ZR 608.PDF - Crvena Zvezda

ПРОФИЛМарија Чолић искрено за Звездину ревију о животу, спорту, успонима и падовимаДЕВОЈКА КОЈУСВИ ВОЛИМО16У башти једног Београдског кафићапопричали смо са Маријом Чолић, капитеномЖРК Црвене Звезде и репрезентативкомСрбије. У разговору са нашим новинаромМарија је отворила душу причајући окаријери, Звезди, али и приватном животу.Када си почела да тренираш рукомет ишта те је навело да се определиш баш затај спорт?- Рукомет сам почела да тренирам у момродном месту Блацу са осам година, а притомсам играла и фудбал за школу.Постојале су индиције да пређем у ФКМашинац из Ниша, али ми је из ове перспективедраго што нисам и што сам сеопределила за рукомет.Са 14 година долазиш у Црвену Звезду исамим тим у велики град, далеко од куће.Колико је све то било тешко за девојку твогузраста?- Сваки почетак је тежак, а посебно кадчовек тако млад оде далеко од породице ипријатеља. Породицу сам могла да виђамсамо три пута годишње. То је дефинитивнонајвеће одрицање у мојој професионалнојкаријери и јако ми је тешко пало. Сапријатељима из Блаца сам остала у контактупутем интернета и телефона, а сваки путкад сам у свом родном граду обавезно сеСа Др Славенком Жерајићем и у добру и у злувидимо. Имала самту срећу да ме јеклуб у свему максималноподржао, апотом су дошлеутакмице ипутовања и брзосам се привикла.Сада Београд вишеволим од било когдругог града насвету.Колико је у томпериодуприлагођавањабитна подршка другихљуди, и ко јетеби био највећаподршка?- Подршка блискихљуди је јакобитна, и мени једраго што могу дасе похвалим даимам пријатељекоји су увек ту замене као и ја зањих. Ту првенственомислим на мојеВолела бих да имам сина и ћеркудве најбоље другарице Александру иДанку, а уз них и на другарице са ,,јутарњекафе,, (саиграчице из клуба). С њиманајвише волим да проводим време и сањима никад није досадно. Поред мојихпријатељица највећу подршку овде уБеограду имам од мог клуба као и одпојединих људи из света рукомета који ћесе сами препознати. Такође морам и данапоменем одбојкашицу Ану Бјелицу истрелкињу Зорану Аруновић са којима самнераздвојна што најбоље говори о слози уЦрвеној Звезди која безрезервно владамеђу свим спортистима. Све у свему јакосам срећна што су сви ти људи део могживота у сматрам то што их имам својимнајвећим богатством.Сви успешни спортисти на својим почецимаимали су неке идоле. Имаш ли тинеког рукометног идола чија те игра инспиришеда будеш још боља?- Наравно да имам и то је по менинајбољи светски голман, Мађарица КаталинПалингер која брани у Ђеру. Када сам доби-