LovaÄke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije

More documents

Recommendations

Info

LOVA^KE NOVINE, APRIL - MAJ - JUN, 2009. 16 LOV I ODSTREL DIVQIH SVIWA U SAVREMENIM USLOVIMA OD PRETRA@IVAWA DO ÊKAWA Ve} vi{e od decenije, zahvaquju}i stru~nom sprovo|ewu mera za{tite, na na{im prostorima nije bilo ozbiqnijih i masovnijih bolesti, kako kod doma- }ih tako i kod divqih sviwa. Ova ~iwenica povoqno se odrazila na populaciju divqih sviwa u otvorenim i ogra|enim lovi{tima, tako da se ova divqa~ pojavila i u lovi{tima u kojima je ranije nije bilo Brojnost populacije divqe sviwe pove}avala se iz godine u godinu, tako da je ova veoma inteligentna ìvotiwa potraìla sebi prostor za boravak, ishranu i razmnoàvawe u mirnim delovima lovi{ta koja, ~esto, nisu ve}a od stotinak hektara. Divqa~ je na ovo bila prinu|ena, iz prostog razloga, jer je gustina populacije bila prevelika. Time je doveden u pitawe i wen biolo{ki opstanak, pa je vi{ak populacije bio primoran da potraì nova stani{ta. Ekspanzija "me{anaca" Pove}awe brojnosti divqih sviwa doneo je i problem {teta koje ova divqa~ nanosi poqoprivrednim kulturama. Lovi{ta koja nisu imala ovu divqa~ u lovnoj osnovi unela su je u godi{wi plan gazdovawa i lovnu osnovu, te je otpo~eo organizovani lov radi redukcije brojnosti. Kasnije, prilikom odstrela, videlo se da me|u odstreqenim primercima ima mnogo "me{anaca"ukr{tenih divqih i doma}ih sviwa. Ponegde i do sedamdeset odsto u korist "ukr{tewaka". Tek tada su postali shvatqivi izve{taji sa terena u kojima su, lovo~uvari i stru~ni radnici, izve{tavali da su videli krma~e s prasi}ima u junu ili julu. Postalo je o~igledno da ova vrsta divqa~i nema veze sa ~istotom rase divqe sviwe, pa se postavqa pitawe kako ubudu}e gazdovati "divqa~i" koja nije tipi~an, stopostotni, predstavnik vrste. Pogotovo {to o nekoj trofejnoj vrednosti nema ni govora. Upravo su "me{anci" najupornije {teto- ~ine na poqoprivrednim usevima jer se ne pla{e ~oveka. Isto tako, ne pla{e se ni postavqenih sredstava koja bi trebala da ih odbiju od useva. Lovci i lovni radnici s pravom o~ekuju tuma~ewe od nadle`nih lovnih stru~waka, kao i nau~nih radnika u ovoj oblasti, kako da se ubudu}e pona{aju s ovom vrstom divqa~i u lovi{tu."Me{anci" se pojavquju, uglavnom, u lovi{tima otvorenog tipa, dok su u ogra|enim lovi{tima ovakvi primerci veoma retki. Lov pretraìvawem Divqe sviwe mogu da se love na vi{e na~ina. U samom nadnaslovu ovoga teksta stoje re~i "lov" i "odstrel", jer se smatra da se ove radwe u lovstvu bitno razlikuju. Lov divqih sviwa ima svojih draì, bilo da se obavqa pretraìvawem, takozvanim "pir{om", sa dobrim pratiocem, ili se lovi sa visokih ~eka u lovi{tu. Svakako, lov pretraìvawem je jedan od najzahtevnijih, ali zato donosi i najvi{e uzbu|ewa. Lovac mora biti u dobroj fizi~koj kondiciji jer, ponekad, mora da prepe{a- ~i i po nekoliko kilometara po nepristupa~nom terenu, no- Lov na prosekama je izuzetno uspe{an se}i, pri tom, ne ba{ laku lova~ku opremu i pu{ku. Ode}a za lov mora biti lagana, a obu}a sa gumenim |onom i ne~ujna pri hodu. Pratioci u ovakvom lovu su, uglavnom, dobro obu~eni lovni radnici koji revir poznaju "kao svoj xep". Izbor lova~ke pu{ke zavisi od terena i divqa~i koja se lovi, ali stari dobri kalibar 8 x 57, mnogo puta do sada, pokazao je svoje prednosti u lovu na divqe sviwe, i toplo se preporu~uje. Pronalaskom divqa~i u lovi{tu po~iwe zavr{ni ~in lova. Dozvoqeno je ga|ati samo onu jedinku na koju pokaè stru~ni pratilac. Pre ga|awa u divqa~ potrebno je odmoriti se minut, dva - da srce ne kuca ubrzano i da se smiri zadihanost od pe{a~ewa. Ga|ati obavezno sa naslona, jer se samo tako lovac moè nadati {to uspe{nijem pogotku. Obara~ na pu{ci povla~iti izme|u ~etiri i sedam sekundi od po~etka ni{awewa, a ako pu{ka ima ubrziva~ ({neler) obavezno ga koristiti. Pratilac }e dvogledom posmatrati pona{awe divqa~i posle pucwa. Ako je divqa~ pala " u vatri" posle opaqewa pu{ke, prvo }e pratilac s pu- {kom na gotovs pri}i pogo|enoj divqa~i, da se uveri u sigur- nost pogotka. Ukoliko je divqa~ lak{e ili teè rawena, obavezno ispaliti jo{ jedan metak bez razmi{qawa, i tako je usmrtiti. Tek tada se pristupa ceremonijalu koji propisuje lovna etika pri odstrelu krupne divqa~i. Lov ~ekawem Lov divqih sviwa sa niskih i visokih ~eka odvija se u ranim jutarwim, kasnim ve~erwim i no}nim satima. Divqa~ u ve~erwim satima dolazi na ponu|enu hranu, ili se u zoru vra}a u {umske i ritske komplekse, gde se potom odmara ceo dan. Na{i propisi dozvoqavaju lov divqih sviwa no}u uz svetlosna pomagala. Na trì{tu postoje razli~iti tipovi farova za no}ni lov, pomo}u kojih je mogu}e ga|ati divqe sviwe i po najve}em mraku, na preko sto metara udaqenosti. Za lov sa ~eka najbitnije je da se i lovac i pratilac naoruàju, pored standardne lova~ke opreme, i strpqewem. Nekad je potrebno i po nekoliko sati upornog ~ekawa da se divqa~ pojavi. Iskustvo pokazuje da se pravi "divqaci samci" pojavqu sat pre ili posle pono}i, a u nekim slu~ajevima, ako im je bilo {ta
sumwivo, tek pred zoru.U letwim mesecima obavezno je poneti sprej protiv komaraca, a nije lo{e ni toplo se obu}i jer no}i znaju biti veoma hladne. Podrazumeva se da ~eke moraju biti postavqene na poznatim prelazima divqih sviwa. Ukoliko se divqa~ ne pojavi prvo ve~e, ~ekawe treba ponoviti i slede}ih ve~eri. Lova~ki karabin mora biti opremqen kvalitetnom optikom, a divqa~ ga|ati samo kada je pogodak siguran i to na pristojnom odstojawu. Ukoliko je divqa~, posle ispaqenog hica pokazala da je pogo|ena i rawena, te je uspela da se sakrije u neki gusti{ ili {umu, najboqe je sa~ekati zoru i potraìti je po danu. Ovo se radi zbog predostro`nosti, jer napad rawene divqe sviwe moè biti veoma opasan, a ponekad se zavr{i i fatalnim ishodom po lovca. Mladim i neiskusnim lovcima se preporu~uje da, pre lova sa visoke ~eke, ve`baju u no}nom simultanom lovu uz pomo} reflektora i starijeg, iskusnog lovca. Za ovu priliku potrebno je od tvr|eg kartona izrezati dve-tri siluete divqe sviwe, razli~itog uzrasta i u prirodnoj veli~ini, pa ih obojiti u crno. Zatim, siluete postaviti u blizini ~eke na udaqenosti od 50, 100 i 150 metara, pa ga|ati jednim metkom u svaku metu, ne zaboravqaju}i pri tom na efekat kosog hica. Ovakva provera li~nih sposobnosti, done}e mnogo mawe razo~arawe lovcu u slu~aju, eventualnog, proma{aja sa ~eke. Lov pogonom Lov pogonom, odnosno odstrel divqih sviwa sa vi{e u~esnika lova, praktikovan je i ranije, uglavnom u ogra|enim lovi{tima - kojima gazduju javna preduze}a ili vojne ustanove. Pove}awe brojnosti divqih sviwa u otvorenim lovi- {tima, dovelo je do lovova s ve}im brojem u~esnika (do 40 lovaca) i u lovi{tima ovakvog tipa. Lovi se uz pomo} kratkonogih goni~a u ravni~arskim, a ostalim vrstama goni~a u brdsko-planinskim lovi{tima. Ovi psi se posebno obu~avaju za lov divqih sviwa - smeju da gone samo wih, dok ih ostala divqa~ u lovi{tu ne interesuje. Ovako obu~eni psi po pravilu su skupi, a wihovi vlasnici veoma su ponosni na wih. Kori- Po~ast odstreqenoj divqa~i ste se u pogonu na divqe sviwe, dok su im vlasnici, ujedno, i vodi~i. Ostali u~esnici u lovu ~esto negoduju {to vlasnici ovih pasa ne dozvoqavaju u~e- {}e u pogonu lovcima koji nemaju pse. Poznati su slu~ajevi kada se umesto divqe sviwe odstreli kvalitetan pas goni~ {to, bez obzira na nadoknadu {tete vlasniku, pokvari lova~ki ugo|aj svim u~esnicima. Zato je najboqe poslu{ati savete organizatora lova i pona- {ati se po wihovim uputstvima. Odstrel divqih sviwa pogonom po~iwe opkoqavawem revira u lovi{tu gde se one nalaze. Zasede se postave na mestima gde bi divqe sviwe mogle da probiju okruèwe. Sa druge strane revira kre}e pogon, koji je pravolinijski, ka postavqenim zasedama. Uz pogon idu i po dva krilna, isturena, lovca na svakoj strani, koji ga|aju divqa~ koja beì na stranu. Kako je ovo veoma opasan na~in odstrela divqih sviwa zbog velikog broja u~esnika, disciplina svih mora biti besprekorna. Lovci u zasedi nikada nesmeju pucati u pravcu pogona, ve} mogu ga}ati samo onu divqa~ koja pretr~ava proseku. Zaseda se uvek postavqa na stranu proseke iz pravca odakle dolazi pogon. Lovcima u pogonu nije dozvoqeno da pucaju bo~no ili u pravcu zasede. Ga|a se divqa~ koja èli da se probije nazad kroz pogon, i to samo kada je van linije pogona. Uko- liko se u pogonu odstreli koji primerak, to mesto treba vidno obeleìti belom krpom ili najlon kesom privezanom za drvo. Najboqe je kada organizator pripremi markere za obeleàvawe mesta odsteqene divqa~i i podeli ih u~esnicima lova. Radi li~ne bezbednosti, svi u~esnici moraju da nose fluorescentne prsluke i kape sa trakama jarkih boja. Po zavr{etku pogona sa~ekati da se svi u~esnici okupe, a lovcima koji su imali sre}u da odstrele divqa~ treba ~estitati. Organizatori su du`ni da u svojoj reìji izvuku odstreqenu divqa~ iz lovi{ta. Zbog velike brojnosti populacije divqih sviwa, godi{we se, u lovnoj sezoni, organizuje na desetine ovakvih lovova, uglavnom, posredstvom turisti~kih agencija. Poligoni za komercijani odstrel U ogra|enim lovi{tima, gde je brojnost divqih sviwa tako- |e velika, ure|eni su, takozvani, poligoni za odstrel "crne divqa~i". Radi se o ogra|enim delovima revira unutar ograde lovi{ta, povr{ine od 200 do 500 hektara. U ovim poligonima za lov ure|ene su proseke po odeqewima, {iroke i do dvadeset metara. Na prosekama su postavqene ~eke visine metar do metar i po, na rastojawu od pedeset do sto metara jedna od druge, pa lovci sa wih ga|aju divqa~ koja pretr~ava proseku. Pogoni~i gone divqa~ ka prosekama galamom i bacawem petardi. Odstrel u pogonu se ne praktikuje u ovakvim slu~ajevima. Uglavnom, ovakvi lovovi se organizuju za lovce-turiste koji love na broj divqa~i koja se odstreli. Obi~no se u jednom lovnom danu, uz dobru organizaciju i odli~ne strelce, odstreli po nekoliko desetina divqih sviwa. Kasnije se, izme}u dva lova, poligon dopuwuje divqim sviwama koje su uhva}ewe u hvataqke razme- {tene po lovi{tu. Ovo su, takozvani, komercijalni lovovi koji su i najskupqi, a organizuju se za klijentelu sa najdubqim xepovima. Korist od ovih lovova je vi{estruka. Brojnost populacije divqe sviwe svodi se na razumnu meru, utvr|enu godi{wim planom gazdovawa, a prikupe se i naophodna nov~ana sredstva za normalno funkcio - nisawe lovi{ta. Ovakav na~in lova nikada se ne organizuje u slu~aju guste magle, lo{ih vremenskih uslova i slabe vidqivosti, prvenstveno iz bezbednosnih razloga. I na kraju, posebna napomena za sve one koji vole da pojedu ukusan specijalitet od mesa divqe sviwe. Svaki primerak odstreqene "crne divqa~i"mora biti ispitan na trihinelozu. Tek po dobijawu veterinarske potvrde da je meso zdravo, ono se moè koristiti za qudsku ishranu. Dejan Milkov Snimio: J. Pap LOVA^KE NOVINE, APRIL - MAJ - JUN, 2009. 17
Page 1 and 2: ISSN 0350-8072
Page 3 and 4: APRIL - MAJ - JUN, 2009. GODINA XLV
Page 5 and 6: UPRAVNI ODBOR LOVA^KOG SAVEZA SRBIJ
Page 7 and 8: ti koji tu delatnost mogu obavqati,
Page 9 and 10: INTERVJU "LOVA^KIM NOVINAMA": FEREN
Page 11 and 12: Raznovrsna ponuda lova~kog oru`ja S
Page 13 and 14: zam - jedan od faktora razvoja rura
Page 15: ZA[TITA PO PU[TAWU IZ PRIHVATILI[TA
Page 19 and 20: Po re~ima dipl.in`. Reqe Male{evi}a
Page 21 and 22: ME\UNARODNI SABOR @ENA LOVACA "ZAPL
Page 23 and 24: NOVE KWIGE ISHRANA DIVQAÎ U edicij
Page 25 and 26: GODI[WA SKUP[TINA STAROPAZOVA^KOG U
Page 27 and 28: GODI[WA SKUP[TINA LU "PODUNAVQE" U
Page 29 and 30: LD "FRU[KA GORA" U SREMSKOJ KAMENIC
Page 31 and 32: TOVARI[EVO KOD BA^KE PALANKE POKAZN
Page 33 and 34: * Prodajemo Nex TORCH lampe za sve
Page 35: PREDSTAVQAMO UDRU@EWA: LU OP[TINE Z

LovaÄke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

LovaÄke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije