teretnog prostora iskrcanisu pripadnici specijalnih jedinica, koji suzauzeli poloàje u blizini aviona,sa~ekav{i dolazak helikoptera UH-1, kojisu prevozili oslobo|ene taoce. Nakon „pretovara”transal je poleteo sa iste pozicije,bez rulawa na po~etak piste. Za sve to„Eurohouk” je nema~ka verzija „NortropGramenovog Global Houka”, kojeLuftvafe nabavqa za potrebestrategijskog izvi|awa23

vreme avioni tornado su manevrisali nave oma malom prostoru i na malim visinama,simuliraju}i blisku vazduhoplovnupodr{ku.U nastavku nema~ko ratno vazduhoplo -vstvo, Luftvafe, prikazalo je i manevarpretakawa goriva iz cisterne A310MRTT upar eurofajtera, {to odnedavno predtakawegoriva. Zanimqivo je da nije potrebnanikakva prepravka kako bi avion oba -vqao oba dodeqena zadatka.Osim u vazduhu, Luftvafe se pre dsta -vila i na zemqi, sa celokupnim inve ntarom,ukqu~uju}i, pored letelica, i prave simulatoreletewa i radionice u ko jima je demonstriransistem odrà vawa.Dominantna vojna postavka do ma }inaupotpu wena je i desetinama stra nih vo jnih icivilnih vazduhoplova sme{tenih na zasebnim,iz uze tno do bro pose}enim stajankama.Borbeni helikopter „tigar” intenzivnose uvodi u naoruàwe jedinicanema~kog BundesveraLastin konkurentNa sajmu ILA 2010 predstavqeni su inoviteti nema~kog proizvo|a~a avionaGrob Aircraft. Wihovi {kolski avioni direktnisu konkurenti doma}oj lasti. Iakoprvenstveno proizvo|a~ klipnih {kolskihaviona od kompozitnih materijala (od kojihsu najpoznatiji G115 i G120), GrobAircraft je na ovom sajmu iskazao èqu zaiskorak u kategoriju turboelisnih {kolskihaviona, kojom trenutno dominira{vajcarski pilatus.Na avion G120 TP instaliran je turboelisnimotor Rolls-Royce 250-B17F,snage 380 KS. Ugra|ena je i nova „staklena”avionika izraelskog proizvo|a~a „Elbit”,koji ina~e poseduje flotu avionaG120 i iznajmquje ih izraelskom vazduhoplovstvuza potrebe obuke. Zna~ajan konstruktivnipomak predstavqa ugradwa dvaizbaciva sedi{ta tipa Martin BejkerMk.15B, zahvaquju}i kojima G 120TP, samaksimalnom teìnom na poletawu od1.400 kilograma, postaje jedan od najmawihaviona na svetu opremqih izbacivimsedi{tima. Sedi{ta tipa Mk.15B te{kasu oko 36 kilograma i najlak{a su izbacivasedi{ta koje proizvodi „Martin Bejker”,najpoznatiji svetski proizvo|a~ teopreme.Operativna ograni~ewa sedi{taMk.15B jesu visina od 0 metara i minimalnabrzina od 110 km/h. Okvirna cenaG120TP, koja }e zbog primene turboelisnogmotora prevazi}i tri milionaameri~kih dolara, ne moè se kategorisatikao pristupa~na za tu kategorijuaviona, zbog ~ega je veoma interesantnoda se vidi kakav }e biti odziv trì{ta.stavqa novu sposobnost tog vida nema~kevojske. Oznaka MRTT zna~i da je u pitawuvi {enamenski avion koji je sposoban zara zli~ite vidove transporta, kao i za zadatke„lete}e cisterne”.Luftvafe je ~etiri putni~ka avionaA310 prepravilo u tranportere, a zatimsu na knadno ugra|eni i ure|aji za pre-Simulator letewaNezaobilazni deo obuke za pilotevi{enamenskih borbenih aviona i helikopterajesu simulatori letewa. Predstavnicizvani~nih delegacija imali supriliku da se oprobaju u simulatorimaaviona eurofajter i tigar.Ameri~ki „te{ka{i” na jednom mestu

43Premijera srpskogvazduhoplovstvaOve godine na sajmu ILA prvi put supredstavqeni vazduhoplovi ViPVO VojskeSrbije, i to u stati~kom delu izlo -`be. Srpsku postavku ~inili su tra -nsportni avion An-26 i {kolsko-borbeniavion G-4. Vazduhoplovnoj javnosti,kao i posetiocima, taj deo postavke bioje veoma zanimqiv jer se letelice sa srpskimvojnim oznakama do sada nisu pojavqivalena nema~kim aerodromima.Takva vrsta promocije srpskog vazduhoplovstvajo{ jednom je pokazala svrsishodnostodluke o u~e{}u na ovoj manifestaciji.Uz srpske vojne vazduhoplove,na „statiku” su se nalazili i ~e{kijuri{nik L-159, {vajcarski lovci F-18,ma|arski gripeni itd.Revija oldtajmeraPosebnu atrakciju sajmapredstavqali su oldtajmeri, anaro~ito lova~ki avioni izDrugog svetskog rata tipameser{mit Me-109 G-6 i Me-262A/B-1. Ti avioni su sva -kodnevno, sa originalnim oz -na kama (uz prate}i logo EADSa),u~e stvovali u programu.Avi-onom Me-262, koji je ustvari replika izra|ena uSAD, upravqao je {ef opitnihpi lota EADS-a Volfgang [i -dervan. Za qubiteqe vazduhoplovneistorije bilo je zaistazapawuju}i videti par tih lo -vaca kako zajedno izrulavaju, azatim pole}u jedan za dru gim.U leta~kom delu programapri ka zani su i legendarniame ri~ ki lovci P-51 mastangi P-38 lajtning, te laki bo -mbard er B-25 mi~el. Nebomsu ta ko|e pa radira li i ra -riteti poput si fjuri, Ju-52,amfibija kat alina, T-6 teksan,hoker hanter...Ova kav koncept sajma dao je kompletnusliku ne samo o evropskoj i nema~koj va zd -uhoplovnoj industriji, ve} i vazduhoplovnoj mo -}i u usponu. U prilog ovoj tvrdwi govori i po -da tak da su na sajmu u~estovali oni koji uovom tre nutku ne {to zna~e u evropskoj va -zduho plovnoj industriji.Mr Slavi{a VLAÎ]25

