ZR 608.PDF - Crvena Zvezda

14ДОГОДИЛО СЕНа маргинама (не)очекиваног учинка српског спорта на Олимпијади у ЛондонуНе дирајте спортисте, помозите им!Олимпијске игре у Лондону, 30. по реду на којима се надметалопреко 10 хиљада спортиста из 205 земаља су завршене. Највишемедаља 104 (46 златних) освојили су спортисти САД, друга је Кинаса 87 (38 златних), а трећа Велика Британија са 65 (29 златних)...Србија је освојила 4 медаље (1 златну теквондисткиња МилицаМандић, 1 сребрну стрелкиња Ивана Максимовић и 2 бронзанестрелац Андрија Златић и ватерполо репрезентација). Мало илидоста многи су се питали минулих дана. Да није било златнемедаље Милице Мандић претпоследњег дана ОИ могло би се говоритио неуспеху српског спорта, али сјајем њеног злата и осталемедаље су добиле позлату.Лако је бити генерал после битке. Сви су коментарисали нештослабије резултате екипа и најпознатијих наших спортиста. Зашто суочекивали више, зашто смо правили божанство од појединацатешко је објаснити. Направљенаје еуфорија какву само ми знамода наметнемо. Многи су билипод притиском, па иако су Србиу Лондону имали психолога, нито није помогло. Уочи одласканашим перјаницама чак и урекламама свакодневно су слатепоруке о дочеку и прославама натрговима и балконима. Алиуплашеност и пресија пратила јеи домаће спортисте, а Енглези суипак остварили свој највећи учинакса 65 медаља.Оптимизам без покрићаНије било нити једногобјективног разлога за оптимизамбез покрића. Није било ниреалног сагледавања ситуацијејер све државе улажу баснословнасредства у припреме својихолимпијаца (Кинези су пред Пекинг уложили 10 милијарди долараза припреме) и у објекте, држе своје спортисте као мало воде надлану, излазе им у сусрет у свакој прилици, шаљу их наманифестације за што бољу промоцију сваке спортске гране. Мисмо од пливача очекивали одличја, а они до недавно нису имали нибазен, па су морали да тренирају у иностранству. Од атлетичара сеочекивало да се супроставе алама краљице игара, а у трци на 100метара, рецимо, седам атлетичара у финалу је трчало између 9,63(Јусеин Болт) до 9,98 (Ричард Томпсон). Невероватни, свемирскирезултати. Српски представници су имали море проблема. Бацачкугле Асмир Колашинац је тренирао на неким ливадама у Јакову,копљашица Татјана Јелача мењала је тренере и клубове не би ли бармало побољшала услове за рад, стрелци су вежбали на стрелиштимасаграђеним пре пола века, веслачице Молдован су се спремале уБорчанској мочвари... Или пионирски првак државе у бацањудиска у дисциплини која је симбол Олимпијаде, Марко Перић, синЗвездиног и српског аса Драгана Перића диск баца по парковима, арекордерка Србије у скоку с мотком Јелена Радиновић Васић нијегодинама добила ни динара помоћи и како она да ниже великерезултате кад нема елемантарне услове за тренинге. Ако вам наведемода веслачки чамци светских ведета коштају 35.000 евра, авесла 3.000 евра онда можете да схватите како је било нашима "укрститивесла" са таквим супарницима.Б норме као мотивПосвећеност спорту јестенајважнија за сваког спортистујер се тако уз мукотрпанрад може стићи доолимпијске медаље. Јесте дасваки спортиста треба даментално сазри да би себорио са ривалима и сасвојим најбољимостварењима, али до тога сене долази такмичећи се "покући" са себи равнима.Треба нашим талентимаомогућити да излазе напоље,да се надмећу увек и свуда јерсамо тако ће долазити досазнања где су и шта су. Акоби им се одузела могућност даса Б нормом иду наОлимпијаду то би била великаштета. Многи наши спортистинемају средстава да стигну нидо Мађарске, камо ли до НовогЗеланда на неку велику регату.Лако је Влади Дивцу и другимоствареним спортским великаниматврдити да треба да сеодустане од слања спортистаса Б нормом на ОИ јер онинемају реалне шансе замедаље, већ само оне најбоље,са највећим шансама. Србијаје поносна земља и кажу требапрестати са том праксом. Недирајте у спортисте, помозите им. Намакните средства да могу дасе такмиче са најбољима, само се тако може до напретка и до успона.Ако не буде тога и оним реткима који дођу до неке Б норме иостваре бриљантне епизоде одузмете и мотив одласка наОлимпијске игре био би то грех према најбољој младости овеземље.Савремена технологија и методе припрема дају неслућенемогућности у пливању, скоковима у воду, атлетици и другим спортовима.Ипак, спортски дух и спортско срце су најважнији. Нашиспортисти то имају.Ако је на ОИ у Лондону 140 земаља остало без медаље, ако јеСрбија са Аргентином и Словенијом са по 4 медаље поделила 42. до44. места, ако се зна, како је неко израчунао, да смо тиме као државаса 1 одсто учешћа у светском становништву узели 4,5 одсто проценатамедаља, онда се може рећи да је Србија оставила запаженутисак у Британској престоници.И на послетку, на "Балкону шампиона"у срцу Београда дочеканису и овацијама поздрављени носиоци олимпијских медаља, али штоје веома битно и део осталих српских спортиста који су наступалиу Лондону. Није лако отићи на Олимпијаду, још теже је освојитимедаљу. Зато су сви они од легендарне Јасне Шекарић до златнеМилице Мандић заслужили честитке и свако поштовање.Србији су до сада припале102 олимијске медаље, одчега су Звездини спортистиосвојили 17 одличјаЗвездини спортисти (укупно 35 спортиста) су освојили 17медаља на Олимпијадама модерног доба од 1948. до 2012.године и то Јасна Шекарић 3 сребрне као једини појединациз Спортског друштва Црвена звезда (1 златну и 1 бронзанумедаљу освојила је као члан Осијека) и Звездини репрезентативции репрезентативке у саставима селекцијаЈугославије.Фудбалери -1 златну, 3 сребрне и 1 бронзану,кошаркаши – 1 златну, 2 сребрне и 1 бронзану, рукометаши-2 златне, одбојкаши-1 бронзану и кошаркашице – 1 сребрнуи 1 бронзану.М.Блешић