Sistemi menadžmenta u medicinskoj organizaciji

SEMINAR - ELEKTROTEHNIKA U MEDICINIFakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2010.SISTEMI MENADŽMENTA U MEDICINSKOJ ORGANIZACIJI- POTREBE, MOGUĆNOSTI I EFEKTIMANAGEMENT SYSTEMS OF MEDICAL ORGANIZATION- DEMANDS, CAPABILITIES AND EFFECTSMile Pešaljević, Ana Trajković, Fakultet organizacionih nauka, BeogradSažetak - Rad i razvoj medicinske ustanove podrazumevaefektno i efikasno zadovoljavanje zahteva korisnika, i to uskladu s odgovarajućim propisima, standardima i pravilimaprakse. Uspešno ostvarivanje te misije zahteva uspostavljanjei razvoj određenih sistema menadžmenta, zasnovanih naodgovarajućim međunarodnim i nacionalnim standardima.Pri tome se posebno misli na sisteme menadžmenta: kvalitetom,bezbednošću na radu, zaštitom životne sredine i zaštitominformacija. Osim toga, neophodno je i obezbeđivanjeodgovarajućeg funkcionisanja medicinskih laboratorija, ito akreditovanih ili ovlašćenih od nadležnih tela.U skladu s navedenim, u ovom radu se ističu osnovnepotrebe i pravila uspostavljanja određenih sistema menadžmentau medicinskoj organizaciji, efekti tih sistema, kaoi uslovi koji bi morali biti ispunjeni u okruženju te organizacije,da bi se postiglo njeno zadovoljavajuće funkcionisanje.Ključne reči: Menadžment, Sistem, Integracija, EfektiAbstract - Operation and development of medical institutionsconsider effectively and efficiently fulfilling customerrequirements, in accordance with relevant regulations,standards and rules of good practice. Successful implementationof this mission requires the establishment and development ofspecific management systems, based on relevant internationaland national standards. Especially, having in mindmanagement systems, such as: quality, occupational healthand safety, environmental and information security. Inaddition, it is also necessary to ensure a proper functioningof medical laboratories which are accredited or certifiedby authoritative bodies.With mentioned above, this paper highlights the basicrequirements and rules for establishing specific managementsystems in the medical organization, also the effects ofthese systems, as well as conditions that must be fulfilledin the organization environment to achieve its satisfactoryfunctioning.Keywords: Management, System, Integration, Effects.1 UVODOrganizacija, posmatrana kao poslovni sistem, po pravilu,ima definisane ciljeve, misiju i viziju, koji usmeravajuobavljanje određenih procesa i dobijanje odgovarajućihproizvoda. Navedeni ciljevi često se odnose na postizanjeodređenih poslovnih rezultata, među kojim dominira - profit.Postizanje navedenih ciljeva zavisi od niza činilaca, pri čemuse, često, koriste različite metode i sredstva. Međutim, nekedelatnosti ne dozvoljavaju improvizacije, već zahtevajustriktno poštovanje određenih pravila, bez obzira na profit.To se posebno odnosi na medicinsku delatnost, pre svegazbog predmeta i posledica, odnosno rezultata rada. Polazećiod te činjenice, ističe se neophodnost da se rad medicinskeorganizacije uredi internim pravilima, ali usklađenim saodgovarajućim propisima i standardima.1.1 Zahtevi za sisteme menadžmentaU skladu s navedenim uvodnim konstatacijama, valja istaćida zahtevi za uređenje funkcionisanja neke medicinskeorganizacije potiču od:‣ same organizacije;‣ korisnika organizacije (pojedinaca i organizacija);‣ organa i organizacija nadležnih za oblast zdravstvene zaštite.To uslovljava da se u medicinskoj organizaciji uspostave irazvijaju određeni sistemi menadžmenta, iako međunarodni inacionalni standardi, koji definišu osnovna pravila tihsistema, nemaju