Karta nivoa podzemnih voda za osmatrani period (2004-2009)
Karta nivoa podzemnih voda za osmatrani period (2004-2009)
Karta nivoa podzemnih voda za osmatrani period (2004-2009)
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Karta</strong> <strong>nivoa</strong> <strong>podzemnih</strong> <strong>voda</strong><strong>za</strong> <strong>osmatrani</strong> <strong>period</strong>(<strong>2004</strong>-<strong>2009</strong>)United Nations Development Programme
ParametarM e t a l iPodzemna <strong>voda</strong>(μg/l)ciljanavrednostBakar (Cu) 15 75Cink (Zn) 65 800Hrom (Cr) 1 30Nikl (Ni) 15 75Kadmijum (Cd) 0.4 6Olovo (Pb) 15 75Živa (Hg) 0.05 0.3M e t a l o i dArsen (As) 10 60Aromatični ugljovodoniciBenzen 0.20 30Toluen 7.00 1000Etilbenzen 4.00 150Ksilen 0.20 70Fenol 0.2 2000Krezol (uk) 0.2 200Stiren (vinilbenzen) 6 300interventnavrednostPoliciklični aromatični ugljovodonici (PAH)Naftalen 0.01 70Fenantren 0.003 5Antracen 0.0007 5Fluoroantren 0.003 1Benzo(a)antracen 0.0001 0.5Chrysene 0.003 0.2Benzo(a)piren 0.0005 0.05Kriterijumi “Holandske liste”ParametarPodzemna <strong>voda</strong>(μg/l)ciljanavrednostHlorovani ugljovodoniciinterventnavrednost1,2-Dihloretan 0.01 400Dihlormetan 0.01 1000Trihlormetan 0.01 400Tetrahlormetan 0.01 10Trihloreten 0.01 500Tetrahloretan 0.01 40Vinil hlorid - 0.7Monohlorbenzen 0.01 180Dihlorbenzen 0.01 50Trihlorbenzen 0.01 10Hlorfenoli (uk) - -Monohlorfenoli (uk) 0.25 100Dihlorfenoli (uk) 0.08 30Tetrahlorfenol 0.01 10Hloronaftilen - 6Polihlorovanibifenili (uk)0.01 0.01United Nations Development Programme
Ključne tačke <strong>za</strong>gaĎenja životne sredine na prostoruindustrijskih kompleksa JIZ (UNEP-<strong>2004</strong>)1HIP2 HIP AzotaraPetrohemija3NISRafinerijaa. Neadekvatnoupravljanjepostrojenjem <strong>za</strong>prečišćavanjeotpadnih <strong>voda</strong>b. Neadekvatnemuljna lagunaugrožavapodzemne vode izemljištec. Kontaminacija tlai podzemne vodehlornimrastvorimad. Neadekvatnoodlaganjehemijskog otpadaa. Ispuštanjenetretiranihotpadnih <strong>voda</strong> ukanal <strong>za</strong> otpadnevodeb. Neadekvatnokorišćenje vode <strong>za</strong>hlađenje iprotivpožarnevodea. Akcidentnaispuštanja gorivau kanali<strong>za</strong>cionisistemb. Veliko <strong>za</strong>gađenjeod čestihprosipanja curenjahidrokarbonatac. Nepravilnodeponovanjehemikalija iotpadnih materija
Kontaminacija uzrokovana NATO bombardovanjem 1999 godine1HIP2 HIP AzotaraPetrohemija3NISRafinerijaa. Rezervoar vinil hloridasa 440 t je izgoreo kao idodatnih 20 t u vagonimab. 1,2 dihloretan rezervoarje ispustio 2100 t od čegaje 50 % otišlo u zemljuc. 8 t žive je ispušteno u tlodok je oko 200 kg oteklodirektno u odvodni kanald. Veoma je oštećeno ipostrojenje <strong>za</strong>prečišćavanje otpadnihindustrijskih <strong>voda</strong> što jeprouzrokovalo ozbiljneposledicee. Prilikom ra<strong>za</strong>ranjatransformatora ispuštenje i PCB u tloa. Sirova nafta56300 tb. LPG 200 tc. BTEX 400 td. Benzin 6000 te. Raketno gorivo1200 tf. Dizel gorivo350 tg. Lož ulje 7500 th. SCC 6700 ti. Ostalo 1900 ta. amonijaka oko250 tb. kalcijumamonijum nitratac. fosfata,d. kalijum hloridaoko 250 t, ie. sirove nafte oko150 t
Realizovani programi remedijacije na prostoruJužne industrijske zone(UNEP, Assessment and Clean-up in Serbia and Montenegro,<strong>2004</strong>)United Nations Development Programme
