NO V A M ISA O

TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONIsocijalna kategorija i da kao takva ne postoji. Sad, kako idem po strip festivalimapo Evropi i drugim kontinentima, upoznajem crtače koji imaju poosamdeset i više godina, a mentalno, duhovno su isti kao i ja, bez obzirašto su neki među njima moji idoli iz mladosti. To je sve neki u detinjstvu zaustavljenisvet koji se potpuno iskreno divi onome što mu se sviđa i istrajavana vlastitim fascinacijama ma kako one izgledale čudno ili detinjasto.To su divni blagi ljudi koji kad se okupe oko stola za obedom pričaju ko jekakvu igračku kupio, kakav je ko strip nabavio, ili gde je kupio neko raritetnoizdanje stripa. Bezopasan svet koji ne ugrožava planetu, osim baš tomsvojom suprotnošću od svega što je odvratno, besmisleno i zlo.28• Ta vrsta fascinacije i učešća u stripkulturi u priličnoj meri su se u vreme tvogsazrevanja morale sukobljavati sa oficijelnom kulturom?ZORAN JANJETOV: Taj idiotizam je uvek i svuda prisutan. Mi pričamo oFrancuskoj kao kulturnoj prestonici stripa, a u Francuskoj je strip prezren imarginalizovan kao i svugde, njihovi kulturni poslenici i zvaničnici ne shvatajuda je to najveći kulturni izvozni artikl koji imaju. Francuski film većdugo nije napravio ništa u svetu, muzika takođe, a strip žari i pali i tiražisu mu impozantni. Ali, u tim akademskim krugovima to se ne primećuje istrip kao i da ne postoji. Zapravo postoji samo onda kad veštački i visokoparnoskrene u pravcu ozbiljne literature. Strip čvrsto ostaje pop kultura.I u Zagrebu, kao i u Beogradu, postojala je grupa ljudi koja je bila podjednakodetinjasto zaljubljena u strip kao i mi u Novom Sadu i kad dođeš ukontakt sa njima vrlo brzo se stvori prava i otvorena komunikacija. Mislimda je to bilo neke sedamdeset devete ili osamdesete, uglavnom neštokratko pre nego što je Andrija Maurović umro, Krešimir Zimonić me je poveou posetu starom majstoru. Za Maurovića se pričalo da je osobenjak naivici ludila, a ustanovilo se da je to jedan prijatan i dobar stari detinjastistrip majstor. Kakav se prikazivao, zavisilo je od konteksta u kojem se pojavljuje.Kao uostalom i Žodorovski i Mebijus i mnogo od tih zanimljivih igenijalnih ljudi koji se prema različitim publikama i tipovima auditorija različitoodnose. Kad sam posetio Maurovića, zatekao sam jednog genijalnogmajstora, pametnog, lucidnog i duhovitog, koji živi i ponaša se kaojedno skromno i izuzetno dobro biće. Njegova ličnost nije imala nikakveveze sa onom slikom koja se u javnosti o njemu stvarala. Sa njim sam imaoisti osećaj kao i sa drugim crtačima, to je jedan od nas, jer kod crtača jepotpuno nebitna starosna dob, razlika u godinama ne znači ništa, kao datip kreativnsti koji delimo briše vremenske barijere i svima nama daje nekobezvremeno iskustvo. Uostalom, Žodorovski je uvek tvrdio da je starostJa sam oduvek više bio okrenut pop kulturi, ne kao nekom vidu svesnogotpora, već je to proizašlo iz ličnog revolta prema toj veštačkoj podeli napop kulturu koja je po definiciji manje vredna i neku ne-pop kulturu kojaje po sebi vredna značajna i velika. Kultura je kultura i postoji samo jednakultura, kao što postoji samo zainteresovana publika; oni drugi nisu publika.Da li publike ima malo ili mnogo ne određuje samo po sebi kvalitetdela, među produktima mas kulture ima remek dela, kao što i među produktimatzv. visoke kulture, koja ima nesrazmerno manje publike, ima vrlološih dela bez duha i kvaliteta. Dakle, nije presudno da li se nešto emitujeu velikim ili malim serijama. Podela na umetničko i komercijalno je takođebesmislena, jer sve za šta treba platiti je komercijalno, a za sve treba platiti,samo je pitanje ko plaća, država, sponzor, publika ili neko treći. Dakle, jedinošto nije komercijalno je ono što je apsolutno besplatno i to je jedini načinna koji se stvari mogu razvrstati. Uzmimo, recimo, da li je Lars fon Trirkomercijalni reditelj ili umetnik, ili da li je Brajan Singer umetnik ili komercijalnireditelj? Pa jesu obojica i jedno i drugo. Pitanje koliko će ljudi kupitito što oni prodaju ne određuje ni na koji način da neki jesu komercijalni aneki nisu: svi koji rade na tržištu su komercijalni. A svi radimo na tržištu. Ijedan i drugi reditelj su majstori svog posla, moćni su stvaraoci, samo seobraćaju različitim grupama i one se naravno razlikuju u brojnosti.• Kad te čovek sluša deluje sve krajnje jednostavno: ti sediš kod kuće i crtaš inekako se sama po sebi uspostavlja veza sa izdavačima u Francuskoj... ipakima nešto što je tome prethodilo, a to je tvoj profesionalni angažman u MalomNevenu, hajde da se na to podsetimo?ZORAN JANJETOV: O tome se nekako i inače najmanje govori, a ja mislimda je to nešto najbolje što sam u životu napravio. Hajde da kažemo BernardPanasonik to sam ja, taj duh otkačenosti i eklekticizam spajanja svegai svačega koji i danas jednako volim. Ali najviše sam se oslobodio kad samradio Profesora Ćumislava. Druge stvari za Mali Neven su bile obične, ali ProfesorĆumislav, koji zapravo i nije bio strip već kolekcija ludih ilustracija nakojima su bile blesave životinje koje je pratio još blesaviji tekst. StaralačkiSvi ti divni blagi ljudi, strip crtači / NOVA MISAO