You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
CG RASKR[]A<br />
Kako se lin~uje jedan narod<br />
Kadija i prave kadije<br />
Pi{e: Igor<br />
Jaramaz,<br />
potpredsednik politi~kog<br />
saveta Srpske liste<br />
S<br />
ada ve} javnosti dobro poznat slu~aj koji<br />
se dogodio na Njegu{ima 28. jula<br />
2012. samo potvr|uje ono o ~emu su<br />
upu}eni u prilike u Crnoj Gori uveliko govorili<br />
i pri~ali.<br />
Crnogorska dr`avnost, obnovljena 1945.<br />
i me|unarodno-pravno formalizovana 2006.<br />
je projekat koji se osniva na temeljnoj negaciji<br />
prava 200.000 njenih gra|ana (i mogu}e<br />
jo{ toliko dr`avljana) i na dehumanizaciji Srba.<br />
Slu~aj crnogorskog nacionaliste Mila Kadije<br />
koji je u subotu (28. jula) uve~e izbacio<br />
goste iz svog objekta zbog njihove nacionalne<br />
i verske pripadnosti obavezuje svakog<br />
srpskog politi~ara. Mr`nja, koje ne samo da<br />
se ekstremni crnogorski nacionalisti i {ovinisti<br />
ne stide, ve} njome i ponose pred {irokom<br />
publikom, rezultat je vi{edecenijske izgradnje<br />
crnogorskog nacionalno-dr`avnog identiteta.<br />
Toga smo bili svedoci prilikom bodrenja<br />
crnogorskih ko{arka{ica na Cetinju 13. juna<br />
2012. i tako|e javnosti dobro poznatog sadr-<br />
`aja navija~kog repertoara mladih Crnogoraca<br />
iz Nik{i}a, Danilovgrada i Cetinja.<br />
Pokri}e za takvo pona{anje ti mladi ljudi<br />
nalaze u slu`benoj politici vo|stva njihove etni~ke<br />
grupe odnosno dr`ave. ^elnici vladaju-<br />
}e koalicije Demokratske partije socijalista i<br />
Socijaldemokratske partije preko 20 godina<br />
demonstriraju i grade javni diskurs na lin~u<br />
jednog naroda. To nikako ne ostaje samo na<br />
Cetinjsko ugostiteljstvo<br />
Restoran Spoleto i Zoran Vujovi}<br />
Da slu~aj Kadije nije nikakav izuzetak niti ~ak doga|aj vredan medijskog<br />
pomena izvan op{tine Cetinje govori nedavna istorija tog kraja. Godina je<br />
2003, mesto radnje je restoran Spoleto na Cetinju, koji dr`i Zoran Vujovi}, ugostitelj<br />
Crnogorac, koji je, po re~ima prof. Predraga Vuki}a, u Italiji zavr{io ugostiteljsku<br />
{kolu gde je nau~io da je mu{terija svetinja koja se mora po{tovati.<br />
Iz tog razloga njegovu kafanu, Spoleto, poha|a grupica poslednjih Mohikanaca<br />
- Srba sa Cetinja - Predrag Vuki}, Radosav Vojinovi}, Spiridon Bulatovi},<br />
Jovan Marku{ i drugi, posebno Cetinjski bogoslovi, Srp~ad sa svih strana<br />
srednjo{koslkog uzrasta koja se spremaju za slu`enje Bogu i narodu i koji su<br />
zbog toga tradicionalno meta Cetinjana.<br />
Tako pokojni Bobo „Ma~or“ Bogdanovi}, zastupnik cetinjsko-crnogorskog<br />
vox populli, sugeri{e Vujovi}u da izbaci Srbe iz svog lokala, tj. da prema njima<br />
postupi kao gorepomenuti Kadija sa Njegu{a.<br />
Vujovi}, Crnogorac ali ne i nacionalista i {ovinista, li{en ikakvog negativnog<br />
ose}aja prema mu{terijama koje redovno poha|aju njegov lokal, nisu<br />
bu~ne, ne izazivaju tu~e, ne uni{tavaju inventar i najbitnije od svega redovno<br />
pla}aju ceh, odbija Bogdanovi}ev predlog.<br />
Stoga na jesen 2003. stupa tihi bojkot Cetinjana. Izuzev Srba, niko vi{e me-<br />
|u Crnogorcima ne zalazi u Vujovi}ev lokal. Ta agonija je trajala nekoliko meseci<br />
do prole}a 2004. kada je Vujovi} zatvrio du}an i napustio Cetinje da bi zatim<br />
svoje aktivnosti nastavio u Podgorici, prilago|enijoj ljudskom `ivotu.<br />
Da je tada dr`ava reagovala morala bi valjda da pohapsi ve}i deo mesta koje<br />
je tada brojalo 15.000 stanovnika {to bi valjda napravilo blokadu u ina~e efikasnim<br />
organima za prekr{aje.<br />
retorici i uvek se preto~ava u konkretna dela<br />
dr`avne sile.<br />
Ta mr`nja je toliko duboko usa|ena u psihu<br />
ne samo crnogorskih ekstremista, nego i<br />
kod ve}ine gra|ana, pa i Srba. Kod Srba ta<br />
neravnopravnost i netolerancija izaziva dvojaki<br />
efekat, revolt i buntovni{tvo sa jedne strane;<br />
i konformizam i strah sa druge. To je tipi~na<br />
reakcija kod ugnjetavanih manjina (engleski:<br />
„battered minority“) kroz istoriju {to je ve}<br />
vi|eno kod Jevreja u Tre}em rajhu, hri{}ana<br />
na Bliskom istoku, ili crnaca u SAD do 1960-<br />
ih.<br />
<br />
Mr`nja, kojom ne samo<br />
da se ekstremni crnogorski<br />
nacionalisti i {ovinisti ne<br />
stide, ve} njome i ponose<br />
pred {irokom publikom, rezultat<br />
je vi{edecenijske izgradnje<br />
crnogorskog nacionalnodr`avnog<br />
identiteta. Toga smo<br />
bili svedoci prilikom bodrenja<br />
crnogorskih ko{arka{ica na<br />
Cetinju 13. juna 2012.<br />
Takva vrsta psiholo{ke torture gde se `rtvi<br />
name}e identifikacija sa svojim d`elatom<br />
je poput koncentracionog logora na otvorenom.<br />
Tu svaki dr`avljanin crnogorske dr`ave<br />
igra ulogu u predstavi kojoj je cilj {to du`i opstanak<br />
neodr`ivog stanja, reprodukcije crnogorske<br />
kvazi-dr`ave kojoj su sredstva i cilj isti<br />
- pravno, fizi~ko i umno nasilje nad Srbima<br />
zate~enim i zato~enim na njenom tlu.<br />
U tom smislu svaki srpski potez koji za cilj<br />
ima sjedinjenje sa Crnogorcima, odnosno<br />
„vra}anje odbjeglih u stado“ jedino mo`e biti<br />
delo {teto~ina koje te`e uni{tenju i istrebljenju<br />
Srba sa ovih prostora.<br />
Svaka pri~a o demokratskim frontovima,<br />
ujedinjenju dvaju naroda, od kojih je jedan<br />
podre|en drugom u borbi za svoj opstanak,<br />
slu`e kao apologija dehumanizaciji Srba u crnogorskoj<br />
dr`avi.<br />
Niko ne mo`e biti bez odgovornosti za<br />
svoje postupke. Ovakvi slu~ajevi ne mogu<br />
pro}i uz familijarnu osudu i nastavak svega<br />
po starom. Odgovornim moramo smatrati sve<br />
- one Crnogorce koji vr{e ovakvo nasilje, ali i<br />
svakog Srbina koji u ovakvom otvorenom logoru<br />
igra ulogu redara.<br />
Tako je potez koji je ubrzo usledio nakon<br />
nedavnog incidenta u ugostiteljskom objektu,<br />
kada je inspekcija zatvorila deo Kadijinog<br />
ugostiteljskog kompleksa (bungalove) odraz<br />
nemo}i dr`avolike pojave.<br />
Zapravo, Kadijin objekat je uveliko nekoliko<br />
godina ranije zavredio zatvaranje zbog<br />
nezadovoljavanja objektivnih uslova za poslovanje.<br />
Njemu, ali ne samo njemu, to kr{enje<br />
zakona se tolerisalo do momenta kada je<br />
svojim potupkom, ni~im izazvanog po{to se<br />
pridr`avao op{tog crnogorskog obrasca pona{anja,<br />
postao `rtveni jarac.<br />
Crnogorska dr`ava, koja sebi pripisuje<br />
sve privilegije me|unarodnog priznatog dr-<br />
6<br />
7. avgust 2012.
Srpska deca u~e srpski u Be~u<br />
a ne mogu u Podgorici<br />
Koliko je jak uticaj sredine govori i slu~aj Njegove ekselencije gospodina Martina<br />
Pamera, ambasadora Republike Austrije u Podgorici.<br />
Doti~ni je na jednoj podgori~koj TV stanici izjavio da „Srbija ne dodeljuje sredstva<br />
svojoj etni~koj manjini u Austriji jer zna da na takav na~in ne mogu ostvariti nikakav<br />
politi~ki uticaj na izborima u toj zemlji, {to u CG o~igledno o~ekuju“.<br />
Kao i da je „o~igledno da neki u Srbiji nisu jo{ prihvatili CG kao nezavisnu dr`avu,<br />
ali da sa time nisu ra{~istili ni neki u CG“.<br />
To je jasna posledica atmosfere koja vlada ne samo na Cetinju ve} i u Podgorici i<br />
celokupnoj crnogorskoj etnokratiji. Da stvar bude ironi~na, upravo je resor dijaspore<br />
Repubile Srbije u pro{loj godini sufinansirao, sa 1.600.000 dinara (16.000 evra) projekte<br />
srpskih zajednica u Be~u i Salcburgu. I sve to ne ra~unaju}i materijalnu pomo}<br />
resora za kulturu, prosvetu i drugih dr`avnih organa.<br />
Za razliku od crnogorske dr`ave gde je srpska manjina autohtona, u Austriji ona<br />
~ini ekonomsku imigraciju. Do 2001. godine ~etvrtina Srba od ukupnog broja na{ih<br />
sunarodnika koji `ive u Autriji, dobila je austrijsko dr`avljanstvo.<br />
Nastavak naturalizacije }e pove}ati relevantnost Srba u austrijskoj politici {to }e<br />
zasigurno dovesti i do ostvarenja statusa nacionalne manjine kao jasnog cilja svih<br />
srpskih udru`enja u Austriji.<br />
Crnogorska dr`ava, s druge strane, osporava svako Ustavom zajem~eno i zakonsko<br />
pravo Srba.<br />
Naturalizovani austrijski<br />
Ironija je u tome da u Be~u srpska deca u~e srpski u {kolama, dok u Podgorici, ambasador Martin Pamer<br />
Nik{i}u, Bijelom Polju, Baru, Beranama, Pljevljima ili Herceg-Novom to ne mogu. Besmisleno je da se grad Be~ srpskim jezikom<br />
obra}a svojim gra|anima Srbima (svakom desetom) dok grad Podgorica ni na koji na~in ne uva`ava jezik jedne ~etvrtine<br />
svog gra|anstva.<br />
[to se ti~e politi~kog stava o izmeni dr`avnopravnog statusa crnogorske dr`ave, svetost te slobode jam~e me|unarodni<br />
dokumenti kao {to su Evropska konvencija o ljudskim pravima SE 1949, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima<br />
UN 1966 i Kopenha{ki dokument OEBS 1990. To je urezano u Ustavu Republike Srbije (2006) i Ustavu Crne Gore (2007)<br />
gde ovaj drugi akt ~ak sadr`i izri~ite uslove za izmenu dr`avnopravnog statusa.<br />
`avnog statusa ali be`i od svake svoje odgovornosti<br />
(~ime zavre|uje titulu „failed state“ -<br />
propale dr`ave ili, jo{ bolje - dr`ave u ste~aju),<br />
time je pokazala nepostojanje ~ak i obrisa<br />
institucionalnosti.<br />
Zapravo, pokazala je da ona arbitrarno trguje<br />
pravima i slobodama svojih gra|ana na<br />
osnovu nacionalne pripadnosti svojih gra|ana<br />
i prema svojim realpoliti~kim potrebama.<br />
Ustav i zakon koji su osnova pravne dr`ave ili<br />
u savremeno doba, gotovo svake dr`ave,<br />
predstavljaju prepreku crnogorskoj dr`avi u<br />
njenim dnevnim ali i dugoro~nim izvedbama.<br />
Ali ni{ta od ovoga ne predstavlja nekakvo<br />
iznena|enje niti otkrovenje. ^ak je i sam slu-<br />
~aj krajnje neoriginalan i od njega ne bi bilo<br />
ni{ta da u crnogorskoj dr`avi ne tinja sukob<br />
izme|u dveju familija.<br />
Prvu familiju ~ine politi~ko-dru{tveni elementi<br />
vladaju}e kamarile iz DPS i njihove korektivne<br />
kamarile pravovernosti iz SDP.<br />
Tu su i svi (dr`avni) tajkuni i kontroverzni<br />
zajmoprimci, posloprimci koji gotovo svi bez<br />
izuzetka ve} nekoliko godina posluju s velikim<br />
gubitkom. Oni su „homo oeconomicus“.<br />
Oko Druge familije figuriraju tzv. „nezavisni<br />
intelektualci“, grupacija koja s prezirom<br />
gleda na prostotu pretodno opisanih likova i<br />
njihovu plitkost u izboru nadmaterijalnih vrednosti.<br />
Druga grupacija je uz dr`avni patronat,<br />
blagoslov i razume se novac, gradila svoju<br />
medijsko-intelektualnu mre`u koja je obavljala<br />
prljav posao Sistema.<br />
Vodili su besomu~nu kampanju protiv Srba<br />
i Srbije odnosno pru`ali dru{tvenu prihvatljivost<br />
{ovinizmu. Oni su bili elitne snage u<br />
borbi za zaokru`enje crnogorskog i samo-crnogorskog<br />
tabora. Za to su dobili velike privilegije<br />
ne samo u medijskim imperijama koje<br />
su ostale njihove iako u njih nisu ulo`ili ni<br />
centa, ve} i u akcijama, dividendima i provizijama.<br />
Ali je u nekom momentu do{la kriza, potrebe<br />
svetskih kriminalaca za pranjem novca<br />
su se smanjile (verovatno jer se broj pera~a<br />
u oskudici pove}ao) a situaciju dodatno ote-<br />
`alo to {to je Druga familija shvatila neodr`ivost<br />
dr`avolikog projekta u koji su oni u{li sa<br />
daleko vi{e emotivne investicije od Prve familije.<br />
U tom grmu le`i zec gra|anskih protesta<br />
ali i formiranja kojekakvih demokratskih frontova.<br />
Cilj je sada Srbe, obespravljene, gurnute<br />
i uvre|ene, pridobiti sebi.<br />
Tako glavni dnevni list Druge familije koji<br />
je ostao ~uven po naslovu „Bez klime i kupatila<br />
ne ljetuju vi{e ni Srbijanci“ (i sli~nim opaskama<br />
na ra~un Srba) prvi iza{ao sa slu~ajem<br />
Kadije.<br />
Zapravo je ipak taj nevidljivi slon u sali koga<br />
su toliko preskakali godinama postao ve-<br />
{to oru|e radi pranja biografije i minulog sta-<br />
`a, kako je to lepo primetio Miroslav Vlahovi}<br />
u svom saop{tenju ispred najstarije tamo{nje<br />
srpske NVO - Matice Brda.<br />
A na kraju se Kadiji sme{i i prekr{ajna prijava,<br />
sve zato {to je uradio i javno rekao ono<br />
{to su politi~ari pre njega utvrdili - Srbi su gra-<br />
|ani drugog reda i za njih ne va`e pravila koja<br />
va`e za sve ostale.<br />
Pi{e: Miodrag<br />
Mi{ko Vukovi}<br />
O<br />
vih dana incident u rodnom mjestu<br />
dinastije Petrovi}a na Njegu-<br />
Sit gladnom ne veruje<br />
Srpska cicvara<br />
Tu`ila{tvo provjerilo<br />
slu~aj nije na{lo elemente<br />
krivi~nog djela. Preporu~ilo<br />
da se ~itav slu~aj<br />
tretira kao prekr{aj<br />
{ima kraj Cetinja.<br />
U Etno selu u kome se gostima<br />
nudi crnogorska hrana do{lo do<br />
verbalnog sukoba srpske monahinje<br />
i `ene sa petoro djece i vlasnika objekta<br />
oko cicvare i ka~amaka.<br />
Da li je, ili ne, monahinja tra`ila<br />
srpsku cicvaru, a gazda joj odgovorio<br />
da na ovim prostorima postoji samo<br />
crnogorska cicvara, da li je monahinja<br />
rekla da je u Crnoj Gori sve<br />
pola srpsko, a pola crnogorsko, a<br />
gazda joj rekao da je sve crnogorsko<br />
u Crnoj Gori, jeste bitno i jeste za<br />
nadle`ne organe, ali od toga je napravljen<br />
skandal.<br />
^ak je i jedan beogradski list, a<br />
{ta drugo, nego odmah presudio nazivaju}i<br />
vlasnika etno sela crnogorskom<br />
kreten~inom.<br />
Digli su se srpske patriote sa krivi~nim<br />
prijavama i novom vikom da<br />
je to dokaz ugro`enosti Srba u Crnoj<br />
Gori.<br />
Tu`ila{tvo provjerilo slu~aj nije<br />
na{lo elemente krivi~nog djela. Preporu~ilo<br />
da se ~itav slu~aj tretira kao<br />
prekr{aj.<br />
^ak je i suprug `ene koja je bila<br />
sa monahinjom rekao da nema namjeru<br />
da tu`i vlasnika objekta koji<br />
govori o organizovanoj kampanji koja<br />
se vodi protiv njega i njegove familije<br />
pokazuju}i preko 200 vulgarnih<br />
i prijete}ih poruka koje je dobio<br />
samo za dva dana od kada se sve<br />
desilo.<br />
Nije va`no da li neko razumije da<br />
se cicvara i ka~amak te{ko mogu<br />
na}i, pa bili srpski ili crnogorski, u bilo<br />
kom restoranu na jugu Crne Gore<br />
kome pripadaju i Njegu{i, da je to<br />
hrana karakteristi~na za sjever dr`ave,<br />
va`no je da to nikome ne treba,<br />
jer su gladni psi zalajali i ne prestaju<br />
da to rade svih ovih dana.<br />
Tu`ila{tvo je reagovalo jer sa<br />
7. avgust 2012.<br />
svih strana povika da visi Pedro, a<br />
Mitropolit Srpski koga to isto tu`ila-<br />
{tvo ve} godinu dana poku{ava da<br />
privede poznaniju prava, zbog uvreda,<br />
i to ne bilo kakvih, na ra~un Crnogoraca,<br />
naroda i dr`ave, bje`i od<br />
Suda slobodno se {etaju}i po dr`avi<br />
i najavljuju}i da ide u Argentinu.<br />
Lijepo za jednog penzionera da<br />
napravi jednu, a obnovi drugu crkvu<br />
kod iseljenika sa ovih prostora, treba<br />
li re}i da ih vrati vjeri pra|edovskoj<br />
da su Srbi i da prestanu sebe zvati i<br />
svoja udru`enja crnogorcima i crnogorski.<br />
[ta drugo o~ekivati od dokonog<br />
penzionera koji ne zna {ta }e sa<br />
slobodnim vremenom.<br />
Ovih dana ameri~ka vlada dala<br />
izvje{taj o slobodama vjeroispovijesti<br />
na Balkanu. Pohvaljene sve dr`ave<br />
zbog vjerske tolerancije osim Srbije.<br />
U Srbiji prigovori vrlo direktni i<br />
reakcija nevjerovatna. Svi patriotski<br />
mediji po~eli da se utrkuju u ocjenama<br />
da su stavovi ameri~ke vlade o<br />
Srbiji kao zemlji nedovoljnih vjerskih<br />
sloboda neta~ni uz ocjenu da su im<br />
sve to smjestile nevladine organizacije<br />
iz Srbije koje svijet pa i Ameriku<br />
neta~no informi{u o stanju u Srbiji.<br />
Eto ti ga sad. Kada neko iz Crne<br />
Gore prigovori svojim nevladinim organizacijama<br />
i to argumentovano da<br />
otvoreno rade protiv dr`ave {ire la`i<br />
i vode kampanju za ra~un drugoga i<br />
da su pri tom `estoko podr`ani od<br />
istih tih medija iz Srbije to su dobre<br />
nevladine organizacije, ali kada iz<br />
svijeta stigne vijest da u Srbiji ne{to<br />
nije dobro odmah za gu{u nevladin<br />
sektor, jer |e drugo mo`e da stanuje<br />
nedovoljno patriotizma kao u tim<br />
strukturama.<br />
Pod naslovima „Skandal“ javnost<br />
se obavje{tava na udarnim stranicama<br />
patriotske {tampe da podatke<br />
pune la`i i tre{aka o vjerskim slobodana<br />
u Srbiji ameri~koj vladi {alju<br />
„ovda{nje NVO“, ~ime nevladini surovo<br />
klevetaju Srbiju.<br />
7
Change language