Istražni radovi i monitoring programi kvaliteta podzemne vodena prostoru JIZ PančevoProgramGrad PančevoGWQ ProgramUNEP HotspotremediationProjectIstražni radovikvaliteta<strong>podzemnih</strong><strong>voda</strong> NISRefinerijaPancevoCETMAImplementacija akcionogprograma <strong>za</strong>Pančevo -Fa<strong>za</strong> IIIGWMonitoring ujužnojindustrijskojzoni PančevaSDCispitivanjekvaliteta<strong>podzemnih</strong><strong>voda</strong> uRefinerijiPancevoHIPPetrohemijaIzvoĎač MOL DekontaBio-EcologicCenterD'Appolonia IPH „Batut“ Dekonta SDCDekontaAquatestVremenski<strong>period</strong>2003-<strong>2009</strong> 2005 2003 - <strong>2004</strong> 2006 2001 2001-2002 2005- <strong>2009</strong>Broj uzoraka 25 4 5 20 20 10 18Podacipijezometrimao2 5 10NPV x x x x x xUnited Nations Development Programme
Situaciona karta sapoložajem svih pijezometaraizvedenih na prostoru JIZUnited Nations Development Programme
Situaciona karta sapoložajem pijezometararedovnog monitoringa(Sekretarijat <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu životnesredine Gradske uprave gradaPančeva)United Nations Development Programme
United Nations Development Programme
Situaciona karta sapoložajem pijezometararedovnog monitoringa(Sekretarijat <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu životnesredine Gradske uprave gradaPančeva)United Nations Development Programme
United Nations Development Programme
Situaciona karta sapoložajem pijezometararedovnog monitoringa(Sekretarijat <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu životnesredine Gradske uprave gradaPančeva)United Nations Development Programme
United Nations Development Programme
United Nations Development ProgrammeProgram CETMA - Implementacija akcionogprograma <strong>za</strong> Pančevo (D„Appolonia)
United Nations Development ProgrammeHIP PetrohemijaRedovno ispitivanje kvaliteta <strong>podzemnih</strong> <strong>voda</strong>(Dekonta-Beograd)
ZAKLJUČCIPregled karakteristika kvaliteta <strong>podzemnih</strong> <strong>voda</strong> prostora Južne Industrijske Zone1. Na istraživanom području potvrženo je prisustvo sledećih <strong>za</strong>gađivača : arsena, cinka, bakra, nikla,olova, hroma, žive, kadmijuma, mineralnih ulja, BTEX i 1,2-dihloretana.2. Elektrolitička provodljiivost je u najvećem broju uzoraka iznad 1000 μS/cm, što ukazuje na povećansadržaj jona u vodi;3. Amonijak je prisutan u gotovo svim piezometrima;4. U okviru programa redovnog monitoringa JIZ (Sekretarijat <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu životne sredine Gradske upravegrada Pančeva) koji je izvođen od strane MOL-Beograd, dobijeni su sledeći rezultati:a. Koncentracija hlorida na lokacijama 2, 3, 5 i 6 u <strong>period</strong>u 2003-<strong>2009</strong> je bila znatno povišena,sa tendencijom rasta po dubini, dok u istražnim radovima 2001,2002 i 2006 anali<strong>za</strong> hloridanije rađena;b. U najvećem broju uzoraka koncentracije arsena su bile iznad 0.01 mg/l, dok su u, najvećembroju uzoraka iz PA3 i PA4 <strong>za</strong>beležene koncentracije iznad interventne vrednosti Holandskeliste;c. U pijezometrima PA3 SA dubinom od 25m i 45 m, detektovane su koncentracije bakra i niklaiznad interventne vrednosti.d. Koncentracije žive iznad interventne vrednosti (0.0003 mg/l) izmerene su tokom 2002, u PA1, PA3/45, PA4 i P-739. Tokom istražnih radova 2003-2008, prezentovane su koncentracije
5. Koncentracije mineralnih ulja iznad interventne vrednosti na području Južne industrijske zonePančeva detektovane su tokom istražnih radova koje je sprovodio Batut, 2001.godine, upijezometrima P3/Pk-3 u prvom od deset uzoraka (mart 2001), P4/Pk-6 u dva od deset uzoraka(april, oktobar), P7/BT 1-24 u dva od četiri uzorka (mart, jun), B2-20 u sva tri merenja (oktobar,novembar, decembar i P9/B1-3 dva od pet uzoraka (april, novembar). U rezultatima anali<strong>za</strong> koje jesprovodio MOL 2002-<strong>2009</strong>, koncentracija minerelnih ulja iznad interventne vrednosti izmerena je uPA-3 i P-738 tokom <strong>2004</strong>, i u svim uzorcima u trećem kvartalu 2007.6. Koncentracije cinka iznad interventnih vrednosti izmerene su u 16 od 22 uzorka D/Appolonia 2006,kao i u jednom uzorku P-III-3 2007 i P-739, Lp 721 i P-III-3 <strong>2009</strong>.7. Koncentracije kadmijuma iznad interventne vrednosti izmerene su u pijezometrima B-4, B1-20 (NISRafinerija), dok je olovo detektovano u B-5, i MW-18 2008, P1/Pp-14, P3/Pk-3, P4/Pk-6 i P12/Pp-728 (NIS Rafinerija HIP Petrohemija).8. BTEX, mineralna ulja i 1,2 –dihloretan su registrovani na lokacijama 2,3,5 i 6 u okviru Južneindustrijske zone, kao i u HIP Petrohemiji;9. Na osnovu raspoloživih podataka može se <strong>za</strong>ključiti da je naj<strong>za</strong>gađeniji prostor u okviru industrijskogkompleksa NIS Rafinierije I HIP Petrohemije kao i HIP Azotare dok je van kruga industrijenaj<strong>za</strong>gađenije područje između HIP Petrohemija i Rafinerije NIS, sa povišenim koncentracijamahlorida, mineralnih ulja, arsena, cinka, nikla, kadmijuma, benzena, vinil hlorida i 1,2 – dihloretanaiznad interventne vrednosti;10.Imajući u vidu odstupanja koja su se javljala u prezentaciji izmerenih koncentracija u sukcesivnimserijama, posebno nakon 2006 godine, i koja se ogledaju u odsustvu <strong>za</strong>gađujućih materija koje supredhodnih godina registrovane na istim pijezometrima, neophodno je izvršiti kontrolni monitoring(Aneks VI) i/ili prvu seriju redovnog monitoringa modifikovanog prema predloženim preporukama.United Nations Development Programme
Preporuke <strong>za</strong> budući monitoring1. Poslednja ispitivanja (<strong>2009</strong> god.) kvaliteta podzemne vode kao i ispitivanja <strong>za</strong> 2007 i 2008godinu u zoni JIZ obuhvaćenoj programom redovnog monitoringa (Sekretarijat <strong>za</strong> <strong>za</strong>štituživotne sredine Gradske uprave grada Pančeva), ne pokazuju prisustvo <strong>za</strong>gađujućihmaterija preko Interventnih vrednosti. Sva do sada registrovana <strong>za</strong>gađenja na prostoru kojije obuhvaćen programom stalnog monitoringa vremenski su smeštena u <strong>period</strong> do 2007godine. Ovakvi rezultati u kojima se <strong>za</strong>gujuće materije u jednom <strong>period</strong>u (2005 i 2006)registruju a <strong>za</strong>tim se, na istim mestima uzorkovanja , u drugom <strong>period</strong>u ne registruju (2007do <strong>2009</strong>) i<strong>za</strong>zivaju određene nedoumice. Ovi rezultati ukazuju na potrebu reali<strong>za</strong>cijekontrolnog monitoringa i/ili na promene i inovaciju programa redovnog monitoringakvaliteta