obaveznu primenu. U nekim slučajevima,pojedini propisi insistiraju na primeni određenih standardaili njihovih delova, čime tim standardima daju tretmanobaveznosti. Međutim, i bez toga, mnoge medicinskeorganizacije, a posebno njihovo rukovodstvo, uočavajuneophodnost primene savremenih saznanja o vođenjuorganizacije i ispravnom odvijanju njenih procesa. Topotiče iz težnje da se, pre svega, obezbeđuje bezbedan,efektivan i efikasan rad, što uključuje (maksimalno)otklanjanje uzroka neželjenih posledica, a uz to i postizanjepozitivnih poslovnih rezultata.1.2 Specifičnosti medicinske organizacijeVećina organizacija ističe svoje, manje ili više izraženespecifičnosti, u odnosu na srodne organizacije ili organizacijeiz drugih delatnosti. Međutim, s gledišta određenih sistemamenadžmenta, uobičajene specifičnosti organizacije (oblast inačin rada, veličina, jedna ili više lokacija i dr.) uslovljavajusamo nijanse u pristupu uspostavljanja i razvoja tihsistema i, eventualno, obimu njihove dokumentovanosti.Naime, principi sistema menadžmenta, definisani pripadajućimstandardima, isti su za sve tipove organizacija.Ne odstupajući od prethodne teze, može se, s gledišta delatnosti,istaći da medicinske organizacije, po pravilu, zahtevaju:‣ uspostavljanje svih sistema menadžmenta koji su dosad definisani standardima;‣ uređivanje i akreditovanje medicinskih laboratorija;‣ timski rad stručnjaka iz oblasti medicine i iz oblastisistema menadžmenta.1

Mile Pešaljević, Ana Trajković: SISTEMI MENADŽMENTA U MEDICINSKOJ ORGANIZACIJI‣ (često) složenu opremu za koju se mora obezbeditiispravno korišćenje, održavanje i ispitivanje 1 .Navedeni zahtevi javljaju se i u mnogim drugim organizacijama,npr. složena oprema i potreba za akreditovanomlaboratorijom, javlja se i u nizu drugih organizacija.Činjenica je da nekim tipovima organizacija nisu neophodnisvi sistemi menadžmenta, ili nemaju jednako izraženobim i intenzitet. Međutim, to ipak uslovljava samo obimaktivnosti i ulaganja, a ne principe rada.Iako je timski rad, uglavnom, podrazumevani metod rada,on je s gledišta sistema menadžmenta u medicinskoj organizaciji,prema dosadašnjem iskustvu, nezaobilazan. Sobzirom na programe obrazovanja stručnjaka za oblastimedicine, oni, po pravilu, nemaju dovoljna znanja za oblastimenadžmenta i tehničkih disciplina. S druge strane, stručnjaciza menadžment, tehničke i druge discipline, nemaju znanja izoblasti medicine. Usled toga, javljaju se izvesni problemi unjihovim međusobnim komunikacijama i definisanju rešenjamultidisciplinarnog karaktera, ali se, ipak, prevazilaze zajedničkimradom, a posebno dopunskim obrazovanjem.2 USPOSTAVLJANJE I SERTIFIKACIJASISTEMA MENADŽMENTAUspostavljanje i sertifikacija pojedinih sistema menadžmentau bilo kojoj organizaciji definisani su, pre svega, pripadajućimstandardima i pravilima sertifikacije. Osim toga, postojiveć stečeno iskustvo i niz objavljenih dokumenata koji mogupomoći u tom radu.2.1 Zahtevi propisa i standardaZahtevi za sistemsko i sistematsko uređenje organizacije, uskladu sa savremenim saznanjima, odnosno s međunarodnimi nacionalnim standardima odnose se, pre svega, na:‣ Sistem menadžmenta kvalitetom, kojim se uređujuprocesi, uopšte organizacija, s gledišta kvaliteta, i to uskladu sa standardom SRPS ISO 9001;‣ Sistem upravljanja zaštitom životne sredine, definisanstandardom SRPS ISO 14001, koji u medicinskoj organizacijiima težište na uklanjanju medicinskog otpada;‣ Sistem menadžmenta bezbednošću hrane - Zahtevi zasvaku organizaciju u lancu hrane, definisani standardomSRPS EN ISO 22000, ako medicinska organizacijapripada navedenom lancu, tj. ako ima