01.12.2017 Views

ztsmedija

school magazin

school magazin

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

1


2<br />

ПИСМО УРЕДНИКА<br />

Задовољство<br />

је , надам се<br />

обострано, што<br />

се дружимо и у<br />

овом другом<br />

броју нашег<br />

часописа.<br />

Уредници и<br />

сарадници су се<br />

поново<br />

окупили,<br />

«зашиљили<br />

своја пера» и<br />

донели вам део<br />

догађања са<br />

наших школских<br />

простора.<br />

Број прегледа првог<br />

издања ЗТС МЕДИЈЕ био<br />

је довољан разлог да са<br />

задовољством поново<br />

прионемо на посао.<br />

Овога пута, потрудили<br />

смо се да вам<br />

приближимо<br />

интересантне стручне<br />

теме, доносимо вам и<br />

занимљиве приче из<br />

манастира у региону,<br />

поново ћемо се<br />

дружити са нашим<br />

најбољим ученицима ,<br />

песници и сликари ће<br />

покушати да нас<br />

дотакну својим<br />

«племенитим<br />

вештинама», најбољи<br />

радови из зубне<br />

технике упутиће вас<br />

чему да стремите у<br />

свом стручном<br />

усавршавању...<br />

Наравно , очекујемо<br />

сугестије, критике, али<br />

и похвале, ако мислите<br />

да их заслужујемо.<br />

Др Ениса Меноски


3<br />

Већ две године за<br />

редом у нашој школи<br />

организује се конгрес<br />

ученика који,<br />

интересантним<br />

радовима, на најбољи<br />

начин, представљају<br />

своја постигнућа<br />

у областима<br />

изучаваних предмета.<br />

И ове школске године ,<br />

у априлу и мају ,<br />

планиран је Трећи<br />

Конгрес ученика<br />

Зуботехничке школе<br />

ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА<br />

ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ<br />

под радним називом:<br />

«На путу ка светским<br />

конгресима».<br />

Придружите нам се .<br />

Савладајте начин<br />

израде и презентације<br />

радова на конгресима.<br />

Одаберите<br />

интересантне стручне<br />

теме. Донесите свој рад<br />

на квалитетан а пре<br />

свега занимљив начин,<br />

који пуни конгресне<br />

сале.<br />

Заинтересовани<br />

ученици кратке верзије<br />

својих радова треба<br />

да пријаве<br />

председницима<br />

Стручних већа<br />

најкасније до 30.03.<br />

2018. са потписом<br />

ментора.<br />

ТЕМА БРОЈА<br />

ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ<br />

У СУСРЕТ...<br />

ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА ЗУБОТЕХНИЧКЕ<br />

ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />

ВОДИМО ВАС...<br />

SIMPLY THE BEST 4<br />

ПЕСНИЧКА ЗОНА 6<br />

ENGLISH CORNER 10<br />

ПЛАНИНАРСКА СЕКЦИЈА 12<br />

AКТУЕЛНОСТИ<br />

САЈАМ ОБРАЗОВАЊА И НАУКЕ 2017—ИНКЛУЗИЈА 14<br />

БОСИФЕСТ 2017. 15<br />

3<br />

НАСТАВА ЈЕ У ТОКУ... СТРУЧНЕ ТЕМЕ<br />

-CaSO4 * 2 H2O БОСОНОГ У ПУСТИЊИ 18<br />

-КОЛИКО СТВАРНО ИМАМО ГОДИНА? 20<br />

-АЛКАНЕ ВОДЕ И ЗДРАВЉЕ 22<br />

-ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ 24<br />

М Е Т Е О Р И 26<br />

ОДМЕРЕНО 28<br />

ПОСЛЕ ШКОЛЕ...<br />

"МАЧЕ" МЕЂУ ЗВЕРИМА 30<br />

"КРАЉИЦА СЛАСТИ" 36<br />

СПРЕМНО ДОЧЕКАЈМО ВРЕЛЕ ЛЕТЊЕ ДАНЕ 40<br />

ТА ДИВНА ПЛАНЕТА ЗЕМЉА 42<br />

НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ 48<br />

ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА 58<br />

''ДАНИ ЗДРАВЕ ИСХРАНЕ И ФИЗИЧКЕ<br />

АКТИВНОСТИ''<br />

16


4<br />

Једноставно најбољи. Ко су они?<br />

Из године у годину бирају се најбољи<br />

ученици наше школе.<br />

Шта је то што њих издваја од већине?<br />

Када бисмо кренули било којом<br />

београдском улицом и питали редом<br />

пролазнике шта је за њих меродавно за<br />

одређивање ученика генерације, готово<br />

сам сигурна да би велика већина<br />

одговорила да су то оцене.<br />

И да, оцене јесу један од битнијих<br />

фактора, али бих вас слагала када бих<br />

вам рекла да су оне пресудне.<br />

Не могу да кажем да је учење<br />

најједноставнији сегмент током<br />

школовања, сигурна сам да би свако, ко<br />

уложи времена и труда, у томе успео,<br />

али оно што њих чини, како би Тина<br />

Тарнер у једној од својих песама рекла:<br />

"Simply the best, better than all the rest",<br />

нису само марљивост и труд, већ та нека<br />

звездана прашина коју они остављају за<br />

собом.<br />

Добитник награде<br />

Златна шпатула<br />

АНА РАДОЈЕВИЋ<br />

Ученик гене<br />

добитник<br />

Златни н<br />

САВВА СТО<br />

Пођимо од Савве Стојановића који је био прошлогодишњи<br />

такмичењима и освајао награде, учествовао је и у разнора<br />

поштен, увек спреман да помогне, различит. При том не м<br />

скреће пажњу да га одмах упамтимо.<br />

Савву је најбоље описала његова разредна, наставница Ми<br />

одвојили Савву и поставили га на место ученика генерациј<br />

својом појавом-висок,одмереног држања,префињен,смире<br />

пристојношћу укорењеном у сваком гесту и односу према д<br />

све подсетио на ученике какви су некада били. Својим дру<br />

подршка и увек им је пружао помоћ,био им је «тата», како<br />

професорима се односио са изузетним поштовањем, дајући<br />

она времена када је однос ученика према предавачима био<br />

«професор» изговарале тако,као да су писане великим сло<br />

школе и када би вас поздравио ,имали бисте утисак да вас<br />

млади господин, јер господство је носио у себи од првог р<br />

давних времена која ни сами не памтимо, већ генерације н<br />

да нас подсети шта је оно што нам недостаје и шта треба с<br />

Прво место на Републичком такмичењу из фиксне протети<br />

својим успехом Школи сачувао углед као јединој Зуботехни<br />

са зуботехничким одељењима, које су, и те како, знале да


5<br />

рације и<br />

награде<br />

ожић<br />

ЈАНОВИЋ<br />

Спортиста генерације<br />

ВАЊА МИЛОШЕВИЋ<br />

ученик генерације. Савва је учествовао на многим<br />

зним хуманитарним акцијама, али је, пре свега, био<br />

ислим само на име које је само по себи специфично и<br />

љка Вицковић, док је говорила о разлозима који би<br />

е. „Појавио се у учионици I5 одмах се издвојивши<br />

н,са неком посебном благошћу у наступу и са<br />

ругоме,једноставно,другачији. На неки начин нас је<br />

говима и другарицама из «мангупског» IV5 увек је био<br />

су у шали знали да га зову,главни ослонац. Према<br />

нам својим примером наду у то да ће се ипак вратити<br />

другачији,времена када су се речи «поштовање» и<br />

вом. Када бисте срели Савву Стојановића на ходнику<br />

поздравља млади господин. Управо тако: Савва ,<br />

азреда средње школе ,као да је изронио из неких<br />

аших родитеља и бака и дека. Као да је дошао заправо<br />

ви да негујемо.»<br />

ке донело је Савви награду „Златан ножић―, јер је<br />

чкој школи у Србији и примат међу осталим школама<br />

задају „задатак― нашој школи.<br />

Xмм... али Савва није једини.<br />

Вања Милошевић. Спортиста<br />

генерације. Не можемо сви бити<br />

добри спортисти зар не? Она је у томе<br />

успела.<br />

Поред успеха које постиже у свом<br />

пливачком клубу Партизан, за школу<br />

је све четири године такмичења на<br />

градским и републичким првенствима<br />

освојила многобројне медаље.<br />

Школске 2013/2014. освојила је<br />

златну медаљу и на Градском и на<br />

Републичком такмичењу у пливању.<br />

Школске 2014/2015. освојила је злато<br />

на Градском такмичењу и сребро на<br />

Републичком такмичењу.<br />

Школске 2015/2016. освојила је друго<br />

место на Градском такмичењу и друго<br />

место на Олимпијским играма<br />

школске омладине Србије.<br />

Школске 2016/2017. освојила је<br />

златну медаљу на Градском и<br />

Републичком такмичењу.<br />

Још један траг звездане прашине и<br />

разлог због којег се наша школа<br />

поноси јесте Ана Радојевић којој је<br />

наша школа доделила традиционалну"<br />

Златну шпатулу". Оно што Ану издваја<br />

су не само успеси у савладавању<br />

наставних садржаја, већ и њена<br />

способност, благост, посвећеност у<br />

раду у наставним базама школе и<br />

клиници Стоматолошког факултета.<br />

Пацијенти су ти који су увек имали<br />

речи хвале за нашу Ану и одлазили са<br />

још лепшим осмесима на лицу. Не<br />

смемо занемарити ни похвале лекара<br />

и сестара којима је она била асистент.<br />

Сигурна сам да бих сатима могла да<br />

пишем колико су они посебни, али<br />

златна прашина најјаче сија када је<br />

умерено поспеш. И зато ти, драги<br />

читаоче, буди "Simply the best", али на<br />

себи својствен начин.<br />

Перић Ивана, IV2


6<br />

ЈУТРО У БАРАМА ГРУЖАНСКИМ<br />

ИНТЕРНЕТ СЕДАМДЕСЕТИХ<br />

Љубав је моја све што се јутрос пробудило<br />

О јутро израсли просторе из крви из њива<br />

У ком нека мирисна звезда плива<br />

Ако је а јесте откриће то што се у сну нудило<br />

Љубав је моја све што се јутрос пробудило<br />

О чисто сребро музика о тај луди свод што пева<br />

Што љуби уснама светлости и зеленила<br />

О та размена сокова у пламном сну жила<br />

И тај црвени водоскок што свесрдно загрева<br />

О чисто сребро музика о тај луди свод што пева<br />

Повратак у будно завештање вида неги сјаја<br />

Са коцком сунца у крвотоку и птицом својих<br />

руку<br />

Где сенка бика у води је све што има у звуку<br />

О лудило слепила о лудило сунчевих завежљаја<br />

Повратак у будно завештање вида неги сјаја<br />

Повратак нади шеве да свом сну да име<br />

Песми што је рађа ово разарачко буђење<br />

Путу што у слуху немогуће веже корење<br />

Звуку и светлу који постају плод и виме<br />

Повратак нади шеве да свом сну да име<br />

Нек раскошни сјај тка златна душа жита<br />

И чик да ухватиш ту птицу која је сунчев<br />

двојник<br />

И чик да у тим огледалима нађеш свој лик<br />

Преко којих јури сунчева коњица запаљених<br />

копита<br />

Нек раскошни сјај тка златна душа жита.<br />

Песму твоју пољима пева опсенар дан<br />

Ватру у дугим тунелима врежа и биља<br />

У плод претвара нека светлост везиља<br />

Гле птице јутра пале пробуђени дан<br />

Песму твоју пољима пева опсенар дан<br />

Љубав је моја све што се јутрос пробудило<br />

О јутро израсли просторе из крви из њива<br />

У ком нека мирисна звезда плива плива<br />

Ако је а јесте откриће то што се у сну нудило<br />

Љубав је моја све што се јутрос пробудило.<br />

ПЕСНИЧКУ ЗОНУ , овога пута, отворићемо песмом<br />

великог песника, а мог дивног професора<br />

српскохрватског језика Божидара Шујице.<br />

О њему ћете сазнати да је рођен 1936. године у<br />

Косову Пољу, да је матурирао у крагујевачкој<br />

Гимназији 1956. године, а дипломирао упоредну<br />

књижевност на Филолошком факултету у<br />

Београду 1961. године. Поред поезије бавио се и<br />

књижевном критиком. Заступљен је у<br />

антологијама српске, југословенске и светске<br />

поезије. Живи и ради у Београду. Написао је<br />

КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ<br />

Преступне ноћи (1961)<br />

Време и темељи (1966)<br />

Срџба (1973)<br />

Ура, уран (1975)<br />

Кањон (1979)<br />

Изгледи за сутра (1984)<br />

Ивице, ожиљци (1991)<br />

Изабране и нове песме<br />

(1995)<br />

Најлепше песме Божидара Шујице (2004)<br />

Крв драгог камена (2009)<br />

Књиге су му преведене на неколико<br />

страних језика.<br />

Давних седамдесетих година прошлог века , док<br />

је интернет још био у повоју и привилегија<br />

Министарства одбране САД, наш професор , и сам<br />

светски човек, на једноставан начин доносио нам<br />

је тај свет у учионице. Са њим смо «ишли» на<br />

кошаркашке утакмице са нашим нобеловцем<br />

Андрићем, «били смо» на рођендану славне<br />

Брижит Бардо, туговали над Јесењиновом<br />

судбином, топили се под Мостарским кишама док<br />

их је рецитовао његов друг, глумац Рале<br />

Дамјановић, уживали у приповедачком стилу<br />

Тургењева. Говорио нам је да смо сви ми<br />

песници , јер младост носи песништво . Свет је<br />

био ту, са њим, за катедром , приступачан као и<br />

он сам . Ништа се није чинило далеким и<br />

немогућим. Он је био наш интернет који нас је<br />

све повезивао .<br />

Данас скоро сваки телефон има интернет , али<br />

сви смо далеки, недодирљиви, неухватљиви. Као<br />

да не припадамо једном истом свету. Питам се да<br />

ли још увек младост носи песништво или је<br />

све то већ записано на интернету.<br />

Асија Меноски


7<br />

* * *<br />

Било је око три часа поподне.<br />

Сат се вратио уназад.<br />

Време је цурило истим темпом,<br />

а ми смо покушавали да вратимо један<br />

сат уназад.<br />

Мислили смо да смо јачи и од времена.<br />

За мене је било четири часа после<br />

подне.<br />

Седела сам на прозору своје собе.<br />

Киша је лила.<br />

Није текла као време кап по кап,<br />

нити је ишао секунд на секунд.<br />

Већ је лила.<br />

Липа поред мог прозора је почела да<br />

бесни.<br />

Да није тог проклетог корења које је<br />

тако чврсто држи сигурна сам да би<br />

побегла.<br />

Киша је лила али асфалт је био сув.<br />

Имала сам осећај да оно лишће које<br />

тако весело игра уз ритам који ветар<br />

шаље не дозвољава капима да падну.<br />

Видела сам мајку која трчи детету у<br />

сусрет како би га кишобраном<br />

заштитила.<br />

Кишобран је био шарен.<br />

Чудно.<br />

Жута, плава, црвена, љубичаста.<br />

Је л се она то руга времену?<br />

Да, она му пркоси.<br />

Хтела сам да отворим прозор и викнем:<br />

Хеј луда жено, одакле ти храбрости?<br />

А онда сам затајила.<br />

Она има права на то, док се она доле<br />

бори са временом ја само посматрам...<br />

Угледала сам и њега.<br />

У маслинастој јакни са капуљачом.<br />

Ходао је споро, доказивао да је<br />

најбољи.<br />

Сваки корак је говорио да је он тај који<br />

покреће свет.<br />

Киша је падала јаче ,<br />

желела је да га повреди али он као да<br />

није осетио ни једну једину кап на<br />

себи.<br />

Киша је стала.<br />

Асфалт је постао мокар.<br />

Ветар је утихнуо.<br />

Лишће је престало да игра своју<br />

глупаву игру.<br />

А време, време је цурило истим<br />

темпом.<br />

Перић Ивана, IV2<br />

Ментор : Радмила Милановић ,<br />

наставник српског језика и књижевности


8<br />

***<br />

У ћошку свести тужнога човека<br />

Живљаше крик величине горког века<br />

Он излази кроз сваки изговорени стих<br />

Откривајући тугу тако кроз њих<br />

Гнусна ли крика, храни се тугом<br />

Учинивши човека својим слугом<br />

Једног дана у цик зоре саме<br />

Појави се вила и седе му на раме<br />

Срце поскочи, крик се збуни<br />

Зар су читави они дани тмурни<br />

Зар су готове ноћи сете<br />

Две ће птице у Еден да одлете.<br />

***<br />

Некада у ноћи знамо куда поћи<br />

Све док нам неко обасјава пут<br />

А некад нигде нога да нам крочи<br />

Па од туге остане само осмех крут<br />

***<br />

Ти утони у сан док сви око мене<br />

миришу на бол<br />

И гушим се сама међ' бедницима<br />

Ти не смеш да допустиш то<br />

Немој допустити да води те зло<br />

Буди ту без страха да ћеш дотаћи дно<br />

Немој одустати и напустити наш воз<br />

Идемо до последње станице, зар си<br />

заборавио то?<br />

Не штеди се за ствари које цену немају<br />

Увек је једна особа сан који само<br />

тужни сневају<br />

Тамара Мирковић, III5<br />

Ментор : Ана Ристовић ,<br />

наставник српског језика и књижевности<br />

Лутајући горама и морима<br />

Једино у амбису налетимо на блуд<br />

У хрпи кошмара, нема сличног осмеха<br />

К’o што беше онај у љубави: луд.


9<br />

***<br />

Посматрам и осећам<br />

Напетост собе се ширила<br />

Слику у мозгу копирам<br />

Слика ми се искривила<br />

Бука се чула<br />

Можда су зидови дозивали тебе<br />

Да се попењеш из пепела<br />

Жртва самог себе<br />

Слика је бледела<br />

Успомена је избрисана<br />

Чула су нестала<br />

Болу су постала страна<br />

У ћошку сам самом седела<br />

Ништавило је свуда<br />

По ногама сам се гребала<br />

Као месо тело се кида.<br />

На свом лицу осећам твоје<br />

Ужарене усне горе<br />

Спаси очи своје<br />

Јер тело моје шире<br />

Раскидало се на комаде<br />

Пошло на сваки део света<br />

Свуда су планине громаде<br />

Све време била сам ти мета<br />

***<br />

Брдовит пејзаж<br />

Кврге на прстима старице<br />

Дугачак стаж<br />

У шаци лекови и парице<br />

Потрага за видом<br />

Наочара нигде нема<br />

Обучена са стилом<br />

Из прашњаве кутије вири дијадема<br />

На главу је положила<br />

Руке су се тресле<br />

Огледалу своје лице открила<br />

Изглед употпуниле су перле<br />

Прозирно плаво око пустило је сузу<br />

Зауставила се у набораном углу<br />

Па поквасила свилену блузу<br />

Мисли у успореном расулу<br />

Погледала је у своје шаке<br />

Дуге, спретне прсте није могла да препозна<br />

Сећање на покрете лаке<br />

Раширила је прозорска окна<br />

Зенице у паници открише океан<br />

Остављена, заборављена, сама<br />

Туга старицу натера на белај<br />

Она се исече од срама.<br />

Хладан пуцањ из револвера<br />

Први ударац у крхко тело<br />

Почетак обмана и афера<br />

Последња слика: бело<br />

Сташа Лончар , III5<br />

Ментор : Ана Ристовић ,<br />

наставник српског језика и књижевности


10<br />

A letter to people all over the world<br />

There are a lot of types of people in the<br />

world, some of them are black, white or<br />

yellow, some of them are muslims, some<br />

of them are not, but all of that doesn't<br />

matter because, in the end of the day, we<br />

are all the same.<br />

All of us should understand this. There is a<br />

lot of racism among people, they have a<br />

really short sight. People always think that<br />

their religion is the right one and they<br />

don't respect others. Also, when to people<br />

have a different opinion, it often ends up<br />

with a fight. There is a lot of hate among<br />

people because of the color of their skin<br />

too.<br />

And my message is: "Don't hate other<br />

people because of their skin color, don't<br />

get into a fight with them, or go to war,<br />

try to find a verbal solution for all of the<br />

problems you have, smile more, help<br />

more, and be kind to people and<br />

everything is going to be alright. If you<br />

can hate others, you can also love them<br />

and love is the most important thing in<br />

this world."<br />

Миа Модић , III 4<br />

Ментор: Милица Бошковић,<br />

наставница енглеског језика


11<br />

New year, new promises<br />

Everyone has certain goals they desire to<br />

achieve. At the end of the day all we really<br />

want is to make ourselves proud, so we<br />

make promises we can’t keep and hope for<br />

the best outcome.<br />

As the winter holidays approach, it’s clear<br />

that we’re putting an end to one chapter of<br />

our lives and are yet to discover what the<br />

next chapter is preparing for us. It’s when<br />

we knowingly lie to ourselves that we’ll<br />

make changes and do better now that we’ve<br />

grown wiser and better. We often cease to<br />

remember that no one knows what the<br />

future brings and it only takes seconds for<br />

your world<br />

to be turned upside-down. We think too far<br />

ahead and that prevents us from doing the<br />

most important thing-enjoying the moment<br />

we’re in. Taking the time to appreciate the<br />

great friendship we made this year or<br />

feeling satisfied with the outcome of our<br />

hard work is very rewarding, not to mention<br />

necessary.<br />

Of course, it’s good to make directions in<br />

life you aim to follow, but it’s also<br />

important to remember that we don’t need<br />

to pressure ourselves into making a list of<br />

resolutions and go over our heads trying to<br />

accomplish them. How about just sharing a<br />

warm blanket and two cups of hot cocoa<br />

with a loved one for now?<br />

Софија Златановић , III 2<br />

Ментор: Милица Бошковић,<br />

наставница енглеског језика


12<br />

ЂАЧКИ РАСТАНАК<br />

Ој, Карловци, место моје драго,<br />

к'о детенце дошао сам амо,<br />

игра беше једино ми благо,<br />

слатко зва ја мед и смокву само.<br />

Дете мало - голушаво тиче,<br />

дође тиче, па се ту навиче,<br />

овде, овде, де криоце мало<br />

први пут је сретно огледало,<br />

испочетка од гране до гране,<br />

од дрвета једног до другога,<br />

док је смело сетити се стране,<br />

сетити се неба високога,<br />

док је могло крила своја лака<br />

небу дићи, тамо под облака.<br />

Под небо се ди'го тић и сада,<br />

ал` весео није к'о некада;<br />

гледа доле, реку, врело, луга,<br />

дрва, жбуне, горе и врлети,<br />

па му с` чини да толико друга,<br />

да толико успомена свети,<br />

с кима дане прелепо пробави,<br />

па и сада мора да остави.<br />

Тешко му се, тешко раставити, -<br />

али шта ће када мора бити!<br />

За њи срце њему младо туче,<br />

али нешто на далеко вуче,<br />

он не може више одолети,<br />

па се вине и у свет полети.<br />

Ој Карловци, лепо л` живе туде,<br />

ал` што мора бити нека буде, -<br />

та и мене нешто даље вуче,<br />

ево пружам свога раја кључе.<br />

Па када би им'о какву жељу,<br />

једну б' им'о само, али вељу:<br />

кад би тако смањио се туди<br />

да те могу притиснут на груди,<br />

та на груди и на своја уста -<br />

ох, жељице, ала си ми пуста!<br />

Лака песмо, оди у помоћ,<br />

јера ено већ је близу ноћ,<br />

де пригрли, песмо, моја снаго,<br />

па ижљуби све мило и драго!<br />

Бранко Радичевић


13<br />

У недељу, 10. септембра 2017, одржана је прва<br />

планинарска акција у нашој школи.<br />

Посетили смо Сремске Карловце у време<br />

манифестације ―Грожђенбал‖. Путовали смо<br />

возом по жељи ученика. Поред обиласка<br />

градских знаменитости, посетили смо и брдо<br />

Стражилово . Код Бранковог споменика одржали<br />

смо рецитал песама Бранка Радичевића и Душка<br />

Трифуновића. Никола Митровић, IV3 и Растко<br />

Ђурић, III2, својим рецитовањем употпунили су<br />

амбијент. Сви учесници, 8 ученика из наше<br />

школе, 2 ученика- госта из друге школе и<br />

чланови колектива: Милена Штулић, Весна<br />

Пејчић, Слађана Неагић и Лидија Домокош<br />

уживали су у лепом дану и догађајима.<br />

Списак ученика:<br />

Новаковић Нина, IV2<br />

Симеуновић Кристијан, IV2<br />

Костић Вања, IV2<br />

Митровић Никола, IV3<br />

Ђорђевић Сара, IV1<br />

Вукобратовић Сања, IV1<br />

Петковић Павле, III1<br />

Ђурић Растко, III2<br />

Светлана Ђорђевић,<br />

координатор Планинарске секције


14<br />

САЈАМ ОБРАЗОВАЊА И<br />

НАУКЕ 2017—ИНКЛУЗИЈА<br />

Ове године наша школа је учествовала на<br />

48. Сајму образовања и наставних<br />

средстава, на штанду Министарства<br />

просвете, науке и технолошког развоја. На<br />

предлог директора Хенди центра '' Колосеум<br />

'', Дарка Ивића, позвани смо да<br />

презентујемо наш рад и искуство на тему ''<br />

Развој инклузивног образовања '' , 28.<br />

октобра 2017. године.<br />

Учествовало је 15 ученика и 4 наставника:<br />

Наташа Петровић, Милица Трбојевић,<br />

Светлана Петковић и Светлана Ђорђевић.<br />

Описала сам наш рад кроз приказивање<br />

филмова са Босифест-а на часовима<br />

грађанског васпитања и верске наставе,<br />

кроз радионице, волонтирање.<br />

Такође сам изнела податак да је више од<br />

250 ученика одгледало неки филм на<br />

овогодишњем 8. Босифест-у и да је<br />

волонтирало 4 ученика. Такође, на отварању<br />

је било 11 наставника на челу са<br />

директорком Биљаном Благојевић-Седлар.<br />

Наставница Наташа Петровић је на часу<br />

српског језика и књижевности задала тему ''<br />

Документарни филм и његов одјек у мени ''.<br />

Два најбоља рада написале су ученице Ања<br />

Дошен и Софија Златановић из III2. Своје<br />

радове прочитале су пред члановима<br />

Министарства,члановима Хенди центра<br />

''Колосеум'', студентима Хемијског<br />

факултета ,нашим наставницима и<br />

ученицима. Добиле су буран аплауз .<br />

Похвале и велики аплауз потврде су нашег<br />

рада и потстицај за нове акције и<br />

радионице.<br />

Координатор ,наставник<br />

Светлана Ђорђевић


15<br />

БОСИФЕСТ 2017.<br />

Наша школа је учествовала на Босифест-у 2017.<br />

под називом ''Покрени промену''. То је 8. Београдски<br />

интернационални филмски фестивал особа са<br />

инвалидитетом, јединствен на Балкану и у Јужној<br />

Европи, који се одржавао у Сава центру у периоду<br />

од 10 до 12. октобра 2017.године. Отварању<br />

Фестивала и првој пројекцији филма присуствовали<br />

су директор школе Биљана Благојевић<br />

Седлар,педагог Маријана Пеулић, наставници:<br />

Слађана Неагић, Наташа Петровић, Бранка<br />

Вукосављевић, Милица Трбојевић, Софија Ераковић,<br />

Томислав Алавања и Светлана Ђорђевић. Наравно, и<br />

наши ученици, који су у великом броју сва три дана<br />

присуствовали пројекцијама. На отварању је било<br />

присутно 70 ученика.<br />

У среду, 11.10, на пројекцијама од 14.00 до 22.00<br />

часа присуствовало је такође око 70 ученика и наши<br />

наставници Бранка Вукосављевић и Софија<br />

Ераковић.<br />

У четвртак 12.10, придружиле су се и наставнице:<br />

Зорица Шћекић, Наташа Петровић и Слаћана Неагић<br />

са 90 ученика наше школе.<br />

Сви наставници остварили су 3 акредитована сата.<br />

Ученици- волонтери који су добили захвалнице су :<br />

Катарина Церна ,II5<br />

Софија Златановић ,III2<br />

Ивана Милићевић , IV3<br />

Анђела Миливојевић, IV3<br />

Лично се захваљујем свим ученицима и комплетном<br />

колективу који су са много емпатије учествовали на<br />

било који начин у овој манифестацији.<br />

Све фотографије можете наћи на сајту школе, а<br />

поставио их је наставник Владимир Весић.<br />

Посебно нам је захвалан организатор и директор<br />

фестивала г. Дарко Ивић.<br />

Координатор—волонтер<br />

Светлана Ђорђевић,<br />

наставница стручних предмета вежбе


16<br />

24.11.2017. године у холу Школе организован<br />

је ''III Дан здраве исхране и физичке<br />

активности'' у организацији наставница Софије<br />

Ераковић, Тање Жутић и Јелене Петковски<br />

као и чланова Еколошке секције.<br />

Ове године су ученици имали прилику да се<br />

упознају са лековитим својствима куркуме,<br />

ђумбира и лимуна и пробају чај са укусима<br />

ових зачина које су им представиле Емина<br />

Хаџић, Софија Настасовић и Јована<br />

Трпчевски, ученице III1.<br />

Са последицама неправилне исхране и<br />

штетним дејством брзе хране и газираних<br />

пића упознале су их Александра Гајић и<br />

Дубравка Рајић , ученице III3.<br />

Са генетски модификованом храном и њеним<br />

утицајем на организам ученике су упознале<br />

Драгана Крстић и Ања Дошен ученице III2 .


17<br />

Ученице III4, Милица Филиповић и Мина<br />

Ђокић, представиле су ученицима модел шаке<br />

из Зимбабвеа као једноставан начин за<br />

одређивање дневне количине протеина,<br />

угљених хидрата (скроб и воће), поврћа и<br />

масти. Предложиле су неке оброке и<br />

припремиле хељдине палачинке са џемом од<br />

дрена.<br />

За витаминску салату задужена је била<br />

професорка Софија Ераковић која је<br />

ученицима понудила један здрав витамински<br />

оброк.<br />

Ученици: Димитрије Миловановић, Зорана<br />

Милосављевић, Нина Павловић, Стефан<br />

Лемпоукас и Марко Огњановић, III4 радили су<br />

степ тест за утврђивање кондиције ученика.<br />

За мерење притиска пре и после ове<br />

активности задужена је била ученица III5,<br />

Јована Танасковић.<br />

Ове активности је пратила презентација на<br />

видео-биму на тему Срчани пулс као<br />

показатељ оптерећења.<br />

Јелена Петковски , наставница биологије<br />

Софија Ераковић, наставница латинског језика<br />

Тања жутић, наставница физичког васпитања


18<br />

«Снегови» Туларосе потичу од ситних кристала гипса, и током лета је пријатно хладан, јер не<br />

апсорбује топлоту већ је рефлектује 90% . У сувим пределима Земље, ретке кише испирају<br />

гипсано камење. Подземне и надземне воде га односе у котлине где вода као из тигања испарава<br />

и оставља песак који ветар разноси по Тулароси стварајући покретне дине.<br />

Меноски Асија,<br />

наставник стручних предмета


19<br />

Наика – Мексико Пећина кристала налази се 300 метара испод земљине површине. Највећи<br />

кристал је дужине 12 метара, ширине 4 метра и 55 тона тежине. Температура у пећини износи<br />

58 0 С, а влага 99% . Због тако неповољних услова пећина је недовољно истражена.<br />

Мања пећина је Пећина мачева где су кристали нешто мањих димензија.<br />

Селенит је врста гипса, по хемијској грађи је калцијум-сулфат. Селенит се формирао у прошлости када је<br />

дошло до испаравања слане воде из мора.<br />

Селенит је слабо прозиран, свиленкастог сјаја. Јавља се у облику плочастих штапића и у облику розетеруже<br />

селенита. Селенит се обично налази у пустињама, на сунцу, тамо где где има пуно светла.


20<br />

Нуклеинска киселина -<br />

ДНК има највећи значај у<br />

ћелији. Она је носилац<br />

наследне информације.<br />

Одређује специфичну грађу и<br />

функцију сваке ћелије.<br />

Она садржи „рецепте'' за све<br />

процесе који се одвијају у<br />

организму.<br />

Назив је добила по<br />

томе што је смештена у једру<br />

–нуклеусу. Основна јединица<br />

њене грађе је нуклеотид.<br />

Нуклеотиди се међусобно<br />

повезују формирајући<br />

полинуклеотидне ланце који<br />

чине структуру ДНК.<br />

Установљено је да ДНК<br />

свих врста превазилази<br />

пречник ћелије (нпр код<br />

човека дужина ДНК износи 2 м<br />

у једној ћелији). Да би могла<br />

стати у ћелију, ДНК у једру<br />

ступа у контакт са хистонима,<br />

протеинима око којих се<br />

обавија и они заједно чине<br />

хроматин. Хроматин се током<br />

ћелијске деобе кондензује,<br />

пакује образујући хромозоме -<br />

као нека сабијена опруга.<br />

На крајевима сваког<br />

крака хромозома налазе се<br />

теломере – заштитне капице.<br />

Њих су први пут открили 1977.<br />

године Elizabeth Blackburn<br />

и Joseph Gall, молекуларни<br />

биолози.<br />

Теломере штите<br />

хромозом од расплитања и<br />

међусобног спајања. Понекад<br />

их пореде са пластичним<br />

капицама које се налазе на<br />

крајевима пертли и штите их<br />

од расплитања и расипања.<br />

Као и ДНК, и теломере<br />

се састоје од низа нуклеотида<br />

чија се секвенца понавља<br />

вишеструко (та секвенца<br />

је ТТАГГГ). Дугачке су око<br />

15 000 нуклеотида.<br />

При свакој ћелијској<br />

деоби оне губе свој мали део,<br />

скраћују се. После великог<br />

броја деоба оне су истрошене,<br />

скраћене и ћелија не може<br />

више да се дели, нема<br />

обнављања. Тако се ткива, па<br />

и цео организам не<br />

регенеришу. Оне<br />

представљају молекуларни сат<br />

који је одговоран за старење<br />

организма.<br />

2009. године Carol<br />

Greider и Jack Szostak добили<br />

су Нобелову награду за<br />

физиологију и медицину<br />

откривши ензим теломеразу<br />

која је одговорна за надокнаду<br />

теломера. Теломеразе су<br />

врло активне у ћелијама<br />

ембриона, док су у телесним<br />

ћелијама мале активности.<br />

Примећено је и да је<br />

у ћелијама тумора активност<br />

овог ензима висока.<br />

Биолошко старење<br />

Биолошко старење је<br />

скуп промена којима је<br />

организам изложен током<br />

живота. Те промене се<br />

акумулирају и постепено<br />

доводе до старења организма.<br />

Код изузетно здравих<br />

људи, који имају добру<br />

генетску предиспозицију и<br />

воде здрав начин живота,<br />

хронолошка и биолошка<br />

старост се поклапају.<br />

Људски животни век, који је<br />

природа испрограмирала, је<br />

око 120 година, толико<br />

теломере могу да трају и<br />

омогућавају деобу тј.<br />

обнављање ћелија. Ако<br />

теломере не би имале<br />

тенденцију скраћивања, наше<br />

ћелије би биле бесмртне.<br />

Да ли постоји<br />

могућност да се утиче на<br />

дужину теломера и<br />

потенцијалну бесмртност<br />

ћелија, а да при томе нема<br />

штетног утицаја, у смислу<br />

неконтролисане деобе<br />

ћелија и настанка тумора?


21<br />

Било која интервенција<br />

која може продужити<br />

теломере може бити штетна,<br />

јер процес који води ка<br />

старењу је и процес који<br />

штити организам од тумора. С<br />

друге стране лоше животне<br />

навике: гојазност, прекомеран<br />

стрес, алкохол, дуван утичу на<br />

њихово скраћивање. Зато<br />

треба бити опрезан јер<br />

постоји фина спрега између<br />

активности и неактивности<br />

теломеразе.<br />

Дужина теломера као<br />

биомаркер за одређивање<br />

старости организма<br />

Показано је да постоји<br />

корелација између дужине<br />

теломера и параметара којима<br />

се<br />

Показано је да су јога и<br />

медитација, као антистрес<br />

методе, код тестираних<br />

учесника поспешиле<br />

активност теломеразе за 43%<br />

Затим ту је и умерена<br />

физичка активност, јер је<br />

претерана активност такође<br />

врста стреса за организам.<br />

Правилна исхрана је од<br />

велике користи. Нарочито<br />

намирнице богате<br />

антиоксидансима.<br />

Препоручује се храна богата<br />

добрим мастима и витаминима<br />

(интегралне житарице, просо,<br />

рукола, лосос).<br />

Све ово утиче на<br />

активност теломеразе и<br />

враћање теломера у нормално<br />

стање које одговара<br />

одређеном животном добу.<br />

Пред науком је дуг пут<br />

откривања још много тајни о<br />

теломерама и активности<br />

ензима теломеразе које<br />

помаже у њеном обнављању.<br />

То ће сигурно девести до<br />

иновација у борби против<br />

старења и тумора и дати<br />

одговоре да ли се природом<br />

испрограмирани животни век<br />

од 120 година може<br />

прекорачити и које су<br />

потенцијалне могућности.<br />

одређује старост организма<br />

или болести које се јављају у<br />

старости. Важи мишљење да<br />

хронолошке године могу да<br />

буду прилично непрецизна<br />

мера за стварно<br />

функционисање и здравствено<br />

стање индивидуе.<br />

Тренутно постоје<br />

тестови крви помоћу којих се<br />

може одредити дужина<br />

теломера и установити колико<br />

организам брзо стари односно<br />

колико је заправо стар без<br />

обзира на хронолошку<br />

старост.<br />

Скраћене теломере се<br />

могу опоравити, регенерисати<br />

тј. вратити у нормалу за дато<br />

животно доба.<br />

Суплементација<br />

витаминима Ц, Е и омега 3-<br />

масним киселинама врло<br />

повољно утиче. За витамин Ц<br />

се зна да ојачава зидове<br />

крвних судова, поспешује<br />

апсорпцију гвожђа, снажан је<br />

антиоксиданс. Има га у<br />

цитрусима, коштичавом воћу,<br />

паприци, броколију. Витамин<br />

Е је исто познат антиоксиданс<br />

у борби против слободних<br />

радикала и оксидационих<br />

процеса. Има и<br />

антиинфламаторно дејство.<br />

Њиме су богати орашасти<br />

плодови, семенке, јаја, уље.<br />

Препоручује се и умерено<br />

сунчање или суплементација<br />

витамином Д, јер има<br />

антиинфламаторно дејство.<br />

Јелена Петковски ,<br />

наставница биологије


22<br />

Једноставно речено, алкална вода има<br />

незнатно већи pH од воде са чесме. Да<br />

бисте се подсетили, pH вредност мери<br />

киселост на скали од 0 до 14, при чему је<br />

0 потпуно кисела ,а 14 је потпуно алкална<br />

(базна). рН вредност 7 је неутрална.<br />

Алкална вода има pH већи од 7, у неким<br />

брендовима оглашавање је на pH 8, 9 или<br />

чак и више.<br />

Постоје два главна начина да се добије<br />

алкална вода:<br />

1. Јонизација / Електролиза<br />

2. Додавање минерала и других<br />

алкалних састојака<br />

Вода је неопходна за живот. Осим<br />

основних избора између воде «чесмоваче»<br />

и флаширане воде, продавци све више<br />

производе нове врсте вода као што је,на<br />

пример, вода са више магнезијума итд...<br />

За алкалну воду се тврди да има низ<br />

здравствених предности.<br />

Научници тврде да смањује телесне<br />

масти, побољшава здравље костију и<br />

генерално неутралише киселине у<br />

крвотоку.


23<br />

Крв и друге течности у телу које окружују<br />

ћелије су благо алкалне (pH вредност од 7,2<br />

до 7,45). Уколико би се pH вредност крви<br />

променила на 6,9 наступила би кома, а затим<br />

и смрт.<br />

Срећом, наш организам има механизме који<br />

му помажу да одржи равнотежу и спречи<br />

велике промене вредности pH. То су дисање -<br />

плућа, затим тзв. пуферски системи у<br />

телесним течностима и селекција<br />

водоникових јона у бубрезима.<br />

Ипак, данашњи начин живота доводи до<br />

стварања велике количине тзв. киселог<br />

отпада у нашим организмима.<br />

97% хране као производ метаболизма ствара<br />

кисели отпад, а од значајних фактора<br />

закишељавања су и пушење, алкохол, стрес и<br />

загађивање животне средине.<br />

Наше тело је принуђено да се константно<br />

бори са насталим киселинама, што временом<br />

осиромаши резерве наших система за<br />

неутрализацију. Настале киселине дугорочно<br />

оптерећују наш организам, што доводи до<br />

низа проблема као што су : гојазност, смањен<br />

имунитет, недостатак енергије, али и читав<br />

низ болести повезаних са киселошћу, које<br />

укључују дијабетес, остеопорозу, формирање<br />

бубрежних каменаца, артритис, рак и др.<br />

Алкална вода у себи има више негативних<br />

ОH - јона, што доводи до веће расположивости<br />

кисеоника у крви. Уколико је крв само мало<br />

алкалнија (од 7,3 до 7,45) у њој ће бити око<br />

2/3 више кисеоника, који је на располагању<br />

свим ћелијама у нашем организму!<br />

Dr Otto Warburg, који је добио две Нобелове<br />

награде, открио је 1932. године да недостатак<br />

кисеоника у ћелијама доводи до рака. За<br />

разлику од нормалних ћелија, ћелијама рака<br />

кисеоник није потребан и он буја у киселој<br />

средини.<br />

Dr Otto Warburg је такође открио да настајање<br />

мутираних рецептора, који доводе до рака, не<br />

може да се деси уколико је pH вредност<br />

ћелије у здравом алкалном нивоу. Како би се<br />

изборио са великом количином киселог<br />

отпада, организам производи превише<br />

слободних радикала, који оксидују, не само<br />

отпад, већ и здраве ћелије. Негативни ОH -<br />

јони из алкалне воде неутралишу слободне<br />

радикале, односно делују као снажан<br />

антиоксиданс. Научници су истраживали<br />

разлоге дуговечности појединих народа и<br />

установили да је им заједничка чиста алкална<br />

вода!<br />

Пијте било коју врсту воде јер је<br />

добра за ваше здравље.<br />

Што се тиче алкалне воде, може да<br />

обезбеди неке предности - и вероватно<br />

нема велике мане.<br />

Анета Миливојевић<br />

наставница хемије


24<br />

Фрушкогорски манастири,смештени су на малом географском простору, на пад<br />

целину. Настали су у позним деценијама средњег века, када се тежиште српск<br />

Манастир Крушедол<br />

Манастир Крушедол се налази близу Сремских Карловаца и најзначајнији је<br />

верски,национални,кулрурни и историјски манастир. Цркву Благовештења подигли су,<br />

између 1509. и 1514. године, деспот Ђурађ Бранковић, владика Максим и његова мајка<br />

деспотица Ангелина. У себи носи облик тролиста,тј. средњевековну традицију. У 18.веку<br />

извршене су измене у духу барока.<br />

Манастир је био седиште Сремске епархије, после велике сеобе Срба 1690.године. У њему<br />

су се одржавали црквено-народни сабори. У манастиру Крушедолу се налази породична<br />

гробница ктитора Бранковића, Св. деспота Стефана.


25<br />

инама Фрушке горе, у области Срема. Представљају културно-историјску<br />

е културе пред налетом Турака преместило на север.<br />

Манастир Јазак<br />

Удаљен је четири километара од<br />

Врдника. Први пут се помиње<br />

1522. године. Из Неродимља<br />

1706. пренете су мошти цара<br />

Уроша,ту су чуване до<br />

1941.године. Данашња, нова<br />

црква подигнута је 1736.<br />

Грађена је у облику тролистатриконхоса,<br />

са куполом изнад<br />

централног дела. Барокни звоник<br />

дозидан је 1753.године. Сама<br />

црква подсећа на особености<br />

моравске школе.<br />

Манастир Мала Ремета<br />

Удаљен је два километра од<br />

манастира Јазак, налази се у<br />

близини Врдника. Најстаријим<br />

поузданим податком о овом<br />

манастиру сматра се одлука<br />

којом су турске власти<br />

1541.године заштитиле<br />

манастирске поседе и сам<br />

манастир. Манастир је посвећен<br />

Покрову Пресвете Богородице,<br />

саграђен је 1739.године. Синиша Хорват ,<br />

наставник верске наставе


26<br />

Метеори (лебдеће камење) чине комплекс<br />

православних манастира у близини грчког<br />

града Каламбаке, у западној Тесалији.<br />

То је група високих и неприступачних стена<br />

оивичених манастирима, скитовима и<br />

ћелијама у чијим су пећинама од XI века<br />

настале прве испоснице хришћанског<br />

монаштва на овим просторима.Као природни<br />

феномен Метеори представљају високе стене<br />

које издалека личе на камену шуму.<br />

Што се тиче географског порекла, сматра се<br />

Оснивање првог манастира у XI веку означило<br />

је почетак организоване монашке заједнице<br />

на Метеорима. Данас само 6 манастира још<br />

увек живи:Преображење Христово, Свети<br />

Варлам,Свети Никола Анапуански, Русану,<br />

Света Тројица и Свети Првомученик Стефан.<br />

да је овде постојало језеро, пре око 60<br />

милиона година и да је оно отекло кроз отвор<br />

Темпе, па се вода слила у Егејско море због<br />

чега је Тесалија знатно касније насељена.<br />

Велики Метеори-Преображење Христово<br />

Атанасије Метеоритски, који је дошао са<br />

Атоса, имао је задатак да оснује манастир<br />

као што су они на Атосу. Он је 1344. године<br />

окупио око себе 14 калуђера из околине и<br />

попео се на Платис Литос (широк камен), на<br />

висину од 613 метара и сазидао чувени<br />

манастир Велики Метеори.<br />

Монаси су живели у пећинама или ћелијама,<br />

али су силазили сваке недеље и у време<br />

великих празника како би заједно вршили<br />

литургију у манастиру Дупјани.


27<br />

Манастир Варлаам<br />

У XIV веку пустињак Варлаам изградио је<br />

ћелију у којој је живео у изолацији и<br />

оскудици. Почетком XVI века два<br />

брата,калуђери, Нектар и Теофан, потомци<br />

аристократске породице, наставили су<br />

градњу.<br />

Манастир Свете Тројице<br />

Не зна се засигурно ко је оснивач овог<br />

манастира. У првом плану је величанствена<br />

стена крунисана манастиром а у позадини<br />

долина реке Пиниос са лебдећим врховима<br />

планинског ланца Пиндос и његовим густим<br />

шумама и стрмим падинама.<br />

Манастир Русану<br />

Овај манастир има три нивоа, први нивоцрква<br />

и ћелија а друга два чине куће за<br />

госте, сале за пријем и изложбени<br />

простор.Ово је женски манастир.<br />

Манастир Свети Стефан<br />

Смештен је на јужној страни Метеора, његова<br />

специфичност је у томе што је то женски<br />

манастир.<br />

Манастир Светог Николе Анапуанског<br />

Саграђен је у XVI веку.Посебну пажњу<br />

привлачи фреска која осликава Адама који у<br />

рају животињама даје имена.<br />

Метеори су на листи<br />

светске културне баштине<br />

и под заштитом UNESKO-a.<br />

Снежана Машић,<br />

наставница географије


28<br />

Милановић Симона, IV3<br />

Марија Јовановић, II3<br />

Ми смо<br />

одмерили за<br />

вас.<br />

Ако желите<br />

да ваш рад<br />

има<br />

употребну<br />

вредност за<br />

пацијента,<br />

лекара, а<br />

наравно, и за<br />

вас, онда он<br />

овако треба<br />

да изгледа.<br />

Савва Стоја<br />

Милошевић Сара, IV3


29<br />

новић 4-5<br />

А сада ви<br />

одмерите<br />

сами и<br />

процените<br />

где се ваш<br />

рад налази<br />

на лествици<br />

од 1 до 10 .<br />

Не<br />

очајавајте .<br />

Они су то<br />

постигли<br />

вредним<br />

радом и<br />

трудом.<br />

Берберовић Сара, IV5<br />

Јанкоски Стефан, IV2<br />

За вас одабрали Асија Меноски и Милица Станковић,<br />

наставнице стручних предмета


30


31


32<br />

Неке о<br />

ових<br />

радов<br />

может<br />

набав<br />

по врл<br />

повољ<br />

ценам<br />

код на<br />

младе<br />

слика<br />

Мариј


а<br />

е<br />

ити ,<br />

о<br />

ним<br />

а,<br />

ше<br />

33<br />

д<br />

рке<br />

е ,II3


34


35<br />

Ментор :Љиљана Теодоровић,<br />

наставница ликовне културе


36


37<br />

Здраво. Ја сам Момчило Чолић. Зуботехничку школу у<br />

Београду завршио сам 2011. године. Након тога уписао<br />

сам Стоматолошки факултет у Београду и завршио га<br />

2017. године. За време студија активно сам се бавио<br />

израдом научних радова и учествовао на Међународном<br />

конгресу зубних техничара у Врњачкој Бањи, као<br />

предавач.<br />

За вас сам одобрао ове радове, који представљају мој<br />

хоби и са којима се радо присећам школских дана. Као<br />

што видите, зуби су непресушан извор идеја.


38


39<br />

За вас одабрала Милица Станковић,<br />

наставница стручних предмета—вежбе


40<br />

Негде око 14 часова, испред наше школе,<br />

интересантна сцена – прва смена се „свлачи―,<br />

а друга „облачи―. Врели летњи дани и правила<br />

школе диктирају гардеробу. Актери ове сцене<br />

не могу а да се не запитају : Како то,<br />

гардероба коју су цела елитна Кнез-Михаилова<br />

и пуна Ада већ виделе, а нико се није зачудио,<br />

сад не одговара?<br />

Шкотски килт, униформа британске војске,<br />

голишави „стомачићи― Индијки док поносно<br />

носе свој сари још више стварају забуну.<br />

Правилник Школе каже:<br />

Члан 12.<br />

Лакше повреде радних обавеза ученика су:<br />

-неприкладно одевен долази у Школу и друга<br />

места на којима Школа организује образовноваспитни<br />

рад.<br />

Aкo сте имали срећу да посетите древне<br />

Метеоре, видели сте да наша одећа, не ретко,<br />

није била примерена да нам дозволи улаз у<br />

верске храмове. Чекала нас је пригодна<br />

гардероба коју смо послушно облачили.<br />

Обавезно би , уз широк осмех, забележили свој<br />

нови „look“ и уз пуно поштовања улазили у<br />

храм.<br />

Спремајући се за одлазак у позориште, нико од<br />

нас није посегао за „бретелицама― или<br />

„бермудицама―. Напротив, биле би ту и кравата<br />

и уникатна ешарпа. Па наравно, улазили смо у<br />

храм културе.<br />

А шта је наша школа? Образовна установа која<br />

нас је васпитала да се у храмове не улази или<br />

боље рећи не свраћа са Аде или корзоа . Наша<br />

школа је онда храм образовања и подразумева<br />

специјалну гардеробу ( не мислимо на<br />

кецеље) .<br />

Али и врели летњи дани су реалност , а у<br />

нашем образовном храму се задржавамо често<br />

и по шест сати. Стога смо одлучили да дамо пар<br />

савета како да нам буде пријатно ,а да не<br />

скрнавимо храм.<br />

Ах, само да се<br />

«угасе камере»!<br />

Смеран у<br />

одевању, смеран<br />

и у раду!<br />

Покушаћу, па<br />

нека буде шта<br />

буде !<br />

Покушао је и<br />

било је шта је<br />

било!<br />

Ко ли је већ седео<br />

на овој столици ?<br />

Захваљујемо се наставници<br />

Александри Срећковић која нам је<br />

дозволила снимање фотографија за<br />

часопис


41<br />

Опет ћемо се позвати на националне ношње<br />

култура који су скоро целе године изложени<br />

високим темпертурама. Покривеност тела, као<br />

заштита од сунчевих зрака, доминира и одређује<br />

гардеробу.<br />

Опште правило гласи да лежерна, широка одећа<br />

од тамније и гушће тканине боље штити од<br />

припијене, светле одеће, ретког ткања.<br />

Занимљиво је да иако тамне боје привлаче више<br />

топлине, оне стварно пружају бољу УВ заштиту од<br />

белe одеће. Наиме, сунчеви зраци теже продиру<br />

у "тамни материјал". Што је тканина тамнија, има<br />

већи УВ заштитни фактор.<br />

Бела боја није најбоље решење за летњи период,<br />

већ напротив, тамнија.<br />

Ево научног објашњења.<br />

Као што сте вероватно чули, бела боја одбија<br />

топлоту сунца боље од црне боје и стога спречава<br />

да топлота допре до вас!<br />

Али, бела боја такође одбија и вашу личну<br />

топлоту и враћа вам је. То значи да бела одећа,<br />

уместо да топлоту пропусти, рефлектује је назад<br />

на вас.<br />

Дакле одећа тамне боје је најбоља за хлађење.<br />

Она ће апсорбовати све те топлоте, а затим их<br />

пренети у атмосферу и тако вам помоћи да се<br />

расхладите.<br />

Ако све ово није довољно да дамо одговор на<br />

малопређашње питање, ваљда ће ова сцена<br />

помоћи : Улазите у аутобус у својој омиљеној<br />

гардероби- шортс и „бретелице― и срећни седате<br />

на прво слободно место. Кад оно, пре вас је ту<br />

седео ваш истомишљеник и презнојавао се на тој<br />

истој столици. Осећај је такав да ће вас натерати<br />

да одмах свесрдно уступите место некој старијој<br />

особи. Шта кажете, да ли је то довољан разлог<br />

да нас натера да се смерно одевени упутимо у<br />

школу?<br />

Неки наши предлози !<br />

Стварно има члан 12 !<br />

Шта ће мо да радимо !?<br />

А,ево нешто и за<br />

професорке<br />

и напомињемо -<br />

свака сличност са<br />

вежбама је искључена. III 4<br />

Ениса Меноски и одељење III 4


42


43


44<br />

Ретба језеро познато је у свету по својој ружичастој боји. Налази се 40 километара<br />

северно од Дакара, у Сенегалу.<br />

Када вода у језеру достигне ниво салинитета већи од мора и када је температура<br />

воде оптимална, зелена алга Dunaliella salina почиње да ослобађа свој пигмент.<br />

Затим безопасна халобактерија, која се развија на дну језера под утицајем соли<br />

и њеног деловања, ствара јединствену ружичасту боју, која се мења зависно од<br />

интензитета сунчевих зрака.<br />

Налази се близу Есперанце у дивљој зони Западне Аустралије. Ово језеро достигне<br />

боју од плаве, преко љубичасте до ружичасте боје, која зависи од времена дана и<br />

временских услова. Научници су открили да у овом језеру нема алги, па је порекло<br />

боја и даље мистерија.


45<br />

Језеро Клилук се налази у близини малог града<br />

Осојус, канадској провинцији Британска Колумбија, око 100 километара источно<br />

од Ванкувера. Представља атракцију за туристе и свето место домородаца.<br />

У приватном је власништву староседеоца, који су га откупили, оградили и сачували га<br />

од експлоатације. Сада се може посматрати само из даљине.<br />

Састоји се из више појединачних базена, укупно 365. У зависности од годишњег доба,<br />

боја воде је у сваком од њих различита, углавном жута и зелена, а током лета се<br />

због кристализације појединих минерала, услед испаравања, појављује и бела боја.<br />

Садржи висок проценат минералних материја, нарочито магнезијум<br />

сулфат, калцијум, натријум сулфат, сребро и титанијум. Зато се формира пегава<br />

структура површине језерске воде.<br />

Језеро је ендоречно што значи да се не снабдева водом преко река. Током Другог<br />

светског рата минерали из језера коришћени су за израду муниције.


46<br />

Бајкалско језеро у Сибиру је фасцинантно<br />

чудо природе. Старо је око 25 милиона година.<br />

Ово језеро је једно од највећих и најдубљих,<br />

има петину светске питке воде.<br />

Вода је савршено бистра, толико да се са<br />

површине могу видети објекти 130 м у<br />

дубину.<br />

У древним кинеским текстовима, ово језеро је<br />

било познато као ―Северно море‖. То и не<br />

чуди с обзиром да је Бајкалско језеро готово<br />

640 км дугачко, 80 км широко, а у њега се<br />

улива више од 300 река, али само једна,<br />

Ангара, истиче. Дубоко је 1.624 м.<br />

На појединим местима вода у језеру је толико<br />

чиста да се често без проблема могу видети<br />

објекти који се налазе и до 40 м испод<br />

површине.<br />

Готово пет месеци годишње Бајкалско језеро<br />

је прекривено ледом. Током процеса<br />

замрзавања, хладни таласи се разбијају о<br />

обалу и претварају у тиркизне ледене<br />

скулптуре. На различитим деловима језера<br />

слој леда може бити дебљине од 5<br />

центиметара, па све до 2 метра, довољно да<br />

преко њега пређу аутомобили. Између маја и<br />

јуна лед почиње да се топи, а управо у тим<br />

моментима Бајкалско језеро постане магнет за<br />

туристе који овде долазе да слушају природни<br />

оркестар назван ―ледена музика‖ – звук<br />

Од јануара до маја језеро је замрзнуто и тада<br />

је посебне лепоте. Под утицајем ветра,<br />

валова, температурне разлике, смрзавања и<br />

сунца из воде се према небу издижу комади<br />

леда и стварају прекрасна, тиркизна лица<br />

Бајкалског језера.<br />

пуцкетања леда и валова који се након пет<br />

месеци поновно пробијају на површину.<br />

Водич кроз планету Земљу<br />

Асија Меноски


47 Page 47<br />

Ејбрахам је вештачко језеро у западном делу<br />

канадске провинције Алберта. Настало је<br />

градњом бране Бигхорн 1972. којом је<br />

преграђена река Северни Саскачеван у<br />

горњем делу њеног тока, у подгорини<br />

Стеновитих планина.<br />

Укупна површина акваторије је 53,7<br />

километара квадратних. Површина језера<br />

лежи на надморској висини од 1.340 метара.<br />

Иако је вештачко, ово језеро се одликује<br />

изразито плавом бојом воде,<br />

карактеристичном за глацијална језера, а<br />

боја је последица хемијског састава стена у<br />

тој регији.<br />

Јединствени геолошки феномен познат као<br />

Danxia landform налази се у неколико<br />

подручја у Кини.<br />

Овај пример се налази у Zhangye, провинцији<br />

Гансу. Боје су резултат њихове акумулације<br />

милионима година од црвеног пешчара и<br />

других минерала Стене су глатке, оштре и<br />

неколико стотина метара високе.<br />

Језеро је име добило по Сајласу Ејбрахаму,<br />

који је био водич многим раним<br />

истраживачима тога подручја.<br />

Резултат, сличан вишеслојној торти , повезан<br />

је са деловањем истих тектонских плоча<br />

одговорних за стварање делова Хималаја .<br />

Ветар, киша и време су затим обликовали<br />

изванредне облике, укључујући куле и<br />

стубове са различитим бојама, узорцима и<br />

величинама<br />

У зимском периоду карактеристичан је<br />

феномен "замрзнутих мехурића" испод леда.<br />

Распадањем биљака језера ослобађа се гас<br />

метана, а мехурићи бивају заробљени одмах<br />

испод површине, јер језеро почиње да<br />

замрзава.<br />

БОГАТ ЈЕ ОНАЈ ЧОВЕК<br />

КОЈИ МОЖЕ КАД ХОЋЕ<br />

ДА ПУТУЈЕ ГДЕ ХОЋЕ И<br />

ОСТАНЕ КОЛИКО ХОЋЕ—<br />

АСИЈА МЕНОСКИ


48<br />

Од Кулина бана до<br />

новогодишњих дана желимо<br />

професорки Милици<br />

Бошковић годину пуну<br />

граматике, што мање<br />

ембрионалних суза у зачетку<br />

и мољакања за ћошак. Све<br />

најлепше у наредној<br />

2018.години жели Вам III3!<br />

Драги бисери “Плаве<br />

шкољке” ,<br />

Шаљемо вам стихове<br />

умотане снегом и<br />

добротом,<br />

шаљемо вам најлепше<br />

жеље у овој ноћи окупаној<br />

лепотом,<br />

срећна вам новогодишња<br />

ноћ,<br />

а срећа и радост сами ће<br />

доћ'.


49<br />

Професору Кости и<br />

Ники желимо срећне<br />

новогодишње празнике<br />

уз много здравља и<br />

радости<br />

Ваше III2!<br />

За Комшу: Драги Иване (Комшо)<br />

у наредној 2018. години желимо<br />

ти да нам опростиш сва<br />

дуговања и спустиш цене, да<br />

наставимо да читамо хороскоп<br />

заједно и да останеш увек тако<br />

млад и насмејан. Срећну Нову<br />

годину жели ти III 3!


50<br />

За професорку Данку Гачић:<br />

Професорка желимо Вам<br />

најсрећнију Нову годину. Хвала<br />

Вам што сте нас у првој години<br />

дочекали дивно, са осмехом, и<br />

што сте нам пренели део Вашег<br />

знања!<br />

Ваше III4<br />

За професорку Енису:<br />

Нашој «НАЈСТРОЖОЈ» и<br />

НАЈБОЉОЈ пофесорки, желимо<br />

НАЈСРЕЋНИЈУ Нову годину, да<br />

Вам буде боља од претходне,<br />

ако је то могуће, и да уз Вас<br />

нижемо само успехе, јер како<br />

другачије! Ваше Ваше III4<br />

За професорку Наташу<br />

Божић:<br />

У Новој години желимо Вам<br />

да останете насмејани и<br />

ведри, јер ћемо уз Ваш<br />

осмех бити још успешнији.<br />

Срећну Нову годину и<br />

празнике жели Вам III4<br />

( најбоље одељење трећег<br />

разреда).


51<br />

Ово овако више НЕ МОЖЕ!!!<br />

Желимо Вам крајње<br />

једноставну Нову годину, са<br />

много среће, здравља и<br />

љубави и са што мање<br />

нервозе због изостанака. Уз<br />

све то не би био лош један<br />

мали Ферари, јер како кажу : “<br />

Срећу чине мале ствари”.<br />

Воле Вас и љубе ваши<br />

Немањићи,III4<br />

За професорку Милицу Бошковић:<br />

Ваши XY-и, који још увек нису<br />

изашли из вртића „Дечја радост“,<br />

желе Вам да у Новој години<br />

напокон престигну III3 и<br />

оправдају Ваше поверење. Желимо<br />

Вам много здравља, среће, успеха<br />

и стрпљења за све XY-e који<br />

долазе. Воли Вас Ваше III4<br />

П.С. И кад завршимо ову школу<br />

нећете нас се отарасити!


52<br />

Нек' Вам тај лепи осмех<br />

буде препрека сваком злу,<br />

љубав у срцу према нама<br />

нек' Вам вечно траје!<br />

Да вам се испунe све<br />

жеље и снови, жели Вам<br />

неко ко Вас искрено воли!<br />

Вашe II4<br />

Драга наша пекаро Здравковић,<br />

Хвала вам на лепој ,увек свежој<br />

пици и великим укусним<br />

крофнама!<br />

Хвала вам на љубазности и увек<br />

дивном расположењу!<br />

Знајте да ћемо заувек остати<br />

ваше верне муштерије.<br />

Желимо вам срећну Нову<br />

годину , много здравља ,среће и<br />

љубави<br />

ваше II1


53<br />

Наздравимо Новој години као новој<br />

шанси да све поставимо на своје<br />

место.<br />

Отворимо књигу...<br />

Њене странице су празне...<br />

Сами ћете на њима исписати речи.<br />

Књига се зове “Могућност”а њено<br />

прво поглавље<br />

«Новогодишње вече».<br />

Заборави сву тугу, муке и бол и у<br />

овој години само воли, не дозволи<br />

да ти неко жеље квари, у Новој<br />

години све их оствари!!!<br />

Драги чика Илија,<br />

Срећну Нову годину и све<br />

новогодишње празнике , жели Вам<br />

Ваше II1!!!<br />

Драга професорка Асија,<br />

II1 од срца и из дубине душе, са<br />

много љубави Вам жели срећну<br />

Нову годину и божићне празнике.<br />

Да од следеће године научите још<br />

барем онолико језика колико сада<br />

знате. Да стекнете пуно амигоса<br />

и да вам свака следећа година<br />

буде боља од претходне. Док<br />

честитку читате ову и годину<br />

чекате нову из нашег срца<br />

примите жељу, дочекајте је у<br />

весељу!!! Нека вам је живот пун<br />

среће и снова , нека вам је<br />

срећна година нова !!!


54 Page 54<br />

Драга и поштована професорка<br />

Снежана,<br />

Желимо Вам много смеха и<br />

среће у Новој 2018.<br />

години.Такође Вам желимо да<br />

останете тако лепи(као и увек)<br />

и да и даље препадате<br />

уплашене прваке.<br />

Волимо Вас и недостајете нам<br />

пуно.<br />

Ваши драги ученици из II3<br />

Драги професоре Немања,<br />

Желимо Вам срећну Нову годину<br />

и новогодишње празнике.Да и у<br />

следећој години останете најбољи<br />

професор и да нам предајете још<br />

дуго година.Нека Вам се у<br />

наредној години испуни све што<br />

желите.<br />

Ваше II3


55 Page 55<br />

Драги разредни Владо,<br />

У име целог одељења<br />

желимо Вам срећну Нову<br />

годину и новогодишње<br />

празнике.Жао нам је што<br />

пролази друга Нова година<br />

без Вас,<br />

Воли Вас II3<br />

Срећну Нову годину желимо Вам ми,<br />

Ваши верни ученици из другог три.<br />

Триста шездесет пет дана је пред<br />

Вама,<br />

Нека у сваком радост буде с Вама.<br />

Професорка Данка дивни сте Ви,<br />

нека Вам је срећна Нова година и<br />

празници сви.


56<br />

Свечано одело, седа му је коса,<br />

и да не заборавим, наочаре на врх носа.<br />

Он нас воли, он нас чува,<br />

осмех изјутра, његова реакција је прва.<br />

Све наше оцене добро су му познате,<br />

али од њега никада нису дознате.<br />

-Чика Илија,је л' ту разредни?<br />

-Не брините децо, данас он не долази.<br />

Из школе последњи одлази,<br />

а у туђу интиму никада не залази.<br />

И приводим крају ову песму ја,<br />

Зато Вам срећну Нову годину жели II2.


57 57<br />

Из дана у дан<br />

школа нам је милија,<br />

јер на лицу осмех<br />

набацује нам Илија.<br />

Нашег школовања прошла<br />

је година једна,<br />

у њој раде многа лица вредна.<br />

Једно лице нама је најмилије,<br />

то је лице нашег чика Илије.<br />

Нек’ Вам се остваре све жеље<br />

да ударите бригу на весеље,<br />

да Вам остале генерације буду као ми,<br />

ти Вам жели Ваше II3


58<br />

ЗТС МЕДИЈА—<br />

школски часопис<br />

Директорка:<br />

Др Биљана Благојевић Седлар<br />

Главна и одговорна уредница:<br />

Др Ениса Меноски<br />

Извршна и арт уредница:<br />

Др Асија Меноски<br />

Лекторка:<br />

Весна Кнежевић Живић<br />

Сарадници:<br />

- ученици Зуботехничке школе<br />

одељење III1<br />

одељење III2<br />

одељење III3<br />

одељење III4<br />

одељење II1<br />

одељење II2<br />

одељење II3<br />

одељење II4<br />

Ивана Перић IV2,<br />

Марија Јовановић II3<br />

Милош Чолић , бивши ученик ЗТШ,<br />

Зорана Милосављевић III4,<br />

Софија Златановић III2,<br />

Сташа Лончар III5,<br />

Тамара Мирковић III5,<br />

- наставници Зуботехничке школе:<br />

Ана Ристовић Чар, Весна Кнежевић Живић,<br />

Радмила Милановић Бека, Тања Жутић,<br />

Миљка Вицковић , Светлана Ђорђевић,<br />

Софија Ераковић, Милица Бошковић,<br />

Јелена Петковски, Анета Миливојевић,<br />

Милица Станковић,Синиша Хорват,<br />

Владимир Весић.<br />

ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА!

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!