carolije_br_6

Чаролије број 6 2010. година<br />
С а н<br />
Ноћас сам сањала тебе<br />
и твоје усне вреле,<br />
како их моје љубе,<br />
слатке ко јагоде зреле.<br />
Срце је куцало јако<br />
усне су дрхтале моје,<br />
грлили смо смо се страсно<br />
а дланови нам се зноје.<br />
Те твоје сјајне очи,<br />
збуњено су ме гледале,<br />
а моје срце и усне<br />
свом душом су ти се предале.<br />
Говорио си ми речи, страсне,<br />
нежне као јесење кише,<br />
а моје срце те је волело,<br />
све више и више.<br />
Осврнух се око себе,<br />
а из ока суза је потекла,<br />
клизила је низ образ,<br />
мала, блистава, врела и<br />
паде ми на длан, а онда<br />
потекоше још њих, јер<br />
схватих да је то био само<br />
само сан.<br />
Јована Несторовић VIII 1<br />
Љ у б а в<br />
Љубав је реч од пет слова,<br />
љубав је сан свачијих снова.<br />
Љубав је нешто лепо и сјајно,<br />
љубав је све што нас спаја.<br />
Љубав је река без краја,<br />
љубaв је страсна, јака и дивна,<br />
љубав треба свако да има.<br />
Љубав је баш чудна ствар,<br />
љубав је просто божји дар.<br />
Јована Несторовић VIII 1<br />
С р е ћ а<br />
Срећа је своје златне нити уплела у моју косу<br />
подарила ми расцветале руже<br />
и далеко од мене сломила свеле латице, несрећу и плач.<br />
И сада ведро корачам стазом живота<br />
хитам из детињства у младост,<br />
ја знам само за песму, за љубав, снове и радост.<br />
Јована Несторовић VIII 1<br />
страна 18