obezbeđenuishranu osoblja i korisnika;‣ Sistem menadžmenta zaštitiom podataka/informacija -čiji su zahtevi definisani standardom ISO 27001, kojiu medicinskoj organizaciji ima poseban značaj, sobzirom na obilje podataka, odnosno informacija kojimoraju biti na odgovarajući način zaštićeni i mogu bitidostupni samo određenim osobama.Kao dopuna navedenim standardima neophodno je poznavanje ikorišćenje i niza drugih standarda iz oblasti menadžmenta, kaonpr. standarda SRPS ISO 9000, 17000 i Uputstva 2, kojimse definišu određeni pojmovi. Osim toga, neki standardi1 Uočeno je da medicinsko osoblje nije uvek u potpunostiosposobljeno za korišćenje određene opreme, što uslovljava nesamo posebnu obuku, već i odgovarajuća uputstva. Kao posebanproblem ističu se redovno održavanje i ispitivanje te opreme.(posebno SRPS ISO serije 10000) daju i korisna dopunskauputstva, kao što su: (a) standard 10001 Menadžmentkvalitetom - Zadovoljstvo korisnika - Uputstva za kodekseponašanja za organizacije; (b) standard 10013, koji objašnjavazahteve za dokumentaciju, ili (c) standard 10014 Sistemimenadžmenta - Uputstva za ostvarivanje finansijske iekonomske koristi.Iako su navedeni i drugi standardi, osnova za uspostavljanje isertifikaciju pojedinih sistema menadžmenta, mora se posebnoistaći neophodnost poštovanja i:‣ propisa, opšte-društvenog i tehničko-tehnološkogkaraktera;‣ propisa kojim se reguliše oblast zdravstvene zaštite;‣ standarda karakterističnih za pojedine predmete izoblasti medicine 2 .Navedeni propisi zahtevaju da se određena materija uredii na internom nivou, tj. u organizaciji - internim opštepravnimdokumentima, koji se odnose npr. na uređenjeunutrašnje organizacije, rada i radnih odnosa; zaštite naradu i protivpožarne zaštite; finansijskog poslovanja i dr.Ukupno posmatrano, ispravno i uspešno funkcionisanjeorganizacije zahteva poštovanje svih relevantnih propisa istandarda, ali i obaveznih internih opšte-pravnih akata.2.2 Koncepcija uspostavljanja sistema menadžmentaPolazeći od zahteva propisa i standarda, a posebno onih izdomena sistema menadžmenta, osnovna struktura tih sistemau organizaciji pokazana je slikom 1.PROPISI I STANDARDI9000(10 000)AKREDITACIONO TELOSERTIFIKACIONA TELASISTEMI MENADŽMENTAprema standardima ISO serija14000 1800 22000 27000Lab. zaispitiv.(etaloniranje)17025Med.laborat.17025151891519522869PROCESI REALIZACIJE PROIZVODA/USLUGASlika 1 - Sistemi menadžmenta i drugi relevantni subjektiPrema dosadašnjoj praksi, uobičajeno težište razvoja sistemamenadžmenta u organizaciji daje se sistemu menadžmentakvalitetom. Ostali sistemi izgrađuju se u obimu koji proističeiz delatnosti organizacije, npr. ako organizacija nije u lancuishrane - nema ni potrebe za uspostavljanje sistema menadžmentakoji se time bavi.Imajući u vidu neminovnost izgradnje nekoliko sistemamenadžmenta u nekoj organizaciji, kao osnovno pravilokoncepcije razvoja tih sistema, nameće se neophodnost2 Međunarodna klasifikacija standarda predviđa u klasi 11TEHNOLOGIJA ZAŠTITE ZDRAVLJA niz podklasa standarda,kao što su: 11.020 Medicinske nauke i kapaciteti za zaštituzdravlja uopšte; 11.040 Medicinska oprema; 11.060 Stomatologija;11.080 Sterilizacija; 11.100 Laboratorijska medicina; 11.120Farmaceutika; 11.140 Bolnička oprema; 11.160 Prva pomoć;11.180 Pomagala za invalidne i hendikepirane osobe; 11.200Kontrola rađanja ...2

