Melisa Seminarski
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
MEDICINSKA SREDNJA ŠKOLA<br />
ŠKOLSKA GODINA<br />
TUZLA 2016./2017.<br />
PROJEKTNI ZADATAK<br />
Predmet: Hemija<br />
Tema: Zemljište<br />
PROFESOR:<br />
Senada Aljić. Razred: 2-K<br />
TUZLA, april, 2017.god.<br />
1
Sadržaj:<br />
Zagadjivanje i zastita zemljista.......................................................................................................... 3<br />
Faktori koji utiču na formiranje zemljišta.......................................................................................... 4<br />
OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZEMLJIŠTA.....................................................................................5<br />
Mehanička struktura i fizičke osobine........................................................................................ 5<br />
Vazduh u zemljištu...................................................................................................................... 5<br />
FUNKCIJE ZEMLJIŠTA.................................................................................................................... 6<br />
Produkcija biomase............................................................................................................................ 6<br />
Filtracija, puferski kapacitet i transformacija................................................................................... 6<br />
Biološki habitat i rezerva gena........................................................................................................... 7<br />
Izvor sirovina......................................................................................................................................8<br />
Zaštita i očuvanje istorijskog nasleđa................................................................................................ 9<br />
ZAGAĐIVANJE I DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA.............................................................................. 10<br />
Degradacija zemljišta................................................................................................................... 10<br />
Destrukcija zemljišta..................................................................................................................... 13<br />
Totalno isključenje zemljišta iz funkcije.........................................................................................13<br />
Ostali zagadjivaci zemljista..............................................................................................................14<br />
Teški metali............................................................................................................................... 14<br />
Pesticidi.................................................................................................................................... 14<br />
Nitrati i fosfati.......................................................................................................................... 15<br />
Radioaktivna kontaminacija..................................................................................................... 15<br />
METODE PREČIŠĆAVANJA KONTAMINIRANOG ZEMLJIŠTA................................................... 16<br />
Analiza zemljista.............................................................................................................................. 17<br />
Literatura:........................................................................................................................................ 19<br />
2
Zagadjivanje i zastita zemljista<br />
Zagadjivanje i zastita zemljista<br />
Zemljište je prirodna tvorevina sastavljena od čvrste, tečne i gasovite<br />
faze. Predstavlja deo litosfere. Nalazi se smešteno između Zemljine<br />
površine i stena. Podeljeno je na horizontalne slojeve koji se međusobno<br />
razlikuju po svojim fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama.<br />
Ono nastaje tokom dugogodišnjeg procesa u kome kontinuirani i<br />
diskontinuirani procesi formiraju različite tvorevine.<br />
Zemljiste je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka<br />
ljudskog roda.Predstavlja inzvaredno znacajno prirodno dobro ali koje se<br />
stvara i obnavlja veoma sporo.Da bi se formirao sloj zemljista debeo 2<br />
do 3 cm, potrebno je 200 do 1000 godina.<br />
Tako da se sa stanovista i vise ljudskih generacija moze smatrati<br />
konacnim dobrom.<br />
Kao zemljiste koje se nemilosrdno unistava, degradira kao osnovni deo<br />
ekosistema i podloga za zivot ljudi, za zivot zivotinja i biljaka, za<br />
proizvodnju hrane i vode, za sve ljudske aktivnosti.Ako se takvo<br />
zemljiste ne zastiti posledice mogu biti nesagledive<br />
Poseban oblik zemljista predstavljaju zasticene povrsine koje su takvim<br />
proglasene s ciljem da bude zasticena osetljiva zivotna sredina,<br />
zivotinjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova<br />
turisticka korist.<br />
Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju biodiverzitet,<br />
rezervoari su kiseonika, ciste vode …<br />
U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih<br />
povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.U zasticene povrsine<br />
spadaju prirodni rezervati, nacionalni parkovi, prirodni spomenici,<br />
zasticena stanista i druge vrste zemljista. Kada one obuhvataju najmanje<br />
dve zemlje nazivaju se “parkovi mira”.<br />
3
Faktori koji utiču na formiranje zemljišta<br />
Ljudske aktivnosti<br />
U poslednjih nekoliko decenija najvažniju ulogu u formiranju ali i<br />
degradaciji zemljišta ima čovek . Vrlo važne aktivnosti koje utiču na<br />
formiranje tla su : ozelenjavanje i seča šuma, navodnjavanje i isušivanje<br />
zemljišta kao i izgradnja hidrocentrala i veštačkih jezera.<br />
Klima<br />
Najvažniji parametri klime koji utiču na formiranje zemljišta su<br />
temperatura i vodeni talozi jer od njih zavisi vlažnost zemljišta, brzina<br />
raspadanja organskih materija i brzina mineralizacije humusa.<br />
Vegetacija<br />
U toku raspadanja biljaka i organskih materija dolazi do stvaranja<br />
humusa. Od vrste biljaka koje se nalaze na određenom zemljištu zavisi<br />
količina i karakter organskih ostataka koji služe kao polazna materija za<br />
nastajanje humusa i akumulaciju elemenata potrebnih za ishranu biljaka<br />
u gornjim slojevima zemljišta.<br />
Flora i fauna u zemljištu<br />
Mikroorganizmi imaju najvažniju ulogu u stvaranju humusa. Živi<br />
organizmi u zemljištu pored toga razlagažu otpadne materije i ostavljaju<br />
iza sebe kanale. Prisustvo ovih kanala u zemljištu poveća njegovu<br />
poroznost zemljišta kao i količinu prisutnog vazduha i vode i na taj način<br />
menjaju fizičke osobine zemljišta.<br />
Reljef<br />
Svojim karakterom vodenog režima i veličinom insolacije reljef može<br />
značajno da utiče na formiranje zemljišta. Formiranje zemljišta je<br />
dugotrajan proces te se mođe smatrati da je ono neobnovljiv resurs jer je<br />
za stvaranje sloja debljine 2,5 cm potrebno oko 500 godina.<br />
4
OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZEMLJIŠTA<br />
Mehanička struktura i fizičke osobine<br />
Struktura zemljišta se stalno menja pod uticajen fizičkih, hemijskih i<br />
bioloških procesa i zavisi od veličine, oblika i povezanosti čestica koje<br />
se u njemu nalaze. U zavisnosti od načina povezivanja čestica može biti<br />
zrnasta ili kompaktna.<br />
Hemijski sastav zemljišta<br />
Zemljište u sebi sadrži prirodno preko 80 elemenata koji se u njemu nalaze u vidu<br />
jedinjenja koja su često rastvorena u vodi. Njihovo prisustvo u zemljištu je od velikog<br />
značaja jer utiču na sastav podzemne vode i ulaze u biljke te se na taj način uključuju u<br />
lanac ishrane.<br />
Vazduh u zemljištu<br />
Vazduh koji se nalazi u zemljištu se značajno razlikuje od atmosferskog<br />
vazduha i ima preko 80 komponentiUglavnom se nalazi u porama<br />
zemljišta. Njegovo prisustvo neophodno je biljkama za rast kao i<br />
bakterijama za vreme mineralizacije organskih materija.<br />
5
FUNKCIJE ZEMLJIŠTA<br />
Zemljište kao osnovni deo ekosistema Zemlje ima mnogobrojne funkcije<br />
koje između ostalog omogućavaju opstanak ljudske populacije i<br />
očuvanje prirodne ravnoteže.<br />
Ekološke funkcije:<br />
Produkcija biomase<br />
Najveći deo proizvodnje hrane za ljude i životinje zavisi od zemljišta<br />
koje obezbeđuje nutrijente, vodu i vazduh .<br />
Filtracija, puferski kapacitet i<br />
transformacija<br />
U poslednjih nekoliko decenija ova funkcija dobija na značaju zbog sve<br />
većeg zagađivanja zemljišta. Zemljište zahvaljujući svojoj sposobnosti<br />
samoprečišćavanja uspešno se do određene granice bori sa štetnim<br />
supstancama i onemogućava im da zagađuju podzemne vode i uđu u<br />
lanac ishrane.<br />
6
Zemljište ima sposobnost da različite supstance mehanički filtrira ,<br />
apsorbuje ili precipitira . U njemu se odigravaju i vrlo važni biohemijski<br />
procesi. Ukoliko se radi o organskim supstancama zemljište može da ih<br />
razloži i transformiše. Puferski kapacitet zemljišta omogućava da se<br />
strane supstance akumuliraju i skladište sve dok ne dođe do oštećenja<br />
ovog sistema. Vremenom, ukoliko je izloženo velikom zagađenju<br />
zemljište polako gubi ovu sposobnost i postaje izvor polutanata koji se<br />
šire po životnoj sredini i najčešće odlaze u podzemne vode.<br />
Biološki habitat i rezerva gena<br />
Zemljište je prirodni habitat za mnoge organizme i mikroorganizme.<br />
Zagađivanjem u zemljištu se za njih stvaraju nepovoljni uslovi za<br />
preživljavanje te se smanjuje biodiverzitet. Pored ove biološke<br />
degradacije kod zagađivanja zemljišta istovremeno se javlja i fizička i<br />
hemijska degradacija.<br />
7
Socio-ekonomske funkcije:<br />
Osnova za izgradnju ljudskih naselja<br />
Zemljište je fizički medij koji omogućava da se na njemu izgrađuju<br />
ljudska naselja sa kompletnom infrastrukturom. Takođe se koristi i za<br />
odlaganje otpada koji se stvara u tim naseljima.<br />
Ekspanzija naselja i nagla urbanizacija dovele su u poslednjih nekoliko<br />
decenija do velikog, trajnog gubitka zemljišta zbog izgradnje zgrada,<br />
infrastrukturnih objekata i puteva. Prosečno u Evropi je 2% zemljišta<br />
prekriveno objektima, a u nekim zemljama i preko 15%. Na ovaj način<br />
se povećava površina nepropusnog sloja te je smanjena i mogućnost<br />
infiltracije vode u zemljište.<br />
Izvor sirovina<br />
Zemljište je izvor mnogobrojnih sirovina kao što su: voda, glina, pesak,<br />
šljunak, minerali i različite vrste goriva.<br />
Sintetičko azotno đubrivo oštećuje zemljište<br />
8
Zaštita i očuvanje istorijskog nasleđa<br />
Veliki deo arheoloških predmeta i paleontološkog materijala koji nam<br />
omogućavaju da shvatimo evoluciju Zemlje i ljudske populacije nalazi<br />
se u zemljištu.<br />
Zemljište je od svog nastanka dugi niz godina uspevalo da nesmetano<br />
obavlja svoje funkcije. Od početka XX veka zagađivanje zemljišta<br />
postaje sve intenzivnije tako da postoji opasnost da dođe do gubitka<br />
nekih funkcija.<br />