LAKI TENK HO^KISDobro o~uvani „Ho~kis”H39 sa dugom cevi izloènu zbirci norve{koggarnizona RenaVredan ratni plenPrvi tenk antifa{isti~kegerile u Srbiji bio je ho~kiskoji je pao u plen oktobra1941. kod Gorweg Milanovca.êtnici i partizanikoristili su taj oklopwaku borbama za Kraqevo.Francuzi su sredinom tridesetihpoku{ali da prona|u pogodnu zamenuza, u to vreme najmasovniji tenk na svetu,reno FT17. Modernizovani derivatitog oklopwaka ~inili su okosnicutenkovskih jedinica i u Francuskoj i uve likom broju dràva {irom sveta, ukqu -~uju}i Kraqevinu Jugoslaviju.Vrlo konzervativni francuski generalinisu traìli mnogo vi{e od starogFT17. U osnovi, èleli su novi tenk, ali zastaru taktiku – pratwu pe{adije. Zato se odlakog pe{adijskog tenka nije traìlo da imaveliku brzinu i sna`no naoruàwe.Takti~ko-tehni~ki zahtevi definisani su juna1934, ali su u firmi „Ho~kis” (Société desautomobiles Hothckiss) prethodne godine ve}po~eli da projektuju nov tenk na osnovu podatakakoji su procureli iz General{taba.VELIKA OÊKIVAWAPrvi primerak zavr{en je 11. januara1935. godine. Vozilo je naoruànom samomitraqezom sme{tenim u nagra|e tela tenka,sli~no bunkerima kakvi su se u to dobagradili na utvr|enim odbrambenim linijama.Paralelno su provedene temeqite proveretenkova koje su ponudile firme„Ho~kis” i „Reno” i ni jedan ni drugi nisuzadovoqili standarde francuske vojske. Tekje tre}i prototip ho~kisa, zavr{en avgusta1935, usvojen u naoruàwe. Interesikonkurentskih firmi zadovoqeni su tako{to je Ministarstvo odbrane Francuskenaru~ilo ho~kise uvedene u proizvodwu podoznakom laki tenk model 1935 H (Char légermodèle 1935 H), odnosno skra}eno H35, zatimreno R35 i FCM3, koji se na poligonupokazao kao najboqi od konkurenata. âktri tenka za istu namenu stvorila su dostaproblema korisniku, ali su proizvo|a~i dobiliposao.Prva serija H35 naru~ena je 6. novembra1935, a prvi tenkovi predati su francuskojvojsci deset meseci kasnije. Vrlo ambicioznonaruxbine podignute su na 400koma da, ali su se planovi sudarili satehni~kih problemima. Pokazalo se da seH35 u vo`wi izvan puta na neravnom terenune moè kontrolisati posebno u zaokretu ina nizbrdici. Tenk pogowen motorom od 782615. jul 2010.

43KS kretao se maksimalnom brzinom od 28km/h od ~ega se na terenu mogla o~ekivatijedva ne{to ve}a brzina od hoda ~oveka.Mewa~ je bio sklon ~estim otkazima. Osimtoga, kratko oru|e kalibra 37 mm pito(Puteaux) SA18 smatralo se preslabim zaefikasnu podr{ku pe{adiji u manevarskomratu. Lo{ kvalitet ~elika i nestandardizovanidelovi, zbog u~e{}a puno kooperanatau serijskoj proizvodwi, bili su jedan odve}ih nedostatke koje je imao H35. Naruxbinase i pored svega morala ostvariti, pa je100 H35 uvr{teno u dva bataqona zapratwu pe{adije, a ostali su dodeqenikowici, kao izvi|a~ki tenkovi.U „Ho~kisu” su 1937. zavr{ili proto -tip lakog tenka „modèle 1935 H modifie1939” ili, kako se u praksi obi~no oz na -~avao, H39 sa motorom od 120 KS. Usledve}ih gabarita tog motora moralo se preoblikovatitelo tenka, a rekonstruisani sui mewa~, diferencijal i ko~nice. Debqinaoklopa porasla je sa 35 na 40 mm (na ~elu,bokovima i nazad), uz istovremeno stroèsta ndarde provere kvaliteta ~elika.Ugra|eno je novo oru|e SA 38 sa znatnoduòm cevi (od 35 kalibara) u odnosu naSA 18 (od 21 kalibra). Sa tom izmenomH39 mogao je da u|e u boj protiv drugihtenkova jer je probijao 30 mm pancirnog~elika na udaqenosti do 1.000 metara(kratkocevno oru|e sa H35 probijalo jesamo 15 mm). Na obe varijante tenka, bezobzira na model oru|a, ugra|ivana jelivena kupola APX R standardizovana zalake tenkove ho~kis i reno R35, ali kadase posmatraju fotografije, odmah se vidirazlika u duìni cevi.Masa tenka H39 pove}ana je sa 11,37na 12,1 tonu i sve takti~ko-tehni~ke odlikeznatno su poboq{awe. Tenk H39 proizvodiose od 1939, ali je zbog nedostatka SA 38 navozila sa novim motorima ugra|ivana starakratkocevna oru|a. Takvi