Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
1
2<br />
ПИСМО УРЕДНИКА<br />
Задовољство<br />
је , надам се<br />
обострано, што<br />
се дружимо и у<br />
овом другом<br />
броју нашег<br />
часописа.<br />
Уредници и<br />
сарадници су се<br />
поново<br />
окупили,<br />
«зашиљили<br />
своја пера» и<br />
донели вам део<br />
догађања са<br />
наших школских<br />
простора.<br />
Број прегледа првог<br />
издања ЗТС МЕДИЈЕ био<br />
је довољан разлог да са<br />
задовољством поново<br />
прионемо на посао.<br />
Овога пута, потрудили<br />
смо се да вам<br />
приближимо<br />
интересантне стручне<br />
теме, доносимо вам и<br />
занимљиве приче из<br />
манастира у региону,<br />
поново ћемо се<br />
дружити са нашим<br />
најбољим ученицима ,<br />
песници и сликари ће<br />
покушати да нас<br />
дотакну својим<br />
«племенитим<br />
вештинама», најбољи<br />
радови из зубне<br />
технике упутиће вас<br />
чему да стремите у<br />
свом стручном<br />
усавршавању...<br />
Наравно , очекујемо<br />
сугестије, критике, али<br />
и похвале, ако мислите<br />
да их заслужујемо.<br />
Др Ениса Меноски
3<br />
Већ две године за<br />
редом у нашој школи<br />
организује се конгрес<br />
ученика који,<br />
интересантним<br />
радовима, на најбољи<br />
начин, представљају<br />
своја постигнућа<br />
у областима<br />
изучаваних предмета.<br />
И ове школске године ,<br />
у априлу и мају ,<br />
планиран је Трећи<br />
Конгрес ученика<br />
Зуботехничке школе<br />
ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА<br />
ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ<br />
под радним називом:<br />
«На путу ка светским<br />
конгресима».<br />
Придружите нам се .<br />
Савладајте начин<br />
израде и презентације<br />
радова на конгресима.<br />
Одаберите<br />
интересантне стручне<br />
теме. Донесите свој рад<br />
на квалитетан а пре<br />
свега занимљив начин,<br />
који пуни конгресне<br />
сале.<br />
Заинтересовани<br />
ученици кратке верзије<br />
својих радова треба<br />
да пријаве<br />
председницима<br />
Стручних већа<br />
најкасније до 30.03.<br />
2018. са потписом<br />
ментора.<br />
ТЕМА БРОЈА<br />
ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ<br />
У СУСРЕТ...<br />
ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА ЗУБОТЕХНИЧКЕ<br />
ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />
ВОДИМО ВАС...<br />
SIMPLY THE BEST 4<br />
ПЕСНИЧКА ЗОНА 6<br />
ENGLISH CORNER 10<br />
ПЛАНИНАРСКА СЕКЦИЈА 12<br />
AКТУЕЛНОСТИ<br />
САЈАМ ОБРАЗОВАЊА И НАУКЕ 2017—ИНКЛУЗИЈА 14<br />
БОСИФЕСТ 2017. 15<br />
3<br />
НАСТАВА ЈЕ У ТОКУ... СТРУЧНЕ ТЕМЕ<br />
-CaSO4 * 2 H2O БОСОНОГ У ПУСТИЊИ 18<br />
-КОЛИКО СТВАРНО ИМАМО ГОДИНА? 20<br />
-АЛКАНЕ ВОДЕ И ЗДРАВЉЕ 22<br />
-ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ 24<br />
М Е Т Е О Р И 26<br />
ОДМЕРЕНО 28<br />
ПОСЛЕ ШКОЛЕ...<br />
"МАЧЕ" МЕЂУ ЗВЕРИМА 30<br />
"КРАЉИЦА СЛАСТИ" 36<br />
СПРЕМНО ДОЧЕКАЈМО ВРЕЛЕ ЛЕТЊЕ ДАНЕ 40<br />
ТА ДИВНА ПЛАНЕТА ЗЕМЉА 42<br />
НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ 48<br />
ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА 58<br />
''ДАНИ ЗДРАВЕ ИСХРАНЕ И ФИЗИЧКЕ<br />
АКТИВНОСТИ''<br />
16
4<br />
Једноставно најбољи. Ко су они?<br />
Из године у годину бирају се најбољи<br />
ученици наше школе.<br />
Шта је то што њих издваја од већине?<br />
Када бисмо кренули било којом<br />
београдском улицом и питали редом<br />
пролазнике шта је за њих меродавно за<br />
одређивање ученика генерације, готово<br />
сам сигурна да би велика већина<br />
одговорила да су то оцене.<br />
И да, оцене јесу један од битнијих<br />
фактора, али бих вас слагала када бих<br />
вам рекла да су оне пресудне.<br />
Не могу да кажем да је учење<br />
најједноставнији сегмент током<br />
школовања, сигурна сам да би свако, ко<br />
уложи времена и труда, у томе успео,<br />
али оно што њих чини, како би Тина<br />
Тарнер у једној од својих песама рекла:<br />
"Simply the best, better than all the rest",<br />
нису само марљивост и труд, већ та нека<br />
звездана прашина коју они остављају за<br />
собом.<br />
Добитник награде<br />
Златна шпатула<br />
АНА РАДОЈЕВИЋ<br />
Ученик гене<br />
добитник<br />
Златни н<br />
САВВА СТО<br />
Пођимо од Савве Стојановића који је био прошлогодишњи<br />
такмичењима и освајао награде, учествовао је и у разнора<br />
поштен, увек спреман да помогне, различит. При том не м<br />
скреће пажњу да га одмах упамтимо.<br />
Савву је најбоље описала његова разредна, наставница Ми<br />
одвојили Савву и поставили га на место ученика генерациј<br />
својом појавом-висок,одмереног држања,префињен,смире<br />
пристојношћу укорењеном у сваком гесту и односу према д<br />
све подсетио на ученике какви су некада били. Својим дру<br />
подршка и увек им је пружао помоћ,био им је «тата», како<br />
професорима се односио са изузетним поштовањем, дајући<br />
она времена када је однос ученика према предавачима био<br />
«професор» изговарале тако,као да су писане великим сло<br />
школе и када би вас поздравио ,имали бисте утисак да вас<br />
млади господин, јер господство је носио у себи од првог р<br />
давних времена која ни сами не памтимо, већ генерације н<br />
да нас подсети шта је оно што нам недостаје и шта треба с<br />
Прво место на Републичком такмичењу из фиксне протети<br />
својим успехом Школи сачувао углед као јединој Зуботехни<br />
са зуботехничким одељењима, које су, и те како, знале да
5<br />
рације и<br />
награде<br />
ожић<br />
ЈАНОВИЋ<br />
Спортиста генерације<br />
ВАЊА МИЛОШЕВИЋ<br />
ученик генерације. Савва је учествовао на многим<br />
зним хуманитарним акцијама, али је, пре свега, био<br />
ислим само на име које је само по себи специфично и<br />
љка Вицковић, док је говорила о разлозима који би<br />
е. „Појавио се у учионици I5 одмах се издвојивши<br />
н,са неком посебном благошћу у наступу и са<br />
ругоме,једноставно,другачији. На неки начин нас је<br />
говима и другарицама из «мангупског» IV5 увек је био<br />
су у шали знали да га зову,главни ослонац. Према<br />
нам својим примером наду у то да ће се ипак вратити<br />
другачији,времена када су се речи «поштовање» и<br />
вом. Када бисте срели Савву Стојановића на ходнику<br />
поздравља млади господин. Управо тако: Савва ,<br />
азреда средње школе ,као да је изронио из неких<br />
аших родитеља и бака и дека. Као да је дошао заправо<br />
ви да негујемо.»<br />
ке донело је Савви награду „Златан ножић―, јер је<br />
чкој школи у Србији и примат међу осталим школама<br />
задају „задатак― нашој школи.<br />
Xмм... али Савва није једини.<br />
Вања Милошевић. Спортиста<br />
генерације. Не можемо сви бити<br />
добри спортисти зар не? Она је у томе<br />
успела.<br />
Поред успеха које постиже у свом<br />
пливачком клубу Партизан, за школу<br />
је све четири године такмичења на<br />
градским и републичким првенствима<br />
освојила многобројне медаље.<br />
Школске 2013/2014. освојила је<br />
златну медаљу и на Градском и на<br />
Републичком такмичењу у пливању.<br />
Школске 2014/2015. освојила је злато<br />
на Градском такмичењу и сребро на<br />
Републичком такмичењу.<br />
Школске 2015/2016. освојила је друго<br />
место на Градском такмичењу и друго<br />
место на Олимпијским играма<br />
школске омладине Србије.<br />
Школске 2016/2017. освојила је<br />
златну медаљу на Градском и<br />
Републичком такмичењу.<br />
Још један траг звездане прашине и<br />
разлог због којег се наша школа<br />
поноси јесте Ана Радојевић којој је<br />
