Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
20<br />
Нуклеинска киселина -<br />
ДНК има највећи значај у<br />
ћелији. Она је носилац<br />
наследне информације.<br />
Одређује специфичну грађу и<br />
функцију сваке ћелије.<br />
Она садржи „рецепте'' за све<br />
процесе који се одвијају у<br />
организму.<br />
Назив је добила по<br />
томе што је смештена у једру<br />
–нуклеусу. Основна јединица<br />
њене грађе је нуклеотид.<br />
Нуклеотиди се међусобно<br />
повезују формирајући<br />
полинуклеотидне ланце који<br />
чине структуру ДНК.<br />
Установљено је да ДНК<br />
свих врста превазилази<br />
пречник ћелије (нпр код<br />
човека дужина ДНК износи 2 м<br />
у једној ћелији). Да би могла<br />
стати у ћелију, ДНК у једру<br />
ступа у контакт са хистонима,<br />
протеинима око којих се<br />
обавија и они заједно чине<br />
хроматин. Хроматин се током<br />
ћелијске деобе кондензује,<br />
пакује образујући хромозоме -<br />
као нека сабијена опруга.<br />
На крајевима сваког<br />
крака хромозома налазе се<br />
теломере – заштитне капице.<br />
Њих су први пут открили 1977.<br />
године Elizabeth Blackburn<br />
и Joseph Gall, молекуларни<br />
биолози.<br />
Теломере штите<br />
хромозом од расплитања и<br />
међусобног спајања. Понекад<br />
их пореде са пластичним<br />
капицама које се налазе на<br />
крајевима пертли и штите их<br />
од расплитања и расипања.<br />
Као и ДНК, и теломере<br />
се састоје од низа нуклеотида<br />
чија се секвенца понавља<br />
вишеструко (та секвенца<br />
је ТТАГГГ). Дугачке су око<br />
15 000 нуклеотида.<br />
При свакој ћелијској<br />
деоби оне губе свој мали део,<br />
скраћују се. После великог<br />
броја деоба оне су истрошене,<br />
скраћене и ћелија не може<br />
више да се дели, нема<br />
обнављања. Тако се ткива, па<br />
и цео организам не<br />
регенеришу. Оне<br />
представљају молекуларни сат<br />
који је одговоран за старење<br />
организма.<br />
2009. године Carol<br />
Greider и Jack Szostak добили<br />
су Нобелову награду за<br />
физиологију и медицину<br />
откривши ензим теломеразу<br />
која је одговорна за надокнаду<br />
теломера. Теломеразе су<br />
врло активне у ћелијама<br />
ембриона, док су у телесним<br />
ћелијама мале активности.<br />
Примећено је и да је<br />
у ћелијама тумора активност<br />
овог ензима висока.<br />
Биолошко старење<br />
Биолошко старење је<br />
скуп промена којима је<br />
организам изложен током<br />
живота. Те промене се<br />
акумулирају и постепено<br />
доводе до старења организма.<br />
Код изузетно здравих<br />
људи, који имају добру<br />
генетску предиспозицију и<br />
воде здрав начин живота,<br />
хронолошка и биолошка<br />
старост се поклапају.<br />
Људски животни век, који је<br />
природа испрограмирала, је<br />
око 120 година, толико<br />
теломере могу да трају и<br />
омогућавају деобу тј.<br />
обнављање ћелија. Ако<br />
теломере не би имале<br />
тенденцију скраћивања, наше<br />
ћелије би биле бесмртне.<br />
Да ли постоји<br />
могућност да се утиче на<br />
дужину теломера и<br />
потенцијалну бесмртност<br />
ћелија, а да при томе нема<br />
штетног утицаја, у смислу<br />
неконтролисане деобе<br />
ћелија и настанка тумора?
Change language