Vreme nauke 0, 4. decembar 2008, dodatak uz Vreme 935

lokalni američki časopis. Takvu budućnost hrane predvideo je i poznatiSF mjuzikl Dejvida Batlera iz 1930. godine Samo zamisli.LETEĆI AUTOMOBILIRazvoj aeronautike jedna je od retkih stvari koju slavni britanski književniki futurolog Herbert Džordž Vels (1866–1946) nije pravilno predvideou svojim Anticipacijama objavljenim 1902. godine. “Ne mislim daje uopšte verovatno da će aeronautika ikad zaživeti kao ozbiljna modifikacija transporta i komunikacije”, piše Vels, objašnjavajući da “čoveknije albatros već je za zemlju vezan”. Međutim, posle prvog avionabraće Rajt koji je poleteo godinu dana kasnije, 1903. godine, aerotransportse tako intenzivno razvijao, da je samo pola veka kasnije čovekuspeo da poleti u svemir. Jedini pravac u kom se vazdušni saobraćajnije očekivano razvio jesu leteći automobili.“Pazite šta vam kažem. Neka kombinacija aviona i automobila dolazi.Možda vam je smešno, ali on dolazi”, najavljivao je 1926. godine pionirautomobilske industrije i veliki nosilac progresa tog doba Henri Ford(1863–1947), koji je razvijao i prototip letećeg automobila. Međutim,1928. godine taj projekat je zaustavljen pošto se eksperimentalna letelicasrušila, a probni pilot poginuo.Prvi istrajni konstruktori aeromobila bili su Valdo Voterman (1894–1976) i njegov partner Glen Kurtis (1878–1930), nekadašnji rival braćeRajt. Za razliku od Kurtisovih prvih modela, Votermanova letelica,konstruisana 1937. godine, uspela je da poleti. Ona je po svemu ličilana ono što danas nazivamo avion, osim što nije imala rep. U vazduhuje razvijala brzinu do 180 km/h, na zemlji 90 km/h, ali nije imala naročiteperformanse niti je mogla da pređe velike razdaljine. Sa sličnimproblemima suočili su se svi pokušaji konstruisanja aeromobila i posleDrugog svetskog rata. Danas postoji veliki broj idejnih rešenja, što savertikalnim poletanjem i sletanjem, što sa krilima na rasklapanje, alinijedan nije zaživeo u praksi.HRANA U TABLETIIdeja o piluli umesto obroka stekla je ogromnu popularnost polovinomprošlog veka uporedo sa pripremama za prve letove u svemir i pratećihrasprava o tome šta će astronauti jesti. Smatralo se da bi jedenjebilo čega što liči na pravi obrok u bestežinskom stanju bilo gotovonemoguće, a očekivanje da sve organizmu neophodne hranljive materijemogu biti smeštene u jednu tabletu izgledalo je potpuno logično.Junaci brojnih televizijskih serija, fi lmova, stripova i romana tog dobahranili su se tabletama.Međutim, i mnogo pre svemirskih putovanja, u novinama nisu bile retkepriče o veštačkoj hrani koja će u budućnosti iz upotrebe izbaciti trpezarijei escajg. “Dobar, zdrav obrok u jednoj piluli koji se može nositi udžepu, san je današnjih naučnika”, piše u avgustu 1923. godine jedanTokom prvog američkog svemirskog programa sa ljudskom posadom,Merkjuri (1959–1963), pokazalo se da je klasični obrok u bestežinskomstanju ipak moguć, a da su jedenje iz tuba kao i kockica suvehrane koja se mrvila neprijatni i nepraktični. Uz sve to, jelovnik je bioveoma ograničen. U narednim decenijama astronauti su sve manjekoristili veštačku hranu, a danas voće i kolače jedu u uobičajenom, odnosnoprirodnom obliku, poneku hranu treba da zagreju u specijalnojrerni, ponekoj dodaju vodu, a so i biber uzimaju u tečnom stanju. Ni naZemlji hrana u tableti ne samo da nije postala realnost već nikad nijebila manje popularna nego danas – uz podsticanje zdravog načinaživota, čovečanstvo rešenje za ishranu budućnosti vidi u organski uzgajanoji genetski nemodifi kovanoj hrani.FUZIJAGotovo da nema naučnofantastičnog dela u kome čovek budućnostinije ovladao kontrolisanom fuzijom. Ovaj proces u jezgru atoma kojimSunce i sve druge zvezde prirodno “proizvode” energiju, viđen je kaonajefi kasnije rešenje svih energetskih potreba čovečanstva.Naučnici su uspeli da veštački izazovu fuziju, ali, nažalost, samo kodVREME NAUKE, decembar 2008 5