hibridni tenkovinosili su uslovnu oznaku H38, a za vojsku tosu bili tenkovi H39.Prvi ho~kisi koji su izvezeni bila sutri primerka za Poqsku jula 1939. godine.Oni su u na smamom po~etku Drugog svetskograta ~inili polu~etu sa tri renoa R35.Turska je februara 1940. nabavila dvaho~kisa.Do sloma Francuske pod udarom nema~kesile maja 1940. proizvedeno je oko1.100 ho~kisa H35 i H39. Planovi da sepokrene mese~na proizvodwa od ~ak 500 komadanisu ostvareni zbog surove ratne realnosti.Zato su stotine tenkova ostale nedovr{eneu fabrici.NEMA^KI RATNI PLENHo~kisi su u ratu pro{li lo{e, kao iostali francuski tenkovi, u srazu saizuzetnim nema~kim takti~arima koji suskladno koristili prednosti udruènihVod „ho~kisa” i „somua” (na ~elu) iz sastava Pz.Abt.202,postrojeni u Mostaru 25. marta 1943. godinetenkova, artiqerije i avijacije, uz odli~nuprocenu prilika na rati{tu. U nema~komratnom planu na{lo se 550–600 ho~kisa kojisu bili dobrodo{la prinova kao i ostali„bojte panceri” (trofejni tenkovi). U tovreme to su bili solidniji tenkovi u odnosuna nema~ka vozila, pa su nastavili saslu`bom kod novog korisnika pod zvani~nomoznakom pancerkampfvagen (Panzerkampfwagen)35H 734(f), odnosno 38H 735(f). Oznake35 i 38 nisu francuske i zato se kod svakogkonkretnog primerke mora pogledati fotografijada li predstavqa francuski standardH35 ili H39.Nemci su najpre poku{ali da popunesvoje tenkovske divizije sa ho~kisima, alioni nisu bili pogodna vozila za blickrig.Glavna kritika koju su imali za te tenkoveodnosila se na preoptere}enost dva ~lanaposade. Komandir je istovremeno bio iTakti~ko-tehni~ke odlike H39Borbena masa: 12, 1 tPogonska grupa: benzinski motorHockis 89,5 kW (120 KS)Dimenzije (m): duìna 4,22, visina2,15, {irina 1,85 i klirens 0,37Maksimalna brzina: 36 km/hAutonomija: 151 kmSavladavawe prepreka: rov1,8 m, vertikalna prepreka 0,5 m ivodena prepreka 0,85 m ili 1,4 mNaoruàwe: 37 mm h Pito SA 38 sa100 granata7,5 mm h [aterlo (Chatellerault)M1931 sa 2.400 metakani{anxija i punilac, a voza~ se morao izboritisa problemati~nim komandama vozila.Nemci su smatrali da tenk treba da imapeto~lanu posadu.Iako nisu bili izabrani za popunutenkovskih divizija ti tenkovi morali su dase iskoriste na efikasan na~in jer su Nemcioskudevali u ratnoj tehnici. Deo vozilaprepravqen je u artiqerijske tegqa~e, vozilaza artiqerijske osmatra~e, komandnetenkove, a izra|eni su i lovci tenkova saoru|em 75 mm Pak 40 L/48 poznati ponazivu marder I, samohodne haubice 105 mmle.F.H.18/40, poneki primerak sa staromhaubicom le.F.H.16, lansere raketa 28/32cmitd. Deo ho~kisa u{ao je u sastav samostalnihposadnih ~eta i bataqona.Nemci su minimalno prilagodili tetenkove tako {to su umesto posmatra~kepolukugle za komandira ugradili klasi~andvodelni poklopac. Zatim su ugradili radio-staniceFu 5, nema~ke proizvodwe.Jedinice naoruàne ho~kisima borilesu se teì{no na Balkanu, deo tenkova na -lazio se u Finskoj, gde su kori{teni u borbamaprotiv Crvene armije, a deo u No -rve{koj i Francuskoj u posadnoj slu`bi.Posade 27 ho~kisa iz sastava 1. pukaafri~kih lovaca, odanih vladi iz Vi{ija,borio se novembra 1942. protiv ameri~kogpo morskog desanta kod Kazablanke. Un -i{tili su ~etiri stjuarta pre nego {to supromenili stranu u ratu.Tokom 1942. godine ho~kisi su se na -{li u sastavu nema~kih tenkovskih pukovakoji su posle te{kih gubitaka na isto~nomfrontu poslani na odmor i popunu u Francusku.Te jedinice su pre povratka na frontprimile tenkove nema~ke proizvodwe.27

U Princ Eugen divizijiPosebno mesto u istoriji Drugogsvetskog rata na na{im prostorima ima7. SS brdska divizija Princ Eugen popuwenateì{no folksdoj~erima. Za tu jedinicuformiran je SS Pz.Abt.7 sa francuskimte{kim tenkovima {ar B koji su sepokazali kao lo{ izbor za brdskoplaninsketerene. Zato su toj diviziji uvreme operacije Vajs I, januara 1943,pridruèni ho~kisi iz 12. ~ete. Oni su podràvalidiviziju tokom proboja Sluwa,zauzimawa Biha}a i Bosanskog Petrovca.U nastavku ofanzive prema Livnu ozbiqanproblem postale su prepreke na putu.Navodi se da su 26. februara od Koluni}ado O{treqa na putu prema Drvaru,na samo sedam kilometara puta, moralida uklone 230 prepreka od stabala i jamadubine tri, a {irine 6,8 metara.Do zavr{etka Bitke na Neretviho~kisi su u sastavu Pz.Abt.7. Oni dolazedo Hercegovine i ostaju u Qubu{kom dopo~etka [varca. Kada su krenuli na polaznepoloàje za ofanzivu u isto~nojHercegovini, nai{li su na protivqeweItalijana koji su nerado dozvoliliNemacima pokret kroz wihovu zonu odgovornosti.U atmosferi na ivici sukobaNemci su se probijali istovremeno razoruàvaju}i~etnike na koje su nailaziliputem. Ho~kisi su tokom borbi biliuglavnom u obezbe|ewu komunikacija uCrnoj Gori i Hercegovini i zatvarale supravce za izvla~ewe partizana iz obru~a.Dolaskom novih tenkova u Vermaht iSS i utro{kom tehni~kih resursa 1943/44,ho~kisi su potisnuti u drugi plan, ~ak uposadnim jedinicama, iako se broj od 391primerka morao po{tovati. Februara1944. Nemci su 19 H38 predali Bugarskoj zapotrebe àndarmerije u borbi protiv ustanika.Tako|e, Nemci su ho~kise koristili uodbrani od savezni~kog desanta u Normandijii prodora kroz Francusku. Nizsamostalnih ~eta i bataqona imao jeme{ovitu popunu sa francuskim tenkovima.Posle Drugog svetskog rata ta oklopnavozila nisu lako oti{la u penziju. Prvo susluìli Francuzima u okupaciji Nema~ke iu Siriji. Zatim su 1948. bili u sastavu tzv.Ruske ~ete 8. tenkovske brigade (posade sudo{le iz biv{eg SSSR-a) tek formiranihizraelskih odbrambenih snaga i imali suva`nu ulogu u borbama u odbrani Izraela.Na~in na koji su ho~kisi do{li u rukeIzraelaca ostao je kontraverzan – nekitvrde da su ilegalno preba~eni brodom odluke Marseq do Haife, a drugi da vodeporeklo iz Jugoslovenske armije. Prikloni}emose informacijama o francuskomporeklu tih tenkova jer se na sa~uvanim fotografijamaiz borbi za aerodrom Lida1948. vidi francuska osmatra~ka koma -ndirska polukugla, a tenkovi koje su Nemciprebacili na Balkan prethodno su pro{limodifikacije, ukqu~uju}i ugradwu poklopacakomandirskog otvora.Izvori razli~ito govore o tome do kadasu izraelski ho~kisi bili u naoruàwu.Neki tvrde da su rashodovani po~etkompedesetih, a drugi da su imali udela u ratuna Bliskom istoku 1956. godine.Fotografija ho~kisa sa britanskimdvofunta{em (37 mm) koja se pojavquje uliteraturi predstavqa ili foto-retu{ zapropagande namene ili propao poku{aj dase ho~kis prenaoruà.U OKUPACIJI SRBIJENemci su leta 1941. u Srbiji imalisamo posadne pe{adijske divizije sa nekolikostarih tenkova FT17. Kada se ustanakrazmahao doveli su poja~awe, ukqu~uju}itenkovske jedinice naoruàne sa francuskomtehnikom. Po~etkom septembra1941. u borbena dejstva u centralnoj Srbijiuveden je 1. bataqon 202. tenkovskog puka(I/Pz.Abt.202, 5. februara 1943. preimenovanu samostalni 202. bataqon – Panzer Abteuling202) sa me{avinom od 18 sredwih te -nkova somua S35 i 41 lakim tenkom ho~kis u„Ho~kis” iz tre}e ~ete Pz.Abt.202Cev nema~kog „ho~kisa” uni{tenogna Sremskom frontu kod selaBa~inci 18. januara 1945. godinepo~etnom sastavu. U komandnoj ~eti bile sutri somue i pet ho~kisa, u tri tenkovske ~etepo jedna somua za komandira i zamenika komandira~ete i tri komandira vodova, a utri voda ~etiri ho~kisa. Po formaciji popunaho~kisima bila je 100 odsto. Bataqon jeèleznicom do{ao iz Francuske u Beogradi odmah se ukqu~io u borbena dejstva u centralnojSrbiji u podr{ci 342. pe{adijskojdiviziji. Ho~kisi su u{li u Uìce poslepovla~ewa partizana u isto~no Bosnu.U narednoj ofanzivi – od 15. do 25.januara 1942. godine – ho~kisi su bili u bo -rbama oko Drine na prostoru Zvo rnik–Vi -{egrad. Od 7. februara bataqon je po -t~iwen 714. pe{adijskoj diviziji u Srbiji. Ujunu i julu sa tom divizijom odlaze u borbena Kozari protiv 2. kraji{kog odreda. Nemcisu u par navrata platili gubicimasmionost da sa te{kom tehnikom poku{ajuprogon partizana u kozarskim {umama. Uproboju sa Kozare od 3. do 5. jula partizanisu benzinskim bocama izbacili iz strojapar tenkova. Tokom borbi oko Kozare Nemcisu ostali bez dva ho~kisa, a jo{ ~etiri suo{te}ena.Ho~kisi su tokom leta 1942. u~estvovaliu borbama na Baniji, a kasnije tokomjeseni u Bosanskoj Krajini.Glavnina bataqona zadràla se na tomprostoru do kraja januara 1943, a 3. ~eta jebila u {irem rejonu Rogatice u podr{ci718. pe{adijskoj diviziji. U celini,preimenovani bataqon sada sa skra}enomoznakom Pz.Abt.202 u~estvovao je u zimu1943. u operaciji Vajs (Weiss), kod nas poznatojkao Bitka na Neretvi. Ho~kisi su biliu borbama od 20. januara 1943. godine. Komandabataqona i 1. i 2. ~eta zaduèni suza podr{ku 717. diviziji u prodoru od SanskogMosta prema Bosanskom Petrovcu sazadatkom da odseku glavninu partizanskih jedinica.Nai{li su na odlu~nu odbranu kraji{kihbrigada. Tenkovi su se razvukli odGrme~a do Kqu~a.15. jul 2010.

43U no}nom prepadu 31. januarana 1. fe bruar partizani su u seluRami}i uni{tili komandu Pz.Abt.I/212, ubili komandanta jedinicepotpukovnika Fon Gejza i zarobili~e tiri tenka. Posle intervencijede setak tenkova partizanski su sepovukli, ali nisu stigli da ihuni{te.U operaciji Vajs II u borbamaprotiv glavnine partizanskih snagau dolinama Rame i Neretve tenkoviPz.Abt.I/202. podeqeni su izme|u dveborbene grupe formirane od 718.divizije sa zadatkom da do|u doJablanice. U borbama u centralnojBosni tenkovi su se jako te{ko kretalipo planinskim putevima, a uzasedama su im nanosile gubitkepartizanska protivtenkovska oru|ai mine. Dvanaestog marta Pz.Abt.202povu~en je iz borbi zbog pripremaza operaciju [varc (Schwartz),odnosno Bitku na Sutjesci.U to vreme ho~kisi su podeqenipo vodovima i ~etama za podr{kupe{adiji na {irokom prostoruBosne i Hercegovine i CrneGore: na~elno 1. i 2. ~eta pre -pot~iwene su 118. lova~koj diviziji(biv{a 718. pe{adijska), a 3. ~etaod 11. maja 369. diviziji. Od 6. juna3. ~eta bori se u borbenoj grupiLudviger 104. lova~ke divizije.Ona se 12. juna sukobila sa operativnomgrupom divizije koja je poku{ala da se probijeiz obru~a na putu Fo~a–Miqevina. Nema~kitenkovi su odbacili 1. proleterskubrigadu, ali unutar odbrane partizana, ostalisu bez pe{adijske podr{ke. Tenkovi susami produìli do sela Rataj i dràli poloàjoko mosta preko Bistrice. Borci 2.proleterske brigade, iako su imalinare|ewe da uni{te svu te{ku ratnu tehniku,izvukli su iz obru~a na le|ima protivtenkovskooru|e 47 mm sa pet granata.Iz bliske razdaqine uni{tili su dva tenka,a tre}i o{tetili i naterali ostatak 3. ~eteda se povu~e u Fo~u. Zlosre}na 3. ~eta ostalaje 10. jula kod @i vinica bez tri tenkakoji su zaglavili u mo~ ari. Nemaci sumorali da se povuku, a partizani suuni{tili sva tri oklopna vozila.Posle zavr{etka ofanzive Pz.Abt.202preme{ten je u rejon Bawaluke. Od 26.avgu sta 1943. u{ao je u sastav novoformiranog15. brdskog korpusa sa komandom uBawaluci. Ho~kisi su u to vreme kori{}eniuglavnom na prostoru Bosanske Krajine,Po savine i isto~ne Bosne. Kada su razoruàneitalijanske jedinice, ho~kisi sudo{li do Zadra.Iz Pz.Abt.202 su po~etkom 1944.izuzeti ho~kisi i umesto francuskih tenkovaSrbija 1941. godine:izvla~ewe tenka koji je tre}iput promenio vlasnika – odFrancuza preko Nemaca doSrbauvedeni su italijanski M15/42. Ho~kisi supreba~eni u Pariz na generalni remontzbog isteka tehni~kih resursa. U proseku sudo tada prevalili 9.000 kilometara, {to jeizuzetan broj ako se ima u vidu neslavnipo~etak wihove karijere.DVANAESTA ÊTA POSEBNENAMENEOsim Pz.Abt. 202 kao najve}eg sastavasa ho~kisima, ti tenkovi sluìli su u 12.tenkovskoj ~eti posebne namene (PanzerKompanie z.b.V. 12), namenski formiranojza protivgerilska dejstva od „bojte”tehnike – od FT17 do ho~kisa. Dok su u ~etikori{}eni tenkovi francuskog porekla, uborbama nije u~estvovala kao celina ve}fragmentirano po vodovima od ~etiri dopet tenkova i poluvodovima od dva tenka,ko ji su prema potrebi pridruìvani pe -{adijskim pukovima na terenu.Broj ho~kisa u tim vodovima kretao seod deset u dva voda sa kraja 1941. do ekvivalentabataqona 1943. godine. U jednomizve{taju od 31. maja 1943. pomiwe se da12. ~eta ima 30 ho~kisa na terenu, {est uradionici i ~etiri na putu za popunu. Marta1944. godine 12. ~eta preformirana jena ra ng vi{e u 12. bataqon (Pz.Abt. z.b.V. 12).U izve{taju od 1. oktobra 1944. uz raznaitalijanska i francuska vozila, 12.bataqon ima 18 ho~kisa u slu`bi ipride jedan na remontu. Sa tomtehnikom jedinica je u~estvovala uborbama za Beograd. Navodno suho~kisi sa me{avinom juri{nihoru|a ({turmge{ica), renoa R-35 isomua postavili kod Obrenovcazasedu sovjetskim tenkovima T-34 i36. diviziji NOVJ. Nemci su ukratkoj borbi uni{tili 13 T-34 ioko 100 vozila. Zatim su {turmge{icikrenuli u izvla~ewe podza{titom tenkova, ali i jedni drugisu te{ko stradali od dejstvajuri{nika iqu{ina 2.Iz Pz.Abt. z.b.V. 12 svi tenkovi,ukqu~uju}i ho~kise, do decembra1944. predati su u tenkovski park uMaksimiru. Sa tim sredstvima popuwavanesu samostalne ~ete ivodovi koji su od kraja 1944.formirani u sastavu pe{adijskihdivizija.Tokom 1944. deo ho~kisa iskori{}enje za formirawe pomo}nihoklopnih vozova. Tenkovi su ukrcavanina teretne vagone i tako su patroliraliprugama, ugroènim partizanskimdiverzijama. U slu~ajupotrebe brzo i bez te{ko}asilazili su sa platformi na tlo.Tenkovi ho~kis, osim u Vermahtu,sluìli su u SS-u u jedinicamapolicije poretka, ekvivalente vojnepolicije. Za te protivgerilske sastave po -~etkom 1942. sa stokova francuske tehnikeizuzeto je 60 ho~kisa. Na na{im prostorimati tenkovi bili su u nekoliko samostalnihpolicijskih ~eta SS-a. U 6. policijskojtenkovskoj ~eti bilo je pet ho~kisa i {estglomaznih vozila {tajer ADGZ koji suu~estvovali 1943. u borbama na Fru{kojgori i Sremu. Kasnije su kori{teni okoPodra vske Slatine, borili su se na Kordunui Posavini 1944, a u jesen te godinebili su u okolini \akova rezerva odbrambenelinije koja se u na{oj istoriografijinaziva Sremskim frontom. êta se na krajurata povukla u Austriju i predala Britancima(bez tenkova).„Ho~kis” u Uìcuu dvori{tuNarodnog muzeja

„Ho~kis” u Erdeviku marta1945. Na provizornompoligonu borcima koji suse pripremali za probojSremskog frontaprikazano je koja sunajosetqivija mesta tenkai prohodnost vozila.êta slobodnih Francuzaêta od 15 ho~kisa H39 sa kratkocevnimoru|em, izuzeta za pomo} Finskoju borbi protiv SSSR-a, iskrcana je zbognema~ke agresije u norve{ku luku Narvik7. maja 1940, kao deo savezni~kog kontingenta.U stvari, iskrcano je samo pettenkova. Nemci su 8. juna izbacili sa -veznike iz Narvika i prona{li su triH39. Ho~kisi koji nisu ni preba~eni iz[kotske u Narvik i dva izvu~ena tenkau{li su u sastav 1. tenkovske ~ete (1.CCC) Slobodnih Francuza, jedne odprvih jedinica koja je bila pod komandomgenerala [arla Degola. Ho~kisi su seborili u Gabonu i Siriji protiv Francuzakoji su izvr{avali naredbe ma -r{ala Petena iz Vi{ija.U 11. SS policijskoj ~eti bilo je petho~kisa i {est panara 178. Oni su od martado maja 1944. bili u borbama na Bilogorii Papuku 1944. Juna 1944. do{li su uMorovi}, u~estvovali od 12. do 22. juna1944. u borbama na Fru{koj gori i od oktobra1944. nalazili su se u Slavoniji.Prema procenama istraìva~a DraganaSavi}a, oruàne snage NDH preuzelesu od sredine 1943. do leta 1944. izme|u10 i 15 ho~kisa i to iskqu~ivo kratkocevnih.Prema formaciji trebalo je da budeformiran po jedan vod ho~kisa u svakom od~etiri gorska zdruga.Ta~no kretawe tih tenkova kroz jedinicete{ko se moè ustanoviti zbog gubitkadokumenata tokom rata. Zato nisu poznatini precizni podaci koliko je ho~kisapro{lo kroz jedinica na na{em terenu, ajo{ mawe se zna o gubicima, jer su se Nemcite{ko odricali te{ko o{te}enih tenkova.Veoma efikasna tehni~ka slu`ba izvla~ilaje te{ko o{te}ene tenkove i oni su poslepopravke ponovo dolazili na rati{te.TENKOVI SRPSKIHGERILACAPrvi nema~ki tenkovi izba~eni izstroja po~etkom septembra 1941. u borbamaoko planine Rudnik identifikovani su uliteraturi kao ho~kisi, ali za sada nemadokaza da to mo`da nisu bili R35 ili FT17.Prvi ho~kis su na po~etku nema~ke ofanziveuni{tili ~etnici kod Rapaj-brda avionskombombom koja je postala provizorna protivtenkovskamina velike snage.Kod Gorweg Milanovca 5. oktobra1941. gerilci su postavili prepreke na putkojim su se Nemaci povla~ili prema Rudniku.Ho~kisu je pala gusenica i tako jepostao ratni plen. Nemci su pre odlaskastigli da demontiraju i odnesu zatvara~ ini{an, kako bi onemogu}ili kori{}ewe tenka.Majstori iz radionice u selu Luwevicapopravili su gusenicu, a zatim su prona|enineki biv{i voza~i tenkova Kraqevine Jugoslavije.Politika je od 22. do 24. februara2005. objavila se}awa \ure Nedeqkovi}aiz sela Boqevac koji je bio voza~gerilskog tenka. Prema wegovim tvrdwamaprevezao je ho~kisa iz majdana u Milanovac,gde je izazvao paniku jer su stanovnici mislilida to Nemci ponovo ulaze u grad. Natenku su prebojeni nema~ki krstovi. Sa jednestrane naslikana su dvoglavi beli orao ikruna, a sa druge petokraka – simboli obapokreta koja su se u tom trenutku borilaprotiv Nemaca.êtnicima i partizanima ho~kis je bioi teoretsko i prakti~no u~ilo kako bi sepripremili za odbranu od protivni~kihtenkova i za sadejstvo sa vlastitim. Nedeqkovi}i voza~ kamiona Miodrag Tri{i}prevezli su ho~kis u â~ak. Sa jo{ jednogtenka te marke koji je ostao tokom nema~kogpokreta kod sela Duma~a (izme|u Quqaka iBara), skinuti su zatvara~ i ni{an potrebniza pripremu tenka iz â~ka za borbe. Zatimsu prona|ene tri granate. Na ho~kisa suponovo postavqene nema~ke oznake jer jeplanirano da se pripremi iznena|eweNemacima u garnizonu Kraqevo (gde su senalazila dva puka 714. divizije i jedan puk717. divizije). âk su i posade dobile nema~keuniforme, prema se}awu Nedeqkovi}a.U akciju su krenuli Nedeqkovi}, kaovoza~, i Franc êpri{ek, kao komandir, ijedan tenk reno sa tri ~lana posade. Tenkovisu vozom preba~eni do sela Mrsda} gde suse zadràli dva dana. U prvu akciju tenkovisu krenuli u no}i izme|u 31. oktobra i 1.novembra 1941. godine. Ho~kis je trebaloda se probije do hotela „Pariz”. Bezte{ko}a do{li su do odredi{ta i sa sve trigranate ga|ali su zgradu u kojoj se nalazilanema~ka komanda. Prema prethodnom dogovorusignalnom raketom pozvali su pe{adijuu pokret, ali se ona nije pojavila. Nedeqkovi}tvrdi da su dva sata ~ekali nape{adiju i kada se ona nije pojavila, povuklisu se iz grada.3015. jul 2010.