podzemne vode na prostoru JIZ.2. Zaključke o konačnom nivou <strong>za</strong>gađenja podzemne vode na području Južne industrijskezone moguće je potvrditi nakon rezultata kontrolnog monitoringa. Predloženi kontolnimonitoring je koncipiran tako da obezbedi identifikaciju presečnog stanja kvaliteta<strong>podzemnih</strong> <strong>voda</strong> područja JIZ u trenutku kada se bude izvodio. Njegova funkcija nije dabude samo kontrola do sada izvođenog redovnog monitoringa već i da obezbedimaksimalni nivo informacija o stanju kvaliteta <strong>podzemnih</strong> <strong>voda</strong> u datim uslovima. Uslučaju da se ne donese odluka o reali<strong>za</strong>ciji predloženog programa kontrolnogmonitoringa, prva naredna serija uzorkovanja i anali<strong>za</strong> redovnog monitoringa treba dapreuzme funkciju kontrolnog monitoringa. Potrebno je program redovnog monitoringamodifikovati u cilju dobijanja maksimalno pouzdanih podataka <strong>za</strong> odluke o postupanju popitanju tretiranja problema <strong>za</strong>gađenosti <strong>podzemnih</strong> <strong>voda</strong> JIZ.United Nations Development Programme
Završni izveštaj«Ocena <strong>za</strong>gadjenih lokacija životnesredine –hidrogeološki aspectPančevo “Južna industrijska zona»ProgramKontrolnog monitoringakvaliteta podzemne vodeJužne industrijske zoneAnali<strong>za</strong>, interpretacija irezultati projekta „ Ocena<strong>za</strong>gadjenih lokacija životnesredine –hidrogeološki aspectPančevo “Južna industrijskazona”KontrolnimonitoringGeodata Ba<strong>za</strong>Podataka kvalitetapodzemne vodeJužne industrijskezoneReali<strong>za</strong>cija predloženog kontrolnogmonitoringaNEInterpretacioniizveštajInterpretacija rezultata kontrolnogmonitoringaPodaciInoviranje programa redovnogmonitoringa elementima dodatnihgeodetskih, hidroloških ihidrogeoloških merenjaProjekat dopunepijezometarskemrežeDANovipijezometriInterpretacioniizveštajNENastavakRedovnogmonitoringaInoviranje programa redovnogmonitoringa kvaliteta <strong>podzemnih</strong><strong>voda</strong>Reali<strong>za</strong>cija godišnjeserije uzorkovanja ianali<strong>za</strong>Program redovnogmonitoringa kvaliteta<strong>podzemnih</strong> <strong>voda</strong>Interpretacija rezultataredovnog monitoringaREMEDIJACIJAII Fa<strong>za</strong>Reali<strong>za</strong>cija pratećihhidroloških ihidrogeološkihmerenjaUnited Nations Development ProgrammeNEDAREMEDIJACIJAI fa<strong>za</strong>Program detaljnihnamenskih istraživanja <strong>za</strong>potrebe modelskihispitivanja i/ili projektaremedijacijeReali<strong>za</strong>cijaprojektaistraživanjaPodaciPodaciInterpretacijarezultatadodatnihistraživanjaInterpretacionielaboratReali<strong>za</strong>cija programamonitoringa kvaliteta tlai podzemne vode kojise obavljaju u okviruindustrijskih kompleksaHIP Petrohemije, HIPAzotara i NISRafinerije.DAModelskaispitivanjaNEIzveštaji oizvršenimanali<strong>za</strong>maMatematičko modeliranjestrujanja podzemne vode itransporta <strong>za</strong>gađivača irazmatranje mogućihmetoda remedijacijeProjekatRemedijacijezemljišta ipodzemne vodeReali<strong>za</strong>cijaremedijacije zemljišta ipodzemne vode(Pilot projekat)Finalna reali<strong>za</strong>cijaremedijacije zemljišta ipodzemne vode iuspostavljanje sistemamonitoringa
Change language