наша школа доделила традиционалну"<br />
Златну шпатулу". Оно што Ану издваја<br />
су не само успеси у савладавању<br />
наставних садржаја, већ и њена<br />
способност, благост, посвећеност у<br />
раду у наставним базама школе и<br />
клиници Стоматолошког факултета.<br />
Пацијенти су ти који су увек имали<br />
речи хвале за нашу Ану и одлазили са<br />
још лепшим осмесима на лицу. Не<br />
смемо занемарити ни похвале лекара<br />
и сестара којима је она била асистент.<br />
Сигурна сам да бих сатима могла да<br />
пишем колико су они посебни, али<br />
златна прашина најјаче сија када је<br />
умерено поспеш. И зато ти, драги<br />
читаоче, буди "Simply the best", али на<br />
себи својствен начин.<br />
Перић Ивана, IV2
6<br />
ЈУТРО У БАРАМА ГРУЖАНСКИМ<br />
ИНТЕРНЕТ СЕДАМДЕСЕТИХ<br />
Љубав је моја све што се јутрос пробудило<br />
О јутро израсли просторе из крви из њива<br />
У ком нека мирисна звезда плива<br />
Ако је а јесте откриће то што се у сну нудило<br />
Љубав је моја све што се јутрос пробудило<br />
О чисто сребро музика о тај луди свод што пева<br />
Што љуби уснама светлости и зеленила<br />
О та размена сокова у пламном сну жила<br />
И тај црвени водоскок што свесрдно загрева<br />
О чисто сребро музика о тај луди свод што пева<br />
Повратак у будно завештање вида неги сјаја<br />
Са коцком сунца у крвотоку и птицом својих<br />
руку<br />
Где сенка бика у води је све што има у звуку<br />
О лудило слепила о лудило сунчевих завежљаја<br />
Повратак у будно завештање вида неги сјаја<br />
Повратак нади шеве да свом сну да име<br />
Песми што је рађа ово разарачко буђење<br />
Путу што у слуху немогуће веже корење<br />
Звуку и светлу који постају плод и виме<br />
Повратак нади шеве да свом сну да име<br />
Нек раскошни сјај тка златна душа жита<br />
И чик да ухватиш ту птицу која је сунчев<br />
двојник<br />
И чик да у тим огледалима нађеш свој лик<br />
Преко којих јури сунчева коњица запаљених<br />
копита<br />
Нек раскошни сјај тка златна душа жита.<br />
Песму твоју пољима пева опсенар дан<br />
Ватру у дугим тунелима врежа и биља<br />
У плод претвара нека светлост везиља<br />
Гле птице јутра пале пробуђени дан<br />
Песму твоју пољима пева опсенар дан<br />
Љубав је моја све што се јутрос пробудило<br />
О јутро израсли просторе из крви из њива<br />
У ком нека мирисна звезда плива плива<br />
Ако је а јесте откриће то што се у сну нудило<br />
Љубав је моја све што се јутрос пробудило.<br />
ПЕСНИЧКУ ЗОНУ , овога пута, отворићемо песмом<br />
великог песника, а мог дивног професора<br />
српскохрватског језика Божидара Шујице.<br />
О њему ћете сазнати да је рођен 1936. године у<br />
Косову Пољу, да је матурирао у крагујевачкој<br />
Гимназији 1956. године, а дипломирао упоредну<br />
књижевност на Филолошком факултету у<br />
Београду 1961. године. Поред поезије бавио се и<br />
књижевном критиком. Заступљен је у<br />
антологијама српске, југословенске и светске<br />
поезије. Живи и ради у Београду. Написао је<br />
КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ<br />
Преступне ноћи (1961)<br />
Време и темељи (1966)<br />
Срџба (1973)<br />
Ура, уран (1975)<br />
Кањон (1979)<br />
Изгледи за сутра (1984)<br />
Ивице, ожиљци (1991)<br />
Изабране и нове песме<br />
(1995)<br />
Најлепше песме Божидара Шујице (2004)<br />
Крв драгог камена (2009)<br />
Књиге су му преведене на неколико<br />
страних језика.<br />
Давних седамдесетих година прошлог века , док<br />
је интернет још био у повоју и привилегија<br />
Министарства одбране САД, наш професор , и сам<br />
светски човек, на једноставан начин доносио нам<br />
је тај свет у учионице. Са њим смо «ишли» на<br />
кошаркашке утакмице са нашим нобеловцем<br />
Андрићем, «били смо» на рођендану славне<br />
Брижит Бардо, туговали над Јесењиновом<br />
судбином, топили се под Мостарским кишама док<br />
их је рецитовао његов друг, глумац Рале<br />
Дамјановић, уживали у приповедачком стилу<br />
Тургењева. Говорио нам је да смо сви ми<br />
песници , јер младост носи песништво . Свет је<br />
био ту, са њим, за катедром , приступачан као и<br />
он сам . Ништа се није чинило далеким и<br />
немогућим. Он је био наш интернет који нас је<br />
све повезивао .<br />
Данас скоро сваки телефон има интернет , али<br />
сви смо далеки, недодирљиви, неухватљиви. Као<br />
да не припадамо једном истом свету. Питам се да<br />
ли још увек младост носи песништво или је<br />
све то већ записано на интернету.<br />
Асија Меноски
7<br />
* * *<br />
Било је око три часа поподне.<br />
Сат се вратио уназад.<br />
Време је цурило истим темпом,<br />
а ми смо покушавали да вратимо један<br />
сат уназад.<br />
Мислили смо да смо јачи и од времена.<br />
За мене је било четири часа после<br />
подне.<br />
Седела сам на прозору своје собе.<br />
Киша је лила.<br />
Није текла као време кап по кап,<br />
нити је ишао секунд на секунд.<br />
Већ је лила.<br />
Липа поред мог прозора је почела да<br />
бесни.<br />
Да није тог проклетог корења које је<br />
тако чврсто држи сигурна сам да би<br />
побегла.<br />
Киша је лила али асфалт је био сув.<br />
Имала сам осећај да оно лишће које<br />
тако весело игра уз ритам који ветар<br />
шаље не дозвољава капима да падну.<br />
Видела сам мајку која трчи детету у<br />
сусрет како би га кишобраном<br />
заштитила.<br />
Кишобран је био шарен.<br />
Чудно.<br />
Жута, плава, црвена, љубичаста.<br />
Је л се она то руга времену?<br />
Да, она му пркоси.<br />
Хтела сам да отворим прозор и викнем:<br />
Хеј луда жено, одакле ти храбрости?<br />
А онда сам затајила.<br />
Она има права на то, док се она доле<br />
бори са временом ја само посматрам...<br />
Угледала сам и њега.<br />
У маслинастој јакни са капуљачом.<br />
Ходао је споро, доказивао да је<br />
најбољи.<br />
Сваки корак је говорио да је он тај који<br />
покреће свет.<br />
Киша је падала јаче ,<br />
желела је да га повреди али он као да<br />
није осетио ни једну једину кап на<br />
себи.<br />
Киша је стала.<br />
Асфалт је постао мокар.<br />
Ветар је утихнуо.<br />
Лишће је престало да игра своју<br />
глупаву игру.<br />
А време, време је цурило истим<br />
темпом.<br />
Перић Ивана, IV2<br />
Ментор : Радмила Милановић ,<br />
наставник српског језика и књижевности
8<br />
***<br />
У ћошку свести тужнога човека<br />
Живљаше крик величине горког века<br />
Он излази кроз сваки изговорени стих<br />
Откривајући тугу тако кроз њих<br />
Гнусна ли крика, храни се тугом<br />
Учинивши човека својим слугом<br />
Једног дана у цик зоре саме<br />
Појави се вила и седе му на раме<br />
Срце поскочи, крик се збуни<br />
Зар су читави они дани тмурни<br />
Зар су готове ноћи сете<br />
Две ће птице у Еден да одлете.<br />
***<br />
Некада у ноћи знамо куда поћи<br />
Све док нам неко обасјава пут<br />
А некад нигде нога да нам крочи<br />
Па од туге остане само осмех крут<br />
***<br />
Ти утони у сан док сви око мене<br />
миришу на бол<br />
И гушим се сама међ' бедницима<br />
Ти не смеш да допустиш то<br />
Немој допустити да води те зло<br />
Буди ту без страха да ћеш дотаћи дно<br />
Немој одустати и напустити наш воз<br />
Идемо до последње станице, зар си<br />
заборавио то?<br />
Не штеди се за ствари које цену немају<br />
Увек је једна особа сан који само<br />
тужни сневају<br />
Тамара Мирковић, III5<br />
Ментор : Ана Ристовић ,<br />
наставник српског језика и књижевности<br />
Лутајући горама и морима<br />
Једино у амбису налетимо на блуд<br />
У хрпи кошмара, нема сличног осмеха<br />
К’o што беше онај у љубави: луд.
9<br />
***<br />
Посматрам и осећам<br />
Напетост собе се ширила<br />
Слику у мозгу копирам<br />
Слика ми се искривила<br />
Бука се чула<br />
Можда су зидови дозивали тебе<br />
Да се попењеш из пепела<br />
Жртва самог себе<br />
Слика је бледела<br />
Успомена је избрисана<br />
Чула су нестала<br />
Болу су постала страна<br />
У ћошку сам самом седела<br />
Ништавило је свуда<br />
По ногама сам се гребала<br />
Као месо тело се кида.<br />
На свом лицу осећам твоје<br />
Ужарене усне горе<br />
Спаси очи своје<br />
Јер тело моје шире<br />
Раскидало се на комаде<br />
Пошло на сваки део света<br />
Свуда су планине громаде<br />
Све време била сам ти мета<br />
***<br />
Брдовит пејзаж<br />
Кврге на прстима старице<br />
Дугачак стаж<br />
У шаци лекови и парице<br />
Потрага за видом<br />
Наочара нигде нема<br />
Обучена са стилом<br />
Из прашњаве кутије вири дијадема<br />
На главу је положила<br />
Руке су се тресле<br />
Огледалу своје лице открила<br />
Изглед употпуниле су перле<br />
Прозирно плаво око пустило је сузу<br />
Зауставила се у набораном углу<br />
Па поквасила свилену блузу<br />
Мисли у успореном расулу<br />
Погледала је у своје шаке<br />
Дуге, спретне прсте није могла да препозна<br />
Сећање на покрете лаке<br />
Раширила је прозорска окна<br />
Зенице у паници открише океан<br />
Остављена, заборављена, сама<br />
Туга старицу натера на белај<br />
Она се исече од срама.<br />
Хладан пуцањ из револвера<br />
Први ударац у крхко тело<br />
Почетак обмана и афера<br />
Последња слика: бело<br />
Сташа Лончар , III5<br />
Ментор : Ана Ристовић ,<br />
наставник српског језика и књижевности
10<br />
A letter to people all over the world<br />
There are a lot of types of people in the<br />
world, some of them are black, white or<br />
yellow, some of them are muslims, some<br />
of them are not, but all of that doesn't<br />
matter because, in the end of the day, we<br />
are all the same.<br />
All of us should understand this. There is a<br />
lot of racism among people, they have a<br />
really short sight. People always think that<br />
their religion is the right one and they<br />
don't respect others. Also, when to people<br />
have a different opinion, it often ends up<br />
with a fight. There is a lot of hate among<br />
people because of the color of their skin<br />
too.<br />
And my message is: "Don't hate other<br />
people because of their skin color, don't<br />
get into a fight with them, or go to war,<br />
try to find a verbal solution for all of the<br />
problems you have, smile more, help<br />
more, and be kind to people and<br />
everything is going to be alright. If you<br />
can hate others, you can also love them<br />
and love is the most important thing in<br />
this world."<br />
Миа Модић , III 4<br />
Ментор: Милица Бошковић,<br />
наставница енглеског језика
11<br />
New year, new promises<br />
Everyone has certain goals they desire to<br />
achieve. At the end of the day all we really<br />
want is to make ourselves proud, so we<br />
make promises we can’t keep and hope for<br />
the best outcome.<br />
As the winter holidays approach, it’s clear<br />
that we’re putting an end to one chapter of<br />
our lives and are yet to discover what the<br />
next chapter is preparing for us. It’s when<br />
we knowingly lie to ourselves that we’ll<br />
make changes and do better now that we’ve<br />
grown wiser and better. We often cease to<br />
remember that no one knows what the<br />
future brings and it only takes seconds for<br />
your world<br />
to be turned upside-down. We think too far<br />
ahead and that prevents us from doing the<br />
most important thing-enjoying the moment<br />
we’re in. Taking the time to appreciate the<br />
great friendship we made this year or<br />
feeling satisfied with the outcome of our<br />
hard work is very rewarding, not to mention<br />
necessary.<br />
Of course, it’s good to make directions in<br />
life you aim to follow, but it’s also<br />
important to remember that we don’t need<br />
to pressure ourselves into making a list of<br />
resolutions and go over our heads trying to<br />
accomplish them. How about just sharing a<br />
warm blanket and two cups of hot cocoa<br />
with a loved one for now?<br />
Софија Златановић , III 2<br />
Ментор: Милица Бошковић,<br />
наставница енглеског језика
12<br />
ЂАЧКИ РАСТАНАК<br />
Ој, Карловци, место моје драго,<br />
к'о детенце дошао сам амо,<br />
игра беше једино ми благо,<br />
слатко зва ја мед и смокву само.<br />
Дете мало - голушаво тиче,<br />
дође тиче, па се ту навиче,<br />
овде, овде, де криоце мало<br />
први пут је сретно огледало,<br />
испочетка од гране до гране,<br />
од дрвета једног до другога,<br />
док је смело сетити се стране,<br />
сетити се неба високога,<br />
док је могло крила своја лака<br />
небу дићи, тамо под облака.<br />
Под небо се ди'го тић и сада,<br />
ал` весео није к'о некада;<br />
гледа доле, реку, врело, луга,<br />
дрва, жбуне, горе и врлети,<br />
па му с` чини да толико друга,<br />
да толико успомена свети,<br />
с кима дане прелепо пробави,<br />
па и сада мора да остави.<br />
Тешко му се, тешко раставити, -<br />
али шта ће када мора бити!<br />
За њи срце њему младо туче,<br />
али нешто на далеко вуче,<br />
он не може више одолети,<br />
па се вине и у свет полети.<br />
Ој Карловци, лепо л` живе туде,<br />
ал` што мора бити нека буде, -<br />
та и мене нешто даље вуче,<br />
ево пружам свога раја кључе.<br />
Па када би им'о какву жељу,<br />
једну б' им'о само, али вељу:<br />
кад би тако смањио се туди<br />
да те могу притиснут на груди,<br />
та на груди и на своја уста -<br />
ох, жељице, ала си ми пуста!<br />
Лака песмо, оди у помоћ,<br />
јера ено већ је близу ноћ,<br />
де пригрли, песмо, моја снаго,<br />
па ижљуби све мило и драго!<br />
Бранко Радичевић
13<br />
У недељу, 10. септембра 2017, одржана је прва<br />
планинарска акција у нашој школи.<br />
Посетили смо Сремске Карловце у време<br />
манифестације ―Грожђенбал‖. Путовали смо<br />
возом по жељи ученика. Поред обиласка<br />
градских знаменитости, посетили смо и брдо<br />
Стражилово . Код Бранковог споменика одржали<br />
смо рецитал песама Бранка Радичевића и Душка<br />
Трифуновића. Никола Митровић, IV3 и Растко<br />
Ђурић, III2, својим рецитовањем употпунили су<br />
амбијент. Сви учесници, 8 ученика из наше<br />
школе, 2 ученика- госта из друге школе и<br />
чланови колектива: Милена Штулић, Весна<br />
Пејчић, Слађана Неагић и Лидија Домокош<br />
уживали су у лепом дану и догађајима.<br />
Списак ученика:<br />
Новаковић Нина, IV2<br />
Симеуновић Кристијан, IV2<br />
Костић Вања, IV2<br />
Митровић Никола, IV3<br />
Ђорђевић Сара, IV1<br />
Вукобратовић Сања, IV1<br />
Петковић Павле, III1<br />
Ђурић Растко, III2<br />
Светлана Ђорђевић,<br />
координатор Планинарске секције
14<br />
САЈАМ ОБРАЗОВАЊА И<br />
НАУКЕ 2017—ИНКЛУЗИЈА<br />
Ове године наша школа је учествовала на<br />
48. Сајму образовања и наставних<br />
средстава, на штанду Министарства<br />
просвете, науке и технолошког развоја. На<br />
предлог директора Хенди центра '' Колосеум<br />
'', Дарка Ивића, позвани смо да<br />
презентујемо наш рад и искуство на тему ''<br />
Развој инклузивног образовања '' , 28.<br />
октобра 2017. године.<br />
Учествовало је 15 ученика и 4 наставника:<br />
Наташа Петровић, Милица Трбојевић,<br />
Светлана Петковић и Светлана Ђорђевић.<br />
Описала сам наш рад кроз приказивање<br />
филмова са Босифест-а на часовима<br />
грађанског васпитања и верске наставе,<br />
кроз радионице, волонтирање.<br />
Такође сам изнела податак да је више од<br />
250 ученика одгледало неки филм на<br />
овогодишњем 8. Босифест-у и да је<br />
волонтирало 4 ученика. Такође, на отварању<br />
је било 11 наставника на челу са<br />
директорком Биљаном Благојевић-Седлар.<br />
Наставница Наташа Петровић је на часу<br />
српског језика и књижевности задала тему ''<br />
Документарни филм и његов одјек у мени ''.<br />
Два најбоља рада написале су ученице Ања<br />
Дошен и Софија Златановић из III2. Своје<br />
радове прочитале су пред члановима<br />
Министарства,члановима Хенди центра<br />
''Колосеум'', студентима Хемијског<br />
факултета ,нашим наставницима и<br />
ученицима. Добиле су буран аплауз .<br />
Похвале и велики аплауз потврде су нашег<br />
рада и потстицај за нове акције и<br />
радионице.<br />
Координатор ,наставник<br />
Светлана Ђорђевић
15<br />
БОСИФЕСТ 2017.<br />
Наша школа је учествовала на Босифест-у 2017.<br />
под називом ''Покрени промену''. То је 8. Београдски<br />
интернационални филмски фестивал особа са<br />
инвалидитетом, јединствен на Балкану и у Јужној<br />
Европи, који се одржавао у Сава центру у периоду<br />
од 10 до 12. октобра 2017.године. Отварању<br />
Фестивала и првој пројекцији филма присуствовали<br />
су директор школе Биљана Благојевић<br />
Седлар,педагог Маријана Пеулић, наставници:<br />
Слађана Неагић, Наташа Петровић, Бранка<br />
Вукосављевић, Милица Трбојевић, Софија Ераковић,<br />
Томислав Алавања и Светлана Ђорђевић. Наравно, и<br />
наши ученици, који су у великом броју сва три дана<br />
присуствовали пројекцијама. На отварању је било<br />
присутно 70 ученика.<br />
У среду, 11.10, на пројекцијама од 14.00 до 22.00<br />
часа присуствовало је такође око 70 ученика и наши<br />
наставници Бранка Вукосављевић и Софија<br />
Ераковић.<br />
У четвртак 12.10, придружиле су се и наставнице:<br />
Зорица Шћекић, Наташа Петровић и Слаћана Неагић<br />
са 90 ученика наше школе.<br />
Сви наставници остварили су 3 акредитована сата.<br />
Ученици- волонтери који су добили захвалнице су :<br />
Катарина Церна ,II5<br />
Софија Златановић ,III2<br />
Ивана Милићевић , IV3<br />
Анђела Миливојевић, IV3<br />
Лично се захваљујем свим ученицима и комплетном<br />
колективу који су са много емпатије учествовали на<br />
било који начин у овој манифестацији.<br />
Све фотографије можете наћи на сајту школе, а<br />
поставио их је наставник Владимир Весић.<br />
Посебно нам је захвалан организатор и директор<br />
фестивала г. Дарко Ивић.<br />
Координатор—волонтер<br />
Светлана Ђорђевић,<br />
наставница стручних предмета вежбе
16<br />
24.11.2017. године у холу Школе организован<br />
је ''III Дан здраве исхране и физичке<br />
активности'' у организацији наставница Софије<br />
Ераковић, Тање Жутић и Јелене Петковски<br />
као и чланова Еколошке секције.<br />
Ове године су ученици имали прилику да се<br />
упознају са лековитим својствима куркуме,<br />
ђумбира и лимуна и пробају чај са укусима<br />
ових зачина које су им представиле Емина<br />
Хаџић, Софија Настасовић и Јована<br />
Трпчевски, ученице III1.<br />
Са последицама неправилне исхране и<br />
штетним дејством брзе хране и газираних<br />
пића упознале су их Александра Гајић и<br />
Дубравка Рајић , ученице III3.<br />
Са генетски модификованом храном и њеним<br />
утицајем на организам ученике су упознале<br />
Драгана Крстић и Ања Дошен ученице III2 .
17<br />
Ученице III4, Милица Филиповић и Мина<br />
Ђокић, представиле су ученицима модел шаке<br />
из Зимбабвеа као једноставан начин за<br />
одређивање дневне количине протеина,<br />
угљених хидрата (скроб и воће), поврћа и<br />
масти. Предложиле су неке оброке и<br />
припремиле хељдине палачинке са џемом од<br />
дрена.<br />
За витаминску салату задужена је била<br />
професорка Софија Ераковић која је<br />
ученицима понудила један здрав витамински<br />
оброк.<br />
Ученици: Димитрије Миловановић, Зорана<br />
Милосављевић, Нина Павловић, Стефан<br />
Лемпоукас и Марко Огњановић, III4 радили су<br />
степ тест за утврђивање кондиције ученика.<br />
За мерење притиска пре и после ове<br />
активности задужена је била ученица III5,<br />
Јована Танасковић.<br />
Ове активности је пратила презентација на<br />
видео-биму на тему Срчани пулс као<br />
показатељ оптерећења.<br />
Јелена Петковски , наставница биологије<br />
Софија Ераковић, наставница латинског језика<br />
Тања жутић, наставница физичког васпитања
18<br />
«Снегови» Туларосе потичу од ситних кристала гипса, и током лета је пријатно хладан, јер не<br />
апсорбује топлоту већ је рефлектује 90% . У сувим пределима Земље, ретке кише испирају<br />
гипсано камење. Подземне и надземне воде га односе у котлине где вода као из тигања испарава<br />
и оставља песак који ветар разноси по Тулароси стварајући покретне дине.<br />
Меноски Асија,<br />
наставник стручних предмета
19<br />
Наика – Мексико Пећина кристала налази се 300 метара испод земљине површине. Највећи<br />
кристал је дужине 12 метара, ширине 4 метра и 55 тона тежине. Температура у пећини износи<br />
58 0 С, а влага 99% . Због тако неповољних услова пећина је недовољно истражена.<br />
Мања пећина је Пећина мачева где су кристали нешто мањих димензија.<br />
Селенит је врста гипса, по хемијској грађи је калцијум-сулфат. Селенит се формирао у прошлости када је<br />
дошло до испаравања слане воде из мора.<br />
Селенит је слабо прозиран, свиленкастог сјаја. Јавља се у облику плочастих штапића и у облику розетеруже<br />
селенита. Селенит се обично налази у пустињама, на сунцу, тамо где где има пуно светла.
20<br />
Нуклеинска киселина -<br />
ДНК има највећи значај у<br />
ћелији. Она је носилац<br />
наследне информације.<br />
Одређује специфичну грађу и<br />
функцију сваке ћелије.<br />
Она садржи „рецепте'' за све<br />
процесе који се одвијају у<br />
организму.<br />
Назив је добила по<br />
томе што је смештена у једру<br />
–нуклеусу. Основна јединица<br />
њене грађе је нуклеотид.<br />
Нуклеотиди се међусобно<br />
повезују формирајући<br />
полинуклеотидне ланце који<br />
чине структуру ДНК.<br />
Установљено је да ДНК<br />
свих врста превазилази<br />
пречник ћелије (нпр код<br />
човека дужина ДНК износи 2 м<br />
у једној ћелији). Да би могла<br />
стати у ћелију, ДНК у једру<br />
ступа у контакт са хистонима,<br />
протеинима око којих се<br />
обавија и они заједно чине<br />
хроматин. Хроматин се током<br />
ћелијске деобе кондензује,<br />
пакује образујући хромозоме -<br />
као нека сабијена опруга.<br />
На крајевима сваког<br />
крака хромозома налазе се<br />
теломере – заштитне капице.<br />
Њих су први пут открили 1977.<br />
године Elizabeth Blackburn<br />
и Joseph Gall, молекуларни<br />
биолози.<br />
Теломере штите<br />
хромозом од расплитања и<br />
међусобног спајања. Понекад<br />
их пореде са пластичним<br />
капицама које се налазе на<br />
крајевима пертли и штите их<br />
од расплитања и расипања.<br />
Као и ДНК, и теломере<br />
се састоје од низа нуклеотида<br />
чија се секвенца понавља<br />
вишеструко (та секвенца<br />
је ТТАГГГ). Дугачке су око<br />
15 000 нуклеотида.<br />
При свакој ћелијској<br />
деоби оне губе свој мали део,<br />
скраћују се. После великог<br />
броја деоба оне су истрошене,<br />
скраћене и ћелија не може<br />
више да се дели, нема<br />
обнављања. Тако се ткива, па<br />
и цео организам не<br />
регенеришу. Оне<br />
представљају молекуларни сат<br />
који је одговоран за старење<br />
организма.<br />
2009. године Carol<br />
Greider и Jack Szostak добили<br />
су Нобелову награду за<br />
физиологију и медицину<br />
откривши ензим теломеразу<br />
која је одговорна за надокнаду<br />
теломера. Теломеразе су<br />
врло активне у ћелијама<br />
ембриона, док су у телесним<br />
ћелијама мале активности.<br />
Примећено је и да је<br />
у ћелијама тумора активност<br />
овог ензима висока.<br />
Биолошко старење<br />
Биолошко старење је<br />
скуп промена којима је<br />
организам изложен током<br />
живота. Те промене се<br />
акумулирају и постепено<br />
доводе до старења организма.<br />
Код изузетно здравих<br />
људи, који имају добру<br />
генетску предиспозицију и<br />
воде здрав начин живота,<br />
хронолошка и биолошка<br />
старост се поклапају.<br />
Људски животни век, који је<br />
природа испрограмирала, је<br />
око 120 година, толико<br />
теломере могу да трају и<br />
омогућавају деобу тј.<br />
обнављање ћелија. Ако<br />
теломере не би имале<br />
тенденцију скраћивања, наше<br />
ћелије би биле бесмртне.<br />
Да ли постоји<br />
могућност да се утиче на<br />
дужину теломера и<br />
потенцијалну бесмртност<br />
ћелија, а да при томе нема<br />
штетног утицаја, у смислу<br />
неконтролисане деобе<br />
ћелија и настанка тумора?
21<br />
Било која интервенција<br />
која може продужити<br />
теломере може бити штетна,<br />
јер процес који води ка<br />
старењу је и процес који<br />
штити организам од тумора. С<br />
друге стране лоше животне<br />
навике: гојазност, прекомеран<br />
стрес, алкохол, дуван утичу на<br />
њихово скраћивање. Зато<br />
треба бити опрезан јер<br />
постоји фина спрега између<br />
активности и неактивности<br />
теломеразе.<br />
Дужина теломера као<br />
биомаркер за одређивање<br />
старости организма<br />
Показано је да постоји<br />
корелација између дужине<br />
теломера и параметара којима<br />
се<br />
Показано је да су јога и<br />
медитација, као антистрес<br />
методе, код тестираних<br />
учесника поспешиле<br />
активност теломеразе за 43%<br />
Затим ту је и умерена<br />
физичка активност, јер је<br />
претерана активност такође<br />
врста стреса за организам.<br />
Правилна исхрана је од<br />
велике користи. Нарочито<br />
намирнице богате<br />
антиоксидансима.<br />
Препоручује се храна богата<br />
добрим мастима и витаминима<br />
(интегралне житарице, просо,<br />
рукола, лосос).<br />
Све ово утиче на<br />
активност теломеразе и<br />
враћање теломера у нормално<br />
стање које одговара<br />
одређеном животном добу.<br />
Пред науком је дуг пут<br />
откривања још много тајни о<br />
теломерама и активности<br />
ензима теломеразе које<br />
помаже у њеном обнављању.<br />
То ће сигурно девести до<br />
иновација у борби против<br />
старења и тумора и дати<br />
одговоре да ли се природом<br />
испрограмирани животни век<br />
од 120 година може<br />
прекорачити и које су<br />
потенцијалне могућности.<br />
одређује старост организма<br />
или болести које се јављају у<br />
старости. Важи мишљење да<br />
хронолошке године могу да<br />
буду прилично непрецизна<br />
мера за стварно<br />
функционисање и здравствено<br />
стање индивидуе.<br />
Тренутно постоје<br />
тестови крви помоћу којих се<br />
може одредити дужина<br />
теломера и установити колико<br />
организам брзо стари односно<br />
колико је заправо стар без<br />
обзира на хронолошку<br />
старост.<br />
Скраћене теломере се<br />
могу опоравити, регенерисати<br />
тј. вратити у нормалу за дато<br />
животно доба.<br />
Суплементација<br />
витаминима Ц, Е и омега 3-<br />
масним киселинама врло<br />
повољно утиче. За витамин Ц<br />
се зна да ојачава зидове<br />
крвних судова, поспешује<br />
апсорпцију гвожђа, снажан је<br />
антиоксиданс. Има га у<br />
цитрусима, коштичавом воћу,<br />
паприци, броколију. Витамин<br />
Е је исто познат антиоксиданс<br />
у борби против слободних<br />
радикала и оксидационих<br />
процеса. Има и<br />
антиинфламаторно дејство.<br />
Њиме су богати орашасти<br />
плодови, семенке, јаја, уље.<br />
Препоручује се и умерено<br />
сунчање или суплементација<br />
витамином Д, јер има<br />
антиинфламаторно дејство.<br />
Јелена Петковски ,<br />
наставница биологије
22<br />
Једноставно речено, алкална вода има<br />
незнатно већи pH од воде са чесме. Да<br />
бисте се подсетили, pH вредност мери<br />
киселост на скали од 0 до 14, при чему је<br />
0 потпуно кисела ,а 14 је потпуно алкална<br />
(базна). рН вредност 7 је неутрална.<br />
Алкална вода има pH већи од 7, у неким<br />
брендовима оглашавање је на pH 8, 9 или<br />
чак и више.<br />
Постоје два главна начина да се добије<br />
алкална вода:<br />
1. Јонизација / Електролиза<br />
2. Додавање минерала и других<br />
алкалних састојака<br />
Вода је неопходна за живот. Осим<br />
основних избора између воде «чесмоваче»<br />
и флаширане воде, продавци све више<br />
производе нове врсте вода као што је,на<br />
пример, вода са више магнезијума итд...<br />
За алкалну воду се тврди да има низ<br />
здравствених предности.<br />
Научници тврде да смањује телесне<br />
масти, побољшава здравље костију и<br />
генерално неутралише киселине у<br />
крвотоку.
23<br />
Крв и друге течности у телу које окружују<br />
ћелије су благо алкалне (pH вредност од 7,2<br />
до 7,45). Уколико би се pH вредност крви<br />
променила на 6,9 наступила би кома, а затим<br />
и смрт.<br />
Срећом, наш организам има механизме који<br />
му помажу да одржи равнотежу и спречи<br />
велике промене вредности pH. То су дисање -<br />
плућа, затим тзв. пуферски системи у<br />
телесним течностима и селекција<br />
водоникових јона у бубрезима.<br />
Ипак, данашњи начин живота доводи до<br />
стварања велике количине тзв. киселог<br />
отпада у нашим организмима.<br />
97% хране као производ метаболизма ствара<br />
кисели отпад, а од значајних фактора<br />
закишељавања су и пушење, алкохол, стрес и<br />
загађивање животне средине.<br />
Наше тело је принуђено да се константно<br />
бори са насталим киселинама, што временом<br />
осиромаши резерве наших система за<br />
неутрализацију. Настале киселине дугорочно<br />
оптерећују наш организам, што доводи до<br />
низа проблема као што су : гојазност, смањен<br />
имунитет, недостатак енергије, али и читав<br />
низ болести повезаних са киселошћу, које<br />
укључују дијабетес, остеопорозу, формирање<br />
бубрежних каменаца, артритис, рак и др.<br />
Алкална вода у себи има више негативних<br />
ОH - јона, што доводи до веће расположивости<br />
кисеоника у крви. Уколико је крв само мало<br />
алкалнија (од 7,3 до 7,45) у њој ће бити око<br />
2/3 више кисеоника, који је на располагању<br />
свим ћелијама у нашем организму!<br />
Dr Otto Warburg, који је добио две Нобелове<br />
награде, открио је 1932. године да недостатак<br />
кисеоника у ћелијама доводи до рака. За<br />
разлику од нормалних ћелија, ћелијама рака<br />
кисеоник није потребан и он буја у киселој<br />
средини.<br />
Dr Otto Warburg је такође открио да настајање<br />
мутираних рецептора, који доводе до рака, не<br />
може да се деси уколико је pH вредност<br />
ћелије у здравом алкалном нивоу. Како би се<br />
изборио са великом количином киселог<br />
отпада, организам производи превише<br />
слободних радикала, који оксидују, не само<br />
отпад, већ и здраве ћелије. Негативни ОH -<br />
јони из алкалне воде неутралишу слободне<br />
радикале, односно делују као снажан<br />
антиоксиданс. Научници су истраживали<br />
разлоге дуговечности појединих народа и<br />
установили да је им заједничка чиста алкална<br />
вода!<br />
Пијте било коју врсту воде јер је<br />
добра за ваше здравље.<br />
Што се тиче алкалне воде, може да<br />
обезбеди неке предности - и вероватно<br />
нема велике мане.<br />
Анета Миливојевић<br />
наставница хемије
24<br />
Фрушкогорски манастири,смештени су на малом географском простору, на пад<br />
целину. Настали су у позним деценијама средњег века, када се тежиште српск<br />
Манастир Крушедол<br />
Манастир Крушедол се налази близу Сремских Карловаца и најзначајнији је<br />
верски,национални,кулрурни и историјски манастир. Цркву Благовештења подигли су,<br />
између 1509. и 1514. године, деспот Ђурађ Бранковић, владика Максим и његова мајка<br />
деспотица Ангелина. У себи носи облик тролиста,тј. средњевековну традицију. У 18.веку<br />
извршене су измене у духу барока.<br />
Манастир је био седиште Сремске епархије, после велике сеобе Срба 1690.године. У њему<br />
су се одржавали црквено-народни сабори. У манастиру Крушедолу се налази породична<br />
гробница ктитора Бранковића, Св. деспота Стефана.
25<br />
инама Фрушке горе, у области Срема. Представљају културно-историјску<br />
е културе пред налетом Турака преместило на север.<br />
Манастир Јазак<br />
Удаљен је четири километара од<br />
Врдника. Први пут се помиње<br />
1522. године. Из Неродимља<br />
1706. пренете су мошти цара<br />
Уроша,ту су чуване до<br />
1941.године. Данашња, нова<br />
црква подигнута је 1736.<br />
Грађена је у облику тролистатриконхоса,<br />
са куполом изнад<br />
централног дела. Барокни звоник<br />
дозидан је 1753.године. Сама<br />
црква подсећа на особености<br />
моравске школе.<br />
Манастир Мала Ремета<br />
Удаљен је два километра од<br />
манастира Јазак, налази се у<br />
близини Врдника. Најстаријим<br />
поузданим податком о овом<br />
манастиру сматра се одлука<br />
којом су турске власти<br />
1541.године заштитиле<br />
манастирске поседе и сам<br />
манастир. Манастир је посвећен<br />
Покрову Пресвете Богородице,<br />
саграђен је 1739.године. Синиша Хорват ,<br />
наставник верске наставе
26<br />
Метеори (лебдеће камење) чине комплекс<br />
православних манастира у близини грчког<br />
града Каламбаке, у западној Тесалији.<br />
То је група високих и неприступачних стена<br />
оивичених манастирима, скитовима и<br />
ћелијама у чијим су пећинама од XI века<br />
настале прве испоснице хришћанског<br />
монаштва на овим просторима.Као природни<br />
феномен Метеори представљају високе стене<br />
које издалека личе на камену шуму.<br />
Што се тиче географског порекла, сматра се<br />
Оснивање првог манастира у XI веку означило<br />
је почетак организоване монашке заједнице<br />
на Метеорима. Данас само 6 манастира још<br />
увек живи:Преображење Христово, Свети<br />
Варлам,Свети Никола Анапуански, Русану,<br />
Света Тројица и Свети Првомученик Стефан.<br />
да је овде постојало језеро, пре око 60<br />
милиона година и да је оно отекло кроз отвор<br />
Темпе, па се вода слила у Егејско море због<br />
чега је Тесалија знатно касније насељена.<br />
Велики Метеори-Преображење Христово<br />
Атанасије Метеоритски, који је дошао са<br />
Атоса, имао је задатак да оснује манастир<br />
као што су они на Атосу. Он је 1344. године<br />
окупио око себе 14 калуђера из околине и<br />
попео се на Платис Литос (широк камен), на<br />
висину од 613 метара и сазидао чувени<br />
манастир Велики Метеори.<br />
Монаси су живели у пећинама или ћелијама,<br />
али су силазили сваке недеље и у време<br />
великих празника како би заједно вршили<br />
литургију у манастиру Дупјани.
27<br />
Манастир Варлаам<br />
У XIV веку пустињак Варлаам изградио је<br />
ћелију у којој је живео у изолацији и<br />
оскудици. Почетком XVI века два<br />
брата,калуђери, Нектар и Теофан, потомци<br />
аристократске породице, наставили су<br />
градњу.<br />
Манастир Свете Тројице<br />
Не зна се засигурно ко је оснивач овог<br />
манастира. У првом плану је величанствена<br />
стена крунисана манастиром а у позадини<br />
долина реке Пиниос са лебдећим врховима<br />
планинског ланца Пиндос и његовим густим<br />
шумама и стрмим падинама.<br />
Манастир Русану<br />
Овај манастир има три нивоа, први нивоцрква<br />
и ћелија а друга два чине куће за<br />
госте, сале за пријем и изложбени<br />
простор.Ово је женски манастир.<br />
Манастир Свети Стефан<br />
Смештен је на јужној страни Метеора, његова<br />
специфичност је у томе што је то женски<br />
манастир.<br />
Манастир Светог Николе Анапуанског<br />
Саграђен је у XVI веку.Посебну пажњу<br />
привлачи фреска која осликава Адама који у<br />
рају животињама даје имена.<br />
Метеори су на листи<br />
светске културне баштине<br />
и под заштитом UNESKO-a.<br />
Снежана Машић,<br />
наставница географије
28<br />
Милановић Симона, IV3<br />
Марија Јовановић, II3<br />
Ми смо<br />
одмерили за<br />
вас.<br />
Ако желите<br />
да ваш рад<br />
има<br />
употребну<br />
вредност за<br />
пацијента,<br />
лекара, а<br />
наравно, и за<br />
вас, онда он<br />
овако треба<br />
да изгледа.<br />
Савва Стоја<br />
Милошевић Сара, IV3
29<br />
новић 4-5<br />
А сада ви<br />
одмерите<br />
сами и<br />
процените<br />
где се ваш<br />
рад налази<br />
на лествици<br />
од 1 до 10 .<br />
Не<br />
очајавајте .<br />
Они су то<br />
постигли<br />
вредним<br />
радом и<br />
трудом.<br />
Берберовић Сара, IV5<br />
Јанкоски Стефан, IV2<br />
За вас одабрали Асија Меноски и Милица Станковић,<br />
наставнице стручних предмета
30
31
32<br />
Неке о<br />
ових<br />
радов<br />
может<br />
набав<br />
по врл<br />
повољ<br />
ценам<br />
код на<br />
младе<br />
слика<br />
Мариј
а<br />
е<br />
ити ,<br />
о<br />
ним<br />
а,<br />
ше<br />
33<br />
д<br />
рке<br />
е ,II3
34
35<br />
Ментор :Љиљана Теодоровић,<br />
наставница ликовне културе
36
37<br />
Здраво. Ја сам Момчило Чолић. Зуботехничку школу у<br />
Београду завршио сам 2011. године. Након тога уписао<br />
сам Стоматолошки факултет у Београду и завршио га<br />
2017. године. За време студија активно сам се бавио<br />
израдом научних радова и учествовао на Међународном<br />
конгресу зубних техничара у Врњачкој Бањи, као<br />
предавач.<br />
За вас сам одобрао ове радове, који представљају мој<br />
хоби и са којима се радо присећам школских дана. Као<br />
што видите, зуби су непресушан извор идеја.
38
39<br />
За вас одабрала Милица Станковић,<br />
наставница стручних предмета—вежбе
40<br />
Негде око 14 часова, испред наше школе,<br />
интересантна сцена – прва смена се „свлачи―,<br />
а друга „облачи―. Врели летњи дани и правила<br />
школе диктирају гардеробу. Актери ове сцене<br />
не могу а да се не запитају : Како то,<br />
гардероба коју су цела елитна Кнез-Михаилова<br />
и пуна Ада већ виделе, а нико се није зачудио,<br />
сад не одговара?<br />
Шкотски килт, униформа британске војске,<br />
голишави „стомачићи― Индијки док поносно<br />
носе свој сари још више стварају забуну.<br />
Правилник Школе каже:<br />
Члан 12.<br />
Лакше повреде радних обавеза ученика су:<br />
-неприкладно одевен долази у Школу и друга<br />
места на којима Школа организује образовноваспитни<br />
рад.<br />
Aкo сте имали срећу да посетите древне<br />
Метеоре, видели сте да наша одећа, не ретко,<br />
није била примерена да нам дозволи улаз у<br />
верске храмове. Чекала нас је пригодна<br />
гардероба коју смо послушно облачили.<br />
Обавезно би , уз широк осмех, забележили свој<br />
нови „look“ и уз пуно поштовања улазили у<br />
храм.<br />
Спремајући се за одлазак у позориште, нико од<br />
нас није посегао за „бретелицама― или<br />
„бермудицама―. Напротив, биле би ту и кравата<br />
и уникатна ешарпа. Па наравно, улазили смо у<br />
храм културе.<br />
А шта је наша школа? Образовна установа која<br />
нас је васпитала да се у храмове не улази или<br />
боље рећи не свраћа са Аде или корзоа . Наша<br />
школа је онда храм образовања и подразумева<br />
специјалну гардеробу ( не мислимо на<br />
кецеље) .<br />
Али и врели летњи дани су реалност , а у<br />
нашем образовном храму се задржавамо често<br />
и по шест сати. Стога смо одлучили да дамо пар<br />
савета како да нам буде пријатно ,а да не<br />
скрнавимо храм.<br />
Ах, само да се<br />
«угасе камере»!<br />
Смеран у<br />
одевању, смеран<br />
и у раду!<br />
Покушаћу, па<br />
нека буде шта<br />
буде !<br />
Покушао је и<br />
било је шта је<br />
било!<br />
Ко ли је већ седео<br />
на овој столици ?<br />
Захваљујемо се наставници<br />
Александри Срећковић која нам је<br />
дозволила снимање фотографија за<br />
часопис
41<br />
Опет ћемо се позвати на националне ношње<br />
култура који су скоро целе године изложени<br />
високим темпертурама. Покривеност тела, као<br />
заштита од сунчевих зрака, доминира и одређује<br />
гардеробу.<br />
Опште правило гласи да лежерна, широка одећа<br />
од тамније и гушће тканине боље штити од<br />
припијене, светле одеће, ретког ткања.<br />
Занимљиво је да иако тамне боје привлаче више<br />
топлине, оне стварно пружају бољу УВ заштиту од<br />
белe одеће. Наиме, сунчеви зраци теже продиру<br />
у "тамни материјал". Што је тканина тамнија, има<br />
већи УВ заштитни фактор.<br />
Бела боја није најбоље решење за летњи период,<br />
већ напротив, тамнија.<br />
Ево научног објашњења.<br />
Као што сте вероватно чули, бела боја одбија<br />
топлоту сунца боље од црне боје и стога спречава<br />
да топлота допре до вас!<br />
Али, бела боја такође одбија и вашу личну<br />
топлоту и враћа вам је. То значи да бела одећа,<br />
уместо да топлоту пропусти, рефлектује је назад<br />
на вас.<br />
Дакле одећа тамне боје је најбоља за хлађење.<br />
Она ће апсорбовати све те топлоте, а затим их<br />
пренети у атмосферу и тако вам помоћи да се<br />
расхладите.<br />
Ако све ово није довољно да дамо одговор на<br />
малопређашње питање, ваљда ће ова сцена<br />
помоћи : Улазите у аутобус у својој омиљеној<br />
гардероби- шортс и „бретелице― и срећни седате<br />
на прво слободно место. Кад оно, пре вас је ту<br />
седео ваш истомишљеник и презнојавао се на тој<br />
истој столици. Осећај је такав да ће вас натерати<br />
да одмах свесрдно уступите место некој старијој<br />
особи. Шта кажете, да ли је то довољан разлог<br />
да нас натера да се смерно одевени упутимо у<br />
школу?<br />
Неки наши предлози !<br />
Стварно има члан 12 !<br />
Шта ће мо да радимо !?<br />
А,ево нешто и за<br />
професорке<br />
и напомињемо -<br />
свака сличност са<br />
вежбама је искључена. III 4<br />
Ениса Меноски и одељење III 4
42
43
44<br />
Ретба језеро познато је у свету по својој ружичастој боји. Налази се 40 километара<br />
северно од Дакара, у Сенегалу.<br />
Када вода у језеру достигне ниво салинитета већи од мора и када је температура<br />
воде оптимална, зелена алга Dunaliella salina почиње да ослобађа свој пигмент.<br />
Затим безопасна халобактерија, која се развија на дну језера под утицајем соли<br />
и њеног деловања, ствара јединствену ружичасту боју, која се мења зависно од<br />
интензитета сунчевих зрака.<br />
Налази се близу Есперанце у дивљој зони Западне Аустралије. Ово језеро достигне<br />
боју од плаве, преко љубичасте до ружичасте боје, која зависи од времена дана и<br />
временских услова. Научници су открили да у овом језеру нема алги, па је порекло<br />
боја и даље мистерија.
45<br />
Језеро Клилук се налази у близини малог града<br />
Осојус, канадској провинцији Британска Колумбија, око 100 километара источно<br />
од Ванкувера. Представља атракцију за туристе и свето место домородаца.<br />
У приватном је власништву староседеоца, који су га откупили, оградили и сачували га<br />
од експлоатације. Сада се може посматрати само из даљине.<br />
Састоји се из више појединачних базена, укупно 365. У зависности од годишњег доба,<br />
боја воде је у сваком од њих различита, углавном жута и зелена, а током лета се<br />
због кристализације појединих минерала, услед испаравања, појављује и бела боја.<br />
Садржи висок проценат минералних материја, нарочито магнезијум<br />
сулфат, калцијум, натријум сулфат, сребро и титанијум. Зато се формира пегава<br />
структура површине језерске воде.<br />
Језеро је ендоречно што значи да се не снабдева водом преко река. Током Другог<br />
светског рата минерали из језера коришћени су за израду муниције.
46<br />
Бајкалско језеро у Сибиру је фасцинантно<br />
чудо природе. Старо је око 25 милиона година.<br />
Ово језеро је једно од највећих и најдубљих,<br />
има петину светске питке воде.<br />
Вода је савршено бистра, толико да се са<br />
површине могу видети објекти 130 м у<br />
дубину.<br />
У древним кинеским текстовима, ово језеро је<br />
било познато као ―Северно море‖. То и не<br />
чуди с обзиром да је Бајкалско језеро готово<br />
640 км дугачко, 80 км широко, а у њега се<br />
улива више од 300 река, али само једна,<br />
Ангара, истиче. Дубоко је 1.624 м.<br />
На појединим местима вода у језеру је толико<br />
чиста да се често без проблема могу видети<br />
објекти који се налазе и до 40 м испод<br />
површине.<br />
Готово пет месеци годишње Бајкалско језеро<br />
је прекривено ледом. Током процеса<br />
замрзавања, хладни таласи се разбијају о<br />
обалу и претварају у тиркизне ледене<br />
скулптуре. На различитим деловима језера<br />
слој леда може бити дебљине од 5<br />
центиметара, па све до 2 метра, довољно да<br />
преко њега пређу аутомобили. Између маја и<br />
јуна лед почиње да се топи, а управо у тим<br />
моментима Бајкалско језеро постане магнет за<br />
туристе који овде долазе да слушају природни<br />
оркестар назван ―ледена музика‖ – звук<br />
Од јануара до маја језеро је замрзнуто и тада<br />
је посебне лепоте. Под утицајем ветра,<br />
валова, температурне разлике, смрзавања и<br />
сунца из воде се према небу издижу комади<br />
леда и стварају прекрасна, тиркизна лица<br />
Бајкалског језера.<br />
пуцкетања леда и валова који се након пет<br />
месеци поновно пробијају на површину.<br />
Водич кроз планету Земљу<br />
Асија Меноски
47 Page 47<br />
Ејбрахам је вештачко језеро у западном делу<br />
канадске провинције Алберта. Настало је<br />
градњом бране Бигхорн 1972. којом је<br />
преграђена река Северни Саскачеван у<br />
горњем делу њеног тока, у подгорини<br />
Стеновитих планина.<br />
Укупна површина акваторије је 53,7<br />
километара квадратних. Површина језера<br />
лежи на надморској висини од 1.340 метара.<br />
Иако је вештачко, ово језеро се одликује<br />
изразито плавом бојом воде,<br />
карактеристичном за глацијална језера, а<br />
боја је последица хемијског састава стена у<br />
тој регији.<br />
Јединствени геолошки феномен познат као<br />
Danxia landform налази се у неколико<br />
подручја у Кини.<br />
Овај пример се налази у Zhangye, провинцији<br />
Гансу. Боје су резултат њихове акумулације<br />
милионима година од црвеног пешчара и<br />
других минерала Стене су глатке, оштре и<br />
неколико стотина метара високе.<br />
Језеро је име добило по Сајласу Ејбрахаму,<br />
који је био водич многим раним<br />
истраживачима тога подручја.<br />
Резултат, сличан вишеслојној торти , повезан<br />
је са деловањем истих тектонских плоча<br />
одговорних за стварање делова Хималаја .<br />
Ветар, киша и време су затим обликовали<br />
изванредне облике, укључујући куле и<br />
стубове са различитим бојама, узорцима и<br />
величинама<br />
У зимском периоду карактеристичан је<br />
феномен "замрзнутих мехурића" испод леда.<br />
Распадањем биљака језера ослобађа се гас<br />
метана, а мехурићи бивају заробљени одмах<br />
испод површине, јер језеро почиње да<br />
замрзава.<br />
БОГАТ ЈЕ ОНАЈ ЧОВЕК<br />
КОЈИ МОЖЕ КАД ХОЋЕ<br />
ДА ПУТУЈЕ ГДЕ ХОЋЕ И<br />
ОСТАНЕ КОЛИКО ХОЋЕ—<br />
АСИЈА МЕНОСКИ
48<br />
Од Кулина бана до<br />
новогодишњих дана желимо<br />
професорки Милици<br />
Бошковић годину пуну<br />
граматике, што мање<br />
ембрионалних суза у зачетку<br />
и мољакања за ћошак. Све<br />
најлепше у наредној<br />
2018.години жели Вам III3!<br />
Драги бисери “Плаве<br />
шкољке” ,<br />
Шаљемо вам стихове<br />
умотане снегом и<br />
добротом,<br />
шаљемо вам најлепше<br />
жеље у овој ноћи окупаној<br />
лепотом,<br />
срећна вам новогодишња<br />
ноћ,<br />
а срећа и радост сами ће<br />
доћ'.
49<br />
Професору Кости и<br />
Ники желимо срећне<br />
новогодишње празнике<br />
уз много здравља и<br />
радости<br />
Ваше III2!<br />
За Комшу: Драги Иване (Комшо)<br />
у наредној 2018. години желимо<br />
ти да нам опростиш сва<br />
дуговања и спустиш цене, да<br />
наставимо да читамо хороскоп<br />
заједно и да останеш увек тако<br />
млад и насмејан. Срећну Нову<br />
годину жели ти III 3!
50<br />
За професорку Данку Гачић:<br />
Професорка желимо Вам<br />
најсрећнију Нову годину. Хвала<br />
Вам што сте нас у првој години<br />
дочекали дивно, са осмехом, и<br />
што сте нам пренели део Вашег<br />
знања!<br />
Ваше III4<br />
За професорку Енису:<br />
Нашој «НАЈСТРОЖОЈ» и<br />
НАЈБОЉОЈ пофесорки, желимо<br />
НАЈСРЕЋНИЈУ Нову годину, да<br />
Вам буде боља од претходне,<br />
ако је то могуће, и да уз Вас<br />
нижемо само успехе, јер како<br />
другачије! Ваше Ваше III4<br />
За професорку Наташу<br />
Божић:<br />
У Новој години желимо Вам<br />
да останете насмејани и<br />
ведри, јер ћемо уз Ваш<br />
осмех бити још успешнији.<br />
Срећну Нову годину и<br />
празнике жели Вам III4<br />
( најбоље одељење трећег<br />
разреда).
51<br />
Ово овако више НЕ МОЖЕ!!!<br />
Желимо Вам крајње<br />
једноставну Нову годину, са<br />
много среће, здравља и<br />
љубави и са што мање<br />
нервозе због изостанака. Уз<br />
све то не би био лош један<br />
мали Ферари, јер како кажу : “<br />
Срећу чине мале ствари”.<br />
Воле Вас и љубе ваши<br />
Немањићи,III4<br />
За професорку Милицу Бошковић:<br />
Ваши XY-и, који још увек нису<br />
изашли из вртића „Дечја радост“,<br />
желе Вам да у Новој години<br />
напокон престигну III3 и<br />
оправдају Ваше поверење. Желимо<br />
Вам много здравља, среће, успеха<br />
и стрпљења за све XY-e који<br />
долазе. Воли Вас Ваше III4<br />
П.С. И кад завршимо ову школу<br />
нећете нас се отарасити!
52<br />
Нек' Вам тај лепи осмех<br />
буде препрека сваком злу,<br />
љубав у срцу према нама<br />
нек' Вам вечно траје!<br />
Да вам се испунe све<br />
жеље и снови, жели Вам<br />
неко ко Вас искрено воли!<br />
Вашe II4<br />
Драга наша пекаро Здравковић,<br />
Хвала вам на лепој ,увек свежој<br />
пици и великим укусним<br />
крофнама!<br />
Хвала вам на љубазности и увек<br />
дивном расположењу!<br />
Знајте да ћемо заувек остати<br />
ваше верне муштерије.<br />
Желимо вам срећну Нову<br />
годину , много здравља ,среће и<br />
љубави<br />
ваше II1
53<br />
Наздравимо Новој години као новој<br />
шанси да све поставимо на своје<br />
место.<br />
Отворимо књигу...<br />
Њене странице су празне...<br />
Сами ћете на њима исписати речи.<br />
Књига се зове “Могућност”а њено<br />
прво поглавље<br />
«Новогодишње вече».<br />
Заборави сву тугу, муке и бол и у<br />
овој години само воли, не дозволи<br />
да ти неко жеље квари, у Новој<br />
години све их оствари!!!<br />
Драги чика Илија,<br />
Срећну Нову годину и све<br />
новогодишње празнике , жели Вам<br />
Ваше II1!!!<br />
Драга професорка Асија,<br />
II1 од срца и из дубине душе, са<br />
много љубави Вам жели срећну<br />
Нову годину и божићне празнике.<br />
Да од следеће године научите још<br />
барем онолико језика колико сада<br />
знате. Да стекнете пуно амигоса<br />
и да вам свака следећа година<br />
буде боља од претходне. Док<br />
честитку читате ову и годину<br />
чекате нову из нашег срца<br />
примите жељу, дочекајте је у<br />
весељу!!! Нека вам је живот пун<br />
среће и снова , нека вам је<br />
срећна година нова !!!
54 Page 54<br />
Драга и поштована професорка<br />
Снежана,<br />
Желимо Вам много смеха и<br />
среће у Новој 2018.<br />
години.Такође Вам желимо да<br />
останете тако лепи(као и увек)<br />
и да и даље препадате<br />
уплашене прваке.<br />
Волимо Вас и недостајете нам<br />
пуно.<br />
Ваши драги ученици из II3<br />
Драги професоре Немања,<br />
Желимо Вам срећну Нову годину<br />
и новогодишње празнике.Да и у<br />
следећој години останете најбољи<br />
професор и да нам предајете још<br />
дуго година.Нека Вам се у<br />
наредној години испуни све што<br />
желите.<br />
Ваше II3
55 Page 55<br />
Драги разредни Владо,<br />
У име целог одељења<br />
желимо Вам срећну Нову<br />
годину и новогодишње<br />
празнике.Жао нам је што<br />
пролази друга Нова година<br />
без Вас,<br />
Воли Вас II3<br />
Срећну Нову годину желимо Вам ми,<br />
Ваши верни ученици из другог три.<br />
Триста шездесет пет дана је пред<br />
Вама,<br />
Нека у сваком радост буде с Вама.<br />
Професорка Данка дивни сте Ви,<br />
нека Вам је срећна Нова година и<br />
празници сви.
56<br />
Свечано одело, седа му је коса,<br />
и да не заборавим, наочаре на врх носа.<br />
Он нас воли, он нас чува,<br />
осмех изјутра, његова реакција је прва.<br />
Све наше оцене добро су му познате,<br />
али од њега никада нису дознате.<br />
-Чика Илија,је л' ту разредни?<br />
-Не брините децо, данас он не долази.<br />
Из школе последњи одлази,<br />
а у туђу интиму никада не залази.<br />
И приводим крају ову песму ја,<br />
Зато Вам срећну Нову годину жели II2.
57 57<br />
Из дана у дан<br />
школа нам је милија,<br />
јер на лицу осмех<br />
набацује нам Илија.<br />
Нашег школовања прошла<br />
је година једна,<br />
у њој раде многа лица вредна.<br />
Једно лице нама је најмилије,<br />
то је лице нашег чика Илије.<br />
Нек’ Вам се остваре све жеље<br />
да ударите бригу на весеље,<br />
да Вам остале генерације буду као ми,<br />
ти Вам жели Ваше II3
58<br />
ЗТС МЕДИЈА—<br />
школски часопис<br />
Директорка:<br />
Др Биљана Благојевић Седлар<br />
Главна и одговорна уредница:<br />
Др Ениса Меноски<br />
Извршна и арт уредница:<br />
Др Асија Меноски<br />
Лекторка:<br />
Весна Кнежевић Живић<br />
Сарадници:<br />
- ученици Зуботехничке школе<br />
одељење III1<br />
одељење III2<br />
одељење III3<br />
одељење III4<br />
одељење II1<br />
одељење II2<br />
одељење II3<br />
одељење II4<br />
Ивана Перић IV2,<br />
Марија Јовановић II3<br />
Милош Чолић , бивши ученик ЗТШ,<br />
Зорана Милосављевић III4,<br />
Софија Златановић III2,<br />
Сташа Лончар III5,<br />
Тамара Мирковић III5,<br />
- наставници Зуботехничке школе:<br />
Ана Ристовић Чар, Весна Кнежевић Живић,<br />
Радмила Милановић Бека, Тања Жутић,<br />
Миљка Вицковић , Светлана Ђорђевић,<br />
Софија Ераковић, Милица Бошковић,<br />
Јелена Петковски, Анета Миливојевић,<br />
Милица Станковић,Синиша Хорват,<br />
Владимир Весић.<br />
ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА!