Priručnik za vanredne situacije

1

Sadržaj
“Umesto da se unapred brinemo, bolje je
da unapred razmišljamo i planiramo.”
Winston Churchill
UVOD 4
POSTUPAK U SLUČAJU POŽARA ILI EKSPLOZIJE 6
PROCEDURA KOD PRETNJE BOMBOM 12
PROCEDURA U SLUČAJU ELEMENTARNIH NEPOGODA 14
PROCEDURA ZA HITNE MEDICINSKE SLUČAJEVE 19
POSTUPAK U SLUČAJU NESREĆE NA RADU 20
OSNOVNI POSTUPCI PRUŽANJA PRVE POMOĆI 21
PROCEDURA U SLUČAJU POJAVE NASILJA 24
REAGOVANJE NA KONFLIKTNE SITUACIJE 25
UNIŠTAVANJE IMOVINE ILI VANDALIZAM 25
KRIVIČNA DELA 26
TERORIZAM, ZAŠTITA, SAMOZAŠTITA I REAGOVANJE NAKON TERORISTIČKOG AKTA 29
POSTUPAK U SLUČAJU PRONALASKA SUMNJIVOG PAKETA, ODNOSNO NAPRAVE
NEPOZNATOG POREKLA 33
PROCEDURA U SLUČAJU NESTANKA ELEKTRIČNE ENERGIJE 35
NESREĆE UZROKOVANE ZAPALJIVIM MATERIJALIMA 36
RADIOLOŠKE NESREĆE 37
BIOLOŠKE I HEMIJSKE OPASNOSTI 38
UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI INFORMACIJA I INFORMACIONIH SISTEMA 43
PRAVILNIK O ANTIKORUPCIJSKOM PONAŠANJU 45
KONTINUITET POSLOVANJA 46
SPISAK SVIH STANICA HITNIH SLUŽBI ZA GRAD BEOGRAD 49
Izdavač:
MPC Holding d.o.o.
Priredili:
jadranko.petkovic@mpcholding.com
srdjan.bulatovic@mpcholding.com
Beograd, jul 2018.
Copyright © MPC Holding d.o.o.
2 3

Pojam vanredne situacije
Vanredna situacija je stanje kad su rizici i pretnje (katastrofa, vanredna događanja i druge
opasnosti) po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da
njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih
organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti
posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.
Opšta uputstva i procedure za objekte MPC
Pretnje bombom, požari, elementarne
nepogode i povrede, samo su neki od
incidenata do kojih može doći na objektu,
koji će ugroziti i zaposlene i objekat.
Ako se pažljivo pripremite za ovakve
situacije i ako poznajete proceduru za
vanredne slučajeve na objektu gde radite,
bićete u mogućnosti da reagujete brzo i da
možda sprečite dalju eskalaciju, povrede i
štetu.
Znati kako postupati, reagovati brzo i na
pravi način tokom vanredne situacije može
da znači:
• spasavanje života
• zaštitu životne sredine i lokalne zajednice
• očuvanje reputacije društva
• spasavanje ili očuvanje imovine
• promovisanje odgovornosti i
profesionalizma rukovodstva
OPŠTE PRAVILO ZA PONAŠANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA
UVOD
Reakcija na vanredne situacije često je trenutna, odvija se pod velikim stresom (fizičkim i
mentalnim), tako da svi moraju biti upoznati s načinom reagovanja u ovakvim situacijama.
U slučaju iznenadne vanredne situacije, ponekad je potrebno brzo doneti odluke u kratkom
vremenskom periodu i obraditi veliki broj informacija koje se dobijaju u kratkom vremenu. U
stanju šoka, ljudi mogu da zaborave svoje odgovornosti.
Osnovni cilj ovog priručnika jeste utvrđivanje postupaka u
slučaju nastanka vanrednih situacija. Takođe, ovaj priručnik ima
zadatak da obezbedi rukovodiocima i zaposlenima smernice
koje će im omogućiti pravilno, brzo i bezbedno reagovanje u
teškim okolnostima koje mogu nastati u vanrednim situacijama.
Priručnik je namenjen menadžerima objekata, zakupcima lokala i
drugim licima koje je ovlastilo rukovodstvo MPC Holdinga.
Zapamtite!
Od najveće je važnosti da ostanete mirni i da kontrolišete svoje postupke i reakcije, kao i da se
ponašate u skladu s uputstvima koja dobijate od onih koji su zaduženi da upravljaju rešenjem
za vreme vanredne situacije.
Biće lakše da ostanete mirni ako ste sigurni u svoju sposobnost da reagujete pribrano i pratite
uputstva.
Takođe je važno da zapamtite da će tokom krize ostali u zgradi očekivati od vas podršku
i pomoć. Pokušajte da pružite dobar primer tako što ćete se ponašati što pribranije i
profesionalnije.
4 5

Od vas se može zahtevati da aktivirate požarni alarm ili odmah obavestite vatrogasce ili službu
obezbeđenja, da evakuišete zaposlene, ili da čak pomognete u gašenju požara odgovarajućom
opremom. Ako vaše dužnosti uključuju rad s bilo kojom od pomenute vrste opreme, ponovite
proceduru s vašim pretpostavljenim da biste mogli da je u slučaju opasnosti brzo ispoštujete.
Većina poslovnih objekata i skladišta opremljena je sistemima za borbu protiv požara kao što su
sistem prskalica i protivpožarni aparati.
Sistem prskalica se obično nalazi
na plafonu prostorija i uključuje se
automatski kad vazduh dostigne određenu
temperaturu.
Protivpožarni aparat je obavezan u većini
poslovnih objekata, i obično se nalazi na
dostupnim mestima u zgradi.
POSTUPAK U SLUČAJU
POŽARA ILI EKSPLOZIJE
Zakonom o zaštiti od požara (član 4 stav 11) definisano je da je poslovni, odnosno poslovnostambeni
objekat onaj objekat koji ima više od 80% korisne površine namenjene za poslovanje
(prodaju, kupovinu, usluge i sl.), u kome su ostale prostorije stambene ili javne namene.
Na osnovu Zakona o zaštiti od požara (član 27a), poslovni subjekti moraju imati Plan evakuacije
i Uputstva za postupanje u slučaju požara, koji moraju biti istaknuti na vidljivom mestu.
VAŽNO JE
da umete da prepoznate različite vrste požara i da
znate kojim sredstvima određena vrsta požara može
da se ugasi.
Ako dođe do požara na objektu gde se nalazite, od
najveće je važnosti da znate koju proceduru treba da
poštujete kako je naglašeno u pravilima kompanije.
Za gašenje požara na Vašem objektu mogu da posluže pena, suve hemikalije, suvo jedinjenje,
ugljen-dioksid, mlaz vode i možda halon. Budite upoznati gde se nalaze protivpožarni aparati u
zgradi i saznajte kada i za koji tip požara mogu da se koriste.
6 7

Šta treba uraditi kad dođe do požara?
Opšta uputstva:
1. Uvek prvo uključite alarm i pozovite vatrogasce (193) ili policiju (192). Nije bitno
koliko požar deluje bezazleno, uvek aktivirajte alarm.
2. Ako ne vidite plamen, ali osećate ili vidite dim, ili se aktivira automatski alarm, prvo
pozovite vatrogasce ili službu obezbeđenja u zgradi.
3. Nakon što aktivirate alarm, brzo odlučite da li ćete se boriti protiv požara sami ili ćete
sačekati pomoć.
• Mislite na odstupnicu kad koristite protivpožarni aparat.
• Ne dozvolite da vas vatra opkoli.
• Zapamtite da je aparat koristan samo u slučaju malih požara.
• Ne štedite pri gašenju – gasite središte požara, kao i po obodu dok požar potpuno ne
ugasite.
4. Imajte na umu da naizgled bezopasne supstance mogu prilikom sagorevanja da stvaraju
toksičan dim i isparenja.
5. Ako je do požara došlo zbog električne struje, isključite izvor struje.
6. Zatvorite što više protivpožarnih vrata.
7. Kad ste pozvali vatrogasce, obavestite vašeg pretpostavljenog ili drugu odgovornu osobu
u zavisnosti od pravila kompanije. Pažljivo vodite beleške jer ćete možda kasnije morati da
napišete izveštaj.
8. Osoba koja je aktivirala alarm obično mora da uputi vatrogasce kad stignu. Ako ovo nije
moguće, neko ko poznaje objekat treba da se sastane s njima i da ih uputi.
9. Obavestite vatrogasce o posebnim problemima koji zahtevaju pažnju, kao što su hemikalije
ili ljudi koji su još uvek u zgradi. Upozorite ih na zaključana vrata.
Kada ne treba gasiti požar?
• Ukoliko nije poznato šta gori i nije poznato koju vrstu aparata treba upotrebiti.
• Ukoliko se požar izuzetno brzo širi izvan mesta gde je nastao.
• Ukoliko ne postoji odgovarajuća ili pogodna oprema (hidranti, aparati itd.).
• Ukoliko postoji mogućnost udisanja toksičnog dima i isparenja.
• Ukoliko gašenjem postoji mogućnost ugrožavanja sopstvenog i života i bezbednosti drugih.
• Ukoliko nije osigurana bezbedna evakuacija i napuštanje ugroženog prostora.
• Ukoliko počne da se dešava nešto neočekivano, odmah odustati od gašenja i što pre
napustiti ugroženi prostor.
Kako postupiti kad se oglasi
alarmna sirena?
1. Ukoliko se nađete u zgradi u vreme
oglašavanja alarma morate odmah
da isključe sve uređaje koje koristite
i napustite zgradu koristeći najbliži
požarni izlaz.
U slučaju da je taj izlaz blokiran,
koristite alternativni izlaz.
2. NE KORISTITE LIFTOVE, osim u
slučaju da komandir vatrogasne
jedinice naredi drugačije.
3. NE VRAĆAJTE SE po lične stvari.
HITNE SLUŽBE
VATROGASCI
193
POLICIJA
192
HITNA POMOĆ
194
KLASIFIKACIJA POŽARA
KLASA A
uobičajeni zapaljivi
materijali kao što su
papir i drvo
KLASA B
zapaljive tečnosti
KLASA C
električna oprema
4. Držite se leve strane stepeništa.
5. HODAJTE – NE TRČITE!
6. Ne pretičite tokom evakuacije.
7. Ne galamite i ne stvarajte paniku.
8. Odmah se javite na određeno mesto
okupljanja.
9. Predstavnici zakupaca će
prebrojati ljude.
U slučaju da se prebrojavanjem utvrdi
nepoklapanje, odmah obavestiti
komandira vatrogasne jedinice.
8 9

Šta je važno da znate o vatri kako biste se bezbedno evakuisali?
Skoro 80% svih pogibija u požaru uzrokovano je dimom ili udisanjem gasa, a ne opekotinama!
Dim je vaš najveći neprijatelj. Ako se nađete u zadimljenoj prostoriji, PUZITE što bliže vratima.
Pošto se toplota i dim kreću na gore, opšte je pravilo da će najčistiji vazduh biti bliže podu. Ipak,
mnogo toga zavisi od vrste materijala koji se nalaze u prostoriji.
Najvažnije mere opreza su smirenost i staloženost. Čak i ugljen-dioksid (monoksid), nusprodukt
svakog požara, može da vas ugrozi. Ako se prostorija puni dimom, napravite šator preko vaše
glave, košuljom ili jaknom ili sličnom odećom i čučnite pored prozora.
Upotreba sredstava za gašenje požara
Aparati za gašenje prahom
Aparati za gašenje prahom namenjeni su za gašenje požara
Klase A Čvrste materije: drvo, papir, karton
NE SKAČITE KROZ
PROZOR!
Mali broj ljudi preživeo je
skok iznad 10 metara ili je
bio ozbiljno povređen.
NE PANIČITE!
Mali broj ljudi izgubi život
zbog zadobijenih opekotina
u požaru. Najčešći uzrok
smrti su dim i panika.
Do panike najčešće dolazi kad neko
nije obučen za postupke u slučaju
požara.
• Planirajte unapred.
• Uzmite u obzir iskustvo stečeno
tokom protivpožarne vežbe.
• Naučite rute za evakuaciju i
prilagodite ih svakom hitnom
slučaju.
Kad ste dobro obučeni šta da radite,
neće biti potrebe za panikom i
značajno ćete povećati svoje šanse za
preživljavanje.
Klase B Tečne materije: ulja, masti, benzin, boje, lakovi
Klase C Gasovite materije: metan, propan, butan, plin, acetilen.
Na električnim instalacijama i uređajima napona do 1.0000 V
Aktiviranje i rukovanje aparatom:
• Skinuti aparat s nosača i doneti do mesta požara.
• Izvući osigurač.
• Pritisnuti ručicu do kraja i naglo je otpustiti (sačekati 10 sekundi).
• Uperiti mlaznicu prema požaru i pritisnuti ručicu.
Mlaz praha iz aparata se ne sme direktno usmeriti u plamen već u zapreminu plamena treba
uneti samo oblak praha.
Mere predostrožnosti od požara
• Pridržavanje pravila o zabrani pušenja i upotrebe otvorenog plamena. Zaposleni ne bi smeli
da puše u zabranjenim zonama, a sve zone s dozvoljenim pušenjem treba da budu jasno
obeležene.
• Aparati za gašenje požara i alarmi treba redovno da se proveravaju radi uverenja da rade i
da nisu zaglavljeni ili na neki drugi način oštećeni.
• Treba biti uveren da su svi izlazi u slučaju požara u dobrom stanju i da nisu blokirani.
• Pravilna upotreba električne opreme. Sva električna oprema treba da bude adekvatno
uzemljena, s produžnim kablovima u dobrom stanju.
10 11

Osoba koja primi preteći poziv mora odmah da obavesti:
• menadžera objekta
• menadžera službe obezbeđenja
Postupak službenika obezbeđenja:
U slučaju uočavanja eksplozivne ili sumnjive naprave:
• ne dira napravu i ne dozvoljava drugim licima da je diraju ili pomeraju,
• udaljava sva prisutna lica iz ugroženog prostora,
• uklanja sve predmete koji bi mogli uvećati snagu eksplozije,
• izveštava šefa smene o uočavanju eksplozivne naprave,
• radi po uputstvu šefa smene.
Osoba koja primi preteći poziv mora ostati dostupna policiji i kriznom timu.
PROCEDURA KOD PRETNJE
BOMBOM
Pripreme za pretnju bombom treba da počnu mnogo ranije pre poziva. Štaviše, odgovarajuće
preventivne mere mogu da eliminišu poziv, ili da omoguće se identifikuje onaj ko je zvao.
Dobro obezbeđenje je najvažnije, a vaša je odgovornost jeste da ga održavate.
Poziv
Kad primite pretnju bombom preko telefona, ostanite mirni i učtivi. Nemojte da pretite ili da
prekidate pozivaoca, ali signalizirajte pretpostavljenom ili drugom zaposlenom da je poziv
pretnja bombom.
Ne verujte svom pamćenju: hvatajte beleške tokom celog razgovora, a posebno:
• tačno vreme - jer se većina bombi aktivira pomoću sata s limitom od 12 sati ili manje. Ako
pozivalac precizira vreme eksplozije, pitajte: “Koliko sati ili minuta od sada”, da biste bili
sigurni da ste razumeli;
• glas pozivaoca. Da li je muškarac ili žena? Odrastao čovek, tinejdžer ili dete? Da li zvuči
uzbuđeno, pijano ili ljuto? Da li muca, šuška ili govori s akcentom? Kojim akcentom? Svaki
detalj je važan;
• pozadinska buka. Zvukovi kao što su avioni, ulični saobraćaj, muzika ili drugi ljudi mogu da
budu važni tragovi da bi se locirao pozivalac;
• još detalja. Ako je pozivalac pričljiv, pitajte ga za lokaciju bombe. Tražite informacije u vezi s
njegovim identitetom i tipom bombe/eksplozivne naprave.
Ako nađete sumnjiv predmet, NE DIRAJTE GA. Prijavite lokaciju i mesto osobi koja je
odgovorna. Mesto gde se predmet nalazi treba da bude blokirano u zoni od najmanje 100
metara.
Svi bi trebalo da budu udaljeni najmanje 150 metara od zgrade da bi izbegli fragmente
materijala i omogućili pristup vozilima hitne pomoći, policije i vatrogasaca.
Specijalne jedinice lokalne policije će ukloniti ili rasklopiti napravu.
Pretnja bombom može da liči na neobičan događaj do koga nikako
ne može da dođe. Ipak, učestalost takvih incidenata se konstantno
povećava.
Stvarna bomba je velika opasnost po živote i imovinu, a lažna
pretnja prouzorkuje gubitke u radnom vremenu i smanjivanje
morala zaposlenih. Vaš udeo u sprečavanju i odgovoru na pretnju
bombom je vrlo važan.
U današnjem svetu, opasnost koju predstavlja neočekivana
eksplozija bombe je sve ozbiljnija. Podaci pokazuju da teroristi
koriste češće bombe nego druge načine napada.
12 13

PROCEDURA U SLUČAJU
ELEMENTARNIH NEPOGODA
ZEMLJOTRES
Zemljotresi se mogu desiti iznenada, bez ikakvog upozorenja. U oblastima podložnim
zemljotresima, zgrade su obično ojačane ili sagrađene na takav način da je smanjena
potencijalna šteta.
Prirodne opasnosti po bezbednost mogu dovesti do katastrofa ili većih incidenata. Čak i kad se
one ne mogu sprečiti, vaši smireni i efikasni postupci mogu pomoći da se zaštiti ustanova i ljudi
u njoj.
Kako prepoznati opasnost od zemljotresa?
• Ako je zemljotres slab i ako su drhtaji lagani, to je znak da je epicentar prilično daleko,
odnosno postoji mogućnost da se izađe pre nego što naiđe snažniji udar.
• Ako su prvi drhtaji tla brzi i oštri, epicentar je blizu, pa se može očekivati da će glavni udar
biti mnogo većeg intenziteta.
• Ako već od prvog drhtaja počnu da padaju predmeti s polica, ormana i stolova, a u zidovima
nastaju pukotine, sigurno je da će doći do snažnog potresa.
• Čim se razabere da se u prve dve ili tri sekunde drhtaji tla razvijaju u jači potres, najhitnije
treba ugasiti svaki plamen, odnosno isključiti sve električne instalacije.
• U slučaju kad je pomeranje tla praćeno velikom bukom (rušilački zemljotres), vreme za
sklanjanje je izuzetno kratko, a treba ga iskoristiti za sklanjanje u ramove (okvire) vrata,
odnosno u malu prostoriju ili leći uz neki čvrst predmet.
Postupanje kod evakuacije u slučaju zemljotresa ili druge
elementarne nepogode
• stati pod neki zaklon i čekati (okviri/ramovi vrata, naročito kod nosećih zidova, čvrsti i
gabaritni delovi nameštaja)
• kad zemljotres stane, ne izlaziti odmah
• ukoliko je moguće, odmah isključiti sve električne uređaje u blizini
• pružiti prvu pomoć povređenima u blizini
• proveriti neposrednu okolinu
• u slučaju da postoji požar, pristupiti gašenju
• proveriti stanje i lokaciju povređenih u blizini koji nisu sposobni da napuste zgradu
• proslediti informaciju predstavniku kriznog tima
• ako je zemljotres prestao, a gore navedeni koraci izvršeni, napustiti zgradu koristeći najbliži
izlaz
• uputiti se ka utvrđenom mestu okupljanja
• pratiti uputstva odgovornih lica
• obavestiti predstavnika kriznog tima ukoliko napuste krug poslovnog prostora
• NIKADA NE KORISTITE LIFTOVE za potrebe evakuacije
• ne vraćajte se po lične ili druge stvari zaboravljene na mestu boravka pre evakuacije
• nemojte nositi sa sobom velike predmete i torbe
• po izlasku se udaljite od izlaza, javite se koordinatoru evakuacije da konstatuje da ste
napustili objekat i ne ometajte druge da nesmetano izlaze iz objekta
• ne ulazite u objekat u kome je dat alarm za evakuaciju
• nemojte prolaziti vozilima pored izlaza za evakuaciju dok traje evakuacija
• vodite računa da se locirate dalje od objekta i da svojim prisustvom ne blokirate pristup
objektu
Mesto okupljanja je prostor ispred izlaza u slučaju evakuacije, a zaposlenom osoblju zabranjeno
je udaljavanje s ovog prostora nakon evakuacije bez odobrenja ovlašćenih lica.
Postupanje kod evakuacije osoba sa invaliditetom
Budući da osobe sa invaliditetom i osobe
koje se otežano kreću mogu prouzrokovati
zastoj u normalnom odvijanju evakuacije,
lica zadužena za evakuaciju moraju se
prethodno pripremiti za ove slučajeve i
uraditi sledeće:
• svaki zakupac koji u radnom odnosu ima
osobe sa invaliditetom, mora ih prijaviti
koordinatoru evakuacije u sektoru gde
se one nalaze,
• pre otpočinjanja evakuacije, ove osobe
se moraju okupiti pored izlaza i s licima
određenim da im pomognu sačekati da
se kao poslednje evakuišu,
• u svakom sektoru, u dovoljnom broju,
moraju biti određena lica koja će
u slučaju potrebe biti zadužena za
evakuaciju osoba sa invaliditetom
(ukoliko je osoba nepokretna/u kolicima,
obavezno voditi računa o potrebnom
broju pomagača za efikasno evakuisanje
osobe u datom stanju),
• o postojanju i lokaciji osoba sa
invaliditetom i njihovih pomagača u
nekom od sektora obavestiti i službu
obezbeđenja i druga lica uključena u
evakuaciju, a ovu činjenicu evidentirati
na evakuacionoj listi koja prati
evakuaciju iz posmatranog sektora.
14 15

Postupak nakon evakuacije u slučaju zemljotresa ili drugih
elementarnih nepogoda
Nakon izvršene evakuacije iz objekta, treba učiniti sledeće:
• krizni tim (koordinator evakuacije iz pojedinih sektora) će proveriti da li su svi zaposleni
evakuisani i da li se nalaze na unapred određenim mestima za okupljanje,
• od evakuisanih lica će se prikupiti podaci o ostalim osobama koja su se u trenutku vanredne
situacije nalazila u objektu i šta je bilo s njima,
• treba prikupiti i podatke o lokaciji osoba koje su u objektu ostale kao povređene i podatke o
osobama sa invaliditetom i njihovim pratiocima koji su ostali u objektu,
• krizni tim svim licima koja su evakuisana iz objekta treba da omogući da izaberu da se od
objekta udalje i odu svojim kućama, ili da se aktivno uključe u dalju akciju spasavanja iz
objekta i sanacije objekta,
• osobe koje ostanu na licu mesta moraju biti spremne da prema zahtevima kriznog tima u
koji se uključuju i komandiri prispelih spasilačkih jedinica aktivno, pod njihovom komandom,
učestvuju u daljim akcijama,
• akcija evakuacije, spasavanja i sanacije objekta je završena onda kad o tome odluku donese
krizni tim formiran za ovu priliku.
POPLAVE
Menadžment objekta bi trebalo da proceni kolika je pretnja od poplave za njihov objekat, što
ne predstavlja težak zadatak ako imamo na umu ranija iskustva. Takođe, može kontaktirati
Gradski sekretarijat za planiranje za detaljnije informacije o poplavama.
Mnoga osiguravajuća društva imaju informacije o potencijalnim područjima koja su ugrožena
poplavama.
Rizik od poplava najčešće se javlja u
sledećim slučajevima:
• Kao posledica neredovnog i nedovoljnog
čišćenja, pojava nanosa peska i mulja u
rekama i akumulacijama.
• Nakon ili tokom dugotrajne kiše koja
pada intenzivno satima ili danima.
• Stalni porast vodostaja na rekama.
• Naglo otapanje veće količine snega i
leda.
• Pojava klizišta koja dovode do
sprečavanja oticanja vode.
• Zone meandriranja reka su podložnije
poplavama.
• Pojava zasićenja zemljišta vodom (nakon
dugotrajnih padavina).
• Rast vodostaja podzemnih voda.
Ako postoji rizik od poplava, treba
razmotriti sledeće:
• Obezbeđenje pumpi za vodu,
generatora, džakova s peskom itd. za
trenutnu odbranu od poplave.
• Obezbeđenje trajnog presecanja vode
nasipima, tamo gde postoji potreba.
• Procenu opasnosti za ugrožene površine
u nivou tla, a naročito za podzemne
prostorije.
• Mogućnost prebacivanja opasnih
materija na sigurniju lokaciju u slučaju
da su smeštene u nivou ili ispod tla
(premestiti opasne materije na više
nivoe).
• Zaštitu/obezbeđenje alternativnog
izvora pijaće vode.
• Uticaj poplave na vredniju opremu.
• Električne havarije koje mogu nastati
zbog prisustva vode.
• Efekat poplave na strukturu objekta.
• Mogućnost prodiranja vode u delove
objekta gde postoje opasne materije i
mogućnost zagađenja životne sredine i
ugrožavanja zdravlja.
• Mogućnost nanošenja mulja, mrtvih
životinja, otpada i drugih materija koje
mogu biti potencijalno opasne, toksične
ili infektivne.
• Efekat poplave na javno zdravlje, pojavu
infektivnih bolesti i eventualnu potrebu
za dezinfekcijom poplavljenog prostora.
• Napraviti listu kvalifikovanih lica i
preduzeća koja mogu biti kontaktirana
u vezi s procenom i otklanjanjem štete
nastale usled poplave.
• Obezbediti testiranje pijaće vode nakon
poplave.
16 17

OLUJNI VETAR/GRMLJAVINA I SNEŽNI NANOSI
Vetrovi velike snage i potencijala za uzrokovanje povreda i materijalne štete povremeno se
mogu javiti na području Republike Srbije. Najčešće se ovakvi vetrovi javljaju u zimskom periodu
i pretežno u severoistočnim i istočnim krajevima Srbije (Banat, Pomoravlje, Istočna Srbija).
Olujni vetar može biti praćen intenzivnim padavinama (kiša, sneg, led), kao i udarima groma,
što dodatno može komplikovati pravilno reagovanje u ovakvim situacijama, budući da se mogu
javiti opasnosti od lokalnih poplava, snežnih nanosa na putevima, prekida u komunikacijama ili
inicijalnog požara zbog udara groma i oštećenja imovine usled grada.
Ukoliko dođe do lomljenja grana i/ili obaranja stabala drveća, prekidanja komunikacionih linija,
otežanog odvijanja saobraćaja usled vetra, različitih oštećenja imovine, onda je reč o vetru
olujne jačine.
Postupci u slučaju olujnog vetra/grmljavine/snežnih nanosa:
• Ekstremne vremenske pojave
se najčešće mogu predvideti
nekoliko dana unapred – stoga
pratite izveštaje i prognoze
o vremenu referentnih
državnih ustanova (Republički
hidrometeorološki zavod Srbije).
• Ukoliko znate da je najavljen
olujni vetar, odložite putovanje,
ostanite kod kuće i upozorite
izvođače radova na nastupajuću
vremensku nepriliku.
• Poseban oprez i dodatnu
procenu rizika treba sprovesti
na gradilištima – proveriti
bezbednost dizaličnih
postrojenja, visećih tereta i
stabilnost skela.
• U slučaju pojave grmljavine
(ako vidite blesak munje i ako
pre nego što čujete grmljavinu
prođe manje od 30 sekundi),
odložite aktivnosti na otvorenom
i sklonite se u zatvoreni prostor.
• Zatvorite sve prozore na objektu,
spoljna vrata i po mogućstvu
dodatno ih osigurajte ne
napuštajući objekat.
• Ukoliko ste zatečeni u vozilu,
držite vrata i prozore zatvorene
i pokušajte da održite toplotu u
vozilu.
• U slučaju evakuacije zbog
oštećenja objekta, zatvorite vrata
i prozore za sobom; klonite se
oborenih dalekovoda kako ne bi
došlo do povrede usled strujnog
udara.
• Sarađivati i postupati prema
nalozima nadležnih državnih
organa.
PROCEDURA ZA HITNE MEDICINSKE SLUČAJEVE
Osnovni koraci i aktivnosti koje je potrebno preduzeti prilikom ukazivanja prve pomoći
definisani su Pravilnikom o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju
biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje
prve pomoći (,,Službeni glasnik RS”, broj 109/16).
U slučaju ozbiljne povrede ili pogoršanja zdravstvenog stanja u objektu, treba primeniti sledeće
procedure:
Za HITNU medicinsku pomoć:
• POZVATI HITNU POMOĆ – TELEFON 194
• ili specijalizovanu privatnu medicinsku ustanovu s
kojom menadžment zgrade ima ugovor o saradnji.
18 19

POSTUPAK U SLUČAJU
NESREĆE I POVREDE NA
RADU
Potrebno je imati jasan plan koraka koje ćete preduzeti:
OSNOVNI POSTUPCI PRUŽANJA PRVE POMOĆI
Postupak s osobom bez svesti
1. Pokušajte da uspostavite kontakt s povređenim.
Obratite se glasno i razgovetno:
ͳͳ
Da li ste dobro?
ͳͳ
Da li me čujete?
ͳͳ
Otvorite oči!
Sačuvajte
pribranost
Procenite
situaciju /
bezbednost
Procenite da
li je nekome
ugrožen život
Pružite prvu
pomoć
Obavestite
nadležne
službe
• Ukoliko ste veoma uznemireni, potrebno je da zastanete na trenutak.
• Usporite i umirite disanje i setite se postupaka koje je potrebno
primeniti
• Procenite da li je mesto nesreće bezbedno i otklonite postojeće
opasnosti
• Utvrdite da li postoji opasnost koja može ugroziti vas ili ostale prisutne
na mestu nesreće (mehanička opasnost, izlivanje opasne tečnosti ili
ispuštanje gasa, opasnost od eksplozije, požara, rušenja, zatrpavanja,
od opasnog dejstva električne struje i sl.).
• Ukoliko je potrebno, obavestite specijalizovane službe da otklone izvor
opasnosti. Angažujte nekoga od prisutnih da vam u tome pomogne.
• Za svakog povređenog utvrdite:
ͳ ͳ Da li je svestan?
ͳ ͳ Da li su mu disajni putevi prohodni?
ͳ ͳ Da li diše?
ͳ ͳ Da li obilno krvari?
• Pružite neophodne mere prve pomoći najugroženijima
• Hitno pružanje pomoći potrebno je osobama sa srčanim zastojem,
osobama bez svesti, kojima je ugroženo disanje i koje intenzivno krvare.
• Obavestite nadležne hitne službe (službu hitne medicinske pomoći,
policiju)
• Šta treba da saopštite hitnoj službi:
ͳ ͳ Ko zove (predstaviti se), odakle zovete i s kog broja telefona.
ͳ ͳ Gde se nesreća dogodila (dati što precizniju lokaciju).
ͳ ͳ Šta se desilo (da li ima povređenih, da li preti neka opasnost od
izbijanja požara ili dr.).
ͳ ͳ Koliko ima povređenih lica i da li je neko u životnoj opasnosti.
ͳ ͳ Ostanite uz povređene i brinite o njima do dolaska hitnih službi.
2. Ako osoba ne reaguje, otvorite joj disajni put.
Izvedite to na sledeći način:
ͳͳ
pritisnite čelo dlanom jedne ruke i
ͳͳ
podignite vrh brade s dva prsta druge ruke.
3. Proverite da li osoba diše.
Približite se licu žrtve, a zatim:
ͳͳ
posmatrajte pokrete grudnog koša
ͳͳ
slušajte disajni šum
ͳͳ
osetite dah na svom obrazu.
4. Ako osoba diše, postavite je u bočni položaj za oporavak
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
Pozovite službu hitne pomoći.
Obezbedite da disajni put bude prohodan i stalno
pratite disanje žrtve.
Pokušajte da utvrdite uzrok besvesnog stanja.
Postupak s osobom bez svesti i disanja
mere oživljavanja
1. Ako je osoba bez svesti i ne diše, odmah obavestite
službu hitne pomoći i započnite mere oživljavanja
(kardiopulmonalne reanimacije).
2. Pritisnite 30 puta grudni koš žrtve.
ͳͳ
ͳͳ
Postavite ruke na sredinu grudnog koša tako da dlan
vaše ruke stoji preko drugog dlana, a ruke vam budu
opružene u laktu.
Trideset puta pritisnite grudni koš potiskujući ga za
5-6 cm, brzinom 100 do 120 u minutu.
3. Dajte dva udaha žrtvi veštačkim disanjem.
ͳͳ
Zatvorite prstima nos žrtve.
20 21

ͳͳ
ͳͳ
Prislonite svoja usta preko usta žrtve i uduvajte
jedan svoj normalan udah. Pratite da li se pri tom
podiže grudni koš žrtve.
Sačekajte da se grudni koš spusti i ponovite
uduvavanje.
4. Nastavite postupak oživljavanja do dolaska hitne
službe.
ͳͳ
ͳͳ
Zaustavljanje krvarenja
Ponavljajte ciklus 30 pritisaka na grudni koš i dva
uduvavanja usta na usta.
Ukoliko ne možete ili ne želite da dajete veštačko
disanje, onda vršite samo masažu srca ritmičnim
pritiscima na grudni koš žrtve brzinom od 100 do
120 u minuti.
Ako osoba obilno krvari, učinite sledeće:
ͳͳ
ͳͳ
pomozite joj da legne,
izvršite direktan pritisak na ranu, preko gaze u zaštitnim
rukavicama,
postavite kompresivni zavoj.
ͳͳ
ͳͳ
Postavite osobu u položaj autotransfuzije, a nakon toga
ͳͳ
ͳͳ
kontrolišite da li krv probija zavoj tj. da li je krvarenje
zaustavljeno,
proverite da li je ugrožena cirkulacija ispod mesta
previjanja,
pratite disanje i puls povređene osobe.
ͳͳ
ͳͳ
Ako osoba krvari iz nosa:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
pomozite osobi da zauzme sedeći položaj s glavom lako
nagnutom prema napred,
recite joj da pritisne nozdrve s dva prsta,
uputite je da diše na usta, da ne kašlje, ne šmrče i ne
guta krv,
dajte joj čistu maramicu ili sličan materijal da se briše.
Gušenje (Hajmlihov zahvat)
Gušenje može da nastane kad čvrsta materija krene kroz dušnik umesto kroz ždrelo. Strano telo
se mora što pre izvući ili žrtva neće moći da diše usled čega može doći do smrti.
Kad je žrtva pri svesti – sedi ili stoji:
ͳͳAko žrtva može da kašlje s naporom, nemojte se mešati.
Ostanite pored nje i pratite stanje.
ͳͳAko se kašljem ne može pomeriti prepreka u dušniku ili
disanje postane otežano, pitajte žrtvu da li se guši.
ͳͳAko odgovori potvrdno ili ne može da govori, primenite
sledeće:
ͳͳStanite iza žrtve i rukama joj obuhvatite struk.
ͳͳJednu ruku stisnite u pesnicu i postavite uz želudac
žrtve, ispod grudne kosti, ne dodirujući rebra.
ͳͳDrugom rukom naglo pritisnite pesnicu prema želucu
žrtve. Ponavljajte postupak dok strano telo ne izađe ili
se žrtva ne onesvesti.
ͳͳSvaki novi pritisak treba da bude poseban i odvojen
pokret
Kad je žrtva u nesvesti:
ͳͳ
ͳͳPostavite žrtvu na leđa.
ͳͳRaširite butine žrtve.
ͳͳPostavite ivicu dlana jedne ruke na želudac žrtve (kako je
gore opisano) i pritisnite dlanom druge ruke.
ͳͳPritiskajte želudac brzim pokretima prema gore.
Ako su pokušaji bezuspešni, pokušajte izbacivanje stranog
tela prstom.
Ubodi insekata sa razvojem alergijskih reakcija
Ubodi pojedinih insekata i paukova (naročito stršljena, osa i pčela) mogu biti opasni po
ljude, posebno kod osoba koje razvijaju alergijsku reakciju na toksin insekata. Osoba
koja je alergična na otrov insekta može nakon ujeda da padne u anafilaktički šok.
Zbog toga slučajeve uboda/ujeda insekata, bez obzira na to koliko bezazleno delovali,
obavezno treba odmah prijaviti linijskom rukovodiocu.
Ukoliko dođe do anafilaktičkog šoka, odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć i ostati uz
povređenog. Osoba pod šokom se postavlja u „šok položaj“ (da leži s glavom nižom od
ostalog dela tela postavljenom na stranu).
Disajni putevi moraju biti prolazni, što se postiže vađenjem jezika i zubnih proteza
iz usta, uklanjanjem stranih tela iz usta i nosa i adekvatnim asistiranim (veštačkim)
disanjem usta na usta. Ukoliko je osoba u svesnom stanju i ima jak osećaj gušenja, treba
joj pomoći da sedi.
U slučaju vanrednih medicinskih situacija, bez obzira na prirodu medicinskog slučaja,
ODMAH pozvati najbližu obučenu osobu za pružanje prve pomoći.
22 23

REAGOVANJE NA KONFLIKTNE SITUACIJE
PROCEDURA U SLUČAJU
POJAVE NASILJA
U svakoj kompaniji i u bilo koje vreme može doći do nasilja. Postoji mnogo razloga zašto se
javlja nasilje. Ponekad je to spontano, a katkad pažljivo planirano. Bez obzira na razlog, nasilje
na poslu je skupo i opasno.
Skupo je jer zaposlene i posetioce izlaže opasnosti, smanjuje ukupan nivo bezbednosti, a u
javnosti stvara lošu sliku o kompaniji. Nećete uvek biti spremni da sprečite nastanak nasilja u
kompaniji u kojoj radite iako vaše opažanje može ukazati upravi na moguće probleme. Ukoliko
dođe do nasilja, treba zaštititi nevine osobe i imovinu kompanije što bolje možete.
Fizički obračun među zaposlenima, uništavanje vozila i
sabotiranje rada zaposlenih treba odmah da prijavite.
Morate svoj posao da obavljate savesno i profesionalno. Ako zaposleni osete da nekom držite
stranu, prestaće da vas uvažavaju i neće se obazirati na vaše instrukcije.
U slučaju nastanka konfliktne ili
akcidentne situacije tokom terenskog
rada (neprimereno ponašanje kupca pod
dejstvom alkohola ili narkotika, verbalni
napadi, nasilno ponašanje, upotreba sile
ili oružja, pretnje, otmica, pokušaj krađe,
razbojništva i dr.), ponašati se pribrano,
profesionalno i izbegavati nastavak
konflikta. U slučaju eskaliranja konflikta,
ostati priseban, saslušati i dobronamerno
okončati konflikt (bez fizičkog i verbalnog
sukoba).
NIKAD NE PROVOCIRATI
izvršioca konfliktnih i/ili
kriminalnih aktivnosti. Nipošto
ne ulaziti u verbalni ili fizički
obračun.
UNIŠTAVANJE IMOVINE ILI VANDALIZAM
U slučaju verbalnog konflikta, ukoliko ne
uspevate da rešite konfliktnu situaciju,
izvinite se i zamolite kolegu ili nadređenog
za pomoć ukoliko je to moguće u datoj
situaciji (ponekad je pojava novog lica
dovoljna za smirivanje tenzija).
Ukoliko uočite lice koje izvodi sumnjive,
kriminalne aktivnosti, lice koje ostavlja
prtljag/predmete bez nadzora i/ili lice koje
direktno vrši kriminalne radnje nad vama,
potrebno je zapamtiti što više relevantnih
podataka i detalja (fizički izgled lica koje
stvara konfliktnu situaciju, pol, starost,
visina, ten, odevni predmeti, akcenat ili
jezik obraćanja, da li poseduje oružje i koje,
pravac bekstva u slučaju napuštanja lokacije
od strane tog lica i sl.) i te podatke preneti
prilikom javljanja službi obezbeđenja i/ili
policiji.
Kad se uvidi da je došlo do slučajnog ili
namernog uništavanja imovine, odmah obavestiti
službu obezbeđenja i dati im sledeće informacije:
1. Vrsta i priroda štete ili vandalizma.
2. Lokacija incidenta.
3. Ukoliko znate odgovornog pojedinca,
navesti njegovo ime.
4. Tehničko osoblje će proceniti štetu i
opasnosti.
5. Proceniti (utvrditi) da li je bezbedno
korišćenje zgrade.
6. Napraviti izveštaj koji će sadržati
datum, vreme, mesto, opis
događaja, procenu štete, očevice itd.,
koji će biti upotrebljen kasnije ukoliko
bude potrebno.
24 25

KRIVIČNA DELA
Redosled robe koja je najčešće meta napada se menja iz godine u godinu i zavisi na prvom
mestu od mera koje se preduzimaju da bi se ona zaštitila, pa u tom smislu treba uslovno
shvatiti redosled robe koja sledi:
1. Alkohol (žestoka pića, uglavnom poznatiji brendovi i pivo)
2. Kozmetika i parfemi (šminka, losioni, kozmetika za kosu, razne kozmetičke kreme za kožu i
zaštitu od Sunca)
3. Žileti i pribor za brijanje (dugi niz godina su bili na prvom mestu ove liste, ali nisu više zbog
novih bezbednosnih mera i sistema)
4. Pribor za odeću, tašne, kožna galanterija, nakit, marame (često male i skupe stvari).
5. Kafa i čaj
6. Meso i sir
7. Elektronska roba (slušalice za kompjutere i mobilne telefone, miševi za računar,
memorijske kartice, USB memorija, baterije svih vrsta)
8. Mobilni telefoni
9. Muška i ženska odeća, garderoba za decu (farmerke, brendirana roba)
Izvršioci ovog krivičnog dela najčešće se dele na:
1. profesionalce
2. maloletne izvršioce
3. uživaoce psihoaktivnih supstanci i narkotika (zavisnici)
4. prigodne, odnosno situacione izvršioce
5. kleptomane
Krađa
Krađa se kvalifikuje kao krivično delo u
našem zakonodavstvu i to po članu 203
Krivičnog zakonika Srbije:
(1) Ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom
u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili
drugom pribavi protivpravnu imovinsku
korist, kazniće se novčanom kaznom ili
zatvorom do tri godine.
U strukturi imovinskog kriminaliteta krađa
zauzima vodeće mesto po broju izvršenih i
otkrivenih krivičnih dela.
Sitna krađa
Sitna krađa, utaja i prevara određene su
članom 210 Krivičnog zakonika koji glasi:
(1) Ko učini sitnu krađu, utaju ili prevaru,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom
do šest meseci.
Slučajevi ovog krivičnog dela su zabeleženi
u objektima MPC i to najčešće u tržnim
centrima (TC Ušće, Immo Outlet, Shoppi
Subotica).
U navedenim objektima MPC-a najčešće
se vrše tzv. džepne krađe gde izvršioci,
džeparoši, koriste gužvu i nepažnju
posetilaca, prilaze žrtvi i protivpravno
prisvajaju pokretnu stvar.
Procedura namenjena prodavcima u slučaju rizika od krađe
U slučaju da primetite lice koje bi po vašem mišljenju moglo da izvrši
sitnu krađu, trebalo bi da:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
obratite pažnju na njega i o svom opažanju obavestite službenika
obezbeđenja i druge zaposlene
po izvršenom obaveštavanju potrebno je da priđete sumnjivoj osobi i
ponudite joj svoju pomoć
u slučaju odbijanja pomoći, neophodno je da licu kažete da ćete biti
u njegovoj blizini, pa ako zatraži pomoć, da se ne ustručava da je
potraži.
Potencijalnom kupcu se na ovaj način nedvosmisleno stavlja do znanja da
je uočen i da je pažnja usmerena prema njemu, dok će stvarni kupac biti
zadovoljan ponuđenom pomoći.
26 27

Razbojnička krađa i
razbojništvo
Mete razbojništva i ugrožena
lica tokom razbojništva
Razbojnička krađa je sankcionisana članom
205 KZ koji glasi:
Ko je na delu krađe (član 203) zatečen, pa u
nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi
silu protiv nekog lica ili pretnju da će
neposredno napasti na život ili telo, kazniće
se zatvorom od jedne do deset godina.
Član 206 KZ odnosi se na razbojništvo:
Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili
pretnjom da će neposredno napasti na
život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar
u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili
drugom pribavi protivpravnu imovinsku
korist kazniće se zatvorom od dve do deset
godina.
Mete napada u odnosu na delatnosti
objekata i stepen učestalosti izvršenja
ovog krivičnog dela su na prvom mestu:
maloprodajni objekti (prodavnice, trafike,
zlatare), sportske kladionice, menjačnice,
kazina, pošte, benzinske pumpe, restorani,
banke, apoteke i transport novca.
Slučajevi ovog krivičnog dela su zabeleženi
na transportnim vozilima Mercate u kojima
se većim delom vrši distribucija cigareta.
Procedura u slučaju da ste žrtva razbojništva
ͳͳ
aktivirajte “panic” taster
ͳͳ
ne pružajte otpor
ͳͳ
pokušajte da zapamtite što više detalja o izvršiocu (visina,
građa, boja kože i kose, boja očiju, pol, boja glasa, pirsing,
tetovaže, mladeži, garderoba, detalje o vozilu, oružju,
da li je dodirivao nešto, da li je pobegao peške, motorom
ili automobilom, da li je novac stavljao u papirnu kesu,
džep, torbu, ranac ili aktovku)
ͳͳ
obavestite svog rukovodioca
ͳͳ
obavestite policiju (192) i u prvom javljanju potrebno je
da kažete pravac u kojem su se izvršioci udaljili (da biste
mogli što preciznije da prenesete ovu činjenicu, potrebno
je da znate nazive ulica u okruženju objekta), kao adresu
gde se nalazite
ͳͳ
pozovite hitnu pomoć u slučaju da ima povređenih
ͳͳ
po dolasku policije pružiti što više informaciju o
izvršenom razbojništvu.
TERORIZAM, ZAŠTITA,
SAMOZAŠTITA I
REAGOVANJE NAKON
TERORISTIČKOG AKTA
Globalna opasnost od terorizma
Terorizam u XX i XXI veku:
1. postao je jedan od najvećih izazova međunarodnoj bezbednosti
2. pretvorio se u globalni problem
3. postao je opasniji za društvo po različitosti posledica ciljeva i po različitim oblicima
ispoljavanja
4. koristi dostignuća nauke i tehnike
5. postoji niz slučajeva terorističkih akcija u kojima su učestvovali i državni organi, pa je tako
dobio naziv državni terorizam.
Primetan je rast broja terorističkih grupa u svetu. Ove grupe sve ređe preuzimaju odgovornost
za teroristička dela. Anonimnost terorističkih organizacija izaziva kod ljudi osećaj nezaštićenosti.
Da bi borba s terorizmom bila efikasna, potrebno je ostvariti zajedničko delovanje specijalnih
službi i zajedničkim snagama prekinuti kanale finansiranja i naoružavanja, kao i uništavanja
njihovih baza.
28 29

Koliko se uspešno bezbednosne i hitne službe nose s napadom?
Ovo pitanje je vrlo složeno, ali se hitne službe moraju voditi saznanjem da svakih devet sekundi
statistički gine po jedna osoba. Dakle, reakcija mora biti što brža.
Kad stignu pripadnici Specijalne
antiterorističke jedinice (SAJ), važno je
da im službenici obezbeđenja pruže što
više informacija (broj napadača, njihovo
naoružanje i lokacija). Hitne službe se
suočavaju s problemima trijaže i manjka
medicinskih ekipa i opreme. Prvi na mestu
napada dele žrtve u tri grupe: poginuli,
teško ranjeni, koji imaju prioritet i lakše
ranjeni.
Građani takođe mogu pomoći. Potreban
je velik broj pribora za prvu pomoć, koji
se mogu naći u parkiranim vozilima i/ili
ormarićima za pružanje prve pomoći na
radnom mestu. Oni najbliži parkiralištu
moraju razbijati zadnja stakla na vozilima,
poput hatchbacka ili sedana, da bi drugi
uzeli pribor za prvu pomoć, dok ih treći
nose ka ranjenicima. To je zakonski
dopustivo jer je reč o krajnjoj nuždi.
SAMOUBILAČKI NAPADI
Metode terorizma se stalno menjaju, pa se može očekivati
da će teroristi uskoro promeniti taktiku.
Pažnju usmeravamo na ono što nazivamo crnim labudom - metodu napada kakva se nikad pre
nije pojavila. Primeri za to su 11. septembar u SAD ili skorašnji napadi u Parizu. Ali ne može se
gledati samo na ono što je bilo juče, nego i na ono što bi moglo biti sutra. Izgledno je da će se
samoubilački napadi nastaviti s nekim manjim novitetima te verovatno neće biti crnog labuda u
vidu upotrebe oružja za masovno uništenje.
Ono što je realna mogućnost jeste trovanje vodovoda ili druge infrastrukture koju koristi velik
broj ljudi, pa bi tu infrastrukturu trebalo dobro zaštititi jer se to može dogoditi u budućnosti.
Kako da prepoznate napadača samoubicu pre izvršenja i koje
preventivne mere je potrebno preduzeti?
Prepoznavanje napadača/samoubice
Postoji nekoliko znakova prema kojima se mogu prepoznati napadači
samoubice:
ͳͳ
Većina napadača se ritualno namaže biljnim uljima da bi ušli u raj, npr.
uljem timijana, koje ima specifičan miris mošusa.
ͳͳ
Ten lica: u evropskim zemljama najčešće će obrijati bradu pre izvršenja
da bi se bolje uklopili, zbog čega im je donji deo lica svetliji od gornjeg.
ͳͳ
Eksplozivni prsluci im ograničavaju kretanje u gornjem delu torza, zato
deluju robotski, a da bi ih sakrili, nose preveliku odeću.
ͳͳ
Često drže jednu ili obe ruke u džepovima osim ako imaju dugo oružje
ͳͳ
Takođe mrmljaju za sebe jer moraju izgovoriti molitvu određeni broj
puta, koja im služi i kao motivacija, a ponekad imaju i slušalicu za vezu
s takozvanim sponzorom koji ih navodi do samog izvršenja.
ͳͳ
Napadači imaju i preterani fokus, što znači da će biti potpuno
usredsređeni na mesto gde žele da dođu, te neće reagovati na
iznenadnu buku ili galamu.
ͳͳ
Suzne oči, mutan pogled, česti tikovi zbog nervoze su suptilni znaci.
30 31

Svaki od ovih signala sam za sebe ne znači ništa, ali ako se pojave tri-četiri znaka blizu nekog
okupljanja ljudi, svakako bi trebalo obavestiti službeno lice ili MUP.
Ako ne uspete da otkrijete napadače i oni krenu u izvršenje, postoje tri opcije.
Prva opcija jeste beg.
Ako prva opcija nije moguća, nađite pogodno skrovište ili se zabarikadirajte u nekoj sigurnoj
prostoriji.
Treća opcija, u krajnjoj nuždi, jeste sukobiti se s napadačem. Ključno je doneti ispravnu odluku
koju opciju odabrati jer ako se donese pogrešna odluka, veća je šansa da će osoba stradati. Na
primer, ako je čovek na metar od napadača odlučio da pobegne, to će se loše završiti. Isto tako,
pokušaj sukobljavanja s napadačem udaljenim 15 metara se najverovatnije neće dobro završiti.
Kako preživeti napad, kuda pobeći i gde se skloniti?
Pokušajte da ne bežite u smeru u kojem svi beže. (Ako dođe do
sekundarnog napada nakon što su svi krenuli da beže ka evakuacionim
izlazima, samo jedan napadač kod takvog izlaza može prouzrokovati velike
žrtve.)
Treba se smestiti u prostoriju gde se svi sklanjaju, ali ne iza vrata nego
s druge strane (to je presudno jer ako napadač uđe u prostoriju, to je
najbolje mesto da ga napadnete).
1. Beg, ali ako je moguće, ne slediti masu, ne u pravcu mase.
2. Ako beg nije moguć, sakriti se ili zabarikadirati na sigurno.
3. U krajnjoj nuždi, sukobiti se s napadačem, pokušati onesposobljavanje
jednim ili dva udarca u vitalne tačke, dovođenjem u stanje van svesti.
Tri ključne informacije za pripadnike specijalnih jedinica
1. Broj napadača.
2. Njihovo oružje i oprema.
3. Lokacije i položaj napadača.
POSTUPAK U SLUČAJU
PRONALASKA SUMNJIVOG
PAKETA, ODNOSNO
NAPRAVE NEPOZNATOG
POREKLA
Vlasnici objekta treba da se podsete procedure preuzimanja pošte. Gde je rizik prijema
kontaminirane pošte veliki, oni mogu uzeti u obzir otvaranje pošte van dometa ili u lokacijama
gde može biti lakše dekontaminirana.
Koristiti rukavice ili respiratore, ili gumenu kutiju koja će takođe štititi osobu koja otvara poštu.
Osoblje koje radi u poštanskoj sobi i drugi koji primaju i drže isporuke donete od kurira (i on
sam) treba da imaju trening kako da identifikuju i drže sumnjive pakete. Stepen ovog treninga
biće istovetan stepenu rizika, koji je povezan sa zaposlenima u objektu. Sledeće informacije
trebalo bi da se podele sa zaposlenima da bi im pomogli u identifikovanju i prepoznavanju
sumnjivih naprava i paketa.
Neke od karakteristika sumnjivih paketa:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
Suvišna, nesrazmerna ili nestala pošta.
Rukom pisana ili slabo odštampana adresa
• netačna slova ili bez imena,
• greške u pravopisu ili velika slova,
• masne mrlje, bezbojnost,
• bez imena pošiljaoca,
• velike težine,
• nepoznata koverta,
• pomaljanje žice ili alu-folije.
Suvišan bezbednosni materijal kao što su maskirne trake, kanap itd.
• vidljiva oštećenja,
• zvuk kuckanja,
• s markicama kao što su «lično», «poverljivo» ili «da bude otvoreno od...»,
• markica grada/provincije koja se ne poklapa s adresom pošiljaoca.
Strana pošta iz politički nestabilnih ili negostoljubivih zemalja
• neprofesionalni omot,
• preteća slova na spoljnom delu paketa,
• neodgovarajuća vazdušna pošta ili nalepnice specijalne isporuke.
32 33

Šta bi zaposleni trebalo da rade ako pronađu sumnjiv paket /
napravu?
ͳͳ
ne tresti i ne lupkati paket/napravu,
ͳͳ
ne otvarati, mirisati, ispitivati, dirati ili probati,
ͳͳ
tretirati ga sumnjivim.
Ako se posumnja da je paket/naprava bomba:
ͳͳ
ne pokrivati ga,
ͳͳ
otvoriti vrata i prozore da bi se minimalizovao efekat eksplozivnog talasa.
Ako se posumnja da je paket/naprava kontaminiran hemijskim ili biološkim činiocima:
ͳͳ
nežno ga spustiti u plastičnu torbu, ako je moguće, pokriti drugim materijalima,
ͳͳ
zatvoriti vrata,
ͳͳ
smanjiti fizički kontakt s drugim ljudima,
ͳͳ
oprati ruke vodom i sapunom,
ͳͳ
skloniti kontaminiranu odeću i staviti je u zatvoren kontejner (plastiču torbu) da bude
unapred obezbeđena za hitnu intervenciju od strane tima za brz odgovor. Istuširati se što je
pre moguće (toplom vodom i sapunom),
ͳͳ
napisati imena svih ljudi koji su mogli biti u kontaktu ili u blizini sumnjivog paketa/naprave i
dati ovaj spisak nadležnim organima,
ͳͳ
ako je neophodno, zatražiti medicinsku pomoć što je pre moguće,
ͳͳ
odmah raščistiti prostor gde je otkriven paket,
ͳͳ
obavestiti nadležne i obezbediti sledeće informacije: lokaciju predmeta, opis predmeta i bilo
koju drugu korisnu informaciju,
ͳͳ
izvestiti policiju o incidentu (pozvati 192),
ͳͳ
obavestiti svoj tim za hitne intervencije (upravnike spratova, dežurne spratova), menadžment
objekta i ostale zaposlene u objektu,
ͳͳ
ako je moguće, utvrditi vlasništvo predmeta,
ͳͳ
ukoliko je neophodno, tražiti proceduru evakuacije.
PROCEDURA U SLUČAJU
NESTANKA ELEKTRIČNE
ENERGIJE
(procedura se odnosi na službenike obezbeđenja i članove Kriznog tima)
U slučaju nestanka električne energije, šef smene FTO obaveštava nadležnog menadžera
objekta i članove Kriznog tima za brzo reagovanje u vanrednim situacijama.
Službenik obezbeđenja u
slučaju nestanka električne
energije:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
usmerava zaposlene i goste na liftove koji
se napajaju preko agregata i na veliko
protivpožarno stepenište. Zaposleni i
gosti koji idu na niže spratove upućuju
se na stepenište, a zaposleni i gosti
koji idu na više spratove upućuju se u
lift. Na malo protivpožarno stepenište
ne upućuju se zaposleni i gosti iz
prijemnog hola jer ono zbog svojih malih
dimenzija služi u takvim slučajevima za
komunikaciju ka dole,
daje informacije zaposlenima i gostima o
nestanku električne energije,
izveštava šefa smene o svim bitnim
informacijama,
ͳͳ
radi po uputstvu šefa smene,
ͳͳ
u toku evakuacije usmerava lica na mesta
okupljanja, sprečava pojavu panike i
pruža pomoć povređenim ako ih ima,
ͳͳ
postupa po instrukcijama Kriznog
tima za brzo reagovanje u vanrednim
situacijama i šefa smene.
Službenik obezbeđenja kod
rampe:
U slučaju nestanka električne energije:
ͳͳ
obavlja svoju dužnost po redovnim
procedurama,
ͳͳ
ukoliko dođe ekipa EDB, usmerava je na
najbliži slobodni parking,
ͳͳ
radi po uputstvu šefa smene.
U slučaju evakuacije objekta:
ͳͳ
usmerava vozila EDB, MUP-a i hitne
medicinske pomoći,
ͳͳ
u toku evakuacije usmerava lica na mesta
okupljanja, sprečava pojavu panike i
pruža pomoć povređenima
34 35

NESREĆE UZROKOVANE
ZAPALJIVIM
MATERIJALIMA
Nesreće zapaljivim materijalima mogu se javiti svuda. Objekti locirani blizu hemijskih
postrojenja naročito su izloženi riziku. Zapaljivi materijali se transportuju na našim putevima,
prugama i vodenim tokovima svakodnevno, tako da se svaka oblast smatra ranjivom na
nesreću.
Menadžment objekta bi trebalo da čuva
postojeći inventar od zapaljivih materijala
koji se koriste.
Odgovarajuća kontrola prskanja i čišćenja
materijala i opreme trebalo bi da bude
stalno dostupna, a osoblje osposobljeno u
procedurama prskanja.
Šta radi menadžment objekta ako
se nesreća zapaljivim materijalima
javi u okruženju objekta?
poziva 193 ili lokalnu vatrogasnu službu da
bi prijavio prirodu i lokaciju nesreće, što je
pre moguće,
drži zaposlene u objektu što dalje od mesta
nesreće,
ne ulazi, ne dira, ne miriše ili proba bilo šta
od prskane supstance (ukoliko je moguće,
ne udisati gasove, isparenja i dim. Uz to,
ako je moguće pokriti usta maramicom ili
odećom, u toku napuštanja prostora),
držati se, ako je moguće, dalje od žrtava
nesreće dok se ne dokaže poreklo
zapaljivog materijala,
ostati, ako je moguće, uzvodno struji,
uzbrdo i uz vetar nesreće s čistim prolazom
evakuacionoj ruti.
Pomoć žrtvama nesreće
Ne truditi se oko žrtava dok se ne utvrdi
poreklo supstance i dok nadležni ne jave da
je bezbedno tretirati žrtve.
Hitni telefonski brojevi bi takođe morali da
budu dostupni.
Menadžeri bi, ako je moguće, trebalo da
odrede koje zapaljive materijale imaju
susedna vlasništva. Procena rizika ovoj
izloženosti takođe treba da bude prisutna.
RADIOLOŠKE NESREĆE
Nesreće zapaljivim materijalima mogu se javiti svuda. Objekti locirani blizu hemijskih
postrojenja naročito su izloženi riziku. Zapaljivi materijali se transportuju na našim putevima,
prugama i vodenim tokovima svakodnevno, tako da se svaka oblast smatra ranjivom na
nesreću.
Radiološka nezgoda je događaj koji uključuje oslobađanje potencijalno opasnih radioaktivnih
materijala u okruženje. Ovo puštanje može biti u formi specifičnog oblaka, magle i može imati
uticaja na zdravlje i sigurnost svakog ko je izložen. S druge strane, radijacija nema boju, miris,
ukus niti je zvučno prepoznatljiva, te eventualno povećanje nivoa radioaktivnog zračenja nije
moguće detektovati bez adekvatne aparature.
Gde može doći do radiološke nesreće?
Radiološke nesreće mogu se javiti tamo gde je radioaktivni materijal korišćen, gde se proizvodi,
drži ili transportuje. Nuklearne elektrane, bolnice, fakulteti, istraživačke laboratorije, industrije,
glavni auto-putevi, pruge i luke mogu biti izvor radioloških nesreća.
Kako će menadžment objekta minimalizovati izloženost zaposlenih radijaciji
Distanca:
Veća distanca između
zaposlenih i izvora radijacije
omogućava manje
apsorbovanje radijacije. U
radiološkoj nesreći nadležni
mogu izvršiti evakuaciju
i time povećati distancu
između zaposlenih i
radijacije.
Sklonište:
Što je, uz distancu, između
zaposlenih i izvora radijacije
gušći i teži materijal, to je
bolje i bezbednije. Zato
nadležni menadžmentu
objekta savetuju proceduru
„sakrij se u mestu” ako dođe
do radiološke nesreće. U
nekim slučajevima, zidovi
objekta mogu obezbediti
efikasno sklonište i zaštitu
zaposlenima.
Šta bi tebalo uraditi radi alarmiranja na radiološku uzbunu?
Naći odgovarajuću lokalnu radio ili TV stanicu radi informisanja ili prijema uputstava nadležnih
organa vlasti. Informacije mogu biti primljene i drugim elektronskim putevima (npr. preko
interneta). Pratiti uputstva i obaveštenja referentih ustanova Republike Srbije i sredstava
javnog informisanja.
Ako je savetovano da se evakuiše objekat, menadžment radi sledeće:
1. organizuje mirnu evakuaciju,
2. zatvara i zaključava vrata i prozore,
3. isključuje klima-uređaje, ventilaciju, ventilatore i grejanje,
4. organizuje javni prevoz za one koji to nisu ugovorili.
Vreme:
Ograničavanjem vremena
provedenog blizu izvora
radijacije reguliše se količina
primljene radijacije. Neki
izvori radioaktivnosti mogu
se raširiti putem vetra, a neki
mogu izgubiti snagu brzim
raspadanjem.
Ako zaposleni ostanu u objektu, menadžment objekta treba da ih posavetuje metodom „sakrij
se u mestu”.
36 37

BIOLOŠKE I HEMIJSKE
OPASNOSTI
Vlasnici objekta i menadžment treba da obaveste zaposlene u objektu da su uklanjanje, analiza
i dekontaminacija obaveze profesionalaca zaduženih da reaguju na vanredne situacije vezane
za opasne materije, i oni su obučeni i opremljeni da se suoče s takvim situacijama.
Ukoliko se opasne materije privremeno ili trajno odlažu ili skladište u objektu, takva mesta
moraju biti propisno označena i obeležena, a pristup prostorijama gde se takve materije drže
mogu da imaju samo ovlašćena lica.
Neke vatrogasne jedinice su u stanju da se izbore s početnom kontaminacijom i
dekontaminacijom. Međutim, vlasnici objekta i menadžeri su dužni da takav posao ugovore s
kompanijom koja je specijalizovana za opasne materije kako bi ona počistila i dekontaminirala
mesto.
Ovaj odsek postavlja neke bazične informacije koje mogu biti podeljene sa zaposlenima.
Zaposleni treba da budu upozoreni da ne preduzimaju nikakve akcije pored bazičnih koraka
potrebnih da se trenutno ograniči širenje ovakvih činilaca.
Odgovor na udes s opasnim materijama
započinje onog trenutka kad se dobije prva
informacija o udesu koja sadrži sledeće
podatke:
ͳͳ
mesto i vreme udesa;
ͳͳ
vrste opasnih materija koje su prisutne;
ͳͳ
procenu toka udesa;
ͳͳ
procenu rizika po okolinu i
ͳͳ
druge značajne podatke za odgovor na
udes.
Karakteristike hemijskih
činilaca:
ͳͳ
često su u tečnoj formi i aerosolne,
ͳͳ
imaju jedinstven miris i boju. Najčešći
mirisi za hemijske činioce uključuju
gorčinu badema, breskvinu košticu, sveži
miris sena, luka, belog luka, geranijum ili
zelenu travu,
ͳͳ
rezultira trenutnim simptomima ili
zakasnelim od nekoliko sati,
ͳͳ
inhalacija (tj. udisanje) je najčešća ruta
kojom napada ljudski organizam,
ͳͳ
napad može biti preko hrane/vode ili
apsorpcijom kože,
ͳͳ
mnogi slični činioci su teži od vazduha i
teže da ostanu blizu zemlji,
ͳͳ
neki će se razložitii veoma brzo kad su
izloženi suncu, razblaženi s vodom ili
nestajanjem u jakim vetrovima.
U slučaju izlivanja opasne
materije:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
Obavestiti rukovodioca o događaju i
ovlašćeno lice za obavljanje poslova
obezbeđivanja.
Ukoliko je moguće, utvrditi vrstu izlivene
materije i njen izvor.
Zaustaviti isticanje i zatvoriti odvode
(zatvoriti ventile, sudove, okrenuti
burad, zatvoriti pukotine gde god je
to moguće na način da ne ugrožavate
sopstvenu bezbednost.
Izolovati okolinu kako bi se sprečilo
širenje izlivene tečnosti na lokaciji.
Pokupiti izlivenu tečnost koristeći
odgovarajuće apsorbere (upijajući
materijal, pesak i slično) i nakon toga
odložiti apsorbere i prikupljenu tečnost
na za to predviđeno mesto.
Koristiti ličnu zaštitnu opremu ukoliko je
dostupna (rukavice, odelo, cipele).
Postupiti prema nalozima rukovodioca
objekta.
Ukoliko je izlivanje opasne materije
većeg obima, zaposleni koji je to
uočio treba da se skloni s opasnog
mesta i odmah obavesti neposrednog
rukovodioca koji će organizovati pomoć.
38 39

Postupak kod trovanja
Otrovi su materije koje svojim sastavom ili
količinom unetom u organizam dovode do
poremećaja građe i funkcije tkiva i organa.
Otrov se može uneti u organizam putem
organa za varenje, disajnih puteva i preko
kože i sluzokože
Opšte mere prve pomoći kod
trovanja:
1. Identifikovati otrov (prema originalnom
pakovanju, izgledu, mirisu otrovne
materije ili načinu ponašanja otrovane
osobe).
2. Prekinuti kontakt otrova s organizmom
(npr. udaljiti osobu iz prostorije gde je
prisutan otrovni gas).
3. Obavestiti odgovarajuću hitnu službu.
4. Primeniti specifične mere prve pomoći
prema instrukcijama za datu vrstu
otrova.
5. Pratiti svest i disanje otrovane osobe.
U slučaju pogoršanja stanja (gubitak
svesti, prestanak disanja), primeniti
odgovarajuće mere prve pomoći.
Postupak prve pomoći kod trovanja u zavisnosti od načina unosa otrova:
1. Ako je u pitanju unos otrova na usta, treba izazvati povraćanje kod otrovane osobe osim
ako su u pitanju korozivne materije. Postupak ponavljati do dobijanja bistrog sadržaja
bez mirisa. Na kraju razmutiti 30 grama aktivnog uglja u čaši vode i dati unesrećenom
da popije. Napomena: Ne smete izazivati povraćanje kod dece mlađe od pet godina,
osoba s mentalnim poremećajem, kod osoba s poremećajem svesti, kao i kod stanja
šoka.
2. Ako je otrov unet inhalacijom (udisanjem), prva pomoć podrazumeva da se otrovana
osoba najhitnije izvede ili iznese na čist vazduh. Obratiti pažnju da li u ustima ima strano
telo (sadržaj) i odstraniti ga. Pažljivo pratiti disanje.
3. Ako je u pitanju kontaminacija kože, ukloniti odeću s kontaminiranog dela i kožu obilno
ispirati tekućom vodom. Ne primenjivati hemijske antidote i dobro paziti da
ne kontaminirate sebe.
4. Ako je u pitanju kontaminacija očiju, razdvojiti očne kapke i ispirati oči blagim mlazom
tekuće vode u trajanju od 15 do 30 minuta. Zabranjeno je stavljati hemijske antidote u
oči!
Kad obaveštavate hitnu pomoć, važno je znati da im se tada mora preneti što više
informacija o otrovu, da bi njihova ekipa mogla da se pripremi za odgovarajuću
intervenciju. Bilo bi korisno preneti sledeće informacije:
ͳͳ
fizičko stanje otrova (gas, tečnost,
čvrsta supstanca);
ͳͳ
miris otrova;
ͳͳ
zaštićeni naziv otrova;
ͳͳ
deklarisana namena otrova;
ͳͳ
pročitati delove ili ceo sastav otrova s
etikete;
ͳͳ
upozorenje o tome da li je otrov
zapaljiv ili ne.
Karakteristike bioloških činilaca:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
najčešće su u tečnoj ili formi pudera,
bez boje i mirisa,
simptomi mogu da budu odloženi
danima,
inhalacija je najverovatnije efektivan
način napada,
takođe se unose preko hrane/vode i
apsorpcijom kože,
teži su od vazduha, pa teže da ostanu
blizu tla,
neki će se brzo potpuno razbiti kad su
izloženi suncu, razblaženi s vodom ili
nestajenjem u jakim vetrovima.
Znaci opasnosti od bioloških i
hemijskih napada:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
tanki sloj uljanih kapi na površinama,
neočekivane lešine ili umiruće životinje
u oblasti,
nekorisni tečni sprejevi ili isparavanje,
neobjašnjivi mirisi,
neupotrebljiva i neovlašćena prskanja u
toj oblasti,
velike žrtve pokazuju simptome
mučnine, teško disanje, grčenje mišića,
nisko ležeći oblaci ili magla nepovezana
s vremenom, oblaci prašine, obojene
materije,
neobično obučeni ljudi (duge košulje
ili mantili u toku leta) ili nošenje
zaštitne opreme za disanje gde je velika
koncentracija ljudi (podzemna železnica
ili stadioni).
Mere koje treba preduzeti kad je
puštanje izvršeno u objektu:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
odmah pristupite zaštiti disajnih puteva
(distanciranjem od kontaminiranog
izvora, pokrivanjem usta i nosa odećom
– maramicom),
odmah napustite zonu napada i izađite
napolje uz vetar od izvora napada,
ako evakuacija napolje nije moguća,
povedite zaposlene na više spratove jer
su mnogi činioci teži od vazduha.
Neophodne mere „sakrij se u
mestu”:
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
ͳͳ
pokrijte ogoljene delove ruku i nogu
i uverite se da je svaka posekotina ili
ogrebotina pokrivena zavojem,
ako ste poprskani, odmah to operite
koristeći toplu sapunjavu vodu,
tuširajte se vodom i perite sapunom
što je pre moguće,
ako voda nije dostupna, talkom ili
puderom dekontaminirajte tečne
agense. Rasprskajte slobodno preko
zaraženog dela kože, sačekajte 30
sekundi i obrišite krpom (napomena:
puder apsorbuje činioce, pa se mora
detaljno očistiti. Tretirajte ovaj puder
kao kontaminiran. Trebalo bi, ako je
moguće, koristiti gumene rukavice kad
se izvodi ova procedura),
izvestiti svoje nadređene i policiju o
incidentu (pozvati 192),
obavestiti obezbeđenje objekta,
potražiti medicinsku pomoć što je pre
moguće.
40 41

Mere koje treba preduzeti
metodom „sakrij se u mestu” gde
spoljni vazdušni kontaminanti
mogu napasti objekat
ͳͳ
menadžment objekta treba da utvrdi
procedure i obezbedi trening,
ͳͳ
obavestiti zaposlene o razlozima
procedure „sakrij se u mestu”,
ͳͳ
zatvoriti objekat tako da kontaminanti
ne mogu da uđu (zatvoriti vrata i
prozore; otvore ispod vrata, prozora i
druge otvore u objektu – trebalo bi da
bude dovoljno količine materijala za
zatvaranje pri ruci za takvo izvođenje),
ͳͳ
isključiti grejanje, klimu i dovodnoodvodne
ventilacione sisteme,
ͳͳ
pratiti radio i TV stanice za dalje
informacije i ostati u skloništu dok
nadležni ne kažu da je bezbedno izaći,
ͳͳ
pomeriti zaposlene u unutrašnje
prostorije na višim spratovima pošto su
mnogi činioci teži od vazduha.
Od 1. januara 2017. u okviru
MPC kompanije u funkciji
je softver Baza podataka,
gde se evidentiraju vanredni
događaji u objektima MPC-a.
Korisnici Baze evidentiraju
vanredne događaje gde unose
osnovne podatke o događaju.
Oni imaju mogućnost da po
potrebi prikače fotografije i
izveštaj. Periodično će se vršiti
analiza na osnovu koje će se
preduzimati korektivne mere
kako bi se otklonili i smanjili
takvi događaji.
UGROŽAVANJE
BEZBEDNOSTI INFORMACIJA
I INFORMACIONIH SISTEMA
Prema izveštajima za 2016. godinu, kriminalne aktivnosti vezane za ugrožavanje bezbednosti
informacija i informacionih sistema su na drugom mestu po obimu i visini učinjene štete.
Gotovo dve trećine napada na
informacione sisteme koriste
nedovoljnu obučenost i nivo
svesti korisnika i organizacione
nedostatke, a svega jedna trećina
koristi tehničke slabosti.
Najveću štetu pričinjavaju takozvani Zero
day, zlonamerni softveri za koje ne postoje
metode odbrane, budući da koriste
nepoznate tehnike napada i neotkrivene
slabosti. Prema nekim podacima, kad
dođe do napada kome je cilj krađa ili
izmena informacija, prođe do pet meseci
pre nego što se napad otkrije.
Kao i u svim drugim vanrednim situacijama, dobra obučenost korisnika i pravovremeno
reagovanje omogućavaju da se šteta izazvana napadima izbegne ili dovede do najnižeg nivoa.
Aktivnosti vezane za bezbednost informacija se, ukratko, svode na obezbeđivanje sledećeg:
ͳͳ
Poverljivost (Confidentiality) – svaki zaposleni ima pristup samo onim informacijama koje su
mu potrebne za izvršenje posla. Brigu o ovome vodi direktni nadređeni osobe koja treba da
dobije ili izgubi pristup informacijama.
ͳͳ
Integritet (Integrity) – svaka izmena/brisanje podataka se beleži i definisano je ko može da
radi te akcije s podacima.
ͳͳ
Raspoloživost (Availability) – podaci su uvek i svuda raspoloživi (prema potrebama posla).
Raspoloživost informacija se obezbeđuje redundantnim sistemima, redovnim pravljenjem
rezervnih kopija podataka, postojanjem eksternih resursa za oporavak IT sistema (Disaster
Recovery).
Ovaj princip je poznat kao CIA princip.
Najvažniji činilac u zaštiti informacija jesu zaposleni koji su dobro
informisani i obučeni za korišćenje informacionih resursa u skladu
s propisanim pravilima koja važe u organizaciji.
Zbog svega rečenog, kontinuirana obuka i obaveštavanje
zaposlenih o dešavanjima je ključni deo procesa prevencije pojave
incidenata vezanih za ovu oblast.
42 43

Kako se ponašati u slučaju
ugrožavanja bezbednosti
informacija i informacionih
sistema
1. Ako zaposleni posumnja da je došlo
do ugrožavanja bezbednosti informacija
ili primeti da postoji greška u proceduri
koja se koristi tokom pristupa i obrade
informacija, treba o tome odmah da
obavesti svog direktnog pretpostavljenog i
osobu zaduženu za bezbednost informacija;
2. Ako zaposleni primeti da postoji
neobično ponašanje računara koji koristi,
potrebno je da:
ͳͳ
Odmah isključi računar i onemogući
konekciju na mrežu (vađenjem LAN
kabla, ako je računar na taj način
povezan na mrežu).
ͳͳ
Obavesti IT podršku i lice zaduženo za
bezbednost informacija o problemu koji
je uočen i postupi u skladu s uputstvima
koja dobije.
ͳͳ
IT podrška preuzima rešavanje problema
u saradnji s licem zaduženim za
bezbednost informacija, dokumentuje
nalaz i rešenje.
PRAVILNIK O
ANTIKORUPCIJSKOM
PONAŠANJU
U okviru MPC sistema svaka kompanija usvojila je Pravilnik o antikorupcijskom ponašanju,
koji se neposredno primenjuje za sva radno angažovana lica. Radno angažovana lica su dužna
da se upoznaju s obavezama i ograničenjima iz Pravilnika koja se odnose na njih, kao i da se
pridržavaju i postupaju u skladu s odredbama Pravilnika.
Pravilnik o antikorupcijskom ponašanju ima za svrhu da jasno postavi pravila ponašanja i
poslovanja koja su u skladu s poslovnom etikom i zakonom, i na taj način obezbedi i definiše
pravila u vezi sa sprečavanjem korupcije, aktivnostima koje se tiču borbe protiv korupcije
i sprečavanjem koruptivnog delovanja u svim radnim, poslovnim i drugim odnosima i
procesima Društva, kao i obaveze svih zaposlenih koje moraju izvršavati u svrhu preventivnog i
disciplinskog delovanja protiv korupcije.
Za kontrolu sprovođenja odredbi Pravilnika zadužen je Sektor za korporativnu bezbednost
privrednog društva MPC Holding-a.
3. Ako zaposleni u IT podršci primete
da je došlo do ugrožavanja bezbednosti
informacija ili informacionih sistema, dužni
su da:
ͳͳ
Odmah obaveste lice zaduženo za
bezbednost informacija.
ͳͳ
U saradnji s licem za bezbednost
informacija odmah preduzmu sve
neophodne aktivnosti da se ugroženi
sistem izoluje i da se reši incidentna
situacija.
ͳͳ
Ceo proces od pojave pretnje do njene
eliminacije mora biti dokumentovan u
sistemu za upravljanje incidentima IT
podrške i MPC Holdinga.
44 45

3. Ne zaboravite na procenu rizika
Rizici se mogu razlikovati od firme do firme, pa čak i među različitim sektorima iste
kompanije. Za uspešan kontinuitet poslovanja, pre svega, postavite pitanje: Od čega
pokušavamo da se zaštitimo? Nikako nemojte zanemariti naizgled sitne probleme.
4. Da li imate plan u slučaju katastrofe?
Iako zvuči neverovatno, mnoge firme nemaju plan za oporavak od katastrofe.
Neophodno je da plan sadrži jasne smernice o tome šta treba raditi pre, za vreme i
nakon krizne situacije. Svako – od najnovijeg zaposlenog do rukovodstva – mora biti
upoznat s planom.
5. Plan koji nikada nije testiran je neupotrebljiv
Plan može biti od pomoći samo ako funkcioniše u praksi, a jedini način da se to
obezbedi jeste da ga isprobate u simuliranim uslovima krizne situacije. Pronađite
vremena za testiranje plana jer osim toga što je od suštinskog značaja, biće veliki
izazov za sve zaposlene.
6. Odredite ko je i za šta odgovoran
Krizna situacija može biti haotična i veoma zbunjujuća ukoliko ključni zaposleni ne
znaju svoje odgovornosti. Zbog toga je za uspešan kontinuitet poslovanja veoma bitno
jasno odrediti uloge i odgovornosti ili će proces oporavka biti dug i mukotrpan.
7. Oporavak od krize može trajati duže nego što mislite
KONTINUITET POSLOVANJA
Plan kontinuiteta poslovanja koji se oslanja na adekvatnu procenu pretnji i rizika će verovatno u
praksi biti veoma uspešan.
Planiranje kontinuiteta poslovanja znači da ste uvek spremni na akciju i imate detaljan plan
kako bi vaša firma nastavila s pružanjem svojih usluga čak i nakon događaja kao što su požari,
poplave, nestanak struje, kadrovske promene, napadi na infrastrukturu preduzeća i slične
neželjene situacije. Donosimo sedam jednostavnih saveta za oporavak od krizne situacije i
planiranje kontinuiteta poslovanja.
1. Tehnologija je bitna, ali ljudi čine poslovanje
Pre plana za oporavak od katastrofe morate razgovarati s vašim menadžmentom i
zaposlenima kako biste razumeli njihove prioritete. Tek nakon toga se okrenite IT
okruženju i odredite koji su elementi najvažniji.
2. Razmišljajte o katastrofama, ali i o mogućim dnevnim greškama
Nemojte zanemariti svakodnevne moguće probleme kao što su neadekvatan
antivirusni software ili hardverska greška na kritičnom delu opreme, razmišljajući
samo o velikim katastrofama poput uragana, poplava ili terorističkih napada.
Nakon krizne situacije, najbitnije je da razumete koliko je vremena neophodno za oporavak
ključnih poslovnih sistema. Da li podatke i sisteme možete da oporavite dovoljno brzo kako
biste zadovoljili svoje klijente? Razumevanje koliko vam je vremena potrebno za oporavak i
uspešan kontinuitet poslovanja može vas navesti da se odlučite za nova bezbednosna rešenja.
Jedan od ciljeva koje ima kompanija MPC Holding jeste
implementacija standarda ISO 22301 koji se odnosi na
upravljanje kontinuitetom poslovanja (Business continuity
management). Zajedno s ISM timom i zaposlenima Sektor
za korporativnu bezbednost sprovodi izradu BC planova.
Studije pokazuju da se dva od pet preduzeća koja dožive teške
incidente ugase u periodu od pet godina nakon neželjenog
događaja.
Planove kontinuiteta poslovanja je potrebno testirati minimum
dva puta godišnje i po potrebi vršiti njihovo ažuriranje
46 47

Osnovni principi za plan kontinuiteta
poslovanja:
1. procena rizika
2. analiza poslovnog uticaja
3. definisanje uloga i odgovornosti
4. definisanje operativnih smernica
Vrlo često opasnosti nastaju iznenada,
teško ih je prepoznati i preventivno
delovati. Postoje opasnosti koje nastaju
postepeno, mogu se prepoznati pre nego
što nastupe i mogu se preduzeti mere
za sprečavanje ili umanjenje posledica.
Opasnosti mogu biti različitog intenziteta i
obima.
U skladu sa zakonodavstvom Republike
Srbije u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu i reagovanja u vanrednim situacijama,
predviđeno je postojanje programa za
reagovanje u vanrednim situacijama u
privrednim društvima. Na osnovu toga
su gore identifikovane moguće vanredne
situacije i definisani scenariji i procedure
za reagovanje. Sistematski je definisano
pružanje prve pomoći za zaposlene,
izvođače i posetioce.
Zainteresovane strane treba da budu
obaveštene i upoznate s relevantnim
procedurama u koje spada i ovaj Priručnik
za vanredne situacije. Radi prevencije
povreda, oštećenja imovine i negativnog
uticaja na životnu sredinu, preventivno
se izrađuju procedure za reagovanje u
vanrednim situacijama koje pokrivaju
moguće scenarije.
Cilj je da zaposleni i treća lica budu
edukovani za reagovanje u vanrednim
situacijama i da su operativne lokacije
pokrivene neophodnom opremom za
reagovanje i pružanje prve pomoći.
SPISAK SVIH STANICA
HITNIH SLUŽBI ZA
GRAD BEOGRAD
STANICE HITNE MEDICINSKE POMOĆI
CENTRALNI OBJEKAT – ZAVOD
5 lekarskih i 1 pedijatrijska ekipa, ekipe za opšti
sanitetski prevoz i za prevoz na hemodijalizu
Telefon: 194, 361-5008
Dispečer: 361-5002
SHMP “STARI GRAD”
1 lekarska ekipa
SHMP ”VOŽDOVAC”
1 lekarska ekipa
SHMP ”ZVEZDARA”
1 lekarska ekipa
SHMP “PALILULA”
2 lekarske ekipe
SHMP “ZEMUN”
1 lekarska ekipa
SHMP “BATAJNICA”
1 lekarska ekipa
SHMP “SURČIN-JAKOVO”
1 lekarska ekipa
SHMP “NOVI BEOGRAD”
3 lekarske ekipe
ADRESA
Franše D’Eperea 5
Kralja Petra 10a
Milorada Umejnovića 29
Svetog Luke 172
Cvijićeva 88
Karađorđev trg 4
Momčila Radivojevića 1
Palih boraca 1
Nehruova 45
48 49

VATROGASNA STANICA ADRESA TELEFON
Dežurna služba VSB Mije Kovačevića 2-4 193
ZVEZDARA Mije Kovačevića 2-4 300-4003
BROD Pristanište Beograd 300-2005
VOŽDOVAC Stevana prvovenčanog 1a 243-4597
KOŠUTNJAK Kneza Višeslava bb 233-2909
OVČA Mihajla Emineskua 80
RAKOVICA Bojana Stupice 15 394-2180
ŽELEZNIK Jugoslovenska 2 258-0113
ZEMUN 22. oktobra 27 261-8322
BATAJNICA Despota Jovana Brankovića 8 787-0042
SURČIN Obilićev venac 1 844-0456
LAZAREVAC Kolubarski trg 2 812-2935
OBRENOVAC Vojvode Mišića 146 872-1123
MLADENOVAC Vladimira Ćorovića 5 823-0093
BARAJEVO 10. oktobra 3 830-0151
GROCKA Hajduk Veljkova 7 850-0679
SOPOT Rada Jovanovića 2-4 825-1159
POLICIJSKA STANICA
PU za grad Beograd – dežurna služba
TELEFON
192
279-8101
276-1975
Uprava saobraćajne policije 347-0200
BRIGADA POLICIJE 355-4544
VOŽDOVAC 245-3656
VRAČAR 344-0643
ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ 264-5764
ZVEZDARA 241-3822
ZEMUN 281-1011
NOVI BEOGRAD 300-8143
PALILULA 275-1630
RAKOVICA 281-4005
REČNI SAOBRAĆAJ 300-2003
SAVSKI VENAC 264-2949
SAOBRAĆAJCI AUTO-PUT 281-0008
STARI GRAD 323-9731
ČUKARICA 300-3005
50 51

Bulevar Mihajla Pupina 6
11070 Beograd
Tel: +381 11 22 01 390
Fax: +381 11 2200 206
www.mpcholding.com
52