43Oba tenka – i ho~kis i reno – kasnijesu preba~ena na podru~je Uìca. Pred nema~komofanzivom povla~ili su se ka âjetini,gde su onesposobqeni i napu{tenipred nadolaze}im premo}nim nema~kimsnagama. Prvi ho~kis uni{tili su u borbi~etnici, koji su na Rapaj-brdu postaviliavio nsku bombu na putu, kao protiv -tenkovsku minu.KORDUNA[KI HO^KISIPartizanske jedinice u Lici i Kordunuformirane u po~etku za odbranu srpskihsela od usta{a, do{le su do prvih tanketaitalijanskog porekla ve} po~etkom 1942. godine.Ho~kisi su se na podru~ju Korduna pojavilijanuara 1943. iz sastava delova 14.~ete pot~iwene 7. SS diviziji tokom operacijeVajs I. Prvi „pravi“ tenk ho~kisoteli su partizani iz 5. korduna{ke brigade8. korduna{ke divizije u borbi sa 7. SS divizijomna Drenova~i, ju`no od Biha}a 6.februara 1943. godine. Nema~ki voza~ izgubioje kontrolu nad tenkom i skliznuo sa putau vrta~u. Nemci su potisnuti, a tokomTenkovi sa KritaJedna od posadnih jedinica koja sepojavila na prostoru Srbije u jesen 1944.bio je 212. bataqon. Re~ je o jedinicizaduènoj za odbranu Krita sa neobi~nomme{avinom tehnike – u vreme pre pokretna sever, 28. avgusta 1944, u 212. ba -taqonu nalazio se 51 tenk od pancera Ido pancera IV, komandnih pancera, somuai 15 ho~kisa H38. Kada se glavnina Grupearmija E pokrenula prema Balkanu, Pz.Abt.212 preba~en je na ~vrsto tlo, ali samosa nema~kom tehnikom – „bojte panceri”ostali su na Kritu.povla~ewa skinuli su zatvara~ oru|a 37 mmi aktivirali ru~nu bombu unutar tenkara~unaju}i da se vi{e ne}e mo}i koristiti.Tenk iz Drenova~e pokrenut je na licumesta, ali se pred barikadom od balvana,postavqenom na putu nema~kim tenkovimatokom ofanzive, ponovo na{ao u vrta~i.Partizani su rukama izvukli vozilo te{ko13 tona. U centralnoj tehni~koj radionici uBijelim Potocima na Pqe{evici provedenesu potrebne popravke na razbijenom podutenka i pogonskom to~ku. Zatim su u selu VelikaKorenica partizanski mehani~ari VlajkoPetrovi} i @eqko Kraus izradili zatvara~metodom poku{aja i pogre{aka jernisu imali podatke o tome kako bili trebaloda izgleda, niti potreban materijal.Posle {est dana rada ho~kis je osposobqen.Jedan ho~kis postao je plen 4. korduna{kebrigade 8. korduna{ke divizije 26.januara 1943. na Bandinom mostu kod selaCvitovi}a na Kordunu. Nemci su ga ostavilii prethodno onesposobili. Od tog tenka seodustalo zbog nedostatka qudi potrebnih zapopravke prvog ho~kisa i nekoliko tanketa ipriprema za ofanzivu prema Oto~cu, pa jeposluìo kao izvor rezervnih delova.Od popravqenog ho~kisa i osam tanketa7. marta 1943. u selu Kova~ica kraj Koreniceformirana je tenkovska ~eta 1. korpusa.Komandir je bio Vladimir Vlaisavqevi},a zamenik komandira Budislav Pribi}.Obojica su pre rata bili podoficiri u jedinicamabornih kola Kraqevine Jugoslavije.Po nacionalnom sastavu u ~eti je bilo24 Srba i 12 Hrvata.Prvi put se ho~kis pojavio u borbi zaselo Crna Vlast (kasnije Gorwe Vrhovine)koje su dràli ~etnici. U prvom naletu, 20.marta 1943. u 21 ~as, u selo su u{le dve tanketejer su na ho~kisu morali da se otklonekvarovi. Tankete i pe{adija nisu savladale~etnike utvr|ene u pravoslavnoj crkvi i{koli. U 10.30 sati 21. marta ho~kis je podi{aocrkvi, ali su ga ~etnici zasuli ru~nimbombama i o{tetili. Posle popravke u oko12.30 sati ho~kis je vra}en u borbu – a pogociiz oru|a 37 mm u prozor i toraw crkveprinudili su ~etnike na povla~ewe.Utro{eno je pet granata, a ni{anxija PetarPerua~a dejstvovao je sa male razdaqinekako bi bio siguran u pogodak i efekte.U nastavku prodora partizana premaVrhovinama, 6. aprila, ho~kis i tankete susami, bez podr{ke pe{adije, preseklikolonu italijanskog bataqona i kolaboranatau povla~ewu. Protivnici su u paniciodbacili te{ko naoruàwe i probijali seprema Oto~cu. Ho~kis je u toj borbi utro{iosedam granata i 500 metaka.Naredni potez u prole}noj partizanskojofanzivi u dolini reke Gacka bilo jeosvajawe Oto~ca. Odre|eno je da ho~kis„posluì za kr~ewe puta za prolaz ugrad”. Prema nare|ewu [taba 1. korpusa„Ho~kis” iz Pz.Abt.212 maja 1943. godineu {irem rejonu âjni~ataj tenk trebalo je da ostane u gradu, atankete su odre|ene za gowewe protivnika.Prilike su se na terenu razvijala mimoplanova jer su Italijani oti{li izOto~ca u zoru. Dve partizanske tanketekrenule su bez podr{ke pe{adije u progon.Nai{le su kod sela Brlog na zaseduautoblinde – uni{tena je jedna tanketa istradala su dvo~lana posada. Ho~kins jepri{ao u pomo}, ali je pogo|en pancirnimzrnom 20 mm. O{te}en je periskopvoza~a i rawena su dva ~lana posade –Petar Perua~a i Aco Fura}. Iakoraweni nastavili su da se bore i vatromiz topa prinudili su autoblindu napovla~ewe. Ho~kins je utro{io 18 granata.Usled kvara na motoru duè vremenaje mirovao. Zbog nedostatka potrebnihalata, glava motora odvezena je seqa~kimkolima (skrivena pod senom) do Topuskog,a zatim kamionom u Zagreb u mehani~arskuradionicu „Sila” u kojoj su tadaodràvana nema~ka vozila. Radovi suprovedeni i uredno pla}eni sa 16.000kuna! Mreà ilegalaca postarala se dase u „Sili“ popravi i motor „drvarskog“ho~kisa.Kraji{nici su kod Drvara maja 1943.do{li do jo{ jednog ho~kisa. Iz te nkovske~ete po~etkom juna poslali su 200 litarabenzina za prebacivawe tog tenka do selaKova~ica gde se nalazila te nkovska ~eta.Koristili su ga kao izvor rezervnih delova.Kao i kod prvog ho~kisa, motor jepopravqen u firmi „Sila”.Kada je septembra 1943. godine Te -nkovs ka ~eta prerasla u Tenkovski ba -taqon, ho~kis je ostao u Lici, u Vrhovinama,u sastavu no ve 2. tenkovske ~ete.Nemaci i usta{e su u prole}e 1944. unizu ofanzivnih akcija prinudili Tenkovskibataqon da skloni svu tehniku i privremenoprestane sa delovawem. Kada su junu 1944.

obnovqene aktivnosti partizanskihtenkista, ho~kis nije bio aktivan zbog kv -arova. Prilikom ponovnog fo rmira watenkovskog bataqona 4. korpusa, 12. novembra1944, ho~kis se vdio u sa stavu 1.voda 2. tenkovske ~ete, ali sa mo na papiru.U SASTAVU PETOGKRAJI[KOG KORPUSALeta 1944. u sastavu 5. korpusa uBosanskoj Krajini formiran je tenkovskivod od dva italijanska tenka i jednogho~kisa pod komandnom Laze Marina. Uborbama za Bawaluku, septembra 1944,5. korpus imao je samo jedan tenk FiatM15/42 ukqu~en u borbe na pravcu Lau{-centar Bawaluke u podr{ci 6. kraji{kojbrigadi. Tenk je do{ao do hotela „Bosna”gde je rasturio kolonu neprijateqske artiqerijesa kowskog vu~om, a zatim jenai{ao na dva ho~kisa iz 3. gorskog zdruga.Domobrani su se predali bez borbe ina taj na~in poja~an je vod 5. korpusa zajo{ dva ho~kisa. Pod pritiskom nema~kihsnaga taj korpus se morao povu}i izBawaluke sa dva dodatna ho~kinsa. Onisu ~inili vod u sastavu tek formiraneTenkovske ~ete 5. korpusa.Po jedan ho~kis i M15/42 pruàli su20. oktobra 1942. podr{ku 10. kraji{kojdiviziji u borbama za Travnik. Na po~etkuakcije, u sadejstvu sa pe{adijom, partizanskitenkovi postepeno su lomili ìlavuodbranu usta{a. Jedan partizanski tenkrazi{ao se kod èlezni~ke stanice, jakogupori{ta, od pe{adije, u{ao me|u usta{e izaustavio zbog kvara. Usta{e su pobileposadu i uvele tenk u borbu na svojoj strani.I usta{ama se dogodilo sli~no kao i partizanima– u{li su bez pe{adije me|ukraji{nike i stali zbog kvara na motoru.Posada je zarobqena, a tenk je odmahvra}en u borbu.Potisnute sa svih poloàja u graduusta{e su se koncentrisale u kasarni iorganizovale sna`nu odbranu. Dva tenkasu otvorila vatru iz pokreta. Na ulazu ukasarnu pogo|en je M15/42 sa bliskograstojawa iz dobro skrivenog protivtenkovskogoru|a. Usta{e su iz tenkaizvukle i masakrirale Lazu Marina iPetra Me}avu, zamenika komandanta 10.kraji{ke divizije. Preostali ho~kis zakloniose iza zida i vatrom blokiraoizlaz iz kasarne. Sa tog vatrenogpoloàja udaqenog od oko 100 metaratenk je podràvao posledwi juri{ poslekoga se travni~ki usta{ki garnizonpredao. Tenkisti koji su stradali naulazu u kasarnu progla{eni su za narodneheroje, a Tenkovska ~eta 5. korpusadobila je ime po Lazi Marinu.Ho~kisi su u~estvovali u borbama zaoslobo|ewe Bawaluke. Uvedeni su u dejstvaTenk sa evidencijskom brojemJugoslovenske armije 647 izloènna Kalemegdanu 1947. godinesa prvim mrakom 22. aprila 1945. oko18.50 ~asova kada je pe{adija 10. kraji{kedivizije ve} podi{la predwem kraju usta{keodbrane. U jednom naletu zauzeti supoloàji i nastavili sa prodorom premagradu. Me|utim, nai{li su na vodenuprepreku jer su usta{e u povla~ewu sru{ilemostove. Tenkisti su gazom pre{li reku Suturliju.Do jutra grad je bio oslobo|en. êtaje maja 1945. u Krawu u{la u sastav tekformirane 4. tenkovske brigade.SLAVONSKI HO^KISITenkovski vod 6. slavonskog korpusaformiran je od tehnike koju su domobraniiz garnizona Daruvar predali 1. septembra1944. posle poziva upu}enom pripadnicimakolaboracionisti~kih jedinica dapre|u na stranu partizanskog pokreta. Domobranisu dovezli dva ho~kinsa i jedan FiatAnsaldo. Tenkovski vod je 13. septembrauveden u borbe za Pakrac. Zbog tajnostiprilaèwa dovu~eni su od sela Sira~ dopolaznog poloàja volovskom vu~om, maskiranislamom. Tenkovi su savladali spoqa{wuodbranu mesta i u{li me|u ku}e. Uuli~nim borbama domobranska artiqerijaje uni{tila jedan tenk i te{ko o{tetiladrugi. Preostalo oklopno vozilo u~estvovaloje u borbama za Daruvar 16. septembra.Kasnije je po pravqen o{te}eni tenkiz Pakraca, pa je vod sa dva vozilapodràvao pe{adiju u ]a|avici u Podravinii Podravskoj Slatini 25. septembra.U tim borbama uni{ten je jedan tenk,a preostali je tokom svoje ratne istorijeu~estvovao u borbama za Na{ice, novembra1944. godine.TENK ZA OBUKUU borbama za Beograd partizani sudo{li do barem tri ho~kisa koji su dodeqeniAuto-{koli Glavnog {taba Srbije. Utom sastavu nalazilo se vi{e desetina razli~itihprimeraka tenkova i ostalih vozilaprikupqenih po centralnoj Srbiji zapotrebe obuke voza~a i posada i pe{adije usadejstvu i protivtenkovskoj borbi. Ho~kisisu bili u delu {kole sme{tene u Zemunu.Posle rata posluìli su za popununovoformiranih tenkovskih brigada. U 3.tenkovsku brigadu (tbr) juna 1945. u{li sutenkovi iz u to vreme rasformiranih partizanskihjedinica 1. tenkovskog bataqona4. korpusa, tenkovska ~eta 5. korpusa.... Kasnijesu ho~kisi do{li i do 4. i 5. tbr kaosredstvo za obuku do o~ekivanog dolaska T-34 iz SSSR-a. Rezolucija Informbiroadala je novi ìvot trofejnoj tehnici jer susvi tenkovi bili dobrodo{li za odbranu.Preostali ho~kisi i ostali tenkovi iz plenakoncentrisani su u 4. brigadi u Osijeku.Do sada{wa istraìvawa nisu pruìla saznawakada su posledwi ho~kisi ra -shodovani, ali se moè pretpostaviti da suzavr{ili karijeru kada i svi drugi trofejnitenkovi – 1953. godine.Aleksandar RADI]3215.jul 2010.

01 OK_Layout 1

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?