Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ž<strong>IVOTNA</strong> <strong>SREDINA</strong><br />
ECO GAVRA
JE SVE ONO ŠTO ČINI OKOLINU LJUDSKOG BIĆA<br />
ONA JE KOMBINACIJA SVEGA VAN LJUDSKOG<br />
ORGANIZMA<br />
VAZDUHA<br />
VODE<br />
ZEMLJE<br />
OSTALA BIOLOŠKA BIĆA
OBEZBEĐUJE NAM<br />
VAZDUH KOJI UDIŠEMO<br />
VODU KOJU PIJEMO<br />
HRANU KOJU JEDEMO<br />
ZEMLJU NA KOJOJ ŽIVIMO
KORISTIMO KAO PRIRODNI RESURS<br />
ENERGIJE, DRVETA I MINERALA
ZDRAVA Ž<strong>IVOTNA</strong> <strong>SREDINA</strong><br />
ZDRAVA Ž<strong>IVOTNA</strong> <strong>SREDINA</strong> JE
DOVEDEN JE U PITANJE<br />
POGREŠNIM ISKORIŠČAVANJEM PRIRODNIH RESURSA I<br />
NARUŠAVANJA PRIRODNE RAVNOTEŽE
VEĆINOM NEGATIVNO UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU
PREDSTAVLJA POSTUPKE I MERE KOJE SPREČAVAJU<br />
UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE S CILJEM<br />
OČUVANJA BIOLOŠKE RAVNOTEŽE
JE PRIORITET OD OGROMNOG ZNAČAJA ZA DRUŠTVO
U životnoj sredini organizmi nalaze sve ono što im je<br />
neophodno za odvijanje normalnog života,<br />
metaboličkih procesa, razvoj, razmnožavanje i<br />
opstanak. Ona nije uvek i na svakom mestu darežljiva<br />
prema živim bićima, pa su ona često, primorana da<br />
za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu
CILJEVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE<br />
Očuvanje i zaštita zdravlja ljudi,celovitosti, raznovrsnosti<br />
i kvaliteta ekosistema, genofonda životinjskih i<br />
biljnihvrsta, plodnosti zemljišta, prirodnih lepota i<br />
prostornih vrednosti, kulturne baštine i dobara koje je<br />
stvorio čovek; obezbjeđenje uslova za ograničeno,<br />
razumno i održivo gazdovanje živom i neživom prirodom,<br />
očuvanje ekološkestabilnosti prirode, količine i kvaliteta<br />
prirodnih bogatstava i sprečavanje opasnosti i rizika po<br />
životnu sredinu.
Kada je životna sredina učiteljica, mi stvaramo<br />
zajedno sa njom, priznajemo njeno delovanje i prava.<br />
Životna sredina je bila moja učiteljica<br />
obilja i slobode, saradnje i uzajamnog<br />
davanja.
NEKE OD POSLEDICA ZAGADJENJA<br />
ŽIVOTNE SREDINE
POVEĆANJE TEMPERATURE<br />
EFEKAT STAKLENE BAŠTE<br />
U atmosferi je sve veća koncentracija raznih gasova<br />
(karbon dioksida).<br />
Sunčeva energija koja se reflektuje zbog sve većeg<br />
broja gasova u atmosferi zadržava se i na taj način<br />
dolazi do efekta staklene bašte i kao posledicu<br />
imamo porast temperature .
Povećana potreba za industrijom i električnom energijom,<br />
kao i uvećanje intenziteta saobraćaja doveli su do<br />
uvećanja emisije štetnih gasova u atmosferu.
Gasovi koji se emituju sa Zemlje ljudskom krivicom<br />
uništavaju ozon. To su haloni i CFC gasovi. Oni su<br />
danas u sve većoj upotrebi, ima ih proizvodima kao što<br />
su (frižideri, aparati za gašenje požara, uređaji za<br />
hlađenje).
STUDIJA UJEDINJENIH NACIJA
SCENARIO POSLEDICA USLED<br />
KLIMATSKIH PROMENA<br />
Početkom godine Ujedinjene Nacije su<br />
prezentovale i dale mogući scenario dešavanja na<br />
planeti i mogući scenario događaja usled<br />
klimatskih promena.<br />
Vremenska linija je od 2010 do 2200 godine.
ENERGETSKA KRIZA - RECESIJA - BORBA<br />
ZA RESURSE<br />
Do 2012 godine : Svetska proizvodnja nafte dostignuće svoj<br />
vrhunac u periodu 2008 do 2018 godine i pokrenu će ujedno<br />
globalnu recesiju. Nedostatak hrane i povećanje cena<br />
osnovnih prehrambenih proizvoda pokrenuće konflikte<br />
između nacija oko osnovnih resursa.
MNOGO POPLAVA I SUŠA<br />
SMANJENJE PRINOSA<br />
Do 2020 godine: Sve češće iznenadne poplave širom<br />
evrope. Manje padavina tokom godine i više sušnih<br />
dana uticaće na poljoprivredu, smanjiće prinose i do<br />
50 procenata.
NESTANAK VRSTA<br />
Do 2030 godine:<br />
Skoro je 18 procenata svetskih koralnih grebena je uništeno,<br />
kao direktna posledica klimatskih promena i posledica nastalih<br />
usled ekološke neuravnoteženosti. Neke vrste su nestale a<br />
neophodne su u lancu ishrane i ceo biodiverzitet je narušen.
Do 2040 godine: Arktičko more ostaće bez leda preko leta, dok<br />
će preko zime dubina leda biti drastično smanjena. Po nekim<br />
naučnicima ovo se možda može dogoditi od 2060 do 2105<br />
godine.
NESTANAK BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH<br />
VRSTA<br />
Do 2050 godine: Smanjenje većih glečera od 30 do<br />
70 procenata, kao i dovodjenje skoro jedne četvrtine<br />
biljnih i životinjskih vrsta ( kičmenjaka ) na ivicu<br />
istrebljenja.
NESTAŠICA VODE ZA PIĆE<br />
Do 2080 godine: Nedostatak vode za piće mogao bi<br />
da ugrozi i do tri milijarde ljudi, a to dovodi i do<br />
dodatnih 600 miliona ljudi koji bi mogli da se suoče sa<br />
nedostatkom hrane.
NESTAŠICA HRANE<br />
Do 2085 godine: Rizik da čak do 3 milijarde ljudi bude<br />
suočeno sa nedostatkom hrane (bolest denga).<br />
Nestašica hrane uticaće na stvaranje političke krize<br />
širih razmera.
NESTANAK VRSTA<br />
Do 2100 godine: Četvrtina svih vrsta biljaka i životinja a to znači<br />
više od milion biće dovedeno do samog istrebljenja. Ubrzano<br />
smanjenje biodiverziteta je još jedna direktna posledica<br />
klimatskih promena.
KRAĆI DAN - BRŽA ROTACIJA<br />
U narednih 200 godina dan će na planeti biti kraći za 0.12 milisekundi,<br />
kao posledica porasta temperature. Objašnjenje:<br />
Okeani se šire prema polovima i ubrzavaju Zemljinu rotaciju.
Aarhuska konvekcija usvojena 1998.g. Formuliše pravo na<br />
zdravu životnu sredinu
Change language