Ceo dodatak u PDF-u - Vreme

More documents

Recommendations

Info

2 Umrežavanje filmskih industrija U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno “umrežavanje” filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim “ograničenjima” koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope Najnovija vest glasi da će na ovogodišnjem fi lmskom festivalu u Kanu, u programu “Izvestan pogled”, biti zastupljena i srpska kinematografi ja. Film rumunskog autora Katalina Mituleskua Loverboy, inače koprodukcija kompanija iz Rumunije, Švedske i Srbije, biće prikazan u zvaničnoj selekciji ovog najprestižnijeg festivala u Evropi. Druga vest kaže da je za program “Izvestan pogled” kao predsednik žirija najavljen slavni fi lmski stvaralac Emir Kusturica. Pogledamo li unazad, videćemo da je domaća kinematografi ja ovoj zemlji decenijama obezbeđivala i ugled i novac. Slavna “holivudska” vremena “uzmuvana” posetama svetskog glumišta i režije, producenata, scenografa, tehničara, brisala su sve granice između nas i Zapada i već tada prilično otvoreno društvo i kinematografi ju učinila još savremenijim i još otvorenijim. Sunovrat se dogodio mnogo kasnije, devedesetih, zajedno sa ratovima, sankcijama i nemaštinom, nakon čega se i dalje nastavila nebriga i svojevrsno rasturanje srpske kinematografi je. Država se, nažalost, već dugo ponaša kao da kinematografi ji neće vratiti ništa od onoga što je od nje toliko decenija uzimala, ni ugled ni novac. Zakon o kinematografi ji, koji bi defi nisao i uredio sve elemente, i koji je već pripremljen – nikako da se donese. U međuvremenu, bioskopi su rasprodati, Institut za fi lm asimilovan je u novo “državno” telo “Filmski centar Srbije”, jedan od najvećih i najboljih fi lmskih studija u Evropi “Avala fi lm” već dve decenije prepušten je zubu vremena i samo se čeka trenutak kada će biti rasparčan u zemljišne kvadrate i prodat. Jedinu fi lmsku laboratoriju koju ima, doduše privatnu, država ne pomaže iako joj to svako malo obećava, a fi lmske stvaraoce fi nansira sa mnogo manje sredstava od odobrenih 2,4 miliona evra što je takođe najmanje izdvajanje za kinematografi ju u odnosu na okruženje. Čak je i Rejf Fajns, koji je svoj fi lm Koriolan producirao u Srbiji, poručio državnim organima da strani producenti koji rade u okruženju imaju neuporedivo više olakšica koje privlače strani kapital. U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografi ja dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas fi lm skupa umetnost, i koliko je neophodno “umrežavanje” fi lmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju fi lma, sa svim “ograničenjima” koja takav fi lm ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope. Kod nas broj snimljenih fi lmova raste. U poslednjih nekoliko godina koje se poklapaju sa članstvom Srbije u glavnom evropskom fi lmskom fondu “Eurimaž”, broj koprodukcija čini 25 do 40 odsto ukupne proizvodnje dugometražnih fi lmova. Samo “Eurimaž” je do sada podržao proizvodnju 20 fi lmova iz Srbije, većinskih ili manjinskih koprodukcija. To je zavidan bilans međunarodne fi lmske saradnje za jednu zemlju čak i po evropskim standardima. Efekti te saradnje mnogo su veći od samih ulaganja, a to se odražava i na producente, stručnjake i umetnike koji ne prolaze samo kroz živi transfer znanja nego i kroz međusobni transfer kreativnosti. Takođe, nadolazeća generacija umetnika sve je prisutnija na raznim evropskim festivalima, čak i sa svojim niskobudžetnim, ali posve originalnim ostvarenjima. Tako se među vestima od prošle i ove godine moglo naći i sledeće: da je za najbolji dugometražni fi lm Filmskog festivala “Grossmann” u Sloveniji proglašen Život i smrt porno bande mladog reditelja Mladena Đorđevića iz Srbije, koji je već bio osvojio nagrade na festivalima u Brazilu i Kanadi; da je fi lm Srđana Koljevića Žena sa slomljenim nosem dobio najznačajnije priznanje fi lmskog festivala u Cirihu; glumica Hana Selimović dobitnica je nagrade za najbolju žensku ulogu u fi lmu Beli beli svet Olega Novkovića, na Internacionalnom fi lmskom festivali Pau u Francuskoj; dokumentarac Mile Turajlić Cinema Komunisto proglašen je za najbolji Filmskom festivalu u Trstu; a Tilva Roš Nikole Ležaića osvojio je 11 fi lmskih nagrada na festivalima u Sarajevu, Moskvi, Portugalu, Holandiji... Ivana Milanović Hrašovec VREME evrope • 28/04/2011
Intervju: Miroljub Vučković, v.d. direktora “Filmskog centra Srbije” Efekti iznad ulaganja “Obim produkcije kod nas raste. Godišnje se proizvodi oko 20 filmova, a od 2005. do danas broj koprodukcija iznosi 20 do 45 odsto ukupno proizvedenih filmova u zemlji, a po broju koprodukcija mi se kotiramo veoma visoko, ne samo u okviru regiona nego i u evropskim okvirima” “Filmski centar Srbije”, budžetski korisnik pri Ministarstvu kulture, formiran je 2005. kao telo koje upravlja strateškim razvojem i rekonstrukcijom kinematografi je u Srbiji. Filmski centar nastao je svojevrsnom asimilacijom dotadašnjeg Instituta za fi lm, preuzevši njegovu ulogu i delatnosti. Međutim, u vreme Instituta za razliku od danas, prema rečima Miroljuba Vučkovića, v.d. direktora “Filmskog centra Srbije”, postojao je razvijen osećaj za potrebe promocije domaće fi lmske kulture. Tome u prilog, navodi on, govore i dva velika događaja koja je Institut organizovao: retrospektiva jugoslovenskog fi lma 1996. u pariskom centru “Pompidu”, kada je prikazano 120 dugometražnih i preko 200 kratkometražnih fi lmova. I, retrospektiva u Kraljevskoj kinoteci Belgije, gde je prikazano oko 60 fi lmova “novog talasa”. “Danas, međutim”, kaže on, “nije dovoljno jasno izražena potreba za promovisanjem. Moramo naći način da proširimo glas da postojimo, da se nametnemo, a to danas košta mnogo više nego proizvodnja fi lma.” VREME evrope • 28/04/2011 “VREME”: Koliko se danas ulaže u fi lmove kod nas i da li fi lmska produkcija beleži pad ili rast? MIROLJUB VUČKOVIĆ: Na primer, ukupan broj odobrenih sredstava u Ministarstvu za 2010. bio je oko 240 miliona dinara, ali na naš račun je leglo oko 169 miliona dinara koje smo preko konkursa preusmerili dobitnicima sredstava, i to: za sufi nansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih fi lmova, zatim dokumentarnih, animiranih, kratkih igranih fi lmova, razvoja fi lmskog scenarija i manjinskih koprodukcija, plus za sufi nansiranje postprodukcije fi lmova koji nisu dobili prethodnu pomoć od Ministarstva kulture ili Filmskog centra. Inače, obim produkcije kod nas raste. Godišnje se proizvodi oko 20 fi lmova, a od 2005. do danas broj koprodukcija iznosi 20 do 45 odsto ukupno proizvedenih fi lmova u zemlji. Uradili smo mnoge koprodukcije u kojima je učešće Srbije manje od deset odsto. Imamo i konkurs za manjinske koprodukcije (sa manjinskim učešćem) na koje dolaze bosanski, austrijski, luksemburški, nemački fi lmovi, u kojima mi FOTO: IVAN ŠEPIĆ 3
Page 1: Sa snimanja u studiju PFI u Šimano
Page 5 and 6: na osnovnu zamenu teza ili priorite
Page 7 and 8: Intervju: Anđelka Vlaisavljević,
Page 9 and 10: primer, scenograf Miljen Kljaković
Page 11 and 12: je nekoliko desetina fi lmova. Do s
Page 13 and 14: Sudbina “Avala fi lma” Ime na t
Page 15 and 16: da održi proizvodnju a najveći um
Page 17: Copyright © NP Vreme, Beograd Upot

Ceo dodatak u PDF-u - Vreme

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?