LovaÄke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije

ISSN 0350-8072

LOVA^KE NOVINE, APRIL - MAJ - JUN, 2009. 

2 

U PARIZU ODR@ANA 56. GENERALNA SKUP[TINA CIC-A 

DIJALOG I TOLERANCIJA 

Po kojoj formuli ocewivati 

trofeje - bi}e odlu~eno 

slede}e godine 

Redovni godi{wi 56. skup 

lovaca sveta, odràn u Parizu, 

protekao je, kao i svaki put, u duhu 

na koji nas osamdesetogodi{wa 

tradicija CIC-a obavezuje: 

duh tolerancije i dijaloga i 

kad sagovornik ima potpuno druga~iji 

stav. To se najvi{e osetilo 

na temi koja je bila i najva- 

`nija - modernizacija CIC-sistema 

ocewivawa trofeja. 

Skoro dve godine CIC-ov tim 

biologa i drugih eksperata radi 

na osavremewavawu sistema bodovawa 

trofeja. Wihovi argumenti 

u prilog promenama su 

~iwenica da je inicijativa za 

uspostavqawe formula potekla 

u Engleskoj pred Prvi svetski 

rat, u kontinentalnom delu 

Evrope jo{ i pre. Ne{to kasnije 

je CIC, Conseil International de la 

Chasse, odredio smernice kakve 

otprilike poznajemo danas. Zenit 

ovog sistema je bio u Berlinu 

1937. godine, za vreme Svetske 

lova~ke izlo`be. Posle 

Drugog svetskog rata Boone and 

Crockett club je uveo severnoameri~ko 

bodovawe u svoju praksu. 

Kona~an predlog - 

dogodine 

Tvorci ovih formula su pre 

svega bili iskusni lovci ali ne 

i prirodwaci, ili lovu odani 

biolozi. Na taj na~in, svakako 

bez namere, po strani su ostale 

one najva`nije ~iwenice-zna~aj 

merewa trofeja zbog dobrobiti 

same divqa~i, wenog biolo{kog 

opstanka, naspram, na primer, 

subjektivnog kriterijuma lepote 

rogovqa. Danas, sa op{teprihva}enom 

idejom lova kao sredstva 

odrìvog razvoja biodiverziteta, 

modernim analizama genetske 

gra|e divqa~i, neizmernih 

mogu}nosti ra~unara u kori{}ewu 

i ~uvawu tako dobijenih 

podataka, jasno je da je osavremewavawe 

nasu{no potrebno, 

smatraju zastupnici ideje poboq{awa 

sistema. CIC-ov tim je 

posebno napomenuo da je kontinuitet 

sa ranijim formulama 

uslov bez koga nema opstanka ~itavog 

mernog sistema po kome je 

sam Savet i postao globalno 

prepoznatqiv. Izgubiti mogu}nost 

da se uporedi ranije odstreqen 

trofej sa nekim dana{wim, 

bilo bi naprosto nedopustivo. 

Protivnici bilo kakvih 

izmena su uglavnom 

stru~waci iz isto~ne Evrope 

koji drè da }e izmene naru{iti 

decenijski rad. 

Skup{tina je na kraju jednoglasno 

usvojila predlog o formirawu 

tima sa~iwenog od ~lano- 

va obe {kole mi{qewa, sa definisanim 

buxetom i zadatkom 

da do narednog sastanka 2010. 

godine podnese kona~an dokument- 

rezoluciju. Tako|e je otvoren 

poziv svim nacionalnim savezima 

i wihovim grupama za 

ocewivawe trofeja, da aktivno 

doprinesu {to uspe{nijem kona~nom 

re{ewu. 

Protiv olova u municiji 

Na dnevnom redu je bio i 

predlog o zabrani kori{}ewa 

olova kao sastavnog dela sa~menog 

i karabinskog metka. [tetan 

uticaj olova na okolinu i qudsko 

zdravqe je nesumwiv pa je 

Izvr{nom odboru CIC-a predlo- 

èna zabrana olova i wegova zamena 

~elikom, bizmutom ili nekim 

drugim ne{kodqivim materijalom. 

Time bi se i{lo u korak 

O novom sistemu ocewivawa trofeja slede}e godine 

sa naporima o~uvawa prirode 

kao svetskim trendom. Posle du- 

è i ozbiqne diskusije, prevladalo 

je mi{qewe da bi reakcije 

proizvo|a~a municije na naglu 

zabranu pojedinih vlada, a na 

osnovu odluke Skup{tine CIC-a, 

bile negativne i da bi daleko 

efektnija bila preporuka postepene 

zamene ovog metala. Izvr{ni 

odbor je prihvatio sugestiju 

pa je Skup{tina i usvojila 

ovako sro~enu rezoluciju. 

Prijateqi iz Lova~kog saveza 

Slovenije su nam poklonili 

prezentaciju informacionog 

sistema koji koriste zajedno sa 

drugim dràvnim institucijama. 

Ovaj sistem u Evropi imaju samo 

Slovenci, wegova izrada je trajala 

godinama a ko{tao je preko 

milion evra. Mogu}nosti koje 

pruà su neverovatne, disk sa 

ovim sistemom predat je Lova~- 

kom savezu Srbije i koristi}e 

se za potrebe srpskog lovstva. 

Ideja s kojom su osniva~i CICa, 

grof Karoqi i francuski 

advokat Maksim Dikro, pokrenuli 

1928. godine ovu organizaciju, 

je danas vitalnija no ikad - 

o~uvawe biolo{ke sredine kao 

zajedni~ke brige celog qudskog 

roda kroz odrìvo kori{}ewe 

prirode u interesu sada{we i 

generacija koje dolaze. Ima li 

pre~eg, ali i uzbudqivijeg, zadatka 

za dana{we lovce? Ovogodi{wa 

Skup{tina je pokazala 

da CIC i daqe ~vrsto po{tuje 

napore rodona~elnika i osniva~a, 

me|u kojima su bili i 

predstavnici Kraqevine Jugoslavije. 

Razlog vi{e da srpski 

lovci s ponosom kaù da su va- 

àn deo te CIC-ove porodice. 

SPREÎTI PAQEVINE 

Kako bi se stalo na put ovoj 

po{asti korisnici lovi{ta, 

kao i lovo~uvarska slu`ba, 

du`ni su da naprave prijave 

protiv onih koji pale strwi{ta 

i druge ostatke na wivama. Prvenstveno 

zato {to su paqevine 

u suprotnosti sa Zakonom o 

lovstvu, te ugroàvaju prirodu, 

divqa~ i wena stani{ta. 

Nadle`na inspekcija, pri 

resornom ministarstvu, redovno 

}e podnositi prijave protiv 

nesavesnih lica, jer ne po{tuju 

propisane odredbe, da bi se 

po~inioci kaznili u skladu sa 

Zakonom o lovstvu. 

S. I. 

Dr Milorad Perovi}

APRIL - MAJ - JUN, 2009. 

GODINA XLVII - BROJ 4 - 5 - 6 (877, 878, 879) 

LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE 

(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i 

Metohije) 

Naslovna strana 

Snimio: Jaroslav Pap 

8. jun 2009. godine 

Izdava~: Lova~ki savez Srbije 

Za izdava~a: 

Dr Zoran Popovi} 

PRIPREMA: "Dnevnik-Holding" 

DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi" 

21000 Novi Sad 

Bulevar oslobo|ewa 81 

Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747 

Slu`ba pretplate i distribucije: 

021/6624-754 

Direktor "Dnevnik-Holding" 

Savo Dobrani} 

Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi" 

Milan Ne{i} 

Glavni i odgovorni urednik 

Dragan Maksimovi} 

Urednik fotografije 

Jaroslav Pap 

Tehni~ko ure|ewe 

Boò \ur|evi} 

Likovno-grafi~ka obrada 

Ivana \uki} 

Ure|iva~ki odbor Lova~kih novina 

Sveta Maxarevi} predsednik, Ranko Sikimi} 

zamenik predsednika. ^lanovi: Tama{ 

Lastovi~, Zoran Matovi}, Goran Mi}unovi}, 

Milan Stefanovi} i Predrag ]iri} 

Redakcija: 

Dragan Maksimovi}, Milan Kizi}, 

Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} i 

Stanislava Ivanov 

[tampa: 

"Dnevnik-[tamparija" 

Rukopisi i ilustracije se ne vra}aju 

ISSN BR 0350-8072 

Broj ìro-ra~una: 

355-1002794-07 

DEVIZNI RAÛN: 

RS35345000250858285811 

"DNEVNIK-NOVINE I ÂSOPISI" DOO 

Bulevar oslobo|enja 81 

21000 NOVI SAD 

REPUBLIC OF SERBIA 

PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD 

(SWIFT CODE: PABNRS22) 

COMMERZBANK AG FRANKFURT/M 

(SWIFT ;COBADEFF) 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Biblioteke Matice srpske, Novi Sad 

639.1(05) 

LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Srbije 

/ glavni i odgovorni urednik Dragan Maksimovi}. 

- God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad : Dnevnik 

- Holding : Dnevnik - Novine i ~asopisi, 

1062 - Ilustr. 30 cm 

Mese~no. 

ISSN 0350-8072 

COBISS.SR-ID 15945474 

Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Telefon:011/3442-467 

i Tel./faks: 

011/3442-477 

Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon: 

021/456-529 i Faks: 021/457-023 

KUDA SA VEKOVNIH IZVORI[TA? 

Mnogobrojni radovi u lovi{tima, lov trofejne srne}e divqa~i, po- 

~etak proizvodwe fazanskih pili}a, kao i aktivnosti na unapre|ewu 

lova i lovstva, ostali su po strani ovoga prole}a. Jer, danas je najpre- 

~i zadatak lovaca Srbije regulisawe budu}eg statusa Lova~kog saveza 

i lova~kih udruèwa, u skladu sa Nacrtom zakona o divqa~i i lovstvu. 

Izgleda da su se tvorci ovog va`nog Zakona, koji je, dodu{e, jo{ uvek 

u nacrtu, oglu{ili o primedbe i konkretne preporuke Lova~kog saveza, 

mi{qewa predstavnika FAO - a, vaè}e zakone u zemaqama iz na{eg 

okruèwa, kao i predloge stru~nih i nau~nih institucija. 

[ta je drugo ostalo nego da se aktuelno rukovodstvo Lova~kog saveza 

Srbije obrati, u ime lova~kih udruèwa koje predstavqa, dràvnom 

vrhu i nadle`nim ministarstvima, sa èqom da se sa~uva istorijski 

kontinuitet Saveza, koji datira od davne 1896. godine. 

Tokom svog vekovnog trajawa Lova~ki savez Srbije bio je, kao istinska 

monolitna asocijacija lovaca na{e zemqe, neraskidiva spona saradwe 

izme|u lova~kih organizacija i dràvnih institucija. Sa~uvao je 

integritet, gazdovao imovinom i gradio lovno - tehni~ke objekte. 

Kao dobar doma}in upravqao je lovi{tima, preko lova~kih udruèwa, 

koja su i danas velika radili{ta prepuna divqa~i. I nauka je u{la na 

{iroka vrata u na{a lovi{ta, pa se radi stru~no i odgovorno. To su 

potvrdili i stru~waci najvi{ih svetskih lova~kih foruma: CIC - a i 

FACE - a . 

Zato lovci Srbije, posledwih meseci, na svakom skupu s punim pravom 

postavqaju otvoreno pitawe - ko }e to boqe gazdovati lovi- 

{tima od wih samih i wihovog Saveza? U stvari, pitaju se: ko to i s 

kakvim interesima muti vodu sa wihovih izvori{ta? 

Niko, i nikada, ne sme zanemariti mi{qewe i odgovornost, skoro, 

sto hiqada lovaca Srbije - nesebi~nih entuzijasta, pravih za{titnika 

prirode i velikih zaqubqenika u divqa~. Dokazali su, vekovnim 

trajawem, da su postali pravi vizionari razvoja lovstva i najbliì 

saradnici nadle`nih dràvnih institucija, okupqeni u svojoj organizaciji 

- Lova~kom savezu Srbije. 

Tako }e i sada, bez obzira na cenu, u jedinstvenom lova~kom stroju ~uvati, 

pre svega, tradiciju lova i lovstva, dostojanstvo i svoju asocijaciju. 

Nepokolebqivo - nikada i nikuda sa vekovnih izvori{ta! 

Sveta Maxarevi} 

OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIH 

NOVINA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TU 

NA KOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJE 

e-mail: lovacke.novine@mynsn.net lovacke.novine@mynsn.net


4 

RUKOVODSTVO LS SRBIJE OBI[LO LOVCE I LOVI[TA NA JUGU SRBIJE I NA KOSOVU I METOHIJI 

OSNOVANA DVA UDRU@EWA 

Izvanredan odziv lovaca 

Dogovoreni budu}i oblici saradwe 

êlni qudi Lova~kog 

saveza Srbije, predsednik 

Zoran Popovi}, sekretar 

Ferenc Irmewi, predsednik 

Lova~kog saveza Kosova i 

Metohije Ilija Elezovi} i 

UZGAJALI[TE 

Upravni odbor LSS 

izrazio je spremnost da 

udruèwima na Kosovu i 

Metohiji pomogne donirawem 

divqa~i. Za po~etak, 

to }e biti divqe sviwe. 

predsednik Nadzornog odbora 

LSS Dragan Kostadinovi}, 

posetili su Kosovo i Metohiju, 

a obi{li su i udruèwa na jugu 

Srbije. Tom prilikom, boravili 

su i u Bujanovcu, Pre{evu, 

Vladi~inom Hanu, Surdulici i 

Vrawu. 

ZATOÊNICI 

Na Kosovu i Metohiji 

obitava najstabilnija populacija 

medveda u Srbiji. 

Naàlost, nije redak slu- 

~aj krivolova i hvatawa u 

zamke. Mladunci medveda 

~esto su ostavqeni na 

milost i nemilost preprodavcima. 

Trenutno ima oko 

25 zato~enih jedinki. 

- Ciq nam je bio da animiramo 

~lanstvo i u tome smo 

uspeli. Na ovom podru~ju ima 

oko dve hiqade lovaca, koji 

nisu bili organizovani u 

udruèwa. Nova udruèwa 

osnovana su u Kosovskoj 

Kamenici i Gwilanu, a odziv je 

bio velik. Isto planiramo da 

uradimo i u Novom Brdu - rekao 

je Ilija Elezovi}, predsednik 

LS KiM. 

Interesovawe lovaca je 

bilo usmereno prevashodno ka 

o~uvawu fondova divqa~i, 

edukaciji, spre~avawu krivolova 

i oìvqavawu rada 

lova~kih udruèwa. 

- Raduje nas ~iwenica {to 

smo u na{im udruèwima na 

Kosovu i Metohiji nai{li na 

spremnost lovaca da se uhvate 

u ko{tac s najve}im problemima. 

Poslovi su tek zapo~eti, 

ali imponuje re{enost lovaca 

da se sve prepreke savladaju. U 

prilog tome, na{im 

udruèwima smo na usluzi, 

po~ev od izrade planskih dokumenata 

i pravilnika, pa do 

statuta i koordinacije na 

nivou Republike, sa KFOR-om, 

i uop{te u re{avawu svih 

pote{ko}a koje optere}uju 

kosovsko lovstvo - naglasio je 

Ferenc Irmewi, sekretar 

LSS. 

Na nivou Lova~kog saveza 

KiM i LS Srbije dogovoreni su 

budu}i oblici saradwe. Tako 

}e se, u najskorije vreme, na 

podru~ju Kosova i Metohije 

organizovati seminari i predavawa 

o srne}oj divqa~i i 

divqim sviwama, a posebna 

pa`wa posveti}e se poqskoj 

jarebici, wenoj za{titi i uzgoju. 

- Metod rada mora da bude 

usmeren ka ìvotnim stvarima, 

a za dobrobit svih koji 

ìve u ju`noj srpskoj pokrajini. 

JAREBICA 

Lovci Gwilana i 

Kamenice spremni su da 

zamene poqske jarebice za 

fazansku divqa~. Od stru- 

~waka se o~ekuje da daju 

adekvatna re{ewa za wihovo 

hvatawe, kao i utvr|ivawe 

pariteta prilikom 

razmene. 

To se pre svega odnosi na qude 

koji ìve u enklavama - 

istakao je predsednik LSS 

Zoran Popovi}. 

Skup{tine, ili boqe 

re~eno zborovi lovaca, u 

Kosovskoj Kamenici i Gwilanu 

iznedrile su i nova kadrovska 

re{ewa. Lovce Raniluga predvodi}e 

Vasilije Arsi}, a lovce 

êlnici Saveza sa lovcima u Ranilugu 

Koreti{ta Milo{ Cvetkovi}. 

Posetu rukovodstva LSS sa 

pa`wom su pratili i lovni 

radnici iz Novog Brda. Sve 

{to su tom prilikom ~uli 

koristi}e im u budu}em radu, 

posebno kada budu osnovali 

svoje udruèwe. 

S. Stojanovi} 

KALENDAR LOVA 

Lovne sezone, najva`nijih lovnih vrsta divqa~i, prema 

vaè}oj naredbi o lovostaju divqa~i ("Sl. gl. RS", broj 55/06) 

1. Jelen evropski 

- mu`jak - jelen i mladun~e tele, od 01.08. do 15. 02. 

- ènka - ko{uta. od 16. 08. do 01. 02. 

2. Jelen lopatar 

- mu`jak - jelen od 16. 09. do 01. 02. 

- ènka - ko{uta i mladun~e - tele od 01.10. do 01. 02 

3. Srna 

- mu`jak - srnda} od 16. 04. do 01. 10. 

- ènka - srna i mladun~e - lane od 01. 10. do 01. 02. 

4. Divqa sviwa 

- mu`jak - vepar od 01. 05. do 01. 02. 

- ènka - krma~a - od 01. 07. do 01. 01. 

- mladun~e - prase od 01. 07. do 01. 02. 

5. Zec 

- od 16. 10. do 15. 12., a u periodu od 16.12. do 31. 12. dozvoqen je 

lov iskqu~ivo hvatawem ìvih ze~eva 

6. Divqa guska - lisasta od 01. 10. do 15. 02. 

7. Divqa guska - glogovwa~a od 01.10. do 14.02. osim na podru~ju 

centralne Srbije 

8. Divqa patka - gluvara od 01. 09. do 15. 02. 

9. Divqa patka - krùqa od 01. 09. do 15. 02. 

10. Divqa patka - ri|oglava od 01. 09. do 15. 02. 

11. Divqa patka - pup~anica od 01.09. do 15. 02. 

12. Divqa patka - zvi`dara od. 01.09. do 15. 02. 

13. Poqska jarebica od 16. 10. do 01.12. 

14. Prepelica od 01.08. do 01.10. 

15. Fazan od 16.10. do 15. 01. u otvorenim lovi{tima, osim u 

lovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno pred lov na 

ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hektara u 

periodu od 16. 10. do 01. 03. 

16. Liska crna od 01. 09. do 15. 02. 

17. [umska {quka od 01. 10. do 01. 02. 

18. Bekasina od 01. 10. do 01. 02. 

19. Divqi golub - grivna{ od 01. 08. do 15. 02. 

20. Gugutka od 01. 08. do 01. 10. osim na podru~ju AP KiM 

21. Grlica od 01. 08. do 01.10. 

Za sve vrste navedenih sisara i ptica za koje lov nije utvr|en 

planskim dokumentima gazdovawa lovi{tem lov nije dozvoqen.

UPRAVNI ODBOR LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE 

PO MERI LOVACA 

Novi zakon ne moè ignorisati interese i tradiciju 

lova~kih udruèwa i LS Srbije 

Upravni odbor Lova~kog 

saveza Srbije, na sednici 

odrànoj u Beogradu 23. aprila, 

predsedavao dr Zoran Popovi}, 

predsednik, zakqu- 

~io je da se u~ini sve {to je 

potrebno kako bi predlaga~i 

budu}eg zakona o divqa~i i 

lovstvu uvaìli interese i 

tradiciju lova~kih udruàwa 

i LS Srbije i ugradili ih 

u ovaj najvi{i lova~ki dokument. 

U tom ciqu, pored primedbi 

Saveza na postoje}i 

predlog Nacrta zakona, poslatih 

po~etkom marta, i odgovora 

koji je stigao od nadle`nih 

u Ministarstvu, 

Upravni odbor je odlu~io da 

po{aqe poja{wewe svojih 

primedbi. One su poslate na 

adrese: dr Sa{e Orli}a, direktora 

Uprave za {ume, dr 

Sa{e Dragina, ministra u resornom 

ministarstvu i Mirka 

Cvetkovi}a, predsednika 

Vlade Republike Srbije. 

Upravni odbor tako|e je odlu~io 

da formira Radnu grupu, 

koju }e sa~iwavati lovni 

stru~waci, ekonomisti i 

pravnici. Zadatak ovog 

stru~nog tima }e biti da u 

{to kra}em roku izradi radnu 

verziju Nacrta zakona o 

divqa~i i lovstvu Lova~kog 

saveza Srbije. Sva daqa 

doga|awa zavisi}e od odgovornih 

qudi u ministarstvu, 

jer se rukovodstvo LSS, opredelilo 

da budu}i zakon bude 

po meri lovaca. 

Upravni odbor LS Srbije, 

ovom prilikom, preduzeo je 

konkretne mere zbog neizmirenih 

obaveza uplate ~lanarine 

i odlu~io da se od 15. 

maja pove}a ~lanski doprinos 

Savezu. Pove}awe iznosi 

od 100 do 300 dinara, u zavisnosti 

od datuma uplate. 

S posebnom pa`wom, ~lanovi 

Upravnog odbora su razmotrili 

prispele ponude za 

osigurawe lovaca, i nakon 

diskusije odlu~ili da poverewe 

ponovo ukaù "Takovo 

osigurawu". Predlog "Finaltre" 

d.o.o., za mirno re{ewe 

spornih poslovnih odnosa, 

jednoglasno je odbijen i po- 

stupi}e se po ve} donetoj sudskoj 

presudi. U skladu sa generalnim 

opredeqewima o 

{tedwi, rukovodstvo LS Srbije, 

donelo je nekoliko od- 

Na sednici UO LS Srbije 

Ako Nacrt zakona o divqa~i i lovstvu 

ne bude izmewen LSS }e preduzeti 

niz neophodnih mera da za{titi 

interese ~lanstva 

Upravni odbor Lova~kog saveza Srbije 

na sednici odrànoj 15. maja u [umaricama, 

u Kragujevcu, kojom je predsedavao dr 

Zoran Popovi}, predsednik, zakqu~io je - 

ako Nacrt zakona o divqa~i i lovstvu ne 

bude izmewen, treba preduzeti niz neophodnih 

mera kako bi se za{titili interesi 

Saveza i lova~kih udruèwa. 

U tom, ciqu od formirane Radne grupe 

LSS bi}e zatraèno da hitno predloì 

{ta se traì da sadrì novi zakon. Nakon 

toga, Savez }e se pripremiti za medije 

i organizovati vi{e konferencija za 

{tampu, kako bi lovci, javnost i svi zainteresovani 

znali za {ta se Savez zalaè. 

Paralelno, pitawe dono{ewa novog zakona 

o divqa~i i lovstvu podi}i }e se na 

internacionalni nivo, angaòva}e se uticajni 

lovci koji bi mogli da spre~e 

dono{ewe ovog akta. U ovim poslovima 

stalno }e se angaòvati svi ~lanovi UO 

LSS, a bi}e zatraèn i prijem delegacija 

LSS kod predsednika Vlade ili Dràve. 

Na sednicama lovnih oblasti, svi ~lanovi 

organizacije, bi}e upoznati sa stavovima 

svog rukovodstva i, ako bude potrebno, 

prikupi}e se trideset hiqada potpisa 

koji }e se, s Predlogom zakona o divqa~i 

luka. Izme|u ostalog, bi}e 

nastavqeno finansirawe 

tema nau~noistraìva~kog 

rada u lova~kim organizacijama 

sa kojima je ranije potpisan 

ugovor, produì}e se pomo} 

udruèwima koja organizuju 

manifestacije nacio- 

nalnog zna~aja, a Lova~kom 

savezu Kosova i Metohije 

upu}ena je pomo} u iznosu od 

125.000 dinara. Odlukom UO 

Lova~ki savez Srbije nastupi}e 

na Sajmu lova u Kragujevcu. 

D. Maksimovi} 

UPRAVNI ODBOR LS SRBIJE NA SEDNICI U KRAGUJEVCU 

U ZAKONU I SAVEZI I UDRU@EWA 

i lovstvu Lova~kog saveza Srbije, dostaviti 

Skup{tini Srbije na usvajewe. Posebno 

pismo bi}e upu}eno Borisu Tadi}u, 

predsedniku Republike, da ne verifikuje 

Zakon o divqa~i i lovstvu, ~ak i ako bude 

usvojen na sednici Skup{tine Srbije, u 

kojem nisu uvaène primedbe dostavqene 

iz LS Srbije. 

Nacrt Zakona o divqa~i i lovstvu, kako 

je re~eno na sednici, nigde ne spomiwe 

LSS ni lova~ka udruèwa, {to je neshvatqivo, 

imaju}i u vidu tradiciju duù 

od veka, mi{qewe eksperata iz misije 

FAO-a, a ni postignute rezultate u uzgoju i 

za{titi divqa~i. Zakqu~ci UO usvojeni 

su jednoglasno, a lovci u svojim stavovima 

nikad nisu bili jedinstveniji. 

^lanovi UO LSS, na istoj sednici, 

imanovali su predsednike, zamenike i 

~lanove komisija, kao i Ure|iva~kog odbora 

"Lova~kih novina". Odlukom UO 

LSS, lova~kim organizacijama koje obele- 

àvaju jubileje i pripremaju monografije 

(Ku~evo, Mini}evo, [ajka{) bi}e dodeqena 

pomo} od po 25.000 dinara. 

A pitawa, kao {to su, LO @itora|e, 

LO Markovca, LU u In|iji, pismo direktora 

"DDOR-a Novi Sad" i ma{ine za ga|awe 

glinenih golubova, prosle|ena su 

nadle`nim, novoformiranim, komisijama. 

Nakon wihovog stava, Upravi odbor 

done}e kona~nu odluku. D. M. 


5


6 

Po{tovani, 

Zahvaqujem Vam se na iscrpnom 

odgovoru, na dopise 

koje je Vama i drugim dràvnim 

organima uputio Lova~ki 

savez Srbije, u vezi Nacrta 

zakona o divqa~i i lovstvu, 

(u daqem tekstu: Nacrt zakona). 

Va{ odgovor smo pa`qivo 

pro~itali. Na àlost, 

wime se stvara utisak da na- 

{e navo|ewe mi{qewa me- 

|unarodnih konsultanata iz 

misije FAO, nije shva}eno na 

pravi na~in. 

Akta Lova~kog saveza Srbije, 

o kojima govorite, sadr- 

è integralna i kompletna 

mi{qewa i preporuke me|unarodnih 

konsultanata iz 

misije FAO, u pogledu wihovog 

vi|ewa uloge i statusa 

lova~kih saveza i lova~kih 

udruèwa u novom zakonu, (o 

tome oni nisu rekli ni{ta 

drugo osim onog {to je citirano) 

i nisu istrgnuta ni iz 

kakvog konteksta, niti takvim 

wihovim navo|ewem 

Lova~ki savez Srbije, bilo 

kako "vr{i obmawivawe javnosti". 

Da je sve ovo ta~no govori 

i podatak da se u Va{em odgovoru 

ne iznosi ni jedna 

~iwenica koja bi potkrepila 

ovu grubu i pre svega, neosnovanu, 

tvrdwu. 

îwenica je da Nacrt zakona, 

ni jednim slovom, nije 

uvaìo mi{qewa i preporuke 

me|unarodnih konsultanata 

iz misije FAO, u delu vezanom 

za ulogu i status lova~kih 

saveza i lova~kih udru- 

èwa. 

Molio bih Vas da me, u vezi 

toga, ~iwenicama razuverite, 

dotle sam slobodan da 

Vam, jo{ jednom, citiram ta 

mi{qewa. 

U izve{taju gospo|e Cirelli, 

poglavqe 2.2. Uloga administracije 

i drugih u~esnika, u 

~etvrtom pasusu, izme|u 

ostalog, navedeno je: 

"... bilo bi va`no ponovo 

razmotriti sada{wa ovla{- 

}ewa Lova~kog saveza Srbi- 

Broj: 156 -11/09 

28. 4. 2009. godine 

Beograd 

- Direktoru, gospodinu dr Sa{i Orlovi}u - BEOGRAD 

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, 

[UMARSTVA I VODOPRIVREDE 

UPRAVA ZA [UME 

je, koji je do sada imao dominantnu 

ulogu u tom sektoru i 

ako se ukaè potreba revidirati 

ih", kao i "Savez i 

wegovi ~lanovi imaju iskustvo 

i sposobnosti koje se sada 

ne mogu prona}i na drugom 

mestu, tako da i pored toga 

{to mora da postoji otvorenost 

prema drugim potencijalnim 

u~esnicima, sasvim je 

mogu}e da }e Savez prakti~no 

i daqe imati dominantnu 

ulogu u narednom periodu". 

U izve{taju gospodina Janozovi~a, 

poglavqe 12. Uloga 

Lova~kog saveza Srbije, ve} u 

prvom stavu jasno je navedeno: 

"U draftovima dokumenata, 

organizaciona struktura 

lovstva u Srbiji, status i 

uloga Centralne lova~ke organizacije 

nije pomenuta. Lova~ki 

savez Srbije ima 110 

godina tradicije i treba da 

ima odgovaraju}u ulogu u tim 

dokumentima". Daqe, u Preporukama, 

gospodin Janozovi~, 

ve} na po~etku, u prvom 

stavu, navodi: 

"Opis organizacione strukture 

treba da bude ura|en u 

ovim dokumentima, kao: korisnici 

lovi{ta, korisnici 

lovi{ta sa posebnom namenom, 

(ukqu~uju}i javna preduze}a 

za gazdovawe {umama i 

nacionalne parkove), lova~ka 

organizacija sa svim vrstama 

korisnika na nivou 

podru~ja, Lova~ki savez Srbije 

kao centralna organizacija". 

U drugom stavu preporuka, 

gospodin Janozovi~, navodi: 

"Uloga Lova~kog saveza Srbije 

treba da bude: zastupawe 

lovaca u zemqi i inostranstvu, 

provo|ewe istra- 

ìvawa planiranih od strane 

dràvnog servisa / agencije 

ili nau~nih ustanova (univerziteta, 

instituta), 

izdavawe lova~ke identifikacione 

karte (po poloènom 

lova~kom ispitu) lovcima, 

obrazovawe i organizacija 

obuke, ukqu~uju}i lova~ke 

ispite, ispite za lovo~uvare 

i ispite za ocewivawe trofeja, 

izdavawe lova~kog ~asopisa 

i druge lova~ke literature, 

brigu za sertifikate 

o gajewu i obuci lova~kih pasa, 

izdavawe zvani~nog cenovnika 

trofeja divqa~i . . 

." 

O ovome nema ni slova u 

Nacrtu zakona, a ovako utvr- 

|ena uloga Lova~kog saveza 

Srbije ni~im ne zadire u 

vr{ewe delatnosti od op- 

{teg interesa koja je, kada se 

radi o divqa~i, definisana 

odredbom ~lana 2. stav 1. Zakona 

o javnim preduze}ima i 

obavqawu delatnosti od op- 

{teg interesa, (Sl.gl. RS br. 

25/02 i dr), kao kori{}ewe, 

upravqawe, za{tita i 

unapre|ewe divqa~i kao dobra 

od op{teg interesa. 

Osim toga, pojmovima kao 

{to su "ravnopravnost na tr- 

ì{tu", "slobodna konkurencija", 

"zloupotreba monopolskog 

poloàja" i sl. nikako 

nema mesta kada se govori o 

Zakonu o divqa~i i lovstvu, 

jer divqa~ nije roba, ve} dobro 

od op{teg interesa i prirodno 

bogatstvo. 

Umesto bavqewa ovakvim 

terminima, trebalo je pogledati 

Zakon o sportu, u kome 

celo 3. poglavqe, Sportska 

dru{tva i savezi, sa sedam 

~lanova, govori o sportskim 

savezima. 

U ovoj zemqi postoji jedan 

Fudbalski savez Srbije, jedan 

Ko{arka{ki savez i da 

daqe ne nabrajamo i nikome 

ne pada na pamet da to smatra 

povredom "ravnopravnosti 

na trì{tu", "slobodne 

konkurencija" i "zloupotrebom 

monopolskog poloàja". 

Lova~ka udruèwa i savezi 

su, kao subjekti u lovstvu, 

bili utvr|eni u svim 

dosada{wim zakonima o lovstvu, 

od kad postoji dràva 

Srbija. 

Lova~ka udruèwa i savezi 

su i u uporednom pravu 

svih okolnih i mnogih drugih 

dràva, utvr|eni kao subjekti 

u lovstvu a da to, ni na koji 

na~in, ne osporava ravnopravnost 

svih, niti podrazumeva 

privilegovawe bilo koga. 

Me|utim, vaè}im Zakonom 



{teg interesa, lova~ka 

udruèwa su ta kojima je onemogu}eno 

da budu jedan od izjedna~enih 

subjekata, ravnopravan 

sa ostalima u lovstvu 

Srbije. 

Zbog toga smo predloìli 

da se, pre dono{ewa Zakona 

o divqa~i i lovstvu, izvr{i 

dopuna Zakona o javnim preduze}ima 

i obavqawu delatnosti 

od op{teg interesa, u 

delu kojim se odre|uju subjek- 

NA ZAJEDNI^KOM POSLU 

Polovinom aprila, na Avali, uprili~en je sastanak 

~elnih qudi Lova~kog saveza Srbije, predsednika dr 

Zorana Popovi}a i sekretara Ferenca Irmewija sa 

predstavnicima lovno-turisti~kih agencija. Odziv je 

bio iznena|uju}e dobar. Oko tridesetak predstavnika 

ovih agencija na{lo se na istom poslu. Tema sastanka 

bila je saradwa, problematika koja optere}uje lovni 

turizam i predlozi za budu}e zajedni~ke akcije. 

Zajedni~ki zakqu~ak je da se sa dràvnim organima 

zaduènim, izme|u ostalog, i za lovni turizam mora 

razgovarati, ali tako da se uvaè prakti~na re{ewa 

koja ne remete zakonske propise. Tako|e, zna~ajno je 

pomenuti da su svi bili za partnerski odnos agencija i 

Saveza. Sve ukazuje da je ovakav sastanak bio neophodan 

i da ga je trebalo organizovati znatno ranije. 

S.S

ti koji tu delatnost mogu 

obavqati, (~lan 3. stav 2.) i 

doda: "i druga pravna lica", 

~ime bi se ukqu~ila i lova~ka 

udruèwa, koja bi, svakako, 

morala da ispune sve 

uslove za obavqawe delatnosti 

iz tog zakona. 

Osim iznetog, moram da 

istaknem i: 

- da je u aktima Saveza, na 

koje odgovarate, izneto niz 

konkretnih predloga u vezi 

koncepcije i sadrìne Nacrta 

zakona, na koje ne dajete 

nikakvo izja{wewe, ve} se 

bavite istorijatom dono- 

{ewa tog akta i personalnim 

pitawima, sa kojima nemate 

nikakve veze, jer u tome niste 

u~estvovali; 

- da je ministar, re{ewem, 

dao saglasnost na sve 

ugovore o me|usobnim pravima 

i obavezama u pogledu gazdovawa 

lovi{tima, koje je 

Savez zakqu~io sa lova~kim 

udruèwima; 

- da Lova~ki savez Srbije 

nikada nije traìo da se, bilo 

kojim propisom, ograni~i 

divqa~i i lovstvu 

Upravni odbor Lova~kog 

saveza Vojvodine na sednici 

odrànoj u Novom Sadu, 29. maja, 

zakqu~io je da je potrebno 

uspostaviti partnerski odnos 

s Ministarstvom poqoprivrede, 

{umarstva i vodoprivrede, 

kako bi se zajedni~kim radom 

pripremio i doneo dobar 

ustavom zagarantovana sloboda 

udruìvawa i pravo da se 

ostane izvan svakog 

udruèwa, naprotiv, mi samo 

poku{avamo da obezbedimo i 

za lova~ka udruèwa jednak 

pravni poloàj u lovstvu Srbije, 

{to je, kako smo rekli, 

onemogu}eno vaè}im Zakonom 



{teg interesa; 

-da vaè}i Zakon o lovstvu 

nije doneo Lova~ki savez 

Srbije ve} Narodna Skup{tina 

Republike Srbije, a da je 

Va{ zakqu~ak o suprotnosti 

odredbi vaè}eg Zakona o 

lovstvu, kojima su Lova~kom 

savezu Srbije preneta 

ovla{}ewa za vr{ewe poslova 

dràvne uprave i ~lana 4. 

Zakona o dràvnoj upravi, 

neosnovan, {to se vidi i iz 

Va{ih navoda, (pojedini poslovi 

dràvne uprave mogu se 

poveriti "i drugim organizacijama", 

{to Lova~ki savez 

Srbije svakako jeste); 

- da, kako je navedeno, Nacrt 

zakona ne daje mogu}nost 

Zakon o divqa~i i lovstvu. 

Ako takav odnos ne bude uspostavqen, 

LSS i LSV u~ini}e 

sve {to je potrebno da predlog 

Zakona, ura|en bez u~e{}a Saveza, 

ne bude usvojen. 

Na sednici UO LSV, kojom 

je predsedavao dr Milo{ Beukovi}, 

predsednik, u~e{}e u 

lova~kim udruèwima da u 

ravnopravnom nadmetawu sa 

ostalim pravnim licima 

ostvare pravo da vr{e poslove 

kori{}ewa, upravqa- wa, 

za{tite i unapre|ewe 

divqa~i; 

- da se sve {to se navodi 

kao ciq dono{ewa novog zakona, 

moè posti}i i uz 

uvaàvawe na{ih predloga 

i stvarawe uslova da lova~ka 

udruèwa budu subjekt 

u lovstvu Srbije, kao 

{to su to u mnogim drugim 

zemqama; 

- da Nacrt zakona predvi- 

|a neverovatnu centralizaciju 

ovla{}ewa na nivou dr- 

àvnih, odnosno pokrajinskih 

organa, (30 organ dràvne 

uprave nadleàn za poslove 

lovstva, 17 ministar, 

15 savet za lovstvo, ukupno 

62), ne uvaàvaju}i trenutne 

kadrovske potencijale tog 

ministarstva u oblasti lovstva, 

niti opredeqewe na 

smawewu dràvne administracije; 

Na kraju Vas molim, obzirom 

da u prethodnom periodu 

niste u~estvovali u izradi 

Nacrta zakona, da ne podlegnete 

ni~ijoj sujeti i razmotrite 

do sada iznete predloge 

Lova~kog saveza Srbije 

bez optere}ewa, rukovode}i 

se op{tim interesima na 

unapre|ewu i za{titi divqa~i 

i uvaàvaju}i objektivnu 

situaciju, mi{qewa i 

preporuke me|unarodnih 

konsultanata iz misije FAO i 

iskustva susednih dràva, 

gde posebno isti~em vaè}i 

Zakon o lovstvu Republike 

Hrvatske. 

Dostavqeno: - Naslovu; 

- Predsedniku Vlade Republike 

Srbije; 

- Ministru poqoprivrede, 

{umarstva i vodoprivrede. 

S po{tovawem, 

Prof. dr Zoran Popovi} 

Vanredni profesor 

predmeta Lovna privreda 

na Poqoprivrednom 

fakultetu Univerziteta u 

Beogradu i predsednik 

Lova~kog saveza Srbije 

UPRAVNI ODBOR LS VOJVODINE 

PARTNERSKI ODNOS S MINISTARSTVOM 

Samo na taj na~in moè se doneti dobar Zakon o 

Na sednici UO LS Vojvodine 

radu uzeli su dr Zorana Popovi}, 

predsednik, i Ferenc Irmewi, 

sekretar LSS, kao i 

~lanovi UO LSS iz Vojvodine 

i, skoro, svi ~lanovi UO LSV. 

Bura oko Zakona o lovstvu toliko 

je ujedinila lovce da je, 

zaista, nemogu}e odlu~ivati o 

lova~koj sudbini bez LSS i 

samih lovaca. 

Upravni odbor LS Vojvodi- 

ne, na istoj sednici, usvojio je 

Izve{taj o izvr{ewu Finansijskog 

plana Saveza od 1. januara 

do 31. marta ove godine, 

kao i Izve{taj o radu Saveza 

izme|u dve Skup{tine, kako je 

i uobi~ajeno pred Godi{wu 

skup{tinu LSV, zakazanu za 

12. jun. 

Ovom prilikom, UO formirao 

je Komisiju za osigurawe u 

kojoj su Slobodan Grdini}, Milenko 

Zeremski i Milan Novkov. 

Odlikom UO, Lova~kom 

dru{tvu u Glogowu dodeqena 

je pomo} od 30.000 dinara za 

izradu Monografije povodom 

proslave stogodi{wice postojawa, 

a Udruèwu studenata 

"Veterinar" u iznosu od 

10.000 dinara, za organizaciju 

manifestacije "Kamerom u 

lov". 

Predlog Komisije za odlikovawa 

jednoglasno je usvojen, 

s dopunom da se Nikoli Gruji}u, 

dosada{wem ~lanu Nadzornog 

odbora, dodeli plaketa 

LS Vojvodine. Tako|e, usvojeni 

su i zakqu~ci vezani za 

utakmice pasa jamara. 

D. Maksimovi} 

Snimio: J. Pap 


7


8 

INTERVJU: AMBASADOR TURSKE, WEGOVA 

EKSELENCIJA AHMET SUHA UMAR 

LOV OD ISKONA 

Preko dva i po miliona lovaca i Fondacija za 

za{titu, razvoj i unapre|ewe divqa~i i ìvog 

sveta Turske, savesno brine o ìvotnoj sredini i 

divqa~i 

Kako je ustrojeno lovstvo 

u Turskoj, postoji li neka vrsta 

Saveza poput na{eg? 

- Lovci u Turskoj su, uglavnom, 

u~laweni u neko od raznih 

lova~kih udruèwa. U principu 

takva udruèwa postoje u 

svim ve}im gradovima, ~esto i 

po nekoliko wih. Zovu se, na 

primer, Lova~ko dru{tvo "Ankara" 

ili "Ke~ioren" (Ke~ioren 

- deo Ankare). Ne postoji 

asocijacija koja obuhvata sve 

lovce, ili sva wihova 

udruèwa, mada je oduvek bilo 

poku{aja da se ona osnuje. 

Pored ~isto lova~kih organizacija 

kod nas postoje i tzv. 

vakufi (fondacije). Ja sam, na 

primer, bio jedan od osniva~a i 

jo{ uvek sam kopredsednik 

Fondacije za za{titu, razvoj i 

unapre|ewe divqa~i i ìvog 

sveta Turske. 

Da li se u evropskom i 

azijskom delu Turske lovstvo 

razlikuje, odnosno da 

li postoji neka vrsta regionalizacije? 

- Centralna komisija za lov 

(MAK) zaseda svake godine u 

maju ili junu, te donosi odluke 

o pravilima i propisima koji 

}e vaìti u narednoj lovnoj sezoni, 

koja, obi~no, po~iwe polovinom 

avgusta. 

Ne pravimo razliku izme|u, 

na primer, Anadolije i Trakije, 

ali razlikujemo devet regiona 

koji predstavqaju podelu na 

lova~ke oblasti, u zavisnosti 

od toga kada se u wima otvara i 

zatvara sezona lova. Podela 

postoji zbog ~iwenice da klimatski 

uslovi znatno variraju, 

obzirom da je Turska prili~no 

velika zemqa povr{ine od 

780.000 kvadratnih kilometara, 

i proteè se od Kavkaza do 

Bugarske i od Mediterana do 

Crnog mora. 

Koliko lovaca ima i koja 

je struktura ~lanstva? 

- Na ovo pitawe nije lako 

dati brz i ta~an odgovor. Zna 

se da ima oko dva i po miliona 

qudi sa dozvolama za lov koje 

su do skora sluìle i kao dozvole 

za no{ewe pu{ke. Iako 

novi Zakon o kopnenom lovu iz 

2003. pravi razliku izme|u dozvole 

za no{ewe vatrenog 

oru`ja i dozvole za lov, oni 

koji su ve} imali dozvolu za 

no{ewe pu{ke i daqe povremeno 

love, mada to nije legalno, 

umesto da se potrude da nabave 

dozvolu za lov. 

S druge strane, po novijoj 

statistici, broj onih koji redovno 

idu u lov, a poseduju sve 

potrebne papire i pla}aju naknade, 

ne prelazi {ezdeset hiqada 

u ~itavoj Turskoj. Kako 

sam ve} napomenuo, ovi lovci 

su u principu ~lanovi lova~kih 

udruèwa po sopstvenom 

izboru. Naj~e{}e onog koje 

je najbliè wihovom mestu stanovawa. 

Koje vrste divqa~i egzistiraju 

i {ta se najradije lovi? 

- S obzirom na to da se nalazi 

na raskrsnici Afrike, Azije 

i Evrope, Turska raspolaè 

obiqem faune i lovne divqa~i. 

A kako se nalazi i du` 

dve glavne putawe ptica selica, 

Turska je privilegovana i 

kada je u pitawu pernata divqa~, 

na primer {umska {quka. 

[to se ti~e divokoza, kod 

nas postoje dve vrste - bezoar i 

{amoa, a isto tako imamo i dve 

vrste divqih ovaca - anadolsku 

divqu ovcu i muflona. Tu 

su i mrki medved, divqi vepar, 

srnda}, jelen - evropski i lopatar. 

Vuk, {akal, dve vrste lisica, 

tri vrste divqih ma~aka 

- obi~na, barska i stepska. Tu 

su i jazavac, hijena i ~ak anadolijski 

panter (Pantera pardus tuliana). 

Brojne su i planinske vrste 

ptica, kako stanarica tako i 

selica. Prepelice se javqaju i 

kao stanarice i kao selice, a 

jarebice poput ~ukarske, 

Ambasador Turske ( desno) posle letweg lova 

ma|arske i stenovite spadaju u 

stalne stanovnike ovih predela. 

Najpopularnija pernata divqa~ 

su prepelice i ~ukar jarebice, 

a ove potowe vaè za 

na{u nacionalnu divqa~. 

Sokolarstvo i lov pticama? 

Sokolarstvo je u principu 

zabraweno jer je Turska potpisala 

i ratifikovala Bernsku 

konvenciju Saveta Evrope, tako 

da su ptice grabqivice potpuno 

za{ti}ene. Me}utim, na 

istoku crnomorskog regiona sokolarstvo 

je, do nedavno, bilo 

deo tradicije. Zahvaquju}i naporima 

Turske fondacije za 

divqa~ i ìvi svet, lov na divqe 

ptice u svrhu sokolarstva 

je, i u tom regionu, u velikoj meri 

iskorewen. 

Recite nam ne{to o ekologiji 

sa posebnim osvrtom na 

lova~ku organizaciju? 

Lovci u Turskoj postaju sve 

vi{e i vi{e svesni o~uvawa 

ìvotne sredine i negativnih 

posledica nelegalnog ili prekomernog 

lova na divqe ìvotiwe. 

Tako|e, pomno prate i 

druge qudske aktivnosti poput 

izgradwe brana, isu{ivawa 

mo~vara, pa ~ak i jezera. U Turskoj 

se to radilo godinama, 

~ime se nanosila ogromna {teta 

divqim pticama i ostaloj 

divqa~i, a dovelo je i do smawewa 

{umskih podru~ja. 

Naravno, daleko od toga da 

su lovci sada dovoqno aktivni 

i uticajni po pitawu o~uvawa 

ìvotne sredine i ekologije. 

Ta oblast je prepu{tena 

Fondaciji za za{titu, razvoj i 

unapre|ewe divqa~i i ìvog 

sveta Turske. Predsednik Odbora 

ove fondacije bio sam ja, 

neprekidno dvanaest godina. 

@estoko smo se borili protiv 

krivolova, prekomernog lova i 

qudskih aktivnosti {tetnih 

po prebivali{ta, habitate divqa~i 

i ìvog sveta. Bili smo 

prili~no uspe{ni u tim na{im 

naporima na dobrobit ìvog 

sveta uop{te, a posebno divqa~i. 

Koja je Va{a poruka lovcima 

Srbije? 

Ve} godinama sam upoznat s 

delovawem lovaca u Srbiji. U 

stvari, jo{ je SR Jugoslavija 

bila jedna od vode}ih zemaqa 

u svetu po popularnosti lova, 

koji je bio strogo regulisan. 

Pratio sam redovno, na primer, 

Sajam lova u Novom Sadu, 

makar preko izve{taja svetskih 

medija i lova~kih ~asopisa. 

Tokom proteklih devet meseci, 

od kako sam imenovan za 

Ambasadora Turske u Republici 

Srbiji, imao sam priliku da 

putujem unaokolo i uverim se 

da je ova zemqa puna divqa~i. 

Lovci s kojima se susre}em izgledaju 

mi veoma obrazovani, 

obu~eni za lov i za{titu ìvotiwa. 

Tako|e, prijateqski su 

raspoloèni - ba{ kao i lovci 

u Turskoj. Nadam se da }e lovci 

u Srbiji nastaviti da se pona- 

{aju odgovorno, kao da i uìvaju 

u lovu. 

Gospodine ambasadore, 

hvala Vam na razgovoru. 

S. Stojanovi}

INTERVJU "LOVA^KIM NOVINAMA": FERENC IRMEWI, SEKRETAR LS SRBIJE 

RADIMO I URADI]EMO NAJBOQE 

Uobi~ajeno novinarsko 

pitawe na kraju intervjua je - 

{ta biste jo{ dodali. Ovog 

puta, gospodine Irmewi, pre 

odgovora na na{a dva pitawa 

u vezi sa dono{ewem novog 

zakona o divqa~i i lovstvu, 

ukratko nam saop{tite rezultate 

rada LSS u proteklih pola 

godine? 

- @elim da pozdravim sve 

lovce Srbije u svoje, kao i u ime 

predsednika LSS-a, prof. dr Zorana 

Popovi}a, i u najkra}im crtama 

obavestim ~lanove o aktuelnim 

de{avawima u Lova~kom 

savezu Srbije. 

Najbitnija je informacija da 

LS Srbije redovno funkcioni{e, 

ponovo je stvorena dobra radna 

atmosfera, odràne su ~etiri 

sednice Upravnog odbora, ~lanovi 

UO su konstruktivni i to puno 

pomaè dono{ewu pravih odluka. 

Prihva}en je zahtev lovaca 

da se smawi ~lanarina, {to je u 

velikoj meri dovelo do racionalizacije 

u radu Saveza, kao i u radu 

Stru~ne slu`be. Bitno je ista- 

}i da smo uspostavili stabilnost 

na me|unarodnom planu, pomo}u 

stalnih kontakata sa na{im 

prijateqskim lova~kim ambasadama 

akreditovanim u Srbiji. 

U~estvovali smo na me|unarodnom 

sajmu oru`ja i lovstva IWA u 

Nirnbergu (Nema~ka). Imali smo 

vi{e radnih poseta i sastanaka 

sa lova~kim savezima Slova~ke, 

Ma|arske, Austrije, kao i jedan 

sastanak u Slova~koj sa ve}im 

me|unarodnim kvorumom. Nastavqen 

je kontak i saradwa i sa me- 

|unarodnom organizacijom CIC. U 

pripremi je, kao rezultat ovih 

dogovora, Memorandum o uzajamnoj 

saradwi LSS-a sa Lova~kim 

savezom Austrije i Lova~kim savezom 

Slova~ke. 

LSS je organizovao vi{e 

stru~nih predavawa i savetovawa 

radi edukacije ~lanstva, i 

to u @agubici, Gorwem Milanovcu, 

Kragujevcu, Ubu, Titelu i Novom 

Kneèvcu. LSS je u~estvovao 

i na Prvom me|unarodnom sajmu 

lova i ribolova u Kragujevcu, s 

lepo ure|enim {tandom i atraktivnom 

izlo`bom. Tako|e, tom 

prilikom je organizovana i veoma 

uspe{na tribina, na kojoj se razgovaralo 

o aktuelnim problemima 

lovstva. Zajedno sa ~elnicima 

LS Kosova i Metohije, organizovana 

je poseta op{ini Gwilane, 

gde je Savez pomogao osnivawe 

lova~kih organizacija. 

Dobra priprema za re{avawe 

teku}e problematike, uska povezanost, 

saradwa i jedinstvena politika 

LSS i LSV treba da donesu 

prave rezultate za poboq{a- 

we ukupnog stawa u lovstvu, razvoju 

uslova za gajewe i za{titu 

divqa~i, kao i ostvarivawe prava 

lovaca na podru~ju cele Srbije. 

Odli~na je saradwa sa i JP 

"Srbija{ume". Isto tako, organizovan 

je uspe{an sastanak sa 

predstavnicima turisti~kih 

agencija radi sagledavawa problematike 

u lovnom turizmu. U~estvovalo 

se na sastancima Ministarstva 

poqoprivrede i {umarstva 

i predstavnika Generalnog 

inspektorata za {ume, lovstvo, 

kao i veterinarstvo. Obavqen je 

sastanak sa najvi{im organima 

Republi~ke uprave carina u vezi 

problema oko izvoza trofeja 

Ferenc Irmewi, sekretar LS Srbije 

divqa~i. Odràn je i sastanak 

sa predstavnicima i odgajiva~ima 

lova~kih pasa jamara i goni~a. 

Zapo~eto je sa izradom novog 

Statuta LSS, kao i novom sistematizacijom 

radnih mesta u 

Stru~noj slu`bi LSS. Okon~ana 

su i dva sudska spora u korist 

LSS, na I stepenu, radi vra}awa 

sredstava od DOO "Finaltra" i 

DOO "Domen gradwa". Tako|e, urgirano 

je i u vezi podnetih krivi~nih 

prijava. 

Naravno, u Stru~noj slu`bi re- 

{ava se teku}a problematika, a 

rad ove slu`be bio je vrlo ote- 

àn zbog nedostatka komisija. Na 

4. sednici UO formirane su komisije 

LSS koje }e po~etkom juna, 

nakon konstitutivnih sednica, 

po~eti sa radom. 

Radna grupa Ministarstva 

za poqoprivredu, {umarstvo i 

vodoprivredu pripremila je 

jo{ jednu verziju Nacrta novog 

zakona o divqa~i i lovsatvu. 

Da li je u izradi ovog akta 

ukqu~en Lova~ki savez Srbije 

jer prema na{im saznawima u 

ovoj verziji nema ni Saveza ni 

udruèwa? 

Digla se velika buka oko 

dono{ewa novog Zakona o lovstvu 

i divqa~i. Najvi{e zbog toga 

{to LSS i LSV nisu bili ade- 

kvatno ukqu~eni u dono{ewe 

radnog teksta istog, a nisu bili 

ni formalno ukqu~eni u rad 

Radne grupe, koja se vi{e puta 

mewala, i koja je ispred resornog 

ministarstva sastavila tekst budu}eg 

Zakona, tako|e, vi{e puta 

mewanog. Tako se desilo da se, 

jednog momenta, u ovom tekstu nisu 

na{li ni LSS ni lova~ka 

udruèwa, {to je veliki apsurd. 

To je izazvalo burno negodovawe 

~itavog ~lanstva LSS, kao i ostalih 

qubiteqa lova i prirode 

(minimalno sto hiqada lovaca i 

simpatizera). Po{to je novo rukovodstvo 

LS Srbije, zajedno sa rukovodstvom 

LS Vojvodine, oceni- 

lo da je situacija alarmantna i 

nepovoqna kako za prirodu i 

divqa~ tako i za lovstvo i lovce 

Srbije, na upravnim odborima 

LSS i LSV donete su odluke da 

se od Ministarstva hitno zatra- 

ì obja{wewe, kao i ukqu~ivawe 

predstavnika lova~kih saveza 

u izradu novog Zakona. 

[ta sve preduzima rukovodstvo 

LS Srbije kako bi u novom 

zakonu pravo mesto imali i Savez 

i udruèwa, i lovci pojedina~no? 

Uz pomo} JP "Srbija{ume" organizovan 

je sastanak 21. maja 

2009. godine, u prostorijama JP 

"Srbija{ume", sa predstavnicima 

Ministarstva, {to smatramo 

veoma pozitivnim. Za ovaj sastanak, 

predsednik LSS dr Zoran 

Popovi}, formirao je Komisiju, a 

predsedavaju}i je bio sekretar 

LSS Ferenc Irmewi, koja je izradila 

i dostavila nadle`nima 

polazne osnove za pregovor s 

predstavnicima Ministarstva u 

vezi problematike oko dono- 

{ewa novog Zakona o divqa~i i 

lovstvu: 

1. Moli se, traì i zahteva da 

se Lova~ki savez Srbije, kao 

predstavnik svih lova~kih 

udruèwa koja gazduju lovi{ti- 

ma, zvani~no i formalno ukqu~i 

u Radno telo za rad na tekstu novog 

Zakona; 

2. Neophodno je da se rukovodstvu 

Lova~kog saveza Srbije zvani~no 

saop{ti u kojoj je fazi izrada 

novog Zakona u pogledu zakonodavne 

procedure; 

3. Moli se da se rukovodstvu 

Lova~kog saveza Srbije dostavi 

posledwa varijanta tog teksta i 

ostavi vremena da organi Saveza 

zauzmu stav i daju mi{qewe u vezi 

te varijante; 

4. Traì se da se obezbedi da 

u novom Zakonu lovci, gra|ani 

Srbije udruèni u lova~ka udru- 

èwa i Lova~ki savez Srbije na- 

|u mesto; 

5. Predlaè se da se dopunom 

vaè}eg Zakona o lovstvu, po 

skra}enoj proceduri, utvrdi naknada 

za kori{}ewe divqa~i. 

Li~no smatram da, na osnovu 

ovog sastanka, postoji dobra namera 

od strane Ministarstva da 

se problematika stavi u, takozvano, 

predhodno stawe i da }e se 

predstavnici LSS i LSV formalno 

i aktivno ukqu~iti u rad 

na dono{ewu Zakona o divqa~i i 

lovstvu. Izna}i }e se i najboqe 

kompromisno re{ewe da se donese 

takav Zakon koji }e maksimalno 

za{tititi divqa~, prirodu i 

~ovekovu okolinu kao dràvnu 

imovinu. Tako|e, izna}i }e se i 

re{ewe da dràva, u saradwi sa 

Lova~kim savezom i wegovim organizacijama, 

uspe{no sprovede 

gazdovawe lovi{tima uvaàvaju- 

}i pri tome interese svih lovaca 

Srbije i savremene promene na- 

{eg dru{tva na putu ka Evropskoj 

uniji. 

Smatramo da je mnogo boqe dogovorom, 

uz kompromis, posti}i 

najboqe re{ewe, nego da gra|ani 

ispoqe svoje nezadovoqstvo nekim 

oblikom gra|anske neposlu- 

{nosti. Ili pak, da dospemo u neda}e 

kao susedne nam dràve - 

preduhitriv{i dono{ewe pravog 

lova~kog zakona, pa su tako uni- 

{tile svoja dobra od op{teg interesa. 

Vrlo brzo, pou~ene sopstvenim 

gre{kama, morale su da, 

ponovo, donose zakon kako bi se 

spaslo ono {to se jo{ spasti moglo. 

Nadam se da imamo dovoqno 

mudrosti da nau~imo na tu|im 

gre{kama, te da }emo zajedni~kim 

snagama izna}i najboqe 

re{ewe u interesu divqa~i, prirode, 

~ovekove okoline, kao i za 

racionalno gazdovawe tim resursima. 

S lova~kim pozdravom 

"dobar pogled" 

Redakcija "Lova~kih novina" 


9


10 

Prvi Me|unarodni sajam 

lova, ribolova i lovnog turizma 

"KRAGUJ M", odràn u 

Kargujevcu od 15. do 17. maja u 

organizaciji "Meteor Stila" i 

"[umadija sajma", a pod 

pokroviteqstvom Grada Kragujevca, 

u potpunosti je, ve} na 

samom po~etku, opravdao 

o~ekivawa i izlaga~a i 

posetilaca. Brojni i dobro 

organizovani sadràji, pravi 

su pokazateq za prerastawe 

ove manifestacije u tradicionalnu. 

Krenimo redom. Nakon 

himne i pozdravne re~i kragujeva~kih 

odbojka{a, ovogodi{wih 

prvaka Srbije, na 

sve~anom otvarawu prisutne 

su pozdravili dr Zoran 

Popovi}, predsednik LS 

Srbije, Borivoje Nikoli}, 

koordinator saradwe lovaca 

Rumunije sa lovcima Srbije, i 

Neboj{a Zdravkovi}, zamenik 

gradona~elnika Kragujevca, 

koji je i otvorio sajam. 

Bogata ponuda izlaga~a 

Kragujeva~ki sajam okupio je 

brojne izlaga~e, koji su bogatom 

ponudom iznenadili poseti- 

Neboj{a Zdravkovi}, zamenik gradona~elnika, otvorio je sajam 

NAKON PRVOG ME\UNARODNOG SAJMA LOVA, RIBOLOVA I LOVNOG 

TURIZMA, ODR@ANOG U KRAGUJEVCU OD 15. DO 17. MAJA 

PONOSNA JE CELA [UMADIJA 

Bogata ponuda sa~marica, karabina, snajpera i ostalih 

lova~kih potrep{tina obeleìla manifestaciju. 

Izlo`ba Lova~kog saveza Srbije, postavqena po 

propozicijama CIC-a, bila je samo jedna od brojnih 

aktivnosti Saveza. 

oce. Me|u prvima je, svakako, 

organizator "Meteor Stil" sa 

{irokim izborom sa~marica, 

karabina, opti~kih ni{ana i 

ostale opreme. Zajedni~kim 

nastupom, kao i kod izlagawa 

na sajmu u Nirnbergu, pridru- 

ìli su mu se "Zastava" i 

"Prvi partizan" raznovrsnom 

ponudom oru`ja i municije, pa i 

prvi put, kod nas, predstavqenim 

karabinom LK-M 

808 i poboq{anim karabinom 

M 707. Rame uz rame, pratili su 

ih beogradski "Snajper" i 

"Swarovski optik", a nisu zaostajali 

ni "Grof MBM" u Petrovcu 

ni "Hubertus" u Adi. 

Da sajam bude jo{ atraktivniji, 

svojim nastupima doprineli 

su Lova~ki savez Srbije, 

znala~ki postavqenom izlo`bom, 

kao i [umarska {kola u 

Kraqevu, Zavod za ìgosawe 

oru`ja, Turisti~ka organizacija 

Kragujevca, konfekcija 

"Karali}" u Kru{evcu, "Vidra 

sport"... [tandove LU "Srebrnica" 

u Stragarima i LU 

"[umadije" u Kragujevcu, lepo 

opremqene trofejima srnda- 

}a, dermopreparatima, kao i 

etno eksponatima, bilo je, jed- 

nostavno, te{ko ne posetiti. A 

tek izlo`bu slika iz lova 

ovda{we likovne kolonije! 

Nastup LS Srbije 

Iskustvo je pokazalo da 

nema pravog sajma lova bez 

Lova~kog saveza Srbije. Na ovoj 

manifestaciji LSS se predstavio 

u pravom svetlu - na 

preko sto kvadratnih metara. 

- Izlo`ba LSS tematski je 

napravqena po propozicijama 

CIC-a - rekao nam je dipl. in`. 

Aleksandar Panteli}, komesar 

ove izlo`be. 

Po wegovim re~ima izlo`ba 

komunicira sa posetiocima, 

a izloène trofeje na popularan 

na~in stavqa u kontekst 

ìvotne sredine, rasprostrawewa, 

brojnosti, statusa i 

tretmana od strane organizacija 

koje gazduju lovi{tima. 

Duh i karakter izlo`be je 

za{titarski, a niù se teme: o 

trofejima, uzgojnom selektivnom 

odstrelu srnda}a, kolekcijom 

srnda}a u trofejnom 

lovu. Zatim dolazi atraktivna 

tematska celina - vuk, koja je 

obra|ena u izuzetnoj kolekciji 

od preko ~etrdeset prikazanih 

trofeja - lobawa, u slici, 

re~i i tabeli. 

Posebnu pa`wu privla~i 

tematska celina: lova~ki 

podmladak - ~uvari prirode, a 

zatim lov kao inspiracija, 

osvedo~ena u majstorskim 

fotografijama Jaroslava 

Papa. Pisana re~ je predstavqena 

u preko 120 izdawa, a tu 

je i filmsko i televizijsko 

stvarala{tvo, pa su prikazani 

brojni dokumentarni filmovi. 

U okviru postavke 

Saveza predstavilo se i na{e 

glasilo "Lova~ke novine", magazin 

"Trag", kao i Nacionalna 

asocijacija za oru`je Srbije. 

Promocije kwiga 

Prikladna sala Medija centra 

"[umadija sajma" bila je 

stalno zauzeta promocijama, 

tribinama i predavawima. 

Upravo u woj, LS Srbije promovisao 

je pet kwiga: autora 

Borivoja Nikoli}a, Svete 

Maxarevi}a, Du{ana Jovanovi}a, 

Vuka{ina Divjaka, dr 

Zorana Popovi}a i dr Nenada 

\or|evi}a. Izdava~ka delatnost 

LS Srbije je impozantna, 

jer se tokom godine objavi 

preko sto kwiga - od monografija 

lova~kih organizacija 

do stru~nih publikacija. 

Najnovija me|u wima je "Ishrana 

divqa~i", pa je u ovom broju 

posebno predstavqamo. Po 

re~ima recenzenata, predstavqene 

kwige svojim sadr- 

àjima sa~uva}e od zaborava 

istoriju i tradiciju na{eg 

lovstva. Isto tako, doprine}e 

o~uvawu biodiverziteta, kao i 

boqem radu na uzgoju i za{titi 

divqa~i. 

Tribine i predavawa 

Lova~ki savez Srbije i 

Nacionalna asocijacija za 

oru`je Srbije organizovali su 

tribinu o Predlogu novog nacrta 

zakona o oru`ju i municiji. 

Tribina je bila izuzetno 

pose}ena, a postignut je i 

na~elan dogovor da LSS 

pomogne u prikupqawu potpisa, 

kako bi se ovaj Nacrt 

prosledio nadle`nima na 

usvajawe. 

Najvi{e pa`we, pre svega 

lovaca, privukla je tribina o 

Nacrtu zakona o divqa~i i 

lovstvu, o kome su uvodnu re~ 

dali dr Zoran Popovi}, 

predsednik i Ferenc Irmewi,

Raznovrsna ponuda lova~kog oru`ja Sa postavke izlo`be LS Srbije 

sekretar LS Srbije. Kako je 

re~eno, pomenuti Nacrt uradila 

je Radna grupa nadle`nog 

ministarstva, bez u~e{}a LS 

Srbije. U dokumentu nigde se ne 

spomiwu ni LS Srbije ni 

lova~ka udruèwa, {to je izazvalo 

revolt lovaca. Zakon 

sli~an ovom koji je trenutno u 

izradi u Srbiji, po re~ima profesora 

dr Vladimira Maleti}a, 

sa [umarskog fakulteta 

u Skopqu, usvojen je u 

Makedoniji pre trinaest godina. 

Iskustva u wegovoj primeni 

su izuzetno lo{a - divqa~i je 

sve mawe, a krivolov je u 

ekspanziji zbog gubitka interesa 

Lova~kog saveza i lova~kih 

organizacija. Dràva je uvela 

koncesiju, pa joj se daje dvadeset 

odsto prihoda od odstreqewe 

divqa~i. Novac koji je 

dràva uzela ne vra}a se u 

lovstvo, a uloga Saveza je marginalizovana. 

Pre par meseci, 

po re~ima dr Maleti}a, donet 

je novi Zakon o lovstvu u kome 

nema nacionalnog Saveza, pa 

samim tim ni ravnopravnog 

partnera dràve. Ignorisana je 

i nauka, a sa wom i lovci, te 

Prilikom promocije kwiga 

ni{ta boqe nije ura|eno, jer 

dràvu interesuje samo prihod 

od koncesije. Lova~ki savez 

Makedonije i nau~ne institucije 

dostavile su sedamdeset 

primedbi na Nacrt tog zakona, 

ali ni jedna nije usvojena. âk je 

i sam Nacrt zakona izmewen, u 

odnosu na onaj koji je bio predstavqen 

lovcima, da bi bio 

usvojen potpuno druga~iji 

zakon. LS Srbije mora se boqe 

organizovati, istakao je 

Maleti}, kako ne bi bio usvojen 

zakon ~iji Nacrt ne odgovara ni 

Savezu ni udruèwima. 

Evropska unija od nas ne 

traì da imamo zakon kakav se 

predlaè, smatra dr Dragan 

Sin|eli}. Ako su u Nacrtu 

zakona data znatna ovla{}ewa 

strukovnoj komori, onda 

treba znati da su komore "ikebane" 

ministarstva. LSS mora, 

s konkretnim stavom, {to pre 

da organizuje sastanke saveta 

lovnih oblasti, kako bi se na 

adekvatan na~in reagovalo na 

Nacrt zakona. 

U sli~nom tonu diskutovali 

su i ostali u~esnici tribine, 

nakon ~ega je zakqu~eno da }e 

biti u~iweno sve {to je mogu}e, 

kako bi predlog pomenutog akta 

bio promewen. 

Manifestacija je bila i 

prava prilika za stru~na predavawa. 

O gazdovawu populacijom 

srna u na{im lovi{tima 

govorio je dr Zoran 

Popovi}, a o zna~aju ishrane 

srna dr Nenad \or|evi}, obojica 

profesori Poqoprivrednog 

fakulteta Univerziteta 

u Beogradu. Ova predavawa su 

imala zajadni~ki ciq - upoznavawe 

lovaca kojim na~inom 

da najbrè do|u do vrhunskih 

trofeja srnda}a. 

Takmi~ewa 

Ovom prilikom organizovano 

je i vi{e lova~kih i 

ribolova~kih takmi~ewa. U 

konkurenciji trinaest ekipa, 

koje su se takmi~ile u kuvawu 

lova~kog gula{a, pobedila je 

ekipa iz Bato~ine. Drugo mesto 

pripalo je lovcima Sekcije 

"Vu~kovica" u Kni}u, dok su 

tre}i bili predstavnici SUR-a 

"Jelen" u Kragujevcu, koji su 

osvojili i prvo mesto za 

najure|eniji {tand. Najmla|i 

takmi~ar bio je \or|e Tucakovi} 

iz Gruè, a najstariji Jovan 

Boji} - Grof iz Poège. 

Na smotri pasa prvo mesto 

pripalo je nema~kom o{tro - 

dlakom pti~aru, vlasnika 

Zorana Milentijevi}a iz 

Stanova. 

U me|unarodnom takmi- 

~ewu u ga|awu glinenih golubova, 

u disciplini trap, prvo 

mesto osvojio je Qubi{a 

Risti} iz Kru{evca, drugi je 

bio Miodrag Pan~i} iz Velike 

Plane, a tre}i Milenko 

Ze~evi} iz Kni}a. U ekipnom 

delu takmi~ewa pobedili su 

strelci LU "[umadija", druga 

je bila ekipa LU u Kni}u, a 

tre}i takmi~ari "Grofa" u 

Petrovcu na Mlavi. 

Zlatna statua ptice kraguj, 

dodeqena je TV prilogu 

"Graveri Kragujevca", autora 

Jovana Memedovi}a. Srebrna, 

prilogu "Lova~ki podmladak - 

Ariqe", dok su tre}e mesto i 

bronzanu statuu podelili TV 

prilog "Lovac Luka" autora 

Aleksandra Henca i kratkometra`ni 

film "120 godina 

lovstva" Du{ana Stanojevi}a. 

Tokom trajawa sajamske manifestacije, 

qubiteqi terenaca 

"Willys", vozili su se ulicama 

Kragujevca, podse}aju}i me{tane 

da se u wihovom gradu 

odràva velika lova~ka i 

ribolova~ka priredba. 

Prvi me|unarodni sajam 

lova, ribolova i lovnog turizma 

u Kragujevcu, bio je i pro{ao. Po 

onome {to je prikazao obezbedio 

je, zasigurno, "mesto pod 

suncem" na na{im prostorima, 

kao i lepu budu}nost. Zbog svega 

u~iwenog - ponosna je cela 

[umadija. I ne samo ona. 

Dragan Maksimovi} 

Snimio: Stevan Zrni} 


11


12 

ME\UNARODNO SAVETOVAWE U @AGUBICI 

DOPRINOS SAVREMENOM LOVSTVU 

Aktuelne teme, kao i dobra organizacija-rezultirali 

sa dvadeset {est prispelih radova 

êtvrti put zaredom, u organizaciji 

Lova~kog saveza 

Srbije i LU "Jovan [erbanovi}" 

u @agubici, odràno je 

4. aprila, Me|unarodno savetovawe 

o lovstvu. Brojni autori 

i radovi prispeli su, 

kako iz zemqe tako i iz inostranstva, 

da i ovaj put daju 

zna~aj ovom presti`nom 

savetovawu, koje sve vi{e 

dobija na zna~aju, i o kome se 

govori samo u superlativu. 

Teme ovog savetovawa bile 

su: "Gazdovawe populacijama 

divqa~i u brdsko planinskim 

podru~jima", "Upotreba 

lova~kih pasa u lovi- 

{tima" i "Lovni turizam". 

Ovom prigodom, organizovana 

je i likovna radionica 

"Zov Homoqa" u okviru koje 

su umetnici, ~lanovi Likovnog 

udruèwa ULUH - @agubica 

i wihovi gosti iz Bora, 

Zaje~ara, Poàrevca i Beograda, 

preneli motive prirode 

i divqa~i na svoja platna. 

Pregled radova po temama 

"Gazdovawe populacijama 

divqa~i u brdsko planinskim 

lovi{tima": 

"Ekonomsko finansijski 

parametri gazdovawa najzna- 

~ajnijim vrstama divqa~i" 

dr Predrag Peri{i}*, dr Zoran 

Popovi}, dr Dragi} @ivkovi} 

Poqoprivredni fakultet, 

Zemun; 

"Problemi gazdovawa populacijama 

divqa~i u Nacionalnom 

Parku \erdap" mr 

Mihajlo Haxi - Pavlovi}; 

"Analiza zimske ishrane {akala 

(Canis aureus L. 1758) na 

podru~ju centralne Srbije" 

mr Du{ko ]irovi} 1, dr 

Miroqub Milenkovi} 2, mr 

Milan Paunovi} 3 i Aleksandra 

Penezi} 1 Biolo{ki 

fakultet Univerziteta u Beogradu, 

Beograd, 2 Institut 

za biolo{ka istraìvawa 

"Sini{a Stankovi}", Beograd, 

3 Prirodwa~ki Muzej, 

Beograd; "Kondicioni status 

tri autohtone vrste kanida - 

vuka (Canis lupus L. 1758), {akala 

(Canis aureus L. 1758) i 

lisice (Vulpes vulpes L. 1758) 

tokom zimskog perioda u Srbiji" 

mr Du{ko ]irovi}, 

Sawa Selakovi} i Aleksandra 

Penezi}, Biolo{ki fakultet 

Univerziteta u Beogradu, 

Beograd; "Osnivawe 

parka divqa~i - parka prirode 

Golija (reintrodukcija)" 

prof. dr Zoran Risti}, 

Qubi{a Marinovi}; "Status 

i za{tita diverziteta 

divqa~i u lovi{tima za 

krupnu divqa~ u Republici 

Makedoniji" prof. dr Vladimir 

Maleti}; "Ishrana srna" 

prof. dr Nenad \or|evi}; 

"Uticaj ekonomskih faktora 

na prirast srna" prof. dr 

Zoran Popovi}. 

"Upotreba lova~kih pasa 

u lovi{tima": "Upotreba lova~kih 

pasa u brdsko planinskim 

uslovima u Nacionalnom 

parku "\erdap" i u slobodnim 

i ogra~enim lovi{tima 

u Italiji" mr Mihajlo Haxi 

- Pavlovi}; "Aktuelni 

problemi u sistemu ispitivawa 

lova~kih osobina pasa 

jamara i goni~a" mr Mihajlo 

Haxi Pavlovi}; "Brojnost 

{tenadi i legala pasa pti~ara 

u Vojvodini" prof. dr Milo{ 

Beukovi}, prof. dr Zoran 

Popovi}, mr Dejan Beukovi}, 

prof. dr Nenad \or|evi}; 

"Upotreba jazavi~ara i 

terijera u lovu na divqe 

sviwe i lisice" Sawa Mom- 

~ilovi} Bogni}, me|unarodni 

kinolo{ki sudija; "Upotreba 

pasa goni~a u lovi{tima" 

Slobodan Milo{evi}, me|unarodni 

kinolo{ki sudija; 

"Upotreba pasa goni~a u lovi{tima" 

Rajko Tomovi}, me- 

|unarodni kinolo{ki sudija; 

"Upotreba pasa goni~a u lovi{tima” 

Jovan Arsi}; "Pro- 

mocija i omasov- qewe srpskih 

rasa goni~a" Darko Krsti}; 

"Goni~i, realnost i potreba 

doma}ih lovi{ta" mr 

Branislav @ivkovi}, DVM 

Milivoje Uro{evi~, prof. dr 

Dragutin Matarugi}; "Obuka 

goni~a - put do savremenog 

lovstva" Dejan Pjeva~; "Psi u 

lovi{tu i zakonski propisi" 

@ivko Rado- savqevi}; 

"Osnovni principi {irewa 

mirisa divqa~i" DVM Milivoje 

Uro{evi}, prof. dr Dragutin 

Matarugi}, mr Branislav 

@ivkovi}; "@uti srpski 

goni~" DVM Milivoje 

Uro{evi}, prof. dr Dragutin 

Matarugi}, mr Branislav 

@ivkovi}; "Ishrana lova~kog 

psa pri naknadnim tragawima 

za odstreqenom 

divqa~i i ispitne discipline 

krvoslednika u ~e{koj Republici" 

Bukovjan K.,Hrouda 

T., Havranek, F. 

"Lovni turizam": "Potencijali 

lovi{ta Srema i lovno 

turisti~ka ponuda" prof. 

dr Milo{ Beukovi}, prof. dr 

Zoran Popovi}, mr Dejan Beukovi}, 

prof. dr Nenad \or- 

|evi}; "Lovni turizam kao 

deo seoskog turizma u Italiji" 

mr Mihajlo Haxi Pavlovi}; 

"Savremene tendencije u 

turizmu i implikacije na 

lovni turizam" prof. dr Risto 

Prentovi} "Lovni turi-

zam - jedan od faktora razvoja 

ruralnih sredina" mr Branislav 

@ivkovi}. 

Posle vi{esatnog rada i 

konstruktivne diskusije, 

savetovawe je okon~ano dono- 

{ewem zakqu~aka. Oni donose 

~iweni~no stawe i predlaù 

mere koje bi, posle 

sprovo|ewa, dovele do 

poboq{awa situacije u na- 

{im lovi{tima, lovnoj kinologiji 

i lovnom turizmu. 

Zakqu~ci savetovawa 

Po temi "Gazdovawe populacijama 

divqa~i u brdsko 

planinskim lovi{tima", 

zaqu~eno je: uticaj ekolo- 

{kih ~inilaca na gubitak srne}e 

divqa~i je posebno izraèn 

kroz negativan antropogeni 

uticaj: bespravnog lova, 

poqoprivredne mehanizacije, 

saobra}aja; Zna~aj 

zimskog prihrawivawa na 

trofejnu vrednost srnda}a je 

evidentan naro~ito u ravni- 

~arskim lovi{tima; Prihrawivawa 

srna peletiranom 

hranom donosi vi{estruku 

dobit u gazdovawu srnda}ima; 

Potreba za organizovawem 

savetovawa o {tetama 

na divqa~i i od 

divqa~i u ciqu spre~avawa 

daqe degradacije populacija 

divqa~i u Srbiji; Preduzimawe 

preventivnih mera u 

ciqu spre~avawa gubitaka 

barskih ptica nastalih privrednom 

delatno{}u ~oveka 

(profesionalnim ribarewem) 

na vodenim povr{inama 

Srbije; Iskoristiti iskustva 

iz Republike Makedonije kada 

je u pitawu odre|ivawe 

reìma za{tite odre|ene 

vrste divqa~i, bez obzira na 

brojnost populacije. Treba 

primeniti kontrolisano 

kori{}ewe populacija ugro- 

ènih vrsta divqa~i umesto 

nedelotvorne trajne za{tite; 

Evidentna je ekspanzija 

predatorskih vrsta a naro~ito 

{akala u posledwih ~etiri 

do pet godina; {irewu {akala 

doprineo je ~ovek svojim 

neodgovornim odnosom 

prema prirodi; Radi kontrolisawa 

brojnosti {akala 

neophodno je uvesti nov~anu 

nadoknadu za wihov odstrel; 

Prilikom uno{ewa divqa~i 

potrebno je izraditi studije 

izvodqivosti i u saglasnosti 

aktivnosti sa upravqa- 

~ima lovi{ta, Resornog ministarstva 

i Zavoda za za- 

{titu prirode; Gazdovawe 

NA [IREM PODRU^JU MOKRE GORE 

HARAJU LOVOKRADICE 

Lovi{ta JP "Srbija{ume", 

"Vidrewak" u Tutinu kao i "Berim" 

u Zubinom Potoku, stalno 

su na udaru krivolovaca. Ova 

~iwenica nas i ne ~udi, po{to 

se zna da su ovi tereni bogato 

stani{te medveda, tetreba i 

srne}e divqa~i. Rejon oko zaseoka 

Dren posebno je na udaru 

nesavesnih lovaca, pa ni 

deùrstvo volontera ne pomaè 

mnogo. 

- Kr~ag ide na vodu dok se ne 

razbije. Lovokradice su, na 

{irem podru~ju, zverski ubili 

srnu, zecu su odsekli glavu, a 

stradao je i mrki medved. 

Me~i}i se, ne retko, ~uvaju za 

prodaju, pa se ta~no zna kod koga 

su. Krivolov nema ni boju, ni 

religiju ni nacionalnost - 

kaè lovac Goran Bara} iz Leposavi}a. 

populacijama srne}e divqa- 

~i u Srbiji nije zadovoqavaju}e, 

mali je stepen kori{- 

}ewa ispod 6% dok je u 

zemqama u okruèwu kao 

npr. u Ma|arskoj preko 20% 

pa i 27%; Brojnost srne~e 

divqa~i u Srbiji trebala bi 

biti, najmawe, dvostruko ve- 

}a nego {to je sada; Komisija 

za informisawe LSS i LSV 

da vi{e daju podataka medijima 

sa ovog savetovawa i o 

gazdovawu lovi{tima. 

Doneti zakqu~ci po diskusiji 

na temu "Upotreba lova~kih 

pasa u lovi{tima" su: 

neophodna je te{wa saradwa 

izme|u LSS i KSS radi 

daqeg unapre|ewa lovne kinologije; 

Problemi izme|u 

korisnika lovi{ta i kinolo- 

{kih organizacija oko kori{- 

}ewa terena za obuku i ispite 

pasa treba da se re{e na 

obostrano zadovoqstvo, u 

ciqu odràvawa brojnosti 

pasa kao pomaga~a u lovu; Aktivnost 

lovne kinologije kod 

pasa jazavi~ara, goni~a i terijera 

je ugroèna i blokirana 

zbog nesporazuma sa nevladinim 

organizacijama oko 

tuma~ewa odredaba Zakona o 

veterini, kojim se ispiti u 

radu ovih grupa pasa neopravdano 

smatraju borbom izme|u 

ìvotiwa; Korisnik lovi- 

{ta LSS mora da se angaùje 

radi re{avawa ovog proble- 

Pogled sa Mokre Gore 

Na ovim prostorima o imenima 

se narado pri~a. JP "Srbija{ume", 

lovci i policija od- 

ma u op{tem interesu. Problem 

je nastao oko upotrebe u 

lovu na divqe sviwe neobu- 

~enih pasa rase jazavi~ar i 

lovni terijer (nema ispita 

uro~enih osobina zbog zabrane 

kontakta izme~u psa i 

ìvotiwe po Zakonu o veterini); 

Imaju}i u vidu da je u 

Vojvodini zabrawena upotreba 

goni~a jasno je da se na 

ovaj na~in neadekvatno izvode 

lovovi na divqe sviwe (u 

lov se vode neobu~eni psi); 

Pogre{na tuma~ewa zakonske 

regulative u vezi kori{- 

}ewa pasa goni~a u lovi{tima 

ispraviti direktnim instrukcijama 

lova~kim udru- 

èwima; Lova~ki savez Srbije 

da preko nadle`nog ministarstva 

predloì izmene 

Zakona o lovstvu u segmentu 

kori{}ewa pasa goni~a u lovi{tima 

i stav o upotrebi 

pasa goni~a u lovi{tima treba 

da glasi: "Dozvoqeno je 

koristiti pse goni~e za 

izvo|ewe lova u lovi{tima 

gde se gazduje populacijama 

divqa~i koje je dozvoqeno 

loviti pomo}u pasa goni~a"; 

Ustrojstvo i aùrirawe Nacionalne 

baze podataka za 

autohtone rase goni~a; 

Formirawe klubova po rasama 

pasa; Zakqu~ke sa sastanka 

"jamara" i "goni~a", koji je 

odràn 6. aprila u Novom Sadu, 

proslediti na UO LSS i 

radili su svoje. Sada je na potezu 

pravosu|e. 

S. S. 

KSS, pa potom na Skup{tinu 

izna}i i zadovoqavaju}e 

re{ewe. 

Diskusija po radovima na 

temu: "Lovni turizam", dovela 

je do zakqu~aka: Direktne 

i indirektne posledice oko 

i u vezi lovnog turizma - nemogu}nost 

iznosa mesa 

odstreqene divqa~i, razne 

afere sa i oko ovog problema, 

afere oko legalnog i ne 

legalnog iznosa mesa i kvazi 

mi{qewa raznih nevladinih 

organizacija, uticali su na 

lo{e stawe lovnog turizma u 

Srbiji; U ciqu oporavka lovnog 

turizma kao generatora 

razvoja lovstva neophodno je 

pove}ati fondove divqa~i, 

pre svega vrsta iz ve{ta~ke 

proizvodwe (fazana i poqske 

jarebice); Usaglasiti cenovnike 

sa zemqama u 

okruèwu i po{tovati propise 

EU.; Omogu}iti izvoz 

mesa odstreqene divqa~i 

kako bi se spre~ile razne 

afere oko prenosa legalno 

odstreqene divqa~i; Ukidawe 

raznih taksi i viznih re- 

ìma; Uspostavqawe reda u 

lovno turisti~kom prometu; 

Re{avawe problema izvoza 

mesa divqa~i u zemqe EU.; 

Usagla{avawe lovne sezone 

na bazi biolo{kih ~iwenica. 

Mr Branislav @ivkovi} 


13


14 

TOKOM ISPU[TAWA, ZA[TITE I NASEQAVAWA FAZANÎ]A 

PO[TOVATI UTVR\ENA PRAVILA 

Dobro izgra|eno prihvatili{te, raznovrsna ishrana, 

stalni veterinarski nadzor, za{tita od predatora, optimalna 

ìvotna sredina i nesebi~na pa`wa lovaca, 

osnovni su preduslovi za uspe{no naseqavawe ove, 

izuzetno osetqive, divqa~i 

Najboqe vreme za ispu{tawe 

fazan~i}a u prihvatili{te 

su rani prepodnevni 

sati. Na ovaj na~in fazan~i}i 

posle napornog puta imaju vremena 

da se odmore, napoje, najedu 

i da se sna|u na terenu. Fazan~i}e 

treba uneti u prihvatili{te 

u ambalaì i, u 

ti{ini i bez ùrbe, dozvoliti 

im da sami iza|u iz we. Tom 

prilikom, gajbe sa fazan~i}ima 

stavqaju se ispod 

nadstre{nice s poklopcima 

okrenutim prema unutra{wosti 

nadstre{nice, tako da fazan~i}i 

ne mogu da polete, ve} 

odmah dolaze u dodir sa hranom 

i vodom. 

Po ispu{tawu fazan~i}e 

ne treba uznemiravati, dva do 

tri sata, da bi se sna{li i privikli 

na novu sredinu. Nakon 

toga moè se u}i u prihvatili{te, 

pogledati kako se fazan~i}i 

pona{aju, te pokupiti 

i izneti ambalaù. Ako je potrebno, 

dopuniti hranilice i 

doliti vodu u pojilice. Ovaj 

posao treba da obavi jedan ili 

dva ~oveka, pa`qivo i u 

Fazan~i}i zahtevaju stalnu pa`wu 

ti{ini, kako bi se fazan~i}i 

{to mawe uznemiravali. I pored 

sve pa`we, desi se da 

mawi broj fazan~i}a izleti iz 

prihvatili{ta. Dovoqno je 

pri~ekati ve~e, kada }e ovi 

fazan~i}i, gladni i èdni, a 

na pijukawe onih u prihvatili{tu, 

do}i do ograde prihvatili{ta 

i traìti prolaz da 

u|u u wega. Dovoqna su dva-tri 

~oveka da ih lagano teraju pored 

ograde prihvatili{ta, doteraju 

do kapije i pa`qivo ugone 

u prihvatili{te. 

Potom je najva`nije da se za 

fazan~i}e obezbedi redovna i 

kvalitetna ishrana, najboqe 

kompletna sme{a, sveà i kvalitetna 

voda, kao i za{tita od 

{teto~ina i nevremena. Ne 

treba posebno nagla{avati da 

su fazan~i}ima potrebni optimalni 

uslovi prvih dana u prihvatili{tu, 

jer su tada najosetqiviji. 

Kako postupati u slu~aju 

nevremena 

Iz iskustva se zna da su 

{tete na fazan~i}ima naj~e{- 

}e i najve}e od nevremena - 

krupniji grad dugog trajawa, 

snaàn pqusak, ki{a koja duè 

pada, kao i zahla|ewe koje 

obi~no nastupa posle dugotrajnog 

ki{nog perioda. Poznati su 

slu~ajevi kada su {tete bile 

ve}e i od 90 odsto. 

Gubici od nevremena bi}e 

ve}i {to su fazan~i}i mla|eg 

uzrasta, lo{ije kondicije i 

slabije operjani. Tako|e, ukoliko 

su do tada odgajani u uslovima 

koji su bili optimalni, a 

koji se mnogo razlikuju od uslova 

u lovi{tu, odnosno prihvatili{tu. 

Nakon dopreme u prihvatili{te, 

posle promene ìvotne 

sredine, transporta, na~ina 

ìvota i ishrane, fazan~i}i 

postaju vrlo osetqivi, pa i u 

idealnim uslovima najslabije 

jedinke to ne}e izdràti - uginu}e. 

Iz ovoga se moè zakqu~iti 

da fazan~i}i prvih 

~etiri do pet dana "kuwaju" u 

prihvatili{tu, prilago|avaju}i 

se novim ìvotnim uslovima. 

U isto vreme, ovo im je i 

“najosetqiviji” period na nevreme, 

kada ono moè da 

pri~ini najve}e {tete. 

Preventivne mere od {tetnih 

posledica nevremena su 

dobro izgra|eno prihvatili{te 

sa prate}im objektima, 

te puna pa`wa lovaca za- 

duènih za wihov odgoj. Kada 

se zapazi dolazak nevremena, 

ukoliko je pod nadstre{nicom 

mra~no, dobro je u woj postaviti 

neko svetlo. To moè da bude 

elektri~na sijalica, ili sijalica 

koja se napaja iz akumulatora. 

Nakon toga lovci se postavqaju 

nasuprot nadstre{nice, 

uz ogradu prihvatili{ta, a kada 

se razviju u “strelce” lagano 

polaze prema nadstre{nici. 

Kre}u se cik-cak linijom, te 

{tapi}ima lupkaju po svakom 

`bunu ili gu{}em ~uperku trave, 

pa`qivo i lagano bez ve}e 

galame i buke. U ovom poslu mora 

se imati strpqewa, jer 

uùrbanost moè da proizvede 

suprotne efekte. Fazan~i}i 

mogu da se popla{e, polete i 

izlete, ne samo ispod nadstre{nice, 

ve} i iz prihvatili{ta. 

Kada se fazan~i}i oteraju 

pod nadstre{nicu zatvore 

se otvori. 

Po prestanku padavina, ako 

je dan ili zora slede}eg jutra, 

ukoliko je nevreme bilo no}u, 

treba za}i po prihvatili{tu i 

pokupiti sve uginule jedinke, 

kako bi se napravio bilans 

{tete. Tako|e, pokupiti i sve 

fazan~i}e koji se daju lako 

uhvatiti, odnosno one koje 

kuwaju, leè, ili daju znake 

ìvota. Uginuli fazan~i}i se 

zakopavaju ili spaquju, a one 

koje daju znake ìvota, treba 

uneti u dobro zagrejanu prostoriju 

da se osu{e. îm se razvedri, 

fazan~i}i ispod nadstre{nice 

ispu{taju se u 

ogra|eni deo prihvatili{ta, a 

kada temperatura pre|e dvedeset 

stepeni, ispuste se i oni 

koji su se osu{ili. 

Vrlo je va`no da fazan~i}i 

uvek imaju hrane u hranilicama 

i vode u pojilicama. Nedostatak 

jednog ili drugog, makar i 

par sati, uzrokova}e migraciju 

fazan~i}a iz prihvatili{ta. 

Tako|e, treba redovno odràvati 

higijenu hranilica i pojilica. 

Ne sme se dozvoliti da 

se hrana uplesnivi ili ugrudva, 

odnosno da voda bude 

prqava. 

U ve}im odgajali{tima, volijerskog 

tipa, neophodan je redovan 

veterinarski nadzor. 

Isto tako, u odgajali{tima

ZA[TITA PO PU[TAWU IZ PRIHVATILI[TA 

Osnovni i najva`niji zadatak pri gajewu fazana na povr{inama 

za ispu{tawe, kao i posle wihovog ispu{tawa, jeste 

obavezna za{tita od pernatih i dlakavih predatora. Oko mesta 

koncentrisanog gajewa uvek se okupqaju {teto~ine, pa u neposrednoj 

okolini mora biti dovoqno ure|aja za hvatawe pasa 

i ma~aka lutalica, lisica i tvorova, jer ve{ta~ki odgajena divqa~ 

lako postane wihov plen. Nadzor nad prihvatili{tima 

mora biti odgovoran i obezbe|en tokom celog perioda prevo|ewa 

fazana u lovi{te. Dobro je da se na mestu ispu{tawa 

izgradi pokrivena osmatra~nica (~eka), odakle se cela povr{ina 

dobro kontroli{e, a da se ne uznemiravaju fazani u volijerama. 

Intenzivno gajewe fazana bez za{tite od {teto~ina 

je nezamislivo. Mnogi lovci jo{ nisu svesni kakvu opasnost za 

sitnu divqa~, a specijalno za fazane, predstvqaju lisice. Ona 

je, od dlakavih {teto~ina, najve}i neprijateq fazana, naro~ito 

u fazanskim lovi{tima i remizama, gde joj gust dowi 

sprat, gusti{i i trstici pruàju odli~no skloni{te. [teta je 

utoliko ve}a jer ona pokoqe vi{e fazan~i}a nego {to moè da 

pojede. Jedna lisica u lovi{tu u stawu je da likvidira jednodnevni 

ulov fazana. êsto se ~udimo {to nemamo uspeha pri naseqavawu 

fazana, a stalno raste broj lovi{ta gde se u vreme 

jeseweg lova ulovi i po nekoliko lisica. 

maweg kapaciteta nu`no je da 

se, pri bilo kakvoj sumwi na 

oboqewe divqa~i, {to je brè 

mogu}e po{aqu uginule jedinke 

na veterinarsko ispitivawe. 

Ta~no odre|ivawe bolesti i 

na~in le~ewa moè da ustanovi 

i odredi samo veterinarska 

slu`ba. 

Minimalno rasturawe - 

uspe{nije naseqavawe 

Prose~na udaqenost rasturawa 

na osnovu pra}ewa 9.325 

markiranih jedinki bila je, samo, 

425 m od mesta ispu{tawa. 

Posmatrawa su sprovedena u 

fazanskim lovi{tima, pri 

~emu je utvr|eno da rasturawe 

zavisi od kvaliteta same sredine, 

kao i od nivoa brige o ispu{tenim 

fazanima. {to je 

sredina kvalitetnije pripremqena 

i {to je vi{e brige posve}eno 

fazanima, utoliko su 

oni verniji mestu ispu{tawa. 

To zna~i da }e biti mawe rasturawa, 

{to je dragoceno i za 

lovi{ta koja nisu fazanska jer 

su pripremqena sredina i 

stalna briga o ispu{tenoj divqa~i, 

uvek, osnovni uslovi za 

uspeh naseqavawa. 

Kada se po|e od prose~ne 

udaqenosti rasturawa, do 500 

m od mesta ispu{tawa, to predstavqa 

povr{inu od 50 do 75 

ha, koja se moè naseliti odnegovanim 

fazanima ispu{tawem 

sa jednog mesta. Slede}i 

limitiraju}i faktor je 

kvalitet sredine u koju se 

moè ispu{tati, pri optimalnim 

uslovima, oko deset fazana 

na hektar povr{ine. Na 

osnovu toga, za svako se lovi{te 

moè ustanoviti optimalan 

broj mesta ispu{tawa, 

da bi se divqa~ {to ravnomernije 

naselila po lovnoj povr{ini. 

Za ocewivawe povr{ine 

pogodne za ispu{tawe 

fazana nije neophodno razmatrati 

celu povr{inu lovi{ta, 

ve} samo delove koji su izrazito 

pogodni za naseqevawe fazana, 

jer im obezbe|uju optimalne 

ìvotne uslove. U praksi 

to zna~i da se, na primer, na 

20 ha ovakve lovne povr{ine, 

moè ispustiti dvesta odnegovanih 

fazana. 

Ako se uzgajiva~i pridràvaju 

utvr|enih pravila 

prilikom odgoja i ispu{tawa, u 

optimalnim uslovima sredine 

i pri dobrom starawu o fazanima, 

moè se posti}i ulov 50 

odsto od broja ispu{tenih 

mu`jaka. To je optimalan, ali 

ne i maksimalan rezultat. I 

danas postoje lovi{ta gde ulov 

prema{uje 60 odsto. Na drugoj 

strani, postoji mnogo lovi{ta 

gde ulov ne dostiè ni 20 odsto. 

Iza slabih rezultata lova 

uvek se krije niz uzroka, ve} pomenutih, 

koji pove}avaju gubitke 

na fazanima, posle naseqavawe 

u lovi{te. 

Prof. dr Zoran A. Risti} 

GAZDOVAWE DIVQOM SVIWOM I 

ODRE\IVAWE KVOTE ODSTRELA 

IZRADITI DINAMIKU 

RAZVOJA POPULACIJE 

Planirawe gazdovawa "crnom divqa~i" u uslovima 

agroekosisitema je veoma oteàno, prvenstveno zato 

{to je gotovo nemogu}e utvrditi brojno stawe u mati~nom 

fondu 

Stalno pove}awe brojnosti divqih sviwa, u lovi{tima kojima 

gazduju lova~ke organizacije, obradovala je mnoge zaqubqenike 

lova na "crnu divqa~". 

Ali, uìvawe u atraktivnom lovu na ovu divqa~, sve ~e{}e, 

umawuju zna~ajne {tete na poqoprivrednim usevima. Visina 

nadoknade za pri~iwenu {tetu dovela je neke korisnike lovi{ta 

na ivicu egzistencije. Jer, ~esto prihod od odstrela i 

prodaje mesa nije bio dovoqan za obe{te}ewe. Zakqu~ewem 

polise osigurawa lovci u Vojvodini re{ili su, delimi~no, pitawe 

{teta, ali korisnici lovi{ta moraju se i daqe pridràvati 

propisanih mera za wihovo spre~avawe. 

Planirawe gazdovawa divqim sviwama u uslovima agroekosistema 

je veoma oteàno, prvenstveno zato {to je gotovo nemogu}e 

utvrditi brojno stawe u mati~nom fondu. Prema dosada{woj 

praksi, da bi se planirao odstrel, moralo se utvrditi 

brojno stawe pred po~etak lovne sezone. Na osnovu wega planirao 

se prirast, predvidqivi gubici i odstrel. êsto se 

de{ava da u vreme utvr|ivawa brojnosti u lovi{tu nema ni jednog 

grla ove divqa~i, ili je brojnost simboli~na. Me|utim, ta 

se brojnost tokom godine enormno pove}a, pa tada nastaju veliki 

problemi. Korisnik lovi{ta brzo ispuni planirani odstrel 

i ne moè vi{e da lovi, a divqe sviwe ~ine {tetu koju je korisnik 

duàn da nadoknadi. 

Jedan od na~ina da se re{i pomenuti problem je - da se prilikom 

izrade dinamike razvoja populacije predvidi i odre|eni 

broj divqih sviwa, koje u lovi{te migriraju iz susednih 

lovi{ta. Imaju}i u vidu da se priprema novi Zakon o lovstvu, 

mi{qewa sam da je pitawe divqih sviwa, odnosno regulacije 

wihove brojnosti, re{iv na taj na~in {to bi se izrada dinamike 

razvoja populacije radila samo u lovi{tima u kojima stvarno 

postoje uslovi za weno gajewe. Tako|e, i tamo gde bi tokom 

godine moglo da do|e do odstupawa u odstrelu, u slu~aju da se 

smawi ili pove}a broj jedinki. U lovi{tima u kojima nema uslova 

za gajewe "crne divqa~i", da se ona moè odstreliti, tokom 

lovne godine, uz dozvolu koju izda korisnik lovi{ta, a koji taj 

odstrel naplati prema vaè}em cenovniku. 

Na taj na~in smawile bi se {tete od divqih sviwa, a korisnici 

lovi{ta ostvarili bi prihod kojim bi re{ili pitawe nastalih 

{teta - napla}ivawem polise osigurawa ili nadoknadom 

{tete korisniku poqoprivrednog zemqi{ta. 

Dipl. in`. Milenko Zeremski 


15


16 

LOV I ODSTREL DIVQIH SVIWA U SAVREMENIM USLOVIMA 

OD PRETRA@IVAWA DO ÊKAWA 

Ve} vi{e od decenije, zahvaquju}i stru~nom sprovo|ewu 

mera za{tite, na na{im prostorima nije bilo 

ozbiqnijih i masovnijih bolesti, kako kod doma- 

}ih tako i kod divqih sviwa. 

Ova ~iwenica povoqno se odrazila na populaciju 

divqih sviwa u otvorenim i ogra|enim lovi{tima, 

tako da se ova divqa~ pojavila i u lovi{tima u kojima 

je ranije nije bilo 

Brojnost populacije divqe 

sviwe pove}avala se iz godine 

u godinu, tako da je ova veoma 

inteligentna ìvotiwa potraìla 

sebi prostor za boravak, 

ishranu i razmnoàvawe u 

mirnim delovima lovi{ta koja, 

~esto, nisu ve}a od stotinak 

hektara. Divqa~ je na ovo bila 

prinu|ena, iz prostog razloga, 

jer je gustina populacije bila 

prevelika. Time je doveden u 

pitawe i wen biolo{ki opstanak, 

pa je vi{ak populacije bio 

primoran da potraì nova stani{ta. 

Ekspanzija "me{anaca" 

Pove}awe brojnosti 

divqih sviwa doneo je i problem 

{teta koje ova divqa~ 

nanosi poqoprivrednim kulturama. 

Lovi{ta koja nisu imala 

ovu divqa~ u lovnoj osnovi 

unela su je u godi{wi plan gazdovawa 

i lovnu osnovu, te je otpo~eo 

organizovani lov radi 

redukcije brojnosti. Kasnije, 

prilikom odstrela, videlo se 

da me|u odstreqenim primercima 

ima mnogo "me{anaca"ukr{tenih 

divqih i doma}ih 

sviwa. Ponegde i do sedamdeset 

odsto u korist "ukr{tewaka". 

Tek tada su postali 

shvatqivi izve{taji sa terena 

u kojima su, lovo~uvari i stru~ni 

radnici, izve{tavali da su 

videli krma~e s prasi}ima u junu 

ili julu. 

Postalo je o~igledno da ova 

vrsta divqa~i nema veze sa ~istotom 

rase divqe sviwe, pa 

se postavqa pitawe kako 

ubudu}e gazdovati "divqa~i" 

koja nije tipi~an, stopostotni, 

predstavnik vrste. Pogotovo 

{to o nekoj trofejnoj vrednosti 

nema ni govora. Upravo su 

"me{anci" najupornije {teto- 

~ine na poqoprivrednim usevima 

jer se ne pla{e ~oveka. 

Isto tako, ne pla{e se ni 

postavqenih sredstava koja bi 

trebala da ih odbiju od useva. 

Lovci i lovni radnici s pravom 

o~ekuju tuma~ewe od nadle`nih 

lovnih stru~waka, kao 

i nau~nih radnika u ovoj oblasti, 

kako da se ubudu}e pona{aju 

s ovom vrstom divqa~i u lovi{tu."Me{anci" 

se pojavquju, 

uglavnom, u lovi{tima 

otvorenog tipa, dok su u ogra|enim 

lovi{tima ovakvi primerci 

veoma retki. 

Lov pretraìvawem 

Divqe sviwe mogu da se love 

na vi{e na~ina. U samom 

nadnaslovu ovoga teksta stoje 

re~i "lov" i "odstrel", jer se 

smatra da se ove radwe u lovstvu 

bitno razlikuju. 

Lov divqih sviwa ima svojih 

draì, bilo da se obavqa 

pretraìvawem, takozvanim 

"pir{om", sa dobrim pratiocem, 

ili se lovi sa visokih ~eka 

u lovi{tu. Svakako, lov pretraìvawem 

je jedan od najzahtevnijih, 

ali zato donosi i najvi{e 

uzbu|ewa. Lovac mora biti 

u dobroj fizi~koj kondiciji 

jer, ponekad, mora da prepe{a- 

~i i po nekoliko kilometara 

po nepristupa~nom terenu, no- 

Lov na prosekama je izuzetno uspe{an 

se}i, pri tom, ne ba{ laku lova~ku 

opremu i pu{ku. Ode}a za 

lov mora biti lagana, a obu}a 

sa gumenim |onom i ne~ujna pri 

hodu. Pratioci u ovakvom lovu 

su, uglavnom, dobro obu~eni 

lovni radnici koji revir poznaju 

"kao svoj xep". 

Izbor lova~ke pu{ke zavisi 

od terena i divqa~i koja se 

lovi, ali stari dobri kalibar 

8 x 57, mnogo puta do sada, pokazao 

je svoje prednosti u lovu na 

divqe sviwe, i toplo se preporu~uje. 

Pronalaskom divqa~i u 

lovi{tu po~iwe zavr{ni ~in 

lova. Dozvoqeno je ga|ati samo 

onu jedinku na koju pokaè 

stru~ni pratilac. Pre ga|awa 

u divqa~ potrebno je odmoriti 

se minut, dva - da srce ne kuca 

ubrzano i da se smiri zadihanost 

od pe{a~ewa. Ga|ati obavezno 

sa naslona, jer se samo 

tako lovac moè nadati {to 

uspe{nijem pogotku. Obara~ na 

pu{ci povla~iti izme|u ~etiri 

i sedam sekundi od po~etka 

ni{awewa, a ako pu{ka ima 

ubrziva~ ({neler) obavezno ga 

koristiti. 

Pratilac }e dvogledom posmatrati 

pona{awe divqa~i 

posle pucwa. Ako je divqa~ pala 

" u vatri" posle opaqewa 

pu{ke, prvo }e pratilac s pu- 

{kom na gotovs pri}i pogo|enoj 

divqa~i, da se uveri u sigur- 

nost pogotka. Ukoliko je 

divqa~ lak{e ili teè rawena, 

obavezno ispaliti jo{ jedan 

metak bez razmi{qawa, i tako 

je usmrtiti. Tek tada se pristupa 

ceremonijalu koji propisuje 

lovna etika pri odstrelu krupne 

divqa~i. 

Lov ~ekawem 

Lov divqih sviwa sa niskih 

i visokih ~eka odvija se u 

ranim jutarwim, kasnim 

ve~erwim i no}nim satima. 

Divqa~ u ve~erwim satima dolazi 

na ponu|enu hranu, ili se 

u zoru vra}a u {umske i ritske 

komplekse, gde se potom odmara 

ceo dan. 

Na{i propisi dozvoqavaju 

lov divqih sviwa no}u uz svetlosna 

pomagala. Na trì{tu 

postoje razli~iti tipovi farova 

za no}ni lov, pomo}u kojih 

je mogu}e ga|ati divqe sviwe i 

po najve}em mraku, na preko sto 

metara udaqenosti. Za lov sa 

~eka najbitnije je da se i lovac 

i pratilac naoruàju, pored 

standardne lova~ke opreme, i 

strpqewem. Nekad je potrebno 

i po nekoliko sati upornog 

~ekawa da se divqa~ pojavi. 

Iskustvo pokazuje da se pravi 

"divqaci samci" pojavqu sat 

pre ili posle pono}i, a u nekim 

slu~ajevima, ako im je bilo {ta

sumwivo, tek pred zoru.U 

letwim mesecima obavezno je 

poneti sprej protiv komaraca, a 

nije lo{e ni toplo se obu}i jer 

no}i znaju biti veoma hladne. 

Podrazumeva se da ~eke moraju 

biti postavqene na poznatim 

prelazima divqih sviwa. Ukoliko 

se divqa~ ne pojavi prvo 

ve~e, ~ekawe treba ponoviti i 

slede}ih ve~eri. 

Lova~ki karabin mora biti 

opremqen kvalitetnom optikom, 

a divqa~ ga|ati samo kada 

je pogodak siguran i to na pristojnom 

odstojawu. Ukoliko je 

divqa~, posle ispaqenog hica 

pokazala da je pogo|ena i rawena, 

te je uspela da se sakrije u 

neki gusti{ ili {umu, najboqe 

je sa~ekati zoru i potraìti je 

po danu. Ovo se radi zbog predostro`nosti, 

jer napad 

rawene divqe sviwe moè biti 

veoma opasan, a ponekad se 

zavr{i i fatalnim ishodom po 

lovca. 

Mladim i neiskusnim lovcima 

se preporu~uje da, pre lova 

sa visoke ~eke, ve`baju u 

no}nom simultanom lovu uz pomo} 

reflektora i starijeg, iskusnog 

lovca. Za ovu priliku 

potrebno je od tvr|eg kartona 

izrezati dve-tri siluete 

divqe sviwe, razli~itog uzrasta 

i u prirodnoj veli~ini, pa 

ih obojiti u crno. Zatim, siluete 

postaviti u blizini ~eke na 

udaqenosti od 50, 100 i 150 metara, 

pa ga|ati jednim metkom u 

svaku metu, ne zaboravqaju}i 

pri tom na efekat kosog hica. 

Ovakva provera li~nih sposobnosti, 

done}e mnogo mawe 

razo~arawe lovcu u slu~aju, 

eventualnog, proma{aja sa ~eke. 

Lov pogonom 

Lov pogonom, odnosno odstrel 

divqih sviwa sa vi{e 

u~esnika lova, praktikovan je i 

ranije, uglavnom u ogra|enim 

lovi{tima - kojima gazduju javna 

preduze}a ili vojne ustanove. 

Pove}awe brojnosti divqih 

sviwa u otvorenim lovi- 

{tima, dovelo je do lovova s 

ve}im brojem u~esnika (do 40 

lovaca) i u lovi{tima ovakvog 

tipa. Lovi se uz pomo} kratkonogih 

goni~a u ravni~arskim, a 

ostalim vrstama goni~a u brdsko-planinskim 

lovi{tima. 

Ovi psi se posebno obu~avaju za 

lov divqih sviwa - smeju da gone 

samo wih, dok ih ostala 

divqa~ u lovi{tu ne interesuje. 

Ovako obu~eni psi po pravilu 

su skupi, a wihovi vlasnici 

veoma su ponosni na wih. Kori- 

Po~ast odstreqenoj divqa~i 

ste se u pogonu na divqe sviwe, 

dok su im vlasnici, ujedno, i vodi~i. 

Ostali u~esnici u lovu 

~esto negoduju {to vlasnici 

ovih pasa ne dozvoqavaju u~e- 

{}e u pogonu lovcima koji nemaju 

pse. Poznati su slu~ajevi kada 

se umesto divqe sviwe odstreli 

kvalitetan pas goni~ 

{to, bez obzira na nadoknadu 

{tete vlasniku, pokvari lova~ki 

ugo|aj svim u~esnicima. 

Zato je najboqe poslu{ati savete 

organizatora lova i pona- 

{ati se po wihovim uputstvima. 

Odstrel divqih sviwa pogonom 

po~iwe opkoqavawem 

revira u lovi{tu gde se one nalaze. 

Zasede se postave na mestima 

gde bi divqe sviwe mogle 

da probiju okruèwe. Sa 

druge strane revira kre}e pogon, 

koji je pravolinijski, ka 

postavqenim zasedama. Uz pogon 

idu i po dva krilna, isturena, 

lovca na svakoj strani, koji 

ga|aju divqa~ koja beì na 

stranu. Kako je ovo veoma opasan 

na~in odstrela divqih 

sviwa zbog velikog broja u~esnika, 

disciplina svih mora 

biti besprekorna. 

Lovci u zasedi nikada nesmeju 

pucati u pravcu pogona, 

ve} mogu ga}ati samo onu 

divqa~ koja pretr~ava proseku. 

Zaseda se uvek postavqa na 

stranu proseke iz pravca odakle 

dolazi pogon. Lovcima u pogonu 

nije dozvoqeno da pucaju 

bo~no ili u pravcu zasede. Ga|a 

se divqa~ koja èli da se probije 

nazad kroz pogon, i to samo 

kada je van linije pogona. Uko- 

liko se u pogonu odstreli koji 

primerak, to mesto treba vidno 

obeleìti belom krpom ili 

najlon kesom privezanom za drvo. 

Najboqe je kada organizator 

pripremi markere za obeleàvawe 

mesta odsteqene 

divqa~i i podeli ih u~esnicima 

lova. Radi li~ne bezbednosti, 

svi u~esnici moraju da nose 

fluorescentne prsluke i kape 

sa trakama jarkih boja. 

Po zavr{etku pogona sa~ekati 

da se svi u~esnici okupe, a 

lovcima koji su imali sre}u da 

odstrele divqa~ treba ~estitati. 

Organizatori su du`ni da 

u svojoj reìji izvuku odstreqenu 

divqa~ iz lovi{ta. Zbog 

velike brojnosti populacije 

divqih sviwa, godi{we se, u 

lovnoj sezoni, organizuje na desetine 

ovakvih lovova, uglavnom, 

posredstvom turisti~kih 

agencija. 

Poligoni za 

komercijani odstrel 

U ogra|enim lovi{tima, gde 

je brojnost divqih sviwa tako- 

|e velika, ure|eni su, takozvani, 

poligoni za odstrel "crne 

divqa~i". Radi se o ogra|enim 

delovima revira unutar ograde 

lovi{ta, povr{ine od 200 do 

500 hektara. U ovim poligonima 

za lov ure|ene su proseke po 

odeqewima, {iroke i do dvadeset 

metara. Na prosekama su 

postavqene ~eke visine metar 

do metar i po, na rastojawu od 

pedeset do sto metara jedna od 

druge, pa lovci sa wih ga|aju 

divqa~ koja pretr~ava proseku. 

Pogoni~i gone divqa~ ka 

prosekama galamom i bacawem 

petardi. Odstrel u pogonu se ne 

praktikuje u ovakvim slu~ajevima. 

Uglavnom, ovakvi lovovi se 

organizuju za lovce-turiste koji 

love na broj divqa~i koja se 

odstreli. Obi~no se u jednom 

lovnom danu, uz dobru organizaciju 

i odli~ne strelce, odstreli 

po nekoliko desetina 

divqih sviwa. Kasnije se, izme}u 

dva lova, poligon dopuwuje 

divqim sviwama koje su 

uhva}ewe u hvataqke razme- 

{tene po lovi{tu. 

Ovo su, takozvani, komercijalni 

lovovi koji su i 

najskupqi, a organizuju se za 

klijentelu sa najdubqim xepovima. 

Korist od ovih lovova je 

vi{estruka. Brojnost populacije 

divqe sviwe svodi se na razumnu 

meru, utvr|enu godi{wim 

planom gazdovawa, a prikupe 

se i naophodna nov~ana 

sredstva za normalno funkcio - 

nisawe lovi{ta. 

Ovakav na~in lova nikada 

se ne organizuje u slu~aju guste 

magle, lo{ih vremenskih uslova 

i slabe vidqivosti, prvenstveno 

iz bezbednosnih razloga. 

I na kraju, posebna napomena 

za sve one koji vole da pojedu 

ukusan specijalitet od mesa 

divqe sviwe. Svaki primerak 

odstreqene "crne divqa~i"mora 

biti ispitan na 

trihinelozu. Tek po dobijawu 

veterinarske potvrde da je meso 

zdravo, ono se moè koristiti 

za qudsku ishranu. 

Dejan Milkov 

Snimio: J. Pap 


17

LOVA^KE NOVINE, APRIL - MAJ - JUN, 2009. TROFEJ 

18 

KAKO PROTIÊ OVOGODI[WA LOVNO-TURISTI^KA SEZONA NA SRNDA]E 

Odstreqeno preko {est stotina 

grla 

Sezona lova na trofejne srnda}e 

zavr{ila se 15. maja, tokom koje je odstreqeno 

preko {est stotina grla. Turisti 

pristigli iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, 

Italije, Austrije, [vajcarske, Makedonije, 

Nema~ke, Slova~ke i [panije, pored 

doma}ih, lovili su posredstvom dvadesetak 

turisti~kih agencija. 

- Karakteristika ovogodi{we lovne 

sezone je smawen broj lovaca iz [panije koji 

su, do sada, uvek bili najbrojniji. Globalna 

ekonomska kriza se, o~igledno, ose}a i u 

oblasti lovstva. Mawi broj lovaca doneo je 

i mawi prihod. Statistika je pokazala da 

najja~i trofeji nose, u proseku, 160 CIC 

poena, a bilo ih je desetak. Trofejni 

odstrel je odra|en, ali selektivni i daqe 

traje. Preporuka je da se on uradi u okviru 

udruèwa sa doma}im lovcima i stru~nim 

pratiocima, u laganom lovu koji traje dva do 

tri dana. Glavna primedba ovoj lovnoj 

sezoni ide komisijama za ocewivawe trofeja, 

koje su se prili~no "opustile" od kako 

se trofeji napla}uju po gramaì, a ne po CIC 

poenima. Naime, ~esto ne oduzimaju deset 

procenata na vlagu, mada propisi CIC-a nisu 

mewani. Tako smo do{li u situaciju da s 

rezervom uzimamo trofejnu vrednost 

izraènu u CIC poenima. To ukazuje na to da 

se LSS mora ozbiqno pozabaviti na~inom 

rada ovih komisija, da ne bi, naknadno, 

dolazilo do nezadovoqstva klijenata i 

neprijatnih situacija po Savez. 

Ove godine potvrdilo se pravilo da 

"nema pravila". Nije bilo puno optimizma 

pred sezonu, jer je bilo veoma malo 

sun~anih dana za osmatrawe srnda}a, a 

sezona je, ipak, donela dobre rezultate - 

nagla{ava dipl. in`. Milenko Zeremski. 

Rezultati do 15. maja 

Posredstvom agencije "Vojvodina- 

{ume - Lovoturs" lovilo je 35 lovaca iz 

Austrije, Slova~ke, Hrvatske i Makedonije, 

kao i 16 doma}ih. 

- Odstreqeno je ukupno 120 srnda}a, 

tokom 45 lovnih dana, a lovilo se u Ba~kom 

Petrovcu, Ba~kom Gradi{tu, Be~eju, 

Gloànu, Kawiì, Kuli, Ruskom Krsturu, 

Novoj Crwi, Radojevu, Srpskoj Crwi, Tobi, 

Vojvoda Stepi, Novom Kneèvcu, Senti, 

Turiji, Vrbasu, @iti{tu, Srpskom Krsturu, 

Zmajevu, Hetinu i Ristova~i. Odstreqeno 

je 27 trofejnih srnda}a u medaqi: {est u 

zlatu, {esnaest u srebru, pet u bronzi i 93 

do medaqe. Prose~na vrednost trofeja u 

CIC poenima je 87,78, a prose~na bruto 

teìna u gramima je 411. Odstreqeno je tri 

srnda}a u kategoriji od 500 do 549 gr, devet 

u kategoriji od 450 do 499 gr i {esnaest u 

kategoriji od 400 do 449 gr, itd. Udruèwa 

s kojima smo radili dobro su obavila 

posao na obostrano zadovoqstvo - navodi 

Bane Stankov, direktor ove agencije. 

Agencija "Safari inrenacional" godinama 

postiè dobre rezultate u 

turisti~kom odstrelu. 

Trofeji posredstvom 

agencije"Vojvodina{ume - Lovoturs" 

ZVANI @EQA 

- Na{a agencija je ove godine imala 

lovce iz [panije, a odstreqeno je 120 

srnda}a. Trofej sezone odstreqen je u 

Mladenovcu ja~ine 176,94 CIC poena - 648 

gr neto, a u Ba~kom Petrovom Selu i 

Kawiì od 160 CIC poena - re~i su Sa{e 

Belan~i}a, direktora ove agencije. 

Trofej sezone u Mladenovcu 

(176,96 CIC poena)

Po re~ima dipl.in`. Reqe Male{evi}a, 

ove godine preko agencije "Vojvodina 

hobi"lovilo je petnaest lovaca-turista iz 

Austrije u revirima Novog Be~eja, Be~eja, 

Ba~kog Gradi{ta i ûruga. Odstreqeno je 

65 grla, ~iji je kvalitet zadovoqavaju}i. 

Dvadeset trofeja je bilo u medaqi, od 

kojih tri u zlatu i pet u srebru. Najja~i je 

ocewen sa 135 CIC poena. Od ukupnog broja 

odstreqenih osamnaest je nepravilnih, 

takozvanih, abnormalnih trofeja. Danas su 

oni pravi raritet, i sve je vi{e lovaca 

koji èle da i wima ukrase zidove. 

Agencija je, u celini, zadovoqna ostvarenim 

prometom. 

Bar kao pro{le godine 

- Posredstvom "Trestelelle" DOO, od 16. 

aprila do 14. maja, odstreqeno je 148 trofejnih 

srnda}a. Osam u zlatu, dvanaest u 

srebru i osamnaest u bronzi. Pravi kuriozitet 

je da je ponovo odstreqen hermafrodit 

- srna s rogovima, kao i 2008. 

godine, u suboti~kom reviru - rekao nam je 

Ivan Borovec, direktor ove agencije. 

U organizaciji agencije "Hubertus" 

DOO u Adi, lovili su, uglavnom, doma}i 

turisti. Pucali su na srnda}e do medaqe, 

prvenstveno zbog mesa, i odstrelili 45 

grla, informisao nas je Ferenc Irmewi, 

vlasnik agencije. 

Sen}ansko lovi{te, uobi~ajeno, bogato trofejnim srnda}ima 

Novokneèva~ko zlato - 161 CIC poen 

Od Slobodana Luki~i}a iz "Jelenika" 

dobili smo podatak da su ove godine 

odstreqeni srnda}i lo{e trofejne vrednosti. 

Lovci, uglavnom stari klijenti, iz 

Austrije i Nema~ke, pucali su na grla starija 

od pet godina, po sopstvenoj èqi, a 

lovili su u Senti, Novom Milo{evu i 

Kikindi. îwenica je da ovakav odstrel 

donosi mali prihod, ali je najpravilniji za 

lovi{ta, jer ostavqa mogu}nost mla|im 

srnda}ima da se razviju do visoke trofe- 

[TA KA@U U LOVA^KIM UDRU@EWIMA ? 

U LU "Srnda}" u Novom Kneèvcu zadovoqni su sezonom. Lovci iz Slovenije, 

Hrvatske, [panije, Italije, Autrije i doma}i lovci, ukupno wih 35, lovilo je u Novom 

Kneèvcu, Srpskom Krsturu, Banatskom Aran|elovu i \ali. 

- Odstreqen je 101 srnda}, od toga je sedam bilo u zlatu, ~etrnaest u srebru i 

sedamnaest u bronzi, a najja~i je ocewen sa 161 CIC poena - kaè Beka Cvejanov. 

Po re~ima Du{ana Pejina iz LU u Kuli, kod wih je lovilo dvanest turista, doma}i 

i lovci iz Makedonije i Hrvatske, na terenima u Sivcu, Kuli, Ruskom Krsturi i 

Kru{~i}u. Ostreqeno je trideset grla, dva trofeja su zlatna, tri srebrna, a jedan je 

u bronzi. U Sivcu je odstreqen srnda} ocewen sa 161,30 CIC poena. Prilikom 

odstrela strogo su se po{tovale odre|ene kvote, donete godi{wim planovima gazdovawa 

lovi{tem. 

- Lovci iz [panije, [vajcarske, Austrije i doma}i lovci, wih 34, lovilo je u 

na{im revirima u LU "Grani~ar" u Banatskom Velikom Selu. Trofejni odstrel je bio 

ja~i nego pro{le godine, tri trofeja su u zlatu, ~etiri u srebru i pet u bronzi, a najja~i 

je ocewen sa 150,77 CIC poena. Zadovoqni smo postignutim, s napomenom da se uvek 

mogu ostvariti i boqi rezultati - naglasio nam je Ranko Sikimi}, predsednik LU. 

Podatke o ja~ini trofeja upotpunio je i dipl. in`. Milenko Zeremski, informacijom 

da su, u lova~kim udruèwima u Ba~kom Petrovom Selu i Subotici, bili trofeji 

koji su oceweni sa preko 160 CIC poena. 

Zlato u Novim Kozarcima - 150,77 CIC 

poena 

jne vrednosti. U celini, ovo je godina koju u 

"Jeleniku" èle {to pre da zaborave. 

- Na{a agencija, "Target 021", imala je 

turiste iz Hrvatske i Austrije, ali upola 

mawe nego pro{le godine. Lovilo se u 

Novim Kozarcima, Sivcu, Futogu, Ba~koj 

Palanci, Zrewaninu, Obrenovcu, Somboru, 

Oxacima i Mokrinu. Odstreqeno je 

~etrdeset srnda}a, od kojih je pet trofeja 

u zlatu, ~etiri u srebru i dvanaest u 

bronzi. Sa 161, 80 CIC poena ocewen je trofej 

odstreqen u Sivcu, a sa 150, 77 CIC 

poena u Novim Kozarcima, koga je odstrelio 

Lajo{ Horvat iz Novog Sada. 

Karakteristi~no je i to da su lovci 

traìli abnormalne trofeje, a svi odstreqeni 

srnda}i su bili u {estoj godini, dok 

je srnda} u Obrenovcu bio u osmoj godini. 

Realno gledano ose}a se ekonomska kriza, 

ali i pored toga zadovoqni smo ostvarenim 

rezultatima, mada uvek moè boqe - 

rekao nam je Slobodan Egeqa, vlasnik 

agencije. 

Ekonomska kriza stigla je i u na{a 

lovi{ta pa je, vrlo verovatno, da se ne}e 

prema{iti pro{logodi{wi odstrel od 

hiqadu grla. Ali, kona~ne rezultate 

ima}emo posle parewa srne}e divqa~i, pa 

su sva iznena|ewa mogu}a. 

Stanislava Ivanov 

Snimio: Jaroslav Pap 

U siva~kom reviru trofej ja~ine 161,30 

CIC poena 


19


20 

NOVI KNE@EVAC 

ZLATA 

VREDNA 

HVALE 

Na po~etku sezone sedamnaest 

medaqa. 

Sezona lova na trofejne 

srnda}e u Lova~kom dru{tvu 

"Novi Kneèvac", koje posluje u 

okviru Lova~kog udruèwa 

"Srnda}" u Novom Kneèvcu, 

po~ela je odli~no. Od 16. aprila 

u novo-kneèva~kom ataru 

lovili su turisti iz Austrije, 

[panije i Slovenije, a odstreqeno 

je 25 srnda}a. Od tog broja 

je oko 70 odsto trofeja u veoma 

jakoj medaqi. 

Uspeh koji je zabeleèn, na 

samom po~etku sezone, nije postignut 

u proteklih dvadeset 

godina, kaù upu}eni lovci. Naime, 

odstreqeno je sedamnaest 

grla u medaqi: tri u zlatnoj, 

osam u srebrnoj i {est u bronza- 

noj - samo u oglednom delu lovi{ta. 

Zlato oceweno sa ~ak 161,00 

CIC poena, ujedno je i jedno od 

najja~ih zlatnih trofeja ove 

lovne sezone u Vojvodini. Srnda} 

je odstreqen na potezu "Crni 

rit", dok je najvi{e srnda}a 

u medaqi odstreqeno u "Bankinom 

ritu", gde lovci ve} 

Trofej srnda}a iz lovi{ta LU u Ba~kom Petrovom 

Selu -160,90 CIC poena 

SUBOTICA 

DEVETNAEST TROFEJA U MEDAQI 

Rogovqe najja~eg srnda}a oceweno sa 160,80 CIC poena 

Lovci Lova~kog udruèwa "Suboti~ka pe{~ara" u Subotici, 

ostvarili su izuzetno dobre rezultate u ovogodi{woj lovno-turisti~koj 

sezoni. Turisti iz [vajcarske, Italije, Austije, Slovenije i 

na{e zemqe, odstrelili su pedeset osam srnda}a. Tri su bila u 

zlatnoj medeqi, a najja~i je ocewen sa 160,80 CIC poena, dok je osam 

srnda}a bilo u srebru i osam u bronzi. Interesantan je i odstrel 

srne sa rogovqem, hermafrodita, tako|e u bronzanoj medaqi. 

- U sezoni se odstreli oko osamdeset srnda}a. Zadovoqni smo 

ovogodi{wim odstrelom, gostima i vodi~ima. Odstrel je svake godine 

sve boqi, a bio bi jo{ uspe{niji da nema {teta u saobra}aju, 

odnosno na putevima. Zbog toga pozdravqamo odluku LS Vojvodine 

vezanu za osigurawe {teta od i na divqa~i, kao i osigurawe lovaca 

- isti~e Emil âbarkapa, predsednik Udruèwa. 

S. I. 

tre}u godinu prihrawuju ovu divqa~. 

- U toku zime srne}u divqa~ 

prihrawujemo peletiranom 

hranom, {to je i preporuka dr 

Zorana Popovi}a, predsednika 

Saveza, kao i Stru~ne slu`be 

LS Srbije i LS Vojvodine - naglasio 

je Aleksandar Ti{ma, 

predsednik Lova~kog dru{tva. 

Turisti~ki odstrel srnda}a, u 

lovi{tu kojim gazduje Lova~ko 

udruèwe "Zec" u Ba~kom Petrovom 

Selu, bio je izuzetno uspe{an. 

Inostrani lovci, ve}inom iz [panije, 

lovili su posredstvom agencija: 

DOO "Safari internacional" 

u Sremskoj Kamenici i DOO 

"Hubertus" u Adi. 

[panac Gabriel Laiseka odstrelio 

je, 19. aprila, dva srnda}a. 

Prvi je imao 326 grama, a drugi, 

pravi kapitalni srnda}, rogovqe 

teìne 625 grama. Trofej je 

Prihrana i ovakav na~in 

brige o srne}oj divqa~i pokazali 

su se na najboqi na~in. Rezultat 

su dugogodi{weg uspe{nog 

i stru~nog rada ekipe od desetak 

lovaca, kao i Stru~ne 

slu`be za srne}u divqa~ u 

Lova~kom udruèwu. 

S. U. 

BA^KO PETROVO SELO 

KAPITALNI SRNDA] 

ocewen zlatnom medaqom, sa 

160,90 CIC poena. Ovaj izuzetan 

srnda} odstreqen je u delu lovi{ta 

kod Terekovog sala{a, a napla}en 

je 4.500 evra. Treba re}i da 

od osnivawa Udruèwa, davne 

1927. godine, nije odstreqen ovako 

vredan trofej u Ba~kom Petrovom 

Selu. Svi lovci, kao i aktuelni 

predsednik LU "Zec" Milan 

Vi{kovi}, na ovakav uspeh ~ekali 

su, ~itavih, sedamnaest godina. 

S. Erak

ME\UNARODNI SABOR @ENA LOVACA 

"ZAPLAWE 2009" 

PRIPREME U 

PUNOM JEKU 

Sabor }e se odràti 

od 28. do 30. avgusta u 

Gaxinom Hanu 

Na Saboru }e 

u~estvovati ène lovci 

iz Ma|arske, ê{ke, 

Slova~ke, Austrije, Slovenije, 

Hrvatske, Bugarske, 

Gr~ke, Rumunije, Makedonije 

i Srbije. 

U~esnice se o~ekuju, uz 

prigodnu dobrodo{licu, 

28. avgusta u prepodnevnim 

~asovima. Prvi dan 

Sabora zavr{i}e se 

sve~anom ve~erom. Narednog 

dana odrà}e se 

IN MEMORIAM 

BO[KO BORA 

VU^KOVI] 

Nema tog lovca u Srbiji 

i Vojvodini koji nije ~uo 

za Boru, vi{edecenijskog 

upravnika fazanerije "Ristova~a" 

kod Ba~a, pod 

~ijom je "dirigentskom palicom" 

proizvedeno preko 

pet i po miliona fazan~i}a. 

U "Lovoturs" i wegovu 

fazaneriju Bora je do{ao 

kao mlad i perspektivan 

kadar, 1. maja 1974. godine. 

Bio je zaduèn i za rekonstrukciju 

ove fazanerije, 

nadgledaju}i sve poslove. 

Tako|e, pomogao je 

da se izgrade i fazanerije 

pri lova~kim dru{tvima 

u Padeju, Kikindi, Sivcu 

i Dardi u Hrvatskoj. 

Bio je i odli~an organizator 

uspe{nih lovova 

za doma}e i strane lovce 

turiste, kao i za vi|enije 

lovce iz biv{e SFRJ. 

Radnici su ga voleli jer 

se zalagao za wih, a na poslu 

je pruào maksimum. 

Za po`rtvovan rad odlikovan 

je najvi{im zname- 

lov na srnda}a, a u drugom 

delu lovi{ta lovi}e 

se divqa sviwa. U 

okviru manifestacije 

odrà}e se i takmi~ewa 

u streqa{tvu kao i "Bal 

lovkiwa". Za tre}i dan 

Sabora organizatori su 

predvideli: lov, dodelu 

nagrada i sve~ani ru~ak. 

Organizator Manifestacije 

je Lova~ko 

udruèwe "Zaplawe", uz 

pomo} LS Srbije, LS Vojvodine 

i lokalne samouprave. 

S. Stojanovi} 

wem Lova~kog saveza Jugoslavije, 

Srbije, Vojvodine, 

kao i mnogih lova~kih 

dru{tava. 

Bora je oti{ao, ali je 

svojim radom pruìo nemerqiv 

doprinos razvoju 

lovstva na na{im prostorima, 

po ~emu }e ga pamtiti 

i ve~no spomiwati. 

L. N. 

USPE[NA SARADWA AUTOKU]E "ARKO" 

I LS SRBIJE 

TERENCI S POPUSTOM 

Dugogodi{wa saradwa Lova~kog saveza Srbije i 

Autoku}e "Arko", ovih dana, krunisana je dogovorom o 

popustu pri kupovini terenskog vozila "lada-niva" za 

sve lovce koji imaju lovnu kartu. Za sve bliè informacije 

lovci se mogu obratiti na ardesu Autoku}a "Arko", 

Rudni~ka bb, 32300 Gorwi Milanovac, telefon : 032/725- 

417, kao i adresu Autoku}a "Arko" 34231 Dragobra}a, 

Kragujevac, telefon: 034/582-996. 

IN MEMORIAM 

BRANISLAV 

@IVKOVI] 

Posle duge i te{ke bolesti 

preminuo je, na{ kolega, 

novinar - urednik, 

Branislav @ivkovi}, po- 

ìvev{i 57 godina. 

@ile je u "Dnevnik" 

do{ao sredinom 1975. godine, 

na mesto novinara u 

listu "Poqoprivrednik" 

gde je proveo vi{e od decenije 

i to kao istaknuti 

autor zapaènih priloga, 

naro~ito o obi~nim qudima, 

teàcima na wivi, u 

vo}wacima, vinogradima. 

Narednih dvadesetak godina 

potvr|ivao se kao 

urednik mawih revijalnih 

izdawa, ali sve vreme je 

ostao novinar prepoznatqivih 

re~enica i uvek 

razumqiv. 

Bolest ga je zatekla u 

za wega potpuno novom 

izazovu - novinar u "Lova~kim 

novinama" i odgovorni 

urednik "Traga". Tu 

u odnosu prirode i ~oveka, 

u tragawu za odgovorima, 

a uz nebrojena pitawa, 

nikada nije pametovao, ne- 

go je beleìo. Uvek kao 

pravi novinar, napuniv{i 

~ak 34 godine staà u 

ovom poslu. 

Ostavio @ile }erke 

Lidiju i Tamaru, suprugu 

Evu, àle za wim otac Bora 

i sestra Nada, àle i 

sve kolege iz "Dnevnika". 

L. N. 


21 

Sa jed


22 

SABOR LOVACA SREMA 

U NIKINCIMA 

BILA FE[TA 

U nekoliko srema~kih takmi~ewa progla{eni pobednici, 

a niko nije izgubio 

I gosti, i doma}ini 

Vaqda samo Sremci to mogu. 

U Nikincima je 26. aprila 

odràn XII Sabor lovaca Sre- 

ma, uz u~e{}e nekoliko stotina 

koje gostiju, koje doma}ina. 

A bila je prava fe{ta jer je 

SKUP[TINA LU "SREMAC" U RUMI 

STEJANOVCI I HRTKOVCI 

U Nikincima je 26. aprila odràna redovna 

Godi{wa skup{tina Lova~kog udruèwa "Sremac" u 

Rumi (predsedavao prof. dr Milo{ Beukovi}). Sednica 

je odràna u okviru Sabora lovaca Srema i protekla 

ba{ kako je i o~ekivano. Naime, svih {est izve- 

{taja usvojeno je, a potom i Plan rada i finansijski, 

kao i godi{wi plan gazdovawa lovi{tem. 

Tradicionalno na Skup{tini se proglase i najboqa 

lova~ka dru{tva. Ovog puta to priznawe dobili su 

Stejanovci i Hrtkovci. 

U BARANDI, A U BANATU 

LOVA^KI POKLON SELU 

U povodu op{tinske slave (Opovo) Sveti Nikola, 

letwi, Lova~ko dru{tvo "[wep" u Barandi priredilo je 

24. maja svom selu izuzetan doga|aj - kompletnu organizaciju 

seoske slave koja je bila i vi{e od toga. Najve}i deo 

tereta u pripremi i sprovo|ewu podneli su ~lanovi 

uprave dru{tva na ~ijem ~elu su Aleksandar Veselinov, 

predsednik i Sa{a Vlah, sekretar. Koliko je trebalo doprineo 

je i Jovica Nikoli}, iz Lova~kog udruèwa u Opovu, 

a ovda{wi. 

Lovci, me{tani i brojni gosti druìli su se uz bogat 

kulturno-umetni~ki program - deca iz Barande, Glogowa, 

Sakula i Opova, tambura{e, stare rokere, takmi~ewe u 

kuvawu june}eg paprika{a (29 kotli}a). 

Lovci Barande su to poklonili svom selu, u posledwe 

vreme poznatom (zbog TV) "Vrati}e se rode". I ho}e, vra- 

}aju se, a lovci nisu ni odlazili. 

M. N. 

Takmi~ari su bili spremni 

organizacija bila na najvi- 

{em mogu}em nivou. Za to su 

najzaslu`niji predsednik organizacionog 

odbora Mi}a 

Bo{kovi}, zatim i Dejan Milivojevi}, 

\or|e Vorni~i}, 

Zvonko Obranovi} i predsednik 

Lova~kog saveza Vojvodine 

prof. dr Milo{ Beukovi}. 

Me|u gostima bili su i prof. 

dr Zoran Popovi}, predsednik 

LS Srbije, Milenko Ze- 

Ovi su qudi zaslu`ni za prvi deo i}a 

remski, sekretar LS Vojvodine 

(takmi~ari i me|u pobednicima) 

i Miroslav Danilovi}, 

direktor "Beloma". 

Em je bio prelep dan, em 

srema~ke ponude za pune 

astale, em lova~ke pri~e kojima 

definitivno kraja nema. 

I dogodine }e Sremci. 

Opet. 

M. N. 

Foto: S. Zrni} 

Predsednik lovaca Aleksandar Veselinov, sve vreme 

deùrni

NOVE KWIGE 

ISHRANA DIVQAÎ 

U ediciji Poqoprivrednog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu iza{la je kwiga "Ishrana divqa~i", autora dr 

Zorana Popovi}a i dr Nenada \or|evi}a, vanrednih profesora 

na Poqoprivrednom fakultetu. Ovom prilikom 

donosimo izvode iz recenzija: 

Prof. dr Vladimir Mileti} 

- "Monografija "Ishrana divqa~i" posve}ena je samo jednom 

segmentu lovne privrede koji danas ima sve ve}i zna~aj. 

Naime, dodatna ishrana divqa~i ima za ciq ne samo da pomogne 

preìvqavawe u najkriti~nijem (zimskom) periodu, 

ve} i da omogu}i dràwe ve}eg broja divqa~i u nekom lovi{tu 

u odnosu na wegove prirodne uslove, kao i dobijawe 

boqih lova~kih trofeja... 

... I pored toga {to monografija ima zavidan nau~ni nivo, 

napisana je jednostavnim i jasnim stilom, pa je dostupna 

{irokom krugu ~italaca i korisnika. Konkretne poruke, kao 

i razli~ita li~na zapaàwa i iskustva, naro~ito doprinose 

vrednosti monografije..." 

Prof. dr Goran Grubi} 

- "Obim i detaqno izlagawe mnogo aktuelnih problema 

omogu}avaju da se ova kwiga moè efikasno koristiti i kao 

uxbeni~ka literatura na osnovnim i diplomskim studijama 

poqoprivrednih fakulteta op{teg smera i sto~arskog smera, 

{umarskim fakultetima i fakultetima veterinarske medicine. 

Tako|e, monografija nudi brojne i nau~ne i stru~ne 

informacije u vezi sa hranom i ishranom divqa~i, fabrikama 

hrane za ìvotiwe, zaposlenima u lova~kim udruèwima 

i {umarskim gazdinstvima, kao i samim lovcima... 

... Problematika kojom se bavi ova monografija je dobro 

izu~ena, pravilno analizirana i korektno diskutovana, a zatim 

na jasan i razumqiv na~in izloèna, {to je ~ini pristupa~nom 

za {irok krug ~italaca. Autori, dr Zoran Popovi} i 

dr Nenad \or|evi}, uspeli su da skladno poveù nau~na i 

stru~na saznawa drugih autora, iz zemqe i sveta, sa sopstvenim 

rezultatima koji su dobijeni tokom dugogodi{weg, izuzetno 

plodnog nau~noistraìva~kog rada..." 

L. N. 

ZAJEÂR 

ME\UNARODNA IZLO@BA 

Kinolo{ko dru{tvo u Zaje~aru organizovalo je Me|unarodnu 

izlo`bu pasa svih rasa - "Zaje~ar 09". Odràvawe manifestacije 

pomogao je i grad Zaje~ar. 

Na poligonu "Popova plaà", gde je izlo`ba odràna, po 

lepom prole}nom vremenu, okupilo se 417 pasa, a na tribinama 

preko 3.000 posetilaca. Me|u prijavqenim psima bilo je 

205 lova~kih pasa (pti~ari, goni~i...). 

- Hvala svima koji su uloìli trud da ova manifestacija 

uspe, pre svega izlaga~ima - naglasio je ~lan UO LSS Vladimir 

Videnovi}. 

[to se ti~e sudija, arbitraà je bila besprekorna, kao i 

uslovi za su|ewe. Vo|a izlo`be bio je Bojan Petrovi}, a delegat 

ispred KSS-a Mahmud Al Dagistani. 

S. Stojanovi} 


23


24 

NOVE KWIGE 

PTICE VODENIH PREDELA 

U izdawu Lova~kog saveza Srbije 

iza{la je nova kwiga: "Ptice vodenih 

predela - kqu~ za determinaciju", autora 

Sre}ka [aki}a, u kojoj se verno prikazuje 

pravo stawe vodenih ptica gnezdarica 

Srbije, Ma|arske i Crne Gore, sa wihovim 

biolo{kim osobinama. 

Detaqno je opisano oko 120 vrsta, koje 

slobodno ìve u prirodi Evrope. Pored 

svih vrsta labudova, gusaka i pataka, 

tu su i galebovi, ~igre, barski petli}i, 

sprudnike i druge ptice. Opisane su i neke 

ukrasne vrste, kao {to su: crni labud, 

indijska guska, karolinka, mandarinka 

itd. 

Priru~nik je bogato opremqen fotografijama 

u koloru, napisan je na srpskom, 

ma|arskom, a neki delovi i na nema~kom 

i engleskom jeziku. Ovo izdawe ima 

zna~ajan internacionalni akcent, poseb- 

NOVE KWIGE 

Vi{edecenijski rad u struci, kao i 

na nau~no-istraìva~kom poqu, prof. dr 

Zorana A. Risti}a, poznat je {irokoj lova~koj 

javnosti. Sada je pred lovcima wegovo 

novo delo pod nazivom "Lovstvo". 

Perom priznatog stru~waka "LOVSTVO " 

u oblasti lovstva, ovom publikacijom daje 

doprinos stru~noj lova~koj literaturi 

u nas, donose}i sistemati~an prikaz klasifikacije 

lovne divqa~i, sisara i ptica. 

Autor je polaze}i od osnova zoolo{ke 

sistematike obradio najva`nije odlike 

divqa~i, te na znala~ki na~in objasnio 

podelu reprezentativne lovne divqa~i 

na svim kontinentima. Da je re~ o vrsnom 

istraìva~u, vidi se po wegovom na~inu 

analizirawa odre|ene vrste, jer osim 

op{tih karakteristika, raprostrawenosti 

i ìvotnog ciklusa, iznosi i precizne 

podatke o brojnosti, migraciji, kao i budu}im 

tendencijama razvoja. 

U CREPAJI 

no na poqu me|unarodne ornitolo{ke saradwe 

i lovnog turizma. 

Nomenklatura i nazivi ptica dati su 

na osnovu najsavremenijih trendova, a u 

saradwi sa Zavodom za za{itu prirode 

Vojvodine. Imena ptica napisana su na latinskom, 

srpskom, ma|arskom, engleskom i 

nema~kom jeziku, uz date sinonime 

nau~nih naziva ptica, pa se mogu identifikovati 

s ornitolo{kom literaturom 

starom i nekoliko decenija. Stru~ni izrazi 

i terminologija poja{weni su u uputstvu 

za kori{}ewe priru~nika, kao i u 

fusnotama. 

Kwiga je namewena svim lovcima, lova~kim 

udruèwima, lovo~uvarima, 

{umarima, ornitolozima, |acima i studentima, 

kao i odgajiva~ima ptica. 

L. N. 

LOVSTVO 

îtaocu su dostupna konkretna zapaàwa 

zasnovana na eksperimentalnom 

posmatrawu, terenskom radu, nau~nom 

istraìvawu i analizi prikupqenih podataka. 

Na iscrpan i strukturalan na~in 

prikazani su svi predstavnici lovne divqa~i 

kod nas, uz jasan prikaz {iroj javnosti 

malo poznatih vrsta, kao {to su: tetreb 

kopilan, alpska sneìca, vrap~asta 

sova ili gak. 

Za svaku pohvalu je i ~iwenica da je, uz 

svaku analiziranu divqa~, priloèna 

kvalitetna fotografija, {to predstavqa 

va`nu edukativnu notu za sve lovce 

i qubiteqe prirode. Ovakvim prikazom 

omogu}eno je, svim zainteresovanima, da 

vizuelno identifikuju vrstu divqa~i u 

lovi{tu, nacionalnom parku ili stani{tu 

divqa~i. 

L. N. 

PROMOCIJA MONOGRAFIJE 

Povodom obeleàvawa 125 godina postojawa, Lova~ko 

dru{tvo "Lisac" u Crepaji izdalo je Monografiju. Kroz svojevrsnu 

istorijsku prizmu, autori \urica Radovan~ev i dr 

Sava Arsenov odali su du`no po{tovawe svim prethodnim 

generacijama lovaca Dru{tva, ostaviv{i ove tekovine u 

amanet budu}em nara{taju da ih neguju i nadogra|uju. U tome 

su im svesrdno pomogli @arko Pe{i}, prikupiv{i materijal 

za publikaciju, i \urica Sremac, koji je hronolo{ki prikazao 

doga|aje u Crepaji od 18. veka do danas. 

Promociji su prisustvovali brojni gosti, lovci Alibunara, 

Pan~eva, Beograda, @arkovaca i svih dru{tava koja 

pripadaju LU u Kova~ici, kao i prof. dr Milo{ Beukovi}, 

predsednik Lova~kog saveza Vojvodine. 

S. S. 

Autori monografije

GODI[WA SKUP[TINA 

STAROPAZOVA^KOG UDRU@EWA 

SEZONA DOBRA - NE 

ODRICATI SE PARA 

Ulovqeno fazana izme|u 

40 i 70 odsto od naseqenih 

Skup{tina staropazova~kog 

Lova~kog udruèwa, na 

sednici odrànoj u Lova~kom 

domu u Staroj Pazovi, 27. marta, 

usvojila je izve{taje o radu 

Skup{tine, Upravnog i Nadzornog 

odbora, radnih tela 

Skup{tine i Upravnog odbora, 

Stru~ne slu`be i Izve{taj o 

finansijskom poslovawu u 

pro{loj godini. Posle diskusije, 

usvojeni su i Plan rada i 

Finansijski plan za ovu godinu, 

kao i predlog izmena i dopuna 

Pravilnika o ~lanstvu, a 

progla{eni su i po~asni ~lanovi. 

Skup{tinom je predsedavao 

Slobodan Kova~evi}, 

predsednik Udruèwa. Pored 

lovaca, sednici Skup{tine su 

prisustvovali i Milan Pa- 

ìn, ~lan UO LS Srbije, dr 

Milo{ Beukovi}, predsednik 

LS Vojvodine, predstavnici 

"Srbija{uma" - "Lovotursa" i 

predstavnici Inspekcije za 

za{titu ìvotne sredine. 

U izve{tajima o radu, a potom 

i u diskusiji, pro{lo- 

Za boqe rezultate u budu}em 

radu 

Znala~ki i stru~no pripremqen 

materijal za Izbornu 

skup{tinu LU "Ripaw", odrànoj 

13. aprila u Ripwu, a kojom 

je predsedavao predsednik LU 

Velimir Gaji}, dao je prostora 

za plodonosnu diskusiju po meri 

lovaca. Ciq diskusije, u kojoj 

su u~estvovali brojni lovci 

godi{wa lovna sezona je 

ocewena uspe{nom. Za posebnu 

pohvalu je odstrel fazana, 

koji se od revira do revira 

malo razlikovao ali se kretao 

u granicama izme|u 40 i 70 

odsto od broja naseqenih fazan~i}a. 

Zna~ajno je pove}an i 

odstrel predatora (preko 80 

lisica), {to je zna~ajno doprinelo 

boqem odstrelu lovne 

divqa~i. 

Najvi{e re~i, me|utim, bilo 

je oko nenamenskog tro- 

IZBORNA SKUP[TINA LU "RIPAW" 

i lovni radnici, bio je da se 

ostvare {to boqi rezultati u 

budu}em radu Udruèwa. 

Najvi{e pa`we posve}eno 

je Izve{taju o radu Upravnog 

odbora, koji oslikava doma- 

}insko poslovawe, brigu o 

divqa~i i poboq{awe stani- 

{nih uslova za wihov razvoj i 

opstanak. Radilo se u skladu 

sa propisima i po zakonu. Po- 

{to pojedini ~lanovi nisu bili 

na visini zadatka, doneta je 

odluka da, neminovno, mora do- 

}i do kadrovskih promena u 

Udruèwu. 

Planovi su vrlo ambiciozni, 

izgradi}e se centralno 

prihvatili{te za fazane i novi 

lovno-tehni~ki objekti, a 

preduze}e se i niz mera za dobro 

gazdovawe lovi{tem u 

skladu sa planskim dokumentima. 

Svi podneti izve{taji su 

usvojeni, a doneti zakqu~ci 

Na Skup{tini LU u Staroj Pazovi 

{ewa novca u Lova~kom savezu 

Srbije minule godine. ^lanovi 

Skup{tine zatraìli su 

od prisutnih predstavnika 

saveza da u~ine sve {to je po- 

Dr Milo{ Beukovi} uru~io je orden Mitru Drowku 

GAJI] - TRE]I PUT 

^LANARINA 

Doneta je odluka da 

godi{wa ~lanarina iznosi 

9.000, novi ~lanovi su u obavezi 

da plate 18.000, starosni 

4.500, po~asni 2.000, pripravnici 

6.000, a podmlatkari 

1.000 dinara. ~uvawe fazana 

pla}a}e se 2.000, a nedolazak 

na radnu akciju sankcionisa}e 

se sa 1.500 dinara. 

Novoizabrani Upravi odbor LU "Ripaw" 

bi}e objavqeni u biltenu LU 

"Ripaw". 

Prisutni delegati izabrali 

su za predsednika LU, tre}i 

put za redom, Velimira Gaji}a, 

a za potpredsednika Ivana 

@ivojinovi}a. U novi Upravni 

odbor izbarani su: Zoran V. Petrovi}, 

Zoran Ivkovi}, Slobodan 

Rudi}, Miroslav Stanimirovi}, 

Danilo Koprivica, Velimir 

Gaji}, Radoslav Stevanovi}, 

Milo{ Stanimirovi}, 

trebno kako bi novac pozajmqen 

od LSS bio vra}en Savezu. 

Ne treba se odricati lova~kih 

para, kaù lovci, jer 

kada se ta sredstva vrate, 

LSS }e na adekvatan na~in 

mo}i da pomogne lova~kim organizacijama. 

- Para se ne odri~emo 

- istakli su Milan Pa- 

ìn i dr Milo{ Beukovi} i 

dodali da je procedura 

vra}awa novca spora. 

^lanovi Skup{tine, ovom 

prilikom, upoznati su sa zalagawem 

rukovodstava saveza u 

dono{ewu vaqanog Zakona o 

divqa~i i lovstvu, Zakona o 

udruèwima gra|ana i ostalim 

aktuelnim zbivawima na 

lova~koj sceni a najstarijem 

lovcu - devedesetdvogodi{wem 

Mitru Drowku uru~en je 

Zlatni orden LS Vojvodine. 

D. Maksimovi} 

Dragan @ivanovi}, Srbislav 

Cvetkovi}, Veselin Milenkovi}, 

Ivan @ivojinovi} i Ilija 

Iwac. 

Kao lep primer lova~ke solidarnosti 

sluì i ~iwenica 

da je za starije ~lanove, poput 

@ivojina Stojkovi}a, Ratka 

Nestorovi}a i ostalih, uprili~eno 

druèwe posve}eno samo 

wima. 

S. Stojanovi} 


25


26 

IZBORNA SKUP[TINA LU "DUNAV" U 

GROCKOJ 

STARÊVI] PONOVO PREDSEDNIK 

U proteklom periodu rukovodstvo 

odli~no radilo 

U prepunoj sve~anoj sali 

Skup{tine op{tine Grocka, 12. 

aprila, odràna je Izborna 

skup{tina Lova~kog udruèwa 

"Dunav" u Grockoj. Od 1.050 lovaca, 

sednici je prisustvovao 

51 ~lan, ta~nije svi ~lanovi 

Skup{tine Udruèwa, koji 

predstavqaju 16 sekcija u okviru 

ove Lova~ke organizacije. 

Pored ~lanova Skup{tine, 

sednici su prisustvovali i 

brojni gosti. 

Izve{taj o radu LU, izme- 

|u dve sednice, podneo je predsedavaju}i 

Slobodan Star~e- 

Slobodan Star~evi} 

vi}, predsednik Udruèwa. 

Pored pomenutog, u skup{tinskom 

materijalu priloèno je 

vi{e izve{taja: o materijalno-finansijskom 

poslovawu, o 

radu Stru~ne slu`be, Disciplinske 

komisije, kao i o radu 

Nadzornog odbora. O kvalitetu 

pomenutih izve{taja, govori 

~iwenica da su ih ~lanovi 

Skup{tine jednoglasno usvojili. 

Tokom diskusije preovladalo 

je mi{qewe da je rukovodstvo 

odli~no radilo, posebno 

na poboq{awu unutra- 

{we organizacije Udruèwa, 

kao i na postizawu optimalnog 

broja lovno-tehni~kih objekata 

u lovi{tu. Istaknuto je da je 

LU "Dunav", preko Lova~kog saveza 

Srbije, ponovo dobilo lovi{te 

na gazdovawe od Ministarstva 

poqoprivrede, {umarstva 

i vodoprivrede, u narednom 

desetogodi{wem periodu. 

Sve aktivnosti za slede- 

}i mandat, tako|e su dobile punu 

podr{ku ~lanova Skup{tine. 

U planu je izrada lovne 

osnove lovi{ta, izgradwa 

streli{ta za ga|awe glinenih 

golubova i zavr{etak lova~kog 

doma u Vr~inu. 

Posle usvajawa svih izve- 

{taja, pre{lo se na izbor organa 

i tela Udruèwa. Za mesto 

predsednika predloèna su 

dva kandidata, dosada{wi 

predsednik Slobodan Star~evi} 

iz Vr~ina i Zoran Maksimovi} 

iz Grocke. Skup{tina je 

ve}inom glasova odlu~ila da 

funkciju predsednika u naredne 

~etiri godine poveri dosada{wem 

predsedniku Slobodanu 

Star~evi}u. Potpredsed- 

SKUP[TINA LU "OPOVO" 

Blagoju Mirkovu zlatni 

orden LSV 

Lova~ka ku}a u Grockoj 

nik je Zoran Milovanovi} iz 

Le{tana, a sekretar Miodrag 

Maksimovi} iz Zaklopa~e. Za 

predsednika Nadzornog odbora 

izabran je Radosav Vitkovi} 

iz Le{tana, a za predesednika 

Disciplinske komisije 

@ivojin Stojkovi} iz Zaklopa- 

~e. Poznatog lovca i lovnog 

radnika iz Bole~a, Dobrivoja 

Godi{wa skup{tina Lova~kog 

udruèwa "Opovo" 

odràna je 17. maja u Lova~kom 

domu LD "Fazan" u Opovu. 

Pored ovda{wih lovaca, 

sednici Skup{tine prisustvovali 

su i Milorad Soldatovi}, 

predsednik op{tine 

Opovo, Milenko Zeremski, sekretar 

Lova~kog saveza Vojvodine, 

Aca Mijailovi}, predsednik 

susednog LU iz Beograda, 

predstavnici Ribwaka u 

Barandi... 

Tokom minulog perioda, 

lovci su radili u duhu pravih 

Peri~i}a Skup{tina je proglasila 

za po~asnog ~lana Udru- 

èwa. 

Kao {to i prili~i, po zavr{etku 

sednice organizovano 

je prigodno druèwe i tom prilikom 

su po~asnim i starosnim 

~lanovima uru~ene zahvalnice. 

L. N. 

Zajedni~ki snimak posle Skup{tine 

LOVCI PRAVI DOMA]INI 

doma}ina pa je Skup{tina jednoglasno 

usvojila Izve{taj o 

radu, kao i Finansijski izve- 

{taj. Tako|e, zajedno sa Planom 

rada za ovu godinu usvojen 

je i Finansijski plan. 

Godi{wa skup{tina LU "Opovo" 

bila je prilika i za dodelu 

priznawa. Zlatni orden 

Lova~kog saveza Vojvodine 

uru~en je Blagoju Mirkovu, sekretaru 

Komisije za lovno 

streqa{tvo Udruèwa i komesaru 

"Banatske lige". 

D. M.

GODI[WA SKUP[TINA LU "PODUNAVQE" U FUTOGU 

NIJE SVE U KUPUSU 

Zasa|eno dvadeset hiqada sadnica, a u lovi{te izneto 

oko dvadeset tona hrane za prihranu divqa~i 

Da su me{tani Futoga, Bege- 

~a i Veternika, sela u novosadskoj 

op{tini nadaleko poznatim 

po uzgajawu kupusa, sposobni 

za ostvarivawe dobrih rezultata 

i na drugim poqima, 

dokazuje Godi{wa skup{tina 

Lova~kog udruèwa "Podunavqe", 

odràna po~etkom aprila 

u Lova~kom domu u Futogu. 

U~esnici Skup{tine 

Skup{tinom je predsedavao 

Branko Prodanovi}, a po usvajawu 

dnevnog reda u Radno 

predsedni{tvo su izabrani, 

pored predsedavaju}eg, Nikola 

Tomi}, predsednik Udruèwa 

i @iva Parli}, potredsednik 

Dru{tva u Bege~u. Izve{taj o 

radu Upravnog odbora za 2008. 

godinu obrazloìo je Dejan 

Milkov, sekretar Udruèwa. 

Potom su podneti izve{taji 

Nadzornog odbora, Disciplinske 

komisije, Komisije za uzgoj, 

za{titu i lov divqa~i, Komisije 

za lovno streqa{tvo, Komisije 

za lovni turizam, kao i 

Finansijski izve{taj za 2008. 

godinu. ^lanovi Skup{tine su 

jednoglasno usvojili sve godi{we 

izve{taje, Finansijski 

plan Udruèwa za 2009. godi- 

nu, kao i Godi{wi plan gazdovawa 

lovi{tem "Podunavqe" 

za 2009/2010. godinu. 

Pod okriqem Udruèwa su 

tri lova~ka dru{tva: "Jarebica" 

u Futogu, "Srnda}" u Veterniku 

i "Fazan" u Bege~u, sa 289 

lovaca i brojnim lova~kim 

podmlatkom. Da su lovci u protekloj 

godini bili izuzetno 

vredni pokazuje i ~iwenica da 

su zasadili preko 20.000 sad- 

SKUP[TINA LU "STIG" SMOQINAC - BO@EVAC 

GAZDOVAWE LOVI[TEM - PRIORITET 

U~esnici Godi{we skup{tine su se izjasnili da spremno do~ekuju 

izazove pred kojima se nalazi lovstvo Srbije - zakqu~eno je 

na sednici odrànoj u Sekciji "Crqenac". Ova Sekcija pripada 

LU "Stig", koje obuhvata dve mesne zajednice - Boèvac i 

Smoqinac. 

U narednom periodu prioritet }e biti na gazdinskim merama. 

To podrazumeva poboq{awe brige o divqa~i, spre~avawe krivolova 

i smawewe {teta koje pri~iwavaju predatori. Posebna 

pa`wa bi}e usmerena i na planove za naredni period. U diskusiji, 

svi izve{taji su jednoglasno usvojeni. U ciqu poboq{awa rada 

Udruèwa poradi}e se na aùrirawu normativnih akata, pre 

svega na Pravilniku o lovo~uvarskoj slu`bi. 

S. Stojanovi} 

nog materijala. U lovi{te je 

naseqeno 2.600 fazan~i}a od 

osam nedeqa, 270 od dvanaest 

nedeqa i 907 fazana starijih 

od pet meseci. Tokom zimske 

prihrane divqa~i izneto je 

osam tona kukuruza, 77 bala deteline, 

tri tone ostale zrnaste 

hrane, 3.250 kg lomqene 

{argarepe i 1.200 kg soli. Uz 

ovu koli~inu hrane divqa~ ne 

samo da je uspe{no prebrodila 

zimu, nego se poboq{ao i wen 

kvalitet, {to se pokazalo tokom 

prole}nog brojawa. Prilikom 

brojnih akcija lovci su popravili 

stare ~eke i hranili- 

{ta, izgradili tri nove ~eke, 

15 hranili{ta, tri pojili{ta, 

a iskopan je i novi bunar. 

U revirima se lovilo strogo 

po lovnom planu, pa je odstreqeno 

32 srnda}a, 46 srna i 

lanadi, 70 divqih sviwa, 452 

zeca, 1.180 fazana, pet divqih 

gusaka, 297 divqih pataka, sto 

grlica, 928 gugutki i 718 prepelica. 

Lovci su zadovoqni od 

kada u lovnoj osnovi imaju i divqe 

sviwe, mada su svesni da 

su sa wima do{le i brige oko 

pri~iwenih {teta na usevima. 

Isto tako, bilo je i {teta na 

divqa~i, prvenstveno na potesu 

"Vizi} bare", gde je tokom 

pro{log avgusta harao poàr 

na povr{ini od 170 hektara, a 

bilo je i trovawa pesticidima. 

Akcije na smawewu broja 

predatora bile su uspe{ne, jer 

je odstreqeno 13 {akala, 169 

lisica, 276 svraka i 159 sivih 

vrana. 

Lovni turizam je doneo lep 

prihod Udruèwu od milion i 

po dinara. Lovilo je 46 doma- 

}ih, 39 stranih i 69 turista sa 

lovnom kartom. Udruèwe je 

posebno ponosno na rad Komisije 

za lovno streqa{tvo, jer 

su ovda{wi lovci postali 

ekipni prvaci lige LSV-a za 

2008. godinu, a bili su uvek me- 

|u prvima i na ostalim takmi~ewima 

u lovnom streqa{tvu 

tokom pro{le godine. 

Tako|e, u Udruèwu je i disciplina 

na zavidnom nivou, vlada 

red i rad, pa Disciplinska 

komisija nije imala posla, po- 

{to joj nije podneta ni jedna 

prijava. 

Lova~ko udruèwe "Podunavqe" 

ima preko trideset 

podmlatkara, a ~lanovi Skup- 

{tine su, posebnom odlukom, 

zaduìli Iliju Prekoga~i}a 

da radi na wihovoj edukaciji i 

pripremi za stupawe u lova~ke 

redove. 

S. Ivanov 


27


28 

SKUP[TINA LU "FAZAN" U SREDWEVU 

UDRU@EWE ZA UZOR 

Ulagawa u za{titu biodiverziteta 

- prioritet 

Skup{tina LU "Fazan" je 

odràna u Sekciji "Garevo", 

jer je praksa da se 

skup{tinske sednice Udru- 

èwa organizuju uvek u drugom 

selu. To je bio zna~ajan 

doga|aj, ne samo za lovce 

ve} i za me{tane ovog ìvopisnog 

seoceta. Sednicom je 

predsedavao Dragoqub Milovanovi}, 

a prisustvovali 

Usvojeni izve{taji o radu i 

poslovawu u pro{loj godini 

Zbor lovaca Lova~kog dru- 

{tva "Novi Sad", odràn u sali 

Zavoda za za{titu prirode - 

Odeqewe u Novom Sadu, 21. marta, 

ponovo je ukazao poverewe 

dosada{wem predsedniku 

@ivoradu Brzaku, izabrav{i ga 

za ~elnog ~oveka ove organizacije 

u narednom ~etvorogodi{wem 

periodu. Pored ovda{wih 

lovaca, Zboru su prisustvovali 

dr Zoran Popovi}, predsednik 

LS Srbije i Milenko Zeremski, 

sekretar LS Vojvodine. 

U uvodnom delu, Zbor lovaca 

usvojio je ve}inom glasova Poslovnik 

o radu, a nakon podnetog 

Izve{taja o radu Dru{tva, u 

okviru koga su podneti i izve- 

{taji lovne i streqa~ke komisije, 

usledila je diskusija. Rad 

lovaca u pro{loj godini bio je 

izuzetno optere}en {tetama od 

divqa~i i {tetama na divqa~i. 

Konstatovano je da su {tete na 

divqa~i deset puta ve}e (16 miliona), 

ali je pitawe ho}e li 

Dru{tvo uspeti da ih naplati, 

zbog hipoteka banaka na Zadrugu 

u Koviqu, koja je odgovorna za 

trovawe. 

U~esnike Zbora lovaca pozdravio 

je dr Zoran Popovi}, 

predsednik LS Srbije, naglasiv- 

{i da sudovi u sporovima naj~e- 

su joj: Sla|an Markovi}, 

~lan UO LS Srbije, lovci 

iz ]ovdina, Poàrevca, 

Rabrova, Velikog Gradi- 

{ta, Vranova, Koviqa... 

Na dnevnom redu su bila 

pitawa vezana za ono {ta je 

ura|eno u proteklom jednogodi{wem 

periodu. Stawe 

divqa~i je u granicama 

kapaciteta lovi{ta, finansijska 

sredstva se tro{e 

po planu, a ono {to zabriwava 

je najezda predatora, 

pre svega {akala. 

PLAN 

Fazanska divqa~ se naseqava po Lovnoj osnovi i 

to 172 fazan~i}a, starosti {est nedeqa, 200 od pet 

nedeqa i 700 odraslih petlova. Sredstva se 

obezbe|uju iz lovnog turizma, zatim od donacija i 

zakupnine Lova~kog doma, a deo se izdvaja iz lova~ke 

~lanarine. 

NA ZBORU LOVACA LD "NOVI SAD" 

{}e donose presude protiv lova~kih 

organizacija. Pitawe 

{teta od i na divqa~i re{i}e 

LS Vojvodine adekvatnim osigurawem, 

s obzirom da je to jedno 

od goru}ih pitawa u ovda{wim 

lovi{tima. LS Srbije, izme|u 

ostalog, u~ini}e sve {to je u 

wegovoj mo}i kako bi novi Zakon 

o divqa~i i lovstvu bio po meri 

LSS i lovaca. Posebna pa`wa 

bi}e posve}ena izradi novog 

statuta LS Srbije, izvozu mesa 

divqa~i, stru~nim i nau~nim 

skupovima, a sve to u skladu s 

vremenom i smawenom ~lanari- 

Na Skup{tini lovaca Sredweva 

U ciqu suzbijawa predatora 

doneto je vi{e odluka, 

preduzeto niz mera i 

poo{trena kontrola pronalaèwa 

rawene divqa~i, 

jer su gubici veliki, a 

{tete ogromne. 

Nakon rasprave, svi 

izve{taji su usvojeni. Iz 

planova za naredni period, 

Skup{tina je odredila prioritete. 

To }e, pre svega, 

biti ulagawa u za{titu bio- 

nom lovaca. Smawewe ~lanarine 

bitno }e uticati na mogu}nost 

da LSS pomogne lova~kim organizacijama 

dodelom fazan~i}a, 

{to je ranije redovno ~inio, pa i 

kada je u pitawu ovda{we Lova~ko 

dru{tvo. 

Po zavr{etku diskusije, 

u~esnici Zbora usvojili su izve- 

{taje o radu i poslovawu Dru- 

{tva u pro{loj godini, kao i Izve{taj 

svog Nadzornog odbora, 

nakon ~ega se pre{lo na izbore. 

Od dva kandidata (drugi je bio 

Drago Om~ikus), ve}inom glasova 

za predsednika Dru{tva, u na- 

diverziteta, zatim oplemewivawe 

priobaqa reke 

Pek, a odredi}e se i posebna 

mesta za odlagawe nehumane 

ambalaè. 

Druèwe prire|eno 

posle Skup{tine, otvorila 

je Milica Miti}, u~enica 

Osnovne {kole u Garevu uz 

pratwu orkestra "Horoskop". 

S. Stojanovi} 

NOVO POVEREWE @IVORADU BRZAKU 

redne ~etiri godine, ponovo je 

izabran dosada{wi predsednik 

@ivorad Brzak. U Izvr{ni odbor 

izabrani su: Zlatko Ba{i}, 

Branislav Krsti}, Jovica Markov, 

Zoran Luki}, Milorad Macura, 

Kosta Haxi - mla|i, Milenko 

Jovanovi}, Mile Prijevi}, Jovan 

Titelac, Vitomir Sekuli}, 

Sava Babi} i Vladimir Vlahovi}. 

U Nadzornom odboru u narednom 

periodu bi}e: Milan Popovi}, 

Jovan Poqanski i Dejan 

Mihajlovi}. 

D. Maksimovi} 

Na Zboru novosadskih lovaca

LD "FRU[KA GORA" U SREMSKOJ KAMENICI ODR@ALO GODI[WU SKUP[TINU 

DVA NOVA ^LANA 

Lovci Sremske Kamenice odràli su, 22. marta, Redovnu 

godi{wu skup{tinu u Lova~kom domu. Izabrana su tri ~lana radnog 

predsedni{tva, zapisni~ar i dva overiva~a zapisnika. Konstatovano 

je da je prisutno 37 ~lanova i da Skup{tina moè po- 

~eti s radom. Dnevni red je jednoglasno prihva}en. 

Izve{taj o finansijskom poslovawu Dru{tva pro~itao je Petar 

Brezovac, predsednik LD. Poslovawe je bilo pozitivno, 

kupqeno je 400 fazana ({est po lovcu). Odlu~eno je da se uputi 

zahtev Nacionalnom parku "Fru{ka gora" o potpisivawu ugovora 

o kori{}ewu lovi{ta pod {umom, ~ime bi se pro{irio lovni revir 

koji je okruèn vikend-naseqem. Potom je pro~itan izve{taj 

Komisije za lovnu upravu u kome je najvi{e bilo re~i o ulovqen- 

U LU "JELEN" U KUÊVU 

RADNO I SVEÂNO 

Nizom prigodnih programa lovci Ku- 

~eva obeleì}e 110 godina organizovanog 

lovstva, ali pre svega radno. Predstoji 

ure|ewe lovi{ta i sprovo|ewe ambicioznih 

planova u saradwi sa lokalnom 

samoupravom. Deo planova vezuje se 

za razvoj lovnog i seoskog turizma. 

- Sa JP "Srbija{ume" imamo dobru 

saradwu. U lovi{tu }emo posaditi sadnice 

divqe tre{we i hrasta lu`waka 

(na lokacijama koje su za to najpogodnije), 

a sa krmnim linijama spre~i}emo da nam 

divqa~ ne pri~iwava {tete - rekao je 

predsednik Udruèwa, Kuzman Jeremi}. 

[to se ti~e obeleàvawa jubileja, 

koje se planira za po~etak septembra, 

bi}e raspisan konkurs za likovna i literarna 

ostvarewa. U planu je da se, 

ovim povodom, odrì edukativni seminar 

o uzgoju srne}e divqa~i, zatim projekcija 

filma o Udruèwu i sve~ana 

akademija. 

S. Stojanovi} 

REDOVNA GODI[WA 

SKUP[TINA LU 

"SUBOTI^KA PE[ÂRA" 

USVOJENI IZVE[TAJI 

I PLANOVI 

Godi{wa skup{tina Lova~kog 

udruèwa "Suboti~ka pe{~ara" 

odràna je 29. aprila u zgradi Skup{tine 

op{tine u Subotici, a predsedavao je 

Emil âbarkapa, predsednik Udruèwa. 

Posle diskusije, usvojeni su Finansijski 

izve{taj i izve{taji o radu 

Upravnog i Nadzornag odbora, kao i Disciplinske 

komisije za 2008. godinu. 

Ovom prilikom, usvojeni su Finansijski 

plan i Plan rada za ovu godinu. 

Tokom diskusije najvi{e re~i je bilo 

o nomadskoj ispa{i i se~i vi{egodi{wih 

remiza. I pored postoje}ih zakonskih 

regulativa, one se ne po{tuju, 

pa su {tete sve ve}e. Ne pomaè ni revnosna 

poqo~uvarska slu`ba, a lovci 

poku{avaju da za ovu po{ast prona|u 

najboqe re{ewe. 

L. N. 

^lanovi Skup{tine ispred Lova~kog doma 

im fazanima i ze~evima u minuloj 2008. godini. Pojedini delegati 

predloìli su da se ovaj izve{taj dopuni za slede}u sednicu 

koja }e se odràti pred otvarawe lovne sezone. Brojawe 

divqa~i, sredinom marta, uspe{no je ura|eno. Blagajni~ki izve- 

{taj i izve{taj Nadzornog odbora jednoglasno su prihva}eni. 

Na kraju skup{tinskog zasedawa, primqena su dva nova ~lana 

- @ivan Bo{wak i Aleksandar Roskov, a lovci pripravnici postali 

su Vladimir Frati}, Marko Tomi}, Todor Papi} i Nenad 

Roni}. Lova~ki podmladak dobio je novog ~lana - Slobodana Roni}a. 

Po zavr{etku Skup{tine druèwe lovaca nastavqeno je u 

Lova~kom domu. 

M. Kizi} 

U TEMERINU 

I SKUP[TINA 

I ISPIT 

U prostorijama tek adaptiranog 

lova~kog doma, 26. aprila, LD "Fazan" 

u Temerinu odràlo je Redovnu 

izbornu skup{tinu. Za predsednika 

je izabran Danilo Da~i}, dosada{wi 

sekretar. 

Pored lova~kog doma Dru{tvo 

ima i fazaneriju, koju }e ubudu}e 

koristiti samo kao prihvatili{te. 

Uloì}e se dosta truda u podizawe 

novih remiza, kako bi se obezbedili 

boqi uslovi za fazansku divqa~. 

Populacija ze~ije i srne}e divqa~i 

je zadovoqavaju}a. 

LU "Temerin" u Temerinu organizovalo 

je 15. maja polagawe lova~kog 

ispita za ~lanove LD u Sirigu, 

Ba~kom Jarku i Temerinu. Na ispit 

je iza{lo 25 pripravnika koji 

su, zahvaquju}i dobroj pripremi instruktora 

Du{ana Batini}a, pokazali 

odli~no znawe, pa su svi poloìli 

ispit. 

S. I. 


29


30 

U BEZDANU KOD SOMBORA 

POLO@EN 

LOVA^KI ISPIT 

U Lova~kom domu LD "Fazan" 

u Bezdanu, 9. maja, zavr{ena je 

ovogodi{wa obuka pripravnika 

Lova~kog udruèwa "Zapadna 

Ba~ka" u Somboru, polagawem 

lova~kog ispita. 

Pripravnici, sada lovci, 

pokazali su zavidno znawe ste- 

~eno tokom pripravni~kog staà 

u dru{tvima i Udruèwu. Ispit 

je vodio Milan Novkov, ispred 

Komisije za polagawe lova~kog 

AKCIJA PODMLATKARA U VITO[EVCU 

ispita LSS. On je pohvalio mlade 

lovce za visok stepen lova~ke 

kulture, poznavawe lova~kih 

obi~aja i zakonskih propisa. Nakon 

ispita, odlu~eno je da nagradu 

({tene nama~kog kratkodlakog 

pti~ara) dobije, novope~eni, 

lovac Igor Budai iz Ba~kog Mono{tora, 

koji se za vreme obuke 

pripravnika posebno isticao. 

ÎSTIJA VELIKA REKA 

Lova~ki podmladak LU "Srna" u Vito{evcu, ve} tokom 

prvih prole}nih dana, zapo~eo je akciju ~i{}ewa i drugih 

radova u lovi{tu "Velika reka". Podmlatkarima su pritekli 

u pomo} i ~lanovi Sekcije "Vito{evac". U sklopu 

akcije popravqeno je vi{e visokih ~eka, soli{ta i hranili{ta. 

Tako|e, zapo~eta je i izgradwa novih lovno-tehni~kih 

objekata. 

Uz pomo} starijih kolega, podmlatkari su o~istili 

tokove reka, izvori{ta i planinskih potoka. Iz lovi{ta 

"Velika reka" uklowen je otpad, kojeg u najve}oj meri ~ini 

plasti~na ambalaà. I podmlatkari i svi lovci 

Udruèwa imali bi mawe posla da lokalno stanovni- 

{tvo ne ostavqa otpad u lovi{tu, gde mu nije mesto, kao 

ni u prirodi uop{te. Podmlatkari su na obalama reka postavili 

vi{e tabli sa upozorewem da se reke i pa{waci 

ne zaga|uju. 

N. M. Stankovi} 

U STIGU 

NA MLA\IMA SVET OSTAJE 

Lova~ki podmladak u ovom kraju ima dugu tradiciju. Gotovo 

da ni jedno udruèwe nije bez podmlatkara. Poàrevac, Desine, 

Rabrovo, Smoqinac, Boèvac, Crqenac, Ku~evo, Petrovac i 

]ovdin samo su neka od mesta koja pomno brinu o lova~kom nara{taju. 

- Nema pravila oko u~lawewa, po{to u podmlatkare pristupaju 

i devoj~ice i de~aci. Uglavnom su to deca iz lova~kih porodica, 

gde se lov prenosi s kolena na koleno - kaè @ivko Stevanovi}, 

lovni radnik, pedagog i pedijatar iz Poàrevca. 

Za podmlatkare ovoga kraja organizuju se izleti i akcije, a 

za pohvalu je da, pri tome, deca ne nose maskirne uniforme i da 

su "naoruàna" foto aparatima i kamerama. Pored poseta zoolo{kim 

vrtovima u Jagodini i Beogradu, ~esto se organizuju i 

edukativne radionice, u kojima s mladima rade stru~ni kadrovi. 

S. Stojanovi} 

T. Lemi} 

Posle jedne od akcija 

Nagra|eni lovac Igor Budai sa {tenetom NKP

TOVARI[EVO KOD BA^KE PALANKE 

POKAZNO BROJAWE 

Stotinak podmlatkara 

brojalo divqa~ i o~istilo 

deo lovi{ta 

Komisija za rad sa lova~kim 

podmlatkom Lova- 

~kog saveza Vojvodine i LU 

"Jelen" u Ba~koj Palanci, 

organizovali su 28. marta u 

Tovari{evu akciju - poka- 

zno brojawe sitne divqa- 

~i. U istoj akciji podmlatkari 

su o~istili deo lovi- 

{ta i ukazali na potrebu 

ve}e brige o ìvotnoj sredini. 

Na skupu je u~estvovalo 

stotinak podmlatkara 

LU u Srbobranu, na ~elu sa 

Draganom Kurja~kim i LU u 

Na stru~nom predavawu O~i{}en deo lovi{ta 

Podmlatkari u akciji brojawa divqa~i 

Ba~koj Palanci, predvo|enih 

Petrom @igi}em. Akciji 

koja je bila oplemewena 

i predavawem o brojawu, 

prisustvovali su Milenko 

Zeremski, sekretar LS Vojvodine, 

Arsen Kurja~ki 

~lan UO LS Srbije i mnogi 

drugi. Borivoje Majstorovi}, 

predsednik Udruèwa 

"Jelen", uru~io je u~esnicima 

zahvalnice. 

Ba~kopalana~ki lovci 

dobro su organizovali ovo 

druèwe, koje je bilo i prva 

akcija u ovoj godini. 

Planirano je da se organizuje 

vi{e akcija u razli~i- 

tim udruèwima, a sve sugestije 

podmlatkara i lovaca 

o na~inu rada u narednom 

periodu bi}e iskori- 

{}ene za izradu Pravilnika 

o radu lova~kog podmlatka 

- ~uvara prirode 

LS Srbije. 

Na 86 hektara lovi{ta 

podmlatkari su izbrojali 

47 ze~eva, ~etiri poqske 

jarebice, ali i 12 srna. Svo 

sme}e prona|eno tokom 

brojawa pokupqeno je i odneto 

iz lovi{ta. 

D.Maksimovi} 

Snimio: J.Pap 


31


32 

mali oglasi 

mali oglasi 

UPUTSTVO ZA SLAWE OGLASA 

Tekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu 

"Lova~ke novine", Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi Sad, 

a upla}uje se na ìro ra~un broj: 355-1002794-07, DOO "Dnevnik-novine 

i ~asopisi" s naznakom za oglas u "Lova~kim novinama". 

Poziv na broj: 8582858 

Cena malih oglasa do 20 re~i je 1000 dinara, a svaka slede}a 

re~ je 20 dinara. 

BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITI 

OBJAVQEN 

@UQOLIN 

Garantovano le~i 

kurije oko, suvi ùq, 

zadebqane, ispucale 

pete, bradavice ruku 

i nogu, i psorijazu 

ruku i nogu, a 

REUMASAL le~i 

reumati~na 

oboqewa. 

Telefon: 

010/345-231 i 

010/318-743 

064/555-83-01 

061/29-42-442 

PRODAJA ORU@JA 

* Kompletan program ruskih pu{aka I@, 

vazdu{ne pu{ke: I@, Gamo, Diana. Municija 

i oprema, mogu}nost odloènog 

pla}awa. "Arsenal", Beograd, Majke Jevrosime 

20. Telefon: 011/33-45-063. 

* Opti~ki ni{ani "Bu{nel", "Hakko", 

monookulari za no}no posmatrawe, 

dvogledi, kompleti za upucavawe optike, 

"Tac-star" i "Nextorch". Lampe za no}ni 

lov sa mogu}no{}u montirawa na sve 

tipove oru`ja, {irok asortiman noèva, 

o{tra~a, gume za kundak i puferi 

"Pachmayer". Replike oru`ja na kuglice 

svih svetskih proizvo|a~a, veliki izbor 

vatrometa, raketa i sitne pirotehnike, 

izvo|ewe vatrometa za sve~ane 

prilike. Mogu}nost odloènog 

pla}awa i slawa pouze}em. "Arsenal", 

Beograd, Majke Jevrosime 20. Telefon: 

011/33-45-063. 

* Prodavnica "Arsenal" bavi se i komisionim 

preuzimawem i prodajom 

oru`ja, kao i preuzimawem i prodajom 

oduzetog oru`ja. "Arsenal", Beograd, 

Majke Jevrosime 20. Telefon: 011/33- 

45-063. 

* Garderoba,cipele, ~izme, za lov i boravak 

u prirodi, {atori, kresiva, privesci, 

torbe...Direktan uvoz iz Nema~ke 

i Amerike. Ogroman izbor, povoljne 

REFLEKTOR ZA NO]NI LOV 

grabqivica sa puwa~em. Nepotreban 

akumulator i produ`ni 

kabl. Mogu}a montaà na karabine, 

poloàre i bokerice. Snop 

svetlosti do 300 m. Cena 140 

evra.Telefon: 063/545-078 

cene, odloèno pla}awe, slawe pouze- 

}em. "Arsenal", Beograd, Majke Jevrosime 

20. Telefon: 011/33-45-063. 

* Trgovina oru`jem "TORA" d.o.o. - novo 

i komisiono oru`je, izrada kundaka, vrhunsko 

rezbarewe, hromirawe, brunirawe, 

pozlata, dorade, popravke, rezervni 

delovi. Telefon: 034/362-439 i 

063/ 838-1417 www.tora.com.in.rs 

* Kombinovana lova~ka pu{ka ^SR 3 x 

324 Zbrojovka kal. 16/7 x 57, i rezervna 

cev za lova~ku pu{ku ^SR 3 H 321 kal. 

16 Zbrojovka. Telefon: 065/546-69-20. 

* Prodajem lov. karabin 8x57 Zastava 

sa optikom Zeiss 4x32 400 evra i driling 

MerkelSuhl 12-12-7x65R sa montaòm 

Suhl i optika Swarovski 2,2-9 x 42. 2200 

evra tel 062 362 112 

* Prodajem lova~ki karabin CZ 30-06, 

sa snajperom mikro-dot 4-12 x 56. Cena 

700 evra. Telefon: 062/82-45-040. 

* Krup Sauer Hamerles kal. 16, kao 

nova. Ru~no gravirana italijanska 

pu{ka sa ìvotiwama, kal. 12 

Hamerles, karabin Ferlah. Telefon: 

064/ 209-88-41. 

PRODAJA PASA 

Odgajiva~nica JANIOR, koja je do sada 

odgajila 10 dràvnih {ampiona u lepoti 

i tri {ampiona u radu, i koja ja sa 

o{trodlakim jazavi~arima iskqu~ivo 

iz sopstvenog odgoja samo u toku prve 

polovine 2008. g. osvojila 4 x PR, 5 x 

CACIB, 4 x R.CACIB, 19 x CAC, 5 x R.CAC, 

a tako|e i odli~nu i vrlo dobru ocenu 

na utakmici na divqu sviwu u Italiji, 

nudi {tenad o{trodlakog jazavi~ara 

Kwiga "Lova~ki kalendar 

2009" {tampana je u punom 

koloru na 160 strana, bogata je 

blokovima zna~ajnim za 

lovstvo i ilustracijama 

divqa~i i prirode. Cena je 

300 dinara, u koju su ura~unati 

i PTT tro{kovi, a moè se 

poru~iti na telefone: 

063/866-75-76 i 064/138-76-75. 

vrhunskih radnih i eksterijernih osobina. 

Roditeqi {tenadi i wihovi rezultati 

na izlo`bama, utakmicama u radu, 

kao i u prakti~nom lovu mogu se videti 

na: www.hadzi-lov.com. Telefon: 063/82- 

17-435. 

* Nema~ki o{trodlaki pti~ari i 

o{trodlaki jazavi~ari iz odgajiva- 

~nice koja je osvojila 25 eksterijernih i 

4 radne {ampionske poveqe, sa garancijom 

nudi tokom cele godine: {tenad, 

mlade, obu~ene pse za lov na svu 

divqa~ + divqu sviwu. Urban, 

Temerin. Slike o uvezenim priplodwacima 

za parewe, kao i o svim na{im 

psima, moète pogledati na: www.familyurban.com. 

Telefon: 063/500-088 i 

065/500-08-85. 

* O{trodlaki jazavi~ari iz 

odgajiva~nice sa garancijom! Prodajem 

obu~ene pse za lov: na zeca, na divqu 

sviwu, za pronalaèwe rawene krupne 

divqa~i i po potrebi za podzemni rad 

(isterivawe lisica iz jame). Urban, 

Temerin. Slike o psima moète pogledati 

na: www.family-urban.com. Telefon: 

063/500-088 i 065/500-08-85. 

* Nema~ki i o{trodlaki pti~ari iz 

odgajiva~nice sa garancijom! Prodajem 

{tenad iz vi{e legala od uvezenih 

roditeqa {ampiona u radu i eksterijeru, 

vrhunskih lovnih pasa! Cena 

{tenadi je od 150 do 200 evra. Urban, 

Temerin. Sve slike moète pogledati 

na: www.family-urban.com. Telefon: 

063/500-088 i 065/500-08-85. 

* Prodajem {tenad o{trodlake 

ma|arske vi`le stare ~etiri meseca, 

cena 120 evra, kao i wihovu majku staru 

dve godine, CAC i CACIB. Moè zamena 

za jare ili jagwe, zbog moje starosti. 

I{tvan îlep, Koste Racina 6, 24000 

Subotica. 

* Odgajiva~ rasnih lova~kih o{trodlakih 

ma|arskih vi`li prodaje {tenad 

staru 14 nedeqa, dobri aporteri iz 

vode, otporni na zimu, disciplinovani, 

genetski uro|en lov. Telefon: 062/ 206- 

489 i 060/ 0546-569. 

* Nema~ki kratkodlaki pti~ari stari 

dva i po meseca 4 + 37. Otac Drof 8 x 

CAC, 8 x R. CAC, 3 x R. CACIB, 3 x BOB- 

BOG. Majka odli~na IUO, deda CAC, R. 

CAC b.III, baba CAC b III, i mu`jak star 

osam meseci iste rase izabran za 

parewe. Telefon: 022/ 684-233 i 064/18- 

53-053. 

* [tenad rusko-evropske lajke vrhunskog 

kvaliteta, od lovnih roditeqa. 

Majka uvezena iz Rusije, otac eksterni 

* Opti~ki ni{ani - snajperi: 

Tasko i Bu{nel, najpovoqnije 

cene. Garancija dve godine. 

[aqemo pouze}em. 4 x 32 = 40 

evra, 3-9 x 32 = 50 evra, 6 x 40 

= 45 evra, 3-9 x 40 = 55 evra, 8 

x 56 = 80 evra i 3-9 x 56 = 100 

evr. Optika sa osvetqewem 

kon~anice: 3-9 x 40 = 90 evra, 

3-9 x 50 = 110 evra i 3-9 x 56 = 

120 evra. "Siri{ki"DOO. 

Telefon: 063/540-494. 

{ampion. Telefon: 037/439-900 i 

064/653-21-10. 

* Odgajiva~nica "Komnenovi}" u 

Temerinu prodaje {tenad ma|arske 

vi`le od roditeqa {ampiona. Mu`jak 

za parewe {ampion Srbije, ima 2 B 

utakmice. Telefon: 064/209-88-41. 

* Prodajem o{trodlake ma|arske 

vi`le stare devet meseci, mu`jaka i 

ènku izuzetne lepote. Otac uvezen iz 

Ma|arske, majka odli~na, svi o~i{}eni 

od glista i vakcinisani. Telefon: 

025/807-668. 

* Prodajem lova~kog psa starog dve 

godine i lova~kog psa starog ~etiri 

godine, sa rodovnikom. Moè proba na 

suvom i iz vode. Cena 100 evra po psu. 

Telefon: 025/774-911 i 064/33-25-112. 

PSI SLOBODNI ZA 

PAREWE 

* Odgajiva~nica nema~kih o{trodlakih 

pti~ara sa ~etiri decenije iskustva, 

ugledom i autoritetom u zemqi i 

inostranstvu "Od Urtemmana" poseduje 

legendarnog proverenog ekstra 

priplodwaka Lump vom Ammerland 

CAC VJP 68 HZP 185 VGP I 322, kao i najnovijeg 

uvezenog {apiona Aron vom 

Schlos Niederporing 4 x CACIB, 8 x CAC,4 

X BOB Otv 244 I kat HD frei slobodni za 

parewe. Dobar pogled! \ula i Endre Urban. 

Telefon: 021/851-503, 064/165-58- 

23 i 062/845-89-22. www.urtemman.com 

* Bil, ma|arska vi`la, {ampion Srbije 

slobodan za parewe, ima tri plasmana 

na kupovima i 2 B utakmice. 

Odgajiva~nica "Komnenovi}" u 

Temerinu. Telefon: 064/209-88-41. 

* NKD pti~ar (Esko, Ava), CAC, R. CAC. 

maksimalne visine, slobodan za 

parewe i {tenad na prodaju. Telefon: 

063/ 569-360. Slike na sajtu: http:// nkdpticar-avalinedenis.awardspace. 

com 

NDK mu`jak Rocky vom Leinachtal uvezen 

iz Nema~ke od najboqih pasa Hegehaus 

(Eberhard-Nuguat Yadro Ariel), slobodan 

za parewe. Telefon 064/1882-522. 

RAZNO 

* Preparirawe svih vrsta divqih i 

doma}ih ìvotiwa. Kvalitet i sigurnost 

garantuje preko trideset godina 

iskustva. Mi{a, Padina kon Pan~eva. 

telefon: 013/668-475 i 063/890-65-03.

* Prodajemo Nex TORCH lampe za sve 

vrste oru`ja, 110 lumena ja~ine, 150 m. 

svetlosnog snopa. Veleprodaja i maloprodaja. 

Kvalitetno i povoqno. 

"Magnum", Jagodina. Telefon: 035/233- 

850. 

* Prodajem i iznajmqujem Lapoorte 

ma{inu za glinene golubove, sa pulafonima 

i agregatom od 3 kw. Zoran, 

Vaqevo. Telefon: 065/67-96-428. 

Pa`wa! Besplatna struja - male elektrocentrale 

na vetar moè izraditi 

svako uz pomo} na{ih planova za samo 

900 dinara. Telefon. 021/836-153. 

Teletakt ameri~ki za obuku pasa i 

lov, domet do 100 m -190 evra, do 400 m 

220 evra, do 800 m - 270 evra. Protiv 

lajawa: ogrlica 100 evra, ure|aj 

dvori{ni (za vi{e pasa )170 evra. 

Telefon 065/500-08-85. 

Reflektor sa univerzalnom 

montaòm za lov divqih sviwa (snop 

svetlosti do 300 m) sa mikroprekida~em 

i puwa~em, 

cena 70 evra. 

Stereo ure|aj za 

dozivawe predatora 

(vuka, 

{akala, lisice i 

ostale divqa~i) 

cena 200 evra. 

Plasti~ni lokeri 

(patke, liske, 

guske) cena od 5 do 

30 evra, teletakt 

cena 190 evra. 

Telefon 063/50- 

00-88. 

Posledwi pozdrav 

dobrom drugu i 

lovcu 

MILOSLAVU 

PAVLOVI]U 

(1943-2008) 

Neka mu je ve~na 

slava. 

Sekcija V. Golovode 

LU"Kru{evac", 

Kru{evac 


dobrom drugu i 

lovcu 

ALEKSANDRU 

ALEKSI]U 

(1950-2009) 


slava. 

Sekcija Dedina 

LU"Kru{evac", 

Kru{evac 

Zauvek su nas napustili dobri drugovi, 

veliki prijateqi i zaqubqenici u lov 

LAZAR 

GRUJI] 

(1935-2008) 

MILO[ 

CRNOKRAK 

(1947-2008) 


na{em po~asnom 

~lanu 

VASILIJU 

PERI[I]U 

(1925-2008) 


slava i hvala. 

LU "Smederevo", 

Smederevo 


na{im dugogodi{wim~lanovima, 

dobrim drugovima 

i vrednim 

lovcima 

STEVI 

VILOTIJEVI]U 

(1927-2008) 

MOMIRU 

KREJI]U 

(1940-2008) 

Neka im je ve~na 


LD "Fazan", Ba~ 

MILAN 

ORE[ÂNIN 

(1954-2008) 

S po{tovawem 

ûva}emo uspomenu na 

wih. 

LU "Srnda}", Irig 

* Zauvek nas je napustio 

na{ drug i lovac 

JOVAN 

PIPEROVI] 

(1972-2008) 



LD "Zec", Ravno Selo 


na{em drugu i lovcu 

SLOBODANU 

TODOROVI]U 

(1939-2008) 

Pamti}emo ga kao 

uzornog ~lana, preda 

nog lovstvu i kinologiji. 

Wegove kolege lovci. 

LD "Srem", Sremska 

Mitrovica 

Prerano nas je nepustio 


MILO[ 

VUKA[INOVI] 

(1962-2008) 

Ve~no }emo se se}ati 

wegovog vedrog lika. 

LU "Kopaonik", 

Leposavi} 


na{em drugu lovcu i 

vi{egodi{wem predsedniku 

STEVANU 

]OSI]U 

(1928-2008) 



LD"Fazan", Pa~ir 

Iz na{ih redova zauvek 

je oti{ao 

QUBI[A 

MARKOVI] 

(1963-2008) 



LU "Boèvac", 

Smoqinac 

Sekcija [apine 

IN MEMORIAM 

BRANKA 

MUTAVXI]A 

(1930-2006) 

Se}amo se na{ih preminulih 

drugova lovaca 

Neka im je ve~na slava i hvala. 

Lova~ka sekcija"Dobanovci" 

LU"Zemun", Zemun 

Iznenada je na{e 

redove napustio 

izuzetan ~ovek i 

lovac 

TIBOR VARGA 

(1964-2008) 

Bio je biran na sve 

funkcije u Dru{tvu i 

hvala mu za nemerqiv 

doprinos razvoju 

na{eg Dru{tva. 

LD"Srnda}", Vrbica 

IN MEMORIAM 

ILIJA 

ANOJÎ] 

RADIVOJ 

KUKI] 

* Zauvek nas je napustio 

na{ drug, lovac i 

odbojka{ka legenda 

MILO[ GRBI] 

Bio je ~lan na{eg 

Dru{tva 45 godina. 

Uìvao je veliki 

ugled i visok 

autoritet i kao lovac 

i kao lovni radnik. 

Hvala mu na velikom 

doprinosu za razvoj i 

unapre|ewe na{eg 

Dru{tva. 

LD "Begej", Klek 

Zauvek su nas napustili na{i 

dugogodi{wi prijateqi i 

kolege lovci 

i 

MILENKO POQAKOV, RADA MARI], 

MILOJE SU[I], FERENC [O[, BORA 

BEKVALAC, QUBOMIR KULPINAC, 

@IVAN BAJILOV, MILE KNE@EVI], 

DRAGO XAKULA, MILAN KOZAREV 

Neka im je ve~na slava i hvala za sve {to su 

u~inili za na{e Dru{tvo. 

LD "Ka}", Ka} 

Zauvek nas je napustio 

na{ kolega, dobar drug 

i lovac 

QUBI[A 

DRAGOJLOVI] 

Neka mu je ve~na slava 

i hvala. 

LU "Pan~evo", 

Pan~evo 

MIODRAGA 

DOBRI]A 

(1928-2007) 

PAJA 

SIMIN 

SVETOZAR 

KUCURAC 

DRAGOQUBA 

BELI]A 

(1961-2008) 

LAZAR 

JOVI] 

SLOBODAN 

BOTO[KI 


na{ lovac i dobar 

drug 

PAVEL PAVELKA 

( 1931-2009) 


i hvala za sve {to je 

u~inio za na{e 

Dru{tvo. 

LD"Zajac", Padina 

Iz na{ih redova 

oti{ao je na{ prijateq 

lovac 

VLADIMIR- 

VLAJÊ 

MILO[EVI] 

(1947-2008) 

ûvamo uspomenu na 

wega. 

LU "Smederevo", 

Smederevo 



JON STOJKU 

Bio je ugledan i 

vredan lovac. Hvala 

mu za sve {to je uradio 

za razvoj na{eg 

Dru{tva. 

LD "Begej", Klek 

IN MEMORIAM 

Se}amo se na{eg preminulog 

lovca 

DRAGANA 

ÛPI]A 

( 1958-2007) 

Zauvek }emo ~uvati 

uspomenu na wega. 

LD"Vojvodina", ûrug 


na{em drugu i lovcu 

TOMISLAVU 

]IROVI]U 




LU "Kwaz Milo{", 

Poèga 

Podru`nica Tu~kovo 



VLADIMIR 

RADANOVI] 

(1947-2008) 



LD "Fazan", In|ija 


na{em drugu lovcu 

DIMITRIJU 

VUKSANU 


i hvala. 

LD "Fru{ka gora", 

Sremska Kamenica 

Novu lovnu sezonu 

do~ekali smo bez 

na{eg dragog kolege 

lovca 

BRANKA CRWAKA 

(1986-23008) 



LUO Ba~ka 

Palanka 


na{em drugu i dobrom 

lovcu 

SLAVKU MARI]U 

SLAVUJU 

ûva~emo uspomenu na 

wega. Wegovi prijateqi 

lovci. 

LD"Jarebica", 

LU"Suboti~ka 

pe{~ara", Subotica 


na{em prijatequ i 

kolegi lovcu 

JOVANU 

TRAILOVI]U 




LU"Morava", 

@abari 


na{ kolega lovac 

RADOMIR 

RADOSAVQEVI] 

iz Negotina 

Zbog svega {to si 

u~inio za na{e lovstvo 

trajno }e{ ostati u 

na{oj uspomeni. 

Tvoji prijateqi i 

drugovi 


33


34 

NA TAKMIÊWU " ZLATNI GULA[ SRBIJE 2009 " 

BATOÎNCI POBEDNICI 

Na {estom takmi~ewu " Zlatni 

gula{ Srbije 2009 ", odrànom u 

Jagwilu, posledweg vikenda u maju, u 

organizaciji Lova~kog saveza Srbije i 

Lova~kog udruèwa " Varovnice " u 

Mladenovcu, sveukupni pobednici 

postali su Bato~inci, zauzev{i sva tri 

prva mesta. Ovom prilikom, zasluèno 

osvojeni prelazni pehar uru~io im je 

predsednik Lova~kog saveza Srbije, 

prof. dr Zoran Popovi}. 

Najboqe ure|en izlaga~ki prostor 

bio je {tand Lova~kog udruèwa 

"Jastreb" u Beloj Palanci. U ime belopalana~kih 

lovaca priznawe je primio 

Du{an Jovanovi}, predsednik 

Udruèwa. 

U STRMOSTENU 

NOV LOVA^KI DOM 

Zahvaquju}i upornosti, gotovo, sedamdeset 

lovaca Strmostena, koji pripadaju LU "Beqanica" 

u Resavici, izgra|en je novi Lova~ki dom, koji 

predstavqa centralno mesto okupqawa lovaca 

ovoga kraja. 

Po re~ima Milojka-Lole Marjanovi}a, predsednika 

Udruèwa i Sa{e Obradovi}a, predsednika 

Sekcije "Strmosten", ovo je samo po~etak aktivnosti 

ovda{wih lovaca na ure|ewu lovno-tehni~kih 

objekata i sre|ivawu lovnih terena u beqani~kom 

kraju. 

S. M. 

Za najmla|eg takmi~ara progla{en 

je \or|e Tucakovi} iz Gruè, a najstariji 

majstor u spravqawu lova~kog gula{a 

je Svetislav Nikoli} iz Bele Palanke. 

I ovogodi{wa manifestacija 

okupila je petnaestak ekipa iz mnogih 

mesta Srbije, ~ime se potvrdila spremnost 

lovaca da i tokom kuvawa ukusnog 

gula{a neguju drugarstvo i razmewuju 

lova~ka iskustva. 

Naredna manifestacija odrà}e se 

2010. godine u Radojevu, kada }e 

doma}ini biti lovci Lova~kog dru{tva 

" Grani~ar " u ovom mestu. 

TRAP - DRUGO KOLO BANATSKE LIGE 

SAKULE DOMA]IN 

Na streli{tu u Sakulama, 24. maja, odràno je drugo 

kolo Banatske lige - trap, uz u~e{}e 13 ekipa sa oko 60 

takmi~ara, me|u kojima su bili i juniori i veterani. 

- Ovo je i jubilarna godina lige, puna decenija - kaè 

Blagoje Mirkov, sekretar vojvo|anske lige za trap. 

Za sada su u vo|stvu Novobe~ejci, a pobednika dobi}emo 

posle 13. kola. 

M.N. 

DEDA PRWA VEK VEKUJE 

S. Maxarevi} 

Ispred novog Lova~kog doma 

Detaq iz Sakula 

Jo{ polovinom pro{log veka Dragoqub Radosavqevi} 

se u~lanio u Lova~ko udruèwe u Poàrevcu. 

Mewala je ta druìna ime, ali je deda Prwa ostao veran 

svom Udruèwu. 

- Noge me pomalo izdaju, no ja se drìm - kaè ovaj 

krepki starac, koji se bavi zanatom koji ve} pomalo izumire 

- sara~kim. 

Kroz Stig, deda Prwa kora~a skoro desetu deceniju. 

Na zdravqe mu bilo. 

S.S. Dragoqub Radosavqevi} ispred svoje radwe

PREDSTAVQAMO UDRU@EWA: LU OP[TINE ZREWANIN 

ME\U NAJVE]IMA I NAJBROJNIJIMA 

Svake godine u lovi{te se 

naseli preko 6.000 fazan- 

~i}a 

Lova~ko udruèwe op{tine 

Zrewanin gazduje lovi{tem 

povr{ine 125.800 hektara (lovnoproduktivno 

110.000 hektara) 

i ima 1.400 lovaca. Po povr{ini 

lovi{ta, pa i po broju lovaca, 

najve}e je u Vojvodini i me|u najve}ima 

u Srbiji. U okviru 

Udruèwa rade 23 lova~ka dru- 

{tva u: Aradcu, Banatskom Despotovcu, 

Belom Blatu, Boto{u, 

Elemiru, E~ki, Zrewaninu, Jankovom 

Mostu, Kleku, Kni}aninu, 

Melencima, Mu`qi, Orlovatu, 

Perlezu, Tara{u, Toma{evcu, 

Farka`dinu, ênti, Mihajlovu i 

Staji}evu. Nakon prole}nog brojawa 

divqa~i utvr|eno je da u 

lovi{tu ima: 7.500 fazana, 

13.000 ze~eva, 3.400 grla srne}e 

divqa~i, 2.900 poqskih jarebica 

i 80 divqih sviwa. Svake godine 

iz prihvatili{ta, koja imaju 

skoro sva lova~ka dru{tva, u 

lovi{te se naseli preko 6.000 

fazan~i}a, uzrasta od 12 do 16 

nedeqa. Za zimsku prihranu 

divqa~i iznese se 26.000 kilograma 

zrnaste i sedam tona kabaste 

hrane, kao i 3.700 kilograma 

soli. Lovci su izgradili 152 stabilne 

~eke i 37 ~eka na drve}u. 

Lovi{te raspolaè sa 210 hranili{ta 

za srne, ~etiri za 

divqe sviwe, 333 za fazane, a 

ima 190 soli{ta i 55 pojili{ta. 

Ovda{wi lovci posve}uju punu 

pa`wu poboq{awu stani{nih 

uslova divqa~i. Lane je zasa|eno 

preko deset hiqada sadnica 

bagrema, sibirskog bresta, topole, 

divqe jabuke, kru{ke i ruè. 

Na sopstvenom zemqi{tu od preko 

50 hektara, pored vi{egodi{wih 

remiza, seju kukuruz, lucerku, 

suncokret i sirak. 

Ekspanzija divqih sviwa, 

posebno u potiskom delu lovi- 

{ta, primorala je LU da ovu 

Lova~ki dom u Kleku 

Tokom pro{le lovne sezone 

zrewaninski lovci odstrelili 

su: 2.048 ze~eva, 

2.797 fazana, 1.000 prepelica, 

71 divqu sviwu i 213 grla 

srne}e divqa~i. Lovci iz 

Francuske, Amerike, [panije 

i Norve{ke odstrelili su 

sto srnda}a za vreme lawske 

sezone odstrela na ovu 

divqa~. Od toga su po tri trofeja 

bila u zlatu i srebru, a 

osam u bronzi. Ove godine, do 

18. maja, palo je 57 srnda}a. 

Me|u wima je jedan zlatan - 

143,80 poena (530 grama), tri 

su bronzana, a ostali su bili 

trofejno mawe vredni. Turisti 

su do{li iz [panije i 

Francuske ali, i pored dobre 

ponude, nisu pucali na kvalitetnije 

srnda}e. 

divqa~ uvrsti u lovnu osnovu. 

Odstrel je zadovoqavaju}i, ali 

i kada se plan ispuni lovci na 

razne na~ine u~estvuju u spre~avawu 

{teta od "crne divqa~i" 

na poqoprivrednim parcelama. 

Skup{tina Udruèwa, najvi{i 

organ zrewaninskih lovaca, 

ima 102 ~lana. U Upravnom 

odboru je po jedan predstavnik 

svakog dru{tva, tako da se celokupnim 

lovi{tem gazduje u duhu 

Zakona i prate}ih normativnih 

akata. Skoro svako dru{tvo ima 

svoj lova~ki dom i status pravnog 

lica, a to pojednostavquje 

rad i ~ini ga mnogo uspe{nijim. U 

Stru~noj slu`bi Udruèwa (u 

stalnom radnom odnosu) su 

upravnik lovi{ta, lovni referent, 

lovo~uvar i administrativni 

radnik. Ova slu`ba savesno 

obavqa posao za koji je zadu- 

èna, a pomaè joj i 80 lovo~uvara-volontera. 

Udruèwe dobro 

sara|uje sa lokalnom samoupravom, 

policijom, poqo~uvarskom 

slu`bom... Zbog {teta od divqa- 

~i nastalih na putevima, u saradwi 

sa Direkcijom za izgradwu 

grada Zrewanina i JP "Vojvodinaput", 

na magistralnim saobra- 

}ajnicama postavqeno je preko 

60 saobra}ajnih znakova, {to je 

urodilo plodom. 

Zrewaninski lovci suo- 

~eni su sa sve ~e{}im oduzimawem 

delova lovi{ta. Imaju}i 

u vidu wihovu nesebi~nu 

agilnost ne treba sumwati da 

}e, i pored svih te{ko}a, 

ostati svoji na svome. 

Predsednik Udruèwa Milan 

Paìn, sekretar Zore Tana- 

U pro{logodi{wem lovu 

skovski i upravnik lovi{ta Milena 

Romaneli izneli su niz podataka 

o radu i istakli pote- 

{ko}e, ali i uspehe. Svake godine 

LU u okviru "Eko-dana", polovinom 

aprila, organizuje ~i{}ewe 

lovi{ta i uklawawe divqih 

deponija. Osim lovaca, u ovim akcijama 

u~estvuju me{tani, {ezdesetak 

podmlatkara, u~enici 

osnovnih {kola... I pored svih 

napora, a pre svega podno{ewem 

prijava, ne mogu da se izbore sa 

paqevinama (u kojima ~esto stradaju 

vi{egodi{we remize), kao i 

s nomadskom ispa{om. Znatne 

{tete pri~iwavaju im i {akali, 

pa je lane odstreqeno deset, a u 

ovoj godini planirano je da se odstreli 

~etrdest {akala. Od tog 

broja, za sada, ve} je osam predatora 

zavr{ilo kao trofej lovaca, 

koji za odstreqenu zverku dobijaju 

po dve kutije municije. 

Jedno od 190 soli{ta 

D. Maksimovi} 


35

LovaÄke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

LovaÄke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije