Vreme nauke 0, 4. decembar 2008, dodatak uz Vreme 935

oružja apokalipse. Rana istraživanja fuzije su 1951. godine ubrzana iusmerena na vojne potrebe zahvaljujući radovima kontroverznog američkogfi zičara Edvarda Telera (1908–2003), oca prve termonuklearnebombe, inače oružja koje je u proseku 1000 puta razornije od fi sionihbombi kakve su bačene na Hirošimu i Nagasaki.Međutim, dok se proces fi sije danas primenjuje u hiljadama nuklearnihcentrala, ne postoji nijedna fuziona. Za razliku od fi sije koja podrazumeva“cepanje” teških radioaktivnih atomskih jezgara, fuzija je procesu kome se lagana jezgra vodonika “spajaju” gradeći helijum. Energijakoja se pri tome oslobađa je tolika da na Zemlji ne postoji materijal zaposudu u kojoj bi se to moglo odvijati. Kako bi doskočili tom problemu,naučnici su svašta pokušali, od magnetnih “đevreka” do laserskogpaljenja.su samo inspirisale nacistički režim u Nemačkoj koji je pokušao da pročisti“rasu prirodnih vladalaca” kroz zatvaranje, ubijanje i mučenje svihkoji su zbog telesnih i intelektualnih mana bili proglašeni za “greškuprirode”. To jezivo iskustvo uverilo je savremeni svet da ne treba dozvolitibilo kakav pokušaj veštačkog upravljanja genetskim materijalom kojise doživljava kao igranje boga. Uprkos neverovatno brzom razvojugenetike, većina zemalja je zakonom zabranila kloniranje, a ideja daroditelji pomoću genetskog inženjeringa unapred odabiraju osobinesvog potomstva sasvim je odbačena.VREMENSKA MAŠINADanas se priprema izgradnja dva fuziona reaktora, Iter u Francuskoj iHiper u Velikoj Britaniji, ali je njihovo puštanje u rad ipak neizvesno, apredviđeno je tek posle 2020. godine.SAVRŠENE BEBEMeđu neostvarenim naučnim predskazanjima postoje i ona za koja jesreća što nisu dostignuta. U slavnoj knjizi Vrli novi svet iz 1932. godinejednog od najznačajnijih intelektualaca XX veka Oldousa Hakslija(1894–1963), ljudi daleke budućnosti podeljeni su na superiorne Alfe,osrednje Bete i Game, priglupe Delte i retardirane Epsilone. Hakslijevsvet je tako ustrojen da Alfe vladaju i uživaju u potpunom blagostanju,dok nesrećni Epsiloni imaju društveni status gori od antičkih robova.Nijedan pripadnik neke od ovih pet kasti nije odrastao u porodici niti jeslučajno rođen, već je dobijen Bokanovskim procesom. Ova izmišljenaprocedura podseća na modernu ideju kloniranja gde se unapred poželji dobijaju istovetne jedinke savršenih Alfi ili potlačenih Epsilona.Jedinu uspešnu vremensku mašinu smislio je već pomenuti H. Dž. Vels.Naime, Vels je 1895. godine u “Pal mal gazeti” u nastavcima objaviosvoj najpoznatiji roman The time machine, kod nas preveden kao Vremeplov.Roman je u narednom veku doživeo ogroman broj reizdanja,fi lmskih i televizijskih adaptacija, inspirišući na stotine drugih autora danaprave svoje verzije vremeplova. Putovanje kroz vreme je prirodnoizazivalo i naučnike, ali nije bilo čak ni pokušaja da se ono praktičnoostvari.Svojom antiutopijskom vizijom Haksli je kritikovao eugeniku, naučnipokret s kraja XIX veka koji je razmatrao mogućnosti da se ljudska vrstausavrši. Pojam eugenika je 1883. godine uveo prirodnjak Francis Galton(1822–1911), a ideja o usavršavanju naslednog materijala ljudi bilaje vrlo moderna među vodećim naučnicima, književnicima i političarimapre Drugog svetskog rata. No, eugeničke ideje nisu popravile svet, već6 VREME NAUKE, decembar 2008