Mile Pešaljević, Ana Trajković: SISTEMI MENADŽMENTA U MEDICINSKOJ ORGANIZACIJInjihovog usklađivanja, odnosno integracije. Takvo opredeljenjeomogućavaju i standardi za pojedine sisteme menadžmenta,jer imaju prepoznatljive zajedničke zahteve.Ne upuštajući se ovde u detaljnije izlaganje načina i postupakauspostavljanja pojedinih, međusobno integrisanih, sistemamenadžmenta, valja istaći bar nekoliko osnovnih pravila.To se posebno odnosi na:‣ Formiranje timova 3 za definisanje specifičnih pravila,odnosno reševanje određenih problema, posebno onihkoji imaju multidisciplinarni karakter;‣ Izgradnju sistema menadžmenta kvalitetom, ali vodećiračuna da će, u određenim segmentima, biti osnova iza druge sisteme menadžmenta;‣ Faznu izgradnju drugih sistema menadžmenta, koji zaosnovu koriste rešenja iz sistema menadžmentakvalitetom, a razvijaju pravila za zadovoljavanjesopstvenih zahteva;‣ Sprečavanje preteranog normativizma, jer bi mogaoopteretiti, pa i gušiti funkcionisanje osnovnih procesau organizaciji, čime se devalvira ideja sistemamenadžmenta;‣ Stalnu pažnju kojom se obezbeđuje dominantanpoložaj osnovnih procesa (za medicinsku organizaciju- procesa iz oblasti medicine). Pri tome bi svi ostaliprocesi, ne umanjujući i njihov značaj, ipak, moralibiti podređeni osnovnim procesima.Činjenica je da procesi iz oblasti medicine predstavljajukrucijalni deo medicinske organizacije, ali ne bi trebalosuviše podceniti ni druge procese i njihove elemente, jermogu ometati, pa čak i blokirati obavljanje osnovnih procesa 4 .Ukupno posmatrano, poznata je teza da je određeni sistemjak onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika.2.3 Dokumenti sistema menadžmentaNavedeni sistemi menadžmenta u organizaciji, u suštinisu socio-tehnički, dokumentovani sistemi zasnovani nasistemskom i procesnom pristupu. Oni zahtevaju davanjejasnih odgovora na niz ključnih pitanja, kao što su: Šta seradi?; Ko to radi?; Kako se radi, tj. koje metode i postupcise primenjuju?; Čime se radi?; Šta se koristi i troši?; Gdese radi?; Ko, kad i s kim komunicira?; Koji su efektiukupnog rada?.Odgovori na navedena pitanja, odnosno definisanje pravilarada i izveštavanje o tom radu, zahtevaju i pripremu odgovarajućihdokumenata. Pri tome, sistemi menadžmentainsistiraju, ne samo na poštovanju usvojenih pravila, već ina obezbeđivanju čvrstih dokaza o pojedinim aktivnostima ina sprečavanju (ponekad pogubnih) improvizacija.U skladu s navednim, a polazeći od projektovanog "jezgra"(zajedničkih) dokumenata pojedinih sistema menadžmenta3 Uobičajeno je angažovanje i konsultanata, posebno za pojedinesisteme menadžmenta, i to u skladu sa standardom SRPS ISO10019 - Smernice za izbor konsultanata za sistem menadžmentakvalitetom i korišćenje njihovih usluga.4 Primera za to ima mnogo. Dovoljno je pomenuti npr. da kvarodređene opreme u operacionoj sali može sprečiti obavljanje,čak i vrlo hitne operacije.u organizaciji, izgrađuje se odgovarajuća dokumentacionaosnova tih sistema, i to sa prepoznatljivom hijerarhijomdokumenata. Predmet i sadržaj dokumenata za pojedinesisteme menadžmenta proističu iz zahteva standarda za tesisteme. Osim toga, određena opšta pravila za dokumentacijusistema menadžmenta definisana su i posebnimstandardom (SRPS ISO 10013).S gledišta koncepcije izgradnje integrisanih sistema menadžmentau organizaciji, izvesna struktura dokumenata tihsistema pokazana je slikom 2. Pri tome se podrazumevada svaki od sistema menadžmenta ima (na prvom, najvišemnivou) osnovni dokument: poslovnik ili priručnika. Iz togdokumenta, odnosno iz zahteva pojedinih standarda, proističudokumenti drugih nivoa, kao što su: (a) postupci iliprocedure (drugi nivo); (b) uputstva i radna uputstva (trećinivo); (c) zapisi i drugi dokumenti (četvrti nivo).Slika 2 -Integracijadokumenata(pojedinih)sistemamenadžmentaUpravo pri definisanjudokumenatapojedinih sistemamenadžmenta uočavase jedna odprednosti integracije tih sistema. Naime, ona omogućavadobijanje određenog broja svih dokumenata, koji predstavljauniju, a ne zbir pojedinih dokumenata zahtevanih za pojedinesisteme menadžmenta. Time se, ne samo smanjujepreterani normativizam, već obezbeđuje jedinstveno definisanjezajedničkih pravila i time izbegava mogućnost dase određena materija različito uređuje u pojedinim sistemima,što bi moglo izazvati konfuziju i niz drugih neželjenih posledica.Na kraju ovog pojednostavljenog razmatranja dokumentacijesistema menadžmenta, valja istaći da već postoje određenimodeli pojedinih dokumenata, koji mogu poslužiti kaoosnova za definisanje konkretnih rešenja.2.4 Primena definisanih rešenjaSistemi menadžmenta podrazumevaju se da se rešenja usvojenau dokumentima tih sistema dosledno poštuju. Onase, u skladu sa izmenom uslova, mogu menjati, premadefinisanim pravilima, ali, dok su na snazi, moraju se primenjivati.U suprotnom, gube se elementi uspostavljenostisistema menadžmenta.Osim navedenog, valja istaći da i najbolja rešenja koja sene primenjuju - nemaju posebnu vrednost. S druge strane,loša rešenja, odnosno rešenja koja ne prate trenutno stanjeorganizacije i njenog okruženja, mogu biti pogubna.Po dosadašnjem iskustvu, održavanje i unapređenje uspostavljenihsistema menadžmenta teže je od uspostavljanjatih sistema. Kao osnovni problemi ističu se: neprihvatanjepravila od osoblja i teškoće u održavanju radnog prostorai opreme, uključujući redovno ispitivanje opreme.Navedeni problemi nisu zanemarivi, ali dobro postavljenisistemi menadžmenta morali bi definisati mehanizme zaotklanjanje i tih problema.3

Mile Pešaljević, Ana Trajković: SISTEMI MENADŽMENTA U MEDICINSKOJ ORGANIZACIJI2.5 Sertifikacija, sistema menadžmentaValidna potvrda uspostavljenosti sistema menadžmentadobija se njihovom sertifikacijom od akreditovanog sertifikacionogtela. Odgovarajući sertifikat ima rok važnosti(3 godine), u kom se podrazumeva i odgovarajući nadzor.Nalazi tih nadzira, u suštini, pokazuju stepen održavanja iunapređivanja sistema.Pravila sertifikacije definisana su odgovarajućim standardima,odnosno pravilima sertifikacije.3 MEDICINSKE LABORATORIJEBitni podaci za obavljanja medicinske delatnosti, presvega u pogledu dijagnostike i propisivanja terapije potičuiz medicinskih laboratorija. S obzirom da i one čine deoodređene medicinske organizacije i za njih važe opštapravila pojedinih sistema menadžmenta. Ta opšta pravila,dopunjavaju se pravilima za karakteristične procese laboratorije,koja se definišu dokumentima laboratorije, usklađenim sazahtevima odgovarajućih propisa i standarda. Pri tome, valjaukazati i na relativno jednostavno uključivanje medicinskihlaboratorija u integrisane sisteme menadžmenta (pod uslovomda su oni uspostavljeni).Uređenja medicinske laboratorije odgovarajućim dokumentovanimpravilima zahteva detaljno razmatranje, kojeprevazilazi obim ovog rada. Međutim, ovde se, ipak, moraistaći specifičnost medicinske laboratorija u pogledupotvrde podudarnosti njenog rada sa odgovarajućimpropisima i standardima. Naime, ta potvrda se dobija odtela nadležnog za akreditaciju (u nas je to Akreditacionotelo Srbije) i, eventualno, od tela nadležnog za ovlašćivanje.4 STANJE I EFEKTI USPOSTAVLJANJASISTEMA MENADŽMENTA IAKREDITACIJE LABORATORIJAČinjenica je da uspostavljanje sistema menadžmenta u bilokojoj, pa i medicinskoj, organizaciji zahteva određenaulaganja i znatno angažovanje ljudi. Osim toga, javljaju sei problemi čije rešavanje nije u nadležnosti organizacije,već njenog okruženja, što zahteva angažovanje niza subjekatadruštvene zajednice. Usled tih i drugih problema, stanje,odnosno broj medicinskih organizacija koje u našoj zemljiimaju uspostavljen jedan ili više sistema menadžmenta, svalidnim sertifikatom, prema određenim procenama, nijeu skladu s realnim potrebama 5 . To se odnosi i na akreditacijumedicinskih laboratorija.Iako je malo istraživanja sa relevantnim kvantitativnim ikvalitativnim pokazateljima o stvarnim efektima uspostavljanjasistema menadžmenta i akreditacije laboratorija, valjaistaći da ti sistemi, ipak, daju određene vidljive efekte, presvega u pogledu: (1) bezbednog i uređenog rada, s validnimmetodama i postupcima rada, ali i jasno definisanimnadležnostima pojedinaca i organizacionih celina; (2) poštovanja5 Usled nedostatka jedinstvenog registra medicinskih organizacijakoje imaju validan sertifikat nekog od sistema menadžmenta,broj tih organizacija može se samo procenjivati. Što se tičeakreditovanih medicinskih laboratorija podaci o njima nalaze seu odgovarajućem registru Akreditacionog tela Srbije (Premaregistru ATS - od 2010-03-04, u nas trenutno postoje dve akreditovanemedicinske laboratorije).propisa i izbegavanja neželjenih posledica; (3) obezbeđenjapoverenja korisnika, koje vodi (4) postizanju pozitivnihefekata poslovanja.5 ZAKLJUČAKBez pretenzije da se u ovom radu, ograničenog obima, dajurešenja konkretnih problema, jer bi to zahtevalo obimnustudiju, ovde je ukazano na neophodnost uspostavljanjaodređenih međusobno usklađenih, odnosno integrisanih sistemamenadžmenta u medicinskoj organizaciji. Date elementarnekonstatacije imale su, pre svega, za cilj da se istakne obimi kompleksnost razmatrane problematike, čije rešavanjezahteva timski rad stručnjaka iz različitih oblasti.Dilema: Da li, ili ne, uspostavljati pojedine sisteme menadžmentau medicinskoj organizaciji ? - uopšte se ne postavlja.Odgovor je jasan: treba, ali osmišljeno i s pravom meromregulisanja pojedinih procesa rada u organizaciji. U suprotnom,mogu se očekivati događaji s neželjenim posledicama,koji se ne mogu dugo skrivati. Ako ništa drugo, bar bi totrebalo da bude jak motivacioni faktor za upuštanje usložene aktivnosti, sa ipak rešivim problemima uspostavljanjasistema menadžmenta i u medicinskoj organizaciji.6 LITERATURA[1] Standardi SRPS ISO serija 9000, 10000, 14000, 17000,18000, 22000, 27000;[2] Standard SRPS ISO 15189:2008 Medicinske laboratorije -Posebni zahtevi za kvalitet i kompetentnost;[3] Tehnical report ISO 22869 Medicinske laboratorije -Uputstvo za sprovođenje standarda 15189 u laboratorijama;[4] Standard SRPS ISO 15195:2008 Laboratorijska medicina -Zahtevi za referentne merne laboratorije;[5] Akreditaciono telo Srbije, http://www.ats.rs/, 2010-02;[6] M. Pešaljević, INTEGRISANI SISTEMIMENADŽMENTA - KONCEPCIJA, VARIJANTE IUSLOVI PRIMENE; "Kvalitet", Beograd, Godina XVII,broj 1-2, 2007[7] M. Pešaljević, INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTAZDRAVSTVENOM ORGANIZACIJOM, X Međunarodnisimpozijum SIMORG, Zbornik radova, Zlatibor, 2006;Biografija:Mr Ana Trajković, asistent na Fakultetuorganizacionih nauka u Beogradu,za predmete: Standardizacija, Metrološkisistem i Inženjerske komunikacije ilogistika. Posebna oblast interesovanjaodnosi se na efekte standardizacije, našta se odnosi i doktorska disertacija, prihvaćenana Univerzitetu u Beogradu.E-mail: trajkovic.ana@fon.rsDr Mile Pešaljević, redovni profesor,Šef katedre za upravljanje kvalitetom naFakultetu organizacionih nauka u Beogradu,na kom predaje Standardizaciju,Metrološki sistem i Inženjerske komunikacijei logistiku. Na Fakultetu tehniččkihnauka u Novom Sadu predaje: Standardizacijui Inženjerske komunikacije i logistiku.E-mail: pesaljevic.mile@fon.rs4