Sve pobrojane funkcije su međusobno povezane i često se korišćenjem<br />
određene funkcije zemljišta ugrožava druga . Razvoj naselja ,<br />
intenzivnao korišćenje zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju,<br />
dispozicija otpada idr. vrše veliki pritisak na zemljište i najčešće dovode<br />
do degradacije jedne ili više funkcija. Njihov gubitak smanjuje kvalitet i<br />
vrednost zemljišta i njen kapacitet da podrži ekosistem.<br />
9
ZAGAĐIVANJE I DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA<br />
Zemljište se danas sve više zagađuje jer se zbog naglog rasta populacije i<br />
ubrzanog ekonomskog razvoja sve intenzivnije iskorišćava i to za<br />
proizvodnju hrane i kao izvor osnovnih sirovina. Istovremeno se na<br />
zemljište odlaže veliki deo otpadnih materija koje nastaju u<br />
mnogobrojnim ljudskim aktivnostima. Sve ovo utiče na normalno<br />
funkcionisanje zemljišta te dolazi do njegovog zagađenja i različitih<br />
oblika oštećenja.<br />
Zagađivanjem zemljišta može da dođe njegove degradacije, destrukcije<br />
ili pak do privremenog ili trajnog potpunog isključenja zemljišta iz<br />
funkcije.<br />
Glavnu stetu zemljistu nanose zagadjenje tla i vazduha, erozija,<br />
salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave, a za njegovu zastitu ne<br />
postoji zajednicka strategija Sveta, iako ti problemi svakog dana<br />
poprimaju sve vece razmere, i neposredno prete unistenju zivota na<br />
Zemlji.<br />
U Italiji je, na primer, 45 procenata obale izbetonirano, za Spaniju<br />
narocit problem predstavlja isusivanje tla, a kada su u pitanju zemlje<br />
istocne Evrope na njihovim teritorijama izrazena je erozija tla, 35<br />
procenata zemljista Poljske je preterano kiselo, a u 40 procenata<br />
litvanskog zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala.<br />
Degradacija zemljišta<br />
Može se javiti u više oblika kao posledica intenziviranja različitih<br />
ljudskih aktivnosti.<br />
10
a) Erozija<br />
Danas u svetu erozija je najrasprostranjeniji i najteži oblik degradacije<br />
zemljišta. Kretanjem po površini zemljišta vetar ili voda svojom<br />
kinetičkom energijom pokreću površinske čestice zemlje i pomeraju ih<br />
sa jednog mesta na drugo. Nekada je erozija bila prirodan proces u kome<br />
je količina odnešenog zemljišta bila jednaka količini novostvorenog<br />
zemljišta te je služila za podmlađivanje zemljišta. U poslednje vreme<br />
proces erozije je ubrzan zbog intenzivne seče šuma, uništavanja<br />
vegetacije, nekontrolisane ispaše i neadekvatne obrade zemljišta.<br />
Decenije istraživanja su dovele do toga da se razviju razne metode<br />
sprečavanja erozije. Mere zaštite uključuju: – Održavanje odgovarajućeg<br />
vegetativnog pokrivača – Sađenje drveća – Nekorišćenje zemljišta za<br />
ispašu (privremena mera) – građenje brana – građenje parcijalnih brana<br />
koje će sprečiti vodu da utiče u jarkove.<br />
Osnovni razlog zbog koga se gubi i smanjuje prostranstvo obradivih<br />
povrsina je, pre svega erozija, zbog koje se godisnje prakticno gubi<br />
25.000 hektara samo na tlu Srbije, dok u svetu se smatra da erozija<br />
godisnje pojede vise od 50 miliona hektara, a ponekada i mnogostruko<br />
vise.<br />
Borbu sa erozijom i bujicnim poplavama treba shvatiti ozbiljno, jer su u<br />
pitanju stete ogromnih razmera.Srbija i Crna Gora spadaju u red zemalja<br />
koje su veoma ugrozene erozijom.Ovo najbolje potvrdjuju cinjenice da<br />
su mnogi nasi krajevi potpuno stali bez rastresitog pokrivaca.Kao faktor<br />
koji bi trebalo ovo da spreci, jedan deo odgovorosti snose i mnogi<br />
objekti za odbranu od bujicnih poplava i erozije, koji su izgradjeni, pre<br />
vise od cetrdeset godina, i sa danasnjeg aspekta imaju neadekvatne<br />
konstrukcione elemente za zastitu, i sprecavanje erozije.<br />
11
) Acidifikacija<br />
Zbog prekomerne upotrebe azotnih đubriva u poljoprivredi, isušivanja<br />
zemljišta i aerozagađenja ovaj prirodni proces u poslednje vreme je<br />
ubrzan. Vremenom acidifikacija dovodi do smanjenja plodnosti zemljišta<br />
i promene njegovog puferskog kapaciteta.<br />
c) Zbijanje<br />
Najčešće se javlja zbog pogrešne upotrebe različitih poljoprivrednih<br />
mašina u toku pripreme zemljišta za gajenje biljaka. Zemljište gubi<br />
poroznost, smanjuje se količina vode i vazduha u njemu, ugrožava<br />
biodiverzitet, pa samim tim i kvalitet zemljišta.<br />
d) Salinizacija<br />
Kada duži vremenski period preko zemljišta prelazi voda sa visokom<br />
koncentracijom soli dolazi do njenog nagomilavanja posle evaporacije<br />
vode. Visoke koncentracije soli u zemljištu utiču nepovoljno na razvoj<br />
biljaka.<br />
e) Desertacija<br />
Ona predstavlja posledicu interakcije nepredvidljivih klimatskih<br />
varijacija i neodgovarajućeg korišćenja zemljišta, te dolazi do nestanka<br />
ili oštećenja biološkog potencijala zemljišta. Zemljište se vremenom<br />
zbog ireverzibilnosti procesa pretvara u pustinjsko zemljište.<br />
Poslednjih godina kao veoma opasan neprijatelj zemljista pojavile su se<br />
takozvane kisele kise.Smatra se da je poslednjih godina natopljeno preko<br />
10 miliona hektara u Evropi i Severnoj Americi.Na ovim povrsinama<br />
znacajno su umanjeni poljoprivredni prinosi, doslo je do katastrofalnog<br />
susenja suma i ozbiljne ugrozenosti zivota sveta u jezerima.<br />
12
Destrukcija zemljišta<br />
Najčešće nastaje kao posledica eksploatacije mineralnih i energetskih<br />
izvora i predstavlja teži oblik oštećenja zemljišta.<br />
Totalno isključenje zemljišta iz funkcije<br />
Kada je zemljište uništeno i fizički, te ga je teško ili skoro nemoguće<br />
ponovo upotrebiti dolazi do najtežeg oblika njegovog uništavanja.<br />
Isključenje može biti privremeno (deponije, klizišta, igrališta, ski staze)<br />
ili trajno (izgradnja svih vrsta objekata i infrastrukture).<br />
13
Ostali zagadjivaci zemljista<br />
Za razliku od ostalih medija životne sredine zemljište je statično i ima<br />
veliki kapacitet da prihvati velike količine polutanata koji ostaju u njemu<br />
dugi niz godina tako da su efekti zagađenja dugo skriveni i potreban je<br />
neki okidač da bi se polutanti iz zemljišta prebacili u druge medije<br />
životne sredine. Najveći izvori zagađenja zemljišta su danas<br />
industrija,domaćinstva i poljoprivredna proizvodnja.<br />
Teški metali<br />
Teški metali se prirodno nalaze u zemljištu ali su u poslednje vreme<br />
njihove koncentracije u zemljištu naglo porasle zbog mnogih različitih<br />
ljudskih aktivnosti. U zemljištu metali su obično vezani za mineralne<br />
čestice odakle se otpuštaju pod određenim uslovima (na pr. kod<br />
acidifikacije zemljišta). Mogu da se uključe u lanac ishrane i da deluju<br />
toksično.<br />
Pesticidi<br />
Zbog intenzivne upotreba u poljoprivredi zemljište je značajno zagađeno<br />
pesticidima. Pesticidi su vrlo otporni i dugo ostaju u zemljištu . Njihovo<br />
prisustvo u zemljištu negativno utiče na floru i faunu zemljišta,smanjuje<br />
plodnost zemljišta i dovodi do zagađenja podzemnih voda<br />
14
Nitrati i fosfati<br />
Azot i fosfor su osnovni elementi neophodni za rast biljaka ali njihova<br />
prekomerna upotreba u poljoprivredi dovodi do zagađivanja zemljišta.<br />
Njihova prekomerna koncentracija u zemljištu dovodi do zagađenja<br />
podzemnih i površinskih voda.<br />
Radioaktivna kontaminacija<br />
Izvori radioaktivnih materija su različite nuklearne probe,radioaktivan<br />
otpad ili upotreba radioaktivnog oružja. Kako najveći deo izvora<br />
kontaminacije dolazi sa površine mnogi veštački radionukleidi se<br />
koncentišu u površinskim slojevima zemljišta i ulaze u lanac ishrane.<br />
15
METODE PREČIŠĆAVANJA KONTAMINIRANOG<br />
ZEMLJIŠTA<br />
Koji će od načina za prečišćavanje zemljišta da se upotrebi za oporavak<br />
zemljišta zavisi od vrste i veličine njegove kontaminacije. Cilj je da se<br />
poboljša kvalitet zemljišta i spreči dalje prodiranje polutanata u dublje<br />
slojeve i u podzemne vode.<br />
Sve metode prečišćavanje se dele u dve grupe u zavisnosti od toga da li<br />
se prečišćavanje vrši na mestu kontaminacije ili se pak zemljište<br />
iskopava i odvozi do mesta gde se vrše različiti načini njegovog<br />
prečišćavanja.<br />
Tehnologije in-situ<br />
Na mestu kontaminacije zemljišta može se koristiti propuštanje vode,<br />
vazdušne struje ili pare pod pritiskom, jonoizmena ili prskanje zemljišta<br />
rastvorom bakterija koje potpomažu procese razlaganja polutanata.<br />
Ukoliko za ove metode ne postoje odgovarajući uslovi moguće je<br />
revitalizovati zemljište dodavanjem humusa ili primeniti različite oblike<br />
melioracije.<br />
Tehnologije ex-situ<br />
Kod ovih metoda kontaminirano zemljište se iskopava i odvozi na<br />
prečišćavanje. Od metoda se najčešće koriste : kompostiranje, obrada u<br />
bioreaktoru, termičko prečišćavanje na niskim ili visokim (200-1200 °C)<br />
temperaturama, hemijska ekstrakcija, stabilizacija i selektivno<br />
korišćenje.<br />
16
Analiza zemljista<br />
Analiza zemljista predstavlja jedan od najbitnijih procesa pre same<br />
zastite zemljista.<br />
Analizom zemljišta dobijaju se informacije o pravilnom đubrenju u<br />
smislu vrste i količine đubriva, kao i vremena njihove primene. Ova<br />
mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva u odnosu na,<br />
na žalost kod nas zastupljeno đubrenje bez prethodnih analiza zemljišta.<br />
Zadatak stručnih i naučnih radnika iz oblasti poljoprivrede je postizanje<br />
visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, uz minimalno ulaganje<br />
materijala, energije i rada i uz njihovu maksimalnu efikasnost, kao i uz<br />
zaštitu životne sredine, agroekosistema i biosfere uopšte od štetnih<br />
uticaja i zagađenja. Jedna od mera za postizanje ovih ciljeva je i<br />
uzimanje uzoraka i analiza poljoprivrednog<br />
Osnovna đubriva pored toga što služe za ishranu bilja, služe i za<br />
izgradnju zemljišta, za popravljanje fizičkih, hemijskih i bioloških<br />
osobina. Ako se osnovna đubriva po vrsti i količini upotrebe sa ciljem da<br />
se postignu značajnije kvalitetne promene u osobinama i plodnosti<br />
zemljišta, trajnijeg delovanja, tada ta đubriva dobijaju meliorativni<br />
karakter i govorimo o meliorativnom đubrenju.Meliorativno đubrenje se<br />
izvodi na siromašnim normalnim zemljištima i na anormalnim<br />
zemljištima. Na siromašnim normalnim zemljištima izvodi se u cilju<br />
obezbeđenosti većeg fonda hraniva, a kod anormalnih zemljišta u cilju<br />
popravke fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. zemljišta.<br />
Zastita zemljista je veoma bitna, jer iz nje se radjamo, uz nju i sa njom<br />
zivimo.<br />
17
Deo pisma koji je indijanski poglavica Sietla uputio 1854 godine<br />
Franklinu Peri, predsedniku Sjedinjenih Americkih Drzava, glasi:<br />
“Mi smo deo Zemlje, a Zemlja je deo nas. Mirisni cvetovi su naše<br />
sestre, jelen, konj, veliki orao, svi su oni naša braća. Kameni vrhovi,<br />
sočni pašnjaci, toplina zivotinjskog i ljudskog tela; sve to spada u<br />
istu PORODICU.”<br />
18
Literatura:<br />
[1]. Wkipedija – Zagadjivanje zemljista<br />
[2]. Enciklopedija – “ Zastita zemljista”<br />
19
Change language