Istorija integracija EU I

POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOMLIDIJA MADŽAR(European Social Fund-ESF). Fondovi su, svojim izdvajanjima, uticali na prevazilaženjerazvojnih problema i problema povećane nezaposlenosti izazvane liberalizacijom tržišta.Zajednička poljoprivredna politika od 1962-1968. godine (CommonAgricultural Policy) - za razliku od oporavka nemačke privrede kojoj je očiglednopogodovalo uspostavljanje Carinske unije, zaostala poljoprivreda u Francuskoj je imalapotrebu za uspostavljanjem Zajedničke agrarne politike. Glavni inicijator ideje oZajedničkoj poljoprivrednoj politici bio je francuski Predsednik Šarl de Gol (Charles deGaulle). On je, na taj način, želeo da obezbedi široko tržište za francuske poljoprivredneproizvode uz zagarantovano visoke cene tih proizvoda unutar EEZ, kao i uz visokesubvencije za izvoz viška poljoprivrednih proizvoda van zemalja Evropske ekonomskezajednice. Tako se Zajednička poljoprivredna politika razvijala u suprotnom pravcu odprincipa slobodnog tržišta, jer se zasnivala na raznim oblicima protekcionizma isubvencionisanja poljoprivrede članica EEZ. 8 Kako su budžetski izdaci za Zajedničkupoljoprivrednu politiku vremenom rasli, tako su sprovedene i brojne reforme o kojima ćekasnije biti više reči.Evropski parlament predstavlja pravnog naslednika Predstavničke skupštineEvropske zajednice za ugalj i čelik. Skupština se sastojala od izvesnog broja zastupnika iznacionalnih parlamenata zemalja članica EEZ-a. Uporedo sa širenjem nadležnosti irastom ovlašćenja EEZ-a, u sve većem broju oblasti, dolazi i do prelaska sa sistemajednoglasnog odlučivanja na sistem kvalifikovane većine na nivou Veća ministara (1966.godine). 9 U prisustvu tzv. demokratskog deficita (odnosno nedostatka saglasnosti oizvesnim bitnim odlukama na nivou Veća), smatralo se da se mnoge bitne političkeodluke donose bez ikakvog neposrednog uticaja građana. Sa ciljem rešavanja pomenutogproblema, tek su 1979. godine prvi put organizovani neposredni parlamentarni izbori zaposlanike u Evropski parlament. Međutim, Evropski parlament je sve do 80-tih godinaimao savetodavnu funkciju. Tek usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta (1986. godine),kao i Lisabonskog sporazuma (2009. godine) dolazi do radikalne promene ovlašćenjaParlamenta u procesima odlučivanja. Može se reći da borba Evropskog parlamenta zaširenje ovlašćenja u postupcima donošenja odluka (preciznije propisa) i dân danas traje.Ispitna pitanja:1. Objasnite razvoj Evrope i međunarodne ekonomije do 1800. godine.2. Koje su bile odlike evropske i svetske ekonomije od 1800. do 1870. godine?3. Objasnite razvoj Evrope od 1870. do 50-tih godina XX veka.4. Kakav je bio položaj Evrope neposredno nakon Drugog svetskog rata?5. Šta nam možete reći o oslanjanju na pomoć i saradnju sa SAD-om?6. Šta je Maršalovog program pomoći?7. Objasnite početke, motive i ključne ideje evropskih integracija.8. Koje su bile prve evropske institucije i recite nešto o njima?8 Radilo se o odobravanju direktne novčane pomoći seljacima, garantovanju visokih otkupnih cena,obaveznom otkupu viškova proizvoda od strane država i dr.9 Pošto se prethodno povukla, Francuska se tzv. Luksemburškim kompromisom 1966. godine ponovo vratilau rad Veća ministara, uz uslov da Veće zadrži jednoglasno odlučivanje kada je reč o vitalnim interesimaEEZ.5