Stopa zatezne kamate na ugovorna potraživanja u ... - Moja kamata

Stopa zatezne kamate na ugovorna potraživanja u
stranoj valuti
Maja Stanivuković, prof. Pravnog fakulteta u Novom Sadu
Predmet ovog rada je primena odgovarajuće stope zatezne kamate u slučaju docnje
dužnika sa ispunjenjem novčane obaveze u ugovorima sa međunarodnim elementom
kada je obaveza dužnika izražena u stranoj valuti. U radu se ne rаzmatra pitanje
odgovarajuće stope zatezne kamate za ugovorna potraživanja između domaćih lica
izražena u stranoj valuti. Problem o kojem je reč važan je za razvoj izvozne ekonomije i
nije rešen na zadovoljavajući način u srpskom pravu. Stopa zatezne kamate koju pravni
savetnici traže i koju sudovi u Srbiji dosuđuju suviše je mala i podsticajna je za dužničku
docnju. Takođe, u arbitražnim sporovima sa međunarodnim elementom koji se vode pred
Spoljnotrgovinskom arbitražom u Beogradu tužioci uglavnom traže i dobijaju zateznu
kamatu po istoj stopi kao pred sudovima.
Zatezna kamata kod ugovora o međunarodnoj prodaji za koji je
merodavno srpsko pravo
Problem zatezne kamate na potraživanja u stranoj valuti javlja se najčešće u sporovima iz
ugovora o međunarodnoj prodaji u kojima kupac nije na vreme platio ugovorenu cenu.
Roba je isporučena na vreme, nije bilo reklamacije, ali isplata cene ne stiže. Prodavac je
prinuđen da tuži kupca bilo pred ugovorenim državnim ili arbitražim sudom, bilo pred
drugim međunarodno nadležnim sudom. Pri tome tužbom obično traži i zateznu kamatu
od datuma dospelosti obaveze.
Međunarodna kupoprodaja je najčešća ugovorna transakcija između domaćih i stranih
privrednika. Prava i obaveze iz ugovora o međunarodnoj prodaji uređeni su
međunarodnim izvorom prava: Konvencijom UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji
robe (Konvencija o međunarodnoj prodaji, konvencija), 1 koju je ratifikovala još bivša
SFRJ, i koja je postala na osnovu sukcesije deo unutrašnjeg prava Republike Srbije. 2
Njene odredbe se primenjuju na ugovore o prodaji robe ako saugovarač domaćeg lica,
ima poslovno sedište u drugoj državi članici konvencije, ali i onda kada strani saugovarač
nije iz države članice, ali je za ugovor o prodaji merodavno domaće pravo. 3 To praktično
znači da u slučaju kada je za rešavanje spora iz ugovora o međunarodnoj prodaji nadležan
domaći sud, spor po pravilu treba da se reši primenom ove konvencije. Do primene
Zakona o obligacionim odnosima na ugovor o međunarodnoj prodaji može doći samo ako
su se ugovorne strane izričito o tome sporazumele. 4
1
Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori br.10-1/1984.
2
Prema podacima UNCITRAL-a, Konvencija važi za Srbiju od 27. aprila 1992. godine.
3
Detaljnije o polju primene konvencije vidi, M. Draškić, M. Stanivuković, Ugovorno pravo međunarodne
trgovine, Beograd, 2005. str. 142 i dalje.
4
Čl. 6. Konvencije dozvoljava ugovornim stranama da isključe njenu primenu, što se može učiniti
ugovaranjem primene unutrašnjeg izvora prava kao što je Zakon o obligacionim odnosima.
217

Mada detaljno uređuje zaključenje ugovora i prava i obaveze ugovornih strana,
konvencija ipak ne sadrži potpune odredbe o nekim važnim pitanjima koja se mogu
pojaviti u sporu. Među njima se posebno ističe pitanje stope zatezne kamate, jer se ono
javlja u svakom sporu zbog neisplate ili nepotpune isplate cene od strane kupca. Pravo na
zateznu kamatu u slučaju docnje dužnika predviđeno je u članu 78. konvencije: „Ako
jedna strana ne plati cenu ili neki drugi iznos sa kojim je u zaostatku, druga strana ima
pravo na kamatu na takav iznos, a da time ne gubi pravo da traži naknadu štete koja joj
pripada na osnovu člana 74.” Odredba očigledno cilja na obavezu kupca da plati cenu.
Njena osnovna svrha je da predvidi pravo na zateznu kamatu na dospela potraživanja
prodavca prema kupcu, ali se može primeniti i na druga novčana potraživanja prodavca
prema kupcu, ali i na novčana potraživanja kupca prema prodavcu. Međutim, posebno je
uređeno pravo kupca na zateznu kamatu u slučaju vraćanja cene usled raskida ugovora
(član 84. st. 1): „Ako je prodavac dužan vratiti cenu, on takođe mora platiti kamatu na nju
počev od dana kada mu je cena isplaćena.” Ni jedna ni druga odredba ne određuju
kamatnu stopu koja se ima primeniti. Štaviše, čl. 78 ne određuje ni trenutak od kog
prodavac ili eventualno kupac ima pravo na kamatu, kao ni sam pojam „iznos sa kojim je
u zaostatku”. 5
Može se, dakle, zaključiti da je pitanje stope zatezne kamate pravna praznina unutar
odredaba konvencije. Način popunjavanja pravnih praznina u njenom tekstu propisan je u
članu 7. st. 2: „Pitanja koja se tiču materija uređenih ovom konvencijom a koja nisu
izričito rešena u njoj, rešavaće se prema opštim načelima na kojima ova konvencija
počiva ili, u odsustvu tih načela, prema pravu merodavnom na osnovu pravila
međunarodnog privatnog prava.” Međutim, već u prvoj deceniji njenog važenja pokazalo
se da postoje različita gledišta u doktrini i različiti pristupi u praksi sudova država
ugovornica i međunarodnih arbitražnih sudova o tome kako se određuje stopa zatezne
kamate u sporovima iz ugovora o međunarodnoj prodaji za koje je merodavna
Konvencija. 6 Ni sada, dvadeset godina nakon njenog stupanja na snagu, još uvek nijedno
gledište nije odnelo potpunu prevagu, ali su trendovi nešto jasniji. Nacionalni sudovi
najčešće utvrđuju kamatnu stopu na osnovu merodavnog unutrašnjeg prava do kojeg se
dolazi primenom kolizione norme suda. Prva stepenica koja je predviđena na osnovu
člana 7. st. 2. (primena opštih načela) obično se bez posebnog obrazloženja preskače,
mada ima i izuzetaka. 7 Merodavno pravo za kamatnu stopu je najčešće isto ono pravo
koje je određeno kao merodavno za ugovor o prodaji u celini (lex contractus). U većini
zemalja za ugovor o prodaji merodavo je pravo države prodavca, ako stranke nisu
ugovorile primenu nekog drugog prava. 8 Dosuđuje se, po pravilu, zatezna kamata po
5
J. Lookofsky, The 1980 United Nations Convention on the Contracts for the International Sale of Goods,
International Encyclopaedia of Laws, Contracts, tom. 1 pasus 296.
6
M. Stanivuković, UNCITRAL- ova Konvencija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe i pravila
međunarodnog privatnog prava, Pravo i privreda br.11-12/1998, str. 68-84.
7
Skrećemo pažnju da takođe postoji gledište da određivanje kamatne stope uopšte ne spada u „pitanja koja
se tiču materija uređenih ovom konvencijom”. Ukoliko se prihvati to gledište, određivanje kamatne stope
automatski pripada merodavnom unutrašnjem pravu. Drugim rečima, ne radi se o pravnoj prazini u tekstu
Konvencije, te ne treba ni ispitivati da li postoje opšta načela na kojima Konvencija počiva, koja bi se
mogla primeniti.
8
Pravo merodavno za ugovor o prodaji često određuje kamatnu stopu i u sporovima koji se rešavaju putem
arbitraže.
218

zakonskoj kamatnoj stopi koja je propisana u zemlji prodavca ili ako je nema, po
komercijalnoj stopi po kojoj banke pozajmljuju novac privrednicima u toj zemlji.
Pored toga, nacionali sudovi se u manjem broju slučajeva opredeljuju za drukčija rešenja:
npr. da primene pravo merodavno za samu obavezu plaćanja, što je najčešće pravo mesta
plaćanja ili pravo poverioca, ili da primene kao merodavno pravo dužnika obaveze.
Obrazloženje za primenu prava poverioca je da zatezna kamata treba poverioca da stavi u
isti položaj u kome bi bio da mu je dug isplaćen o dospelosti. Kamata se u ovom slučaju
tretira kao izgubljena dobit. Argument za primenu prava dužnika pak polazi od toga da je
smisao zatezne kamate da dužnik vrati neosnovano stečenu korist od toga što je zadržao i
koristio novčani iznos koji pripada poveriocu. Dužnike koji imaju sedište u zemlji koja
propisuje višu kamatnu stopu treba obeshrabriti da koriste razliku između kamatne stope
u svojoj zemlji i u zemlji poverioca kao stimulans za zadocnjenje u plaćanju.
Konačno, pojedini nacionalni sudovi, a još češće međunarodni arbitražni sudovi, smatraju
da kamatna stopa treba da se odredi na osnovu prava države u čijoj je valuti ugovorena
kupoprodajna cena (lex monetae), jer kamatne stope najviše zavise od jačine valute o
kojoj je reč i često ih propisuje nacionalna banka države o čijoj se valuti radi.
Međunarodni arbitražni sudovi, iako takođe najčešće rešavaju pitanje kamatne stope
primenom kolizione norme, skloniji su od nacionalnih sudova da odgovor traže u
načelima na kojima je Konvencija zasnovana. Među mnogobrojnim odlukama ističu se
dve odluke austrijske institucionalne arbitraže iz 1994. godine koje pominju načelo
potpune nadoknade štete koje proističe iz člana 74. i člana 78. Konvencije. U pravnim
odnosima među privrednicima, uobičajeno je da poverilac, zbog docnje u isplati duga od
strane dužnika, uzme od banke komercijalni kredit po kamatnoj stopi koja se uobičajeno
primenjuje u njegovoj zemlji u odnosu na valutu plaćanja. Stoga načelo potpune naknade
štete ukazuje da bi poveriocu trebalo dosuditi zateznu kamatu po takvoj kamatnoj stopi.
Ponekad se pominju i načelo razumnosti (reasonableness) i načelo savesnosti i poštenja
(good faith), ali ova načela više su od koristi kao korektiv u slučaju da je ugovorena
prekomerna kamatna stopa, nego za određivanje kamatne stope koja će se primeniti.
Međunarodni arbitražni sudovi se ponekad takođe pozivaju na Načela UNIDROIT-a o
međunarodnim trgovinskim ugovorima koja u čl. 7.4.9. konkretno određuju stopu zatezne
kamate, kao i na međunarodne običaje. 9 Međutim, čini se da je opravdana kritika da
nijedno od načela na kojima se Konvencija zasniva, kao ni načela UNIDROIT niti
međunarodni običaji ne mogu da reše osnovni problem koji se sastoji u tome da države
članice Konvencije nisu uspele da se saglase oko jedinstvene opšte prihvatljive kamatne
stope. 10 Stoga primena merodavnog unutrašnjeg prava na ovo pitanje izgleda kao jedini
pravi put za određivanje kamatne stope. Većina komentatora Konvencije se slaže sa
9 Vidi opširno sa upućivanjima na sudske i arbitražne odluke, F.G. Mazzotta, op.cit. str. 10. Ovaj rad
zasnovan je na studiji 276 predmeta u kojima se primenjivala Konvencija o međunarodnoj prodaji, a
trebalo je odrediti kamatnu stopu.
10 Ibidem str. 11-14.
219

većinskim stavom sudske prakse, da s obzirom da konvencija ne određuje kamatnu stopu,
nju treba odrediti prema merodavnom nacionalnom (unutrašnjem) pravu. 11
Kada se stvari svedu na njihovu praktičnu dimenziju, iz svega što je rečeno sledi da u
međunarodnom sporu koji se vodi pred domaćim sudom ili pred arbitražnim sudom koji
zaseda u našoj zemlji, između domaćeg prodavca i stranog kupca, i na koji se primenjuje
Konvencija o međunarodnoj prodaji, kamatna stopa treba da se odredi primenom srpskog
prava. To će biti najverovatnije slučaj i onda kada se međunarodni spor između istih
stranaka rešava pred stranim sudom ili u arbitražnom postupku u inostranstvu (pod
uslovom da strani sud ili arbitražni sud koji zaseda u inostranstvu primeni prethodno
izneti većinski pristup za popunjavanje pravnih praznina u Konvenciji i da ima istu
kolizionu normu kao domaće pravo – tj. da se primenjuje pravo prodavca). Reč je, dakle,
o zateznoj kamatnoj stopi koja će se, po pravilu, primeniti na potraživanja domaćih
prodavaca (izvoznika) prema stranim kupcima koji su zadocneli u plaćanju. Ako je pak
reč o novčanom potraživanju stranog prodavca prema domaćem kupcu (uvozniku)
zatezna kamatna stopa će se po pravilu odrediti po stranom pravu – tj. po pravu zemlje
prodavca.
Kako srpsko unutrašnje pravo uređuje pitanje stope zatezne
kamate
Zatezna kamata jedan je od oblika zakonske kamate. Naziva se još i moratorna kamata
(lat: usura ex mora). 12 Odredbe o zateznoj kamati nalaze se u Zakonu o obligacionim
odnosima i o Zakonu o visini stope zatezne kamate. 13 Prvi zakon propisuje pravo
poverioca na zateznu kamatu u slučaju docnje dužnika sa isplatom novčanog iznosa, a
drugi određuje visinu stope zatezne kamate i način njenog obračuna. Prema članu 277.
Zakona o obligacionim odnosima, dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčne obaveze
duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj zakonom. Ako je stopa
ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje.
Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira da li je pretrpeo kakvu štetu zbog
dužnikove docnje, ali ako je šteta koju je pretrpeo veća od iznosa koji bio dobio na ime
zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade štete. Stopa zatezne
kamate sastoji se od mesečne stope rasta cena na malo 14 i fiksne stope od 0,5% mesečno
(Zakon o visini stope zatezne kamate, čl. 2). Obračun zatezne kamate se vrši tako što se
fiksna mesečna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po
mesečnoj stopi rasta cena na malo primenom konformne metode (Zakon o visini stope
zatezne kamate, čl. 3. st. 1). Konformna metoda podrazumeva pripis mesečno obračunate
kamate glavnom dugu i obračun nove kamate na iznos tako utvrđene glavnice. 15
11
J. Lookofsky, op.cit. pasus 297.
12
I. Crnić, Komentar zakona o obveznim odnosima, Napomene, komentari, sudska praksa i prilozi, Drugo,
bitno izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Zagreb 2006, str. 73.
13
Službeni list SRJ br. 9/01.
14
Na primer, stopa rasta cena na malo u junu 2008. bila je 12,1%.
15
D. Slijepčević, Koverzija deviznog u dinarsko potraživanje i pravo na zateznu kamatu, Pravni informator
on line izdanje br. 1/2008, str. 3.
220

Pre donošenja Zakona o visini stope zatezne kamate iz 2001. godine važio je istoimeni
zakon iz 1993. godine. 16 Taj zakon je pored redovne stope zatezne kamate koja se odnosi
na dinarska potraživanja, posebno propisivao stopu zatezne kamate na potraživanja
između domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica koja glase na plaćanje u stranoj valuti.
Stopa zatezne kamate na takva potraživanja iznosila je fiksno 6% godišnje (čl. 2).
Odredba se primenjivala od 3. jula 1993. godine do 2. marta 2001. godine kada je stupio
na snagu sada važeći zakon. Pošto novi zakon nije predvideo posebnu odredbu o stopi
zatezne kamate na potraživanja u stranoj valuti između domaćih i stranih lica, sudovi su
zauzeli stav da se na takva potraživanja ima obračunati tzv. „domicilna kamata”. Pri tom,
nigde, nijednim domaćim propisom nije bilo propisano šta predstavlja „domicilna
kamata” i kako se ona utvrđuje, odnosno koja se stopa primenjuje za svaku valutu
ponaosob. 17 Sudovi su pod tim podrazumevali kamatu koja se primenjuje u zemlji u čijoj
je valuti obaveza izražena, ali bez daljeg preciziranja da li je to zakonska, eskontna ili
neka druga kamatna stopa koja se primenjuje u toj zemlji. Dakle, donošenjem Zakona o
visini stope zatezne kamata iz 2001. godine, nastupio je period pravne nesigurnosti po
pitanju zatezne kamate na potraživanja u stranoj valuti.
Situacija se dodatno zakomplikovala usled prelaska većeg broja članica Evropske unije
na novu valutu – evro 1. januara 2002. godine. 18 Ubrzo se pred našim sudovima postavilo
pitanje kako utvrditi „domicilnu kamatu” na potraživanja izražena u evrima, valuti koja
se svakim danom sve više koristila u ugovaranju spoljnotrgovinskih poslova.
Nakon više pojedinačnih odluka, septembra 2004. godine, Viši trgovinski sud je zauzeo
važeći stav o ovom pitanju koji ovde prenosimo u skraćenom obliku. Na pitanje: „Koji je
izvor materijalnog prava za dosuđenje zatezne kamate na potraživanja u EUR?”, Viši
trgovinski sud je odgovorio: „Stopa zatezne kamate određena je Zakonom o visini stope
zatezne kamate. …..Zakonom o visini stope zatezne kamate od 2.3.2001. godine,
izostavljen je član kojim je za potraživanja između domaćih i stranih pravnih i fizičkih
lica, koja se odnose na stranu valutu propisana zatezna kamata u visini od 6% na
godišnjem nivou, pa je stoga sudska praksa za period od 2.3.2001. godine i za navedena
potraživanja zauzela stanovište da je stopa zatezne kamate u visini domicilne kamate
zemlje porekla valute, odnosno, da je zatezna kamata identična kao i na potraživanja
između domaćih lica, ako se ista odnose na stranu valutu. Kako je 1.1.2002. godine evro
kao zajednička valuta zemalja Evropske Unije zamenio do tada važeće pojedinačne
valute zemalja Evropske Unije, to je primenom istog principa za dugovanja koja se
odnose na evro za period posle njegovog uvođenja kao monete, u praksi prihvaćeno
stanovište o zateznoj kamati po stopi koju Centralna Evropska banka propisuje za evro
jer ne postoji zemlja domicila navedene valute, već je, s obzirom da se radi o više zemalja
koje imaju zajedničku valutu, jedino moguće i opravdano kao važeću kamatnu stopu
obračunavati stopu Centralne - zajedničke banke navedenih zemalja za označenu valutu.
16
Zakon o visini stope zatezne kamate, Službeni list SRJ br. 32/93, 24/94, i 28/96.
17
Pojam domicilne kamate nije definisan ni u glosaru pojmova koji se nalazi na zvaničnom veb sajtu
Narodne banke Srbije.
18
Evro je uveden kao obračunska jedinica 1. januara 1999. godine, a novčanice i novčići su pušteni u
opticaj 1. januara 2002. godine.
221

Stoga bi se moglo reći da ne postoji zakonski propis koji izričito propisuje visinu stope
zatezne kamate na dugovanja u evrima, već je gore navedeni stav sudske prakse zauzet na
osnovu analize postojećih propisa i njihove analogne primene na novonastalu situaciju
prouzrokovanu uvođenjem jedinstvene evropske valute.” 19
Međutim, pokazalo se da ovaj stav Višeg trgovinskog suda nije dovoljno precizan i da se
u praksi javljaju poteškoće u utvrđivanju „zatezne kamate po stopi koju Centralna
Evropska banka propisuje za evro”. U oktobru 2007. godine, postavljeno je istom sudu
novo pitanje: „Uvođenjem evra 1.1.2002. godine kao zajedničke valute zemalja Evropske
monetarne unije, postavlja se pitanje visine i vrste kamate na novčana potraživanja u
evrima. Evropska centralna banka ne objavljuje kamatu pod nazivom „zatezna kamata po
eskontnoj stopi”, odnosno ne postoji takva zatezna kamata. Ne postoji ni tzv. domicilna
kamata, koja se po pravilu traži ovakvim tužbama i to uglavnom sastavljanjem tužbe od
strane advokata. Preko NBS sud je došao do saznanja da se u odnosima na
međubankarskom tržištu od strane Evropske centralne banke primenjuje kamatna stopa
pod nazivom „Main refinancing rate” (referentna kamatna stopa), koja je najpribližnija
eskontnoj kamatnoj stopi koju definiše Zakon o visini stope zatezne kamate. Međutim,
nemamo saznanja da li se i u dužničko-poverilačkim odnosima fizičkih i pravnih lica ova
kamata primenjuje kao zatezna kamata, za kašnjenje u plaćanju novčanih obaveza,
odnosno dugovanja u evrima. Pitanje je: da li se navedena kamata može dosuditi u
privrednim sporovima, za dugovanja koja se odnose na evro, ako tužilac zahtev za
kamatu postavi kao što je napred označeno, odnosno ako traži zateznu kamatu po
eskontnoj stopi ECB ili domicilnu kamatu na evro, koja ne postoji?”
Viši trgovinski sud je dao sledeći odgovor: „Na sednici Odeljenja za privredne sporove
Višeg trgovinskog suda održanoj dana 27.9.2004. godine povodom pitanja koji je izvor
materijalnog prava za dosuđenje zateznih kamata na potraživanja u evrima, zauzet je
pravni stav i on je objavljen u „Sudskoj praksi trgovinskih sudova” br. 3 za 2004. godinu,
str. 121-122. Taj pravni stav važi, i primenjuje se u praksi trgovinskih sudova, a
primenjuje ga i Vrhovni sud Srbije.
Prema tome, odgovor na postavljeno pitanje je da se na potraživanje između domaćih i
stranih fizičkih i pravnih lica koja glase na plaćanje u evrima, od 1.1.2002. godine
dosuđuje kamata po stopi koju određuje Evropska centralna banka. To nije eskontna
kamatna stopa i nije domicilna kamatna stopa i treba je razlikovati od EURIBOR
(EUROPEAN INTERBANK FEDERATE), koja se formira na međubankarskom tržištu
unutar EU zone i EUROLIBOR, koja se primenjuje na evrotržištu za trgovanje valutama
koje se promeću izvan monetarnog prostora, a na koje se neće odnositi propisi Evropske
centralne banke.
19 Pravni stav Višeg trgovinskog suda izražen kroz odgovor na pitanje trgovinskih sudova utvrđen na
sednici Odeljenja za privredne sporove, održanoj dana 27. septembra 2004. godine - Sudska praksa
trgovinskih sudova - Časopis za privredno pravo, br. 3/2004 - str. 121. Preuzeto u celosti iz baze
Paragraf.net.
222

Prema tome, pravilno je dosuditi na potraživanje u evrima kamatu po stopi koju određuje
Evropska centralna banka počev od 1.1.2002. godine, a ukoliko se na potraživanje u
evrima traži domicilna kamata ili eskontna kamatna stopa Evropske centralne banke, koje
ne postoje, tada treba poći od toga da su odredbe o kamati imperativne prirode, te da se
kod odlučivanja o kamati radi o pravilnoj primeni materijalnog prava. Za dosuđivanje
kamate dovoljno je istaći zahtev za kamatu i opredeliti datum od kada ista teče, a način
obračuna kamate i visinu stope određuju propisi imperativne prirode.
Drugim rečima, ako se traži domicilna kamata na evre ili kamata po eskontnoj stopi
Evropske centralne banke na evre, koje ne postoje, treba dosuditi kamatu po stopi koju
određuje Evropska centralna banka, i time neće doći do prekoračenja tužbenog zahteva.
Ako drugostepeni sud u ovom delu preinači prvostepenu presudu zbog nepravilnog
označenja kamate na evre, takođe neće doći do prekoračenja tužbenih zahteva. Da je to
tako potvrđuje i pravno shvatanje izneto u presudi Vrhovnog suda Srbije Prev. 228/06 od
29.11.2006. godine.” 20
Kratko objašnjenje pojmova
S ozbirom da advokati i sudovi koriste različite pojmove pokušavajući da definišu
odgovarajuću kamatnu stopu zatezne kamate na devizna potraživanja, posvetićemo
nekoliko redova definisanju pojedinih vrsta kamate koje su prethodno pomenute.
Eskontna kamatna stopa definisana je na vebsajtu Narodne banke Srbije na sledeći
način: stopa po kojoj se vrši eskontovanje menica. Najniža kamatna stopa po kojoj
emisiona banka daje kredite drugim bankama, ili po kojoj od tih banaka prima u eskont
menice i državne hartije od vrednosti. 21 Eskontna kamatna stopa Narodne banke Srbije u
julu bila je 8,50%
Domicilna kamata kao što smo rekli nije definisana nekim propisom niti se pojavljuje
kao pojam u glosaru Narodne banke Srbije, ali možemo zaključiti da sudovi pod tim
podrazumevaju kamatnu stopu koju propisuje centralna banka u državi u čijoj je valuti
izražena obaveza.
Referentna kamatna stopa definisana je na vebsajtu Narodne banke Srbije na sledeći
način: kamatna stopa prema čijim promenama se upravljaju druge kamatne stope.
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije u julu bila je 15,75%
Stopa koju određuje Evropska centralna banka ne može se precizno odrediti bez
dodatnog objašnjenja. Naime, Savet governera Evropske centralne banka određuje
osnovne kamatne stope za zonu evra. Tri osnovne kamatne stope za zonu evra su:
- kamatna stopa na glavne poslove refinansiranja (main refinancing operations
MRO). To je stopa koja obezbeđuje glavni deo likvidnosti bankarskog sistema.
20 Odgovori na pitanja trgovinskih sudova koji su utvrđeni na Sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg
trgovinskog suda, održanoj dana 25.10.2007. godine i na Sednici Odeljenja za privredne prestupe i
upravno-računske sporove, održanoj dana 24.10.2007. godine - Sudska praksa trgovinskih sudova - Bilten
br. 3/2007. Preuzeto u celosti iz baze Paragraf.net.
21 http://www.nbs.rs/internet/cirilica/glossary.html?id_letter=7&jezik=0
223

- kamatna stopa na depozite, koja se primenjuje na dnevne depozite banaka u
Evrosistemu.
- kamatna stopa na pozajmice, koja se primenjuje na dnevne pozajmice bankama
iz Evrosistema.
Sve tri kamatne stope primenjuju se samo na poslovanje između banaka i objavljuju se na
vebsajtu Evropske centralne banke. 22 Kamatna stopa na glavne poslove refinansiranja
(MRO) je po visini između kamatne stope na depozite koja je najniža i kamatne stope na
pozajmice koja je najviša od navedene tri. 23 Ova stopa se koristi kao referentna kamatna
stopa u Direktivi Evropske zajednice o kojoj će uskoro biti reč.
EURIBOR je referentna kamatna stopa na bankarskom tržištu u zoni evra. Sponzoriše je
Evropska bankarska federacija u čijem članstvu je više od 5000 banaka i udruženja za
finansijsko tržište. Ona predstavlja prosečnu kamatnu stopu na međubankarske zajmove
koji se daju na rok od nedelju dana do godinu dana. Dakle, i ova kamatna stopa
primenjuje se samo na međusobno poslovanje banaka. 24 Podatke o Euriboru objavljuje
Rojters, a mogu se naći i na vebsajtu Euribora. 25
LIBOR je referentna kamatna stopa na londonskom bankarskom tržištu. Naziv označava
skraćenicu za „London Inter Bank Offered Rate”. To je prosečna kamatna stopa po kojoj
banke jedna drugoj pozajmljuju novac na kratki rok (od nedelju dana do godinu dana) u
tržišno značajnim iznosima na londonskom međubankarskom tržištu. Objavljuje je
Rojters, a može se naći i na vebsajtu Udruženja britanskih bankara (British Bankers’
Association). 26 LIBOR stope fiksiraju se za 10 glavnih svetskih valuta kojima se trguje
na londonskom bankarskom tržištu. Od tuda potiče i izraz EUROLIBOR, koji označava
kamatnu stopu LIBOR koja se odnosi na valutu evro, ili Eurodollar koji ponekad
označava kamatnu stopu LIBOR koja se odnosi na valutu dolar. 27
Prvoklasna kamatna stopa (prime interest rate, prime lending rate, ili samo prime rate)
jeste najpovoljnija kamatna stopa po kojoj se nudi bankarski kredit u određeno vreme i na
određenom mestu klijentima sa dobrom kreditnom reputacijom. U SAD objavljuje se u
dnevnim novinama Wall Street Journal. Zasniva se na Fed funds rate, kamatnoj stopi
koju određuje državna kasa (Federal reserve). 28
22
http://www.ecb.de/stats/monetary/rates/html/index.en.html
23
Na dan 9. jula 2008 godine kamatna stopa na depozite (Deposit Facility) iznosila je 3,25%, kamatna
stopa na poslove refinansiranja (Main Refinancing Operations) iznosila je 4,25% i kamatna stopa na
pozajmice (Marginal Lending Facility) iznosila je 5,25%.
24
U junu 2008. prosečni Evrbor na tromesečne pozajmice je iznosio 4,941% na šestomesečne pozajmice
5,088% i na dvanaestomesečne pozajmice 5,361%.
25
http://www.euribor.org/html/content/euribor_about.html
26
http://www.bba.org.uk/bba/jsp/polopoly.jsp?d=141
27
Na dan 30. juna 2008. godine LIBOR na tromesečne pozajmice u evrima iznosio je 4,949%, na
šestmečene pozajmice 5,129% i na dvanaestomesečne pozajmice 5,393%. Na isti dan LIBOR na
tromesečne pozajmice u dolarima iznosio je 2,783%, na šestomesečne pozajmice 3,108% i na
dvanaestomesečne pozajmice 3,310%.
28
Npr. u julu 2008. fed funds rate je 2,00%, a prime rate je 5,00%. Eskontna stopa federalne reserve je
2,25%. Vidi: http://www.federalreserve.gov/fomc/fundsrate.htm.
224

