SLOBODNA UPOTREBA AUTORSKIH DELA

VODIČ O AUTORSKIM PRAVIMA 

SLOBODNA 

UPOTREBA 

AUTORSKIH 

DELA

VODIČ O AUTORSKIM PRAVIMA - SLOBODNA UPOTREBA AUTORSKIH DELA 

SHARE FONDACIJA 

MART 2017 

UREDNICI: ĐORĐE KRIVOKAPIĆ, VLADAN JOLER 

AUTORKA: JELENA ADAMOVIĆ 

LEKTURA: MILICA JOVANOVIĆ 

DIZAJN I PRELOM: OLIVIA SOLIS VILLAVERDE 

ŠTAMPARIJA: NS PRESS DOO NOVI SAD 

TIRAŽ: 200 

SADRŽAJ 

7 

9 

UVOD 

POJAM I DEFINICIJA AUTORSKOG 

PRAVA 

11 

ŠTA JE AUTORSKO DELO 

11 ORIGINALNOST 

12 TVOREVINA MORA BITI DUHOVNA ODNOSNO AUTOR 

MORA BITI ČOVEK 

13 FORMA DELA 

15 

ŠTA NIJE AUTORSKO DELO 

17 

DA LI JE AUTORSKO DELO U SLO- 

BODNOJ UPOTREBI? 

18 MORALNA PRAVA 

18 IMOVINSKA PRAVA - KADA DELO PRELAZI U JAVNI DO- 

MEN? 

21 

DA LI JE AUTOR SAM OGRANIČIO 

AUTORSKO PRAVO? 

ATTRIBUTION-SHAREALIKE CC BY-SA 

This license lets others remix, tweak, and build upon your work even for commercial purposes, as long as they credit you 

and license their new creations under the identical terms. This license is often compared to “copyleft” free and open source 

software licenses. All new works based on yours will carry the same license, so any derivatives will also allow commercial 

use. This is the license used by Wikipedia, and is recommended for materials that would benefit from incorporating content 

from Wikipedia and similarly licensed projects.

SADRŽAJ 

29 

PRAVO ISKORIŠĆAVANJA DELA 

BEZ DOZVOLE AUTORA I BEZ 

PLAĆANJA AUTORSKE NAKNADE 

29 1. POSTUPCI PRED DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNA BEZ- 

BEDNOST 

30 2. INFORMISANJE PUTEM MEDIJA 

31 3. KORIŠĆENJE DELA U OBRAZOVANJU 

32 4. ARHIVIRANJE I KULTURNO NASLEĐE 

33 5. LIČNA UPOTREBA 

34 6. KORIŠĆENJE SOFTVERA 

36 7. CACHING/ BROWSING/ STREAMING 

37 8. CITIRANJE 

38 9. SNIMANJE U SOPSTVENOJ EMISIJI 

39 10. 2D UMNOŽAVANJE DELA DOSTUPNIH U JAVNOM 

PROSTORU 

40 11. IZLOŽBENI KATALOZI 

40 12. DEMONSTRACIJA AUDIO-VIZUELNIH UREĐAJA 

41 13. OSOBE SA INVALIDITETOM 

42 14. PARODIJA / KARIKATURA - PRERADA ZA LIČNE 

POTREBE - PRERADA ZBOG PRIRODE DELA ILI NAČINA 

KORIŠĆENJA 

43 15. BAZA PODATAKA 

44 16. SLUČAJNA UPOTREBA DELA 

47 

51 

PRAVO ISKORIŠĆAVANJA DELA 

BEZ DOZVOLE AUTORA ALI UZ 

OBAVEZU PLAĆANJA AUTORSKE 

NAKNADE (ZAKONSKA LICENCA) 

47 1. UMNOŽAVANJE DELA U SVRHE NASTAVE I IS- 

TRAŽIVANJA 

48 2. PREUZIMANJE I PRENOŠENJE ČLANAKA 

49 3. 3D UMNOZAVANJE DELA DOSTUPNIH U JAVNOM PROS- 

TORU 

ZAKLJUČAK 

5

UVOD 

UVOD 

UVOD 

Digitalne komunikacione tehnologije su 

nam omogućile ne samo pristup gotovo 

beskonačnoj količini sadržaja, već i pružile 

mogućnost da sami kreiramo nova autorska 

dela ili remiksujemo postojeća. Zbog brze 

razmene sadržaja i konstantnog razvoja 

remiks kulture, korisnici interneta često 

ne vode računa o tome da li je neko autorsko 

delo zaštićeno autorskim pravom, tj. da 

li smeju da ga iskoriste i u kojoj meri. Iako 

u domaćem pravu postoje brojni izuzeci koji 

omogućavaju slobodno korišćenje autorskih 

dela, nije jednostavno protumačiti zakon na 

pravi način, naročito ako ste mladi umetnik 

bez sredstava za angažovanje pravnog 

savetnika. 

Ovaj vodič je namenjen svim građanima 

koji žele da saznaju više o izuzecima za korišćenje 

autorskih dela i njihovom tumačenju 

u skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim 

pravima, kao i odgovarajućim međunarodnim 

konvencijama. Upotreba autorskih dela 

koja su u javnom domenu, dakle slobodna 

za korišćenje bez prethodne dozvole autora 

i odgovarajuće naknade, takođe će biti 

bliže pojašnjena u vodiču. Smatramo da je 

važno pružiti osnovno tumačenje pojmova u 

oblastima autorskog prava i slobodne upotrebe, 

kako bi se umetnicima, kulturnim institucijama, 

kreativnoj industriji, medijima i 

svim ostalim građanima donekle omogužila 

pravna sigurnost prilikom korišćenja autorskih 

dela u digitalnom okruženju. 

7

POJAM I 

DEFINICIJA 

AUTORSKOG 

PRAVA 

POJAM I DEFINICIJA AUTORSKOG PRAVA 

POJAM I DEFINICIJA 

AUTORSKOG PRAVA 

Najšire gledano, autorsko pravo je grupa 

ekskluzivnih i prenosivih prava autora dela u 

sferi intelektualnog stvaralaštva u umetnosti, 

nauci i uopšte u oblasti kulture. U objektivnom 

smislu, autorsko pravo je skup pravnih 

pravila i načela jedne zemlje, koja regulišu 

prava autora dela u konkretnoj jurisdikciji. 

Funkcija autorskog prava trenutno nailazi 

na istorijske promene prvenstveno zbog digitalizacije 

i globalnog umrežavanja. 

Autorsko pravo je automatsko pravo, 

što znači da je od trenutka stvaranja delo 

zaštićeno autorskim pravom, bez obzira da li 

je objavljeno ili ne. 

Autorsko pravo se sastoji iz dve komponente 

- imovinskog i moralnog prava autora. 

Možemo ga definisati kao ekskluzivno pravo 

autora, što znači da on može dozvoliti ili 

zabraniti upotrebu svog dela. Uglavnom su 

autori nosioci imovinskog autorskog prava 

na delu, mada ne tako retko autori imovinsku 

komponentu na delu prenose na treća 

lica. Ukoliko je autorskim ugovorom, nasleđivanjem 

ili po nekom drugom pravnom osnovu 

imovinska komponenta preneta na drugo 

fizičko ili pravno lice, to lice ima pravo 

ekonomskog iskorišćavanja autorskog dela. 

Moralno pravo autora je neprenosivo i ono 

se ne može oduzeti autoru. 

Bitna karakteristika autorskog prava jeste 

da je nijegov osnov samo u nacionalnim propisima, 

što znaći da ne postoje međunarodne 

institucije koje bi regulisale i sprovodile 

međunarodna pravila, iako postoje međunarodni 

ugovori kojima se države potpisnice 

obavezuju da određena minimalna pravila 

implementiraju u svoj nacionalni pravni 

sistem. Stoga nastanak autorskog dela rađa 

drugačije autorsko pravo za autora u svakoj 

posebnoj državi. 

9

ŠTA JE 

AUTORSKO 

DELO 



Autorsko delo mora biti: 

-originalna - tvorevina, 

-duhovna - tvorevina autora, 

-delo - izraženo u određenoj formi, 

-bez - obzira na njegovu umetničku, naučnu 

ili drugu vrednost, njegovu namenu, 

veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, 

kao i dopuštenost javnog saopštavanja 

njegove sadržine. 

ORIGINALNOST 

Četvrti uslov je dat negativno - da bi neka 

duhovna tvorevina bila autorsko delo, nema 

potrebe da se procenjuje/njena vrednost ili 

namena, pa ni dopuštenost javnog saopštavanja 

njene sadržine. 

Ove njena vrednost ili namena, pa ni 

dopuštenost javnog saopštavanja njene sadržine. 

izričito su predviđene Zakonom o 

autorskom i srodnim pravima Republike Srbije 

(Službeni glasnik Republike Srbije, br. 

104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 

- odluka US). 

Originalnost dela je kriterijum tj. standard, 

čije se postojanje mora ceniti od slučaja do 

slučaja. Delo ne mora biti potpuno originalno 

da bi uživalo zaštitu. Prerade autorskih 

dela, kao dela u kome su prepoznatljivi 

karakteristični elementi prerađenog tj. izvornog 

dela, smatraju se autorskim delom 

ako ispunjavaju opš te uslove (to su na pr i- 

mer muzičke obrade, aranžmani, adaptacije 

i slično). Naravno, autorska dela koja 

nastanu preradom ni na koji način ne 

ograničavaju prava autora izvornog dela. 

Srpski propisi ne daju bliže smernice i 

objašnjenja kada će se smatrati da je delo 

originalno. U spornim situacijama sudovi 

su ti koji imaju poslednju reč, tako da se u 

svakoj jurisdikciji tokom vremena stvara 

određena vrsta prakse koja kasnije oblikuje 

definiciju određenog pravnog standarda. 

Pomoćni pojmovi koje sudovi uključujući 

i sudove u Srbiji, najčešće koriste su 

„kreativnosti“ i „novosti dela“. Originalno 

delo mora biti drugačije od svih drugih već 

stvorenih dela. Jedan od načina da se utvrdi 

da li je delo originalno je započinjanje 

analize obrnutim pitanjem: da li je u pitanju 

plagijat? 

Originalnost dela se odnosi na način kako 

je delo prikazano, odnosno na oblik dela. 

Tema samog dela ne mora da bude nova, ali 

mora da bude izražena u novom, za autora 

originalnom obliku. 1 Može se reći da ispu- 

njenje uslova originalnosti zavisi od dva poduslova: 

da je delo nezavisno stvoreno i da 

je originalnost rezultat kreativnosti. 

Nezavisno stvoreno delo podrazumeva 

da delo nije kopija već postojećeg dela, što 

načelno ne znači da autorsko delo mora da 

bude novo u smislu da nije postojalo pre 

njegovog nastanka, već je dovoljno da stvaralac 

dela nije imao znanja o postojanju 

identičnog dela. To podrazumeva slučaj da 

ako autor bez znanja o postojanju identičnog 

autorskog dela stvori delo, njegovo 

delo je podložno zaštiti autorskim pravom 

bez povrede prava na ranije delo. 

PRIMER 

Ukoliko bi imali autora koji je napisao 

delo o lekovitom bilju koje raste na 

Staroj planini, a na istu temu već postoji 

delo nekog drugog autora, to ne 

znači da bi došlo do povrede autorskog 

prava prvog nastalog dela. 

Kreativnost se može definisati kao 

potreba minimalnog ličnog ulaganja, 

što bi značilo da ako je delo obični mehanički 

skup nekih informacija, tu bi 

nedostajala komponenta kreativnosti 

i ne bi postojala zaštita autorskog 

prava. 

01 Knjižnice i autorsko pravo, Aleksandra Horvat i Danijela Živković, Zagreb 2009. 

11

TVOREVINA MORA BITI DUHOVNA 

ODNOSNO AUTOR MORA BITI ČOVEK 

Ono što je bitno jeste da se radi o duhovnoj 

tvorevini čoveka, fizičkog lica kao autora, a 

ne tvorevini prirode, životinja ili kompjuterskog 

programa i slično. 

PRIMER 

Zanimljiv primer je slučaj majmunice 

koja je sama napravila selfi fotografiju 

koristeći foto aparat koji je 

prethodno fotograf podesio i ostavio 

bez nadzora. S obzirom da je uloga 

fotografa u ovom slučaju bila samo 

tehničke prirode, nije mu priznato autorsko 

pravo na ovim fotografijama. 2 

Zakonska je pretpostavka da se autorom 

smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak 

naznačeni na primercima dela ili su navedeni 

prilikom objavljivanja dela. Ova pretpostavka 

važi sve dok se ne dokaže drugačije 

(dakle pretpostavka je oboriva). 

Delo ne mora stvoriti samo jedan čovek, 

već i više autora u saradnji. Ukoliko je više 

lica zajedničkim stvaralačkim radom stvorilo 

delo onda govorimo o koautorima. Za 

filmsku umetnost postoje i posebna pravila 

u srpskom pravu: 

-ukoliko - je u pitanju filmsko delo, koautorima 

se smatraju pisac scenarija, režiser i 

glavni snimatelj, 

-ako - je muzika bitan elemenat filmskog 

dela (muzički film) i komponovana je za to 

delo, onda je i kompozitor koautor filmskog 

dela, 

-ako - se radi o crtanom, odnosno animiranom 

filmu ili su crtež ili animacija bitni 

elementi filmskog dela, onda je i glavni 

animator koautor filmskog dela. 

Generalno, koautori su nosioci zajedničkog 

autorskog prava na svom delu, što znači 

-zbirku - koja s obzirom na izbor i rada 

je za ostvarivanje i prenošenje autorskog 

prava neophodna saglasnost svih koautora. 

Dakle, pretpostavka je da svi koautori 

imaju jednaka prava u odnosu na delo koje 

su zajedno stvorili i ukoliko se bar jedan koautor 

protivi određenoj upotrebi dela, ostali 

autori nemaju pravo da njime slobodno 

raspolažu. 

Da bi jedno autorsko delo, koje je nastalo 

od strane dva ili više lica, mogli da podvedemo 

pod koautorsko delo, potrebno je da 

budu ispunjena dva uslova: 

-Subjektivni - - namera koautora da se delo 

koristi kao jedno 

-Objektivni - - da je autorsko delo nedeljiva 

celina. 3 

U slučaju da dva ili više autora spoje svoja 

dela radi zajedničkog iskorišćavanja, radi 

se o kolektivnom delu. Tada svaki od autora 

zadržava autorsko pravo na svom delu 

(svako spojeno delo pretstavlja celinu, zadržava 

svoju individualnost i ima svog autora), 

a odnosi između autora spojenih dela 

se regulišu ugovorom. 

Najzad, važno je napomenuti da i ukoliko 

autor dela nije poznat, odnosno ako je u 

pitanju anonimno delo ili delo pod pseudonimom, 

još uvek postoji autorsko pravo 

na takvom delu. U takvom slučaju srpskim 

zakonom je predviđeno da autorsko pravo 

ostvaruje: (i) izdavač ukoliko je delo izdato 

delo, a (ii) ukoliko je delo objavljeno ali je 

neizdato - lice koje je delo objavilo, osim ako 

se dokaže da ova lica nisu stekla od autora 

ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje/objavljivanje 

tog dela. Takođe, ukoliko 

se u nekom trenutku utvrdi pravi identitet 

autora, tada svakako prestaju prava 

izdavača, tj. lica koje je delo objavilo. 


FORMA DELA 

Zakon izričito predviđa forme u kojima 

autorsko delo može biti izraženo: 

-pisana - dela (knjige, brošure, članci, 

prevodi, računarski programi u bilo 

kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući 

i pripremni materijal za njihovu 

izradu i dr); 

-govorna - dela (predavanja, govori, besede 

i dr); 

-dramska, - dramsko-muzička, koreografska 

i pantomimska dela, kao i dela koja 

potiču iz folklora; 

-muzička - dela, sa rečima ili bez reči; 

-filmska - dela (kinematografska i televizijska 

dela); 

-dela - likovne umetnosti (slike, crteži, skice, 

grafike, skulpture i dr); 

-dela - arhitekture, primenjene umetnosti i 

industrijskog oblikovanja; 

-kartografska - 

dela (geografske i 

topografske karte); 

-planovi, - skice, makete i fotografije; 

-pozorišna - režija; 

-delo - u formi zbirke (pri čemu zaštita 

zbirke ni na koji način ne ograničava 

prava autora dela koja su sastavni deo 

zbirke), što posebno uključuje: 

spored sastavnih delova, ispunjava 

opšte uslove (enciklopedija, zbornik, 

antologija, izabrana dela, muzička 

zbirka, zbirka fotografija, grafička 

mapa, izložba i sl). 

-zbirku - narodnih književnih i umetničkih 

tvorevina, kao i zbirku dokumenata, 

sudskih odluka i slične građe, koja s 

obzirom na izbor i raspored sastavnih 

delova ispunjava opšte uslove. 

-zbirku - u obliku baze podataka, bez 

obzira da li je u mašinski čitljivoj ili 

drugoj formi, koja s obzirom na izbor i 

raspored sastavnih delova, ispunjava 

opšte uslove. 

Iako je navedeni spisak poprilično iscrpan, 

on ne predstavlja konačni spisak mogućih 

formi autorskog dela. Moguće je da autorsko 

delo bude izraženo i u nekoj drugoj 

formi, pri čemu je važno da ona može biti 

saopštena javnosti. 

Takođe, delo ne mora biti u svojoj konačnoj 

formi, odnosno ne mora biti potpuno završeno 

da bi uživalo zaštitu. Naime, i: (i) 

nezavršeno autorsko delo, (ii) delovi autorskog 

dela, kao i (iii) naslov autorskog dela 

smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju 

opšte uslove. 

02 https://en.wikipedia.org/wiki/Monkey _ selfie; https://www.theguardian.com/world/2016/jan/06/monkey-selfie-case-animal-photo-copyright 

03 Autorsko pravo i srodna prava, Slobodan M. Marković i Zoran Miladinovic, Kragujevac 2014. 

13

ŠTA NIJE 

AUTORSKO 

DELO 



Autorsko delo kao duhovna tvorevina 

mora da bude izraženo u formi koja je originalna. 

Stoga autorskopravnom zaštitom 

nisu obuhvaćene: 

-opšte - ideje, postupci, metode rada, ili 

matematički koncepti kao takvi, kao ni 

-načela, - principi i uputstva koja su sadržana 

u autorskom delu. 

Drugim rečima, autorskim pravima se ne 

štite ideje, postupci, metode rada ili koncepti 

kao takvi, već se štiti forma u kojoj su 

isti izraženi. Takođe, nisu predmet zaštite 

načela, principi i uputstva sadržani u autorskom 

delu, već originalan način na koji 

su oni pretočeni u određenu formu, odnosno 

autorsko delo. Jezgrovito rečeno, autorskim 

pravom se ne štite ideje, činjenice 

i principi kao takvi, već se štiti njihov izražajni 

oblik. 

PRIMER 

Poznata knjiga Da Vinčijev kod (The Da 

Vinci Code) pisca Dena Brauna nastala 

je na osnovnu generalnih ideja o 

legendi o svetom gralu i alternativnim 

teorijama o ranom hrišćanstvu, koje 

su već obrađivali pisci knjige Sveta 

krv i sveti gral (The Holy Blood and 

The Holy Grail). Pisci potonje knjige 

su tvrdili da je Den Braun povredio 

njihova autorska prava, pošto je 

preuzeo njihove ideje, koje su po prvi 

put bile opisane u njihovoj knjizi, iako 

nije kopirao njihov tekst. Engleski sud 

se u ovom slučaju pozvao na generalnu 

postavku autorskog prava do ono 

ne štiti ideje, već određenu konkretnu 

formu u kojoj su one izražene tj. konkretan 

način na koji je određena ideja 

obrađena, a koji mora zadovoljavati i 

kriterijum originalnosti i odbio je tužbu 

za povredu autorskog prava. 4 

Takođe, shodno izričitim odredbama Zakona 

u skladu sa odredbama Bernske konvencije 

5 , sledeća pisana dela se ne smatraju 

autorskim delom : 

-zakoni, - podzakonski akti i drugi propisi, 

-službeni - materijali državnih organa i 

organa koji obavljaju javnu funkciju, 

-službeni - prevodi propisa i službenih 

materijala državnih organa i organa koji 

obavljaju javnu funkciju, ni 

-podnesci - i drugi akti u upravnom ili sudskom 

postupku. 

U slučaju duhovnih tvorevina koje su 

vezane za rad državnih organa i spovođenje 

postupaka pred državnim organima, javni 

interesi u mnogome prevazilazi privatne 

interese od kojih polazi autorsko pravo. S 

obzirom na interes javnosti i svih građana 

da ih koriste, od trenutka kada steknu svojstva 

zvaničnog, službenog dokumenta, ova 

dela se po automatizmu „oslobađaju” štita 

autorskog prava i prelaze u slobodni javni 

domen. 

04 http://www.wipo.int/wipo _ magazine/en/2006/03/article _ 0004.html 

05 Bernska konvencija od 9. septembra 1886. godine, dopunjena je u Parizu 4. maja 1896 godine, izmenjena u 

Berlinu 13. novembra 1908. godine, dopunjena u Bernu 20. marta 1914. godine, izmenjena u Rimu 2. juna 

1928. godine, u Briselu 26. juna 1948. godine, u Stokholmu 14. jula 1967. godine, u Parizu 24. jula 1971. 

godine i 1979. i 1980. godine, ratifikovana je od strane nadležnog organa SFRJ 12. marta 1975. godine, 

odnosno 20. septembra 1984. godine, a poslednji amandmani su stupili na snagu 20. septembra 1984. godine, 

potvrđen Zakonom o ratifikaciji Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela (Službeni 

list SFRJ, br. 14/75 i Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori, br. 4/86 - uredba) 

15

DA LI JE 

AUTORSKO 

DELO U SLO- 

BODNOJ 

UPOTREBI? 

DA LI JE AUTORSKO DELO U SLOBODNOJ UPOTREBI? 

DA LI JE AUTORSKO DELO 

U SLOBODNOJ UPOTREBI? 

Javni domen označava onaj deo intelektualne 

svojine na kojem ni jedna osoba ili drugi 

pravni subjekt nema privatne interese, 

već takva dela čine deo opšteg kulturnog 

i intelektualnog nasleđa čovečanstva koje 

svako može da koristi. Sažeto rečeno, javni 

domen jeste javni deo intelektualne svojine. 

Pitanja javnog domena značajna su za 

ostvarivanjeljudskih prava svakog pojedinca, 

slobodnog pristupa znanju, otvaranju 

kulturnih baština. Ukoliko želimo da podstaknemo 

stvaranje novih autorskih dela 

potrebno omogućiti slobodan pristup već 

postojećim delima. Zemlje bi trebalo da 

budu zainteresovane za slobodan promet 

informacija u književnosti, umetnosti i nauci 

jer od toga zavisi njihov razvitak u ovim 

oblastima. 

Termin „javni domen” odnosi se na 

kreativne materijale koji nisu zaštićeni autorskim 

pravom. Svaki pojedinac je vlasnik 

takvih dela, a ne indvidualni autor ili 

izvođač. Javnost može koristiti kreativan 

materijal bez ikakvih ograničenja, bez prethodno 

dobijene saglasnost i bez bojaznosti 

od eventualne povrede autorskog prava. 

Svako može koristiti rad iz javnog domena, 

ali niko i nikada ga ne može posedovati. 

PRIMER 

Ukoliko imamo zbirku fotografija gde 

je svaka fotografija u javnom domenu, 

pri čemu je autor zbirke prilikom izrade 

zbirke koristio kreativnost u izboru 

i organizaciji materijala iz javnog 

domena, dobićemo autorsko delo koje 

ne pripada javnom domenu. U takvom 

slučaju, svaka pojedinačna fotografija 

iz zbirke spada u javni domen ali 

distribucija i umnožavanje kompletne 

kolekcije koja se sastoji od materijala 

iz javnog domena može dovesti do 

povrede autorskog prava. 

Kada je reč o javnom domenu, nacionalna 

zakonodavstva se razlikuju, što znači da 

neko delo koje je po zakonu jedne države 

u javnom domenu, ne mora biti po zakonu 

drugih država. Po zakonu SAD sva dela 

američke vlade po automatski su u javnom 

domenu, slično kao u Srbiji, ali to ne znači 

da drugi nacionalni zakoni imaju isto rešenje. 

Autorsko delo je u javnom domenu onda 

kada je istekao rok u kome autor ima imovinska 

prava na tom delu. To je vremenski 

period koji obuhvata životni vek autora i 

određeni broj godina posle njegove smrti. 

Dokle god autor, izdavač ili lice koje je delo 

objavilo, odnosno njihovi naslednici, imaju 

pravo da ekonomski iskorišćavaju delo, ono 

nije u javnom domenu. Kada isteknu zakonski 

rokovi u kojima važe ekskluzivna prava 

ekonomskog iskorišćavanja, odnosno autorova 

imovinska prava, delo prelazi u javni 

domen. Tada može da ga koristi bilo ko i u 

komercijalne i u nekomercijalne svrhe. 

Jedno od objašnjenja za ovakav sistem 

korišćenja autorskih dela može se naći u 

principima tržišne ekonomije. Polazna osnova 

tržišne ekonomije je da je konkurencija 

slobodna, što znači da svi imaju pravo da 

slobodno koriste ono što je u javnom domenu, 

s tim da se pod određenim uslovima 

može dati zaštita opravdanim privatnim 

interesima. Na taj način se pravom intelektualne 

svojine štite ona prava autora 

za koja postoji opravdanje da ne treba da 

budu na raspolaganju svima, a kada takvo 

opravdanje izgubi na svom značaju, delo 

prelazi u javni domen sa ostalim dobrima 

koji se u tržišnoj privredi koriste slobodno 

ili drugim rečima rečeno: „Zaštita 

intelektualne svojine je po svojoj prirodi 

privremena i usmerena na kanalisanje intelektualnih 

kreacija u javni domen jednom 

kada isključiva prava prestanu” 6 . Autorsko 

pravo je ovaj koncept prevelo na jezik imovinskih 

prava autora i kroz vremensko tra- 

06 M. Marković, „Opšti uvod u pravo intelektualne svojine”, 2007, dostupno na: http://www.zis.gov.rs/upload/ 

documents/pdf _ sr/pdf/seminari/6nov2007 _ uvod _ u _ pravo _ is.pdf 

17

janje ovog prava pokušava da nađe balans 

između privatnog interesa autora kojima 

se mora dati podsticaj da stvaraju i javnog 

interesa, odnosno da svi novi autori mogu 

pod jednakim uslovima mogu imati pristup 

lokalnoj, regionalnoj ili svetskoj intelektualnoj 

baštini. 

MORALNA PRAVA 

Važno je napomenuti da moralna prava 

autora traju i po prestanku trajanja imovinskih 

prava. Kada delo pređe u javni domen 

autor gubi ekskluzivnost u komercijalnoj 

upotrebi ali još uvek postoji obaveza da se 

moralna prava autora poštuju tako što će 

autor biti naveden na odgovarajući način. 

Ovo trajanje moralnih prava traje bez vremenskog 

ograničenja. 

Dok je autor živ sam se stara o zaštiti svojih 

moralnih prava. Za vreme trajanja imovinskih 

prava autora nakon njegove smrti to 

IMOVINSKA PRAVA - KADA DELO PRELAZI 

U JAVNI DOMEN? 

Prema propisima Republike Srbije, imovinska 

prava autora traju za vreme života 

autora, kao i 70 godina posle smrti autora. 

Nakon isteka 70 godina delo prelazi u javni 

domen i delo se slobodno upotrebljavati u 

Republici Srbiji. 

Detaljnija pravila srpskih propisa postoje 

u sledećim situacijama, u zavisnosti od toga 

ko je autor dela: 

-ukoliko - delo ima više koautora, imovinska 

prava koautora prestaju po isteku 70 

godina od smrti koautora koji je poslednji 

preminuo; 

-imovinska - prava na delu čiji se autor ne 

zna (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) 

prestaju po isteku 70 godina od 

dana objavljivanja dela, osim ako autor 

otkrije svoj identitet pre navedenog roka, 

rade njegovi naslednici, jer su moralna prava 

neprenosiva ugovorom ali se prenose 

nasleđivanjem. 

Po isteku roka trajanja imovinskih prava 

autora, o zaštiti moralnih prava se prema 

srpskom zakonu staraju udruženja autora 

i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti. 

Međutim, zakonskim odredbama je 

dato pravo bilo kom licu da štiti paternitet i 

integritet bilo kog dela, kao i da se suprotstavi 

svakom obliku nedostojnog iskorišćavanja 

autorskog dela. 

imovinsko pravo traje kao da je identitet 

autora poznat od dana objavljivanja dela; 

-autorsko - pravo na kolektivnim delima 

traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja 

dela. 

Važno je napomenuti da se ovi rokovi ne 

računaju od tačnog datuma kada je autor 

preminuo ili od kad je delo objavljeno, već od 

1. januara naredne godine. 

PRIMER 

Pisac Ivo Andrić je preminuo 13. marta 

1975. godine, te će se rok od 70 

godina računati od 1. januara 1976. 

godine, što znači da će 2046. godine 

sva dela Ive Andrića biti u javnom domenu 

i slobodni za upotrebu, naravno 

uz naznačenje njegovog autorstva. 

DA LI JE AUTORSKO DELO U SLOBODNOJ UPOTREBI? 

Najzad, što se tiče računanja rokova, 

srpski zakon predviđa i sledeća pravila u 

zavisnosti od konkretnih okolnosti: 

-ako - se početak roka trajanja autorskog 

prava računa od objavljivanja dela, a delo 

je objavljivano u nastavcima, za svaki 

nastavak teče zaseban rok zaštite; 

-za - filmsko delo rok trajanja autorskog 

prava ističe 70 godina od smrti režisera, 

scenariste, autora dijaloga ili kompozitora 

muzike posebno komponovane za 

film, zavisno od toga ko od njih poslednji 

premine; 

-za - dela za koja se rok zaštite ne računa 

od smrti autora ili koautora, a koja nisu 

zakonito objavljena tokom 70 godina od 

njihovog nastanka, zaštita prestaje istekom 

tog roka. 

Kada je u pitanju pravni sistem Republike 

Srbije važno je napomenuti da je pravilo 

od 70 godina počelo da važi 2004. godine, 

kada je donet tadašnji Zakon o autorskom i 

srodnim pravima (Službeni list Srbije i Crne 

Gore, br. 61/2004). Pre toga, period zaštite 

imovinske komponente autorskog prava 

iznosio je 50 godina (tako je bilo predviđeno 

Zakonom o autorskom i srodnim pravima 

Službeni list Savezne Republike Jugoslavije, 

br. 24/1998). Zbog ove promene zakonskog 

roka zaštite, Zakon iz 2004. godine predviđa 

da se novi rok zaštite od 70 godina ne 

primenjuje na dela koja su 2004. godine već 

prešla u javni domen. 

To znači da su 1. januara 2005. godine 

(kada je zakon iz 2004 godine stupio na 

snagu) u Srbiji u javni domen već prešla 

dela svih autora koji su preminuli do kraja 

1954. godine ili koja su do kraja te godine 

objavljena (u zavisnosti od slučaja). S druge 

strane, zbog pravila primene roka od 70 

godina koje je počelo da se primenjuje od 1. 

januara 2005. godine, javni domen u Srbiji 

je praktično „zamrznut” do 2025. godine, 

odnosno sva dela autora koji su preminuli 

nakon 1. januara 1955. godine (ili dela koja 

su objavljena nakon tog datuma, u zavisnosti 

od slučaja) ući će u javni domen najranije 

2025. godine. 

19

DA LI JE AU- 

TOR SAM 

OGRANIČIO 

AUTORSKO 

PRAVO? 

DA LI JE AUTOR SAM OGRANIČIO AUTORSKO PRAVO? 

DA LI JE AUTOR SAM 

OGRANIČIO AUTORSKO 

PRAVO? 

Ukoliko delo nije prešlo u javni domen, autor 

ili drugi nosilac autorskog prava mogu 

se svojevoljno odreći određenih aspekata 

autorskog prava. Pravni alati koji služe toj 

svrsi su licence. 

Licenca je pravno sredstvo kojom autor ne 

prenosi celo autorsko pravo na treća lica 

već ustupa tačno određeno pravo na iskorišćavanje 

dela. Drugim rečima, kada daje 

licencu autor zadržava određene aspekte 

prava da iskorišćava delo ali trećim licima 

ustupa mogućnost da i oni njegovo delo koriste 

na određene načine i/ili u određene 

svrhe. U zavisnosti od toga koliki obim prava 

se ustupa, razlikuju se vrste licenci. 

U cilju što veće standardizacije licenci 

na svetskom nivou pokrenut je Creative 

Commons (CC) projekat, koji ima za cilj da 

omogući autorima da transparentno licenciraju 

dela tako da korisnicima bude jasno 

koja prava je autor ustupio. Ove licence su 

međunarodno priznate od 2007. godine, a 

za potrebe korišćenja u Srbiji prevedene 

su na srpski jezik i prilagođene srpskim 

propisima. 

CC pravni instrumenti pružaju svima jednostavan 

i standardizovan način ustupanja 

autorskog ili srodnog prava i zadr ž a- 

vanje nekih prava. Na taj način, omogućeno 

je umnožavanje, prerada i unapređenje 

kvaliteta kreativnih sadržaja bez tradicionalnih 

ograničenja. 7 CC licenca je ugovor 

između prenosioca i sticaoca licence, 

kojom se prenosilac licence obavezuje da 

pod uslovima tačno navedenim u licenci da 

određeno delo na raspolaganje, a sticalac 

licence dobrovoljno prihvata uslove iz licence 

i obavezuje se da delom raspolaže 

prema propisanoj licenci. 

Upotrebom CC licenci autori, u zavisnosti 

od vrste licence, mogu ustupiti različit obim 

prava - od najšireg koji omogućava najrazličitije 

vidove slobodne upotrebe dela, do 

najužeg gde se autor odriče samo malog 

dela svog autorskog prava čime su korisnici 

jako ograničeni u slobodnoj upotrebi. 

Najveći obim prava se prenosi CC0 licencom 

(„no rights reserved”). Ukoliko je za 

delo data CC0 licenca, to znači da je delo 

u sličnom režimu kao i dela u javnom domenu, 

iako je autor još živ i to upravo zbog 

toga što se za života odrekao skog autorsko 

prava u najvećoj mogućoj meri. 8 

Sve ostale CC licence podrazumevaju da 

je autor neka prava na delu zadržao, te 

se korisnici u svakom konkretnom slučaju 

moraju informisati koja tačno prava im 

je autor licencom dao tj. na koje načine i u 

koje svrhe smeju da koriste delo i za koje 

vrste upotrebe moraju tražiti posebnu 

saglasnost od autora. Autor ima diskreciono 

pravo da na svaki pojedinačan zahtev 

za određenu vrstu eksploatacije dela da 

saglasnost ili da je odbije. 

Osnovni pregled CC licenci je dat u daljem 

tekstu, a detaljna pravila se mogu naći na 

njihovoj internet stranici za Srbiju. 9 

07 http://creativecommons.org.rs/?page _ id=31 

08 https://creativecommons.org/share-your-work/public-domain/cc0/ 

09 http://creativecommons.org.rs/?page _ id=74 

21

1 - Autorstvo (Attribution – CC BY) 

Ova licenca dozvoljava distribuciju, remiks, 

preradu, kao i komercijalno korišćenje 

dela ako/dok se pravilno naznačava ime 

autora. Ovo je najfleksibilnija licenca. Upotrebljava 

se kako bi se dozvolilo korišćenje 

dela u najvećoj mogućoj meri. 

5 - Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod 

istim uslovima (Attribution - NonCommercial 

- ShareAlike – CC BY-NC-SA) 

Ova licenca dozvoljava remiks i prerade, 

kao i nekomercijalno korišćenje dela ako/ 

dok se pravilno naznačava ime autora i ako 

se prerada licencira pod istim uslovima. 

2 - Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 

(Attribution-ShareAlike – CC BY-SA) 

Ova licenca dozvoljava remiks i preradu, 

kao i komercijalno korišćenje dela ako/dok 

se pravilno naznačava ime autora i ako se 

prerada licencira pod istim uslovima. Ova 

licenca se često upoređuje sa „copyleft” licenciranjem 

slobodnog softvera ili softvera 

otvorenog koda. Sva dela nastala na osnovu 

dela licenciranog ovom licencom trebalo bi 

da budu licencirana istom licencom koja, 

pored ostalog, dozvoljava komercijalno korišćenje. 

Ova licenca se upotrebljava u Vikipediji 

i sličnim projektima. 

6 - Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 

(Attribution-NonCommercial-NoDerivs 

– CC BY-NC-ND) 

Ova licenca je najstrožija CC licenca i 

dozvoljava samo preuzimanje i distribuciju 

dela ako/dok se pravilno naznačava ime autora, 

bez ikakvih promena dela i bez prava 

komercijalnog korišćenja dela. 

3 - Autorstvo-Bez prerada (Attribution-NoDerivs 

– CC BY-ND) 

Ova licenca dozvoljava distribuciju, 

komercijalno i nekomercijalno korišćenje 

dela ako/dok se pravilno naznačava ime autora 

i ako se delo uopšte ne menja. 

4 - Autorstvo-Nekomercijalno (Attribution-NonCommercial 

– CC BY-NC) 

Ova licenca dozvoljava remiks, prerade, 

kao i korišćenje dela na nekomercijalan 

način ako/dok se pravilno naznačava ime 

autora, s tim što prerade ne moraju biti licencirane 

ovom licencom. 

23

DA LI SE 

PRIME- 

NJUJE NEKI 

OD IZUZE- 

TAKA KOJI- 

MA ZAKON 

OGRANIČA- 

VA PRAVO 

AUTORA? 

DA LI SE PRIMENJUJE NEKI OD IZUZETAKA KOJIMA ZAKON OGRANIČAVA PRAVO AUTORA? 

DA LI SE PRIMENJUJE 

NEKI OD IZUZETAKA 

KOJIMA ZAKON 

OGRANIČAVA PRAVO 

AUTORA? 

Pored toga što autor sam sebi može 

ograničiti autorsko pravo davanjem licence, 

zakonodavac je predvideo određene situacije 

u kojima su imovinska prava autora 

ograničena, što znači da određena lica, za 

određene svrhe i u određenom obimu, mogu 

da koriste delo iako im to autor nije dozvolio. 

Smatra se da u ovim situacijama, pored 

interesa autora da iskorišćava svoje delo, 

postoji još neki opravdani (javni ili lični) interes 

koji treba zaštititi. 

Izuzetke od zaštite autorskih dela i 

ograničenja primene autorskog prava poznaju 

svi nacionalni zakoni kojima je regulisana 

oblast autorskog prava, a takođe i 

međunarodne konvencije kao što su Bernska 

konvencija ili TRIPS ugovor. 10 Uvođenjem 

ograničenja u autorsko pravo stvara 

se ravnoteža između prava autora i potreba 

javnosti za slobodnim korišćenjem njihovih 

dela. Moralna prava autora se moraju 

uvek poštovati, s tim da je Univerzalna 

konvencija o autorskom pravu, usvojena u 

Ženevi 1952. godine, predvidela isključenje 

zaštite autorskih moralnih prava, pa tako 

autor koji je ustupio delo na iskorišćavanje, 

po toj konvenciji, gubi pravo kontrole nad 

svojim delom. 

Prema srpskom zakonu, sva zakonska 

ograničenja se u najširem smislu mogu 

podeliti na ona kada je korisnik dužan da 

plati autoru naknadu za korišćenje dela 

prema uslovima iz zakona ili kada delo može 

koristiti besplatno, a u svakom slučaju treba 

razlikovati: 

-na - koje autorsko delo se odnosi pravo 

korišćenja, 

-koji - korisnici imaju pravo da se oslone na 

zakonska ograničenja, 

-za - koje namene tj. u koje svrhe mogu da 

koriste delo, i 

-u - kom obimu tj. na koje sve načine smeju 

da koriste delo. 

Bez obzira na ove podele, ono što srpski 

zakon izričito predviđa su sledeća pravila 

koja se odnose na sva zakonska ograničenja: 

-u - svim slučajevima iskorišćavanja dela, 

moraju se navesti ime autora dela i izvor 

iz koga je delo preuzeto (izdavač dela, 

godina i mesto izdanja, časopis, novina, 

televizijska ili radio stanica gde je delo, 

odnosno odlomak dela izvorno objavljen ili 

neposredno preuzet i sl.), i 

-u - svakom konkretnom slučaju, obim 

iskorišćavanja dela mora biti opravdan tj. 

ne sme biti u suprotnosti sa normalnim 

iskorišćavanjem dela niti sme nerazumno 

vređati legitimne interese autora. 

Drugo pravilo se sastoji od više pravnih 

standarda. Praksa i sudovi treba da daju 

odgovore na pitanja šta je to „opravdan 

obim iskorišćavanja dela” tj. „suprotnost sa 

normalnim iskorišćavanjem” ili „nerazumno 

vređanje interesa autora”. Ono što svakako 

možemo reći je da su ova ograničenja 

zapravo izuzeci od opšteg pravila da samo 

autori imaju ceo spektar imovinskih prava 

na svom delu. U tom smislu treba voditi 

računa i o privatnim interesima autora ali 

i o javnom ili drugom interesu koji se štiti 

ograničenjem. Ukoliko ne postoji ugroža- 

10 WTO Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelelektualne svojine, dostupan na: http://www.zis.gov.rs/ 

upload/documents/pdf _ sr/pdf/trips.pdf 

25

vanje interesa autora, kvantitativno i kvalitativno, 

trebalo bi dozvoliti korišćenje dela 

u meri u kojoj to nalaže javni ili privatni interes 

koji se svakim od ograničenja štiti. 

Pravila srpskog zakona o ograničenjima 

autorskog prava su zapravo konkretizacija 

„trostepenog testa“ koji je predviđen u 

mnogim međunarodnim ugovorima, uključujući 

i Bernsku konvenciju i WIPO ugovor. 11 

Tako npr. član 10. WIPO Ugovora o autorskom 

pravu glasi: „Ugovorne strane mogu, 

u svojim nacionalnim zakonodavstvima, da 

predvide ograničenja ili izuzetke od prava 

priznatih autorima književnih i umetničkih 

dela na osnovu ovog ugovora: 1) u određenim 

posebnim slučajevima, 2) u slučajevima 

koji nisu u suprotnosti sa uobičajenim iskorišćavanjem 

dela i 3) kada neosnovano ne 

nanose štetu zakonitim interesima autora.“ 

Takođe, srpski zakon se u velikoj meri 

oslanja na ograničenja koja su predviđena 

Direktivom 2001/29/EZ o usklađivanju 

određenih aspekata autorskog i srodnih 

prava u informacionom društvu (InfoSoc 

Direktiva). 12 Za razliku od većine međunarodnih 

akata, InfoSoc Direktiva daje pregled 

konkretnih situacija u kojima države 

članice mogu ograničiti tačno određena 

prava autora, pri čemu i sama InfoSoc Direktiva 

propisuje tripartitni test kao opšti 

standard. Države članice mogu izabrati 

jedan ili više izuzetaka koji su predviđeni 

ovom Direktivom, ali ne mogu da predvide i 

usvoje izuzetke koje nisu predviđeni Direktivom. 

Koji god od izuzetaka da se primeni 

u nacionalnim zakonodavstvima, svaki mora 

da ispunjava uslove tripartitnog testa. Srbija 

je u svoje propise implementirala neke 

od tih ograničenja, ali ne sve. 

Ovom prilikom može biti korisno napomenuti 

da su različiti međunarodni instrumenti 

imali za cilj da približe načine na koji 

države članice regulišu sistem ograničenja, 

pošto je ovo pitanje u centru ideje da postoji 

potreba harmonizacije autorskog prava 

na svetskom nivou, posebno u našem digitalnom 

dobu. Iako međunarodni instrumenti 

predviđaju po pravilu samo opšte norme i 

principe kojima države potpisnice treba da 

se vode prilikom regulisanja ograničenja, 

oni mogu služiti nacionalnim sudovima kao 

dobar indikator šta je ideja vodilja pojedinih 

ograničenja u nacionalnim propisima. 13 

11 Ugovor je zaključen 20. decembra 1996. godine u Ženevi, potvrđen Zakonom o potvrđivanju WIPO ugovora 

o autorskom pravu (Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori, br. 13/2002) 

12 http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=CELEX:32001L0029 

13 Videti studiju o ograničenjima koja su predviđena međunarodnim ugovorima WIPO Study on Limitations 

and Exceptions of Copyright and Related Rights in the Digital Environment, 9th Session, June 23-27, 2003, 

WIPO Doc. SCCR/9/7 (u daljem tekstu: WIPO studija), dostupno na: http://www.wipo.int/edocs/mdocs/ 

copyright/en/sccr_9/sccr_9_7.pdf 

27

PRAVO IS- 

KORIŠĆA- 

VANJA DELA 

BEZ DOZ- 

VOLE AU- 

TORA I BEZ 

PLAĆANJA 

AUTORSKE 

NAKNADE 

PRAVO ISKORIŠĆAVANJA DELA BEZ DOZVOLE AUTORA I BEZ PLAĆANJA AUTORSKE NAKNADE 

PRAVO ISKORIŠĆAVANJA 

DELA BEZ DOZVOLE 

AUTORA I BEZ PLAĆANJA 

AUTORSKE NAKNADE 

1. POSTUPCI PRED DRŽAVNIM ORGANIMA I 

JAVNA BEZBEDNOST 

ZAKONSKA DEFINICIJA: 

Bez dozvole autora i bez plaćanja autorske 

naknade objavljeno autorsko delo može se 

umnožavati i javno saopštavati radi sprovođenja 

postupka pred sudskim ili drugim 

državnim organima ili u svrhu obezbeđenja 

javne sigurnosti. 

NA KOJA DELA SE ODNOSI PRAVO 

KORIŠĆENJA: 

Objavljena dela 

KO JE KORISNIK: 

Bilo koje lice 

ZA KOJE NAMENE SME DA SE KO- 

RISTI DELO: 

U svrhu sprovođenja postupka pred sudskim 

ili drugim državnim organima ili u 

svrhu obezbeđenja javne sigurnosti 

KOJI JE OBIM KORIŠĆENJA (NA 

KOJE NAČINE SE ISKORIŠĆAVA 

DELO): 

Umnožavanje i javno saopštavanje 

DA LI SE PLAĆA NAKNADA 

Ne 

NAPOMENA: 

Ovaj izuzetak je predviđen članom 5(3)(e) 

InfoSoc Direktive i tamo je jasno navedeno 

da se ograničenje odnosi na administrativne, 

parlamentarne (zakonodavne) ili 

sudske postupke. Iako srpski zakon pominje 

izričito samo sudske organe, ne postoji 

razlog da se pod „drugim dr ž avnim organima” 

ne podrazumevaju organi iz druge 

dve grane državne vlasti - izvršne i zakonodavne. 

Što se tiče druge namene - umnožavanje 

i javno saopštavanje u svrhu obezbeđenja 

javne sigurnosti, oslanjanje na ovaj izuzetak 

će biti jako redak. Prema praksi Evropskog 

suda pravde, samo nadležni državni 

organi mogu da određuju kada je javni interes 

ugrožen. 

PRIMER 

Mediji se ne mogu osloniti na ovaj 

izuzetak tako što će samostalno 

odrediti da je ispunjen uslov ugroženosti 

javne bezbednosti i povrediti autorska 

prava javnim saopštavanjem 

određenog dela. Ono što može biti 

uloga medija je da u situaciji kada su 

državni organi već doneli odluku da se 

javna sigurnost ima obezbediti objavljivanjem 

fotografije određenog osumnjičenog 

lica, oni mogu umnožavati 

i javno saopštavati takvu fotografiju 

u tom kontekstu, uz pozivanje na ovo 

ograničenje. 14 

14 Case C-145/10 Eva-Maria Painerv Standard VerlagsGmbH and others, dostupno na: http://curia.europa. 

eu/juris/liste.jsf?&num=C-145/10 , paragraf 116. 

29

2. INFORMISANJE PUTEM MEDIJA 3. KORIŠĆENJE DELA U OBRAZOVANJU 


Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti 

putem štampe, radija, televizije i drugih 

medija o tekućim događajima, u obimu 

koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o 

tekućem događaju, bez dozvole autora i bez 

plaćanja autorske naknade: 

-umnožavanje - 

primeraka objavljenih dela 

koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg 

događaja o kome se javnost izveštava; 

-pripremanje - 

i umnožavanje kratkih izvoda 

ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih 

članaka u pregledima štampe; 


političkih, verskih i drugih 

govora održanih na javnim skupovima, u 

državnim organima, verskim ustanovama 

ili prilikom državnih ili verskih svečanosti; 

-slobodno - korišćenje dnevnih informacija i 

vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja. 

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje 

na sve oblike javnog saopštavanja 

pomenutih dela. 


KORIŠĆENJA: 

-objavljena - dela koja se pojavljuju kao 

sastavni deo tekućeg događaja o kome se 

javnost izveštava; 

-kratki - izvodi ili sažeci iz novinskih i drugih 

sličnih članaka u pregledima štampe; 

-politički, - verski i drugi govori održani na 

javnim skupovima, u državnim organima, 

verskim ustanovama ili prilikom državnih 

ili verskih svečanosti; 

-dnevne - informacije i vesti koje imaju prirodu 

novinskog izveštaja. 


Mediji (štampa, radio, televizija ili drugi 

registrovani mediji) 


RISTI DELO: 

U cilju izveštavanja javnosti o tekućim 

događajima (dakle, ne o bilo kojim događajima) 

KOJI JE OBIM ISKORIŠĆAVANJA 

(NA KOJE NAČINE SE ISKORIŠĆAVA 

DELO): 

Delo sme da se iskorišćava samo u obimu 

koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o 

tekućem događaju i to/u nekom od sledećih 

slučajeva: 


primeraka dela koja su već 

objavljena, a koja se pojavljuju kao sastavni 

deo tekućeg događaja o kome se javnost 

izveštava; 

-pripremanje - 

i umnožavanje kratkih izvoda 

ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih 

članaka u pregledima štampe; 


političkih, verskih i drugih 

govora održanih na javnim skupovima, u 

državnim organima, verskim ustanovama 

ili prilikom državnih ili verskih svečanosti; 

-slobodno - korišćenje dnevnih informacija i 

vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja. 


Ne 

NAPOMENA: 

U slučaju bilo kog javnog saopštavanja 

pomenutih autorskih dela, odnosno (i) objavljenih 

dela, (ii) kratkih izvoda ili sažetaka 

iz novinskih i drugih sličnih članaka, 

(iii) političkih, verskih i drugih govora, (iv) 

dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu 

novinskog izveštaja, onaj ko saopštava delo 

mora se ponašati u skladu sa svim pravilima 

vezanim za zakonska ograničenja dela ako 

delo želi da koristi bez dozvole autora i bez 

plaćanja naknade. 

Akcenat ovog ograničenja, koje je regulisano 

i članom 10bis(2) Bernske konvencije, 

jeste na slobodnom protoku informacija koje 

su trenutno aktuelne, dakle ne starih vesti. 

Definicija „medija“ je u srpskom pravu trenutno 

data u Zakonu o javnom informisanju i 

medijima (Službeni glasnik Republike Srbije, 

br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično 

tumačenje), prema kojoj se medijima 

mogu smatrati samo sredstva informisanja 

koja su kao medij registrovana u Registru 

medija koji vodi Agencija za privredne registre. 

REGULATORNI REŽIM PO NOVOM ZAKONU O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA / ZAŠTO DA SE REGISTRUJEM? 


Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez 

plaćanja autorske naknade za nekomercijalne 

svrhe nastave: 

-javno - izvođenje ili predstavljanje objavljenih 

dela u obliku neposrednog poučavanja 

na nastavi; 


dela na školskim priredbama, pod 

uslovom da interpretatori ne prime naknadu 

za svoje izvođenje i da se ne naplaćuju 

ulaznice; 

-javno - saopštavanje emitovanih školskih 

emisija putem tehničkih uređaja unutar 

obrazovne ustanove. 


KORIŠĆENJA: 

-Objavljena - dela 

-Emitovane - školske emisije 


Bilo koje lice (u nastavi) 


RISTI DELO: 

Nekomercijalne svrhe nastave 



DELO): 

-Na - jedan od sledećih načina: 


dela u obliku neposrednog poučavanja 

na nastavi; 


dela na školskim priredbama, pod 

uslovom da interpretatori ne prime naknadu 

za svoje izvođenje i da se ne naplaćuju 

ulaznice; 

-javno - saopštavanje emitovanih školskih 

emisija putem tehničkih uređaja unutar 

obrazovne ustanove. 

15 WIPO studija, str. 15. 


Ne 

NAPOMENA: 

Ovo ograničenje je predviđeno članom 

10(2) Bernske konvencije, koji se odnosi 

na korišćenje „za ilustrovanje nastave 

putem objavljivanja, radio-difuznih emitova- 

nja ili zvučnih i vizuelnih snimanja, 

ukoliko je ovo korišćenje opravdano ciljem 

koji se ima postići.“ U okviru rada delagacija 

na ovoj konvenciji, mogli su se čuti argumenti 

da li se „nastavom“ smatra samo nastava u 

okviru formalnih institucija obrazovanja (osnovno, 

srednjoškolsko, univerziteti) ili i neformalno 

obrazovanje, dok srpski zakon ne 

sadrži nikakvo objašnjenje ali ni ograničenje. 

S obzirom na interese koji se štite ovim 

ograničenjem, čini se da nema razloga da 

njima ne budu obuhvaćeni svi nastavni programi, 

kako akreditovani tako i neakreditovani. 

Takođe se postavilo pitanje da li se 

ograničenje odnosi i na nastavu koja se 

sprovodi na daljinu (putem televizije ili interneta) 

i uopšten je stav da nema razloga da 

odgovor bude negativan, opet s obzirom na 

intenciju ovog ograničenja. 15 Međutim, u tom 

slučaju se svakako mora voditi računa ukoliko 

se radi situaciji koja uključuje nastavu u 

više jurisdikcija, tj. kada se nastava „odvija” 

u jednoj državi, a „učenici“ se nalaze u 

jednoj ili više drugih država i odgovarajućijm 

pravilima međunarodnog privatnog prava. 

Prema InfoSoc Direktivi, ono što je bitno 

jeste da samo korišćenje dela u nastavne 

svrhe nema kao rezultat neposrednu 

ili posrednu imovinsku korist, pri čemu nije 

od važnosti na koji način su organizovani ni 

kakvi su izvori finansiranja samih korisnika 

ovog ograničenja, odnosno institucija u kojima 

se nastava odvija (preambula, tačka 42). 

31

4. ARHIVIRANJE I KULTURNO NASLEĐE 



plaćanja autorske naknade umnožavanje 

dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih 

ustanova, muzeja i arhiva, samo za sopstvene 

arhivske potrebe, ako se delo umnožava 

iz sopstvenog primerka i ako takvim umnožavanjem 

ove institucije nemaju nameru da 

ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku 

korist. 


KORIŠĆENJA: 

Bilo koja dela 


Javne biblioteke, obrazovne ustanove, 

muzeji i arhivi 


RISTI DELO: 

Samo za sopstvene arhivske potrebe 

bez namere ostvarivanja neposredne ili 

posredne imovinske koristi 



DELO): 

Umnožavanje dela iz sopstvenog primerka 


Ne 

NAPOMENA: 

Prema praksi Evropskog suda pravde, 

izuzetak koji se odnosi na pravo javnih biblioteka, 

obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva 

da umnožavaju dela za sopstvene arhivske 

potrebe, uključuje i pravo digitalizacije, uz 

poštovanje svih predviđenih uslova za pri- 

menu ovog izuzetka. 16 

InfoSoc Direktiva je harmonizovala 

ograničenja koja se odnose na biblioteke, 

obrazovne ustanove, muzeje i arhive na 

previše uopšten način, tako da je ostavljena 

velika diskrecija državama članicama da 

implementiraju opšte izuzetke na način koji 

odgovara njihovim lokalnim okolnostima. 17 

Srbija, koja se donekle oslonila na ovu direktivu, 

uvela je ograničenje koje omogućava 

ovim institucijama da ispune svoje ciljeve 

koji se tiču očuvanja fonda koji poseduju 

(a koji može biti ugrožen iz raznih razloga, 

zbog obične upotrebe, raznih slučajeva više 

sile ili zbog obične krađe) 18 , uz poštovanje 

određenih uslova. 

Ipak, čini se da srpska odredba ostavlja 

dovoljno prostora da se cilj ograničenja ispuni 

poštujući osobenosti digitalnog doba, te 

već sada može da obuhvati preporuke koje 

postoje na evropskom nivou, kao što su: (i) 

očuvanje u arhivske svrhe svih dela koja se 

mogu čuvati u digitalnog formi, (ii) omogućavanje 

da se digitalna forma tokom vremena 

prilagodi modernim tehničkim mogućnostima, 

jer su proračuni da će se optimalni 

digitalni formati menjati na pet godina, (iii) 

mogućnost pravljenja više kopija, koje će biti 

neophodne i zbog postojanja više digitalnih 

formata (ali nikako ne više od minimalnog 

broja potrebnog za predmetne svrhe), i (iv) 

čuvanje arhive na više mesta (moguće čak i u 

drugoj zemlji). 19 

Postoji inicijativa u koju je uključena Evropska 

komisija koja ističe je da je dobro 

urađena digitalizacija ponekad jedini način 

da se određena dela sačuvaju za buduće 

generacije. 20 U tom smislu koristi se krilatica 

„jednom digitalizovati, znači široko dopreti” 

(„to digitise once, to disseminate widely”). To 

znači da je potrebno voditi računa da se postupci 

digitalizacije na nacionalnom nivou ne 

dupliraju. Takođe je potrebno staviti akcenat 

16 C-117/13 Technische Universität Darmstadt v. Eugen Ulmer KG, paragraf 43 - 44, dostupno na: http://curia. 

europa.eu/juris/liste.jsf?num=C-117/13 

17 http://ec.europa.eu/internal _ market/copyright/docs/studies/infosoc-study-annex _ en.pdf 

18 Detaljno o razlozima za očuvanje fondova biblioteka se može naći u WIPO studiji na ovu temu, str. 51, dostupno 

na: http://www.wipo.int/edocs/mdocs/copyright/en/sccr _ 17/sccr _ 17 _ 2.pdf 

19 LIBER: Limitations and Exceptions in EU Copyright Law for Libraries, Educational and Research Establishments: 

A Basic Guide, str. 5-6, dostupno na: http://libereurope.eu/wp-content/uploads/2016/10/A-Basic-Guide- 

to-Limitations-and-Exceptions-in-EU-Copyright-Law-for-Libraries-Educational-and-Research-FINAL-ON- 

LINE.pdf 

20 Videti: The EU’s High Level Expert Group on Digital Libraries, Report on Digital Preservation, Orphan Works 

and Out-of-Print Works, Selected Implementation Issues of the High Level Expert Group on Digital Libraries, 

str. 3, 


na cilj digitalizacije, odnosno očuvanje fonda 

i pravljenje arhive i preduzeti sve potrebne 

mere i korake da digitalizovan materijal ne 

bude zloupotrebljen za neke druge svrhe i 

tako ugrozi legitimne interese autora. Ter- 

5. LIČNA UPOTREBA 


Dozvoljeno je fizičkom licu da bez dozvole 

autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava 

primerke objavljenog dela za lične 

nekomercijalne potrebe (čime nije isključena 

primena člana 208. stav 1. tač. 4. i 5. ovog 

zakona). 

Umnoženi primerci dela iz stava 1. ovog 

člana ne smeju se stavljati u promet niti koristiti 

za bilo koji drugi oblik javnog saopštavanja 

dela. 

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se 

na: 

-snimanje - izvođenja, predstavljanja i prikazivanja 

dela; 

-trodimenzionalnu - 

realizaciju planova za 

dela likovne umetnosti; 

-građevinsku - 

realizaciju dela arhitekture; 

-pravljenje - nove građevine po uzoru na 

postojeću građevinu koja je autorsko delo; 

-računarske - programe i elektronske baze 

podataka; 


pisanih dela u obimu cele 

knjige, osim ako su primerci te knjige 

rasprodati najmanje dve godine; 


notnih zapisa muzike, osim 

ručnim prepisivanjem. 

-obeštećenje - 

zbog korišćenja dela na način 

predviđen st. 1. i 2. ovog člana, autori 

imaju na osnovu odredaba člana 39. ovog 

zakona. 

Obeštećenje zbog korišćenja dela na način 

predviđen st. 1. i 2. ovog člana, autori imaju 

na osnovu odredaba člana 39. ovog zakona. 

min „široko dopreti” nikako ne sme da znači 

slobodno, besplatno i bez ograničenja učniti 

dostupnim svakom, već učiniti postupak očuvanja 

da najefikasnije ostvari svoju svrhu. 


KORIŠĆENJA: 

Obavljeno delo, sa izuzetkom računarskih 

programa i elektronskih baza podataka 


Bilo koje fizičko lice 


RISTI DELO: 

Lične nekomercijalne potrebe, pri čemu se 

dela ne smeju se stavljati u promet niti koristiti 

za bilo koji drugi oblik javnog saopštavanja 

dela (dakle, ne smeju se objaviti na 

internetu) 



DELO): 

Umnožavanje dela (na bilo kom medijumu, 

analogno ili digitalno), ali sa izuzetkom 

sledećih radnji: 

-snimanje - izvođenja, predstavljanja i prikazivanja 

dela; 

-trodimenzionalna - 

realizacija planova za 

dela likovne umetnosti; 

-građevinska - 

realizacija dela arhitekture; 

-pravljenje - nove građevine po uzoru na 

postojeću građevinu koja je autorsko delo; 


pisanih dela u obimu cele 

knjige, osim ako su primerci te knjige 

rasprodati najmanje dve godine; 


notnih zapisa muzike, osim 

ručnim prepisivanjem. 

21 Videti: The EU’s High Level Expert Group on Digital Libraries, Report on Digital Preservation, Orphan Works 

and Out-of-Print Works, Selected Implementation Issues of the High Level Expert Group on Digital Libraries, 

str. 3, 

22 R. Okediji, „The International Copyright System: Limitations, Exceptions and Public Interest Considerations for 

Developing Countries”, March 2006, UNCTAD - ICTSD Project on IPRs and Sustainable Development, available 

at: http://unctad.org/en/docs/iteipc200610 _ en.pdf 

33


Ne 

NAPOMENA: 

Ideja koja leži iza ovog izuzetka je da umnožavanje 

koje neko lice praktikuje u svom 

domu, za svoju ličnu upotrebu, treba da bude 

van kontrole autora. 22 U suštini, ovaj izuzetak 

posebno osnažuje građane pošto im 

omogućava da celokupna dela umnožavaju 

za lične potrebe. Ovo je osnova prava pristupa 

znanju u digitalnoj ekonomiji jer većina 

znanja predstavlja autorsko delo, pošto je 

izraženo u nekoj formi. Stoga je za građane 

najznačajnije da mogu da sebi naprave kopiju 

tog znanja za dalje izučavanje i da to mogu 

da učine besplatno. 

Insistira se na nekomercijalnom aspektu 

takve upotrebe, pri čemu InfoSoc Direktiva 

posebno naglašava da ne smeju da postoje ni 

direktni ni indirektni komercijalni benefiti za 

korisnika (član 5(2)(b)). U preambuli InfoSoc 

Direktive se takođe ističe da mora biti uzeta 

u obzir činjenica da će digitalno umnožavanje 

po pravilu biti pod većom pažnjom, zbog 

potencijala da se takvim umnožavanjem 

ugrožavaju interesi autora. Takođe, pitanje 

je da li takvo umnožavanje ima karakter nekomercijalnosti 

zbog lakoće daljeg deljenja 

sa neovlašćenim korisnicima. 

Srpski zakon ne pravi razliku između analognog 

i digitalnog kopiranja - oba su doz- 

6. KORIŠĆENJE SOFTVERA 


Ako je autorsko delo računarski program 

dozvoljeno je licu koje je na zakonit način 

pribavilo primerak računarskog programa 

da, radi sopstvenog uobičajenog namenskog 

korišćenja programa, bez dozvole autora i 

bez plaćanja autorske naknade: 

-smešta - program u memoriju računara i 

pušta program u rad; 

-otklanja - greške u programu, kao i da vrši 

druge neophodne izmene u njemu koje su u 

skladu sa njegovom svrhom, ako ugovorom 

nije drukčije određeno; 

-načini - jedan rezervni primerak programa 

na trajnom telesnom nosaču; 

voljena dokle god su ispunjeni svi ostali 

uslovi privatne upotrebe. Takođe, za razliku 

od nekih evropskih zemalja, srpski zakon ne 

pominje članove domaćinstva i bliska lica 

korisnika kao učesnike privatne upotrebe. 

Ipak, nema razloga da u skladu sa formulacijom 

srpskog zakona privatna upotreba ne 

obuhvati i ovakvu upotrebu u privatnoj sferi, 

kao sferi kojoj javnost nema pristup. 

Srpskim zakonom nije eksplicitno predviđen 

maksimalan broj umnoženih primeraka 

(kopija) koje korisnik sme da napravi u skladu 

sa ovim ograničenjem, ali je jasno da to mora 

biti onaj broj koji zadovoljava isključivo privatne 

potrebe. 

Članom 208. stav 1. tačke 4. i 5. zakona su 

predviđeni posebni slučajevi povrede autorskog 

ili srodnog prava, koji se primenjuju 

uvek, pa i kada se korisnik oslanja na ovo 

ograničenje autorskog prava. 

Članom 39. zakona predviđeno je posebno 

pravo autora da, iako ne dobijaju naknadu od 

korisnika dela koji delo umnožava u skladu sa 

ovim izuzetkom, imaju pravo na posebnu naknadu 

od uvoza, odnosno prodaje tehničkih 

uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta 

za koje se opravdano može pretpostaviti da 

će biti korišćeni za takvo umnožavanje (CD, 

DVD, USB i slično). Ovu naknadu plaćaju 

proizvođači i uvoznici, a autori naknadu ostvaruju 

preko organizacija za kolektivno ostvarivanje 

autorskog i srodnih prava. 

-izvrši - dekompilaciju programa isključivo 

radi pribavljanja neophodnih podataka za 

postizanje interoperabilnosti tog programa 

sa drugim, nezavisno stvorenim 

programom ili određenom računarskom 

opremom, pod uslovom da taj podatak nije 

bio na drugi način dostupan i da je dekompilacija 

ograničena samo na onaj deo 

programa koji je neophodan za postizanje 

interoperabilnosti. 

Podatak dobijen radnjom iz stava 1. tačka 

4. ovog člana ne sme se saopštavati drugima 

ili koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje 

ili plasman drugog računarskog programa 

kojim bi se povredilo autorsko pravo 

na prvom. 

Radnju iz stava 1. tačka 4. ovog člana može 


izvršiti neposredno lice koje je na zakonit 

način pribavilo primerak računarskog programa 

ili drugo stručno lice koje radi po 

njegovom nalogu. 


KORIŠĆENJA: 

Računarski programi (softveri) 


Lice koje je na zakonit način pribavilo primerak 

računarskog programa - kupac/korisnik 

licence 


RISTI DELO: 

Radi ličnog i uobičajenog namenskog korišćenja 

programa 



DELO): 

Lice koje je na zakonit način pribavilo primerak 

računarskog programa može samostalno 

da vrši sledeće radnje ili može da ih 

vrši drugo stručno lice koje radi po njegovom 

nalogu: 

-kopiranje - i instalacija programa na 

računar (smeštanje programa u memoriju 

računara i puštanje program u rad); 

-otklanjanje - grešaka koje se pojave u programu 

prilikom korišćenja; 

-vršenje - izmena u programu koje su 

neophodne, a koje su pritom u skladu sa 

njegovom svrhom, na primer ukoliko se 

promene propisi koji se odnose na korišćenje 

programa ili se promene potrebe 

korisnika (ovo korisnik sme da radi ukoliko 

ugovorom nije drukčije određeno); 

-izrada - jednog rezervnog primerka programa 

na trajnom nosaču (USB, CD, 

eksterna memorija i sl); 

-dekompilacija - 

programa isključivo radi 

pribavljanja podataka neophodnih za postizanje 

interoperabilnosti tog programa 

sa drugim programom ili sa određenom 

računarskom opremom; dekompilacija se 

sme raditi samo ukoliko potreban podatak 

nije dostupan na drugi način i ukoliko je 

dekompilacija ograničena samo na onaj 

deo programa koji je neophodan za postizanje 

interoperabilnosti. 


Ne 

NAPOMENA: 

Ovaj izuzetak je predviđen jer se u toku 

korišćenja računarskog programa (softvera), 

za koje je legalno pribavljena licenca, 

događaju razne upotrebe programa koje su 

neophodne da bi program uopšte mogao da 

radi ili da bi mogao da radi na način koji je u 

skladu sa licencom, a koje znače umnožavanje 

ili izmene u programu. 

PRIMER 

Ukoliko korisnik pribavi licencu za program 

koji služi za izradu faktura, najpre 

ga mora instalirati na svom računaru. 

Zatim, tokom korišćenja programa u 

njemu se mogu događati greške koje 

korisnik mora da ispravi da bi uopšte 

mogao da koristi program. Takođe, 

može se dogoditi da se promene zakonski 

propisi koji regulišu obavezne 

obrasce faktura, pa je izmena tih 

obrazaca u programu nužna da bi program 

mogao da se koristi u skladu sa 

svojom svrhom i u skladu sa licencom. 

Najzad, korisnik će možda želeti da taj 

program poveže da drugim programom 

u kome vodi evidenciju o zalihama, te će 

morati da uradi dekompilaciju prvog 

da bi došao do određenih podataka 

koji omogućavaju interoperabilno korišćenje 

oba programa. 

U svakom slučaju, podatak koji bude dobijen 

vršenjem bilo koje od navedenih 

dozvoljenih radnji ne sme se saopštavati 

drugima ili koristiti za druge svrhe, 

sem radi sopstvenog uobičajenog 

namenskog korišćenja programa. Ovo 

pravilo se posebno odnosi na stvaranje 

ili plasman drugog računarskog programa 

kojim bi se povredilo autorsko 

pravo na prvom računarskom programu. 

35

7. CACHING/ BROWSING/ STREAMING 8. CITIRANJE 



plaćanja autorske naknade privremeno 

umnožavanje autorskog dela, pod sledećim 

uslovima: 


je prolazno ili slučajno; 


čini sastavni i bitni deo tehnološkog 

procesa; 

-svrha - umnožavanja je da omogući prenos 

podataka u računarskoj mreži između dva 

ili više lica preko posrednika, ili da omogući 

zakonito korišćenje autorskog dela i 


nema zaseban ekonomski 

značaj. 


KORIŠĆENJA: 

Bilo koje delo 


Bilo koje lice (učesnik tehnološkog procesa 

u kome dolazi do privremenog umnožavanja 

dela) 


RISTI DELO: 

Bez obzira na neku posebnu namenu ali 

samo ukoliko su ispunjeni svi sledeći uslovi 

kumulativno: 


je prolazno ili slučajno, 


čini sastavni i bitni deo tehnološkog 

procesa, 

-svrha - umnožavanja je da omogući prenos 

podataka u računarskoj mreži između dva 

ili više lica preko posrednika, ili da omogući 

zakonito korišćenje autorskog dela, i 


nema zaseban ekonomski 

značaj. 



DELO): 

Privremeno umnožavanje 


Ne 

NAPOMENA: 

Formulacija ograničenja u srpskom zakonu 

je preuzeta iz člana 5(1) InfoSoc Direktive. 

Ideja iza ovog ograničenja je da se prevaziđe 

situacija kada se iz čisto tehničkih razloga u 

digitalnom svetu prave kopije određenih autorskih 

dela, prilikom korišćenja interneta i 

sličnih tehnologija. Primeri za ove situacije su 

dati u preambuli InfoSoc Direktive, tačka 33, 

u kojoj je rečeno da ovo ograničenje treba da 

uključi radnje koje omogućavaju pregledanje 

(browsing) i pohranjivanje (caching) sadržaja, 

uključujući i radnje koje omogućavaju 

efikasan rad prenosnih sistema, uz uslov da 

(i) posrednik prenosa ne menja predmetne 

informacije koje se prenose i (ii) ne upliće se 

u zakonitu upotrebu tehnologije za dobijanje 

podataka o korišćenju informacija i da (iii) 

ta tehnologija jeste široko priznata i upotrebljavana 

u industriji. 

Primer ovakve upotrebe od strane korisnika 

je „streaming“ filmova (pod uslovom da 

takva radnja ispunjava i sve ostale uslove za 

zakonitost) 23 . 

Dakle, u pitanju je jedan jako uzak izuzetak 

koji se odnosi na nove aktere koji učestvuju 

u predmetnim tehničkim procesima. Jezik 

ovog ograničenja je sastavljen uopšteno (pa 

ne koristi termine ni browsing ili caching), 

da bi mogao da obuhvati sve eventualne 

promene koje se dešavaju ili će se dešavati 

u digitalnom svetu i ostalim naprednim tehnologijama 

24 . U tom smislu treba istaći da u 

jednom tehničkom procesu, svi uslovi propisani 

za primenu ovog ograničenja moraju 

biti ispunjeni kumulativno. 




plaćanja autorske naknade umnožavanje, 

kao i drugi oblici javnog saopštavanja kratkih 

odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), 

odnosno pojedinačnih kratkih autorskih 

dela, pod sledećim uslovima: 

-da - je delo objavljeno; 

-da - se pomenuti delovi, odnosno kratka 

dela, bez izmena, integrišu u drugo delo 

ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde 

ili reference, uz jasnu naznaku da je 

reč o citatu i u skladu sa dobrim običajima; 

-da - se na pogodnom mestu navede ko je autor 

citiranog dela, koji je naslov citiranog 

dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, 

odnosno izdato, ukoliko su ti podaci 

poznati. 


KORIŠĆENJA: 

Kratki odlomci autorskog dela, odnosno pojedinačna 

kratka autorska dela 




RISTI DELO: 

Radi citiranja, nije bitno u koje svrhe 



DELO): 

Umnožavanje i drugi oblici javnog saopštavanja, 

ukoliko su ispunjeni svi sledeći uslovi 

kumulativno: 

-delo - je objavljeno; 

-predmetni - delovi autorskog dela, odnosno 

kratka dela, se bez izmena integrišu u 

drugo delo, 

-takva - integracija je neophodna radi ilustracije, 

potvrde ili reference, 

-daje - se jasna naznaka da je reč o citatu u 

skladu sa dobrim običajima; 

-na - pogodnom mestu se navede (i) ko je 

autor citiranog dela, (ii) koji je naslov 

citiranog dela, (iii) kada je i gde je citirano 

delo objavljeno, odnosno izdato, ukoliko su 

ti podaci poznati. 


Ne 

NAPOMENA: 

Prema zakonskoj odredbi, citat je „kratak 

odlomak autorskog dela“ ili u određenim 

slučajevima „pojedinačno kratko autorsko 

delo”. Drugi deo je dodat zbog okolnosti da 

su određena dela toliko kratka da bi njihovo 

dalje skaćivanje radi citiranja bilo potpuno 

obesmišljeno. Međutim, jasno je da kada 

se kratko delo citira se poštovati svi ostali 

zahtevi za primenu ovog ograničenja. 

Ne postoji opšti standard koliko dug citat 

može da bude da bi se podveo pod ovo 

ograničenje, tj. da se ne bi smatrao neovlašćenim 

preuzimanjem delova tuđeg autorskog 

dela. To se mora ceniti u zavisnosti 

od konkretnih okolnosti svakog pojedinačnog 

slučaja. Ukoliko je u pitanju delo koje se ne 

može smatrati „pojedinačnim kratkim autorskom 

delom“, pored dužine odlomka koji 

se citira, potrebno je uzeti u obzir i ceo 

kontekst u kom se delo navodi. Ponekad će 

biti potrebno koristiti duže odlomke, jer korišćenjem 

kratkih odlomaka ne bi bio jasan 

celokupan smisao onog što je autor dela koje 

se citira hteo da kaže tj. izrazi odnosno korišćenje 

kratkih odlomaka samo skraćivanja 

radi može preneti iskrivljenu ili pogrešnu 

sliku autorovog izraza 25 , niti ono što onaj koji 

citira želi da analizira, kritikuje, ilustruje ili 

referiše. 

Srpski zakon ne sužava u svojim odrebama 

konkretnu svrhu za koju se vrši citiranje, 

sem što kaže da se citat intergiše u novi 

sadržaj radi ilustracije, potvrde ili reference. 

Kako je ovaj izuzetak je regulisan članom 

10(1) Bernske konvencije, iz njenih pripremnih 

materijala i studija se može videti 

da su njime svakako obuhvaćena citiranja u 

naučne, kritičke, informativne ili obrazovne 

svrhe. Tokom vremena su se ove oblasti širile 

na političko delovanje, umetnost i zabavu. 

Danas, bar prema srpskom zakonu, nije od 

23 https://euipo.europa.eu/ohimportal/web/observatory/faqs-on-copyright-sk 

24 https://copyrightblog.co.uk/2012/10/17/what-is-a-temporary-copy-and-who-cares/ 


37

presudne važnosti u kojoj od ovih ili nekih 

drugih oblasti se citiranje vrši, manje-više 

je usvojeno da ne postoji mogućnost da se 

oblasti citiranja ograniče nekim zatvorenim 

spiskom dozvoljnih namena 26 , ali ostaje važno 

da su budu ispunjeni svi zakonski uslovi 

za upotrebu ovog ograničenja, uključujući i 

opšte pravilo iz tripartitnog testa da obim 

citiranja dela mora biti opravdan tj. ne sme 

biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem 

dela niti sme nerazumno vređati legitimne 

interese autora. 

Ovaj izuzetak prava autora regulisan je članom 

5(3)(d) InfoSoc Direktive i bio je predmet 

razmatranja Evropskog suda pravde 

koji je dao odgovor na pitanje: da li sadržaj 

u kome se koristi citat sam po sebi mora biti 

novo autorskog delo. Odgovor na ovo pitanje 

je bio negativan. Sud je naglasio da je cilj 

ovog celog izuzetka da se nađe ravnoteža 

između slobode izražavanja i legitimnih prava 

autora da ekploatiše svoje delo. Sužavanje 

izuzetka samo na slučajeve kada se citat 

koristi u novom autorskom delu bi neopravdano 

sužavao slobodu izražavanja koja se 

ogranjičenjem štiti, a sa druge strane nikako 

ne menja poziciju autora citiranog dela. 27 

PRIMER 

Pravo citiranja razmatrao je Vrhovni 

kasacioni sud u presudi Rev 2676/11 

od 30.06.2010. godine: „Navedenom 

presudom odbijena je kao neosnovana 

revizija tuženog izjavljena protiv 

Presude Vrhovnog suda u Srbije, br. 

Gž-43/08 od 23.07.2009. godine. Navedenom 

presudom Vrhovnog suda Srbije 

utvrđeno je da je tuženi povredio 

moralna prava tužioca na taj način što 

je tuženi izdao publikaciju „...” u ediciji 

„...”, koju zbirku najveć im delom sač i- 

njavaju citati i odlomci iz originalnih članaka 

i komentara tužioca koji su nastali 

i javno objavljeni u periodu od 1976. do 

2004. godine. Uz citate je naveden izvor 

iz koga su odlomci preuzeti. Tužilac nije 

dao dozvolu, niti je učestvovao u izradi 

ove zbirke. Citat predstavlja deo teksta 

doslovno prenesen iz drugog spisa, koji 

se kao takav upotrebljava kako bi se 

tekstu dao poseban kvalitet. Autor teksta 

citat koristi kako bi potvrdio svoje 

mišljenje ili ukazao da postoje i druga 

mišljenja. Citati predstavljaju deo pisanog 

autorskog dela, moraju se uklapati 

u tekst i sa njim činiti jedinstvo. Po oceni 

Vrhovnog kasacionog suda korišćeni 

citati nisu integrisani u osnovni tekst 

(jer čine većinu delu navedene zbirke), 

već je od njih napravljena cela zbirka. 

Upravo u tome se sastoji povreda 

moralnih autorskih prava tužioca, jer je 

tuženi bez njegove saglasnosti sakupio 

odlomke iz njegovih autorskih dela i objavio 

ih. Osim toga, citati su po oceni 

ovog suda istrgnuti iz konteksta i na taj 

način povređene su odredbe iz čl. 16 i 

17 Zakona o autorskim pravima i srodnim 

pravima.” 

9. SNIMANJE U SOPSTVENOJ EMISIJI 


Organizaciji za radiodifuziju koja ima dozvolu 

za emitovanje dela, dozvoljeno je bez 

dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade 

da snimi sopstvenim sredstvima to delo 

na nosač zvuka ili nosač slike, odnosno nosač 

zvuka i slike radi emitovanja u sopstvenoj 

emisiji. 

Snimak dela iz stava 1. ovog člana mora 

biti izbrisan najdocnije u roku od 90 dana po 

emitovanju dela. 

Snimak dela iz stava 1. ovog člana može biti 

sačuvan u zvaničnoj javnoj arhivi ako ima dokumentarnu 

vrednost. 

Delo snimljeno u skladu sa odredbom stava 

1. ovog člana ne sme se ponovo emitovati bez 

dozvole autora. 


KORIŠĆENJA: 

Dela koja se mogu emitovati 


27 Case C-145/10 Eva-Maria Painerv Standard VerlagsGmbH and others, dostupno na: http://curia.europa.eu/ 

juris/liste.jsf?&num=C-145/10 , paragraf 137: „In the light of all the foregoing considerations, the answer 

to question 2(a) is that Article 5(3)(d) of Directive 2001/29, read in the light of Article 5(5) of that directive, 

must be interpreted as not precluding its application where a press report quoting a work or other protected 

subject-matter is not a literary work protected by copyright” 



Organizacija za radiodifuziju (radio i televizija) 

koja ima dozvolu za emitovanje dela 


RISTI DELO: 

Radi emitovanja u sopstvenoj emisiji 



DELO): 

Snimanje dela sopstvenim sredstvima na 

nosač zvuka ili nosač slike, odnosno nosač 

zvuka i slike, pod uslovom da se delo izbriše 

najkasnije u roku od 90 dana od dana emitovanja 

dela. U svakom slučaju, snimljeno delo 

ne sme se ponovo emitovati bez dozvole autora 

10. 2D UMNOŽAVANJE DELA DOSTUPNIH U 

JAVNOM PROSTORU 



plaćanja autorske naknade dvodimenzionalno 

umnožavanje, stavljanje u promet tako 

umnoženih primeraka, kao i drugi oblici javnog 

saopštavanja dela koja se trajno nalaze 

izložena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim 

javnim mestima. 


KORIŠĆENJA: 

Dela koja se trajno nalaze izložena na ulicama, 

trgovima i drugim otvorenim javnim 

mestima 




RISTI DELO: 

Bez određene namene 



DELO): 

Dvodimenzionalno umnožavanje, stavljanje 

28 R. Okediji, str. 22. 


Ne 

NAPOMENA: 

Izuzetak se odnosi samo na efermne (kratkotrajne 

i prolazne) snimke koji nastaju u 

radu radija i televizije (organizacija za radiodifuziju). 

Snimak dela koje je predmet ograničenja 

može biti sačuvan u zvaničnoj javnoj arhivi 

ako ima dokumentarnu vrednost, odnosno ne 

mora biti brisan u roku od 90 dana od emitovanja. 

Dakle, arhiviranje je moguće samo 

u arhivama koje su javne i samo za ona dela 

koja imaju dokumentarnu vrednost. 

Ovo ograničenje je predviđeno i članom 

11bis(3) Bernske konvencije, iako je tokom 

godina izgubilo na praktičnom značaju jer 

radiodifuzne organizacije po pravilu ovo pitanje 

rešavaju na ugovornoj osnovi. 28 

u promet tako umnoženih primeraka i drugi 

oblici javnog saopštavanja 


Ne 

NAPOMENA: 

Prema praksi evropskih država (kolokvijalni 

naziv izuzetka predviđenog članom 5(3) 

(h) InfoSoc Direktive je „pravo panorame“), 

ovaj izuzetak bi se mogao primeniti na primer 

u slučaju izrade razglednica. Za razliku 

od nekih evropskih zemalja, srpski zakon 

ne predviđa da namena umnožavanja radi 

korišćenja ovog ograničenja mora biti nekomercijalna. 

Važno je naglasiti da se izuzetak 

odnosi samo na javne prostore, ne i na 

privatne građevine i samo na dvodimenzionalno 

umnožavanje (za trodimenzionano umnožavanje 

srpski zakon ima poseban izuzetak), 

što uključuje fotografije, slike i druge 

2D prikaze. Srpski zakon ne predviđa neka 

posebna ograničenja i namene, te se ovaj 

izuzetak može slobodno eksploatisati pod 

navedenim uslovima, npr. mogu da se prave 

i stavljaju u promet majice TESLA sa prikazom 

statue Nikole Tesle koja je javno izložena 

na javnom trgu. 

39

11. IZLOŽBENI KATALOZI 


Za potrebe izrade kataloga javnih izložbi ili 

javnih prodaja dozvoljeno je bez dozvole autora 

i bez plaćanja autorske naknade odgovarajuće 

umnožavanje izloženih dela i stavljanje 

u promet tako umnoženih primeraka. 


KORIŠĆENJA: 

Dela izložena na javnim izložbama i na 

javnim prodajama 


Bilo koje lice (koje izrađuje kataloge javnih 

izložbi ili javnih prodaja) 


RISTI DELO: 

Za potrebe izrade kataloga javnih izložbi ili 

javnih prodaja 

12. DEMONSTRACIJA AUDIO VIZUELNIH 

UREĐAJA 


U prodavnicama, na sajmovima i drugim 

mestima gde se demonstrira rad uređaja 

za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka 

i slike dozvoljeno je bez dozvole autora i 

bez plaćanja autorske naknade umnožavanje 

dela na nosač zvuka i slike, javno saopštavanje 

dela sa tog nosača, kao i javno saopštavanje 

dela koje se emituje, ali samo u meri 

u kojoj je to neophodno za demonstriranje 

rada uređaja. 

Snimci koji se načine na osnovu odredbe 

stava 1. ovog člana moraju se bez odlaganja 

brisati. 


KORIŠĆENJA: 

Dela koja se mogu preneti na nosač zvuka i 

slike; Dela koja se mogu emitovati 




DELO): 

Umnožavanje i stavljanje u promet tako umnoženih 

primeraka 


Ne 

NAPOMENA: 

Za razliku od srpskog zakona, koji dozvoljava 

stavljanje u promet predmetnih kataloga, 

bez napomene da to mora biti u nekomercijalne 

svrhe, u članu 5(3)(j) InfoSoc 

Direktive je predviđeno da umnožavanje radi 

promocije izložble ili prodaje može biti samo 

nekomercijalno. Dakle, ovaj izuzetak je širi u 

srpskom zakonu nego u InfoSoc Direktivi. 

Lica koja demonstriraju rad uređaja za 

snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i 

slike u prodavnicama, na sajmovima i drugim 

mestima 


RISTI DELO: 

U cilju demonstriranja rada uređaja za snimanje, 

reprodukovanje i prenos zvuka i slike, 

i to samo u meri u kojoj je to neophodno 



DELO): 


dela na nosač zvuka i slike, 

-javno - saopštavanje dela sa tog nosača, 

kao i 

-javno - saopštavanje dela koje se emituje 


Ne 


NAPOMENA: 

U članu 5(3)(l) InfoSoc Direktive pominje se 

i upotreba radi popravke uređaja i opreme, 

koja se u srpskom zakonu ne pominje izričito. 

Ipak, formulacija „demonstriranje rada” je 

dovoljno široka da obuhvati i demonstraciju 

rada uređaja tokom i nakon popravke. 

13. OSOBE SA INVALIDITETOM 


Za potrebe osoba sa invaliditetom, dozvoljeno 

je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske 

naknade, umnožavanje i stavljanje u 

promet autorskog dela, ako to delo ne postoji 

u traženom obliku, ako je njegova upotreba 

u direktnoj vezi sa invaliditetom tih osoba i 

u obimu koji zahteva određena vrsta invaliditeta 

i ako to umnožavanje i stavljanje u promet 

nije učinjeno radi ostvarivanja posredne 

ili neposredne imovinske koristi. 


KORIŠĆENJA: 

Bilo koje delo (koje već ne postoji u obliku u 

kom može služiti za potrebe osoba sa invaliditetom) 




RISTI DELO: 

Za potrebe osoba sa invaliditetom, pod 

sledećim kumulativnim uslovima: 

-upotreba - dela je u direktnoj vezi sa invaliditetom 

osobe 

-upotreba - dela je u obimu koji zahteva 

određena vrsta invaliditeta i 


i stavljanje u promet nije 

učinjeno radi ostvarivanja posredne ili 

neposredne imovinske koristi 



DELO): 

Modifikovanje dela da bi bilo u tražnom obliku, 

odnosno u obliku koji je pogodan za up- 

otrebu osobe sa određenom vrstom invaliditeta, 

umnožavanje i stavljanje u promet koje 

nije učinjeno radi ostvarivanja posredne ili 

neposredne imovinske koristi. 


Ne 

NAPOMENA: 

U pitanju je izuzetak koji se po pravilu nalazi 

u međunarodnim ugovorima, jer se smatra 

da nije u pitanju samo materija autorskog 

prava, već pitanje ljudskih prava uopšte. 

Na primer, InfoSoc Direktiva u članu 5(3) 

(b) predviđa da države članice mogu predvideti 

ograničenja prava autora u cilju korišćenja 

dela u korist lica sa invaliditetom, 

ukoliko je to korišćenje u direktnoj vezi sa 

invaliditetom i koje je nekomercijalne prirode 

i to u meri koja odgovara konkretnom invaliditetu. 

Primeri primene ovog izuzetka su izrada 

knjiga uz korišćenje Brajevog pisma za slepe 

ili izrada audio knjiga. Na ovaj izuzetak se 

mogu osloniti posebno biblioteke, u cilju činjenja 

dostupnim svog fonda što većem krugu 

lica sa invaliditetom. Jasno je da biblioteke, 

kao ni druga lica koja se oslanjaju na ovaj 

izuzetak, ne mogu kontrolisati ko će praktično 

koristiti predmetne modifikovana dela (da 

li samo lica za invaliditetom ili i neka druga 

lica), ali svi korisnici moraju poštovati uslov 

da je u pitanju umnožavanje i stavljanje u 

promet koje nije učinjeno radi ostvarivanja 

posredne ili neposredne imovinske koristi. 

41

14. PARODIJA / KARIKATURA - PRERADA ZA 

LIČNE POTREBE - PRERADA ZBOG PRIRODE 

DELA ILI NAČINA KORIŠĆENJA 


Dozvoljena je slobodna prerada objavljenog 

autorskog dela ako se radi o: 

-parodiji - ili karikaturi, ako to ne stvara 

zabunu ili ne može dovesti do stvaranja 

zabune u pogledu izvora dela; 

-preradi - dela za lične potrebe koja nije 

namenjena i nije dostupna javnosti; 

-preradi - u vezi sa dozvoljenim korišćenjem 

dela, koja je prouzrokovana samom prirodom 

ili načinom tog korišćenja. 


KORIŠĆENJA: 

Objavljena dela 




RISTI DELO: 

Za jednu od sledećih namena: 

-parodija - ili karikatura, ako to ne stvara 

zabunu ili ne može dovesti do stvaranja 

zabune u pogledu izvora dela; 

-prerada - dela za lične potrebe koja nije 

namenjena i nije dostupna javnosti; 

-prerada - u vezi sa dozvoljenim korišćenjem 

dela, koja je prouzrokovana samom prirodom 

ili načinom tog korišćenja - na primer, 

novine za potrebe izdavanja svog izdanja 

iz tehnike u boji prebace fotografiju u crno 

belu tehniku. 



DELO): 

Prerada dela 


Ne 

NAPOMENA: 

Srpski zakon ne daje definiciju parodije ni 

karikature, te u svakom konkretnom slučaju 

treba voditi računa da se, uz izgovor pravljenja 

parodije/karikature, ne radi o neovlašćenoj 

upotrebi tuđeg autorskog dela. 

Parodija se definiše kao praksa ismevanja 

drugog dela. Parodija ima dugu tradiciju u 

mnogim kulturama i često služi društvenoj 

ulozi sličnoj kritici i komentaru. Jasno je da 

se parodija dela nedvosmisleno odnosi na 

ciljano delo. Cilj dela koje koristi elemente 

drugog zaštićenog autorskog dela je drugačiji 

od cilja originalnog dela, ono daje komentar 

na originalno delo tj. parodira ga. 

Zato što je ovde transformacija bitan pravni 

element, ne postoje definitivna pravila koliko 

autorskog dela može da bude iskorišćeno. 29 

Od koristi može biti praksa Evropskog suda 

pravde, koji je u tumačenju člana 5(3)(k) InfoSoc 

Direktive dao definiciju i osnovne elemente 

parodije na sledeći način: „bitna obilježja 

parodije [su], s jedne strane, pozivanje 

na postojeće delo uz prikazivanje značajnih 

razlika u odnosu na njega i, s druge strane, 

izražavanje humora ili ismejavanja“. Prema 

praksi Evropskog suda pravde „parodija“ 

ne mora imati sopstvenu originalnost 

kao obeležje. Drugim rečima „originalnost“ 

parodije se sastoji samo u tome da sadrži 

značajne razlike u odnosu na izvorno delo 

koje je predmet parodije (a ne i dodatne elemente 

originalnosti) 30 . 

Treba voditi računa i o interesima autora 

originalnog dela (u ovom slučaju i njegovih 

moralnih prava, ne samo ekonomskih) i slobode 

izražavanja lica koje pravi parodiju. 

U tom smislu je tanka linija između prave 

parodije i neznatnih izmena originalnog dela, 

što su imali priliku da tumače i američki 


sudovi u muzičkoj umetnosti. To što bi rep 

verzija Betovenove simfonije br. 5 nekome 

zvučala smešno, nije dovoljno za tvrdnju da je 

u pitanju parodija. U presudi u slučaju Campbell 

v. Acuff-Rose Music, Vrhovni sud SAD je 

naveo da parodija predstavlja „korišćenje 

određenih elemenata prethodno stvorenog 

autorskog dela u cilju stvaranja novog dela, 

koje u jednom svom delu komentariše prvobitno 

autorsko delo i da je ovaj komentar u 

stvari osnova za dozvoljeno korišćenje starijeg 

dela” 31 . 

15. BAZA PODATAKA 


Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka 

ili njenog umnoženog primerka može slobodno 

da umnožava ili preradi tu bazu podataka 

ako je to potrebno radi pristupa njenom 

sadržaju i redovnog korišćenja tog sadržaja. 

Ako je korisnik ovlašćen samo za deo baze 

podataka, dozvoljeno mu je umnožavanje i 

prerada samo tog dela. 

Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa 

stavom 1. ovog člana su ništave. 


KORIŠĆENJA: 

Baza podataka/Deo baze podataka 


Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka 

ili njenog umnoženog primerka 


RISTI DELO: 

Radi pristupa sadržaju baze podataka (dela 

baze za koji je korisnik ovlašćen) i redovnom 

korišćenju tog sadržaja 



DELO): 

Umnožavanje ili prerada baze podataka/dela 

baze podataka za koji je korisnik 

ovlašćen 


Ne 

NAPOMENA: 

Ovaj izuzetak se odnosi na situacije kada 

korisnik, koji je za to ovlašćen, mora da kopira 

određenu bazu podataka da bi morao 

da je koristi, npr. lice/preplatnik koje ima 

ovlašćenje da pristupa bazama podataka 

Agencije za privredne registre za koje se 

preplatio. Ovaj izuzetak je posebno predviđen 

za baze podataka kao posebnu vrstu 

autoskog dela na koju se znog njenih osobenosti 

ne odnosi opšti izuzetak privatnog 

kopiranja. 

Odredbe ugovora koji se odnosi na bazu 

podataka koje su u suprotnosti sa ovim izuzetkom 

biće pravno nevažeće i neće se primenjivati, 

što znači da i ukoliko bi bio potpisan 

ugovor sa takvim nevažećim odredbama korisnik 

bi još uvek mogao da se pozove na ovaj 

izuzetak. 

29 http://wiki.sharedefense.org/index.php?title=Autorska _ prava _ i _ fer _ kori%C5%A1%C4%87enje&veaction=edit 

30 Case C-201/13 Johan Deckmyn and Vrijheidsfonds VZW v Helena Vandersteen and Others, dostupno na: http:// 

curia.europa.eu/juris/liste.jsf?num=C-201/13 

31 Campbell v. Acuff-Rose Music, Inc. 510 U.S. 569 (1994): „We should not make it easy for musicians to exploit 

existing works and then later claim that their rendition was a valuable commentary on the original. Almost any 

revamped modern version of a familiar, composition can be construed as a “comment on the naivete of the 

original,” ante, at 583, because of the difference in style and because it will be amusing to hear how the old 

tune sounds in the new genre. Just the thought of a rap version of Beethoven’s Fifth Symphony or „Achy Breaky 

Heart” is bound to make people smile. If we allow any weak transformation to qualify as parody, however, we 

weaken the protection of copyright.” 

43

16. SLUČAJNA UPOTREBA DELA 


Objavljena dela koja predstavljaju nebitan 

sastojak u odnosu na glavno delo u koje su 

uključena ili u odnosu na stvar sa kojom se 

zajedno koriste, u slobodnoj su upotrebi pri 

iskorišćavanju takvog glavnog dela ili takve 

stvari. 


KORIŠĆENJA: 

Objavljena dela ako predstavljaju nebitan 

sastojak u odnosu na glavno delo u koje su 

uključena ili u odnosu na stvar sa kojom se 

zajedno koriste 


Autori glavnih dela u koja su uključena kao 

nebitan sastojak objavljena dela drugih autora; 

Držaoci stvari koje se zajedno koriste 

sa objavljenim delom koje predstavlja njihov 

nebitan sastojak 


RISTI DELO: 

Iskorišćavanje glavnog dela ili stvari sa kojom 

se objavljena dela zajedno koriste 



DELO): 

Slobodna upotreba pri iskorišćavanju glavnog 

dela ili stvari 


Ne 

NAPOMENA: 

Predmetni izuzetak je predviđen članom 

5(3)(i) InfoSoc Direktive, koji pokriva „slučajno/propratno 

uključivanje dela ili drugog 

predmeta zaštite u drugi materijal”. Prema 

evropskoj praksi, ovaj izuzetak bi pokrivao 

situacije kada u televizijskom prilogu prikažu 

snimci bilborda koji su zaštićeni autorskim 

pravom, ili audio snimak koji se čuje prilikom 

snimanja dokumentarnog filma 32 . 

Još uvek ne postoji praksa Evropskog suda 

pravde na temu ovog izuzetka koja bi razjasnila 

kriterijum „slučajnosti” ali se izjasnio 

nemački sud u slučaju koji se ticao pravljenja 

fotografije za katalog za salon nameštaja, 

koja je u svom setingu pored nameštaja 

uključivala i sliku drugog autora. Autor slike 

je tvrdio da uključivanje njegove slike na 

ovaj način ne može biti podvedeno pod ovaj 

izuzetak, što je sud i potvrdio. Argumentacija 

suda se zasnivala na dva kriterijuma: (i) 

zamenljivost - glavno delo može da ostane 

u suštini nezavisno od toga da li se umesto 

sporednog dela u pitanju koristi neko drugo 

sporedno delo, ili se sporedno delo potpuno 

isključi iz glavnog, i (ii) nezavisnost koncepta 

glavnog dela - prosečnom posmatraču mora 

biti jasno da je koncept glavnog dela takav da 

nije uslovljen sporednim delom (koje se u tom 

konceptu našlo nasumično), što po pravilu 

nije slučaj sa fotografijama za koje se prvi 

namerni seting, kao što je fotografisanje salona 

nameštaja u kataloške svrhe, nasuprot 

fotografisanju bez unapred pripremljenog 

setinga 33 . 

Za razliku od InfoSoc Direktive, srpski zakon 

ne zahteva da uključenje u glavno delo ili 

stvar bude slučajno, što bi moglo da znači da 

prema srpskom zakonu i namerno uključenje 

nebitnog sastojka drugog dela u odnosu na 

glavno delo moglo da bude obuhvaćeno ovim 

izuzetkom, dok sa druge strane mora zaista 

biti ispoštovan kriterijum „nebitnog sastojka”. 

Dakle, srpski zakon ne sadrži kriterijum 

„slučajnosti” već kriterijum „nebitnosti”. 

Drugi rečima, ovaj izuzetak se svakako ne 

bi se smeo zlouopotrebljavati putem namernog 

uključenja bitnih elemenata drugog dela 

u glavno delo ili stvar, radi slobodnog iskorišćavanja 

drugog dela. 


32 https://books.google.rs/books?id=EuRMAgAAQBAJ&pg=PA378&lpg=PA378&dq=article+5(3)(i)+infosoc+directive+incidental+inclusion&source=bl&ots=ZhOG4lEhhu&sig=24ykR5DIExywJkQ1F6G435znQUo&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj9v9aN24bSAhVEOxoKHe07DdkQ6AEIOzAE#v=onepage&q=article%205(3)(i)%20 

infosoc%20directive%20incidental%20inclusion&f=false 

33http://kluwercopyrightblog.com/2015/09/24/incidental-inclusion-of-works-mere-incidental-relevance-of-the-exception-according-to-the-german-bundesgerichtshof/ 

; http://juris.bundesgerichtshof.de/ 

cgi-bin/rechtsprechung/document.py?Gericht=bgh&Art=en&sid=aed027f45eafdc14baa1cbff49183857&nr=71060&pos=0&anz=1 

45

PRAVO IS- 

KORIŠĆA- 

VANJA DELA 

BEZ DOZ- 

VOLE AUTO- 

RA ALI UZ 

OBAVEZU 

PLAĆANJA 

AUTORSKE 

NAKNADE 

(ZAKONSKA 

LICENCA) 

PRAVO ISKORIŠĆAVANJA DELA BEZ DOZVOLE AUTORA ALI UZ OBAVEZU PLAĆANJA AUTORSKE NAKNADE (ZAKONSKA LICENCA) 

PRAVO ISKORIŠĆAVANJA 

DELA BEZ DOZVOLE 

AUTORA ALI UZ OBAVEZU 

PLAĆANJA AUTORSKE 

NAKNADE (ZAKONSKA 

LICENCA) 

1. UMNOŽAVANJE DELA U SVRHE NASTAVE 

I ISTRAŽIVANJA 


Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja 

autorske naknade, dozvoljeno je, u obliku 

zbirke namenjene nastavi, ispitu ili 

naučnom istraživanju, umnožavanje na papiru 

ili sličnom nosaču, putem fotokopiranja 

ili bilo kojeg oblika fotografske ili slične 

tehnike koja daje slične rezultate, odlomaka 

objavljenih autorskih dela, pojedinačnih 

kratkih objavljenih autorskih dela u oblasti 

nauke, književnosti i muzike ili pojedinačnih 

objavljenih autorskih dela fotografije, 

likovne umetnosti, arhitekture, primenjene 

umetnosti, industrijskog i grafičkog dizajna 

i kartografije ako se radi o objavljenim delima 

više različitih autora, osim ako to autor 

izričito ne zabrani. 

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se 

na notni zapis muzike. 


KORIŠĆENJA: 

Mogu se koristiti: 

-odlomci - objavljenih autorskih dela, dakle 

ne cela dela, 

-pojedinačna - 

kratka objavljena autorska 

dela, ali samo u oblastima nauke, književnosti 

i muzike, ne i u drugim oblastima 

-pojedinačna - 

objavljena autorska dela 

fotografije, likovne umetnosti, arhitekture, 

primenjene umetnosti, industrijskog 

i grafičkog dizajna i kartografije ako se 

radi o objavljenim delima više različitih 

autora 

Ne može se koristiti notni zapis muzike 


Lica koja učestvuju u nastavi, ispitu ili 

naučnom istraživanju 


RISTI DELO: 

U cilju sprovođenja nastave, polaganja 

ispita ili naučnog istraživanja 



DELO): 

Umnožavanje na papiru ili sličnom nosaču, 

putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske 

ili slične tehnike koja daje slične 

rezultate 


Da 

NAPOMENA: 

Ovaj izuzetak se odnosi na primer izrade 

praktikuma za potrebe nastave i slično, 

ali treba naglasiti da ukoliko autor izričito 

zabrani upotrebu koja je regulisana ovim 

članom srpskog zakona, korisnik se ne može 

poslužiti predmetnim izuzetkom. 

47

Ovaj izuzetak treba razlikovati od izuzetka 

„KORIŠĆENJE DELA U OBRAZOVANJU” 

kad se bez dozvole autora i bez plaćanja naknade 

određena dela mogu koristiti u nastavi. 

2. PREUZIMANJE I PRENOŠENJE ČLANAKA 



autorske naknade, dozvoljeno je sredstvima 

javnog obaveštavanja umnožavanje, stavljanje 

u promet primeraka, kao i drugi oblici 

javnog saopštavanja članaka koji su objavljeni 

u drugim sredstvima javnog obaveštavanja, 

pod uslovom da se ti članci odnose na 

tekuća ekonomska, politička ili verska pitanja, 

a da autor to nije izričito zabranio. 


KORIŠĆENJA: 

Članci koji su objavljeni u sredstvima javnog 

obaveštavanja 


Sredstva javnog obaveštavanja 


RISTI DELO: 

U cilju javnog obaveštavanja, ali pod uslovom 

da se članci odnose na tekuća ekonomska, 

politička ili verska (ne i na druga, npr. 

sport, kulturu, zabavu) pitanja, a da autor 

nije izričito zabranio upotrebu dela na ovaj 

način 



DELO): 

Umnožavanje, stavljanje u promet primeraka, 

kao i drugi oblici javnog saopštavanja 


Da 

NAPOMENA: 

Ovo ograničenje je predviđeno članom 

10bis(1) Bernske konvencije kao neobavezno 

ograničenje, što znači da države potpisnice 

ne moraju da ga implementiraju, iako nije 

regulisano plaćanje autorske naknade. To 

pitanje je ostalo na državama potpisnicama 

da ga regulišu, a srpski zakon je ograničenje 

implementirano kao jedan od slučajeva 

zakonske licence, dakle uz obavezu plaćanja 

naknade autoru. Važno je napomenuti da 

se za razliku od izuzetka „INFORMISANJE 

PUTEM MEDIJA”, ovo ograničenje se odnosi 

na sva sredstva javnog obaveštavanja, a ne 

samo na registrovane medije. 

Ipak, član 10bis(1) Bernske konvencije je 

širi, jer se odnosi ne samo na „članke koji su 

objavljeni u drugim sredstvima javnog obaveštavanja“ 

i odnose se „na tekuća ekonomska, 

politička ili verska pitanja”, već i na „emitovana 

dela iste vrste“. Dakle, po srpskom 

zakonu, ovaj izuzetak se ne bi mogao primeniti 

na emisije, već samo na članke. 

Ovaj izuzetak je zasnovan na idealu slobodnog 

govora, kroz kritikovanje i komentarisanje. 

Predviđen je Bernskom konvencijom 

da bi osnažio princip slobode štampe, koji 

je neophodna komponenta slobode govora, 

kao i radi osnaženja svesti javnog mnenja i 

širenja znanja 34 . 

PRAVO ISKORIŠĆAVANJA DELA BEZ DOZVOLE AUTORA ALI UZ OBAVEZU PLAĆANJA AUTORSKE NAKNADE (ZAKONSKA LICENCA) 

3. 3D UMNOZAVANJE DELA DOSTUPNIH U 

JAVNOM PROSTORU 



autorske naknade, dozvoljeno je trodimenzionalno 

umnožavanje dela koja su trajno izložena 

na ulicama, trgovima i drugim otvorenim 

javnim mestima, kao i stavljanje u promet 

tih primeraka, osim ako se: 

primerak dela skulpture dobija otiskom iz 

originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak 

koji je trajno izložen na otvorenom 

javnom mestu ili iz kalupa koji je načinjen 

otiskivanjem sa primerka dela skulpture; 

pravi nova građevina po uzoru na postojeću 

građevinu; 

proizvod oblikuje prema delu primenjene 

umetnosti. 


KORIŠĆENJA: 

Dela koja su trajno izložena na ulicama, 

trgovima i drugim otvorenim javnim mestima, 

sem u određenim slučajevima skulpture, 

građevine, dela primenjene umetnosti. 




RISTI DELO: 

Bez određene namene 



DELO): 

Trodimenzionalno umnožavanje primeraka 

dela i stavljanje u promet tih primeraka 


Da 

NAPOMENA: 

Ovaj izuzetak se ne primenjuje u sledećim 

slučajevima: 

ukoliko se primerak dela skulpture dobija 

otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je 

dobijen i primerak koji je trajno izložen na 

otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji 

je načinjen otiskivanjem sa primerka dela 

skulpture; 

kada se pravi nova građevina po uzoru na 

postojeću građevinu; 

kada se proizvod oblikuje prema delu primenjene 

umetnosti. 

Ovaj izuzetak treba razlikovati od izuzetka 

„2D UMNOŽAVANJE DELA DOSTUPNIH U 

JAVNOM PROSTORU”, koje se može vršiti 

bez dozvole autora i bez plaćanja naknade. 

34 R. Okediji, str. 22. 

49

ZAKLJUČAK 

ZAKLJUČAK 

ZAKLJUČAK 

Izuzeci za korišćenje autorskih dela bez naknade 

i traženja dozvole od autora su brojni 

i često nije jednostavno protumačiti zakonske 

odredbe koje ih opisuju. Imajući u vidu 

brzinu razmene informacija u digitalnom 

okruženju i karakteristike remiks kulture 

koja preovladava na internetu, da li određeni 

izuzeci izazivaju konfuziju? U nekim slučajevima 

prosečni korisnici teško mogu da saznaju 

koji od izuzetaka pruža mogućnost da 

koristi određeno autorsko delo - npr. da li se 

parodija može koristiti i u edukativne svrhe. 

Srbiji predstoji usklađivanje standarda autorskih 

prava kao deo procesa pridruživanja 

Evropskoj uniji, u kojoj je u toku reforma ove 

oblasti, što može otvoriti prostor za uvođenje 

novih izuzetaka ili ograničavanje postojećih. 

Prilikom komercijalne upotrebe postojećih 

autorskih dela treba biti naročito obazriv. 

Brojni domaći mediji su se susretali sa tužbama 

za povredu autorskih prava upravo zbog 

korišćenja fotografija bez dozvole odnosno 

nadoknade autorima, zbog čega su morali 

da isplate visoke novčane sume fotografima. 

Sa druge strane, Narodna skupština Republike 

Srbije pokušala je usvoji„autentično 

tumačenje” fotografije kao autorskog dela, 

tj. da se „rutinske” fotografije ne smatraju 

autorskim delom pa se stoga mogu koristiti 

bez naknade, što ipak nije prošlo, jer bi potpuno 

obesmislilo fotografiju kao autorsko 

delo. 35 Radi što potpunijeg ostvarivanja prava 

da se šalju i primaju informacije sa jedne, 

i poštovanja imovinskih i moralnih prava stvaralaca 

autorskih dela sa druge, neophodno 

je pronaći odgovarajuću ravnotežu, što se 

upravo u dobroj meri postiže izuzecima za 

slobodno korišćenje. 

35 http://www.shareconference.net/sh/defense/sta-dalje-posle-odbrane-fotografija 

51

SLOBODNA UPOTREBA AUTORSKIH DELA

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?