Kamatna stopa na glavne poslove refinansiranja – videti gore pod pojmom Kamatna
stopa koju određuje Evropska centralna banka.
Pogled preko granice
U uporednom pravu mogu se uočiti različita teorijska shvatanja prirode zatezne kamate i
različit stav u pogledu njene dopuštenosti. Neki nacionalni sistemi smatraju da je zatezna
kamata sastavni deo naknade štete – naknada za izgubljenu upotrebu kapitala – drugi ne.
Npr. u državama common law-a zatezna kamata se smatra oblikom naknade štete. S
druge strane, u Skandinaviji zatezna kamata nema karakter naknade štete – ona se
dosuđuje bez dokazivanja da postoji ekonomski gubitak (šteta). U mnogim zemljama
ističe se i kaznena i preventivna priroda zatezne kamate – ona treba da podstakne dužnika
da izvrši svoju obavezu na vreme, a ako to ne učini, da ga kazni za docnju. U mnogim
islamskim zemljama se uopšte ne može dosuditi kamata, jer je zabranjena, a samo
pominjanje kamate u ugovoru može dovesti do ništavosti ugovora. 29 Većina zemalja u
kojima je kamata predviđena kao posledica docnje u isplati novčane obaveze zakonom
propisuje stopu zatezne kamate (statutory rate, legal rate).
Sredinom 2000. godine doneta je u Evropskoj zajednici direktiva o borbi protiv docnje u
plaćanju u trgovinskim poslovima, 30 koja uređuje upravo pitanje koje nas zanima. Njome
je predviđena obavezna zatezna kamata («zakonska kamata»: "the statutory rate", “taux
légal") koja se obračunava u slučaju docnje sa plaćanjem u trgovinskim poslovima. Pod
trgovinskim poslovima podrazumevaju se svi poslovi između preduzeća 31 radi isporuke
robe ili pružanja usluga uz naknadu, uključujući i poslove sa državnim organima (čl. 2). 32
Stopa zatezne kamate koju direktiva propisuje sastoji se iz dva dela: referentne stope
(reference rate) - kamatne stope koju je primenjivala Evropska centralna banka na svoje
glavne poslove refinansiranja obavljene pe prvog kalendarskog dana u datom
polugodištu) 33 i marže (margin, marge) koja iznosi još najmanje sedam procentnih
poena. Referentna stopa i marža se sabiraju i tako se dobija zakonska kamatna stopa (čl.
3. st. 1. d). Npr. trenutno je referentna kamatna stopa Evropske centralne banke 4,25% i
kada se tome doda 7 procentnih poena, dobijamo zakonsku zateznu kamatnu stopu od
11,25%. Države prilikom implementacije direktive mogu odrediti i veću maržu. 34 Ako
država ne spada u zonu evra, referentna stopa je ekvivalentna stopa koju određuje njena
centralna banka. Referentna kamatna stopa određena na početku polugodišta primenjuje
se do kraja polugodišta. Obračunava se običnom, a ne konformnom metodom. Direktiva
je uneta u unutrašnje zakonodavstvo svih 27 država članica Evropske zajednice. Pregled
29
J. Lookofsky, op.cit. pasus 297.
30
Directive 2000/35/EC of the European Parliament and of the Council on combating late payment in
commercial transactions, OJ L200, str. 35. Stupila je na snagu 8. avgusta 2002. godine i pored država
članica EU obuhvata i tri države Evropskog privrednog prostora.
31
Pojmom „preduzeće” obuhvaćeni su i pojedinačni preduzetnici.
32
Nisu obuhvaćeni poslovi sa potrošačima, poslovi na osnovu čeka i menice, isplate naknade štete i isplate
osiguranih iznosa. Uvod, pasus 13.
33
Kamatne stope Evropske centralne banke objavljuju se početkom svakog januara i jula u Službenom listu
EU, serija C.
34
Npr. Austrija je odredila maržu od 8 procentnih poena. Vidi čl. 1333 ABGB I.
225

zakonskih akata u kojima se odgovarajuće odredbe nalaze može se naći na vebsajtu
35
Evropske komisije.
Osnovni cilj harmonizacije pitanja zatezne kamate u Evropskoj zajednici je povećanje
ugovorne discipline i podsticanje ekonomskog uspeha malih i srednjih preduzeća. Borba
protiv docnje («combating late payments», «la lutte contre le retard de paiment»)
istaknuta je i u naslovu direktive. U njenom uvodu se ističe da predugački rokovi isplate i
docnja u plaćanju predstavljaju veliki administrativni i finansijski teret za preduzeća,
posebno za mala i srednja preduzeća. Oni su i glavni uzrok stečaja takvih preduzeća koja
imaju za posledicu otpuštanje radnika (uvod, pasus 7). 36 Između država članica Evropske
zajednice postojale su pre donošenja direktive znatne razlike u rokovima plaćanja i stopi
zatezne kamate (uvod, pasus 7),što je predstavljalo prepreku za funkcionisanje
unutrašnjeg tržišta (uvod, pasus 8). Docnja u plaćanju predstavlja povredu ugovora.
Međutim, ona je postala privlačna opcija za dužnike u većini država članica zbog niskih
zateznih kamata ili zbog sporog postupka za prinudnu naplatu. Potrebno je ostvariti
odlučujući preokret, koji podrazumeva i nadoknadu troškova koje su poverioci imali oko
naplate zatezne kamate, da bi se ovaj trend promenio, odnosno, potrebno je obezbediti da
posledice docnje budu takve da se obeshrabri docnja u plaćanju. (uvod, pasus 16).
U Bugarskoj, kada se obaveza sastoji u plaćanju novčanog iznosa od strane dužnika, pa
on propusti da izvrši isplatu, naknada štete će se računati na osnovu kamatne stope koju
odeđuje Vlada (čl. 86 st. 1 Zakona o obligacijama i ugovorima). Na osnovu režima koji je
važio pre usklađivanja sa direktivom Evropske zajednice zatezna kamata izračunavala se
sabiranjem osnovne kamatne stope sa 10% u pogledu novčanih obaveza izraženih u
levima i na osnovu tromesečnog LIBOR-a plus 10% u pogledu novčanih obaveza
izraženih u stranoj valuti. 37 Prema podacima sa vebsajta Evropske komisije Bugarska je
implementirala direktivu u svoje zakonodavstvo, pa su procenti zatezne kamate sada
verovatno drukčiji.
Kamata je u Mađarskoj protivvrednost koja se plaća za upotrebu novca izražena kao
procenat iznosa i povezana sa periodom upotrebe. Postoje dve vrste kamate: poslovna
(ugovorna) kamata i zakonska (kaznena) kamata. 38 Zakonska kamata se plaća u slučaju
povrede ugovora ili nanošenja štete. To je kazna za nezakonito nanetu štetetu ili za
povredu ugovora. Takva kamata predstavlja minimalni iznos štete, odnosno može se
tražiti naknada štete koja je veća od takve kamate. Opšta pravila o zateznoj kamati
sadržana su u čl. 301 Građanskog zakonika. Najviša stopa zatezne kamate do
usklađivanja sa direktivom bila je oko 5 ili 6% viša od godišnje stope inflacije. 39 Sada je
kamatna stopa u Mađarskoj usklađena sa direktivom Evropske zajednice.
35
http://ec.europa.eu/enterprise/regulation/late_payments/implementation.htm
36
Na vebsajtu Evropske komisije ističe se da je svaki četvrti stečaj izazvan docnjom dužnika stečajnog
dužnika.
37
Prof. K. Stoichev, Bulgaria, International Encyclopaedia of Laws, Contracts, tom 2, pasus 226.
38
Prof. G. Jobbágyi and prof. J. Fazekas, Hungary, International Encyclopaedia of Laws, Contracts, tom 4,
pasus 31.
39
Ibidem, pasus 32.
226

Hrvatski sabor je na sednici od 25. februara 2005. godine doneo novi Zakon o obveznim
odnosima. Primena novog zakona počinje od 1. januara 2006. godine, osim manjih
izuzetaka u koje spadaju i odredbe o zateznim kamatama, koje se primenjuju od 1.
januara 2008. godine. Kamata uopšte je uređena u članovima 26-28, a zatezna kamata u
članovima 29-31. Prvim stavom čl. 29. Zakona o obveznim odnosima predviđeno je da
«dužnik koji zakasni s ispunjenjem novčane obveze duguje, pored glavnice i zatezne
kamate.» 40 Ovom odredbom je ustanovljena obaveza plaćanja zatezne kamate, pa nju nije
potrebno posebno ugovarati. Međutim, u literaturi se iznosi stav da ova odredba nije
imperativnog karaktera, te bi se obaveza plaćanja zatezne kamate ugovorom mogla
valjano isključiti. 41 Obaveza plaćanja zatezne kamate nastaje samo za dužnika novčane
obaveze. Stopa zatezne kamate na odnose iz trgovačkih ugovora i ugovora između
trgovaca i lica javnog prava određuje se, za svako polugodište, uvećanjem eskontne stope
Hrvatske narodne banke koja je važila poslednjeg dana polugodišta koje je prethodilo
tekućem polugodištu za osam postotnih poena, a u ostalim odnosima za pet postotnih
poena (čl. 29. st. 2). Tako utvrđena stopa zatezne kamate odnosi se na razdoblje od jedne
godine, tj. predstavja godišnju stopu (čl. 29. st 7). Hrvatska narodna banka dužna je
svakog 1. januara i 1. jula da objavi eskontnu stopu u «Narodnim novinama» (čl. 29. st.
8). Isvajanjem ovih odredaba Hrvatska želela da uskladi svoje pravo sa Direktivom
Evropske zajednice o borbi protiv docnje u plaćanju u trgovinskim poslovima, s tim što je
ista formula sa manjim uvećanjem (5%) primenjena i na ostale ugovorne odnose. 42 Ostale
odredbe člana 29. govore o mogućnosti ugovaranja drukčije stope zatezne kamate u
odnosima između trgovaca, ali i o mogućnosti poništaja takve ugovorne odredbe ukoliko
je suprotna načelu savesnosti i poštenja (čl. 29. st. 3-5). One takođe predstavljaju
implementaciju odredaba direktive. Stav 6. je prenet iz ranijeg Zakona o obligacioim
odnosima i predviđa da u slučaju da je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne
kamate, ugovorna kamata teče i posle dužnikove docnje. Pri ugovaranja stope zatezne
kamate važi ograničenje iz čl. 26. st. 2, što znači da ugovorena stopa zatezne kamate
može od zakonske stope zatezne kamate biti veća najviše za 50%. U slučaju ugovaranja
više stope, primeniće se najviša dopuštena stopa. 43 Prema čl. 22. st. 4. Zakona o
obveznim odnosima, odredbe tog Zakona o kamatama, tj. i ugovornim i zateznim (čl. 26
do 31), primjenjuju se na novčanu obvezu nezaviso od valute u kojoj je novčana obveza
izražena.
U hrvatskoj literaturi mogu se uočiti određene razlike u pogledu shvatanja prirode i svrhe
zatezne kamate. Gorenc zateznu kamatu vidi prevashodno kao sredstvo pojačanja
ugovorne discipline dužnika, a ne kao naknadu za korištenje tuđeg novca. 44 Ipak i u
slučaju docnje s plaćanjem, dužnik zapravo koristi novac koji je bio dužan dati poveriocu
i na koji poverilac ima pravo, pa se i na zatezne kamate može primeniti opšta definicija
kamate koja se uzima kao naknada za upotrebu kapitala prepuštenog na određeno vreme
40
U hrvatskom Zakonu o obveznim odnosima, pojam kamate dosledno se koristi u množini: zatezne
kamate, ugovorne kamate itd.
41
Gorenc, Komentar zakona o obveznim odnosima, Zagreb 2005, str. 68.
42
Vidi izvod iz obrazločenja Konačnog prijedloga Zakona o obveznim odnosima: „Člankom 29. izmijenjen
je sustav određivanja zakonskih zateznik kamata kako bi ga se uskladilo sa zahtjevima Dir. 2000/35/EZ.” I.
Crnić, op.cit., str. 76.
43
Ibidem, str. 69.
44
Gorenc, op.cit., str. 68.
227

koja je nezavisna od dobitka i prihoda. 45 Funkcija zatezne kamate je prema njemu
dvojaka: sastoji se u disciplinovanju dužnika i u naknadi štete koju poverilac trpi zbog
docnje sa plaćanjem, a ovome neki dodaju i kaznenu funkciju koja proizlazi iz
disciplinovanja dužnika. 46 On na drugom mestu pominje još jednu funkciju zatezne
kamate: ona se delimično sastoji u naknadi dela vrednosti odnosno kupovne moći novca
(glavnice) koji je on izgubio zbog neprekidno – većeg ili manjeg – pada kupovne moći
novca. 47
Crnić objašnjava da je zatezna kamata zakonom unapred određena naknada za korištenje
određenog iznosa (glavnice) tuđeg novca u određenom vremenu. Poverilac ima pravo na
zateznu kamatu bez obzira na to je li pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikovog
zakašnjenja. 48 Zatezna kamata po njemu nije naknada štete, jer nema elementa
protivpravnosti u postupanju dužnika. To stanovište zastupa i Vrhovni sud Republike
Hrvatske. 49 Ona je objektivna posledica zakašnjenja dužnika. Za dosuđivanje zatezne
kamate ne traži se krivica dužnika za docnju niti je treba dokazivati. Nije čak dopušten ni
protivdokaz da je poverilac pretrpeo manju štetu od one propisane odredbom o visini
stope zatezne kamate. 50 Cilj je zatezne kamate da se dužnik podstakne na blagovremeno i
potpuno ispunjenje obveze, ali ne samo u interesu poverioca, već i u interesu društva, jer
se time stvara finansijska disciplina i jača građanski i poslovni moral, što ima pozitivan
uticaj na stanje u privredi. 51 Crnić pored toga ističe još i kaznenu funkciju zatezne kamate,
jer se njome sankcioniše ponašanje dužnika koji na vrijeme ne ispunjava svoje obveze,
kao i njenu podsticajnu funkciju, jer ona pretnjom nastupanja posledice utiče na dužnika
da na vreme ispuni svoju obavezu. 52 Zato država koja propisuje stope zateznih kamata
mora pažljivo i na vreme reagovati i odrediti takve kamatne stope koje će podsticati
dužnike da na vreme ispunjavajuju svoje obveze. 53 Crnić kritikuje rešenje kojim je stopa
zatezne kamate ugrađena u Zakon o obveznim odnosima upravo zato što se može pojaviti
potreba da država inteveniše izmenom visine stope zatezne kamate i smatra da bi bilo
bolje rješenje da je to pitanje prepušteno posebnom zakonu. 54 Konačno, on ističe i
zaštitnu funkciju zatezne kamate je je poverilac po samom zakonu zaštićen ako dužnik
zakasni (zategne) s ispunjenjem svoje novčane obveze. 55
U Sloveniji zateznu kamatu uređuju čl. 378-380 Obligacijskog zakonika od 2001.
godine. 56 Prema čl. 378, ako je dužnik u docnji s ispunjenjem novčane obaveze duguje
pored glavnice i zateznu kamatu. Stopa zatezne kamate iznosi 8% godišnje, ako poseban
zakon ne određuje drukčije. Prilagođavajući svoje pravo odredbama Direktive Evropske
45
Ibidem.
46
Ibidem.
47
Ibidem, str. 70.
48
I. Crnić, op.cit. str. 73.
49
Ibidem.
50
Ibidem.
51
Ibidem.
52
Ibidem.
53
Ibidem.
54
Ibidem, str. 74.
55
Ibidem, str. 75.
56
Obligacijski zakonik, Uradni list RS, št. 83/01 z dne 25. 10. 2001, prečišćeni tekst (uradno prečiščeno
besedilo) Ur.l. RS, št. 97/2007.
228

zajednice, Slovenija je 2003. godine donela Zakon o propisanoj stopi zateznih kamata 57
koji je više puta menjan a trenutno predviđa da se stopa zatezne kamate izračunava
dodavanjem 8 procentnih poena na referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke
(čl. 2. st. 1).
Sjedinjene Američke Države, kao zemlja common law-a tretiraju zateznu kamatu kao
sastavni deo naknade štete. To se vidi već iz naslova paragrafa 354. Drugog američkog
ristejtmenta prava ugovora: «Kamata kao naknada štete.» Paragraf 354 na osnovu analize
preovlađujuće sudske prakse i doktrine izlaže sledeće pravilo: “Ako se povreda ugovora
sastoji u propuštanju da se plati određeni novčai iznos ili da se ispuni obaveza koja ima
utvrđenu ili utvrdivu novčanu vrednost, može se dobiti kamata na dospeli iznos od
trenutka koji je bio određen za ispunjenje, uz odbitak svih iznosa na koje strana koja je
povredila ugovor ima pravo. (st. 1) U ostalim slučajevima, takva kamata se može
dozvoliti na osnovu pravičnosti na sve iznose koji bi predstavljali pravičnu naknadu da su
isplaćeni u momentu dospelosti ispunjenja. (st. 2). Kamata se plaća po prostoj
obračunskoj stopi koja se obično naziva “zakonska stopa”, jer je zakon određuje za tu
svrhu. 58 Zakonska stopa kamate se razlikuje od jedne do druge savezne države SAD.
Npr. trenutno je u državama Delaver i Ilinoj zakonska stopa 5%, u državi Alabama,
Arkanzas i Teksas 6%, u državi Njujork 9%, u državama Florida, Vermont i Vašington
12%, itd. 59 U Lujzijani, stopa zatezne kamate je uvek jedan procentni poen iznad
prosečne prvoklasne bankarske stope na pozajmice, s tim da ne može biti manja od 7% ni
veća od 14%.
Odgovarajuća kamatna stopa
Nakon čitanja relevantnih zakonskih odredaba domaćih zakona, stava Višeg trgovinskog
suda i uporednopravnih primera nameće se zaključak da u srpskom ugovornom pravu
postoji pravna praznina u pogledu stope zatezne kamate na potraživanja u stranoj valuti i
da je sudska praksa nije potpunila na odgovarajući način. Tu prazninu trebalo bi popuniti
imajući u vidu svrhu zatezne kamate, ekonomske uslove u zemlji i uporednopravne
primere. U domaćoj teoriji je nedavno izneto jedno gledište o tome. U svom radu
posvećenom između ostalog pravu na zateznu kamatu na potraživanja u stranoj valuti,
autor, ugledni sudija, 60 zalaže se za primenu fiksne kamatne stope od 0,5% mesečno na
devizna potraživanja za period nakon 3. marta 2001. godine ( od stupanja na snagu novog
Zakona o visini stope zatezne kamate). Svoj stav on temelji na odredbi člana 3. stav 3.
istog zakona , kojim je propisano da za mesec za koji je stopa rasta cena na malo jednaka
nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate treba da bude jednaka fiksnoj stopi od
0,5% mesečno. Polazeći od pretpostavke da se devizno potraživanje ne obezvređuje
protekom vremena, što bi bila situacija ekvivalentna onoj kada nema rasta cena koji bi
obezvredio dinarsko potraživanje, stopa zatezne kamate na devizno potraživanje treba da
57 Zakon o predpisani obretni meri zamudnih obresti (uradno prečiščeno besedilo) Ur. . RS, št. 11/2007.
58 Drugi Ristejtment ugovora, komentar uz paragraph 354.
59 http://www.lectlaw.com/files/ban02.htm
60 D. Slijepčević, Koverzija deviznog u dinarsko potraživanje i pravo na zateznu kamatu, Pravni informator
on line izdanje br. 1/2008. G. Dragiša Slijepčevića je ranije bio sudija Vrhovnog suda, a sada je sudija
Ustavnog suda Republike Srbije.
229

ude fiksirana na 0,5% mesečno. Ako bi se ovaj predlog usvojio, kamatna stopa bi bila
približno jednaka sa godišnjom kamatom od 6% koja je postojala po ranijem zakonu
(razlika bi bila u tome što se po važećem zakonu mesečna kamata od 0,5% obračunava
konformnom metodom, odnosno iznos kamate se svakog meseca pripisuje glavnici i na
tako formiranu glavnicu primenjuje zatim ista kamatna stopa sledećeg meseca;
pripisivanje dovodi do toga da je konačni apsolutni iznos kamate obračunate po ovom
metodu viši od iznosa koji se dobija prostim obračunom kamate od 6% na godišnjem
nivou). Predloženo rešenje je svakako bolje od primene nedefinisane „domicilne
kamate”, ali se postavlja pitanje da li je pretpostavka da se devizno potraživanje ne
obezvređuje tokom vremena, realna.
Uporednopravni podaci ukazuju da je stopa zatezne kamate na potraživanja izražena u
stranoj valuti, onako kako je danas određena u sudskoj praksi srpskih sudova u
nedostatku materijalnopravnog izvora koji bi je izričito
regulisao, suviše niska. Previše
niskom
se čini i kamatna stopa od 0,5% mesečno.
U mnogim zemljama koje imaju inflaciju, pa i kod nas, zatezna kamata ima dve
komponente: jedna je usmerena na očuvanje stvarne vrednosti dugovanog iznosa tokom
vremena docnje kako se ne bi desilo da usled inflacije novčani iznos bude obezvređen, tj.
da se za njega ne može kupiti ista količina materijalnih dobara kao u vreme dospelosti
(revalorizacina komponenta); druga kompomenta zatezne kamate ima za cilj da
disciplinuje dužnika, da mu učini docnju neprivlačnom i/ili da naknadi poveriocu
pretpostavljenu cenu korišćenja njegovog novca od strane dužnika – u zavisnosti od toga
kako se u pojedinim državama određuje priroda zatezne kamate (kaznena ili
kompenzaciona komponenta). Kada je u pitanju zatezna kamata na potraživanja u
dinarima, propisana Zakonom o stopi zatezne kamate, prva komponenta je procenat
porasta cena na malo za koji se prvo uvećava glavnica, a druga je kamatna stopa od 0.5%
mesečno. Zateznu kamatu na potraživanja u stranoj valuti trebalo bi računati po sličnoj
formuli. Takva kamatna stopa mora takođe da se sastoji od dve kompontente. Naime,
neodrživa je pretpostavka da u stranim zemljama, čak i onim sa najčvršćom valutom
uopšte nema inflacije, odnosno da novac uopšte ne gubi vrednost tokom vremena.
Upravo u poslednje vreme svedoci smo toga da i dolar i evro kao i druge čvrste valute
mogu tokom relativno kratkog vremena izgubiti početnu vrednost i da se
i u zemljama se
čvrstom
valutom može dogoditi ekonomski relevantna stopa inflacije.
Zbog toga je za određivanje odgovarajuće kamatne stope na potraživanja u stranoj valuti
potrebno kombinovati rešenje koje je usvojio Viši trgovinski sud u svom stavu i rešenje
koje je predložio ugledni sudija. Potrebno je, dakle, sabrati eskontnu ili referentnu
kamatnu stopu u zemlji valute u kojoj je dug izražen sa fiksnom stopom od 6% godišnje
da bi se dobio odgovarajući procenat kamate na godišnjem nivou. Na primer, kada je u
pitanju potraživanje u evrima, treba uzeti kao polaznu osnovu referentnu kamatnu stopu
Evropske centralne banke (main financing rate), ali tu stopu treba povećati za
kompenzacioni, odnosno kazneni deo kamate, odnosno za fiksnu stopu od 6% godišnje,
(što je jednako stopi od 0,5% mesečno koju predviđa čl. 2. Zakona o stopi zatezne
kamate). Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke efikasno štiti dugovani
230

iznos od obezvređivanja jer je prilagođena stopi inflacije. 61 Stopa od 6% godišnje,
odnosno 0,5% mesečo, predstavlja onaj dodatni procenat koji dužnika obeshrabruje da
zakasni sa isplatom, a poverioca štiti od gubitka dobiti od kapitala koji bi pretrpeo ako
iznos ne bi bio isplaćen na vreme. Tako bi npr. godišnja stopa zatezne kamate na
potraživanja izražena u evrima izračunata na ovaj način trenutno iznosila 10, 25%. 62
Samo ako se kamatna stopa izračuna na navedeni način dužnik neće biti stimulisan da
padne u docnju prema poveriocu. Naime, referentna kamatna stopa Evropske centralne
banke, kao kamata koja se primenjuje u kratkoročnim poslovima između Evropske
centralne banke i drugih finansijskih institucija, ne predstavlja kamatu po kojoj dužnik
može da uzme komercijalni kredit na tržištu bilo koje zemlje. Ona je niža od
komercijalne kamate. Stoga je za dužnika koji treba da plati samo referentnu kamatnu
stopu isplativo da sačeka sa ispunjenjem obaveze, jer je plaćanje referentne kamatne
stope na zadocnelu isplatu za njega u stvari vid jeftinog kratkoročnog kredita, pri čemu se
oštećeni poverilac javlja kao nevoljni kreditor. Gledano iz ugla poverioca, za njega će
ovakva zatezna kamata biti bliža naknadi za korišćeni novac, jer on takođe ne može da
uzme komercijalni kredit od banke po referentnoj stopi Evropske centralne banke, nego
po znatno višoj stopi komercijalnih banaka. Treba dodati da će primena ovako izračunate
zatezne kamate na potraživanja u evrima još uvek će biti manja od zatezne kamate koja
se primenjuje u zemljama Evropske zajednice u kojima je evro domaća valuta plaćanja,
jer u tim zemljama kazneni, odnosno kompenzacioni deo zatezne kamate koji se dodaje
na referentnu kamatu Evropske centralne banke, iznosi najmanje 7 procentnih poena.
Pravilo koje važi za potraživanja u evrima treba da važi i za potraživanja u ostalim
valutima. Svaka zemlja porekla valute ima osnovnu ili referentnu kamatnu stopu koju
propisuje njena centralna banka ili druga slična institucija. Tu stopu treba uzeti kao
polaznu osnovu, na koju će se dodati 6 procentnih poena, radi izračunavanja
odgovarajuće zatezne kamate na potraživanje izraženo u toj valuti. Npr. za SAD to je
Federal Funds Rate, a za Veliku Britaniju to je Base rate itd. Informacije o tome koja se
kamata ima smatrati osnovnom ili referentnom za pojedinu valutu mogla bi se dobiti od
Narodne banke Srbije.
Kao što se vidi, u izračunavanju ovako određene zatezne kamate ne treba primenjivati
konformnu metodu nego kamatu računati po prostom obračunu. S obzirom da konformna
metoda podrazumeva plaćanje kamate na kamatu i da je anatocizam zabranjen čl. 394.
Zakona o obligacionim odnosima, čini se da nema opravdanja da se u nedostatku izričite
odredbe koja bi sud na to obavezivala, na obračun zatezne kamate na potraživanja u
stranoj valuti primenjuje konformna metoda. Iz uporednopravnog pregleda se vidi da
nijedna od zemalja o kojima je bila reč ne propisuje konformnu metodu za izračunavanje
zatezne kamate.
Dosuđivanje odgovarajuće stope zatezne kamate je cilj koji neće biti lako dostići u praksi.
Naime, sudovi su u odlučivanju o zateznoj kamati ograničeni tužbenim zahtevom koji je
61 Na primer, referenta kamatna stopa Evropske centralne banke u julu 2008. godine je 4,25%, a stopa
inflacije u Evrozoni u istom mesecu iznosi 4,1%.
62 Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke od 4,25% plus 6%.
231

tužilac postavio. Nije pravilan stav Višeg trgovinskog suda u delu u kome se navodi da
sud može da dosudi tužiocu višu stopu zatezne kamate od one koju traži i da to ne
predstavlja prekoračenje tužbenog zahteva, jer su odredbe o stopi zatezne kamate
imperativne prirode. Takav stav nije utemenjen u zakonu niti u načelima građanskog
prava. Ako tužilac ne postavi zahtev za zateznu kamatu, sud je ne može dosuditi po
službenoj dužnosti, pa tako ne može po službenoj dužnosti ni povećavati zahtevanu
zateznu kamatu. Tačno je da se poverilac ne može unapred odreći prava na zateznu
kamatu, ali to može učiniti u momentu kada je već poznato da je pravo na zateznu
kamatu nastalo. Pored toga, treba imati u vidu i to da stopa zatezne kamate na
potraživanja u stranoj valuti uopšte nije propisana, pa je teško održiv stav da postoji
imperativna odredba koja se mora primeniti. Zbog toga pravni savetnici snose najveću
odgovornost za pravilno odmeravanje zatezne kamate u sporovima sa inostranim
elementom. Oni bi prilikom sastavljanja tužbenog zahteva trebalo da traže više nego što
sada traže, tj. više od „domicilne” kamatne stope ili od „eskontne” kamatne stope
Evropske centralne banke. Oni su ti koji bi trebalo da sroče tužbeni zahtev tako da traže
dosuđivanje zatezne kamate po referentnoj kamatnoj stopi koju propisuje centralna banka
u državi valute plus 6% godišnje. Državni i arbitražni sudovi bi takve tužbene zahteve
trebalo da uvaže, jer je to ekonomski opravdano i pravno utemeljeno na shodnoj primeni
Zakona o stopi zatezne kamate.
232